Aleksandar \aja

VERONEZE
drama

106

Aleksandar \aja

ALEKSANDAR \AJA je ro|en u znaku ribe, marta 1954. godine u Beogradu. U istom gradu dobio je osnovno i sredwe obrazovawe, kao i diplomu dramaturga Fakulteta dramskih umetnosti
1979 godine. Profesionalno se bavi pisawem za pozori{te, radio,
televiziju i novine 25 godina.
Napisao je desetak pozori{nih komada. Za dela Bitka za
Sewak i Jankovac potopqeni svet dobio je nagrade Udru`ewa
dramskih pisaca Srbije, 1989. i 1990. godine. Pored toga napisao je
tridesetak radio drama koje su emitovane na programu Radio
Beograda. Autor je vi{e stotina scenarija za Obrazovani program
RTS-a: Kockice, ^ik pogodi, Otkrivalice, De~ije igre, Zooteke
i ostalih. U listu Borba" potpisuje kolumnu I to nam se
de{ava; dobitnik je Borbine nagrade za esej za 1999. godinu.
^lan je Udru`ewa dramskih pisaca Srbije. Funkcije koje je
obavqao: Predsednik Udru`ewa dramskih pisaca Srbije; Direktor Narodnog pozori{ta u Pri{tini 1992/93 godine. Dramaturg Pozori{ta na Terazijama jo{ uvek. Jezero je wegov jedini
objavqen a neizveden komad. Napisan je kao diplomski rad na
FDU, sada ve} daleke 1979. godine. Stavqan je na repertoar, pa je
skinut.

107

Veroneze

Aleksandar \AJA

VERONEZE
drama

LICA:

PAOLO KAQARI VERONEZE, slikar

BENEDETO KAQARI, wegov brat
LUKRECIJA NEKERMAN, Paolova prijateqica
PETRO, Paolov sluga i u~enik
LAURA, wegova devojka
PRIPOVEDA^

De{ava se u Veneciji, 18. jula i 18. oktobra 1573.

Kori{}en je autenti~an zapisnik sa saslu{awa Paola
Kaqarija pred sudom Inkvizicije u subotu, 18. jula 1573.
Prevod sa engleskog.
Biografski podaci o Paolu Kaqariju su slobodno
interpretirani i uvr{}eni u dramu.

108

Aleksandar \aja

PROLOG
Na sceni su Pripoveda~ i Lukrecija. Pripoveda~ ima na sebi odoru
visokog crkvenog lica nema~ke katoli~ke crkve.
PRIPOVEDA^: Vi ste Lukrecija Nekerman?
LUKRECIJA:

Tako je, gospodine.

PRIPOVEDA^: @elim odmah da vam napomenem da ste na ovaj razgovor

pozvani samo iz formalnih razloga, te nema potrebe da
budete zabrinuti.
LUKRECIJA:

Hvala vam, gospodine.

PRIPOVEDA^: Recite nam, kakvi su motivi i razlozi va{eg puta u

Italiju?
LUKRECIJA:

Idem jednome ~oveku u Veneciju.

PRIPOVEDA^: Mo`ete li biti odre|eniji, gospo|ice Nekerman?

LUKRECIJA:

Naravno, gospodine. Re~ je o Paolu Kaqariju.

PRIPOVEDA^: Govorite li o slikaru Veronezeu?

LUKRECIJA:

Da, to mu je nadimak.

PRIPOVEDA^: Paolo Kaqari je veoma poznat i cewen u svojoj domovini.

LUKRECIJA:

Kada smo se upoznali, nisam to znala, gospodine.

PRIPOVEDA^: Kako ste se upoznali?

LUKRECIJA:

Slu~ajno, u Padovi, prilikom moje posete jednoj ro|aci, koja je udata za Talijana.

PRIPOVEDA^: O ~emu ste tada razgovarali?

LUKRECIJA:

O obi~nim stvarima, gospodine... o qudima, umetnosti... o qubavi.

PRIPOVEDA^: O veri?
LUKRECIJA:

Ne. Ustvari, veoma malo.

PRIPOVEDA^: Gospo|ice Nekerman, u kakvom ste odnosu sa gospodinom Kaqarijem?

LUKRECIJA:

Mi smo... bliski prijateqi, gospodine.

PRIPOVEDA^: Koliko bliski?

109

Veroneze

LUKRECIJA:

Ja vas ne razumem, gospodine...

PRIPOVEDA^: Oprostite, jeste li vi wegova qubavnica?

LUKRECIJA:

(Posle du`e pauze)

Jesam, gospodine.

PRIPOVEDA^: Gospo|ice Nekerman, da me ne biste pogre{no razumeli, vi niste pozvani na ovaj razgovor da bi se sudilo
o va{oj moralnosti ve} o va{oj lojalnosti.
LUKRECIJA:

Lojalnosti, gospodine...!?

PRIPOVEDA^: Da, mada, priznajem, formulacija nije najsre}nije

izabrana. Ali, da pre|emo na stvar: Da li je Paolo
Kaqari Veroneze, po va{em mi{qewu, uzoran
hri{}anin?
LUKRECIJA:

Nesumwivo, gospodine...!

PRIPOVEDA^: Ali, kao italijanski gra|anin, zacelo nije naklowen

idejama nema~kog protestantizma?
LUKRECIJA:

Gospodine, Paolo je vernik samo dokle vera ne postaje

politika.

PRIPOVEDA^: Jesu li to va{e ili wegove re~i?

LUKRECIJA:

Wegove, gospodine.

PRIPOVEDA^: A va{e?
LUKRECIJA:

Ja slavim i po{tujem na{eg Gospoda Hrista i na{u

Crkvu.

PRIPOVEDA^: Svakako, svakako, ali, vama je poznat na~elan sukob

izme|u Nema~ke crkve i Vatikana?
LUKRECIJA:

Jeste, gospodine.

PRIPOVEDA^: Idete ~oveku koga volite, koji vas voli, koji ima
veliki autoritet pred Rimskom katoli~kom crkvom i
na koga mo`ete da uti~ete, gospo|ice Nekerman!
LUKRECIJA:

Ja vas ne razumem, gospodine!

PRIPOVEDA^: Re~ je samo o tome, kako }ete upotrebiti svoj uticaj,

koji }ete preko Veronezea, nesumwivo imati na Rimsku
crkvu!
LUKRECIJA:

Gospodine, idem u Veneciju da bih `ivela sa ~ovekom

koga volim!

110

Aleksandar \aja

PRIPOVEDA^: Naravno ali, ne mo`ete smetnuti s uma da ste

nema~ki dr`avqanin!
LUKRECIJA:

To }u uvek imati na umu.

PRIPOVEDA^: Onda smo se dogovorili, gospo|ice Nekerman.

LUKRECIJA:

Dogovorili, gospodine...?

PRIPOVEDA^: Da, za sada. Hvala vam {to ste do{li. Mo`ete i}i i
budite spokojni. Vide}emo se jo{ jedared pred va{
polazak za Italiju.
LUKRECIJA:

(Pokloniv{i se)
Gospodine...

PRIPOVEDA^: Gospo|ice...
(Lukrecija krene ka izlazu)
... Jo{ samo jednu re~: Vi znate da vas mo`emo spre~iti
da pre|ete granicu ali, od toga nikakve koristi ni za
vas, ni za nas. Zar ne, gospo|ice Nekerman...?
Ona iza|e.
Pripoveda~ skine sa sebe crkvenu odoru.

PRVA SLIKA
Pripoveda~ je sam na sceni. Svetlost prigu{ena. U ruci dr`i nekakav
dokument.
PRIPOVEDA^: Ne mo`emo sa sigurno{}u da utvrdimo kada se ovaj
razgovor odigrao. Isto tako, ne znamo o ~emu je Lukrecija, pred svoj put za Italiju, razgovarala sa Visokim
slu`benicima Nema~ke crkve. Ono {to znamo je ovo
{to }emo ve~eras pokazati. Prvo bih `eleo da vas
upoznam sa ovim dokumentom. To su Odluke sa zasedawa
Svetog ve}a Rimske katoli~ke crkve, koje je odr`ano u
gradu Trentu, 1563. godine. Dakle:
(^ita)
Sveto ve}e Rimske katoli~ke crkve, na svom 25-om
zasedawu, 3-eg i 4-og decembra 1563. godine u gradu
Trentu, donosi slede}e odluke...
(Prestane da ~ita)
... Na daqe sledi spisak Odluka Svetog ve}a, koje }emo

