1

1. Kreditiranje spoljnotrgovinskih poslova

Kreditirati se mogu, kako izvozni tako i uvozni poslovi. Konkurentnost izvoznih
poslova, izmedju ostalog, zavisi od mogunosti izvoznika da ponudi prodaju robe na kredit,
odnosno da kreditira svoga kupca. Samo, izvozno preduzee, ne bi moglo da podnese
finansijski teret izvoza, na kredit, da se, u ovakve transakcije, ne ukljuuju banke i druge
finansijske institucije. Takoe, i veliki uvoznici, finansiraju svoj uvoz uz pomo uvoznih
kredita koje im odobravaju razne finansijske institucije, pre svega, poslovne banke.
Moramo praviti razliku izmeu prodaje robe na kredit i kreditiranja izovznika.
Izvoznik moe biti kreditiran. Ada, pri tome, ne prodaje robu na kredit. To znai da

izvnoznika finansijske institucije mogu kreditirati, bez obzira koji metod naplate izvoza je
ugovorio sa stranim partnerom. I ako je, na primer, ugovorio trenutnu naplatu (doznakom), po
izvrenoj isporuci, u roku od 90 dana isporuke, izvoznik, moe, odmah po izvrenoj isporuci,
dobiti sredstava od svoga kreditora, a po naplati izvoza (kroz devedeset dana) vratiti dobijenu
pozajmicu sa kamatom.
Pod kreditiranjem izvoznika, podrazumevaemo sve pozajmice, koje finansijske
institucije, daju izvoznicima uz kamatu, kako bi bio prevazien jaz izmeu trenutka otpreme i
trenutka naplate izvezene robe. Ovaj jaz moe da traje od nekoliko dana do nekliko godina.

1.1 Kreditiranje izoznih poslova

Izvozni poslovi se mogu kreditirati u fazi:
1. Pre izvrene isporuke i
2. Po izvrenoj isporuci
Kreditiranje izvoznih poslova moe se vriti na kratak rok, ne dui od 180 dana,
zatim, na srednji rok, do tri godine, i dugi rok, preko tri godine.
U kreditiranju izvoza uestvuju:

Direktni uesnici i
Indirektni uesnici

1.2 Direktni uesnici u kreditiranju izvoza

Direktni uesnici u kreditiranju izvoznih poslova su drava, bankarski sektor i izvozne
kreditne agencije.

1.2.1 Drava kao uesnik u krediranju izvoznih poslova

Istorijski posmatrano, u svim zemljama socijalizma, ulogu finansiranja izovznih
poslova, u periodu velike uloge dravnog sektora u spoljnoj trgovini, imala je sama drava,
odnsono vlada. Drava je direktnim intervencijama podsticla izvoz odreenih industrijskih
sektora ili odreenih proizvoda. Sa jaanjem trinih odnosa smanjuje se uticaj drave na
privredne tokove, a time se smanjuje i njena uloga u direktnom finansiranju izovtnih poslova.
Ve krajem osamdesetih godina dvadesetoga veka jaaju tendencije narastajue uloge
privatnog sektora u odnosu na dravni sektor gotovo u svim zemljama, a naroito u
socijalistikim zemljama. Krajem dvadesetoga veka socijalistiki sistem nestaje u Evropi dok
3

zemlje biveg socijalizma doivljavaju period tranzicije koji pogaa i spoljnotrgovinski

sektor. U istom periodu menja se i nain funkcionisanja kao i pravci svetskog trgovinskog
sistema.
Izmene u njegovom nainu funkcionisanja vidljive su u rastuoj liberalizaciji
meunarodne trgovine, ime je otvoren put slobodnoj trgovini meu zemljama. Time
nacionalna trita postaju globalna, a domai akteri bivaju izloeni globalnoj konkurenciji. U
ovakvim uslovima finansijska podrka spoljnotrgovinskih poslova postaje uslov prodora na
nova trita i zakljuenja novih izvoznih poslova.
Zahtevi za kreditiranjem sektora spoljne trgovine i podrke izvoznim poslvoima
narastaju uporedo sa razvojem multilateratelnog sistema meunarodne trgovine na elu sa
Svetskom trgovinskom organizacijom. Svetska trgovinsak organizacija zabranjuje sve oblike
direktne i indirektne podrke domaim izvoznicima. Ona ipak doputa podrku izvoznih
poslova kroz finansiranje izvoza i osiguranje, ali pod uslovima koji ne odstupaju od trinih
uslova. To znai da e i kreditiranje izvoznih poslova biti smatrano zloupotrebom i
nedozvoljenim subvencionisanjem ako su, kamatne stope, rokovi i ostali uslovi kreditiranja
povoljniji, od trinih uslova koji preovlauju u datom periodu. Usled ovakvih tendencija i
na spoljnotrgovinski sektor trpi uticaje liberalizacije meunarodne trgovine uz
transformaciju svojinskih dnosa ka dominaciji privatnog sektora.
Uporedo sa jaanjem ovih procesa ali i sa razvojem i pojavom novih oblika
spoljnotrgovinskih poslova javljali su se i novi oblici finasiranja, iji dominantan nosilac
postaju privatni finansijeri. Povlaenjem drave iz sektora finansiranja izvoza i porastom
uloge privatnih finansijera, pre svega-poslovnih banaka, menja se i pristup finansiranju
spoljnotrgovinskih poslova. Drava se ukljuuje u finansiranje spoljnotrgovinskih poslova
samo tamo gde privatni sektor nema smelosti da se angauje, a to su poslovi optereeni
politikim nekomercijalnim rizicima.
Privatni finasijeri treba da budu fleksibilni i spremni da prepoznaju zahteve izvoznika
i izau im u susret. Po pravilu privatne finasijske institucije uestvuju u izgradnji konstrukcije
spoljnotrgovinskog posla od inicijalne do zavrne faze.

1.2.2 Bankarski sektor kao uesnik u kreditiranju izvoza

U veini zemalja u tranziciji, medju koje spada i naa zemlja, strukturu bankarskog sektora
koji uestvuje u finasiranju izvoza sainjavaju:
1. Centralna banka zemlje se vrlo retko bavi direktno kreditiranjem izvoznih poslova. Ona
indirektno moe intervenisati u promociji izvoznih poslova tako to e kanalisati sredstva
dobijena od medjunarodnih i finansijskih institucija. Najee se javlja kao garant kod
osiguranja od politikih rizika, kod osiguravajuih kompanija ili banaka, koje osiguravaju
izvozne kredite.

2. Poslovne banke su depozitne banke koje kreditiraju privredu i pojedince, ali je kod njih
re o kratkoronim kreditima. O njihovoj ulozi u spoljnoj trgovini bilo je rei ranije.
3. Razvojne banke obezbedjuju srednjorono i dugorono finansiranje spoljnotrgovinskih
poslova u odredjenim sektorima. Vrlo esto ih osnivaju multilateralne finansijske institucije
(Svetska banka itd.) i, u odnosu na profitnu orijentaciju, prednost ima finsiranje projekata koji
doprinose razvoju zemlje.
4. Investicione i trgovake banke pruaju finasijsku podrku kod spoljnotrgovinskih
poslova u koje su ukljuene male i srednje firme sa nedovoljnim iskustvom u ovim
poslovima. Ove banke zahvaljujui kvalifikovanom i strunom kadru preporuuju planiranje
finansijske konstrukcije, spoljnotrgovinksog posla, koje vodi minimiyaiji rizika.
5. Izvozne i uvozne banke (Exim banke) su najee dravne banke. Ove banke su se
uglavnom specijalizovale za srednjorono i dugorono kreditiranje izvoza kapitalnih dobara.
Izvoz kapitalnih dobara zahteva velike iznose fondova, duge rokove otplate i dravu koja
garantuje ove poslove. Ove banke saradjuju sa izvoznim kreditnim i osiguravajuim
agencijama.

1.2.3 Izvozne kreditne i osiguravajuce agencije

Izvozne kreditne i soiguravajue agencije nastale su na inicijativu vlada velikog broja zemalja
kako bi se pomoglo izvoznicima da dobiju kratkorone kredite od banaka. Ove agencije
izdaju polise osiguranj od rizika naplate i neoekivanih promena devoznog kursa. Ako su
rizici isuvie veliki, izvoznik moe biti odbijen, ili se oni mogu reosigurati kod dravnih
finansijkih institucija ( Exim banke).
U daljoj proceduri izvoznici, ovako dobijenu polisu i garanciju, prezentiraju kao zalog
bankama od kojih dobijaju izvozne kredite. Polise osiguranja koje izvoznicima izdaju izvozne
kreditne agencije za osiguranje izvoznih poslova od nekomercijalnih rizika, obezbeuju
dodatnu sigurnost poto predstavljaju neku vrstu zaloga za banku kreditora izvoznog posla i
ostale finansijere spoljnotrgovinskih poslova. Svako smanjenje rizika vodi postizanju
povoljnijih uslova kreditiranja. Osnivai izvoznih kreditnih agencija, po pravilu su, nadlena
minisarstva u veini zemalja, odnsno vlade uz podrku trgovakih komora (ili neke privredne
komore udruenja). U osnivanju ovih Agencija mogu uestvovati i privatne firme. Izvori
finansiranja Agencija za unapredjenje izvoza potiu iz budeta, kao i od doprinosa i provizija
koje Agencija naplauje korisnicima.
Prva agencija ove vrste razvila se u SAD pod nazivom EXIM banka, dok se ideja o ovim
institucijam zainje jo kod konfirmacionih kua u Velikoj Britaniji, koje su kreditirale izvoz
svojih komintenata. Vremenom, veliki broj zemalja shvata ulogu agencija za podrku izvoza i
po ugledu na SAD i Veliku Britaniju osniva ove institucije. Prema studiji Medjunarodnog
trgovinskog centra (ITC) iz 1994 godine, u svetu 1993 godine, egzistiraju 123 Agencije za
podrku izvoza u 115 zemalja.
Broj zaposlenih u Agencijama za unapredjenje izvoza varira u zavisnosti od zemlje. On se, na
primer u 1993. godini, kree od 20 ljudi u manjim zemljama kao to je Kuba, Litvanija ili
Haiti, do 560 u Hong Kongu ili 200 u SAD.
Princip organizacije ovih agencija zavisi od sprecifinosti domae privrede i njenih potreba.
Mnoge agencije za unapredjenje izvoza imaju svoja predstavnitva u inostranstvu dok su neke
5

bazirane iskljuivo na svojoj teritoriji. Neke agencije pokrivaju izvoz samo odredjenih
proizvoda sektora dok neke pokrivaju celokupan izvoz sa teritorije zemlje.
Ekspanzija formiranmja ovih agencija povezana je sa rastom znaaja kreditiranja kaofaktora
konkurentosti na medjunarodnom tritu. Tokom ezdesetih godina dvadesetog veka,
znaajan deo svetskog izvoza ostvaren je upravo zahvaljuji kreditiranju domaih izvoznika.
Naroito se izvoznike kapitalne opreme velike vrednosti, sa dugim rokovima kreditiranja
inostranih partnera, pruaju velike mogunosti izvoza koji se kreditira i osigurava
posredstvom ovih Agencija..
Biva Jugoslavija je 1968. godine, formirala Jugoslovensku banku za medjunarodnu
ekonomsku saradnju (JUBMES), koja je imala funkciju agencije za unapredjenje izvoza. U
periodu od svoga osnivanja do 1991. pod okriljem JUBMESA finansirano je preko 10
milijardi USD izvoza jugoslovenskih proizvodjaa kapitalne opreme, dok je vrednost
osiguranja od nekomercijalnih rizika iznosila 16 milijardi dolara. Od raspada druge
Jugoslavije (1991. godina) prestale su i aktivnosti unapredjenja izvoza koje su se odvijale pod
okriljem Jugoslovenske banke za medjunarodnu ekonomsku saradnju, a da nova institucija, te
vrste, nije formirana primerena novim uslovima poslovanja u spoljnoekonomskim odnosima
sa inostranstvom.
Struktura privrede, u kojoj preovladjuju mala i srednja preduzea, namee postojanje dravne
brige o unapredjenju izvoza kroz njenu institucionalizaciju u formi Agencije za unapredjenje
izvoza iji bi zadatak bio da:
1. Ohrabri integraciju domaih frimi u medjunarodne trgovinske tokove i globalni
biznis, posredstvom izvoznih kredita.
2. potpomogne domae izvozne firme i ohrabri njihov izlazak na inostrano trite
3. stvori imid kod inostranih partnera o izvoznim i proizvodnim mogunostima
domaih firmi.
4. predstavlja centar informacija za domae firme o mogunostima koje im se pruaju
kroz saradnju sa Agencijom u pogledu izvoza dobara.
5. vri osiguranje kreditiranja izvoza domaih firmi od nekomercijalnih rizika.
6. prua dragocene informacije koje crpi iz poslovnih odnosa sa domaim i stranim
dirmama, a koje mogu biti od velike koristi Vladi u formulisanju spoljnotrgovinske
politike.
7. vri marketing i promocione aktivnosti domaih proizvodjaa kao i njihov nastup na
medjunarodnim sajmovima.
8. prua tehniku pomo pri izradi izvoznih projekata kao i finansijske konsultacije.

