Hercman - Vizantijska Nauka o Muzici

ARS musica Glavni reduik Zoran Hamovie Uredni Hiristina Medig Likovni ured Dragana Atanasovié ‘OE. Fepusan, 1988 Jevgenij Hereman Vizantijska nauka Oo muzici Preveo sa ruskog Zoran Buljugié cLlo 2004CKEHHPAD Teonop AHArHOCT lakon petnaest godina Vizantijcha nauka 0 music je prva ruska knjiga o vizantijsko} muzic. Ova okoinost nije mogla da ne ostavitraga na nju posto fona sadei usebi sve nedostatke tipitne za izdanja koje prvi put 2a- laze u nova oblast. Da bi ftaocu bio jasan barem deo prepreka koje su stajale na putu prougavanja vizancjske muzike w Rusiji, mo- ram da navedem neke dogadaie iz daleke ine tako dayne protlost. Raske istoriare muzike uvek je zanimala Vizantija. To je po= ‘verano s tim Sto Einjenice, zabelezene u letopisima, svedoze da su Zajedno sa hritéanstvom konstantinopolski misionari w Rusije onel i pojacki stipik", od kojeg zapravo i porige ruska crlvena ‘muzika. Ali rodena w krilu Vieantiske erkve, ona je zatim krenu Ta samostalnim putem i, sa svakim novim stoleéem, sve se vile i vie udaljavala od svojih vizantijskih izvora. Zato je, kada su po- eli da se ostvaruju prvi pokuiaj istinski nauénog sagledavanja {storie ruske muzike (kraj 18. i potetak 19. veka), ona veé mno- {0 stoleca isla svojim samostalnim putem, a svedoEanstva o nje- ‘nim kontaktima s vizantijskom umetnoSu bila su izgubljena. Ru- Ski izvoti tim povodom gotovo da nilta ne saopétavaju, Izuretak Su pojedinatne opitefraze u nekim letopisima (u Sofijskom, Vas- kKrsenskom i Nikonovskom). Ali one su napisane tako neodrede- no da ne prufaju mogucnost snalazenja u procesima koji su se fonda odviali. Jer Ietopiscinisu bli pojel i nis mogli da prikaku fe procese muzitki profesionalno. Osim toga, oni su bili obuzet fopisivanjem dogadaja za sudbinu stare Rusije znatno vaznijih ne~ i Sto je erkveno pojanje. Kako bilo, domati istoriski spomeni- 5«i nist: mogl da sluge kao ozbijan oslonac 2a prouéavanje epohe prisnih veza izmedu ruskog i viantiskog erkvenog pojanja. Not- hi izvori ir tog perioda jednostavno nisu safuvani, 8 najraniji od sacuvanih sve do danas predstavijaiu tajnu posto jos uvek isu delifrovani, 'Na kraju nam nije preostalo nista drugo nego da potnemo ‘raganje s druge strane ~ vizantiske. Proutiv$i osnove vizantiske ‘muzike, pokusali smo da shvatimo Sta je paganska ruska kultura 'mogla da pozajmi prilikom svog upoznavanja sa hriféanstvom. Ali ‘ostvariti ovu zamisao nije bilo tako jednostavno. Pre svega, treba- lose domoti odgovarajuéeg nomnog materijla jer je samo njegova analiza mogla da pomogne da se priblitimo relavanja postavje~ ‘hog zadatka. Ovaj rad se sprovodio sistematski, a narogito w 19,1 ppocetkom 20. veka. Na oom tlu radio je velo mnogo najazh ‘ih Iiudit. Najpoznatii od njih bio je, svakako, episkop Porfiiie Uspenski, koji je sakupio jedinstvena zhirku grékih muzigkih ra kopisa®, Ruski istativati su éak predurimali naugne ekspedicie na Aton radi skupljanja pojatkih izvora.® Ruski arheoloski institut vv Konstantinopolju, esnovan krsjem 19. veka, takode je omogu- «io traganja i nabavljanje potrebnih matenijala, Zato je do 1917. godine u prestonici Ruske imperje, u Petrogradu, bio sakuplien priligno obiman zbornik izvora koji je bio w stanja da odrazi mu 2itki Bivot vizantiske i postvizantjske Greke crkve' "Raine o ovome viet: E. Teo. Hanan pscixon yan vo natin Resgumesced Copan Mproasaruemiperta ome ‘nx naam 10 B Resp 197, Tayaapcmcnnh cry Nexscervo mans occ 1999, 856 "oro niegorom cada posto sam cla kag: E.Fepann, B nce senna Te Tir em Se at “Sano nace Car eoppe Ojednyulel coped vide Tapa ova shower acne sua; oon xaaema pyeamsces Pocus wom eye Coon Myénuua Odapananyer 2, Pocctcrah acre werop he ‘portm Canter 2008 