111

Veroneze

mnoge da presko~imo, sve dok ne do|emo do one odluke

koja se direktno odnosi na na{ ve~era{wi komad:...
(^ita)
... Sveto ve}e odlu~uje da u prikazivawu svetaca, u
obo`avawu relikvija i upotrebi svetih slika, svako
praznoverje mora biti izostavqeno, svaka raskala{nost izbegnuta; slike se ne smeju ukra{avati
la`nim [armom, a slave raznih svetaca ne smeju da se
izopa~uju u bu~ne festivale i pijanke... Dekretima
Svetog ve}a nikome nije dozvoqeno da pravi ili
poru~i izradu neobi~ne religiozne slike, ukoliko to
nije odobreno od biskupa; tako|e je zabraweno
prihvatawe novih relikvija, ukoliko nisu istra`ena i
odobrena od istog biskupa... Ni{ta novo, ili {to nije
bilo u crkvenoj upotrebi, ne}e biti odobreno, pre no
{to se o tome konsultuje najsvetliji rimski Papa....
(Prestane da ~ita)
... Deset godina docnije, 1573. ogre{iv{i se o ove iste
odluke Svetog ve}a, Paolo Kaqari Veroneze dospeva
pred sud Inkvizicije.
(Podi`e sa stola drugi dokument)
Ovo je originalni zapisnik sa tog saslu{awa.
Pripoveda~ navla~i na sebe inkvizitorsku ode}u. Scena se ne{to vi{e
osvetli. U drugom kraju je Veroneze.
PRIPOVEDA^: Sud inkvizicije, Venecija, 18. jul 1573. godine... Paolo
Kaqari, slikar, ro|en u Veroni 1528. Po mestu ro|ewa,
Veroneze. @ivi u Veneciji od 1553.?
PAOLO:

Tako je, gospodine.

PRIPOVEDA^: Paolo, zna{ li za{to si pozvan pred ovaj sud?

PAOLO:

Ne, gospodine.

PRIPOVEDA^: Mo`e{ li pretpostaviti?

PAOLO:

Sveti Sude, mislim da je razlog slede}i: meni je

nare|eno od strane biskupa Svete Rimske katoli~ke
crkve da se na mojoj slici Gozba u domu Simona, koju
sam naslikao za manastir Svetog Jovana i Pavla
izvr{e nekakve izmene. Odgovorio sam...

PRIPOVEDA^: Kakve izmene?

112

PAOLO:

Aleksandar \aja

Tra`eno mi je, na primer, da se na mojoj slici naslika

Sveta Magdalena, umesto jednog psa. Ja sam mu
odgovorio da }u u~initi sve {to bude trebalo za svoju
~ast i ~ast svoje slike, ali da ne vidim {ta bi ta
Magdalena imala tu da radi.

PRIPOVEDA^: Zna~i li to da ti smatra{ da figura psa vi{e odgovara

motivu Svete ve~ere od lika Magdalene?
PAOLO:

Ne, gospodine, ali, u trenutku dok sam radio na toj

slici, u~inilo mi se da }e biti boqe ako naslikam psa,
a ne Magdalenu, ili kakav drugi sveti lik.

PRIPOVEDA^: Paolo Kaqari, jesu li ti poznate odluke sa zasedawa

Svetog ve}a Rimske katoli~ke crkve, u Trentu, 1563.
PAOLO:

Jesu, gospodine.

PRIPOVEDA^: Smatra{ li da si slikaju}i Gozbu u domu Simona

postupao po tim odlukama?
PAOLO:

Da, gospodine.

PRIPOVEDA^: Da li si na slici o kojoj je re~, pored Gospoda i

wegovih apostola naslikao jo{ neke figure?
PAOLO:

Jesam, gospodine. Na slici se nalaze gospodar ku}e,

farisej Simon, zatim sluga... tu se nalaze i neke druge
prilike, kojih se sada ne mogu setiti, jer sam sliku
napravio pre izvesnog vremena.

PRIPOVEDA^: Kakvo je zna~ewe ~oveka kome nos krvari?

PAOLO:

@eleo sam da prika`em slugu kome se nos raskrvario

usled neke nezgode.

PRIPOVEDA^: A ~ovek obu~en kao lakrdija{, sa papagajem na ~lanku?

Za{to si wega naslikao?
PAOLO:

Zbog ornamentike, gospodine, kao {to je obi~aj.

PRIPOVEDA^: Reci nam, ko je, po tvom stvarnom verovawu, prisustvovao Svetoj ve~eri?
PAOLO:

Verujem da su to bili Hrist i wegovi apostoli...

PRIPOVEDA^: Dakle, ne stra`ari, pijanice i lakrdija{i?

PAOLO:

Ne, gospodine.

113

Veroneze

PRIPOVEDA^: Da li ti je ko izdao nalog da naslika{ sve te prostote?

PAOLO:

Ne, gospodine, ali mi je nalo`io da ukrasim sliku

onako kako smatram za najboqim.

PRIPOVEDA^: Zna~i li to da se sve mo`e praviti po slobodnoj voqi,

bez ikakve diskrecije i promi{qenosti?
PAOLO:

Sveti sude, slikam onako kako mi i koliko moja

ve{tina dozvoqava.

PRIPOVEDA^: Da li ti je tvoja ve{tina dozvolila da pored na{eg

Gospoda naslika{ pse, oru`je i sli~ne budala{tine?
Ili tvoja ve{tina mo`da `eli da tvrdi kako je to
pravilno i pristijno?
PAOLO:

Uzvi{ena gospodo, ne `elim da branim svoj stav, ali

sam smatrao da je bio pravilan. Nisam uzeo u obzir
~inwenice i nisam nameravao da bilo koga zbunim.

PRIPOVEDA^: Paolo Kaqari, sigurno ti je poznato u kakvim je

odnosima Rimska katoli~ka crkva prema protestantima na Zapadu?
PAOLO:

Naravno, gospodine.

PRIPOVEDA^: Na tvojoj slici naslikani su Nemci sa helebardama u

ruci!
PAOLO:

Ali, gospodine, to nisu Nemci.

PRIPOVEDA^: Nego?
PAOLO:

Posluga. U~inilo mi se, u skladu s onim {to mi je

re~eno, da je naru~ilac moje slike ~uven i velik
bogata{, i da bi kao takav, trebalo da ima takvu
poslugu.

PRIPOVEDA^: Me|utim, oni su obu~eni kao Nemci to ti se sigurno

nije samo tako u~inilo!?
PAOLO:

Sveti Sude, ja zaista nisam imao nameru da naslikam

Nemce, niti {ta sli~no protestantima! Sve je to jedna
velika zabuna, proizi{la iz moje najboqe namere
prema umetnosti i prema Veneciji!

PRIPOVEDA^: Paolo Kaqari, da li je ta~no da ve} izvesno vreme

`ivi{ sa `enom koja se zove Lukrecija Nekerman?

114

PAOLO:

Aleksandar \aja

(Posle du`e pauze)

Ta~no je, gospodine.

PRIPOVEDA^: Da li je ta~no da si o`ewen Polinom Kaqari, }erkom

svog u~iteqa Antonija Badile? Da li je ta~no da ima{
dva sina, Gabriela i Karleta? Da li je ta~no da svoju
porodicu, koja `ivi u Veroni nisi video vi{e od tri
godine...!?
PAOLO:

Ta~no je...!

PRIPOVEDA^: Lukrecija je Nemica, zar ne?

PAOLO:

Jeste, gospodine i ja je volim!

PRIPOVEDA^: (Posle du`e pauze)

Paolo Kaqari, ima{ li jo{ ne{to da ka`e{ pre no
{to saslu{a{ odluku Svetog suda?
PAOLO:

Imam, gospodine.
Sveti sude, mi slikari uzimamo istu slobodu koju
uzimaju pesnici i dvorske lude. Ona je na{ hleb i na{
vazduh. Ako sam u slikawu Gozbe u domu Simona
postupio sa ve}om slobodom, bilo je to zato jer sam
smatrao da tako treba, i da tako mora. Me|utim, ta mi
se sloboda nije oprostila. I to me boli. Ali, vi{e od
svega, boli me uvreda naneta mom delu. Pitaju me: Sa
kakvom sam slobodom smeo da na Svetoj ve~eri okupim
Hrista, apostole, lakrdija{e, sve zajedno? Ja
odgovaram sa istom onom slobodom sa kojom bi ih i
Hrist okupio oko sebe!
Sveti sude, ne znam da li je moja slika dobra ili lo{a,
je li ona nekog vre|a ili ne, ali... ja sam samo ~ovek. To
je jedino za {to me mo`ete osuditi.

Scena se zatamni. Ostane samo Pripoveda~, koji skine sa sebe inkvizitorsku odoru.
PRIPOVEDA^: Imaju}i u vidu Veronezeove ogromne zasluge, wegov
uticaj i autoritet, Sveti sud ga je osudio na blagu
kaznu: Paolo Kaqari je bio du`an da u roku od tri
meseca, o svom tro{ku, izvr{i izmene na slici. U
protivnom, bi}e odgovoran i najstro`e ka`wen.