Za izvozno uvozne firme posebno su dragocene informacije koje agencije ovoga tipa
obezbedjuju o: poslovnim mogunostima koje im se pruaju na konkretnim tritima,
proizvodima i tritima, pravnoj regulativi na potencijalnim inostranim tritima, najnovijim
izmenama u pravilima Evropske unije (EU), pre svega praenje direktiva EU, unapredjenju
dokumentacije koja prati robu u izvozu. Veina agenija osigurava izvoznike od rizika naplate
izvezene robe. Ovo posebno pogoduje malim i srednjim firmama u spoljnoj trgovini ali i
6

novim firmama koje tek treba da stanu na noge u ovim poslovima i za koje ovakva agencija
predstavlja podrku kako u finansijsom smislu tako i u informativnom.
Poslovi ovih agencija su se razgranali do te mere da za svoje korisnike besplatno vre prenos
standardnih upita za ponudu od inostranih partnera koi im se obrate kao i odgovore na ove
upite. Ova usluga je besplatna u prvoj iteraciji. U narednim literacijama u zavisnosti od vrste
usluge, agencije primenjuju propisanu tarifu.
Kako kreditiranje izvoza predstavlja kljuan instrument agencija za unapredjenje izvoza jasno
je da kamatne stope mogu opredeliti konkuretnost na medjunarodnom tritu. Sedamdesetih
godina dvadesetog veka to se i dogodilo. Neposredno posle prvog naftnog oka 1973 i1974.
godine naveliko se u medjunarodnoj praksi odomaio termin kreditni rat. Proizvodjai su se
takmiili u davanju kredita pod najpovoljnijim moguim rokovima i najniim kamatnim
stopama u potpomognuti svojim dravnim agencijama za kreditiranje izovza. Medju
konkuretnim izvoznicima u medjunarodnim okvirima vodio se pravi kreditni rat. Termin
kreditnim rat bio je sinonim za subvencioniranje izvoznih kredita. Kada su razvijene zemlje
shvatile da u ovoj vrsti rada nee biti pobednika, bar ne na strani izvoznika, 1976. godine,
zemlje OECD-a (Arrangment on Guidelines for Officiallz Supported Export Credits) su se
dogovorile o ograniavanju subvencija u izvoznom kreditiranju pod nazivom Smernice za
javne izvozne kredite, popularno nazvan OECD konsenzus. Poto je re o sporazumu koji
nije pravni akt OECD-a, poznat je pod nazivom Dentlmenski sporazum.
Ovim sporazumom preciziraju se:
1. uslovi pod kojima se mogu odobravati krediti za izvoz roba i usluga, a iza kojih stoji
direktna vladina podrka, kroz procese: osiguranja, garantovanja, refinansiranja ili
subvencionisanja izvoznog sektora.
2. minimalne kamatne stope ispod koje, Agencije za unapredjenje izvoza, ne bi smele da
kreditiraju izvoz
3. maksimalni rokovi otplate kredita.
4. obaveza ugovaranja avansa po kreditnom poslu.
5. zemlje primaoci su klasifikovane u tri kategorije:
I kategorija relativno bogate zemlje
II kategorija srednje zemlje
III kategorija relativno siromane zemlje
6. princip je da se poveanjem kategorije zemlje (siromatva zemlje) poveaju rokovi
otplate i smanjuju nivoi kamtnih stopa.
7. OECD utvrdjuje kamtne stope za narednih est meseci a objavljuje ih meseno kako
bi se mogle porediti sa tekuim trinim kamtnim stopama.
8. ova pravila nee vaiti ako dodje do vezivanja sredstava za pomo zemlji uvoza i
kreditne transakcije, odnosno, kada iznos pomoi prelazi 15% izvoznog kredita.
Vremenom se pokazalo da e vezivanje pomoi za izvozne kredite, odnosno, primena
meovitih kredita moe da postane znaajan faktor konkurentosti i nain da se izbegne

primena Dentlmenskog sporazuma, s obzirom na nizak grant procenat (od svega 15%)
koji se lako postizao i bio vrlo isplativ za zemlje izvoznice. Preko Agencija za unapredjenje
izvoza 15% pomoi se lako obezbedjivalo dok je ostalih 85% vrednosti robe prodavano na
kredit uz uslove van Dentlmenskog sporazuma, to je lako eliminisalo konkurenciju. Tokom
1987. godine, na protivljenje SAD doneta je odluka o novoj visini grant procenta koji je
povean na 35% ime je smanjena uloga meovitih kredita kao faktora konkuretnosti a
povean znaaj primene Detlmenskog sporazuma.
Mnoge male i srednje firme bez podrke u kreditiranju izvoznih poslova svojih nacionalnih
agencija za unapredjenje izvoza ne bi mogle ugovarati izvozne poslove i inostranim kupcima
same obezbeditipovoljne uslove plaanja. Posotjanje ovakve institucije je neophodan uslov
ako se eli ostvariti poveanje izvoza i dugoroan prodor na medjunarodna trita.

1.3

Indirektni uesnici u kreditiranju izvoza

Pored direktnih uesnika u finansiranju spoljnotrgovinskih poslova neophodno je pomenuti i

indirektne uesnike koi mogu doprineti ekspanziji izvoznog sektora, obezbediti veu
sigurnost u realizaciji spoljnotrgovinskih transakcija i pronai nove oblike i kanale
finansiranja. Ovde teba pomenuti:
1. Razne konsultantske kompanije imaju znaajnu ulogu kod novoforimranih
privatnih izvoznih firmi sa malim iskustvom, kako u izvoznim poslovima, tako i u
obezdedjenju eksternih finansijkih fondova. Konsultantske firme pomau
izvoznicima u pripremi potrebne dokumentacije za dobijanje kratkoronih kredita za
finansiranje izvoza ali i u izradi fizibiliti (feasibilitz) studija za srednjorone i
dugorone projekte. to su studije jasnije i profesionalnije uraene finansijske
institucije mogu da sagledaju uslove i rizike pod kojima ulaze u posao kreditiranja
izvoznika.
2. Revizore koji imaju ulogu da kompetentno, zvanino potvrde bilans, raun dobijanja
i gubitka, izvore i upotrebu fondova spoljnotrgovinske firme. Posotjanje ovlaenih
revizora olakava posao bankama koje na bazi revizorskih izvetaja odobravaju
kredite izvoznicima.
3. Pravne savetnike ija je uloga da utiu na spoljnotrgovinske firme da prilikom
zakljuenja poslova jasno razgranie svoje obaveze kako ne bi dolo do
nesporazuma tokom realizacije ovih poslova. Pravni aspekti dolaze do izraaja
tokom pregovarake faze spoljnotrgovinskog posla, to je detaljno obradjeno u delu
knjige koji se bavi pregovaranjem.
4. Meunarodne peditere koji takoe finansiraju spoljnotrogovinske poslove,
kratkorono posmatrano, to je detaljno izloeno u poglavlju ove knjige posveenom
medjunarodnoj pediciji
5. Osiguravajue kompanije koje se bave osiguranjem robe od transportinh rizika,
kojima je ona izloena tokom svoga putovanja od mesta otpreme do mesta isporuke.
Poto su prevoznici osloboeni od za tetu na robi nastalu usled nepredvienih
okolnosti, izvoznici i uvoznici se osiguravaju od nastanka tete po ovoj osnovi kod
osiguravajuih kompanija. U transportnom osiguranju visian premije osiguranja

zavisie od prirode robe, vrste pakovanja, naina transporta, tipa polise osiguranja i
izbora osiguravajue kompanije.
6. Komisione firme koje takoe mogu kreditirati svoga komintenta, za iji raun
obavljaju izvozne poslove.
Kreditioranje izvoza predtavlja specifinu formu finansirnja spoljnotrgovinskih
poslova kojom se postie:
a) rast izvoznog sektora i poveanje izvoza,
b) vea likvidnost izvoznog sektora,
c) povean stepen izvesnosti uspene realizacije izvoznog posal i smanjenje
rizika,
d) olakan pristup medjunarodnim tritima,
e) rast konkuretnosti izvoza.
Kreditiranje je jedan od najznaajnijih faktora konkuretnosti izvoza. U konkurenciji dva
izvoznika koji nude robu isith karakteristika, posao e dobiti onaj koji bude mogao da ponudi
prodaju na kredit. Izvoznik, po pravilu, nema fondove koji mogu obezbediti prodaju na
kredit. Zato se moe obratiti finansijskim institucijam kako bi dobio pozajmicu za kreditiranje
izvoznog posla.

1.4 Kreditiranje izvoza u fazi pre izvrene isporuke

Kod ugovaranja isporuka velikog obima i vrednosti, izvoznicima su vrlo esto potrebni
dodatni fondovi. Dobijanjem kredita od banke izvoznici mogu kupiti robu, preraditi je,
pripremiti za otpremu, propisno upakovati i otpremiti kupcu u inostranstvo. Svi kredti kod
kojih je izvrenje isporuke osnovna obaveza korisnika kredita (poto za ovom obavezom sledi
naplata prodate robe) nazivaju se krediti pakovanja. Postoji samo razlika u sredstvima
osigruranja naplate kredita.
Kao podlogu za odobrenje kredita za finansiranje izvoza banka moe koristiti otvoreni
neopozivi, potvrdjeni, prenosivi akreditiv. Ako se kredit daje izvozniku na osnuvu akreditiva
sa crvenom klauzulom, koji je kupac otvorio u korist izvoznika, banka e zahtevati od
korisnika kredita (izovznika) prezentaciju skaldinice ili garanciju prava zaloga na robi, kako
bi odobrila isplatu iznosa pre isporuke koji pokriva 80% ugovorene vrednsoti izvoznog posla.
Ovaj iznos i kamata odbijaju se od konanog iznosa kredita koji izvoznik moe korisiti po
isporuci i prezenztaciji odredjenih dokumenata koja davalac kredita (banka) moe traiti.
U praksi se to deava ovako. Trgovac pronalazi izvozno trite na kome moe ugovoriti izvoz
velike koliine, na primer kafe, koju u trenutku ugovaranja ne poseduje. Tu kafu moe na
svome tritu kupiti (od svojih proizvodjaa), ali nema dovoljno sredstava. Obraa se banci
koja ispituje kreditnu sposobnost izvoznika, ali i pouzdanost naplate izvoznog posla. Po
proveri, banka odobrava izvozniku kredit za pripremu izvoznog posla. Izvoznik kupuje robu
na domaem tritu, smeta je u skladite i skladinicu prezentira banci kreditoru koja
odobrava deo sredstava po ugovorenom kreditu, a zadrava zalono pravo na robu do
ispunjenja osnovne obaveze izvoznika (prema banci), da (isporui) izveze robu. Po izvrenom

izvozu, izvoznik prezentira dokumenta banci kreditoru i naplauje i preostali deo kredita. Po
izvrenoj naplati izvezene robe vraa kredit banci.
Izvoznik moe neopozive, konfirmirane i neprenosive akreditive, u njegovu korist otvorene,
ponuditi banci kao podlogu za finansiranje izvoza. Naime, izvoznik moe ugovoriti izvoz
robe uz naplatu neopozivim, potvrdjenim, neprenosivim akreditivom (prvi akreditiv) a da
ugovorenu robu u trenutku zakljuenja ugovora ne poseduje. Na osnovu ovog akreditiva,
poslovna banka izvoznika odobrie pdakreditiv, po nalogu izvoznika, iji su uslovi identini
uslovima provg akreditiva, samo je akreditivna suma manja i rok vanosti krai u odnosu na
referentne vrednosti iz prvog akreditiva. Banka e na ovaj nain podakreditivom finansirati
izvoznika, poto joj izvoznik ustupa naplatu sa prvog akreditiva. Izvoznik e na inotritu
pronai robu, ugovoriti nabavku i platiti je sa prvog kareditiva. Izvoznik e na inotritu
pronai robu, ugovoriti nabavku i platiti je podakreditivom a zatim isporuiti kupcu, koji mu
je otvorio prvi akreditiv. Poto se vrednost robe, po kojoj je kupio robu, razlikuju od
vrednsoti, po kojoj je prodao, morae pripremiti odgovarajua dokumenta kako bi naplatio
sumu sa prvog akredtiva.