3. “ov se mofemo ako sven ako se upotam + mojim dvotomaim ka talogom, viet EFepunaie peo sna nena Hemp, Ke "aor 1 Poccicn Hatonanas Gndonoves. Can ferpéyp, Faron 1098: 2 BedanonenaPostcaoAnagennn nye Apts Pecasrek Ana sno Haye, 6uGanoren Yanespcra n Spur’ Huarencteo Bonet Pocalcton Ataaourt aye Comfrey, 1998 6 Ali, na veliku Zalost, ovaj rad nije doneo bitnijih rezultata. Ni 19, ni poéetak 20. stoleéa nisu Zak ni priliili nauznike razume- vvanju muzigko-stonjskih procesa koji st se odvijali uw Rus od 10 do 11. veka, narotiro onih koji se tigu vizandjskog uticaja na postanak ruskog erkvenog pojanja. Za to je bilo mnogo razloga. Glavna sa dva Prvo, istorigari ruske muzike bavili su se prouéavanjem vi- zantiskih izvora samo s jednim jedinim cijem ~ da shvate sustina vizantijskih uticaja na formiranjeruske pojatke umetnostina pre~ Jaza iz paganstva w hri8éanstvo. Niihovo zanimanye se ustedsredi- Jo uglavynom na to da se razjasni odakle je potekla ruska profesi- onalna crkvena muzika. Ovo je predodedilo ne samo. pravac ada nego i zadatke koje su istrazivati postavjali. Oni su se bavi- Iivizantjskom muzikom samo periodino i po pravilu u okvirima samo jednog periods, obra¢ajuci paznju iskljutivo na one aspekte kojt su se njima dinili najvadnijim za razumevanie sustine sko-vieantijskih muzickih veza u razdoblju prvobitnog firenja hei Héanstva w Rusij. Ali ove pojedinaéne pojave bile su na najprisnji rain povezane sa itavom serijom drugih problema i nisu mogle biti ispravno osvetiene van njihovih mnogobrojnih i slozenih ve~ 2. Bilo je neophodno bridjivo prougavanje same vizantiske mu- 2ike kao takve, njeneistorje i teorie. A to je druga mucikolotka struka, koja zahteva dodatna znanja i porpunu predanostistali- vvaéa, a ne samo kratkotrajno bavlenje. Zato Cak i tako istaknu- tim istraZivatima istoijeruske muzike, koji s pravom predstavlia ju slavu i ponos ruske muzikologaje (kao Sto su Dmitri Vasijevié Razumovski, Vasilie Mikajlovie Metaloy, Antonije Viktorovig Preobradenshi), nije potlo 2a rukom da u tom pogledu odu dalje ‘od yeoma nepouzdanih pretpostavki i povrénih opisa. Dakle, prvi uzrok toga da u Rusiji do 1917. godine nije bila napisana ni- jedna knjiga o istorii teorit viantijske muzike (uprkos veoma jakoj skolt vizantologa istoriéara) objaSnjava se odsustvom struc- njaka-profesionalaca u ovoj oblasti muzikologije. Drugi, ne manje vaian uzrok, ogledao seu tome Sto notai ma terijal vizantiskog perioda koji seu tako velikim koliginama do- nnosio u Petrograd ~ jesu pesme zapisane onim vrstama notacije, koje se sada obigno nazivaju paleovizantijskom i srednjovizantj- -skom. A one su sve do trideseth godina 20. veka ostale nedostup- ne 2a fitanje poito nisu bile deifrovane. Na taj nagin, uprkos obi 71noj kolitini samog nomog materials, nije postojala moguénost njegovog istinskog naugnog sagledawvanja, au najvecim biblioteka- ma Petrograda le2al su neprocenjivi rukopisi koji si dalje ostaja- Ti taina sa sedam petata posto nije bilo kjuéa 23 njihovo odgone- tanje, Itoritarima ruske muzike nie preostajalo nista drugo nego dla opisuju slitne notne znake u vizantjskim | staroruskim rakoy sima. Primenom takvog metoda prouavanjanjihov muzik sm 20 ostajao je, medutim, nerazumljv Istrabivati nisu mogli da idu dalje od registrovanja slignosti naziva i oblika pojedinih notih znakova, te, ne shvatajuGi njihovo magenje, i nadalie nis pozna- vali suitinw samog muzitkog mateijala. Ova okolnost je takode “umnogome predodedila toda se niko od tuskih muzikologa u ce- lini nije posvetio prougavanju vizantiske muzike, Zatim je doila kobna 1917. godinai vie nije moglo bit ni go vyora o prouéavanju bilo kakve ctkvene muzike, a tim pre gréke. Gotovo je pola veka ta oblast znanja bila