115

Veroneze

DRUGA SLIKA
Slikarska radionica Paola kaqarija. Na sceni je pripoveda~.
PRIPOVEDA^: Od odluke Svetog suda Inkvizicije pro{ao je jedan
mesec, pa drugi, da bi se i tre}i po~eo pribli`avati
kraju. Veronezeova slika Gozba u domu Simona u
manastiru Svetog Jovana i Pavla, na nespokojstvo i
zabrinutost cele Venecije, stajala je netaknuta.
18. oktobar 1573. Venecija. Slikarska radionica Paola Kaqarija.
Ulazi Paolo Kaqari nose}i otpe~a}eno pismo.
PAOLO:

Petro!

Ulazi Petro, Paolov u~enik i pomaga~.

PETRO:

Izvolite, maestro!

PAOLO:

Ko je ovo doneo?

PETRO:

Jedan gospodin, maestro.

PAOLO:

Kako je izgledao?

PETRO:

Izgledao je ... kao sve{tenik, maestro, ali, lik mu

nisam zapamtio.

PAOLO:

Je li stigao moj brat?

PETRO:

Jeste. ^eka vas u predvorju.

PAOLO:

Dobro. Idemo.

Obojica iza|u. Pripoveda~ uzme sa stola pismo i ~ita.

PRIPOVEDA^: (^ita)
Gospodine. S obzirom na rok koji vam je dat, kao i na
va{e oglu{ewe o odluku Svetog suda, va{ je postupak
za najstro`u kaznu. Kako na dana{wi dan isti~u tri
meseca od presude, pru`amo vam posledwu priliku da
do ve~eras donesete definitivnu odluku u vezi sa
izmenama na slici. U protivnom, va{a slika Gozba u
domu Simona" bi}e uklowena iz manastira, a vi }ete
snositi najte`e posledice."
Sveti sud Rimske katoli~ke crkve,
u Veneciji, 18 oktobra 1573.

116

Aleksandar \aja

Pripoveda~ vrati pismo na mesto u napusti scenu. Ulaze Paolo i

Benedeto, wegov brat.
PAOLO:

Ne mora{ da bri{e{ noge, ovde je i onako sve prqavo.

BENEDETO:

Nisi izgubio ni{ta od svoje zajedqivosti?

PAOLO:

Bio sam zajedqiv?

BENEDETO:

Da. Sada, kao i pre par godina kad sam bio u Veneciji.

PAOLO:

[ta mogu, Benedeto, brat si mi i izvrsno me poznaje{.

Verovatno si me zato uvek nervirao.

BENEDETO:

Ha, ha, dragi moj! Toliko si `eleo da `ivi{ u Veneciji.

PAOLO:

[ta Venecija ima s tim?

BENEDETO:

Mo`da si se ti ovde i proslavio, ali si u Veroni bio

prijatniji za dru{tvo.

PAOLO:

Verona? [ta bih bio u Veroni? Provincijski slikar?

Kada sam do{ao u Veneciju, pre dvadesetak godina, od
Ticijana i Tintoreta ovde nije moglo oko da se otvori.
Trebalo je puno snage da se pored wih postane
Veroneze.

BENEDETO:

Ali, postao si. Mora da si najsre}niji ~ovek ka svetu.

PAOLO:

Za{to si do{ao?

BENEDETO:

Zar mi je zabraweno da posetim brata?

PAOLO:

Na `alost, nije.

BENEDETO:

Do{ao sam da ti pomognem.

PAOLO:

U ~emu?

BENEDETO

U ovoj komediji koju igra{ s Crkvom i koja bi mogla

veoma lo{e da se zavr{i po tebe.

PAOLO:

Zna~i, obave{teni ste?

BENEDETO:

Zna{ da sam ja o mnogo ~emu obave{ten. Veoma smo

zabrinuti, Paolo.

PAOLO:

Vi ste zabrinuti! Ko ste to vi?

BENEDETO:

Tvoj otac... tvoji sinovi... i tvoja `ena.

117

Veroneze

PAOLO:

Benedeto, nemoj da tera{ sprdwu sa mnom. Moj otac je

star, on ne zna ni za sebe; moji sinovi, oni imaju i
suvi{e posla da bi mislili o svom ocu... a moja `ena,
ona nema razloga da bude zabrinuta.

BENEDETO:

A tvoja... Lukrecija Nekerman?

PAOLO:

(Posle du`e pauze)

Zaboga, potcenio sam te, Benedeto...!

BENEDETO:

Jesi, ali ne samo mene, ve} i svoju porodicu.

PAOLO:

[ta ho}e moja porodica? Da li im ne {aqem dovoqno

para?

BENEDETO:

Tvoje im pare nisu potrebne, Paolo, jer ih dovoqno

imaju! Ako im {aqe{ da bi umirio svoju savest...

PAOLO:

Moja savest je mirna! Pustite me da `ivim kako ja ho}u

i s kim ja ho}u!

BENEDETO:

To i ~ini{ ali, pogre{no!

PAOLO:

Benedeto, jo{ jedared te pitam: Za{to si do{ao u

Veneciju?

BENEDETO:

Zato, jer `elim da ti pomognem.

PAOLO:

U redu, hvala ti, ne mo`e{ da mi pomogne{, mo`e{ da

ide{. Imam puno posla, a i ~ekam nekoga.

BENEDETO:

Lukreciju?

PAOLO:

Da, wu!

BENEDETO:

Ako te zamolim da me upozna{ s wom?

PAOLO:

Odgovori}u ti da to ne dolazi u obzir!

BENEDETO:

Od koga je krije{?

PAOLO:

Od tebe sigurno ne.

BENEDETO:

Ako ne do|e?

PAOLO:

Kakva je to igra?

BENEDETO:

Nikakva igra, dragi Paolo, samo sam ~uo da je veoma

lepa i `eleo bih da je upoznam.

PAOLO:

Samo to, ni{ta vi{e?

BENEDETO:

Ni{ta, kunem se.

PAOLO:

Onda ostani.

118

Aleksandar \aja

BENEDETO:

Ah, hvala Gospodu! Moj dragi ro|eni brat mi je dozvolio da ostanem u wegovoj ku}i.

PAOLO:

Sada si ti zajedqiv?

BENEDETO:

Ka`u: krv nije voda.

PAOLO:

Da, zajedno smo po~eli da slikamo samo {to si ti

postao trgovac. To je istina, zar ne? istina, to je
{teta, a {teta je {to je to istina.1

BENEDETO:

Nisam imao dovoqno talenta.

PAOLO:

Otac je druga~ije mislio.

BENEDETO:

Stari Gariele Kaqari!... Toliko je u`ivao u svom

slikarstvu, mislio je da je to najva`nija stvar na svetu.

PAOLO:

Pogre{io je.

BENEDETO:

Ipak, ti si od svojih sinova napravio slikare. Treba

samo da ih vidi{ u radionici. Toliko su predni poslu,
da ne znaju kad je dan, a kad je no}.

PAOLO:

Kako je Polina?

BENEDETO:

Dobro.

PAOLO:

Da li joj ne{to nedostaje?

BENEDETO:

Ako misli{ na sebe, sve joj mawe nedostaje{.

PAOLO:

Ne mislim na sebe.

BENEDETO:

Onda ima sve {to joj treba.

PAOLO:

To je dobro.

BENEDETO:

Sve je dobro, osim {to si ti re{io da proda{ svoju

glavu, niza{ta!

PAOLO:

Ti to ne razume{.

BENEDETO:

Mo`da je tako, ali, ne znam, treba li da te podse}am da

je danas posledwi dan...

Ova re~enica iz [ekspirovog Hamleta, naravno, ne odgovara istorijskoj realnosti, jer je Hamlet napisan oko 1601.

119

Veroneze

PAOLO:

Ne treba, ve} su me podsetili.

(Pru`i Benedetu pismo. Ovaj ~ita)
Vidi{, dragi brate, iako sam napravio ne{to ne~uveno, oni mi se pristojno obra}aju. Zna{ li za{to?
Zato {to sam ja Veroneze.

BENEDETO:

(Pro~itav{i pismo)
Ne}e{ biti jedini Veroneze koga je progutala
Inkvizicija.

PAOLO:

Mo`da, ali, to je stvar procene. Moja procena protiv

tvoje. Ako pogre{im, ti gubi{ samo brata a ja gubim
sve.

BENEDETO:

Ali, to je samo nekoliko pokreta ~etkicom...?

PAOLO:

To je mnogo vi{e, dragi brate! Da umesto psa, naslikam

Magdalenu! Gospode bo`e, mo`da bi bilo boqe da moja
slika poslu`i kao krov za neki koko{iwac! Paolo
Kaqari, veliki slikar koko{ijih tavanica!

BENEDETO:

Ti si sasvim poludeo! @eli{ da sve {to si do sad

postigao baci{ pod noge!

PAOLO:

Naprotiv, ja `elim to da spre~im!

BENEDETO:

Za{to vi~e{, ako si ube|en da si u pravu!

