kola : Gimnazija ,, 9.

maj

Rferat

uzepe Verdi

Stefan Todorovi ,

I2
Maj 2010

Sadraj:

1.
2.
2.1.
2.2.
3.

Biografija..................................................................................3
Dela...........................................................................................4
Tarvijata....................................................................................5
Nabuko......................................................................................9
Literatura.................................................................................13

Biografija
uzepe Verdi (ital. Giuseppe Fortunino
Francesco Verdi) je najvei kompozitor zrelog
italijanskog belkanta (bel canto). Roen je u selu
Le Ronkole (Le Roncole) kraj Parme (Parma) u
Italiji. Ve u svojoj jedanaestoj godini je postao
orgulja u lokalnoj crkvi. Prvi koji je uoio
njegov talenat je bio trgovac i ljubitelj muzike
Antonio Barei, koji ga je uzeo u svoju radnju i
pomagao u svakom pogledu. Uz njegovu pomo,
kao i pomo grada Buseta, omogueno mu je da
upie muziku u Milanu godine 1832. Meutim,
upravnik Konzervatorijuma se ustruavao da
Verdija primi, navodno zbog toga to je bio stariji nego to je statut dozvoljavao,
ali verovatnije stoga to nije imao poverenja u njegov talenat. Zbog toga je Verdi
tokom sledee tri godine radio kod operskog dirigenta Lavinje, pragmatinog
oveka, iji je katihizam bio Mocartov Don ovani. Godine 1833. u Busetu umire
orgulja Provesi i Verdi ga nasleuje. Dve godine nakon toga se eni Margeritom
Barei (Margerita Barecci), najstarijom erkom svoga zatitnika. No, ve 1840.
ona umire, kao i njihovo dvoje dece. Godinu dana pre toga je Verdi debitovao kao
operski kompozitor, to mu je donelo uspeh i mogunost da se preseli u Milano.
Ova opera je bila Oberto, grof od San Bonifacija. Nakon ove je napisao jo mnoge
opere, koje su mu stvorile ime najpre u Italiji, ali i u svetu. 1859. se venao sa
operskom pevaicom uzepinom Streponi (Giuseppina Strepponi), ali je i nju
nadiveo, iako samo etiri godine.

Verdi je umro u Milanu u kojem je dugo godina iveo i radio i sahranjen je u

Muzikom Institutu Verdi u tom gradu.

Dela
uzepe Verdi komponovao je opere vie od pola veka i napisao ih je mnogo
vie nego to se obino misli - ak 26, od kojih pojedine imaju i po dve verzije.
Njegove opere, koje i danas stoje kao osnova svetskog operskog repertoara,
besmrtni su spomenik italijanskoj operskoj muzici.
Osim opera, napisao je i dva dela sakralnog karaktera, i to Rekvijem (Requiem)
1874. na uspomenu na Aleksandra Manconija i etiri sveta komada (Quattri pezzi
sacri) 1898., koje se sastoje od Ave Maria, Stabat Mater, Te Deum i Laudi alla
Vergine iz Danteovog Raja.
Opere
Oberto, grof od San Bonifacija (Oberto, conte di San Bonifacio) (1839.)
Jedan dan vlasti, ili lani Stanislav (Un giorno di regno, o Il finto Stanislao)
(1840.)

Nabuko (Nabucco) (1842.)

Lombardijci u Prvom krstakom pohodu (I Lombardi alla prima crociata)

(1843.)

Ernani (Ernani) (1844.)

Dva Foskarija (I Due Foscari) (1844.)

Jovanka Orleanka (Giovanna d'Arco) (1845.)

Alzira (Alzira) (1845.)

Atila (Attila) (1846.)

Makbet (Macbeth) (1847.)

Razbojnici (I Masnadieri) (1847.)

Gusar (Il Corsaro) (1848.)

Bitka za Lenjano (La battaglia di Legnano) (1849.)

Lujza Miler (Luisa Miller) (1849.)

Stifelio (Stiffelio) (1850.)

Rigoleto (Rigoletto) (1851.)

Trubadur (Il Trovatore) (1853.)

Posrnula ena (Travijata) (La Traviata) (1853.)

Sicilijansko veernje (I Vespri Siciliani/Les vpres Siciliennes) (1855.)

Simone Bokanegra (Simone Boccanegra) (1857.)

Bal pod maskama (Un Ballo in Maschera) (1859.)

Mo Sudbine (La Forza del Destino) (1862.)