1.5 Kreditiranje izvoza u fazi po izvrenoj isporuci

Cilj kreditiranja po izvrenoj isporuci jeste da se prevazidje gep koji moe nastati usled
vremenskog pomaka u isporuci i naplati robe. Tretman izvoza na kredit, imae ona roba, kod
koje je ugovoreno plaanje, u roku duem od devedeset dana, od dana njene isporuke.
Kreditni uslovi zavisie od duine kreditiranog perioda, pouzdanosti kupca robe i njegove
sposobnosti da odgovori preuzetim obavezama, da plati robu.
Banka e pre kreditirati, onog izvoznika, ija je roba visokokonkurentna, za koju zna da e
biti naplaena u predvidjenim rokovima i iji je kupac solventan. Banke e pri donoenju
odluke o kreditiranju izvoznika proveravati pouzdanost naplate kompletne transakcije,
procenjujui pouzdansot kupca u otplati kreditnih rata. Bankarski informacioni kanali su
brojni, poevi od njihovih ekspozitura u inostranstvu, preko brojnih korespodentskih
inostranih banaka, pa do nezavisnih revizorkih i konsultantskih firmi. Na osnovu
dokumentacije, koju korisnik kredita stavlja na raspolaganje banci, davaocu kredita, kao i
informacija koje je banka sama pribavila, donee se konana odluka o kreditiranju
spoljnotrgovinskog polsa.
Pored klasine kreditne eme izvoznog posla ukazaemo na nove oblike finansiranja.
Izvoznih poslova kao to su medjunarodni faktoring i medjunarodni forfeting.

1.6 Medjunarodni faktoring

Faktoring je napredan finansijski proizvod, koji omoguava jednostavnu i delotvornu,
direktnu trgovinu koja podrava finansiranje kompanije. Moe unaprediti domau i
meunarodnu trgovinu. To je efikasno sredstvo kratkoronog finansiranja i moe obezbediti
privatnom sektoru lak pristup radnom kapitalu.
U starom Vavilonu pojedini proizvoai su angaovali agenta u posredovanju pri
prodaji robe i naplati kupovne cene. Ovaj pravni posao se upranjavao i u vreme kolonijalnih

10

osvajanja Engleske, Francuske i panije u XV i XVI veku i trgovine ovih zemalja i

prekomorskih kolonija. Rairen je u XIX veku u Americi, gde su engleski izvoznici fabrikanti
teksitla zbog nedovoljnog poznavanja amerikog trita angaovali agenta na komisionim
poslovima prodaje njihove robe. Ameriki agenti su proirili svoju delatnost na ispitivanju
solventnosti kupca, naplatu potraivanja, voenje postupka za prinudnu naplatu, bavili se
pediterskom delatnou. Oni su uz poveanu proviziju preuzimali rizik naplate potraivanja.
Oito je da se faktoring razvio iz komisionog posla, pa se umesto trgovakih drutava ovim
poslom bave banke.
Medjunarodni faktoring predstavlja kupoprodaju prava potraivanja nastalih u
medjunarodnim poslovima. Medjunarodni faktoring ima veoma veliki znaaj u
spoljnotrgovinskim transakcijama a posebno ya proizvodne firme koje direktno uestvuju u
ovim poslovima.
Ideja da se formira specifina institucija faktor, nastala je u SAD-u, poto je uoeno
da je veliki broj dunika koio proizvodne firme.
Trenutna aktiva veine kompanija sadri visok stepen potraivanja. Realizacija
potraivanja sadri trokove, ubrajajui i trokove njihovog finansiranja i naplaivanja. Od
sutinskog znaaja je da se potraivanjima upravlja na odgovarajui nain. Upravljanje
potraivanjima stvara dvije vrste problema:
(1) one koji su vezani za podizanje sredstava/radnog kapitala za finansiranje i
(2) one koji su vezani za naplatu i kanjenja i neizvrenja koja su s tim povezana.
Male kompanije mogu lako upravljati potraivanjima, ali velike kompanije mogu biti
suoene s visokim trokovima i loim dugovanjima. U takvim sluajevima, mogu se koristiti
usluge specijalizovane kompanije koja se zove faktoring kompanija.

Faktoring je moan finansijski instrument koji omoguava kompanijama da se

uspeno razvijaju, jaanjem pozicije toka gotovine.
Faktoring je odnos, potvren ugovorom, izmeu prodavca robe i finansijske institucije
koja se zove faktor, gde faktor otkupljuje potraivanja prodavca, koje takoe kontrolie i
kojima upravlja, dok prodavac dobija gotovinu.
Faktoring moe biti stalni odnos izmeu faktora i klijenta po osnovu otvorenog
rauna, gde faktor kupuje celu knjigu klijentovih dugova (sva potraivanja) sa ili bez regresa
- vezano za kontrolu nad klijentovim kreditima i upravljanje evidencijom o prodaji u vezi s
transakcijom.
Meunarodni institut za unificiranje privatnog zakona ili UNIDROIT je formiran prije
25 godina radi promovisanja meunarodne podudarnosti komercijalnih zakona. Nudi
definiciju faktoringa koja ukljuuje tri sledee karakteristike:

11

Prvo, mora postojati odredba koja omoguava da dugovanja koja nastaju iz prodaje
robe ili usluga prema komercijalnom ugovoru budu prenesena. Faktoring obino nije povezan
s potroakim dugovanjima.
Drugo, mora postojati odredba da dunici trebaju biti obaveteni o takvom prenosu.
Tree, faktor mora vriti najmanje dve od sledeih usluga:
(1) Obezbeivati finansije - faktor obezbeuje klijentu finansiranje, ukljuujui kredite i
avanse (otprilike 80% prenesenih dugova unapred, ostatak na datum dospea nakon naplate).
(2) Odravati potraivanja - faktor je odgovoran za upravljanje i odravanje evidencije o
prodaji za svakog klijenta. Faktor proizvodi i alje klijentu periodine izvetaje o trenutnom
statusu potraivanja i iznosu dobijenom od klijenata.
(3) Naplaivati dugove - faktor naplauje potraivanja klijenta, preuzimajui sve probleme
povezane s naplatom. Klijent se moe koncentrisati na posao, dok se troak naplate smanjuje
utedama u radnoj snazi, vremenu i naporima.
(4) titi od kreditnog rizika - faktor titi klijenta od rizika neizvrenja obaveza u plaanjima
od strane klijenata, ali samo u faktoringu bez regresa. Limit do kojeg klijent moe prodavati
robu odobrenim klijentima odreuje faktor. Faktor, takoe, obezbeuje savet o kreditnoj
sposobnosti potencijalnih klijenata.

1.6.1 Vrste faktoringa

Postoji znatan broj vrsta faktoringa u teoriji i praksi. Oni zavise od odnosa izmeu
glavnih aktera u poslu faktoringa. Neki osnovni podaci o faktoringu su dati u daljem tekstu:
Faktoring s regresom i bez regresa
U faktoringu s regresom, faktor se obraa klijentu (prodavcu) ako potraivanja
postanu loa, tj. ako klijent ne plati na dospijeu. Rizik loih potraivanja ostaje na klijentu, a
faktor ne preuzima rizik povezan s potraivanjem. Faktor prua uslugu naplate potraivanja,

12

ali ne pokriva rizik kupca koji ne uspijeva da plati dug. Faktor moe povratiti sredstva od
prodavca (klijenta) u sluaju takvog neizvrenja. Prodavac preuzima rizike povezane s
kreditom i kupevom kreditnom sposobnou. Faktor naplauje prodavcu za upravljanje
potraivanjima i usluge naplate dugova, dok takoe naplauje kamatu na iznos unaprijed
plaen klijentu (prodavcu).
U faktoringu bez regresa, faktor preuzima rizik neplaanja klijentovih klijenata.
Faktor ne moe traiti neizmireni iznos od klijenta (prodavca). Provizija ili takse naplaene za
usluge faktoringa bez regresa su vie nego za faktoring s regresom. Faktor preuzima rizik
neplaanja na dospijeu i kao rezultat toga uzima dodatnu proviziju koja se zove del credere
provizija.
Domai i izvozni faktoring
Domai i izvozni faktoring se razlikuju po broju ukljuenih strana. U domaem
faktoringu, ukljuene su tri strane (prodavac, kupac i faktor), dok u izvoznom faktoringu
postoje etiri (prodavac, kupac, domai faktor i faktor u inostranstvu).U domaem faktoringu,
faktor posreduje izmeu prodavca i kupca. Sve tri strane su locirane u istoj zemlji.
Izvozni faktoring je slian domaem faktoringu, osim to su etiri strane ukljuene.
Kao rezultat toga, postoje dva faktora u transakciji, i to se zove dvofaktorski sistem
faktoringa.
Objavljeni i neobjavljeni faktoring
U objavljenom faktoringu (faktoring sa obavjetenjem), prodavac obavjetava kupca o
imenu faktora u fakturi, govorei kupcu da izvri plaanje faktoru na dan dospijea.
Objavljeni faktoring moe biti i na osnovu faktoringa s regresom i bez regresa.
U neobjavljenom faktoringu (faktoring bez obavjetenja), prodavac ne obavjetava
kupca o postojanju faktoringa, tako da ime faktora nije objavljeno na fakturi. U objavljenom
faktoringu, faktor ipak zadrava kontrolu, vodei evidenciju prodaveve prodaje i
obezbjeujui kratkorono finansiranje prema fakturama o prodaji, iako se transakcije
izvravaju u ime prodavca.
Potpuni faktoring i ogranieni faktoring
U potpunom faktoringu faktor prua gotovo sve usluge: naplatu, voenje evidencije o
prodaji, kreditnu kontrolu i kreditno osiguranje. To je poznato kao konvencionalni faktoring
ili tradicionalni faktoring. Faktor, takoe, moe obezbijediti druge usluge zasnovane na
zahtjevima klijenta: naplatu mjenica po dospijeima, voenje rauna, davanje limita unaprijed
za ogranieno diskontovanje faktura na selektivnoj osnovi. Faktori obino obezbjeuju
potpuni faktoring s regresom za dobre kompanije.
U ogranienom faktoringu faktor bira ogranien broj faktura koje e biti predmet
sporazuma o faktoringu s klijentom (prodavcem).

13

Medjunarodni faktoring je prisutan kod malih zemalja, koje imaju problem sa

naplatom izvoza, dok je unutranji nacionalni, faktoring prisutan kod veih zemalja, poput
SAD-a.

1.6.2 GLAVNI AKTERI U TRANSAKCIJI FAKTORINGA

Transakcija faktoringa obino ukljuuje tri aktera:
1. Kupac robe
2. Prodavac robe
3. Faktor
Ove strane su u interakciji tokom prodaje.
1. Kupac robe:
Pregovara o uslovima za kupovinu na kredit s prodavcem
Prima robu, fakturu i detaljna uputstva od prodavca da plati faktoru na datum dospijea
Plaa faktoru na vrijeme ili trai produenje
Predmet je zakonske akcije faktora za plaanja poslije dospijea
2. Prodavac robe
Prima nalog za kupovinu robe na kredit od kupca
Potpisuje ugovor o prodaji s kupcem, ukljuujui uslove
Prodaje kupcu robu na kredit, obezbjeujui kopiju fakture s robom, s detaljnim uputstvima
za izvravanje plaanja faktoru na datum dospijea (to su nova potraivanja)
Prodaje potraivanja faktoru i dobija 80% ili vie u vidu avansnog plaanja
Dobija ostatak plaanja od faktora, umanjeno za provizije za usluge

3. Faktor
Potpisuje ugovor s klijentom (prodavcem) radi obezbjeenja naplate potraivanja i drugih
usluga faktoringa
Obino plaa 80% ili vie iznosa fakture klijentu (prodavcu) unaprijed
Obezbjeuje usluge faktoringa klijentu (prodavcu)

14

 Prima plaanja od kupca na datume dospijea i izvrava plaanje ostatka klijentu (prodavcu)
nakon odbijanja svih provizija za usluge
Kada prodavac robe i kupac nisu locirani u istoj zemlji, govorimo o meunarodnom
faktoringu. U tim sluajevima, postoje etiri ukljuena aktera:
1. Kupac robe
2. Prodavac robe
3. Izvozni faktor (domai faktor)
4. Uvozni faktor (faktor u inostranstvu)
Uloge prodavca i kupca su kao u gornjem tekstu
Izvozni ili domai faktor
potpisuje ugovor s klijentom (prodavcem) radi obezbjeenja naplate potraivanja i drugih
usluga faktoringa
predaje potraivanja faktoru u inostranstvu, tj. u zemlji kupca
obino plaa 80% ili vie iznosa fakture klijentu (prodavcu) unaprijed
prua usluge faktoringa klijentu (prodavcu)
dobija plaanja od faktora u inostranstvu na datume dospijea i plaa ostatak plaanja
klijentu (prodavcu), nakon odbijanja svih provizija za usluge

Uvozni faktor ili faktor u inostranstvu

obavjetava klijenta (kupca robe) da su potraivanja prenesena
prima plaanja od kupca robe na datum dospijea i prebacuje novac na raun domaeg
faktora (nakon odbijanja provizije za usluge).