PAOLO:

Zato {to mi je stalo da to dopre do tvog mozga! Ali, ne

vredi, ne priznaje{ nikakvu drugu realnost, osim one
koju mo`e{ da oseti{ nosem, kad prolazi{ Venecijom!

BENEDETO:

Ali, u toj i od te realnosti se `ivi, dragi brate.

PAOLO:

Sasvim pogre{no! U toj realnosti se samo ra|a i

umire.

BENEDETO:

Paolo, ne `elim da se sva|am, ho}u da zajedno razmislimo kako da se izvu~e{ iz ovog sosa.

PAOLO:

Ona te je poslala, zar ne?

BENEDETO:

Ko?

PAOLO:

Polina!

BENEDETO:

Nije.

PAOLO:

La`e{.

BENEDETO:

Niko me nije poslao!

120

Aleksandar \aja

PAOLO:

Ali ste zajedno razgovarali o meni i zakqu~ili kako

bi bilo dobro da mi se neko na|e pri ruci.

BENEDETO:

Ne, ne, gre{i{...

PAOLO:

Ko ste vi da odlu~ujete o mojoj sudbini?

BENEDETO:

S tobom se uop{te ne mo`e razgovarati.

PAOLO:

Mo`e, ali ne na takav na~in. Kako bi mi, uostalom, ti

pomogao? Mo`e{ li da kupi{ Inkviziciju?

BENEDETO:

Sve mo`e da se kupi.

PAOLO:

Ali, meni to nije potrebno, Benedeto.

BENEDETO:

Misli{ li da si bogatiji od mene?

PAOLO:

Da, u neku ruku.

BENEDETO:

Pitawe je da li to tvoje u neku ruku vredi u ovom

slu~aju?

PAOLO:

Benedeto, zamislimo nekakve terazije, ne terazije

pravde, `ivota ili smrti terazije istorije. [ta }e
na wima da pretegne kroz ~etiri stotine godina? Ime
ili pare? Istina ili sila? Ho}e li se iko se}ati
imena mojih sudija? A Paola Kaqarija }e se se}ati
jer }e moja slika kroz ~etiri stotine godina i daqe
stajati u manastiru Svetog Jovana i Pavla, ista
ovakva kao {to je i danas!

BENEDETO:

Ukoliko i tvoj manastir i cela Venecija dotle ne

potonu u more.

PAOLO:

Za{to?

BENEDETO:

Grad tone, Paolo. O tome se uveliko pri~a. Sprovedena

su i neka merewa, koja su to nepobitno dokazala.
Zamisli, jednog dana, ~uvena kupola Svetog Marka
mrestili{te morskih riba, a Veronezeova Gozba u
domu Simona samo o{tra~ za zube lokalnih ajkula...!

PAOLO:

Ako Venecija potone, onda }e ceo svet potonuti u svoje

ro|eno dupe!

BENEDETO:

Zar ne vidi{, Paolo, besmisleno je `rtvovati se za

svet, koji i onako tone.

PAOLO:

Ho}emo li opet ispo~etka, dragi brate?

121

Veroneze

BENEDETO:

Ne. Sada smo na sredini, a kraj ti se sigurno ne}e

mnogo dopasti.

PAOLO:

Dragi Benedeto, ja zaista ne znam za{to se mi ovde

raspravqamo. meni je `ao, stvarno mi je `ao. Ja se,
veruj mi, ne qutim na tebe {to ti misli{ da se
Magdalena mo`e doslikati, nakalemiti, ugurati nekako u tu sliku. Ti to ne razume{... i to nije ni{ta
lo{e, na kraju krajeva... `eli{ da mi pomogne{, ni to
nije lo{e ali, ti mi ne mo`e{ pomo}i. Ne mo`e{,
zaista.

BENEDETO:

Nadam se da postoji neko na ovom svetu kome veruje{ i

ko ti mo`e pomo}i?

PAOLO:

Ti, naravno, misli{ na Lukreciju? Mo`da si u pravu...

BENEDETO:

Jo{ uvek je nema?

PAOLO:

Do}i }e.
(Ulazi Petro)
Ah, mo`da je stigla...?

PETRO:

Maestro, ru~ak je spreman.

PAOLO:

Ru~ak?... Da, u redu, idemo... Benedeto, ti poznaje{

Petra?

BENEDETO:

Upoznali smo se, malopre.

PAOLO:

I, {ta misli{ o wemu?

BENEDETO:

Malo je brbqiv za svoje godine.

PETRO:

Ali, gospodine...

PAOLO:

]ut, on je u pravu! Mnogo pri~a{. Kad bi toliko

slikao, koliko otvara{ usta, mo`da bi od tebe jo{
ne{to ispalo? Ovako...

PETRO:

Maestro, mogu li ne{to da vas zamolim?

PAOLO:

Ajde.

PETRO:

Laura je pred ku}om?

PAOLO:

I {ta onda?

PETRO:

Mislim... mo`e li da u|e, da mi pomogne ovde, oko

spremawa ateqea...?

PAOLO:

Ha, ha, ha!... Pa, dobro, nek u|e da ti pomogne ali,

pazite {ta radite, jo{ niste ven~ani!

122

Aleksandar \aja

PETRO:

Ali, obe}ali ste da }ete nas ven~ati, zar ne?

PAOLO:

Jeste, obe}ao sam i re~ }u odr`ati samo dok pro|e ova

gu`va. A sada, idemo na ru~ak.
(On i Benedeto po|u)
Benedeto, jesam li ti recitovao oni pesmu:
Jer, re~e magarac volu,
nije sve tako crno, brate,
ali, boqe da si ne{to drugo
od svog nasledio tate...!

Paolo i Benedeto iza|u. Petro iza|e na drugu stranu, zatim se vrati

vode}i Lauru za ruku.
LAURA:

Kako je veliki ateqe!

PETRO:

(Va`no dohvati metlu)

Jeste. I sve to ja sre|ujem. [ta ka`e{?

LAURA:

Petro, kako si ti sposoban...!

PETRO:

Sigurno. Zar nisam zbog toga ne{to zaslu`io?

LAURA:

[ta, na primer?

PETRO:

Na primer... ma, zna{ ti {ta!

LAURA:

Za`muri.

PETRO:

@murim.

LAURA:

Ostavi tu metlu!

PETRO:

(Odbaci metlu)
I{, metlo, daqe od mene!

LAURA:

Gleda{.

PETRO:

Ne gledam.

LAURA:

Gleda{, ne}u.

PETRO:

Zna~i, ne voli{ me. Ti si samnom samo iz ra~una.

LAURA:

(Brzo ga poqubi)
A sad!?

PETRO:

Eh, sad... nije dovoqno.

LAURA:

Vidi ti wega! [ta bi samo hteo?

PETRO:

[ta bi hteo?... Da se malo pipamo.

LAURA:

Sram te bilo! Znala sam da si pokvaren.

123

Veroneze

PETRO:

[to se quti{? To nije ni{ta stra{no.

LAURA:

Jo{ ti nisam `ena.

PETRO:

Ali, bi}e{. Maestro }e nas ven~ati.

LAURA:

Petro, da te pitam ne{to, al da mi ka`e{ istinu?

PETRO:

Nemoj da skre}e{ sa teme.

LAURA:

]uti, bezobrazni~e!

PETRO:

]utim.

LAURA:

Da li je maestro o`ewen?

PETRO:

Jeste.

LAURA:

A ima li decu?

PETRO:

Ima.

LAURA:

Kako to da ih nikad nisam videla?

PETRO:

Oni `ive u Veroni.

LAURA:

U Veroni? Ko je onda ona `ena koja ~esto dolazi?

PETRO:

Za{to tura{ nos tamo gde mu nije mesto?

LAURA:

Ne}e{ da mi ka`e{? [ta onda da ja o~ekujem u braku,

kada si sada takav?

PETRO:

Du{o, u braku sa mnom ~ekaju te samo med i mleko.

LAURA:

Zna~i, ne}e{ da mi odgovori{ na pitawe?

PETRO:

Dobro, ho}u. To je Lukrecija.

LAURA:

Lukrecija? Je li to maestrova sestra?

PETRO:

Prijateqica.

LAURA:

Kako...!?

PETRO:

Tako.
(Pribli`i joj se)
Ej, hajde da se sada malo pipamo?

LAURA:

^ekaj! A... {ta rade wih dvoje?

PETRO:

Kako {ta rade? Pa, kao ja i ti!

LAURA:

Ali, maestro je o`ewen, to nije lepo!

PETRO:

Otkud ti zna{ {ta je lepo?

LAURA:

Znam! On treba da voli svoju `enu a ne neku drugu!

124

Aleksandar \aja

PETRO:

Tako se radi na selu, Laura, a u gradu je druga~ije.

LAURA:

E, ja volim onako kako se radi na selu a ti, kad se

o`eni{, samo probaj da radi{ onako kako se radi u
gradu!

PETRO:

Ali, ja volim samo tebe!

