Pitagora

Pitagora (oko 571-496 g.p.n.e.) je roen na ostrvu Samos, nedaleko od Mileta, ali je svoju kolu osnovao u Krotonu, gradu u
Junoj Italiji, gde su mnogi Grci izbegli pred naletima Persijanaca. Pitagorejska kola nije predstavljala samo mesto
izuavanja filozofije i matematike, nego i zajednicu koja je posebnim pravilima ureivala itav ivot njenih lanova.
Nastanak pitagorejske kole
U Krotonu je osnovao moralno religiozno bratstvo, kome je zadatak bio vaspitanje lanova po odredjenim pravilima i nainu
ivota.Pitagora se bavio muzikom i matematikom, ali nije nita zapisivao. Uenje koje se vezuje za Pitagoru i njegovu kolu
su razvili tek njegovi naslednici.Pitagorejska kola nije predstavljala samo mesto izuavanja filozofije i matematike, nego i
zajednicu koja je posebnim pravilima uredjivala itav ivot njenih lanova. Polje rada Pitagore je bila matematika, muzika,
etika, politika i metafizika.
Neke od navika i obiaja unutar drutva
Pitagorejci su se oblaili u belo. Bili su striktno vegetarijanci, mada nisu jeli ni sve vrste povra. Smatrali su da ne treba
ostavljati tragove lonca u pepelu, da ne treba sedeti ne merici...
Pitagorejci prvi izvlae ene iz mraka, uvaavaju njihov um i primaju ih u bratstvo.
Prijateljstvo je najvanije i predstavlja za njih ist duhovni odnos bez erotske privlanosti, odnos neoptereen ulnou.
Drutvo pitagorejaca se sastajalo od dva kruga: unutranji krug su inili uitelji i matematiari, a spoljni uenici. lanovi
unutranjeg kruga, meu kojima je bio i sam Pitagora, nisu imali privatno vlasnitvo, morali su biti vegeterijanci i iveti u
zajednici.
lanovi spoljnog kruga nisu morali biti vegeterijanci, mogli su imati privatno vlasnistvo i stanovali su u vlastitim kuama.
I mukarci i ene su mogli postati lanovi drutva.
Pitagorina filozofija
Pitagorejska ontologija
Monada je poelo svih bia (monas, monados = jedinica). Monada je poelo svih brojeva. Zato? Zato to svi brojevi
predstavljaju kombinaciju jedinica. Svaki prirodni broj nastaje sukcesivnim dodavanjem jedinica. Budui da su poela
prirodnih bia brojevi, ili odnosi brojeva), a monada poelo brojeva, monada mora biti i poelo prirodnih bia. Prema tome,
monada je poelo svih bia. Monada je nenastala, neroena, nepropadljiva, besmrtna, vena, nerazoriva. Pitagorejci su
monade zamiljali kao take. Meu istoriarima filozofije postoji spor o veliini ovih taaka. Jedni tvrde da ove take uopte
nisu imale veliinu, drugi da su bile beskonano male, dok trei tvrde da su bile konano male. Isto tako, postoji spor o
prirodi ovih taaka. Jedni istoriari filozofije tvrde da su one bile materijalne, dok drugi tvrde da nisu.
Nastanak, roenje bia koncipirano je kao kombinovanje, tj. sastavljanje, spajanje monada. Njihov nestanak (smrt) zamiljen
je kao rastavljanje monada, ili raspadanje na monade. Tako se jedno bie moe rastavljati ili raspadati na njegove sastavne
delove, a ovi sastavni delovi se dalji mogu rastavljati/raspadati na njihove sastavne delove itd. Na osnovu toga, pitagorejci su
doli do zakljuka da:
a) mora postojati granica deljivosti, nakon koje raspadanje/rastavljanje vie nije mogue, i
b) monada, budui jedinica, mora biti jednostavna, drugim reima, ne moe imati delove (u protivnom ne bi bila jedinica), pa
se kao takva ne moe deliti, a samim tim ni sastaviti od neeg drugog, ni rastaviti na sastavne delove (jer bi u oba sluaja
morala imati sastavne delove pa ne bi vie bila monada). Monada predstavlja, dakle, granicu deljivosti. Upravo zato, monada
mora biti vena i mora biti osnova svih prirodnih bia.
Kosmos, prema pitagorejskoj kosmologiji, predstavlja beskonano mnotvo stvari koje se sastoje od beskonanog mnotva
monada (pitegorejci su pluralisti). Svaka monada je zasebna jedinica (diskretna je, tj. odvojena je od druge monade). Izmeu
tih monada nalazi se praznina (koja ih odvaja jedne od drugih kada ne bi bilo ove praznine, sve monade bi sainjavale
jednu jedinu masu), koja istovremeno okruuje monade. Prazninu pitagorejci shvataju kao beskonanu tamu.