1.6.3. FAKTORING U ODNOSU NA BANKARSKE ZAJMOVE

Banke generalno odobravaju kratkorone kredite na osnovu sposobnosti kompanije da
ih otplauje, kako je odreeno tokom gotovine i kolateralom. Kompanija mora da zadovolji
generalne kriterije banke:
Stabilno i jako preduzee (min. 3-5 godina)
Pozitivan tok gotovine (min. 2-3 godine)
15

 Dobri finansijski rezultati u prolosti

Kolateral bar jednak iznosu zajma (obino je to fiksna aktiva na kojoj nema drugih prava
zadravanja, ponekad lina aktiva)
Dobra, ista kreditna istorija
Takoe moe ukljuivati:
Dugaak proces apliciranja za zajam i proces isplate
Obimnu popratnu dokumentaciju
Fiksni iznos zajma i dospijee
Ponovno apliciranje za dodatna sredstva (dodatni kolateral)
Da banka bude jedina koja prua finansijske usluge kompaniji
Zajam nudi prednost fiksnog iznosa za direktno investiranje.Kao alternativan nain
finansiranja rasta, faktoring eliminie mnoge od kriterija banke koje je teko zadovoljiti.
tavie, pod pretpostavkom da kompanija moe dobiti zajam da pokrije incijalni kapital za
poetak rada ili svakodnevne poslove, kada se ta sredstva potroe, i dalje se eka da se plate
fakture.
Najvei problem s bankarskim finansiranjem je da, kada kompanija jednom dostigne
maksimalni kreditni limit, ostaje joj malo prostora za manevrisanje, sa slabim tokom gotovine
i bez dodatnog kolaterala.
Faktori obino zasnivaju svoju odluku o obezbjeenju gotovine kompaniji na
kreditnoj sposobnosti klijenata i vrijednosti potraivanja. Na ovaj nain, faktor moe
obezbijediti finansiranje, ak i ako je kompanija nova ili ima slabu kreditnu istoriju ili spor
tok gotovine.
Faktor je fleksibilniji od banke kod uzimanja u obzir poveane prodaje, jer se svaki
raun procjenjuje pojedinano.
Generalne osobine faktoringa ukljuuju:
Odobrenje zasnovano na kvalitetu klijenata kompanije, ne kompanije same
Kratak proces apliciranja
Kratak proces odobravanja
Gotovinu u roku od 48 sati ili manje
Potraivanja koja se koriste kao kolateral, ostavljajui fiksnu aktivu slobodnu za
osiguranje bankarskih kredita

16

 Faktoring kreditna linija se poveava zajedno s kompanijom (tako da faktoring zajam nije
ogranien)
Kompanije koje poinju posao su prihvatljive (potrebni su jaki poslovni odnosi)
Jednostavne i kratke procedure za izmjenu ili proirenje kreditnih uslova
Obezbjeenje nefinansijskih usluga, ukljuujui: voenje potraivanja,
dugova/potraivanja i zatita od kreditnog rizika/neizvrenja obaveza.

naplata

1.6.4 PREDNOSTI FAKTORINGA

Faktoring je postao popularan irom svijeta zahvaljujui uslugama koje nudi. Faktori
obezbjeuju usluge od finansiranja do upravljanja prodajom na kredit: finansiranje, voenje
rauna, naplaivanje potraivanja i zatita od kreditnih rizika. Usluge koje treba pruiti su
navedene u ugovoru o faktoringu - ugovor, kao bilo koji drugi ugovor o prodaji, regulisan je
prema zakonu o ugovoru.
Neke prednosti faktoringa ukljuuju:
Ne gubi se vrijeme na dugo apliciranje za kredite
Bolji tok gotovine i bri pristup radnom kapitalu
Bolja likvidnost kroz pravovremeno ubrizgavanje gotovine (avansi od faktora)
Bolji finansijski poloaj, kreditna sposobnost i solventnost
Vei obim prodaje - kompanija moe ponuditi svojim klijentima bolje kreditne uslove i
moe prihvatiti vie posla
Bolji uslovi za nove klijente (vano za izvozne kompanije)
Rizik ili loi dugovi su eliminisani, u okviru faktoringa bez regresa, ili su barem umanjeni
kroz pravovremenu naplatu
Rast kompanije se finansira bez novih dugova - bez mjesenih plaanja ili plaanja
odjednom na dan dospijea
Bez prodaje kapitala (nema novih dioniara koji bi podizali sredstva)
Nema linih garancija, za razliku od veine kreditnih programa
Nema materijalnog osiguranja
Jai bilans stanja, povean potencijal pozajmljivanja, poto je faktoring van bilansa i ne
mora se saoptavati potencijalnim kreditnim institucijama, ime se poveava omjer
efikasnosti (npr. povrat na aktivu itd...)

17

 Lake je finansirati sezonsku proizvodnju

Svje radni kapital znai da snabdjevai mogu biti plaeni unaprijed, uz dodatni popust
Manje vremena i napora za naplaivanje potraivanja, jer je faktor specijalizovan za te
poslove
Umanjeni operativni trokovi (iz razloga koji su gore navedeni)
ak i kompanija koja tek poinje poslovanje ili mlada kompanija moe brzo doi do
finansija
Bolje upravljanje informacijama (naroito u okviru potpunog faktoringa)
Omoguava bre manje kupovine u pravi as.

1.6.5 NEDOSTACI FAKTORINGA

Treba naglasiti da, pored oiglednih prednosti, faktoring takoe ima nedostatke, kao to su:
Prekomjerno oslanjanje na faktoring kompaniju moe rezultirati prekomjernom trgovinom i
pogrenim upravljanjem
Prekomjerno oslanjanje na faktoring kompaniju moe takoe rezultirati gubitkom direktnih
odnosa s klijentom
Neke vrste kompanija nisu atraktivne za faktoring, kao to su:
male kompanije,
kompanije ija potraivanja potiu od samo nekoliko klijenata
kompanije s mnogo malih klijenata
kompanije sa spekulativnim poslom
kompanije sa irokim spektrom proizvoda koji se prodaju optoj javnosti
Trokovi faktoringa su obino vei nego trokovi bankarskih kredita, tako da je cijena
konanog proizvoda takoe vea
Izvoznici moraju osigurati da nema neslaganja s kupcima u pogledu kvaliteta proizvoda
Neki kupci ne ele da budu ukljuene druge strane, osim prodavca
Faktoring je kratkorono finansiranje i ne moe zadovoljiti sve poslovne potrebe
Do faktoringa dolazi samo kada je faktor zaista siguran u solventnost klijenta
Faktoring kompanije preferiraju klijente s veim poslovima

18

 Samo faktoring bez regresa oslobaa klijenta od rizika naplate. U svim drugim sluajevima,
klijent ostaje odgovoran za neizvrenje obaveza (ak i za diskontovana potraivanja)
Klijent moe pretrpiti znatan gubitak dohotka, uzimajui u obzir sve provizije i rizik gubitka
koji je ukljuen.

1.6.6 Faktoring u Srbiji

U strategijama ekonomskog razvoja Republike Srbije, priznata je znaajna uloga
malih i srednjih preduzea (MSP) kao motora za rast srpske privrede. Razvijanje MSP je
bitan element u procesu integracije koji vodi lanstvu u Evropskoj Uniji.
Meutim, ogranien pristup finansiranju predstavlja sutinsku zapreku za rast MSP. U
dinaminom poslovnom okruenju, kompanija stie konkurentne prednosti upravljajui
svojom likvidnou na tritu.
U vreme sadanje ekonomske nestabilnosti, kompanije u Srbiji nastoje da premoste
svoje probleme vezane za likvidnost na razliite naine i pronalaze nove modalitete za
finansiranje radnog kapitala i investicionih projekata. Tok gotovine je od sutinskog znaaja
za osiguranje nesmetanog funkcionisanja poslovnih operacija. Tradicionalno, kompanije su se
oslanjale na prekoraenja na raunima i kredite. Druge forme finansiranja, meutim, mogu
poveati iznos finansija koji je na raspolaganju kompaniji, kako se prodaja poveava.
Faktoring je jedan od naina da MSP poboljaju tok gotovine.
Faktoring dobija na popularnosti kao izvor vanjskog finansiranja za korporacije i MSP
irom sveta. Ono to faktoring ini jedinstvenim jeste da je novac koji obezbedi faktor
kompaniji eksplicitno povezan s vrednou njenih potraivanja, a ne s njenom ukupnom
kreditnom sposobnou. To omoguava visoko rizinim snabdevaima da prenesu svoj
kreditni rizik na kupce visokog kvaliteta. Srbija nema specifine zakone i propise o
faktoringu, iako zakonski okvir postoji. Faktoring omoguava da sredstva bre cirkuliu i
omoguava likvidnost i solventnost realne ekonomije. Promet sredstava se moe ubrzati,
prvenstveno uvodei faktoring kao novi proizvod za finansiranje.
Naalost, trite faktoringa u Srbiji je nerazvijeno i konkurencija je mala izmeu
faktoring kompanija. U svetu, faktoring jo nije bio suoen s finansijskom krizom. Dok je
finansijski sektor generalno bio jako pogoen krizom, svetsko trite za fakToring je
zabeleilo rast u 2008, kao i u prethodnoj deceniji.

RB

NAZIV FIRME

1. PRVI FAKTOR FAKTORING

ADRESA
Bulevar Mihajila
Pupina 165/v
11070 Novi
Beograd

TELEFON/FAX
2225-400
2225-444

19

2. FAKTOR GROUP FAKTORING

Poeka 60
11030 Beograd

3537-604
3537-601

3. ALFA FAKTOR FAKTORING

Terazije 38
11000 Beograd

3065-240

4. A FAKTOR FAKTORING

Kralja Petra 45
11000 Beograd

2632-564
2628-081
2633-527

5. FINERA FAKTORING

Strahinjia Bana 33
11000 Beograd

2030-500
2030-505

Trg Nikole Paia 5

11000 Beograd

3021-637
3021-651
3021-627

Bulevar Zorana
injia 121
11070 Novi
Beograd

2205-751
2205-750
3118-016
3110-214

Bulevar Mihajila
Pupina 165/e
11070 Novi
Beograd

2224-800
2224-840

9. Fokus factor

Rajieva 1
11000 Beograd

3038-430
2623-615

10 ERSTE FAKTOR

Bulevar Mihajla
Pupina 85 B
11070 Novi
Beograd

220-9106
220-9104

6. FIMA PERFEKTUS

7. AOFI

8.

