0

1.Uvod
Saradnja javnog I privatnog sektora poznata je od davnih vremena. Jo u
vreme Rimskog carstva mnogi javni radovi npr. luke, javna kupatila su graeni I
odravani kroz saradnju javnog I privatnog partnera. Javno-privatno partnerstvo se
opet javlja u 16. I 17. veku a posebno u 19. veku kroz mnogobrojne javne radove.
Tokom poslednje decenije finansiranje javnog I privatnog sektora, kroz javno
privatno partnerstvo, postal je vrlo popularno I cenjeno u svetu kao nacin
osiguranja I odravanja infrastructure u sektorima poput transporta ( Putevi
mostovi, tuneli) drutvene infrastructure (bolnice, kole, zatvori), javnih
komunalija (snabdevanje vodom, odlaganje otpada), vladinim ustanovama I
drugim.
Saradnja po modelu javno- privatnog partnerstva zasniva se na meusobno
usaglasenim ciljevima javnog I privatnog sektora tokom realizacije odreenog
javnog projekta.
U daljem tekstu u objasniti razlike izmeu privatnog I javnog sektora,
prave kombinacije ova dva sektora, I primer u nasoj zemlji na Gradskom
Saobraajnom Preduzeu ( GSP) Beograd .

2.Razlika izmedju javnih i privatnih dobara

Da bi nainili razliku izmeu privatnih i javnih dobara, ekonomisti
postavljaju dva osnovna pitanja. Prvo, da li dato dobro odlikuje rivalna potronja.
Rivalna potronja znai da ako jedna osoba koristi odreeno dobro, druga to ne
moe. Na primer ako Marko popije bocu soka od jabuke, Nikola ne moe da popije
istu bocu. Nasuprot tome, nerivalna potronja odnosi se na sluajeve kada
potronja od strane jedne osobe niti odvraa od potronje drugu osobu niti je
spreava u tome. Klasian primer za nerivalnu potronju predstavlja nacionalna
odbrana. Ako drava stvori oruane snage koje e stititi zemlju od agresije,
zatieni e biti svi graani. Na trokove nacionalne odbrane odbrane u sutini ne
utie raanje jo jednog deteta ili useljavanje jo jedne osobe u tu dravu. Ovo je u
otroj suprotnosti s privatni dobrima. Obezbeenje dodatne boce soka od jabuke,
kako bi Marko i Nikola mogli da popiju po jednu, iziskuje dodatna sredstva. Jedino
tako Marko i Nikola mogu da se poaste sa po bocom jabukovog soka. Kada je u
pitanju nerivalno dobro, recimo svetionik, bez obzira na to to bi izgradnja novih
zaista kotala vie, u osnovi ne postoje dodatni trokovi zbog toga to postojei
svetionik koristi jo jedan brod. Drugo pitanje koje se postavlja da bi se nainila
razlika izmeu privatnih i javnih dobara odnosi se na karakteristiku kao sto je
iskljuenje. Da li je mogue iskljuiti bilo kog pojedinca iz uivanja u nekom
javnom dobru (a da to ne izazove velike trokove)? Na primer: dok prolazi pored
svetionika, brod ne moe da se iskljui iz pogodnosti koju ovaj prua. Isto tako,
ako se drava brani od strane agresije, onda su svi graani zatieni, poto bi bilo
teko bilo koga iskljuiti iz zatite. Jasno je da je u sluaju kada je nemogue
iskljuenje, nemogue i funkcionisanje sistema cena, poto potroai nemaju
podsticaj da plaaju. Nasuprot tome privatna dobra su u svakom trenutku mogu
iskljuiti: pojedinci mogu da budu iskljueni iz uivanja u takvom dobru ukoliko
ga ne plate, na primer iskljucenje iz TV pretplate ukoliko korisnik ne plati.
Uopsteno govorei, privatna dobra poseduju svojstva kao sto su rivalna potronja i
mogunost iskljuenja, dok javna dobra karakterisu nerivalna potronja i
nemogunost iskljuenja.

Prirodni
monopoli

Slika 1. Vrste dobara

3.Javna ili privatna proizvodnja?