LAURA:

To je i on govorio svojoj `eni dok se nisu uzeli. Znam,

svi ste vi mu{karci isti.

PETRO:

Ti stvarno ne}e{ da se pipamo?

LAURA:

Uostalom, mo`da on i ne voli tu Lukreciju.

PETRO:

E, ba{ je voli.

LAURA:

Otkud zna{?

PETRO:

Znam.

LAURA:

Jesi li ih video nekad zagrqene... onako kao {to se ti i

ja ponekad zagrlimo?

PETRO:

Ih, {to si glupa. Samo se prost svet grli.

LAURA:

Zna~i, ti i ja smo prost svet?

PETRO:

Dabome.

LAURA:

Ali, uvek ti ho}e{ da se zagrlimo zna~i, ti si

prostiji od mene!

PETRO:

Slu{aj, ako ne}e{ da se pipamo, ne mora{. Da zna{ da

me je pro{la voqa.

LAURA:

Eto, ve} sam ti dosadila.

PETRO:

Jesi, dosadna si.

LAURA:

A da li maestro Kaqari ka`e toj Lukreciji da je

dosadna.

PETRO:

Ona je prava gospo|a.

LAURA:

Phi, a ja sam ~ula da je ona Nemica!

PETRO:

[ta ako je Nemica?

LAURA:

Kako {ta?... Nemci su prqavi, stalno pijani... i ~ine

pokvarene stvari.

125

Veroneze

PETRO:

Ti si glupa~a, eto, {ta si ti! Od koga si to ~ula?

LAURA:

Tako svi govore.

PETRO:

Nemoj da ih slu{a{! Za{to ne slu{a{ mene, ako me

voli{?

LAURA:

Ho}u, Petro, ho}u. Evo, ubudu}e, kad god tako govore o

Nemcima, ja }u da zapu{im u{i. Je l se jo{ quti{?

PETRO:

Qutim se.

LAURA:

Da te jo{ jedanput poqubim?

PETRO:

Ne}u.

LAURA:

A... da se pipamo?

PETRO:

Ne}u ni to.

LAURA:

[ta onda da radimo?

PETRO:

Idi ku}i. I ne pojavquj se dok te ne pozovem. Jasno?

LAURA:

Jasno! Ali, da me brzo pozove{, ]ao, }ao, }ao...!

(Otr~i)

Petro ponovo dohvati metlu, spremaju}i se da po~isti ateqe.

PETRO:

]ud je `enska smije{na rabota...

TRE]A SLIKA
Ulazi Pripoveda~ i uzima svitak sa stola. ^ita.
PRIPOVEDA^: (^ita)
Moj `ivot nije bila sun~ana dolina, u kojoj caruju
lagodnost i bezbri`nost. Bila je to sutrova gudura na
koju se trebalo uspeti, izubijana ~ela i raskrvavqenih
ruku. Proveo sam godine i decenije po raznim ateqeima
u mukotrpnom, samoubila~kom radu, dok je svetina
mislila da se divno zabavqam. Nije mi `ao. Darivao
sam `ivot mrtvim stvarima. Ali, je li po{teno da nas
nad`ive dela na{ih ruku? Je li po{teno da Gozba"
nad`ivi Vernoezea, a David Mikelan|ela? Ako su to
na{a deca, onda jeste. Ali, ako su to na{i robovi
onda nije. Za{to sam naslikao tu prokletu sluku?
Jednom sam bio dovukao nekog skitnicu da mi poslu`i

126

Aleksandar \aja

kao model. Mo`ete ra~unati sa mnom, gospodine, ali,

da znate da sam ja lud. Za{to misli{ da si lud, pitao
sam ga. Pa, ako su svi pametni, a ja nisam kao oni, onda
mora da postoji nekakva razlika. Znam, taj dripac je
jo{ uvek `iv i ne misli skoro da umre, ali ja ne mogu da
idem protiv sebe! Oni `ele da me optu`e za
bezbo`anstvo, a oni su posledwi koji bi trebalo da
sude o mojoj veri! Da, nije vera u pitawu, nego politika.
Ali, u ~emu je razlika? Samo u izra`ajnim
sredstvima?... Ukratko, ja sam odlu~io. Bez obzira na
uzroke, ili posledice...
Ulaze Benedeto i Paolo. Izgleda kao da su malo vi{e popili. Pripoveda~ diskretno iza|e.
PAOLO:

U budu}nosti, dragi brate, ka`em ti, u budu}nosti,

qudi }e mo`da leteti, ili se voziti po dnu mora ali,
sa sobom i daqe ne}e mo}i ni{ta da u~ine. Ruke i noge
}e im ostati tamo gde su oduvek bile, glava }e biti
gore, a dupe dole i neizmerno }e biti nesre}ni zbog
toga!
(Benedeto primeti svitak na stolu i po~ne da ga
~ita)
@ivimo u humanom vremenu, dragi moj, veoma humanom.
Humanizam i renesansa! Procvat...!Procvat ~ega?
Umetnosti? Nauke? Procvat sujete i ambicija! Senki
senka...

BENEDETO:

Pi{e{ dnevnik, Paolo?

PAOLO:

Daj mi to!
(Otrgne mu svitak papira)
Ko ti je dozvolio da ~ita{?

BENEDETO:

Bilo je tu, na stolu.

PAOLO:

Ovo su moje li~ne stvari i zabrawujem ti da ~eprka{

po wima!

BENEDETO:

U redu, nisam ni imao nameru...

PAOLO:

Ali si je realizovao!

BENEDETO:

Sasvim slu~ajno!

127

Veroneze

Paolo najednom ode do jednog sanduka. Izvadi iz wega frulu i pru`i je

Benedetu.
PAOLO:

Ho}e{ li da svira{ na ovoj fruli?2

BENEDETO:

Ne umem, Paolo.

PAOLO:

Ja te molim.

BENEDETO:

Veruj mi, ne umem.

PAOLO:

Prekliwem te.

BENEDETO:

Ali ja ne umem ni da je dr`im, Paolo,

PAOLO:

To je lako. Prstima i palcem hvataj ove rupe, ustima

duvaj u wu, i ona }e dati od sebe najlep{u muziku.

BENEDETO:

Ali ja ne umem da to dovedem u sklad, nemam dara za to.

PAOLO:

Pa vidi{ kakvu bezna~ajnu stvar pravi{ ti od mene.

Ho}e{ na meni da svira{, ho}e{ da sazna{ za moj
kqu~; ho}e{ da mi iz srca i{~upa{ tajnu; hteo bi da
odjeknem od najni`eg tona do vrha svoje skale. A evo
ovog malog instrumenta u kome je divan glas i obiqe
tonova, pa ga ti ipak ne mo`e{ naterati da progovori!
Do sto |avola, misli{ li ti da se na meni mo`e lak{e
svirati nego na jednoj fruli? Nazovi me kojim ho}e{
instrumentom, ti me mo`e{ pipati, ali ne mo`e{
svirati na meni.3

BENEDETO:

(Tresne frulu o pod)

Na tebi neko drugi svira, a ti to ne mo`e{ da vidi{!

PAOLO:

(Ne`no podigne instrument sa poda)

Grubijan. [ta on uop{te zna o muzici? Petro...!

PETRO:

(U|e)
Maestro...?

PAOLO:

Odsviraj nam ne{to.

Petro zasvira na fruli veselu renesansnu melodiju. Paolo po~ne da igra.

Uhvati Petra pod ruku pa onda i Benedeta. Igraju.

2
3

[ekspir, Hamlet (, 2)
Isto.

128

Aleksandar \aja

PAOLO:

(Zadihano)
Bravo, de~ko, bravo!...
(Zapqeska)
... Tvoja je muzika laka kao nevesta u poqu... Kad sam ono
rekao da }u vas ven~ati?

PETRO:

Rekli ste, maestro... ~im pro|e ova gu`va.

PAOLO:

Pro{la je! Ven~awe }e biti ve~eras!

PETRO I
BENEDETO:

Ve~eras!?

PAOLO:

Da, ve~eras. Gde je Laura?

PETRO:

Prekoputa, maestro...

PAOLO:

Odli~no! prona|i je, spremite se i kre}emo! Odavde

pravo u crkvu. Ako paroh spava, probudi}emo ga, ako je
pijan, otrezni}emo ga, ako je mrtva ja }u vas ven~ati!

PETRO:

(Baci mu se pred noge)

Gospodaru...!

PAOLO:

De, de, ustani, kakve su to gluposti! Ma, pusti me,

vucibatino. Na posao! Umijte se, o~e{qajte i kada se
spremite, do|ite! Jasno?

PETRO:

Jasno, maestro, jasno, odmah }emo, odmah...!

(Otr~i)

PAOLO:

Tako. I to je gotovo. A sutra, kada prestane vetar, i}i

}emo na pecawe.

BENEDETO:

Pecawe?

PAOLO:

Da. Nisam odavno bio na pecawu. Ne mo`e ~ovek

neprestano da radi, mora i da rekreira. Samo da
prestane ovaj jugo.