Don Karlos (Don Carlos) (1867.)

Aida (Aida) (1871.)

Otelo (Othello) (1887.)

Falstaf (Falstaff) (1893.)

Ostala dela
Inno delle Nazioni (1862.)
Gudaki kvartet u e-mollu (1873.)

Rekvijem (Requiem) (1874.)

Pater noster za petodelni hor (1873.)

Ave Maria za soprana i gudae (1880.)

etiri sveta komada (Quattri pezzi sacri) (1898.)

TRAVIJATA
uzepe Verdi je tokom celog ivota neumorno tragao za novim, smelim, interesantnim
sadrajima, koji bi mogli posluiti za osnovu operskog libreta. Tako je 1848. godine, odmah po
izlasku iz tampe, zapazio roman Aleksandra Dime Sina Dama s kamelijama, o kome se mnogo
raspravljalo u svim krugovima. Verdi ak pripravlja za svog budueg libretistu scenario sa
sadrajem preuzetim iz romana, ali naputa detaljniju razradu. On neumorno pie opere, jednu za
drugom: 25. oktobra 1848. je premijera Korsara u Trstu, 27. januara 1849. prikazuje se Bitka
kod Lenjana, 8. decembra iste godine izvodi se Lujza Miler, 16. novembra 1850. Stifelno. Posle

tog ubrzanog tempa pisanja i pripremanja njihovih premijera u burnim godinama revolucije,
ustanka, bitaka i osvajanja, Verdi je sazreo, i kao linost i kao umetnik, tako da njegova sledea
dela: Rigoleto, Trubadur i Travijata predstavljaju ne samo njegove najvee dotadanje uspehe,
ve i prava remek-dela operske literature i daleko nadmauju celokupno evropsko opersko
stvaralatavo epohe (izuzev Vagnera). Verdi je posle traginog gubitka porodice uspeo da se
otrgne iz oajanja i potitenosti; sopstvenik je imanja u Le Ronkolu i palate u Busetu i, sa tastom,
utanauje kupovinu velikog plodnog zemljita Sant Agata na Pou. U pevaici uzepini Streponi
pronaao je idealnog ivotnog saputnika, enu, druga i prijatelja. Sada ima znanja, snage i
iskustva da stvara velika dela. Sa uzepinom putuje na premijere svojih opera a u Parizu se
osea najbolje. Njihova veza nije ozakonjena, to smeta Italijanima, sugraanima u Busetu, tastu
Bareciju, ali u Parizu, tome niko ne pridaje nikakav znaaj. Kad su u teatru Vodvilja zajedno
gledali scensku verziju Diminog romana, ostali su oboje fascinirani, Verdi sa libretistom
Pijaveom izrauje okosnicu radnje. Za samo etrdesetak dana cela opera je komponovana!
Premijera je predviena u pozoritu Fenie u Veneciji.
Verdi u pregovorima sa upravom pozorita u Veneciji trai dobre tumae glavnih uloga, jer zna
da je sadraj za operu nov i neobian. Na sceni se prikazuje radnja iz savremenog ivota, koji
publika poznaje i u kome uestvuje. Na premijeri 6. marta 1853. Travijata neslavno propada. U
pismu ueniku i saradniku Emanuelu Muciju, Verdi pie: Travijata sino propala. Da li je
krivica do mene ili do pevaa?... Vreme e odluiti". Rikordiju javlja: Moram Vam naalost
saoptiti jednu tunu vest, ali ne mogu sakriti istinu. Travijata je propala. Ne istraujmo uzroke."
Hroniari su uglavnom zabeleili tri osnovna uzroka neuspeha. Prvo, pevae: Violetu Valeri je
pevala Fani Salvini Donateli, krupna ena najboljeg zdravlja, koja je izazvala smeh u publici u
sceni umiranja. Tenor Lodoviko Graciani, tuma Alfreda, bio je gotovo izgubio glas, a bariton
Felie Varezi je, potpuno nezainteresovan za svoju ulogu, loe pevao, danas tako popularnu ariju
ermona. Drugo: Verdi i libretista Pijave su iz nerazumljivih razloga bili pristali na korienje
kostima iz doba Luja XIV, to sasvim menja odnos gledaoca prema sadraju. Tree: novost
sadraja, odnosno nepripremljenost publike da na operskoj sceni vidi osudu postojeeg sistema u
kome se jedino novac ceni i u kome se sve kupuje novcem.
Verdi je bio uveren u vrednost svog remekdela i za novu premijeru 6. maja sledee (1854) godine
u venecijanskom pozoritu San Benedeto za naslovnu ulogu uzima jedinstvenu Mariju Specija,
koja je zasluna za trijumfalni ishod ove premijere. Travijata vrlo brzo osvaja operski svet, tako
da slava opere odrava i Diminu dramu na sceni. Sara Bernar, Eleonora Duze i Edvi Fejer su
njeni nezaboravni tumai na sceni, a Greta Garbo je milionima bioskopskih gledalaca ostala u
trajnom seanju. Posle Italije Travijata osvaja Be, Rio de anejro, Buenos Ajres, Meksiko Siti:
24 maja 1856, London je oaran, 3. decembra Njujork oduevljen. Varava, Petrograd, Barselona
i Lisabon daju operu u uzastopnim serijama. Opera se prikazuje na italijanskom, ali svuda ubrzo
i na jeziku zemlje u kojoj se daje. Publika eli da razume i shvati radnju, da doivljava strasti,
zanose i ljubav Violete, a ne samo da oslukuje raskone glasove. Meu najpoznatije operske
Violete spadaju Marieta Pikolomini, Adelina Pati, Meri Garden, Lili Leman, Marela Sembrih,
Luiza Tetraini, Neli Melba, Amelita Gali-Kuri, Selma Kurc, Roza Ponsel, eraldina Farar.
Alfreda su pevali Karuzo i ilji i Lauri-Volpi, ermona Karlo Galefi, Rikardo Straiari i uzepe
de Luka. U nae doba Renata Tebaldi je bila jedinstvena Violeta, a predstave Travijate sa
Marijom Kalas, uzepe di Stefanom i Etore Bastijaninijem su bacale prisutne u pravi trans.