Pri izboru sektora koji e proizvoditi neku uslugu relevantni su kriterijumi:
efikasnost proizvodnje u javnom i privatnom sektoru
pri poreenju se mora uzeti u obzir kako trokovi tako i kvalitet
usluga
Mogunost sastavljanja potpunih ugovora pri ustupanju usluga privatnom
sektoru
reputacija moe uticati da privatnici unapreuju usluge iako to
ugovorom nije predvieno.

4.Privatna dobra koja obezbeuje javni sektor

Dobra koja obezbeuje javni sektor, a povlae velike granine troskove
vezane za snadbevanje dodatnih osoba, zovu se privatna dobra koja obezbeuje
javni sector. Mada trokovi upravljanja tritem predstavljaju jedno od
objanjenja za obezbeenje nekih od ovih dobara od strane javnog sektora, to
obrazloenje nije ni jedni, ni najznaajnije. Obrazovanje je privatno dobro koje
obezbeuje javni sector u gore definisanom smislu ukoliko se broj upisanih
uenika udvostrui I trokovi e se priblino udvostruiti (pod predpostavkom da
se priblino istom nivou odrava kvalitet u smislu veliine razreda, rashoda na
nastavno osoblje, udbenike, itd.). Jedno od uobiajenih objanjenja potrebe da
javni sector obezbeuje obrazovanje zasniva se na distributivnim razlozima;
mnogo je onih to smatraju da anse koje se pruaju mladima ne smeju da zavise
od imovnog stanja njihovih roditelja.
Ponekad, kada neko privatno dobro obezbeuje javni sektor (na primer,
vodu) drava jednostavno dozvoljava pojedincima da ga koliko ele troe
besplatno. Imajte na umu da svaka potroena jedinica ovih dobara podrazumeva
granine trokove. Preiavanje I dovod vode od izvora do domainstva kotaju.
Ako se privatno dobro besplatno obezbeuje, po svojoj prilici e doi do preterane
potronje. Poto ne mora da plaa neko dobro, tranja pojedinca e rasti sve do
take na kojoj e mu granina korist biti jednaka nuli, uprkos injenici da postoje
pozitivni granini trokovi vezani za obezbeenje tog dobra. U nekim sluajevima
kao sto je voda, potreba moe brzo da se zadovolji, te stoga ni distorzija ne mora
da bude suvie velika (slika 2.1A). U drugim sluajevima, kao sto je tranja za
izvesnim zdravstvenim uslugama, distorzija moe da bude veoma velika (slika 2.1
B). Gubitak na blagostanju moe da se izmeri na osnovu razlike izmeu onoga to
je pojedinac spreman da plati za poveanje proizvodnje s Qe (gde je cena jednaka
graninim trokovima) na Qm ( gde je cena jednaka nuli) I trokova poveanja
proizvodnje s Qe na Qm. Ovo je povrina osenenih trouglova pravac strelice na
slici 2.1.A

Slika 2.1 A. Distorzije vezane za besplatno obezbeenje dobara

Za neka dobra kao sto je voda, besplatno obezbeenje umesto naplaivanja
graninih trokova dovodi do relevantno male potronje.

Slika 2.1 B. Distorzije vezane za besplatno obezbeenje dobara

Kada su u pitanju druga dobra na primer neke zdravstvene usluge,
mogunost da se koriste besplatno umesto po ceni koja bi pokrivala granine
trokove, dovodi do prekomerne potronje.

Kada postoje granini trokovi vezani za svakog pojedinca koji koristi neko
dobro, ukoliko su trokovi upravljanja sistemom cena veoma visoki, moe da bude
efikasnije da dobro obezbedi javni sector, a da finansira kroz opte oporezivanje,
ak I kada obezbeenje tog proizvoda od strane javnog sektora izaziva
deformaciju. Ovo je prikazano na slici 3. na primeru jednog dobra s konstantnim
graninim trokovima proizvodnje, c. ( proizvodnja svake jedinice dobra firmu
kota c dolara) Meutim, prodaja tog dobra podrazumeva transakcione trokove
koji cenu podiu na p*. Predpostavite sada da drava to dobro obezbeuje
besplatno. Ovo eliminie transakcione trokove I celokupna svetlo osenena
povrina ABCD je sauvana.

Slika 3. Transakcioni trokovi

Kada su transakcioni trokovi dovoljno visoki, obezbeenje dobara od strane
javnog, umesto od privatnog sektora moe da bude efikasnije.