Brojevi kao poela

Pitagorina filozofija se zasniva na tome to glavnu ulogu imaju brojevi jer oni I jesu u osnovi monada.. Poznavanje
matematike i brojeva je klju za saznanje sveta. Brojeve treba razumeti i kao materiju sveta i kao nain da se on opie.
Materija se u osnovi sastoji od taaka, pravih, ravni i geometrijskih tela, koji simbolino odgovaraju brojevima 1,2,3,4. Zbir tih
brojeva je 10-dekada. Po pitagorejcima, sledbenicima Pitagore, ovaj broj 10 je savren broj. Prikazuje se figurom tetraktis i u

njemu se krije tajna kosmosa. Ukupan zbir taaka u tetraktisu je deset. Figura tetraktisa je savrena jer je beskrajna, moe
se produiti u nedogled tj. ima dimenziju aperiona.

Pitagorejci su polazili od odreenih svojih praktinih i teorijskih uvida,i to ponajprije od matematike,muzike i astronomije.Tako
su im ve prva akustina mjerenja otkrila iznenaujui sklad odnosa to se mogu brojno izraziti;npr.odnosa duine ice i
visine tona.U matematici su upravo brojevi i brojni odnosi ono prvo i najvanije a posmatranje i prouavanje svemira veoma
ih brzo vodi do uvida u brojno mjerljivu pravilnost i sklad kretanja sfera nebeskih tijela.I u svim praktinim i ljudskim i
tehnikim delima,umeima vide prisustvo broja-mere-koliinskog odnosa kao bitnog.Pitagorejci zakljuuju:broj je bit
svega.Brojevi su poelo prirode:veni i nepromjenjivi.Ta su prapoela matematike prapoela svih stvari.itav je svemir
harmonija i broj."Sve to se spoznaje ima broj,jer se bez njega ne moe nita ni shvatiti ni spoznati".Zato je vredno jedino
spoznati broj i brojne odnose.Matematika racionalna spoznaja postaje tako uzor spoznaje i znanja uopte.
Po uenju Pitagore i pitagorejaca, osim ove strane, brojevi imaju i simboliku.
Tako je broj jedan (monada) mogao da simbolizuje jedinstvo sveta, a broj dva (dijada) njegove suprotnosti.
POVRINA KVADRATA NAD HIPOTENUZOM JEDNAKA JE ZBIRU POVRINA KVADRATA NAD OBE KATETE..
Monada- pranaelo svega (fizis)
Dijada- jedinstvo suprotnosti (brak)
Trijada- jedinstvo u razliitosti (razliite generacije, prvoroeni)
Tetrada- ulna manifestacija osnovnih elemenata- voda, vatra, vazduh, zemlja (sve to osjeamo ulima)
Pitagorejci su bili politika, religijska i intelektualna zajednica. Sam Pitagora bio je neprikosnoven autoritet meu svojim
uenicima, takav da su se ak prenosile legende o njegovoj poluboanskoj prirodi. Religiju pitagorejaca karakterisalo je
verovanje u reinkarnaciju. To znai da se dua posle smrti seli u neko drugo telo - drugog oveka, ivotinju ili biljku - zavisno
postupanja nekog oveka u toku ivota. Pitagorejci su impresionirali ljude svog vremena svojom uverenou u vlastite
principe, meusobnim prijateljstvom i sposobnou da deluju kao zajednica, kao i znanjem koje su ljubomorno krili.
Pitagorejske pouke
Kada ide na put, nemoj se okretati natrag jer te slede Erinije...
Ne smejati se grohotom.
Desnicu nemoj olako svakome pruati...
"ne poticati vatru noem", to je zapravo znailo: ne draiti otrim reima onoga koji plamti od gneva; ...
"ne izjedati sebi srce", u smislu: ne muiti samoga sebe alou; ...
"ne hodati prometnim ulicama" kojom izrekom je savetovao da se ne sledi mnenje veine, nego da se pristane uz miljenje
one nekolicine koja je upuena u pravo znanje; ...