Marfin Factors&forfaiters SA
Branch Office Belgrade

Tabela 1.1 prikazuje neke od faktoring kompanija koje rade u Srbiji

1.7 Medjunarodni forfeting

Forfeting podrazumeva novi oblik model finansiranja odnosno otkup dugoronog
potraivanja koje dospeva u narednom periodu, a potie od isporuke roba i usluga uglavnom
u izvozu, pri kojem kupac potraivanja snosi rizik u vezi s naplatom od treeg lica od strane
neke banke ili za to specijalizovane organizacije koja se bavi forfetiranjem, bez prava na
regres, od izvoznika, odnosno prodavca robe. Dakle, u pitanju je kupovina dugoronog i
nedospelog potraivanja pri kojem kupac potraivanja snosi rizik u vezi sa njegovom

20

naplatom od treeg lica. Znai, osnovna razlika je u tome da li se radi o kratkoronom

(faktoring) ili dugoronom (forfeting) finansiranju prodaje. Tehnika je ista. Ovaj oblik
finansiranja javlja se kod krupnijih pojedinanih poslova o isporuci opreme, izgradnje
objekata po sistemu klju u ruke, ili izvoenja investicionih radova sa odloenim rokovima
plaanja od jedne do nekoliko godina.

Uesnici u poslu forfetinga

Glavni uesnici u poslu fofetiranja su uvek:
-domai izvoznik (prodavac proizvodja)
- inostrani uvoznik
- banka (forfeter), koja preuzima dato potraivanje

Pored njih, uglavnom,u ovom poslu uestvuje i uvoznikova banka preko koje se
obavlja ova finansijsko poslovna transakcija. Takodje, izmedju domaeg izvoznika i banke
(forfetara) moe biti ukljuena i neka posrednika banka ije je sedite u inostranstvu.
Domai izvoznik je u neposrednom pravnom odnosu sa svojim kupcem po osnovu ugovora o
kupovini i prodaji robe, odnosno ugovora o izvodjenju investicionih radova u inostranstvu ili
nekog drugog ugovora sa trajnim izvrenjem obaveza. Isto tako, domai izvoznik je u
pravnom odnosu sa svojom bankom (fofetarom) po osnovu zakljuenja ugovora o forfetingu.
I konano, inostrani kupac je takodje u n eposrednom pravnom odnosu sa bankom koja po
njegovom nalogu obavlja bankarske poslove u vezi sa forfetiranjem.
Ugovor o forfetingu nije regulisan u uporednom pravu, kao to je to sluaj sa drugim
ugovorima u domenu robnog prometa. Ugovor o forfetingu predstavlja tvorevinu bankarske i
poslovne prakse. Iz tih razloga na njega se primenjuju pravila autonomnog medjunarodnog
trgovakog prava, opti uslovi poslovanja, tipski i formularni ugovori, kao i odgovarajue
norme trgovakog prava zemlje ije pravo bi bilo merodavno za primenu.

Prenos potraivanja putem cesije je jedan od naina na koji se moe obaviti posao
finansiranja putem forfetinga. Cesiojm se vri prenos potraivanja sa jednog poverioca na
drugog, tj. klasina zamena poverilaca u kojem preneseno potraivanje u celini ostaje
nepromenjeno. Raniji poverilac nije odgovoran za naplatu potraivanja, ve je za to
odgovorna poslovna banka forfeter.
Prenos potraivanja dokumentarnim akreditivom predstavlja dosta sigurna nain
prenosa potraivanja, gde poslovna banka (forfeter) u momentu dospelosti plaanja podnosi

21

akreditivnoj banci ili od nje ovlaenoj banci akreditivna dokumenta na osnovu kojih se
dokazuje da su ispunjeni uslovi za naplatu potraivanja u akreditivnom iznosu u celini. Da bi
akreditiv mogao da se prense potrebno je da se o tome saglase svi uesnici u akreditivnom
poslu, jer su i akreditivna banka i nalogodavac zainteresovani da obaveza bude ispunjena
prvobitnom korisniku akreditiva.
Forfetiranje na osnovu otkupa menica predtavlja u mdjunarodnoj bankarskoj praksi
najei oblik u kome se sprovodi postupak forfetiranja. Ali u ovom postupku se javljaju
veliki problemi u vezi sa unoenjem u menino pismo klauzule bez regresa. Zemlje koje su
prihvatile enevsku konvenciju o menici unele su u svoja nacionalna zakonodavstva odredbu
prema kojoj se trasant ne moe osloboditi regresne odgovornosti za sluaj da trasant ne isplati
menicu. To reenje j predvidjeno i naim zakonom o menici.
Forfeting podrazumeva novi oblik model finansiranja odnosno otkup dugoronog
potraivanja koje dospeva u narednom periodu, a potie od isporuke roba i usluga uglavnom
u izvozu, pri kojem kupac potraivanja snosi rizik u vezi s naplatom od treeg lica od strane
neke banke ili za to specijalizovane organizacije koja se bavi forfetiranjem, bez prava na
regres, od izvoznika, odnosno prodavca robe. Dakle, u pitanju je kupovina dugoronog i
nedospelog potraivanja pri kojem kupac potraivanja snosi rizik u vezi sa njegovom
naplatom od treeg lica. Znai, osnovna razlka je u tome da li se radi o kratkoronom
(faktoring) ili dugoronom (forfeting) finansirnaju prodaje. Tehnika je ista.
Ovaj oblik finansiranja javlja se kod krupnijih pojedinanih poslova o isporuci
opreme, izgradnje objekata po sistemu klju u ruke, ili izvodjenja investicionih radova sa
odloenim rokovima plaanja od jedne do nekoliko godina.
Medjunarodni forfeting predstavlja kupoprodaju dugoronih prava potraivanja
nastalih kao rezultat spoljnotrgovinskih poslova. U ovom poslu izvoznik na bazi ugovora o
forfetingu prodaje svoje potraivanje banci fofretaru.
Medjunarodni forfeting se primenjuje kod dugoronih izvoznih poslova kod kojih je
period kreditiranja stranog partnera od dve do pet i vie godina. Ovi poslovi se primenjuju na
potraivanja veih vrednsoti, po pravilu iznad vrednsoti do 25.000 USD.
Poslovi medjunarodnog forfetinga nastali su ezdesetih godina dvadesetoga veka kada
su eskontovane menice od prodaje amerikog ita zemljama Istone evrope. Kada prodaje
robu na kredit, izvoznik, u veini zemalja, ima kreditnu podrku, svoje dravne agencije za
podrku izvoza i osiguranje izvoznih poslova, ili banaka. Medjutim, ako ova podrka
izostane, u kompletan poduhvat izvoza robe na kredit, izvoznik moe ukljuiti bnaku fofetara.
Banka forfetar se upoznaje sa izvoznim poslom u celini, od inicijalne faze, odnosno,
faze ponude do faze realizacije izvoznog posla. Forfetar (banka) vri ulogu finansijske
podrke izvoza. Ovaj nain finansijske podrke izvoza je ksulji od kreditiranja uz pomo
dravnih agencija za podrku izvoza. Banka forfetar i izvoznik pregovaraju o svakom
izvnoznom poslu zasebno, poto svaki posao nosi svoje rizike i ceni se mogunost naplate
izvoznog potraivanja.
Forfeting poslovi se takodje koriste kod zatvaranja konstrukcije vezanih
spoljnotrgovinskih poslova.
Poto isporui robu i ostvari pravo da podigne menice iz meninog depozita, izvoznik
ih eskontuje (prodaje svoje pravo naplate) kod banke forfetara. Na taj nain izvoznik, dolazi
do likvidnih sredstava (umanjen iznos u odnosu na ugovorenu vrednsot izvoza) koja moe
22

odmah da upotrebi, dok je forfetaru preputena briga o naplati kredita tokom ugovorenog
perioda.
Nominalna vrednost koju forfetar plaa izvozniku manja je od nominalne vredsti
potraivanja (od ostvarenog izvoza). Razlika ove dve vrednosti sadri trokove forfetiranja,
diskont, proviziju forfetara, trokove rizika naplate potraivanja. Trokovi koji se odnose na
rizik naplate potraivanja zavisie od perioda finansiranja, rizika promene kamatnih stopa,
komercijalnih rizika i politikih rizika.

Banka forfetar nema pravo regresa u odnosu na izvoznika od koga je otkupila

potraivanje. To znai da rizik naplate izvoza snosi forfetar.
Medjunarodnim forfetingom obezbedjuje se likvidnost izvoznika koji ugovaraju izvoz
robe kroz dugorone kreditne aranmane. Na ovaj nain se dugorono potraivanje pretvara u
likvidna sredstva, dodue umanjena za odredjeni iznos, ali dovoljna da proizvodja nastavi
svoj proizvodni proces i obezbedi nove proizvode za izvoz u nekom buduem periodu.
Izvoznik, proizvodno preduzee, prodajom svoga potraivanja forfetaru oslobadja se
rizika naplate izvoza, koji je prenet na forfetara. Medjunarodni forfeting zahteva krau i
jednostavniju proceduru u onsou na bankarski kredit dok je osiguranje izvoznih poslova
pokriveno u potpunosti.

23

Slika 1.1 ema izvoza uz finansiranje medjunarodnim forfetingom

Liberalizacijom bankarskog trita u naoj zemlji dolo je do naglog poveanja broja

banaka a naroito onih sa veinskim stranim kapitalom u vlasnikoj strukturi. Sve one se za
svoje mesto pod suncem na tritu bore privlaenjem to veeg broja komintenata sa kojima
zakljuuju razne bankarske poslove. Pored ugovora o prometu roba i usluga u bankarskim
poslovima pojavljuju se odreeni poslovi odnosno usluge koje banke obavljaju sa svojim
komintentima u vezi sa platnim prometom.
Postoji mnotvo klasifikacija bankarskih poslova. Neki smatraju da se oni dele na
aktivne - kod kojih se banka pojavljuje kao poverilac svoga komintenta, i gde se najee radi
o kreditima, zatim na pasivne bankarske poslove gde se banka pojavljuje u ulozi dunika
svoga komintenta - emisioni poslovi, izdavanje bankarskih obveznica, tekui raun itd, i
neutralne bankarske poslove u kojima se banka nejavlja ni kao poverilac ni kao dunik svoga
klijenta - depozit, sef, akreditiv, bankarske garancije itd.
Drugi pak smatraju da se se bankarski poslovi dele na kreditne poslove u koje spadaju
kredit, faktoring, forfeting i lizing, bankarske depozite u koje spadaju novani depoziti, ulozi
na ttednju, bankarski tekui rauni, ugovor o sefu itd, i bankarske uslune poslove u okviru
kojih postoje akreditivi, bankarske garancije, platni promet, kliring i slino.

24

U daljem tekstu bie posebno obraen jedan od nama manje poznatih, gore pomenutih
bankarskih poslova - forfeting.
Da bi u potpunosti razumeli sutinu forfeting poslova moramo najpre saznati neto o
njegovom bratu blizancu odnosno o faktoringu.
Faktoring je posao koji u sutini predstavlja otkup tuih potraivanja i kojim se bave
banke i osiguravajue kompanije, kao i neke druge specijalizovane kompanije. One
otkupljuju dugove tako to odmah isplauju prodavcu iznos njegovog potraivanja umanjen
za dogovoreni procenat.
Faktoring je isplativ za prodavca jer on time dolazi do gotovog novca pre roka
dospea i oslobaa ga rizika koji bi nastali vremenom. Sa druge strane faktor - kupac
potraivanja - osigurava se tako to proverava da li su ova potraivanja dobrog boniteta i
pokrivena raznim garancijama, i time minimizira preuzeti rizik od nemogunosti naplate
preuzetog duga u roku dospea. Poslovi faktoringa odnose se na preuzimawe kratkoronih
dugovanja iji rok dospea za naplatu iznosi od 60-180 dana.
Ovo poslednje reeno osnovna je razlika izmeu faktoringa i forfetinga koji u stvari
predstavlja otkup dugoronih potraivanja po osnovu kapitalnih dobara sa rokom naplate od 6
meseci do 7 godina, u polugodinjim ratama. Forfeting poslovi obavljaju se najee na
relaciji zemlja - inostranstvo.

1.7.2 Istorijat forfetinga

Ne moe se sa sigurnou utvrditi gde je i kad nastao forfetig, tako da ga neki vezuju
za SAD a neki za vajcarsku gde je nastalo prvo forfeting trite. Ovaj vajcarski primer
uspeno su sledile mnoge zapadnoevropske zemlje. I danas se vajcarsko trte po broju
forfeting transakcija nalazi na zavidno visokom mestu u svetu.
Smatra se da je forfeting nastao kao problema spoljne likvidnosti zemalja u razvoju i
stalno rastuih zahteva za prolongiranje rokova finansiranja izvoza. Ovaj oblik finansiranja
koriste preduzetnici izvoznici koji ele da naplate potreivanja pre roka, kako bi imali novca
za nastavak poslovne aktivnosti.