Postoji dodatni dobitakkada potronja poraste sa Qe na Qo poto granine

procene pojedinaca prevazilaze granine trokove proizvodnje. Tamno osenena
povrina ABE pokazuje dobitak. Sa druge strane, ako pojedinci troe to dobro dok
je granicna vrednost nula, pri poveanju potronje sa Qo na Qm granina spremnost
da se plati manja je od proizvodnih trokova. Ovo je oigledno neefikasno. Za
donoenje odluke da li neko dobro obezbeuje javni sector, moramo da uporedimo
utedu na transakcionim trokovima I dobitak od poveanja potronje sa Qe na Qo
sa (1) gubitkom usled preterane potronje (dobra slika 3 osenena povrinom
EFQm), kao I (2) gubitkom od distorzije izazvanih bilo kojim porezima potrebnim
za finansiranje obezbeenja tog dobra od strane javnog sektora.
Visoki trokovi osiguranja koje obezbeuju privatna trita, koriste se kao
jedan od argumenata u prilog obezbeenju osiguranja od strane javnog sektora.
Administrativni trokovi(ukljuujui trookove prodaje) mnogih vrsta privatnog
osiguranja vei su preko 20 odsto od isplaenih naknada, za razliku od
administrativnih trokova osiguranja od strane javnog sektora, koji ( ukoliko se
zanemare distorzija koje se povezuju sa porezima potrebnim za finansiranje
administrativnih trokova programa socijalnog osiguranja) obino iznose manje od
10 odsto od vrednosti naknada.

5.Metoda za racionisanje dobara koja obezbeuje

javi sektor
S obzirom na neefikasnosti proistekle iz prekomerne potronje do koje
dolazi kada javni sektor besplatno obezbeuje privatna dobra, drave esto
pokuavaju da pronau nain za ogranienje potronje. Svaki metod koji
ograniava potronju nekog dobra predstavlja sistem racionisanja . Jedan od
takvih sistema obezbeuju cene.Ve smo razmotrili kako naknade za korienje
mogu da se koriste za ogranienje tranje. Drugi cesto korieni nain racionisanja
dobara koje prua javni sector jeste jednako obezbeenje: obezbeenje iste
koliine nekog dobra svima. Na primer, odreeni nivo besplatnog obrazovanja
obicno se podjednako obezbeuje svima, bez obzira na to sto bi neki eleli da
dobiju vie, a neki manje (oni koji bi eleli vie, mogu da kupe dodatne usluge iz
oblasti obrazovanja na privatnom tritu, recimo privatnu nastavu. Ovo predstavlja
najvei nedostatak jednakog obezbeenja dobara od strane javnog sektora; takvo
8

obezbeenje, za razliku od privatnog trita, ne omoguava prilagoavanje

razliitim potrebama I eljama pojedinaca.

Slika 4.
Stilizovani prinosi od potroenog evra na razliitim nivoima obrazovanja.

Dve krive na grafikonu pokazuju da je na mlaim uzrastima stopa prinosa od

obrazovnih ulaganja vea za decu iz nepovoljnih socioekonomskih sredina, dok je
za starije uzraste (posebno visoko obrazovanje i obrazovanje odraslih) stopa
prinosa vea za osobe iz povoljnijih socioekonomskih sredina. Naravno, ovaj
obrazac je samo grub opis prosenih efekata. Postoji heterogenost u okviru svake
grupe (niskog i visokog socioekonomskog statusa). U proseku stope prinosa od
obrazovnih investicija najvee su na ranom uzrastu (predkolskom nivou) i to
posebno za decu iz porodica s niim socioekonomskim statusom. Kao posledica
razliitih stopa prinosa tokom ivotnog ciklusa grupa iz razliitih socioekonomskih
sredina, moe se rei da postoji izvesna suprotstavljenost ciljeva efikasnosti i
pravinosti obrazovnih ulaganja u kasnoj adolescenciji i odraslom dobu.
Najefikasnije politike investirae u osobe koje su ve stekle mnogo znanja i
vetina, to e im omoguiti produktivnije uenje, dok e najpravinije politike biti
usmerene na investiranje u osobe koje su iz nekih razloga (najee socijalnoekonomske uskraenosti) stekle manje znanja i vetina od prethodnih. ak ako je