potpuno iskljucena iz Skolskih programa sovjetskih muzikologa. Naravno da’ si 2boR postojanja gvozdene zavese oni bili porpuno izolovani od enagaj- nih dostignuéa tridesetih godina 20. veka, kada su Karsten Heg (Carsten Hocg), Egon Veles (Egon Wellesz) i Henri Tiljard (Henry Tillyard), okuplieni pod svodovima Danske akademije na- taka, izveli pravi nauéni podvig, detifrovarsi stednjovizantisku notacju. Obrazovanje sovjtskih muzikologa pak bilo je ingradeno ‘ako da je njihova celokupna padnia bila usmerena na muzika po: slednih etiniju stoleéa. Vizantisko carstvo, kao Sto je poznato, propalo je znatno rani, te se tako vizantiska muzika kultura nic je nailau Sti nihovog nautnog interesovanja. Sto se tke eréke cr- vene postvizantiske muzike, ona je, kso i avaka crkvena muzika, takode bila prognana iz fakuiterskih programs. Zato je'| mo} put do vizantiske muke bio dug, zaobilazan i tetak, Zavrbvii Klavirski odsek Konzervatorijuma uw Odesi, preda va0 sam na Visoko} muzitkoj skoli grada Nikolajeva (Ukrajina) ne samo klavir nego i neke predmete istorijsko-teorjskog ciklusa. Ali ‘mene su, kao i sve mlade ude, zanimali problem! savremene mit= ike. Narotito mi je bilo muéno i bolno da posmatram kako $3 provineji,gde sam 2iveo i vaspitao se, dogekivana novatorska de- fa Stravinskog, Prokofjeva, Sostakoviea, Hindemita, Honegera i , U svom drugom dela, obraaja se px Sev, on kake:ySada vaba deca vie vole satanske pesmi plesove, isto onako kao kuvai,pekar gradi", Jovan Zltoun svedoei Kode o tome da je drevna umemost kittoda i auleta i dale iva i pruta zadovolisto slufaocima. Prema njegovim retims bogs ijudt poste erpeze dovode kitarode + avletex. Oni pretara 5¥0} dom & posse.“ "To govorio tome da je narodna mura, de poreklo sete da Icko u paganska vremena, uprkos svakojakim gonjenjima, i dalje postojala- Ona se Zula amo ge sa nardne mase mogl barem 2a * Aubenaei Nawcratiae,Dipoosophisarum ib XI, 619 (po aan: At henseus. The Deprosophiss, With an Engh Tslation by Ch Gui, New ‘York, 195, tom 2s 332-383). fx XVI 6i8 Ds 330 10 Prod, Ceestonathia 34. Navedeno po: Hepheinis Alexandr hidion carte Th: Gaisford, ace Pol Chretomatina ranma, Lips fe T832, e426 Meo Naki nh su pomenut wank: Fepany, Avrinoe yoo ome cee, Apu juan, Tepe, mt, 1997, ee 11148 ‘i Joannis Ceyostomy, Commentra 9 snr JounnemApostalum et Evangel. Homa pins, PG 38, holon 25, iso. epistolam ad Colossetses commentrias Ul 9,2, PG. 62. kolo 1a 362.0 ssatanakim pamama vide pogln 2 odelk 1. ovog de "Svan, vag hits) ay pea pope) — ner, ho ep spent cet a Kop drop inom tine aha imonnnisCheaotoms, In gees sermo IX, PG 53/54, halon 618. 32 {ratko dase iavuku i tesnih okvira kanonizovanog erkvenog sva- kkodnevnog tivota, ispod tutorstvastrogh Euvara pravoslavnog re ligioanog morala: 7a veeme narodnih vse drevih abreda + pa- sanskihpraznika Koji su jo8 ponegde saguvani. Crkva je ustdao i Deprestan praia muzigko-umetnkeukuse vrnika nia je sve ko jeu njeno} mod da ihzaSes od uteaja narodne muzike, posto je mjedno s njom meda parohjane proditao duh paganstv Ali luprkos naporima takvh itaknutihetkvenih poslenika kao Sto si Kliment Alekssndriski, Jovan Zlatoust, Vasile Veliki, Atsnasje Aleksandnisk, Grigorje Nishi, Grigonje Nazjnain 1 drug, narodna muzika nije iagubila svoju privlagnost. Nie slutjno neko ko praia Sestog Konstantinopolfskog sabora (680-681) teilo da postavi nove prepreke-na putw sirenjanatodne murike. Tako je 24. peavilo progiatavalo da wnikome od oni koji st ubrojani Svesteigk i monaski ein nije dozvoleno da pseéajy hipedrom i pozoriine predstave, I ako neki weltenoslutte bude pozvan na Svadbu, onda kada zapotnu igre on ncka negoduje i odmah neka 5 udal. Tako je propisano uéenjem natthotaa. Ako pak ko bu de