25

Jena od opteprihvaenih definicaijaforfetinga glasi "Forfeting je otkup potraivanja

preduzetnika od strane banke, odnosno finansijske institucije, za kojer se naplauje odreena
provizija u obliku diskontovane isplate samog potraivanja."

1.7.3 Poslovi forfetinga

Forfetiranje je oblik finansiranja izvoznih kredita, koji se realizuju prodajom izvoznog
potrazivanja banci ili specijalizovanoj instituciji, uz dobitak fiksnog iznosa, a na osnovu
prezentiranja dokumenata kojima uvoznik garantuje otplatu duga.
Ovako, izvoznik koji je prodao robu stranom kupcu na kredit, stice gotovinu, uz
odredjeno umanjenje.
Forfeting posao je slican eskontu menica kod komercijalnih banaka, i njega
karakterisu:

duzi rokovi otplate (i do 7 godina)

prenos celokupnog rizika duznikove obaveze na forfetera, odnosno banku ili

drugu instituciju, koja postaje novi poverilac.

Forfeter mora pazljivo da oceni kreditnu sposobnost uvoznika, a za svoje
obezbedjenje uobicajeno je da zahteva i garanciju prvoklasne banke, sto povlaci troskove
bankarske provizije.
Posto se forfetiranje najcesce ugovara pre zakljucenja izvoznog posla, to se trosak
forfetiranja ukljucuje u prodajnu cenu izvezene robe. ako, operaciju forfetinga placa uvoznik
ili najcesce krejnji potrosac. Kroz mehanizam forfetiranja ubrzava se obrt kapitala i smanjuju
angazovana sredstva izvoznika sto poboljsava njihovu likvidnost. Ovako cak i nelikvidne
organizacije mogu da izvoze na kredit, jer se ne ispituje njihova kreditna sposobnost, vec
bonitet vrednosnih papira uvoznika.
Na osnovu forfeting operacija formirano je tzv. sekundarno trziste HOV, na koje
forfeteri iznose otkupljene menice, akceptirane od strane uvoznika radi dalje preprodaje.
Najveci deo forfeting operacija se obavlja u Londonu, gde u ovom poslu operise oko
300 banaka od kojih su mnoge osnovale i svoje specijalizovane kompanije za forfeting.

26

1.7.4. Ugovor o forfetingu

Pojam ugovora o forfetingu
Kod ugovora o forfetingu ili forfetiranju je karakteristino da banka (forfeter)
preuzima od svog klijenta, komitenta potraivanje koje on ima prema treem licu i
istovremeno se odrie prava da postavlja regresni zahtev, u sluaju da isto potraivanje ostane
neplaeno, a komitent, klijent je obavezan da banci preda odgovarajue isprave o dugu, da joj
isplatu eskontnu kamatu, trokove i proviziju.
Predmet ugovora o forfetingu je uvek neko potraivanje sa dugoronim dospeem.
Banka, koja je primalac toga potraivanja snosi rizik u sluaju da ono ne bude naplaeno od
treeg lica.
Neophodno istai da banka gubi pravo regresa, u sluaju da ne naplati potraivanja,
prema ranijem imaocu potraivanja. Ovo potraivanje koje ini predmet ugovora o fofetingu
potie iz ugovora o isperuci odreene opreme, kompletnih industrijskih objekata i uredaja, iz
ugovora o izvoenju investieionih radova u inostranstvu ili nekog drugog ugovora sa trajnim
prestacijama.
Najee do zakljuenja ovog ugovora dolazi i u sluaju kad domai izvoznik nema
sredstava da finansira neki izvozni posao ili odreeni objekat, pa svoje potraivanje koje ima
prema treem licu (stranom uvozniku) ustupa banci da bi na ovaj nain pribavio gotovinska
sredstva plaanja.
Na ovaj nain, putem ugovora o forfetingu, omoguuje se povoljno finansiranje
odreenog privredno-pravnog subjekta.
Postoje odreene razlike i slinosti ugovora o forfetingu sa drugim bankarskim
poslovima. Tako na primer, slinost izmeu ugovora o forfetingu sa ugovorom o faktoringu
sastoji se u tome, to se kod oba ugovora vri prenos potraivanja u cilju pribavljanja
finansijskih sredstava u cilju kreditiranja izvoza, s tom razlikom to se kod ugovora o
faktoringu vri prenos potraivanja iji rok dospeva za plaanje u okviru 60-180 dana, dok se
kod ugovora o forfetingu, prenosi potraivanje sa duim rokovima dospea (izmeu 6 meseci
i 7 godina).
Pored toga, ugovorom o faktoringu se prenosi vie potraivanja u okviru tzv.
"globalne cesije", dok se ugovorom o forfetingu, cedira samo jedno potraivanje. Osim toga,
kod ugovora o faktoringu banka-faktor moe da postavi regresni zahtev prema ranijem
imaocu potraivanja, dok takva mogunost ne postoji kada je u pitanju ugovor o forfetingu.

27

Izmeu ugovora o eskontnom kreditu i ugovora o forfetingu postoje odreene

slinosti i razlike. Tako, kod oba ova ugovora visina eskontne kamate zavisi od ponude i
tranje novanih sredstava na finansijskom tritu, s tom razlikom to na visinu eskontne
kamate kod forfetinga utiu i drugi faktori, kao to su stepen rizika koji preuzima banka,
bonitet treeg lica, ekonomsko-politike prilike u zemlji u kojoj se nalazi imovina ili sedite
treeg lica i slino.
Sa druge strane, kod ugovora o eskontnom kreditu stepen rizika banke ogranien je
samo na bonitet hartije od vrednosti, odnosno platenu sposobnost lica koje je dunik, po tim
hartijama. Kad je u pitanju ugovor o forfetingu od znaaja je samo bonitet treeg lica od
kojeg se naplauje potraivanje. Pored toga, ugovorom o eskontnom kreditu finansiraju se
kratkona potraivanja, a ugovorom o forfetingu dugorone poslovne operacije.
Znaaj ugovora o forfetingu kao dopunskog oblika finansiranja je veliki. Sa njim se
otklanjaju rizici naplate potraivanja, smanjuju trokovi i omoguava da uvoznik nabavi robu,
opremu i savremenu tehnologiju bez angaovanja sopstvenih novanih sredstava i traenja
kredita od banke.
Osnovne osobine ugovora o forfeliranju
Ugovor o forfetingu (forfetiranju) je aleatoran pravni posao iz razloga to banka kod
preuzimanja potraivanja ulazi u rizik da li e isto potraivanje moi da realizuje od treeg
lica. Imajui u vidu da banka (forfeter) nema pravnu mogunost da se regresira od ranijeg
imaoca potraivanja, onda je rizik tim i vei. Naplata potraivanja ne zavisi od banke
(forfetera) nego od nekog neizvesnog dogaaja za koji se ne zna u asu zakljuenja ugovora.
Kod ovog ugovora banka (forfeter) se obavezuje da e snositi tetne posledice u sluaju da ne
ostvari mogunost naplate potraivanja koje je preuzela od svog komintenta.
Pri zakljuenju ugovora o forfetingu, banka ceni sve rizike od kojih zavisi naplata
potraivanja od treeg lica. Pre svega, soloventnost treeg lica, ratne i politike rizike, valutne
rizike, rizike transfera i dr. Ovo iz razloga, to se radi o dugoronim potraivanjima i ista su
kao takva podlona uticaju mnogih promenijivih okolnosti kroz dui vremenski period.
Pored toga, u ugovoru o fortfetingu postoji i kaluzula "bez prigovora" kojom se
banka (forfeter) liava svake mogunosti da se za nenaplaeno potraivanje regresira od
njegovog ranijeg imaoca.

28

Ugovor o forfetingu je sloen pravni posao i zakljuuje se intuitu personae izmeu

banke i baninog komintenta a u cilju ostvarivanja odreenog potraivanja od treeg lica, gde
je na banku (fortfetera) takvo potraivanje preneo banin klijent.
U praksi, do zakljuenja ovog ugovora dolazi od strane izvoznika koji eli da plasira
odreenu robu i usluge na inostranom tritu. Izvoznik, ini inicijativu za ponudu banci, koja
treba da sadri:oznaenje zemlje uvoznika, oblik u kojem se izraava dugovanje, vrsta i
trgovaki naziv robe koja se izvozi, orijentacioni dan isporuke, rokovi otplate pojedinih rata,
rokovi do kada se predaju isprave o izvozu, mesto i nain plaanja, kao i drugi podaci koji su
potrebni banci da bi mogla da saini ponudu za zakljuenje ugovora o forfetingu.

Uesnici u ugovoru o forfetingu

Kao to je istaknuto u ugovoru o forfetingu pojavljuju se: domai izvoznik, strani
uvoznik i banka (forfeter) koja preuzima potraivanje.
Pored ovih lica, kod ovog posla pojavljuju se i uvoznikova banka, preko koje se
obavlja poslovno-finansijska transakcija.
Pored toga, izmeu domaeg izvoznika i banke forfetera moe da se ukljui i neka
posrednika banka. Izmeu navedenih lica zasniva se vie pravnih odnosa, s tim da svaki od
tih pravnih osnova proizvodi pravno dejstvo samo izmeu tih lica, koja u njemu uestvuju.
Tako na primer, domai izvoznik je u neposrednom pravnom odnosu sa kupcem
svojih roba (na osnovu ugovora o prodaji robe ili ugovora o izvodenju investicionih radova ili
nekog drugog ugovora). Domai izvoznik je u pravnom odnosu sa svojom bankom
(forfeterom) na osnovu zakljuenog ugovora o forfetingu.Inostrani kupac je u neposrednom
pravnom odnosu sa bankom koja po njegovom nalogu vri poslove u vezi sa forfetiranjem.

1.7.5 Oblici prenosa potraivanja

1) Prenos potraivanja cesijom
Ovakav prenos potraivanja predstavlja jedan od naina pomou kojeg se izvodi
poslovna operacija finansiranja po osnovu ugovora o forfetingu, tj. ona predstavlja zamenu
poverilaca gde se potraivanje koje je predmet forfetiranja ne menja, samo to raniji imalac

29

potraivanja vri prenos potraivanja na banku (forfetera). U svemu ovome, primenjuju se

opta pravila o graansko-pravnoj cesiji.
2) Forfetiranje po osnovu otkupa menice
Otkup meninog

potraivanja u meunarodnoj bankarskoj praksi je vrlo est oblik pri

forfertiranju. Tu se javljaju i problemi pri unoenju u menicu klauzule "bez regresa" iz

razloga to su zemlje koje su prihvatile enevsku konvenciju o menici unele u svoja
nacionalna zakonodavstva odredbu, shodno kojoj se trasant ne moe osloboditi regresne
odgovornosti u sluaju da trasat ne isplati menicu.
Ima zemalja koje se koriste menicom anglo-amerikog tipa kod koje je dozvoljeno
unoenje klauzule "bez regresa", sa menino pravnim dejstvima i prema trasantu i prema
indosantu.
Kod nemakih i vajcarskih banaka se preporuuje da se u ugovor unosi klauzula
"bez regresa", tj. klauzula po kojoj se banka (forfeter), odrie prava da postavlja regresni
zahtev prema trasantu u sluaju da menino potraivanje ne bude naplaeno.
Iz tih razloga, u poslovima forfertiranja trebalo bi vie koristiti sopstvenu, a ne
trasiranu menicu, jer je kod sopstvene menice dozvoljeno unoenje klauzule "bez regresa".
3) Prenos komitentovih prava na banku, putem dokumentarnog

akreditiva

Svoje pravo komitent, u pogledu kupovne cene za isporuenu robu ili obavljene
usluge, moe da prenese i putem dokumentarnog akreditiva na odreenu banku, kada je
ovakav nain plaanja predvien u odreenom izvoznom poslu, odnosno iz ugovora o
prodaji.
Naime, u vreme dospelosti plaanja banka-forfeter prezentira odreena dokumenta
kojima dokazuje da su ispunjeni uslovi za isplatu sume novca iz akreditiva. To praktino
znai, da komitent prenosi na banku (forfetera) akreditiv da bi putem istoga finansirao svoj
posao.
Pri tome, da bi se akreditiv mogao preneti na banku, potrebno je da se saglase svi
uesnici u akreditivnom poslu, iz razloga to su akreditivna banka i nalogodavac
zainteresovani da ispune obavezu prvobitnom korisniku akreditiva.