BENEDETO:

Jugo {kodi, zar ne?

PAOLO:

Da, pritiska. Svaki mrtav golub ili pacov na|e za

shodno ba{ toga dana da izroni iz kanala i po~ne
truliti na suncu; muti mi se u glavi od smrada, a
Venecija mi, kao pod vodom, trepti i leluja pred o~ima.
Severac bi nam ba{ pomogao, Benedeto.

BENEDETO:

Sumwam.

129

Veroneze

PAOLO:

Sumwa{? Misli{ da sam poludeo? Stari dru`e, jo{

nisam pomerio pame}u. Kada se to desi, na mojoj glavi
}e se videti rupe.

BENEDETO:

[ta si odlu~io, Paolo?

PAOLO:

U vezi... s ~im?

BENEDETO:

U vezi sa na{im problemom.

PAOLO:

Nisam znao da je to i tvoj problem?

BENEDETO:

Sazna}e{ jo{ puno toga.

PAOLO:

Tajanstven si.

BENEDETO:

Ne{to sam te pitao?

PAOLO:

Ne{to sam ti odgovorio.

BENEDETO:

Sada se ve} pona{a{ kao budala.

PAOLO:

A ti se tako pona{a{ od po~etka!

BENEDETO:

Paolo, mora{ ih poslu{ati.

PAOLO:

I ho}u, izvr{i}u generalne korekcije! Umesto

stra`ara, evnuhe umesto psa, Magdalenu an|eli }e
to~iti vino! Ako je treba spaliti, spali}u je. Ako
svete sudije budu `elele s wom da bri{u noge, omek{a}u je da ne bi dobile `uqeve. Onda }emo sliku
iseckati na sitne-sitne komadi}e, pa }emo na misama
te komadi}e umakati u vino i stavqati u usta!... Zaboga,
Benedeto, {ta ima{ ti sa mojom slikom?

BENEDETO:

Imam, voleo bih da nije tako, ali imam!

PAOLO:

Mo`da `elite da umirite savest?

BENEDETO:

Ko...?

PAOLO:

Vas dvoje. Polina i ti?

Benedeto se izbezumi, sko~i i zgrabi ga za ko{uqu. U taj mah utr~e

razdragani Petro i Laura. Benedeto ga pusti i odmakne se u stranu.
PETRO:

Maestro... da do|emo kasije?

PAOLO:

Ne, samo u|ite, moj brat mi je upravo pokazivao drevnu

kinesku borila~ku ve{tinu Zahvat jelena. Ali, bili
ste veoma brzi! Laura, pri|i malo. ^ega se pla{i{?

LAURA:

Ne pla{im se, gospodine.

PAOLO:

A ti je pusti, ne}e ti pobe}i.

130

Aleksandar \aja

PETRO:

Ih, ko da se ja toga bojim.

PAOLO:

Zna{ {ta, vucibatino, tvoj ukus je mnogo finiji od

tebe.
(Lauri)
Ti voli{ ovog antihrista?

LAURA:

Volim ga, gospodine.

PAOLO:

Nisu badava rekli: qubav je slepa.

(Petru)
Tebe nema potrebe ni da pitam.

PETRO:

Maestro, nisam ba{ ni ja za potcewivawe.

PAOLO:

Je li? Poseduje{ odgovaraju}e kvalitete, ispuwava{

odgovaraju}e uslove?

PETRO:

Naravno, maestro.

PAOLO:

Nisi ba{ lep...

PETRO:

Nisam ni ru`an.

PAOLO:

[to se ti~e pameti...

PETRO:

Konzumiram umereno.

PAOLO:

Klimavo, kolega.

PETRO:

Ali, moj najja~i adut: posta}u veliki slikar!

PAOLO:

Ha, ha, samo se budala udaje za velikog slikara...!

PETRO:

Maestro, ja samo sledim va{ put, stvaram od vas mitsku

li~nost kojoj se klawam i qubim presvetle skute,
Santa Maria dela Salute

PAOLO:

To je idolopoklonstvo. Klawaj se nekom drugom, ja sam

pogre{na li~nost.

PETRO:

Ali, nametnuli ste mi se, maestro, cela vas Venecija

slavi i kuje u zvezde!

PAOLO:

[ta je Venecija? Komad zemqe koji tone. Sve {to

umire mora nekoga da slavi, da se ne bi reklo da umire
uzalud. Poslu{aj ti mene, Petro: nemoj biti veliki
slikar. Od toga slikarstvo nema ni{ta.

PETRO:

Ko ima, maestro?

PAOLO:

To se i ja pitam.

LAURA:

Gospodine, ho}ete li nas zbiqa ven~ati?

131

Veroneze

PAOLO:

Zar nisam obe}ao?

LAURA:

Jeste, Petro ka`e da jeste...

PAOLO:

Onda da se dogovorimo: vas dvoje, odavde idete pravo u

crkvu. Ja }u sa~ekati gospo|icu Nekerman pa }emo
zajedno do}i.

LAURA:

Joj, divno...!

PAOLO:

A sada tutaw!

PETRO:

Idemo, maestro, idemo, tr~imo!

(Istr~e sa scene)

PAOLO:

U redu, Benedeto, mo`emo da nastavimo. Ja sam stajao

ovde a ti si me dr`ao za ko{uqu.
(Pauza)
Ni{ta?
(Pauza)
Rekao sam ne{to {to nije trebalo?

Benedeto bez re~i izvadi iz kaputa pismo i pru`i ga Paolu, a zatim se

povu~e u stranu. Pripoveda~ ne~ujno u|e, stane Paolu iza le|a i ~ita
naglas pismo.
PRIPOVEDA^: Dragi Paolo,
Misli}e{, ~itaju}i ovo pismo, da sam te ~esto lagala.
Ali, danas sam te prvi put slagala. Rekla sam da }u
do}i, a nisam. Krivica nije u nama, Paolo, krivica je u
vremenu... mo`da niko i nije kriv. Mo`da }u ti se
javiti kasnije, jednoga dana, ako me bude{ hteo.
Govorio si mi da si vernik samo dotle dok vera ne
postaje politika. Nemoj, zato, dozvoliti da te pobede
politikom. Bori se wihovim sredstvima i nemoj se
pla{iti da }e{ biti prqaviji od sveta oko sebe... Dok
ovo bude{ ~itao, bi}u uveliko na putu za Nema~ku.
Zbogom.
Tvoja Lukrecija"
PAOLO:

Danas nemam sre}e sa pismima... Za{to je otputovala?

Ovo nije wen rukopis?
PRIPOVEDA^: Wen je, Paolo.
PAOLO:

Ta~no. Wen je. ^udno. Mislio sam da je moj `ivot samo

moj a ono, sva~iji.

PRIPOVEDA^: Tako ti je to, moj maestro.

PAOLO:

Ali, za{to?

132

Aleksandar \aja

PRIPOVEDA^: Izgleda da je `ivot postao i suvi{e jeftin.

PAOLO:

[ta }u sada? Kako }u daqe?

PRIPOVEDA^: Onako kako jedino mo`e{.

PAOLO:

Kako je to kako jedino mogu!?

PRIPOVEDA^: (Odlaze}i)
Mnogo me pita{, Veroneze...
(Ode)
PAOLO:

(Pri|e prozoru)
Uvek mi je bilo `ao {to se odavde ne vidi more. Sad
mora da su veliki talasi. Galebovi uzle}u sa talasa,
spu{taju se pa opet uzle}u... a onda lete iznad Venecije
pla{e}i golubove i tako udru`eni, galebovi i
golubovi, pogane slavna dela mleta~ke {kole...
Benedeto, moram sve da znam!

BENEDETO:

Nisi zaslu`io. Trebalo je pustiti te da se do kraja

zaglibi{.

PAOLO:

Eto, tu sam, na samom kraju, {ta jo{ ho}e{?

BENEDETO:

Ni{ta. Ali, ne prili~i ti da bude{ tako ironi~an

prema svojoj `eni.

PAOLO:

Dovraga s wom, reci mi odakle ti pismo?

BENEDETO:

Poneo si se prema woj kao obi~na sviwa koja je negde

tamo u belom svetu uspela da se proslavi!

PAOLO:

Zaboga, Benedeto, ti je voli{? Reci mi da je voli{?

BENEDETO:

Da, volim je!

PAOLO:

I ona tebe voli, zar ne?

BENEDETO:

Ne, ne voli me.

PAOLO:

A zna{ li za{to? Ho}e{ li da ti ka`em za{to? Jer

nije sposobna da voli, ona to ne ume, Benedeto. Ona je
samo oduvek `elela da sve bude u skladu, da joj brak
bude u skladu, deca u skladu, mu` u skladu da joj `ivot
bude skladna celina! I poslala te je ovamo, ne zato {to
me voli, ili zato {to tebe voli, bo`e sa~uvaj, ve} samo
zato {to, ako bi mi se ne{to dogodilo, ona ne bi mogla
skladno da spava!