Karajan je 1963. u milanskoj Skali saraivao sa Mirelom Freni koja ovu ulogu tumai u
snimljenoj filmskoj verziji predstave. Ana Mofo i Noan Saterland su se trudile da dosegnu
nenadmanu opersku tragiarku Kalasovu, a reiseri Felzentajn, Steler i Viskonti uloili su vie
vremena u reiju Travijate no to je to uobiajeno. U naoj zemlji Travijata je prvi put izvedena
11.marta 1879. u Zagrebu, a u Beogradu 6.aprila 1921. Sve nae operske kue izvode ovu operu
tako da je ona upravo stalno na repertoaru.

Sadraj
IN I
Na zabavi pariske kurtizane Violete Valeri prijatelji joj predstavljaju mladia koji je
ve dugo njen potajni oboavalac - Alfredo ermon, student i pesnik. Njih dvoje u
raskalanoj atmosferi pevaju duet Brindisi: Libiamo, kod nas poznat kao Vinska
pesma. Violeta, navikla na drugaiju vrstu naklonosti, ne uzima ga za ozbiljno, ak
ni onda kad joj on izjavi ljubav, u trenutku njene slabosti koja potie od
tuberkuloze. Obeava mu, meutim, da e mu dozvoliti da je ponovo vidi. Kasnije,
kad ostane sama, shvata da je neto kod njega ipak neodoljivo privlai - on se
pokazuje drugaiji od svih sa kojima je dosad imala posla, jer joj nudi ozbiljnu
ljubavnu vezu, na koju nikad dotad nije pomiljala. Ona se opire tim oseanjima ,
ali dok peva ariju o slobodi na koju je navikla, ivei u vrtlogu drutvenih
deavanja u Parizu (Sempre libera), stalno joj se privia glas Alfreda koji peva o
ljubavi kao centru univerzuma.

IN II
Alfredo i Violeta ve nekoliko meseci ive u kui van Pariza i uivaju u nesputanoj
ljubavi. Meutim, sluavka Anina otkriva da oni polako zapadaju u ozbiljne
novane probleme - Violeta je otila da zaloi svoj nakit da bi mogli da zadre
kuu. Stvari se uslonjavaju kad se pojavi Alfredov otac dok mladi nije kod kue,
i odri bolan razgovor sa Violetom. Alfredova (skandalozna) veza sa kurtizanom
upropastila je veridbu njegove sestre, zato stari ermon trai da Violeta kae
Alfredu da ga vie ne voli, jer je on inae nikako ne bi ostavio. Ona, duboko
razoarana i raaloena, pristaje na to i ostavlja pismo Alfredu u kome mu
objavljuje raskid.