zatetenu tome, neka se obuzda lt ncka bude sergnut™™- U {stom duh avai 51. pravilo: ,Ova svt vaseljenski sabor ebra- je takorvane mime 1 njhova poronsa, a takode zabranjuje da Se itvode plesovi na sceni. Ako neko bude prenebregavao uterde to peal. ako je svettenosattel ~ neka bude svegnut a ako je ‘isjanin ~neka bude odioen fod clvel"M™,Prailo 62. ovog bora upereno je prot praznovanja drevnih gkalendi*, xa vreme kojih esvirala narodna muzika. Navedene odluke svedoge o tome da Erima narodne umetnost nisu mogl da odole ne samo parohijani, nego ni sami sveiteno- slut. Zato je exkva voila stalnu borbu protiv bilo kakvihi- poliavania paganskog nacela u muzitkom vo "Ali, upekos svi zabranama i saborskim odlukama, narodna ruzika se dalj vod, Hrontae George Kedrin pte 0 .nepr= Sojnim lakrdijaikim | neidrBjvo muénim lgismama”, 0 ysata~ Skim plesovima i besmislenim kricima", 0 spesmama koje pout 2, ava 1853) ste 356 Wt, se #34425. 9 ios 8h 33sa raskrica iiz jazbina™. Svi ovi pogrdni epiteti se odnose na ste narodne muzike. Ligizme je pominjao jot Grigorije Nazijanzin, pozivajuci vernike da se obrate himnama umesto timpanima, psl- modiji umesto sbestidnim ligiamama" (xv aioxpay hurt ‘quidco, Cetiri stoleéa kasnije 21. pravilo Nikejskog sabora (787) bilo je ponovo prinudeno da podseti na ,satanske pesie, kitare i razveatne ligizme™2, Ligizma je Zenska pesma. Pretpostavlia se da postoje dve et- rmologije termina M7ioua. On moze da potige od prideva hupig — splasan", ,zvutan*, ukazujuei na avonkost Zenskih glasova, Jo8 su Se u starogréko) mizicko} praksi epitet ipa xzvonkozvagan” (hs ‘yonrig), «zvonkoglasan” (htyU9pooc)neretko koristii za karakte- ristiku zvudanja takvih instrumenata kao &to su kitara i pektida. ‘Termin ligizma mogao je da bude povezan i sa glagolom hvyiGe (saviiam*, ,uveéem*). Ova pretpostavku potredyye i anonimna sholija uz navedeni fragment Grigorija Nazijansina, gde se ligizma tretira kao ,tenopodobna pesma (SnAv5p\08ne), koja je pragena ‘glumom i prikazuje razvrat gomile: vrteti se QvyiGeaden), velto Plefuci i kreveljci se, zavijajuci pesmu i deru se... Naziv ove pe sme [pote] od "ligos'. <--> ‘Ligos’ se naziva i strasno. peva nije". Po sholiastu ligizma je prema predstavama savremeni oligavala ,strasno pevanje" ne’ samo tbog osobina koje imaju igratki pokreti, nego i zahvaljajui karakteru vokalnog intoniranja, = puvieno, §avrutoj* melodiskoj lini. Nejasni ici" koje pominje Georgije Kedrin nis nilta drugo do narodne pesme, izvodene ili bez reti (na samoglasnike), ih sa- Einjene tako da rei w njima nisu igrale biena ulogu, veé su sutile kao nekakva ,tekstualna pozadina" za slobodni razvo} melodie. Zato se w saopStenjima erkvenih jerarha, koji su smatrali muzike samo kao pomoénicu u popularizacij religioznih dogmata, i koji ‘Prema tome nisu priznavalt pesme bez reti, ovakva dela imenujt snejasnim” (Genii), 2a razliku od ,jasnih (evemuot), w kojima je Tekst bio vaina smisaona komponenta. Sudeci prema satavanimn 7 Groep Cede, Historaram compendim, PG 122, kolona 68 BC. 1 Gregori Theolog,Bogoon, Orta V. Contra liana HPO 35, olor 2 Padang, M Mcing, m del,e 643 2 Anonym Scola ad Gregotum Orato Ii Conta Jaianam, PG 36, ko- ona 1285 34 nepotpanim svedogsnsvima, postoslo je mnogo fanrova wna tik pesama u Kojima su pera, nesputantokvirima odredenog tekst, mogslobodno da inpolavajasoje mastorstvoimprovin: tie. Narottu tprosranenost su sch tr. teretizmy (per shia, Koj su se sev jos od pagans vremena™ Ove pe- se, koje su nasal kao podratavanjepevana evreak, raze st tert slofene traznotke oblikevokalih inprovizaciay ge je sve davis od ulasa | malsorsva ivodata 'Ne treba mii da je narodna muzika odrafavala samo ves to raspolotenje. U saSwvanim nvorima, ci su