BENEDETO:

Zabrawujem ti da tako o woj govori{!

133

Veroneze

PAOLO:

Zaboga, Benedeto, zaqubio si se u pogre{nu osobu.

Veruj mi, ja sam wen mu`... Ali, reci mi, odakle ti
pismo?

BENEDETO:

Naravno od we.

PAOLO:

Kada si ga dobio?

BENEDETO:

Ju~e. Pre no {to se popela na brod i otplovila za

Nema~ku.

PAOLO:

Pri~aj mi, pri~aj! Ne mogu da te pitam, pri~aj mi sve

{to zna{.

BENEDETO:

U redu, mada sam `eleo da iz ove igre izostavim wenu

ulogu. Ali, ona je insistirala da sazna{ istinu. Ipak,
nadao sam se da }e{ se predomisliti i povinovati
Sudu, ali ti mi nisi ostavio izbora. Dakle, kada si
do{ao u sukob sa Inkvizicijom i kada smo odlu~ili da
ti pomognemo, trebalo je od ne~ega po~eti. Re{io sam
da dobavim kopiju zapisnika sa tvog saslu{awa pred
Sudom inkvizicije od 18. jula. To je bilo veoma te{ko.
Ali, sre}a {to je ovaj svet korumpiran, tako da la`i i
prevare ne ostaju dugo sakrivene. Uz ne{to para i
dosta sre}e, uspeo sam u tome. Dobro sam prou~io taj
zapisnik, a potom, jednog dana oti{ao u Veneciju da
vidim sliku. Dugo sam stajao pred wom u manastiru
Svetog Jovana i Pavla i ne{to mi je bilo veoma,
veoma ~udno. U redu, video sam pse, oru`je, papagaje,
pijanice i lakrdija{e, kepece, slugu kome krvari nos,
apostole kako ~ere~e jagwe}e pe~ewe i ~a~kaju zube viqu{kom ali, zbog wih ne bi bio pozvan pred sud.
Jasno je bilo da je u pitawu politi~ki, a ne verski
problem. U pitawu su bili vojnici odeveni po
nema~koj modi!... Gledao sam dugo te vojnike, ~itav sat,
a nisam uspeo da doku~im {ta je to na wima tako ~udno.
Nije to bila ode}a, niti wihova lica, uzgred, sasvim
romanska u celoj wihovoj pojavi bilo je ne~ega tako
stranog, stranog tebi, Paolo! Najzad sam od Lukrecije
pre par dana saznao istinu: te vojnike je ona naslikala
tvojom rukom.

PAOLO:

To su besmislice!

134

Aleksandar \aja

BENEDETO:

Ona je kontrolisala tvoju inspiraciju, tvoju slikarsku

genijalnost.

PAOLO:

Kakve su to izmi{qotine?

BENEDETO:

Koga la`e{, Paolo? Pitao si je, u toku rada na slici,

kako da obu~e{ vojnike? Obuci ih po nema~koj modi,
odgovorila ti je, meni za qubav! Za kakvu to qubav,
dragi brate, koja te je odvela pred Sud inkvizicije...?!

PAOLO:

I da je tako, ona nije mogla sagledati posledice.

BENEDETO:

Zbiqa? Na `alost, ovim pri~a tek po~iwe... Pre svog

polaska za Italiju, Lukrecija je bila na razgovorima
sa uticajnim li~nostima u nema~kim verskim
krugovima. Naravno, ne svojom voqom, jer je bila
pozvana. Tada je od we ne{to tra`eno. Ne treba biti
mnogo pametan, pa pogoditi o ~emu je re~. Nema~ka
protestanska crkva tra`ila je usluge: verske, i ako
ho}e{, politi~ke prirode.

PAOLO:

Ne verujem.

BENEDETO:

Bo`e, Paolo, zar bih ovakve stvari iznosio bez neoborivih dokaza?

PAOLO:

Ona ne bi pristala na takvu poni`avaju}u saradwu.

BENEDETO:

Ta~no! Ona nije pristala ali je ubrzo uvidela da te

tada nikada ne bi videla. Zvu~i pateti~no, ali da bi te
mogla voleti, morala te je izdati. Uostalom, Paolo,
{ta mo`e pojedinac protiv dobro organizovanog
verskog i politi~kog mehanizma? Ti, tako|e, nema{
nikakve {anse, ukoliko daqe zadr`i{ svoj besmisleni
stav.

PAOLO:

Kako si sve ovo doznao?

BENEDETO:

Rekao sam ti, ona mi je sve ispri~ala.

PAOLO:

Ali, kako si uop{te stigao do we?

BENEDETO:

Zar je to bitno, dragi moj?

PAOLO:

Meni je bitno.

BENEDETO:

U redu, nazovi to intuicijom ili samo obi~nom

trgova~kom oprezno{}u.

PAOLO:

Ne mogu to samo tako da nazovem, mora{ mi sve

izlo`iti!

135

Veroneze

BENEDETO:

Ali, stvar je jedostavna, Paolo: ti si bio u wu

zaqubqen, a ja nisam. Ti nisi ni{ta mogao da vidi{, to
je normalno, zaqubqen ~ovek je kao slepac koji se
kre}e ivicom provalije misle}i da je na trgu Svetog
Marka. Meni je bilo najprirodnije da se prvo raspitam
o woj. Zar zaista ne shvata{, brate: Rimska i Nema~ka
crkva u sukobu, na jednoj strani katolici, na drugoj
protestanti, `ivi{ sa Nemicom, pozivaju te na sud
zbog propagande protestantizma! Ko je ta `ena? Malo
po malo, koriste}i se raznim sredstvima, a pre svega
svojim jakim trgova~kim i politi~kim vezama u
Nema~koj slo`io sam mozaik istine. Sve ostalo, pa i
weno priznawe na kraju, bila je puka formalnost.

PAOLO:

Sve je to nemogu}e, deluje kao obi~na izmi{qotina!

BENEDETO:

Ho}e{ da se zakunem?

PAOLO:

Da, zakuni se. Na Bibliju.

BENEDETO:

Donesi je.

PAOLO:

Ne, zakuni se na frulu!

(Pru`i mu frulu)

BENEDETO:

(Prihvati frulu)
U redu, kunem se na frulu.

PAOLO:

Ali, za{to? Ja sam obi~an slikar, stalo mi je samo do

qudi koje volim i do slika koje pravim! Italija,
Nema~ka... to su apstraktni pojmovi...

BENEDETO:

Tvoj `ivot je sporedan, Paolo. Izgubio si pravo na

wega, onog trenutka kada si prvi put svoju sliku
pokazao svetu. Pola ovoga grada si ukrasio svojim
slikarstvom.

PAOLO:

Ali, nisam mu se prodao!

BENEDETO:

Nego? Ko naru~uje tvoje slike? Ko te pla}a? Ko ti

omogu}uje da `ivi{ kao malo koji slikar u istoriji?
Rimska crkva, dragi moj! Mogao si da ukra{ava{ {tale
i kr~me a ne crkve i manastire. Ni{ta ne postoji
besplatno, a lagodan `ivot koji ti je omogu}en da
vodi{, nisi zaslu`io samo svojim talentom. Ne samo
ti, nego i Ticijan, Tintoreto, Leonardo, Karava|o svi
ste vi odre|eni da budete perjanica Rimske katoli~ke
crkve, wena svetska afirmacija. Glorifikacija vere i

136

Aleksandar \aja

politike! Trebalo je celom svetu pokazati neraskidivu, svetu vezu izme|u crkve i wenih umetnika,
veli~anstven primer duhovne ~istote i stabilnosti
dr`ave, a nadasve superiornost italijanskog
katoli~anstva nad nema~kim protestantizmom... Ni{ta
prirodnije, dragi brate, nego da se ba{ na tom planu
Nema~ka crkva pozabavi ovom svojom maloverskom
sabota`om.
PAOLO:

Kakve koristi od toga? Zar je moj sukob sa Inkvizicijom vredan tolikog truda jednog dr`avnog aparata?

BENEDETO:

Jo{ pita{? Zamisli kakvu bi samo reakciju u Nema~koj izazvala vest da je u Italiji, na primer,
pogubqen veliki slikar, jer je bio pristalica
protestantizma? Ja se, ina~e, ne kladim, ali sam ube|en
da bi u Nema~koj bar za petinu porastao broj
protestanata i da bi bar za tre}inu porasla netrpeqivost prema Italiji.

PAOLO:

Petinu, tre}inu... Benedeto, u pitawu je ne{to vrednije od procenta.

BENEDETO:

Zapamti, Paolo, za dr`avu ne postoji ni{ta vrednije

od procenta! I, dozvoli da nastavim, koliko bi gra|ana
u Veneciji posumwalo, da li neko uop{te ne bi
posumwao u ispravnost puta Rimske crkve? Mo`e{ li
da zamisli{ koliki bi to bio verski i politi~ki poen
za Nema~ku?