30

Slika 1.2 prikazuje princip forfetinga

2. Kreditiranje uvoznih i izvoznih poslova

Pored kredita koji banke odobravaju izvoznicima, banke mogu odobravati kreditei
uvoznicima. U ovakvim sluajevima, banke se osiguravaju bankarskim garancijama koje, u
njihovu korist, izdaju izvozne kreditne agencije, ali i zalonim pravom na uvezenoj robi.
Uvoznika moe kreditirati i inostrani partner, uz korienje akreditiva sa odloenim
plaanjem. Konstrukcija posla je sledea. Ugovaramo izvoz roba, sa kojom ne raspolaemo, u
momentu ugovaranja. Ali imamo trite na kome je moemo kupiti. Takodje, me
raspolaemo, u momentu ugovarnja. Ali imamo trite na kome je moemo kupiti. Takoe, ne
raspolaemo ni sredstvima za kupovinu, odnsono, za uvoz robe koju treba, potom, izvesti.
Medjutim, u isto vreme, ugovaramo kupovinu robe, koju emo izvesti. Kreditiranje ovoga
posla krije se u mogunosti da izvezena roba bude plaena dokumentarnim akreditivom bez
odlaganja, a uvezena roba bude plaena ronim dokumentarnim akreditivom. Otvoriemo
akreditiv sa odloenim plaanjem ime plaamo uvezenu robu. Poto roba pristigne,
izveemo je i, po izvreenom izvozu, naplatiti sumu, iz koje emo platiti izvreni uvoz, po
dospeu roka plaanja.
Ovom transakcijom daje se mogunost uvozniku, da kupljenu robu preproda, u
periodu do dospea plaanja po akreditivu, i da dobijena sredstva od prodaje (izvoza) uplati, u
momentu dospea, kao pokrie za isplatu sa akreditiva.

31

2.1 Rizici kreditiranja izvoza

Izvoznik i uvoznik imaju zajedniki interes da se posao u celini realizuje, ali svako od
njih ima suprotan interes u odnosu na onog drugog kada su u pitanju neki vani detalji te
realizacije. Tako, izvozniku odgovar da isporui robu tek posto mu kupac plati robu, dok
uvozniku odgovara da prvo dobije robu pa da plati sa zadrkom. Kupcu uvek odgovara da
plaanje to kasnije izvri a prodavcu da to pre naplati. U ovim medjuprostorima od
momenta prodaje do momenta naplate robe svata se moe dogoditi sa robom ali i sa
plaanjem. Roba prolazi mnogo zemalja do svoga odredita i izloena je mnogim
nepredvidjenim dogadjajima. Roba prolazi mnogo zemalja do svoga odredita i izloena je
mnogim nepredvidjenim dogadjajima. Izvoznim i uvoznik su firme iz razliitih zemalja, ne
moraju se poznavati, pa ak nikada ni sresti.
Finansijere i kreditore izvoznih poslova interesuje realizacija ugovorene transakcije, u
celini, sa to je mogue manjim rizikom. A rizik, za banku kreditora, pri krediranju izvoznog
posla, moe nastati po osnovu:
1. komercijalnih rizika u koje spadaju:
-

rizik da kupac odbije da primi robu. Ovo se deava kod sezonskih i cenovnih
oscilacija ali i brojinih drugih razloga. Ukoliko bi primio takvu robu kupac bi imao
gubitak i on kalkulie i iznalazi nain da ne primi robu.

Rizika da kupac ne plati dospeli dug o roku.

Nesolventost kupca ili njegove banke

Propust strane banke da honorieprezentirana dokumenta, po neopozivom

dokumentarnom akreditivu, u predvidjenom roku vanosti akreditiva.
2. Nekomercijalnih rizika u koje spadaju:

ratni rizici, pobune, civilni sukobi, su van kontrole kako izvoznika tako i uvoznika
robe. U trenutku isporuke problem moe nastati da izvoznik, usled nastupanja ovih
dogadjaja ne moe izvriti isporuku , niti kupac moe primiti robu. Kako kupac i
prodavac nisu mogli u trenutku zakljuenja posla znati da e ovi dogadjaji nastupiti,
realno ne mogu ni biti odgovorni. Medjutim, vladama zemlje izvoznice i uvoznice
dostupna su saznanja koja pojedinane stranke ne mogu imati i zato se smatra da su
one (vlade) posredstvom svojih agencija i merodavne da vre osiguranja od ratnih
rizika. Ovde takodje spada i rizik od nepredvidjenih diverzija kao rezultat: rata,
pobune i civilnih sukoba. Naknada tete od ovih rizika pokriva totalnu vrednost robe.

Blokada transfera strane valute moe nastati odlukom vlasti u zemlji kupca da se
obustave isplate u stranoj valuti. Kupac moe biti voljan da plati ali u domaoj valuti,
to ne odgovara izvozniku, odnosno kreditoru.

Devalvacija valute plaanja. Izvoznik kalkulie posao na bazi stabilnih valutnih

odnosa. Ukoliko bi dolo do velikih fluktuacija i iznenadne devalvacije valute
plaanja izvoznik bi, preraunato u domau valutu, trpeo gubitak.

Devalvacija valute plaanja. Izvoznik kalkulie posao na bazi stabilnih valutnih

odnosa. Ukoliko bi dolo do velikih fluktuacija i iznenadne devalvacije valute
plaanja izvoznik bi, preraunato u domau valutu, trpeo gubitak.

32

2.2 Osiguranje izvoznih kredita

Kreditiranje soljnotrgovinskih poslova nosi velike rizike za banku davaoca kredita.

Izvoznik ima najbolju elju i nameru da naplati izvezenu robu, ali i ovde se javlja ono uveno
pitanje :ta ako? ta ako kupac odbije da plati? ta ako kupac eli da plati ali je iz
odredjenih razloga prekinut platni promet (rat)? ta ako su politike prilike dovele do
promene propisa i obustave plaanja prema inostranstvu tako da kupac ne moe, iako eli da
izvri plaanje?
Za kreditiranje kao vanog faktora koji utie na konkurentnost izvoza usko je
vezan nastanak i razvoj osiguranja izvoznih kredita. Sa razvojem meunarodnih
ekonomskih odnosa i sve intenzivnijim spoljnotrgovinskim poslovanjem javila se potreba
za razvojem sistema/institucija koje treba da omogue sigurnu razmenu i roba i usluga.
Kako se dobar deo spoljnotrgovinskih poslova zakljuuje na kredit, nastaje potraivanje
od inostranog dunika koje sa sobom nosi i niz rizika nemogunosti naplate.
Prvi poeci osiguranja izvoznih kredita vezuju se za drugu polovinu XIX veka,
kada su britanski trgovci koji su brodom otpremali robu za Australiju traili od
osiguravaa jednu od prvih zabeleenih ponuda za osiguranje izvoznih kredita.
Britanska vlada je 1919. godine osnovala odeljenje za osiguranje i garanciju
izvoznih kredita (Export Credit Insurance Guarantee Department) i predstavila
zvaninu emu izvoznog kreditiranja, usmeravajui time izvoz u zemlje istone Evrope
(uglavnom u Rusiju), sa kojima je u budunosti oekivala razvoj saradnje. U Nemakoj je
1926. godine osnovana agencija za osiguranje kredita Hermes (Hermes
Kreditversicherung-AG), a 1934. godine osiguravajue kompanije iz Francuske, Italije,
panije i Velike Britanije osnovale su Berne Union Meunarodnu uniju
osiguravaa kredita i investicija.
Osiguranje izvoznih poslova obuhvata osiguranje potraivanja od inostranih
dunika, kao i osiguranje raznih drugih imovinskih interesa domaih osiguranika u
inostranstvu, protiv komercijalnih i nekomercijalnih rizika.
Svrha osiguranja izvoznih kredita je da se osiguraniku prui materijalna zatita
u sluaju ostvarenja osiguranog sluaja. Ugovor o osiguranju kredita se definie kao
ugovor kojim se osigurava uz naplatu premije obavezuje da obeteti osiguranika u sluaju
insolventnosti lica kojeg je osiguranik kreditirao u granicama pruenog pokria. Kako se
ugovor o osiguranju zakljuuje zbog potraivanja koje osiguranik ima u svom
poslovnom odnosu sa potpuno odreenim partnerom, smatra se da i dunik predstavlja
bitan element ovog osiguranja.
Svojstvo osiguranika izvoznik moe stei samo ako u vezi sa potraivanjem ima
interes da ne nastupi osigurani sluaj, a to se dokazuje utvrivanjem injenica da je
njegovo potraivanje od inostranog dunika pravovaljano. Sa stanovita osiguranja

33

izvoznih poslova da bi kredit (odnosno potraivanje od inostranog kupca) mogao da

postane predmet osiguranja neophodno je da postoji komercijalni ugovor o izvoznom poslu
prema ijim odredbama je kupac preuzeo obavezu da plati cenu iz ugovora u roku koji je
ugovorom predvien.
Kod osiguranja izvoznih kredita ugovara osiguranja (osiguranik) je najee
izvoznik (poverilac) koji kreditira svog inostranog kupca (dunika). Kod osiguranja
izvoznih kredita od nekomercijalnih rizika izvoznik koji kreditira svog inostranog
partnera, osigurava svoja potraivanja i kao osiguranik mora da ima svojstva drave
koja mu omoguava da ugovori ovu vrstu osiguranja.
Sa stanovita osiguranja potraivanja, kreditni rizik predstavlja vanredne
dogaaje ijim ostvarivanjem poverilac gubi mogunost da od dunika naplati svoje
potraivanje, a ovi vanredni dogaaji mogu biti povezani sa komercijalnim i
nekomercijalnim rizicima. Osiguranje izvoznih kredita prua zatitu izvoznicima protiv
gubitaka koje bi mogli pretrpeti u spoljnotrgovinskom poslovanju zbog nemogunosti da
svoja potraivanja naplate usled ostvarivanja rizika pokrivenih osiguranjem.
Osiguranje kredita predstavlja takvo osiguranje koje obezbeuje poverioca da e
naplatiti svoje potraivanje od osiguravaa, u sluaju da dunik ne izvri svoje kreditne
obaveze, pod uslovom da do neizvrenja obaveze doe usled ostvarenja nekog od
ugovorom o osiguranju predvienih rizika.
Osiguranje izvoznih poslova, izvoznih kredita i investicija u inostranstvu vri
se putem zakljuivanja ugovora o osiguranju i izdavanjem polise za razne vrste
rizika, odnosno davanjem finansijske garancije osiguraniku, s tim da se naknada po
osnovu osiguranja od komercijalnih rizika uglavnom kree od 80% do 90%, a kod
osiguranja od nekomercijalnih rizika od 85% do 95% od osiguranog iznosa, ali moe ii
i do 100%. Osiguranik uglavnom kroz samopridraj snosi jedan deo tete, ime se utie
na njegovu obazrivost kod ulaenja u pojedine poslove i izbor inostranog partnera.
Znaaj kreditnog osiguranja je viestruk i ogleda se pre svega u: obezbeenju
urednog vraanja kredita, boljoj kontroli kredita, omoguavanja praenja postojeih i
nalaenja novih korisnika kredita, boljem upravljanju rizikom, boljem planiranju
poslovanja, itd.
Procedura ugovaranja kreditnog osiguranja uglavnom poinje ve sa pregovorima o
sklapanju spoljnotrgovinskog posla o emu izvoznik treba da obavesti agenciju za
kreditiranje izvoza kako bi blagovremeno dobio naelnu saglasnost o osiguranju
kredita, odnosno Pismo o namerama za osiguranje. Ugovor o spoljnotrgovinskom poslu i
ugovor o kreditu i osiguranju kredita moraju biti u skladu sa uslovima meunarodnih
pravila o finansiranju izvoza (pravila OECD-a, Bernske unije).