tehniki mogue popraviti nedostatke ranih obrazovnih ulaganja, takva politika je

obino po trokovima neefikasna.
Za neke vrste osiguranja(recimo penziono) drava obezbeuje osnovni,
jedinstveni nivo. I ovoga puta oni koji ele da kupe vie, to mogu da uine, dok oni
koji ele da kupe manje to ne mogu. Meutim, distorzija ovde ne mora da bude
mnogo velika; ako je obezbeeni, jednaki nivo dovoljno nizak, relativno malo
pojedinaca e biti navedeno da troi vie nego sto bi to inae inilo, a ve
pomenute utede na administrativnim trokovima, mogu vie nego da neutraliu
malu distorziju povezanu sa jednakim obezbeenjem osnovnog nivoa osiguranja.
Sa druge strane system kombinovanog pruanja usluga od strane I javnog I
privatnog sektora moe ukuone transakcione( administrativne) trokove da uini
veim nego sto bi bili ukoliko bi za njih bio odgovoran samo jedan od ova dva
sektora.
Trei metod racionisanja koji se esto koristi jeste ekanje u redu: umesto
da pojedincim naplati pristup dobrima I uslugama koje obezbeuju javni sector,
drava zahteva da se troak umesto novcemplati ekanjem. Ovo omoguava da
se obim ponude donekle prilagodi potrebama pojedinca. Oni ija je potreba za
zdravstvenim uslugama vea, spremniji su da ekaju u ordinacijama. Smatra se da
novac ne predstavlja poeljnu osnovu za racionisanje zdravstvenih usluga. Zato bi
bogati imali vee pravo na dobro zdravlje od siromanih? Redovi. tvrdi se mogu da
budu efikasno sredstvo za odvajanje onih kojima je zdravstvena zatita zaista
potrebna( I koji su sremni da ekaju u redu) , od onih kojima nije mnogo potrebna.
Meutim, redovi ni izbliza ne predstavljaju savren nain za utvrivanjem kome je
potrebna zdravstvena zatita, poto nezaposleni ili penzioneri kojima ona ne mora
da bude preterano potrebna, mogu da budu spremniji da ekaju, nego sto je
spreman neki poslovan ovek preoptereen obavezama, ili radnik sa niskim
primanjima koji radi na dva mesta. U stvari, spremnost da se plati, kao kriterijum
za alokaciju zdravstvenih usluga, zamenjena je spremnou da se ceka u ordinaciji.
Pored toga postoji I realni drutveni troak korienja ekanja u redu kao naina
za racionisanje gubitak vremena provedenog u ekanju; ovaj troak bi mogao da
se izbegne ukoliko bi se kao sredstvo za racionisanje koristile cene.

Tri metoda za racionisanje dobara koja obezbeuje

javi sektor:
1) Naknada za korienje
Prednosti: Oni koji imaju koristi snose trokove.
Nedostatci: Dolazi do nedovoljne potronje.

10

Upravljanje sistemom cena poveanja transakcione

trokove.
2) Jednako obezbeenje
Prednosti: Smanjuje transakcione trokove.
Nedostatci: Nekog navodi na nedovoljnu a nekoga na
prekomernu potronju.
Osobe ija je tranja velika mogu da dopune javnu
potronju I da time poveaju ukupne transakcione trokove.
3) ekanje u redu
Prednosti: Dobra kao sto je zdravstvena zatita, ne moraju da se
alociraju na osnovu toga ko je bogatiji.
Nedostatci: Alternativna osnova za alokaciju ( ko ima vremena
na pretek) moe da bude nepoeljna.
Gubitak vremena

Koja je prava kombinacija javnog i privatnog

pruanja usluga?
Na izbor da li neku uslugu treba da prua javni ili privatni sektor utiu sledei
faktori:
Trokovi: prednost ima sektor koji isti nivo i kvalitet prua uz nie trokove;
naroito su znaajni:
trokovi rada i materijala
administrativni trokovi
Prilagoenost ukusima: prednost ima sektor koji svoje usluge bolje
prilagoava razliitim ukusima
Pogodnost za ostvarenje robnog egalitarizma: postoji iroko rasprostranjeno
uverenje da neki proizvodi moraju da budu dostupni svima