Iste veeri Violeta je otila na zabavu kod prijateljice Flore. Tu se pronosi glas o
prekidu njene veze. Ubrzo stii e i Alfredo, povreen jer misli da je ostavljen
zbog drugoga. On sipa gorke komentare o ljubavi i na kocki pobeuje Violetinog
kavaljera, barona Dufola. Violeta ga moli za dve-tri rei; slomljena je zbog
njegovih sarkazama, ali ipak priznaje da ga vie ne voli. Ogoren do krajnje mere,
on pred svima poniava Violetu bacajui joj novac da je isplati. Ona je slomljena; u
to bane stari ermon, estoko kori sina zbog nemukog i nepravednog ponaanja.
Dufol izaziva Alfreda na dvoboj.

IN III
est meseci kasnije Violeta ivi svoje poslednje dane. Tuberkuloza je uzela maha.
Uz nju je jedino Anina. Violeta u svojoj spavaoj sobi ita ermonovo pismo u

kome je on izvetava da je u dvoboju Dufol ranjen, a Alfredo je saznao celu istinu i

sad je na putu k njoj da je moli za oprotaj. Ona ipak osea da e biti kasno (Addio
del passato). Napolju je karneval, uje se muzika i glasovi, da se naglasi kontrast
izmeu umirue mlade ene i burnog ivota oko nje. Ulazi Alfredo, i njih dvoje u
ekstatinom zagrljaju planiraju da napuste Pariz i ive zajedno. Dolazi i ermon sa
doktorom; Violeta na trenutak poinje da se nada, osea se bolje, da bi najednom
pala mrtva kraj Alfredovih nogu.

Nabuko
Libreto
Temistokle Solera (Temistocle Solera) prema drami Nabuchodonosor Augusta
Ansje-Burua (Auguste Ancie-Bourgeois) i Fransisa Kornua (Francis Cornu), kao i
prema baletu Nabucodonosor Antonija Kortezija (Antonio Cortesi.
Nabuko (Nabucco), vavilonski kralj - bariton
Ismael (Ismaele), roak jerusalimskog kralja Sedekije - tenor
Zakarija (Zaccharia), jevrejski prvosvetenik - bas
Abigaela (Abigaille), erka Nabuka i robinje - sopran
Fenena (Fenenna), Nabukova erka - sopran/mecosopran
Abdalo (Abdallo), Nabukov vojskovoa - tenor
Vrhovni svetenik boga Baala (Sacerdote di Belo) - bas
Ana (Anna), Zakarijina sestra - sopran
Vavilonska i jevrejska vojska, Jevreji, Leviti, Device, vavilonski dvorjani, straa i
vojska na vavilonskom dvoru, magi (vavilonski svetenici), narod (hor)
Mesto i vreme
Jerusalim i Vavilon, 586.-587. p. n. e.
Sadraj
I deo "Jerusalim"
Solomonov Hram. Jevreji se mole Bogu da ih zatiti od nadirue vavilonske
vojske. Prvosvetenik Zakarija dovodi taoca, Fenenu, erku vavilonskog kralja
Nabuka. On oajnom narodnu vraa veru u Boga, govorei im da niko nije izgubio
ko je u boj iao sa verom u Njega. Zakarija poverava Fenenu Ismaelu i svi odlaze
da brane Hram i Jerusalim. Fenena i Ismael ostaju sami. Fenena je jednom
oslobodila Ismaela iz zarobljenitva u Vavilonu i krenula za njim u Jerusalim. On
eli da joj se odui i da je oslobodi, ali u tom trenutku u Hram ulazi Abigaela sa
svojom pratnjom, svi preobueni u Jevreje. Ona je takoe zaljubljena u Ismaela i
nudi mu da spase njegov narod ako se oeni sa njom. On to odbija i ona eli da mu
se osveti. U Hram bee ostaci jevrejske vojske i narod pred Nabukom koji
trijumfalno ujahuje u hram. Zakarija preti da e ubiti Fenenu, ali ga Ismael u tome

10

sprei. Nabuko zarobljava jevreje koji proklinju Ismaela i odvodi ih u ropstvo, a

Hram i Jerusalim su u plamenu.
II deo "Nevernik"
Scena I
Odaje u plati u Vavilonu. Nabuko je postavio Fenenu za regenta dok je on u ratu.
Abigaela je nala dokument koji dokazuje da iako je prvoroena erka Nabuka,
nee ona naslediti presto, ve Fenena, poto joj je majka robinja. Ona je skrhana
tom injenicom. Ulaze Svetenik i Magi i saoptavaju joj da Fenena planira da
oslobodi jevrejski narod. On joj predlae da preotme presto i sprei je. Oni su ve
proirili glasine da je Nabuko pao u borbi i narod zove Abigaelu da vlada. Ona vidi
priliku da povrati sjaj Vavilonu i Asiriji i kree da sa Svetenikom i Magima svrgne
Fenenu.