autor bi povezan s crkvom, patna e bila usmerenasamo.na ov stan narod pesama da bi se veri wer show Steno 1 pogubnos po ‘moral. Ali med naredim pesmama postojala ss dela dbokim, 4 ponckad | ragiénimsadriajem, Na primer, vant storia 7Hcka TeflakeSimokata skrecepanjy na to da pesme katz ne Rodope,wmesto da ieazvja prjatnost, vara rau ie na pesme tragedije, a njihove melodije ,ne sablainjavaju" vee uce teelomudyenost"=, ‘arodna muzika je neosporo utiala na murigke ukuse Vi zanvinaca Zato nema nig Eadnog w tome So 5 paroian, wee- Srvc ogosutenima, kort intonacvenarodnih pes Fravilo 75. Sestogvaselienskog sabora bilo kakvaipolsvana kvog pesmovorstva srk Kxeporithtzabranjuier smo da Prisutni u crkvi ne primenjuju besmislene povike (Boaig évérxto- 19), dane primorava ovo] prod na vik dane dodaa ono Ye koji ne doiksi nis svojvens eri, veés veliom panjom F"blagodaigem da uznose ptalmodije.~®* Neophodnost ovskve jedn ode bla etarvana time So su crkvem muri ak 10 prodizal joj rd element. To se iapolaalo ne samo st nepo sednim musitkrm possjmicama i flllora, nego tw simom obl- 7 Vide: Beudo-Ariotl,Poblemata XIX, 10 (po idan: C. Jan Ma sic seipores grace. dritotli, Eaciden, Nicos, Bacchi, Gaudet, ‘Apis et melodiora vetenen ag ett. Recogmt proces et die Strat Coma, Lespig, 1895, se 83) Anon, A masa 9 (po ean: D ‘Naock, Bret anonyme gecicheTatae set die Mua Eine hommentr N dey Bellormarnacen Avaya, Kael 1972s 182), *S Fhcophac Simoca, Scholar Epsteae motes rusia amotoise xt, psoogtaph Grae recenst Re Meter, Pats 1873, 5 73 {Ke nabang Melos, na de, ewe 48. 35ku nastupa psa, Poznatoje dae 16, pravilo Kartagenskog sabo- ‘a zabranlo pojcia dase Manjaje nak tevodenjspesama’, Da- Le, jot na rarmeda 5.6 veka covet poje sa sebe dois ao prave pevate po wads naKonina zavalval sock ‘a-parahianina ne pan Nat natin, religioma muzik nije bla idvojen fenomen, vee se stalno tala pod wticsjem narodne more ko sree Stane, akode nije moga dane ep wea) ckvene mui (as je demo vie Kako usar tap revo vane mune ne narod antow, na primer teeizma, posta opsteprihvacen weA00,), ukljtivi Jeu s¥0) sblagotastivi teks". Teodorit je bio ubeden da fe Jefrem, piel Svoje stihove na Harmonijevu muzike, ,budio blagotasce | do- nosio slufaocima prijatnos i istoveemend lek [od jes". Sozo- sen pak zavréava s¥oje pripovedanjesledecimnretimas Tako 1 sr dane ma Sti ne perso ono So ain arm hij, vee se koriste melodijama[njegovih pesama™, Deki snsvtovna vena mie klar ae wbitae jena pojava da su se jedne iste melodie prilagodavale™razlitim fekstovima (i obenuto: jedn ist teksto su se nretko peval na razlite melodie). Ova osobina vzantjske muzike uspetno je ko ritéena za popularizaciu razlciih druSrveno-poliigiah{ rligio- 1h deja. Zahvaljjuds tome, mnoge narodae melo bile sa neodvojivi deo ne samo umetnickog, nego 1 poiitkog Zivot, a neke od nih, predivevieazdoblj jereicih i ikonoboradkih pokreta,nastavjale su dase ivode, istna, sada snovim tekstovi Navedene dnjenic priliéno reto govoreo tome da jeu ranovizantiskom period natodno maziko staraatto ne sumo poste. 2 Sou, Die chemasialiche Teminolog der rechichen Kirchenvater, Diss. Munchen, 1953 (kucams tekst), st. 66. a "Somme Masel PC 6, elon 1089 A ‘Theodore, Histor ence Ry 2, ThedereKachesgorhice, bo vont Parmer, er 1984 Die ecien heen Sens ‘etcetera 203 38 jlo, nego i da se burn ranvijlo,aktvno se protimajul s erkve- nom muzikom- Drogo pitanc, ne manjesloeno i teSko pristupaéno 2a prow {avanje, jst problem iavora ranovizantiske obredne muzike. Prema najrasprosranjenijem miljenja, ona je neposredna nasled niea stare jevreske muztke™, Najesie se ovakvo gledte argu- mentuje podudarnoféa mnogih pojava u mozii sinagoge i ranih higéan. U soft, najvatai anrovi, kao to