2.3 Reosiguranje izvoznih kredita

Kreditiranje izvoza moe se vriti tako to izvoznik, odnosno, njegova poslovna
banka, kreditira kupca u inostranstvu. Ovi krediti se daju onokupcima ya kupovinu
34

kapitalnih proizvoda, izgradnju infrastrukturnih objekata, i uopte skupih nabavki. Rizik

banke davaoca kredita je veliki, imajui u vidu da je korisnik kredita u inostranstvu. Iako je
banka proverila prethodno kreditnu sposobnost korisnika kredita, rizik od neplaanja
isporuene opreme je isuvie veliki i mora biti pokriven bankarskom garancijom (po pravilu
izvozne kreditne agencije o kojoj je bilo rei) ili osiguranjem kod osiguravajueg drutva.
Poto ove garancije ili polise pokrivaju vrlo skupe projekte, one prevazilaze mogunosti
izvoznih kreditnih agencija ili osiguravajuih drutava. Poto ove garancije ili polise
pokrivaju vrlo skupe projekte, one prevazilaze mogunosti izvoznih kreditnih agencija ili
osiguravajuih drutava, koje zato moraju obezbediti dodatne garancije kroz proces
reosiguranja ovih kredita. Ovo je utoliko potrebnije ako se kupac nalazi u zemlji velikog
rizika.
Izvozna kreditna agencija, odnosno, primarni osigurava zakljuuje ugovor o
reosiguranju sa reosiguravajuim drutvom pri emu se reosiguravajue drutvo obavezuje
da snosi deo rizika za deo premije iz primarnog ugovora o osiguranju.
Medjunarodni trgovinski centar (ITC) navodi odluujue kriterijume kojima se
rukovode reosiguravajua drutva pri odluivanju zakljuenje ugovora o reosiguranju:
- zemlja prvog osiguravaa
- poslovna i imovinska struktura prvog osiguravaa
- sistem pribavljanja podataka prethodnog osiguravaa
- poslovni izvetaj prvog osiguravaa. Volumen premije ponuen za reosiguranje
- sigurnost da je prethodni menadment prethodnog osiguravaa donosio odluke nezavisno
od spoljnog uticaja.
Reosigurava dobija isti deo premije kao i odgovornosti (npr. 50%). Normalno je da
reosigurava dozvoli prvom osiguravau rabat ili proviziju da odrazi: trokove za dobijeanje
i osiguravanje posla i za dobro poslovno iskustvo.
Poslove reosiguravanja kratkoronih izvoznih kredita vre privatna drutva
osiguranje i reosiguranje, dok kod reosiguranja srednjoronih i dugoronih izvoznih kredita
osiguravajua drutva imaju dravnu podrku.
Reosiguravajua drutva se mogu podeliti na ona koja se bave reosiguranjem od
komericjalnih rizika i na ona koja se bave reosiguranjem od politikih rizika.
Iako je i kod ove vrste osiguranja prisutna tendecija jaanja privatnog sektora i dalje
kod osiguranja od politikih rizika drava ima veliku ulogu.

2.4 Multilateralne institucije osiguranja izvoznih kredita

Osiguravajua drutva irom sveta koja se bave osiguranjem i reosiguranjem
35

izvoznih kredita povezana su bilateralnim, regionalnim i multilateralnim sporazumima. Cilj

svih ovih sporazuma jeste:
1. RaZmena meusobnih iskustava u poslovima osiguranja i reosiguranja.
2. zatita meusobnih interesa
3. iznalaenje novih oblika saradnje i razvoj trita osiguranja.
Ovakve multilateralne organizacije unapreuju sistem finansiranja meunarodne
trgovine u naelu, a time i sitem unapreenja pojedilanog izvoza zemalja lanica. Tako, u
okviru Svetske banke deluje Multilateralna agencija za garanciju investicija (MIGA).
Meunarodna unija kreditnih i investicionih osiguravaa osnovana je 1934. godine i
poznata je kao Bernska unija. lanice Bernske unije su osiguravai iz preko 44 zemlje sveta.
lanica Bernske unije je i MIGA.
Bernska unija, odnosno njene lanice osiguravaju meunarodnu trgovinu sirovinama,
rezervnim delovima i potroakim dobrima za ke ili na kratkorone kredite. Bave se
osiguravanjem rizika naplate od individualnih kupaca i njihovih banaka i politikih rizika.
Ova unija vri osiguiranje izvoza kapitalnih dobara na kratkorone i dugorne kredite,
garancijama, ili ak direktnim pozajmicama, od ostalih komercijalnih i politikih rizika kao i
meunarodne investicije u svim formama.
Treba istai da izvozne kreditne agencije mnogih zemalja saradjuju sa Bernskom
unijom. Uticaj ove lanice Bernske unije u proseku, godinje, osiguraju i finansiraju izvoza u
vrednosti od 400 milijardi USD i osiguraju oko 10 milijardi USD stranih investicija. Od
ukupno osiguranih poslova 70 % se odnosi na dobra i usluge proadte na kratkorone kredite i
li za ke.
Takoe, na osiguranje izvoznih kredita OECD, odlazi ak 75% ukupnog pokria. Na
zemlje, nelanice OCD-a, odlazi godinje 100 milijardi USD pokria kratkoronog i
dugoronog finansiranja.
Asocijacija za medjunarodno kreditno osiguranje (ICIA) osnovana je 1928. godine u
vajcarskoj sa seditem u Films Waldhausu. lanice ICIA-e su osiguravajue kompanije iz
preko 28 zemalja specijalizovane za pokrie kratkoronih i srednjoronih komercijalnih rizika
do tri godine. Izuzetno neke lanice prihvataju i osiguranje od politikih rizika. Tokom 1995.
godine lanice ICIA-e su osigurale oko 1.000 milijardi USD meunarodnih trgovinskih
kredita.
Dakarsku uniju je osnovalo 18 zemalja 1984 godinu u Senegalu, kao udruenje
osiguravaa izvoznih kredita i organizacija za promociju izvoza zemalja lanica. I ovo
udruenje ima za cilj meesobnu saradnju i unapreenje pokria rizika izvoznih kredita.

2.5 Podela kreditnih osiguranja

36

Postoji vie podela kreditnih osiguranja i u razliitim sistemima kreditna

osiguranja se razliito dele. U zavisnosti od toga da li je ugovara osiguranja poverilac ili
dunik kreditna osiguranja mogu biti: osiguranje kredita datog izvozniku/isporuiocu ili
osiguranje kredita datog kupcu/banci kupca.

2.5.1. Osiguranje kredita izvoznika

Osiguranje kredita izvoznika (del credere osiguranje) kod koga ugovor o
osiguranju zakljuuje poverilac i to u svoje ime i za svoj raun, koji plaa i premiju
osiguranja. Ukoliko se dogodi osigurani sluaj osigurava njemu isplauje osiguranu
sumu. U praksi se ovaj vid osiguranja mnogo vie koristi nego kaucijsko osiguranje, jer se
poverilac (izvoznik, prodavac) osigurava kod osiguravaa u svojoj zemlji u koga moe
imati poverenja. Kod ovog vida osiguranja dunik i ne zna da je poverilac osigurao svoje
potraivanje od njega.

Osiguranje kredita izvoznika kada je poslovna banka izvoznika kreditor:

37

1. Izvoznik zakljuuje ugovor o osiguranju sa Agencijom i plaa premiju osiguranja

2. Izvoznik vri isporuku robe i/ili usluga ino-kupcu
3. Banka izvoznika odobrava izvozni kredit, a polisa osiguranja se koristi kao
instrument obezbeenja
4. Strani kupac plaa robu i/ili usluge izvozniku
5. Ukoliko strani kupac ne plati robu i/ili usluge Agencija isplauje odtetu banci

2.5.2 Osiguranje kredita datog kupcu

Kod osiguranja kredita datog ino-kupcu (kaucijsko osiguranje kredita) ugovor o
osiguranju zakljuuje kupac (dunik, uvoznik) koji plaa premiju osiguranja, s tim to
osigurava (ako se desi osigurani sluaj) naknadu iz osiguranja isplauje poveriocu
(osiguranje kaucija i garancija).

Osiguranje kredita datog ino-kupcu ili banci kupca kada je poslovna banka izvoznika
kreditor:
1.

Ugovor o osiguranju kredita izmeu banke izvoznika (koja plaa premiju

38

osiguranja) i Agencije,
2. Spoljnotrgovinski ugovor,
3. Isporuka robe i/ili usluga
4. Isplata sredstava kredita po isporuci (ugovor o kreditiranju izvoznika)
5. Otplata kredita
6. Isplata odtete ako kupac ili njegova banka ne ispune obaveze
Podela osiguranja na osnovu sedita subjekta (dunika) osiguranja:
- meunarodna i
- domaa osiguranja.

39

3. Zakljuak
Rast svake privrede zavisi od rezultata koje ima u spoljnotrgovinskoj razmeni. Sve
zemlje moraju da izvoze i uvoze razne robe, od sirovina do gotovih proizvoda. U toku
trgovine postoje rizici koji mogu dodatno opteretiti proizvoaa, ili prodavca robe i usluga.
Osiguranje potraivanja po osnovu izvoza obezbeuje pokrie u sluaju neplaanja od
strane inostranog kupca za isporuenu robu ili izvrene usluge. Osiguranje potraivanja je
sastavni deo procesa finansiranja izvoza, jer potpomae trgovinu, a sa druge strane
trgovina pomae ekonomskom razvoju jedne zemlje
Da bi se poveao ili ak zadrao postojei obim poslovanja, preduzea su prinuena da
prodaju tobu na sve dui rok plaanja. Izvoznici mogu ponuditi prodaju sa odloenom
naplatom ako imaju osiguranje tih potraivanja to njima daje sigurnost u poslovanju.
Iz ovog rada se moglo zakljuiti da zdrava, konkurentna i to je najvanije izvoznoorijentisana privreda u mnogome zavisi od naina finasiranja njenih izvoznih poslova i
osiguranja naplate potraivanja o kupaca .Faktoring i forfeting su jedni od instrumenata za
olakavanje polsovanja preduzea i njihovog sigurnog plasmana na ino trita. Iz cele ove
prie se moglo zakljuiti da factoring i forfeting kao posebni vidovi finasirnja
spoljnotrgovinskog posla imaju veliku i znaajnu ulogu ubrzanja likvidnosti finansijkih
sredstava privrednog subjekta.
Umajui u vidu da se najvei deo moderne trgovine odvija na taj nain to su prodavci, u
cilju poveanja svog uea na tritu primorani da nude kupcima povoljne uslove
finansiranja, jasno je da time factoring i forfeting dobijaju veliku ansu za ekspanzijom, to sa
druge druge strane takoe dovodi i do ekspanzije izvoza kao jednog od kljunih uslova za
dinaminiji ekonomski rast svake zemelje.
Uspostavljanje nacionalnih programa podrke izvozu kroz mehanizme osiguranja i
finansiranja izvoza, investicija u zemljama u tranziciji je globalni projekat koje podravaju
meunarodne univerzalne i regionalne razvojne organizacije, afilijacija Svetske banke MIGA, vodee izvozno-kredihne agencije u svetu, Bernska unija i dr. Sve ove organizacije
su osnovane sa sa jednim ciljem, da unaprede izvozni potencijal zemalja, olakaju plasman
proizvoaa na inostrana trita a s druge strane takoe olakaju kupcima da na to povoljniji
nain dodju do proizvoda koji ih zanimaju. Zakljuno sa svim tim, zakljuili smo da je
finansiranje spoljnotrgovinskog posla jedna globalna i komplikovana celina koja je kao
sastavni deo poslovanja privrednog drutva nezamenljiva u savremenom poslovanju, a svi
instrumenti kojima se pospeuje izvoz dobar su nain da se ubrza razvoj svake zemlje kao
to je i naa.

40

4. LITERATURA

Spoljnotrogvinsko poslovanje Dr Jelena Kozomora, Institut za ekonomsku

diplomatiju, Beograd 2005. godine

Teorija medjunarodne trgovine, dr Ljubia Adamovi, Savremena administracija,

Beograd 1990. godine

Bjeli, Predrag: Necarinske barijere u spoljnoj trgovini, Prometej, Beograd, 2004.

Gazivoda, Jelena: Osiguranje izvoznih kredita u domaoj praksi, Revija za pravo

osiguranja, br. 1/2/2004., Beograd, 2004.

Tranzicija i trgovinska politika, dr Radovan Kovaevi, Institut za spoljnu trgovinu,

Beograd, 2001. godine

Unkovi, dr Milorad: Meunarodno poslovanje, DBR International Publishing,

Beograd, 1995

Unkovi, Milorad: Savremena meunarodna trgovina, Beogradska knjiga, Beograd,

2005.

Elektronski izvori:

http://www.exim.org
http:// www.miga.org
http://www.jubmes.rs
http://www.worldbank.org
http://www.google.com
http://www.bankaintesa.rs
http://www.ekonomist.rs
http://www.capital.ba
http://www.imf.org
http://www.wto.or g

41

42