PAOLO:

Dakle, svrha cele ove podlosti bila je...

BENEDETO:

Jasna: da se sroza ugled Rimske katoli~ke crkve.

PAOLO:

Vredi li to jednog `ivota i jedne qudske sudbine?

BENEDETO:

Dr`ava ne priznaje `ivot, Paolo samo sopstvenu

korist. Ona ~ak pro`dire samu sebe, ali od toga ne
umire, na protiv, sve vi{e ja~a.

PAOLO:

Hranio sam ~udovi{te?

BENEDETO:

I ono tebe, Paolo.

PAOLO:

Reci mi, jesu li pratili moj rad na slici?

BENEDETO:

Svaki potez. Verovao ili ne, ekipa wihovih slikara je

vrlo pedantno razmi{qala kako da te najboqe
iskoristi za svoje ciqeve. I najzad su se dosetili da

137

Veroneze

PAOLO:

BENEDETO:
PAOLO:
BENEDETO:

PAOLO:

BENEDETO:
PAOLO:

tvoje vojnike obuku po nema~koj modi. Naravno, uz

Lukrecijinu pomo}.
Kako je mogla to da mi u~ini? Za{to nije jednostavno
otputovala nazad, kad je vi{e volela Nema~ku od mene?
^ega se pla{ila? Bila je sa mnom, u Veneciji, niko joj
ni{ta nije mogao. Za{to je uop{te izvr{avala wihove
poni`avaju}e zahteve?
Mo`da nije bila sasvim sigurna?
U {ta?
U tvoju odluku da definitivno raskine{ sa svojom
`enom. Zamisli kako bi se ose}ala da se na|e sama u
Italiji, koja nije wena, ili da se vrati u domovinu koju
je izdala.
Ali, nisam li joj pru`io dovoqno dokaza qubavi?
Pa`we i po{tovawa? Imala je sve {to je htela,
pravili smo planove za novu ku}u, trebalo je da
otputujemo u Dubrovnik i obi|emo celu jadransku
obalu.
Ipak, istina je da si oduvek najvi{e voleo svoje slike
To nije isto...!

BENEDETO:

Mo`da, ali `ene vole da su na prvom mestu.

PAOLO:

BENEDETO:

Bila je na prvom mestu, i ona je to znala... Ipak, iako je

sve to vreme radila za wih, nije morala da u~ini taj
posledwi korak, ja bih je razumeo i oprostio joj!
Na `alost, bilo je kasno.

PAOLO:

Ne, ne i ne! Nije smela!

BENEDETO:

Ali, u~inila je. Mislim da ona sama sebi vi{e nije

mogla da oprosti. Morala je da se vrati u Nema~ku, a da
bi se vratila morala je da obavi i taj posledwi
zadatak. Paolo, i suvi{e jake i mra~ne sile su se
uplele u tu igru, da bi im se jedna `ena mogla odupreti.
A na kraju, pred mojim o~ima se na krst zaklela da nije
ni slutila da bi ti vojnici mogli imati takve
posledice za tebe; klela mi se da te je posle toga
no}ima i danima kle~e}i molila da napravi{ izmene.
Zna{, ja joj verujem. Mislim da te je ta `ena zaista
volela.
[ta je Nema~ka crkva, u stvari, o~ekivala? Da }e me
Inkvizicija spaliti?

PAOLO:

138

Aleksandar \aja

BENEDETO:

Vidi{, Paolo, to je najzanimqivije pitawe u celoj

stvari. Pitawe na koje ~ak ni ja nemam potpuni i
zadovoqavaju}i odgovor. Da bih ti samo predstavio
stvar, re}i }u ti to da, ne samo da su wihovi qudi
proneli po Veneciji glas kako tvoja slika vre|a
hri{}ansko dostojanstvo, nego i da je wihov ~ovek
sedeo pred tobom u Sudu inkvizicije na tvom saslu{awu! Kao sudija Svetog suda...! Naravno, apsolutno
je nemogu}e ustanoviti ko je to bio, ali to niti je
bitno, niti nas zanima, jer, ja sam trgovac, a ne
politi~ar. Samo, impresionira kako je cela stvar
ambiciozno smi{qena i vo|ena! Mo`da su oni zaista
verovali da }e{ ti biti spaqen i time u potpunosti
ispuniti propagandni efekat koji su oni zamislili
a, opet, mo`da su imali na umu neki drugi plan, koji su
i ostvarili. Bojim se da to nikada ne}emo saznati.

PAOLO:

Zna~i, za wih bi na neki na~in slu~aj Veroneze mogao

da bude ~ist proma{aj?
Da, mogao bi... usled nepoznavawa situacije i podcewivawa tvog uticaja u ovda{wim verskim krugovima.
Ipak, poku{ali su...
A {ta je sa mojim `ivotom? Ho}e li on ikad pripasti
meni?
Mnogo me pita{, Veroneze... Samo, jedno je jasno:
Gozba u domu Simona nije tvoja i za wu se ne vredi
boriti.
Gre{i{, Benedeto... Nije u pitawu jedna slika. Jer,
dokle god umetnost bude na ivici politi~kog proma{aja ili pogotka, ovaj }e svet biti nedostojan. A ja
`elim da ka`em nekome tamo, koji }e do}i posle petsto
godina, da sam o tome razmi{qao i da mi nije bilo
pravo...!

BENEDETO:

PAOLO:
BENEDETO:

PAOLO:

ZATAMWEWE

139

Veroneze

EPILOG
Delimi~no odtamwewe. Scena ista. Na woj su Paolo i Pripoveda~.
Paolo ga sad, po prvi put primeti.
PAOLO:

Ko si ti?

PRIPOVEDA^: Putnik. Lutam kroz vreme i obilazim qude i wihove

sudbine.
PAOLO:

Reci mi onda, {ta nas to pritiska: da li ono vreme koje

je pred nama, ili koje smo ostavili za sobom?

PRIPOVEDA^: Pritiska nas sopstvena ko`a, Paolo Kaqari.

PAOLO:

Zna{ moje ime?

PRIPOVEDA^: Naravno. Deca u~e o tebi po {kolama.

PAOLO:

Mo`e{ li mi re}i kako }u umreti?

PRIPOVEDA^: Mogu, ali ti to ni{ta ne}e zna~iti.

PAOLO:

Za{to?

PRIPOVEDA^: Zato {to }e{ posle sve zaboraviti.

PAOLO:

Ne verujem ti.

PRIPOVEDA^: Zaboravi}e{ i to da mi nisi verovao.

PAOLO:

Ipak, reci mi. Molim te.

PRIPOVEDA^: Kako ho}e{. Umro si u {ezdesetoj godini.

PAOLO:

Tako kasno?... A kako?

PRIPOVEDA^: Od neke nepoznate zarazne bolesti. Telo ti se osulo

krastama, a na grudima otvorile rane.
PAOLO:

[ta je bilo sa slikom?

PRIPOVEDA^: Slika je ostala onakva kakva je. Istina, promenio si

joj ime: nazvao si je Gozba u domu Levija i to je bilo
dovoqno da zadovoqi Rimsku crkvu.
PAOLO:

Ko je bio Levi?

PRIPOVEDA^: Zakupac mostarina i gre{nik, a ne gospodin ko Simon,

te je wemu i prili~ilo da se dru`i sa onakvim qudima.
PAOLO:

Ali, to je kompromis, ja to nisam `eleo!

PRIPOVEDA^: Istorija }e zapamtiti oba naziva, Paolo, va`no je da je

slika ostala neokrwena.

140

PAOLO:

Aleksandar \aja

Jesam li nastavio da radim?

PRIPOVEDA^: Naravno, nastavio si. Postao si jo{ popularniji no

{to si bio. Me|utim, prestao si da veruje{ qudima,
dru`io si se sa skitnicama i pijanicama. Pred kraj
`ivota i sam si to postao.
PAOLO:

[ta je bilo s wom?

PRIPOVEDA^: @ivela je u Nema~koj. Udala se i imala jedno dete.

Umrla je u ~etrdeset i drugoj godini.
PAOLO:

Tako bih `eleo da je vidim, putni~e.

PRIPOVEDA^: Evo je, Paolo.

Ulazi `enska prilika u belom i sa velom preko lica.
PAOLO:

Mo`e li da skine veo sa lica, putni~e?

PRIPOVEDA^: Ne mo`e, jer bi onda nestala.

PAOLO:

Kako }u znati da je zaista ona?

PRIPOVEDA^: Zar je to va`no, Veroneze...?

Paolo joj polako pri|e i uhvati je za obe ruke.
PAOLO:

Dugo sam te ~ekao, ali sam znao da }e{ do}i. I}i }emo
na jedno ven~awe. A onda }emo se spustiti do obale i
slu{ati more...

KRAJ