su psalm, alia ja, antifono pevane i drugi, posoali su dugo vremena w sinago falno} muzike prs, pa je sasvim priodno sto 0 ih rane hi Keanske rajednice Palestine pozaimlivale. Kasnije, sireniem hridgansva, oni su bili vedeni u muzigke kulure drugih naroda Sredozemja. Cakinakon mnogo vekova erkven oc st piznava itvenu yhritéanskih" march Eanrova sa starojeveskim. Tako je, ta prime, jot 7. veka Isdor Sevliski orvoreno ulkazivao na po reklo pevaia alle: -Laudes, hoc est alle, canere, cancun cst Hebraerorum”. Takode se stalno isi da su sinagogslnim itu kvenim pesmama ucestovali kako solsta,tako i zaedn Cuveno let solemis, pa fak i dudnost fara (evayvoom) a. ode su bili pozsimleni i sinagoge. Sve te Einjenie su oFigedne {i memoguée je sumnjat w nih. Uporedo stim, izloteno gleditte zahteva obratlozeno prcizitane. Doista, | poduarnostFanrova, pa Zaki bliskost oblika pess- sma jof wvek nisu dokae slignost smog. muzickog sadrtaja dela ~ Gaki H. Leng, koji ew da je vizala ata zapravo ckvena mui 4a, pie ana vzanesta mura prim dota deo stone mane” ngs naw del, 28) Al setovna mutase mje protimaa anovzantskom ‘mame kali eels jen vata sata deo ‘OE, Welles, A History of Byzantine Misc and Hymograpy, Oxford, 1961, 43-44. Agumensach ovog mijn posvedene Je akode fundamen fain ieaivanje ENerera Were, The Sacred Bre The Interdependence of Ling and Mase Sagogne sed Church the First Millenia, London, ew tor, 1989), kjem se enosegledsta iposeanihraucikao ovum proble fou. Omnoven mien iofen upabikacjuna nu rskon jerk, navose 3 ‘Bink Pouanon 10 remenoen rae gp xTerweeo no Seind pusuerow sanrravore apetaerat, Hexen u pstur (Mh ‘eropinpeannan wea), enna 9 92-111 "iadon Hispalenss Epsom, De exes ofes 1,8, 21. Migne, corms comple Seis tina om Inst 221, Pars, TSA41ESS PL), tom 85, hotona 750 em 39niihovh wonsko-isinski i vremenskih organiza, metoda raz ‘oja muidkog material id. Jer ior muaike je pana pec Kad su eda tt mull danvovi i obllw ratim ardajns i Kod rasa naroda dol drupaijeumetniko ovaplocenie ‘Toye povezano stim So je apolainja stuktura mud nrora inldena spor promensina nego sam muziek rato se ‘elavnostabnasukeura usako) novo) cap istoripkog rao: is sispnjava™ novim musihim sadriajem. U nj se ster trode now! lesen clement dni nove mettortmte vet mena se faktura td Starjevcsk,ranohicansea tread mura nise mogle bit tom pogledainzctak: Ne eb tabs ft da obvednw mak vod dna de ese mane ko milenje neprestano meno, es zaio,uprhos sv) aredeno. Si obredne mere, uprkonmrogim prepckana 2a saku novng uimuzickom oblikoranjBogstsrn, pre Kase pron sta Kanoniovanim pregradama, nove tendencie u nua prodiale, Ta proce su oakdavale nalts okolnoste vo, obredna musi je bil yokrfena” sa svih sana sve ‘omnim oblcina musiciana, ko suse mena neupereive bre ktm, ot in it pve stom eto oan ‘ajuch props praia. Clanot reigiomne mjednc, aravno, nist mogl da iabegn nihov wish a fo fe wdatle odgovarjl petat kako na iavodeiy ako na dati obredne mute, Br Eo primitna areata belednja munchop mater oltavay Imoenje sh moguch promenau evodene pomath dla 230 {ak {lads se tokom pevih stoleta postojana vmijske deave | Sort targa nt ons ie mo dad han Sea "eta pron uvodena novinau musician, ea nota so. {0 odreivala sao vsinatonovay dak je sim oman speck ta murickog materials ona prutala piu boda ivodacas U {psolunoj vein sugsjeva, van sredine muziara profesional, popularne pesme suse prenoiesKolena na koleo be hake Pomodi neta, odnosao posredstvom usnene radi jos "ike ovaalo pi lobo inprovzace “Onde se wslovnoodvaauktura music del gov formula tema, ‘od samog proces Kren masichog mutes: Plthom ova deencneye {eemoqate ry al lode pom oriae aa) posse ne ees 40 Usimjai w obsieparalele inmed starojerrjske i ranovizantiske