Scena II

Dvorana u palati. Fenena je dola kod Zakarije da je preobrati u jevrejsku veru.

Zakarija se moli Bogu da uskoro doe vreme kada e Hram biti obnovljen i
bezboniki idoli uniteni. Leviti se okupljaju na molitvu kada dolazi Ismael. Oni
ga proklinju, a on ih moli za milost. Uto ulazi Ana i zaustavlja ih jer je Fenena sada
jevrejka, i on nije poinio zloin. Abigaela dolazi i trai krunu od Fenene. Ona
odbija da joj je da, ali u tom trenutku se Nabuko vraa iz borbe. Uzima krunu i
osuuje kako svoju erku to je izdala svoj narod, tako i prevrtljive Mage. U svom
ludom ponosu, on sebe proglaava za Boga, na ta ga udari munja sa neba. On gubi
razum, a Abigaela koristi priliku da prigrabi krunu i presto.
III deo "Proroanstvo"
Scena I
Visei vrtovi. Oko Abigaele je okupljeno plemstvo i svi joj odaju poast. Vrhovni
Svetenik joj donosi ukaz kojim se osuuju jevreji i Fenena na smrt. Nabuko,
pomuena uma, dolazi i zatie Abigaelu na prestolu. Ona ga ubeuje da je to u
interesu carstva i navodi ga da potpie ukaz. On to ini i Svetenik odlazi sa
ukazom. Nabuko tada shvata da je osudio i svoju erku i preklinje Abigaelu da je
spase. On joj preti da e otkriti njeno poreklo, ali Abigaela unitava dokument i
sada je jedini dokaz re jednog poludelog starca.

Scena II

11

Na obalama Eufrata. Jevrejski narod zna da mu se sprema smrt i oplakuju

izgubljenu zemlju koju nikada vie nee videti (Hor Jevrejskih robova). Dolazi
Zakarija i prorie da nee umreti, ve da e se Judejski Lav ponovo uzdii, a da od
Vavilona kamen na kamenu nee ostati i da e ih Bog spasiti. Oni u ovim reima
vide novu nadu.
IV deo "Svrgnuti Idol"]
Scena I
Nabukove odaje u palati. Nabuko je zarobljen u sopstvenim odajama i sa prozora
vidi kako jevreje i Fenenu vode na gubilite. U oajanju on se baca na kolena i
moli jevrejskom Bogu da mu pomogne, a za uzvrat e on osloboditi Jevreje i
ponovo podii Hram. Razum mu se vraa i on kree ka vratima. Upada Abdalo sa
vrenim vojnicima i sa Nabukom kreu da zaustave delate.

Scena II

Jevreji su skupljeni pred kipom boga Baala da budu ritualno rtvovani. Fenena se
moli Bogu da se sve brzo zavri. Ulazi Nabuko sa vojskom i oslobaa ih. Kip
Baala pada u prah. Svi u tome vide Boju volju. Dolazi Abigaela koja se otrovala i
videvi mo jevrejskog Boga, moli oca i sestru za oprost, a Boga da joj se smiluje.
Ona umire, a Zakarija u ime Jehove proglaava Nabuka kraljem.
Poznate muzike numere
Uvertira
Zakarijina kavatina D'Egitto la sui lidi(Kad u Misiru) (I deo)

Abigaelina arija Anch'io dischiuso un giorno (I ja sam nekad davno) (II deo)

Zakarijina molitva Tu sull'labro de vegenti (Neka zbore usta moja) (II deo)

Finale II dela S'apressan gl'istanti (Trenutak jo samo)

Hor jevreja Va pensiero (Poi misli) (III deo)

Zakarijino proroanstvo Oh! Chi piange? (O! Ko plae?) (III deo)

Nabukova arija Dio di Giuda (Boe Judeje) (IV deo)

12

13

Literatura
Wikipedija - Slobodna enciklopedija,
Canrion

www.wikipedija.org
http://hr.cantorion.org

14