11

5. Primeri javno-privatnog partnerstva

5.1. Javni prevoz u Gradu Beogradu
Analiza sluaja - Poveravanje obavljanja prevoza putnika u javnom
gradskom prevozu Grada Beograda
Ciljevi JPP- Bolji kvalitet usluga i proirenje infrastrukture javnog prevoza
Uesnici u JPP- Grad Beograd, Direkcija za javni prevoz i privatni
prevoznici koji imaju licencu za rad
Izvori finansiranja - Vlastita sredstva ili sredstva pozajmljena od privatnog
partnera
Inostrane donacije - Ne
Vrsta ugovora - Ugovor o poveravanju obavljanja usluga
Rok ugovora - 7 godina
Podela rizika - Komercijalni rizik snosi Grad
Nain upravljanja - Direkcija za javni prevoz kontrolie izvrenje
ugovornih obaveza
Formiranje cena - Grad, u skladu sa ugovorom
Prednosti - Uvoenje konkurentskog okruenja za GSP. Investiranje u
javnu infrastrukturu bez troenja javnih sredstava.
Nedostaci - Komercijalni rizik snosi grad kroz garantovani nivo prihoda
privatnih partnera u skladu sa pruenim uslugama.
Primer Beograda ilustruje nain uspostavljanja parnerstva sa operaterima iz
privatnog sektora. Privatni
operateri su morali da dokau kvalifikovanost za obavljanje usluga javnog prevoza
i sposobnost da investiraju
u saobraajnu infrastrukturu. Ovo JPP ima za cilj uspostavljanje i podizanje
standarda kvaliteta javnog
prevoza u Beogradu.

12

5.1.1. Kako je dolo do JPP

Poslove javnog prevoza u Beogradu obavljaju GSP Beograd (autobuski,
trolejbuski, tramvajski prevoz), privatni autobuski prevoznici, taksi prevoznici, SP
Lasta (prigradski i lokalni autobuski saobraaj), Beovoz gradska eleznica I
ekspres minibus. Privatni autobuski prevoznici pojavili su se na beogradskim
ulicama 1997. godine poto GSP nije bilo u stanju da samostalno prua usluge
javnog prevoza usled finansijskog deficita. Privatni prevoznici su zahtevali
naplatu pojedinanih karata u svojim vozilima, mimo tarifnog sistema koji je vaio
za GSP.
Tokom 2005. godine gradska vlada je prepoznala mogunost za uvoenje
integrisanog tarifnog sistema u gradski javni prevoz. Integrisani tarifni sistem
objedinio bi GSP i privatne prevoznike i graani bi mogli da se sa pojedinanim
kartama ili povlasticama voze i vozilima GSP-a i vozilima privatnih prevoznika.
Stoga je grad zakljuio ugovore sa kvalifkovanim privatnim prevoznicima koji su
dali najpovoljnije ponude za obavljanje usluga javnog prevoza. Tako
je zasnovano JPP izmeu grada Beograda i privatnih prevoznika, korienjem
najboljih iskustava iz prakse razvijenih trinih ekonomija.

5.1.2. Glavna naela na kojima se zasniva ovo JPP

Mogunost ostvarivanja koristi i za grad i za privatnog partnera. Grad

bi trebalo da unapredi infrastrukturu javnog gradskog prevoza bez troenja
budetskih sredstava i prihoda JKP za nabavku novih vozila. Povrh
toga, grad je uveo konkurenciju JKP GSP, to je trebalo da dovede do vee
efikasnosti i profitabilnosti. Privatni javni prevoznik stupanjem u ugovorni odnos
obezbeuje sebi dugorone prihode za narednih sedam godina, koji zavise od
obavljanja usluga javnog prevoza. Ispunjenjem ugovornih obaveza privatni
prevoznik ostvaruje profit, koji ne mora da zavisi od broja prevezenih putnika.