muzike, neophodno je matt na uu da fe vaka od ih mu Sekih altura prelazla svoj slotent put razvoja, rokom Kojeg se Imenjalo mucitko mithenje | preobradavao musigk jezik, Na pre inet, muzika ranovizantjskih pelama 4-5. veka nije mogla da ii fa fovejke, pa Canina hriteanske palme i 1. veka jer su sred- seve muithog iaraca neprestano evokiala, Oxi tog, nie blo & inteesu crkve da ograniéava novi prilv W obrednu muzik (ako fon, naravno, nije nartavao utveden! mai stem lunge) Jet jedan od osnovni ceva muzickog oblika bogosttena bo fe da fe u ranohriseanskom periods omoguti uklutivanje nekadatith aguna u nova veru dase doprinee djsva na emocie vernika, S asia vemena, aj zadata se mogao icv tek onda kada je jezik obredne muzike u potpunostiodgovarao normama mune fog milena susalac. Prilkom ukazivana na pododarnos staojevrejski ranoki Seanslih i ranovicanistih pesama treba mati uvidu da se mote fovorit samo o podudarnosiDanrovs,o stom ipa nihove tuk fore, all nea vide od toga, Nata) natn, ranovizanjki mi fu, cakladaj rade ieanstva a svojim soperenim umctnié- iin poretama, moral u stara srukruru ercvenih Zanrova da tnose novo muzike punjenje™ Tue suotavamno sod ednom Mocom u shvatanja ovobina vzanijke muzike kultare ‘Kao o je poznato, Veanisko fe carsvo bilo drdava nase 1a ral plemenina i narodnostina, Uranom perdu sof istorje Viana fe vadala tertoriama u Evropi, Anji Afvic, U fasta Carstvatada su lazili Balkansko poluostva i ostrva Ege- Skog mora, Mala Anja | deo Mesopotarj,Jermenil, Sia Pa: iestina Egpat i Kirenaka(u Severnoj Afric, oxrva Krit | Kipa, pojedine oblast w Arabi ina cromorsoj Oba, na Keim tnd Kaviczu, Eiki satay ranovizatiske drfave bio je krajne aro" Iie Grat, Sie, Jewry Jerment, Trani, It, Sloveniy Kepado- ji, Epipéanl, sarosedelacka plemena Male Aije | mnoge droge narodnosi, U vreme nastanka Vieannkog carta si narod so fe vee dite yreme nalazih pod snatnim utiajem greko-imske faltre. Tako dogocrfa i pribéno ative Koorakt isu mogll a dane ive tia na njihoy muzitko-umerigk az¥0}. Zao, kat da su se nek od th naroda nalazlusastava Viantihog casa, tr kojem su preovladivahelenistghi umernghi ideal eséunajl a11 munitke), ons bli dobro pripremlen 2 nthovo pribvat- nie. Hisaniacj koa seven ve nekalicosoleca, takode je ‘moguéavalaukjotvanje Yanrove hrfcanishpesama, Posie Ea svedoganatva govore © tome da suse sve dok boposuent ob ted nj bio stogo kanonizovan, w nacionalnim cvama (ssko}, optsko, rime drugima)korisile janine relghome pe: sme. Svki narod ih je grado na onim melodiskinoblicima Fo its8 odgovaral njegovom emetickom mien, Prema tome, na- Cionalne tendencje u music! th narods nastalale s0 da se rarviaj, al sada 0 okirima ghritanskihSanrova”, muzgkim Serukrurama koje je kasnje civ kanonizoval, Medutim, dobro je poznato da wa vlads} polo meds mnogcbrojnim narodimna ‘izantiske drtave asoimal Gri te rato nema ngeyCudnog uto- tne fo si u acentalnin’ ablastima drtave preovladivale grcke tmuzike tadisje. Tu suse kanonizovane pesme rasnivale na he- lens oblicins micenje Muztkolort su ve vike pot sical tesnu vera ime viantiske i sarogreke mozike® al do danas se pros talevog le Scania ait proivagument: Tako je, po mijenj Egona Ve- lesa, svetovna mcika Vand morals pripadahelenscko) civilize fatotnorimake imperje, dok su hranske pes bile naslede rani erkava Palestine | Sine, Al se shelensticka civil Zaci stoénog carta" w muritkom amis ne mote tae fae do kao vilestroki Komplcks nacionalih riick koje so unvojieprofesionaina dowignuca sarogréke muzike: nf nu teorj, notogratski sistem, istrmentary muigko-stetska fled itd. Sam pak musik: mater tim mazickim Koleorama alee bio nacionalno-samobiran, Clanowhrdcanskihzaednica Palestine, Sine, Gréke i drugih oblast