13

 Privatni partneri se biraju putem javnog konkursa. Sadrina i forma

konkursne dokumentacije pripremljene su u skladu sa Zakonom o javnim
nabavkama Republike Srbije. Svaki privatni prevoznik koji je uestvovao
na konkursu, morao je da dokae kvalifikovanost za obavljanje usluga javnog
prevoza i sposobnost da obezbedi vozni park predvien tehnikim specifikacijama.
Privatni partner obavezuje se da investira u vozni park, shodno
uslovima definisanim u konkursnoj dokumentaciji (odreen broj i kvalitet
vozila). Dokaz o finansijskoj sposobnosti za nabavku voznog parka bio je
presudan kriterijum za priznavanje kvalifikacije privatnog partnera u postupku
javnog konkursa.
Privatnom parneru se garantuje ostvarivanje prihoda koji se
obraunava na osnovu ostvarene kilometrae i ugovorene cene obavljenog
prevoza. Prihod se ostvaruje iz sledeih izvora: 1) integrisanog tarifnog
sistema naplate 2) prodaje pojedinanih karata u vozilima i 3) gradskog budeta,
subvencija do garantovanog nivoa prihoda.
Podela rizika tokom trajanja ugovora. Rizik tranje je preuzeo grad
zbog cene karata, koja je subvencionisana iz budeta. Finansijski rizici usled
kretanja na tritu (cene na malo, cene nafte, kurs dinara i prosena bruto
plata) ukljueni su u obraun i korekciju cene javnog prevoza. Tu cenu utvruje
gradska vlada, na predlog Sekretarijata za saobraaj, u skladu sa metodologijom
definisanom u ugovoru. Rizik od tete pokriven je polisom osiguranja. Rizik
neizvrenja ugovornih obaveza privatnog partnera pokriven je bankarskom
garancijom.
Ugovorne obaveze privatnog partnera su: finansiranje nabavke
odreenog broja vozila, odreenog kvaliteta
i obavljanje usluge gradskog prevoza.
Obavljanje usluga javnog prevoza ureeno je ugovorom. Direkcija za
javni prevoz ima obavezu da vri stalnu kontrolu kvaliteta usluga, koje
pruaju privatni prevoznici. Ona to moe da vri sama ili posredstvom
treeg pravnog lica. Prilikom kontrole uzimaju se u obzir sledei kriterijumi
kvaliteta javnog prevoza: ugovoreni nivo usluga, uestalost pruanja usluga,
oprema, odravanje higijene vozila i obavetavanje graana.
Raskid ugovora zbog nezadovoljavajueg rada. Privatni partner moe
raskinuti ugovor, ali ne pre roka definisanog ugovorom. Direkcija za javni
prevoz moe da raskine ugovor u bilo kom trenutku ako utvrdi da
privatni partner ne ispunjava svoje ugovorne obaveze.

14

 Pruanje kvalitetnih usluga graanima garantuje se ugovorom koji

ureuje sledee: broj vozila za javni prevoz na dodeljenim linijama, broj
rezervnih vozila, red vonje, obeleavanje vozila, prodaju karata u vozilima,
pravila oblaenja i identifikacije zaposlenih, mere u sluaju nezgoda I
nepredvienih dogaaja, odravanje voznog parka i podnoenje mesenih i
godinjih izvetaja o obavljanju usluga javnog prevoza.
Graani imaju aktivnu ulogu u oceni kvaliteta javnog prevoza. Oni mogu da
upuuju albe o funkcionisanju javnog prevoza Direkciji za javni prevoz.
Propisana identifikacija vozila i zaposlenih omoguuju graanima da podnose
albe na uoene nepravilnosti u funkcionisanju sistema javnog gradskog prevoza.

Zakljuak
Model javno privatnog partnerstva se sve ee primenjuje u svetu,
prvenstveno u razvijenim zemljama, ali I u zemljama u razvoju. Javno privatno
partnerstvo je vaan instrument privrednog razvoja, a jedna od osnovnih prednosti
tog modela privredne saradnje je oslobaanje dranih sredstava za ulaganje u druge
oblasti, to je neophodno za odravanje budetske ravnotee u vremenu krize.

15

Literatura:
1) Stigliz Joseph Ekonomija javnog sektora 2013.
2) Mankiw N. Gregory Princip ekonomije 2008.
3) Bogdanovi D. Ivanievi G. Osnovi ekonomije 2004.
4) http://www.ekof.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2014/05/3.-Javnadobra.ppt
5) http://www.pedagog.rs/Nastava%20tekstovi/nastava%20tekst
%20evropski%20sistemi.php
6) Lekovi, V. i Ivanovi, V. 2009. Javno-privatno partnerstvo u funkciji
obezbjeenja kvalitetnije infrastrukture, Kragujevac: Ekonomski
fakultet
7) Gabor, P. 2010. Partnerstvo javnog i privatnog sektora: Dobra i loe
strane, Beograd: Palgo centar
8) Jovii Miladin, Stavri Boidar : Osnovi menadmenta Fakultet
poslovne ekonomija, Bijeljina,2011.
9)

16