Viantiskog carta bili st vaspitani na nacionalnim maickim tadiciama, tess, pirod- no, oslanal na nih w svoj} religomnoj muni Nata) nan, Vide: 1. Bors, Die maskzheoreiche Bedeutung der orientale uislchen Rate", Suda MuscolopiceAcadomizeSentaron Hangar, 1974 er 5-12, WH. Abert, Die Muikonchowang des Millers ud tre Grundlagen, al, 1903, su 105; Re Wagaer,zDer Oxytbyachor Nvenpepyas, Poe apa, 7, 1924 213-214; A Lan, at deo 23, Seller Masco the Entern Churches", Naw Oxfond History of Ma sie, London, tom 3 1958, se 2 zantiskas muzigku kultura celishodnije je shvatati kao opttu po Zanrovima cekvene muzike i videnacionalnu po sredstvima njiho- vvog muzickog ovaplocenja. U svetownoj muigkoj praksi pak postojali sui svojevrsni nacionalni Zanrovi, te se zato.0 Zanrovskom jedinstvu mote govoriti samo u priligno uskim okvirima. Drugim retima, vizantiska muzicka kultura izgleda kao slozen sistem koji se sastoji od priliéno pokretsih i neprestano promenljvih eleme nata (kako u geografskom prostoru, tako iu istorjsko-vremensko} rayni) koji utiu na oblik ispolavanja étavog kompleksa, Kakvi material, koji su w stanju da pokadu taj svojevrsni fe nomen, stoje nauci na raspolaganju? NaZalost, oni su krajnje ne potpuni. Prvo, imamo dva nevelika odlomka na papirusima iz 1-2. veka (Papyrus Osloensis 1413 i Papyrus Oxyrhynchus 2436), ist kav neznatni odlomak iz eukopisa tz 2. veka (Rapyrus Michi. _ganensis 2958), ostatke pet komada na danas izgubljenom papiru- su koji daira iz 2-3. veka Papyrus Berolini 6870), i odlomak bri- Seanske himne w rukopisu iz 3-4. veka (Papyrus Oxyrhynchus 1786). Ta je sve ose saduvalo od muzike 1-4. veka (ne tea za" boravljati da je svako pomenuto delo bilo stvoreno znatno pre ne- 80 Sto je bilo notografski zabeledeno). Tokom dugog vremena ti ‘oskudni ostaci nekadainjih dela privlatili su najpomniju painju naunika. Nji su istrafival snajazltiijh gledista. Ovi radovi su cava oblast u istoisko} muzikologiji®. Ali oni nisu dali bitnih rezulata, jer su postojeci materjali apsolutno ne- ddovoljni za razumevanje specifignosti sredstava muzickog izraza, koja su koriféena od 1. do 4. veka. Drugo, nauka raspolate novozavetnim svedoanstvima 0 prvim muzidkim Zanrovima hrigéanske crkve. Pri tome se u njima uvek govori o trima Zanrovima koji su propisani 2a upotreby ~ yorpors eat Spvors wai dag nveypatxats (0 psalmima, him rama i duhovnim pesmama). Ali odsustvo bilo kakvih objainje- nja i karakteristika otefava odkrivanje obeletja tih Zanrova'™, U murici stare Greke glagol psalein (yédAety) znatio je svie- tea prstima (a ne plektronom) na Hianom instramenty, Otada tee 3 Omomne public, porvetneanalicuih spomenia,navedene wi any; E.Poiann, na. dl, 146-15, EpilaadEphesion¥ 19. ator, viet popave 2 desk 8ils anid = irate baw oni olidariem pr ‘ta’. Kasnije se pojavio novi termin ~ psa (yaduosia), koji je odredivao vokalni Sanr uz pratnju Higanog instrumenta, Kao Sto vidimo, termin psalam ima duboke paganske korene. Si ‘enjem hri8Canstva on je postao jedan od najvige upotrebljavanih religiomih Zanrova. SudeCi po frazi: ebSuuet tig; yoda" (Ko se veseli? Neka pslira"), mote se pretpostaviti da su w po- etku psalmi bili priliéno jednoznacni po svom sadrdaju, Kasai, kao ito je poznato, njihova tipolotka sfera se profil te su mo: aida izrazavaju najrazlitiija easpolozenja,Istadivati smatraja da Je princip psalmodije zasnovan na izvodenju veoma yelastine™ ‘melodiske formule, koja mode biti prilagodena strofama nejedna- ke dutine, Smatra se da se struktara psalma sastojiod sledecih clemenata: a) uvoda koji vodi tonu na kojem potinje da se peva sam stih; b) tona recitaije" koji se ponavlia (tenor); «) stedinje kkadence koja zavréava prvu polovinu muzike strukture; d) male ‘cezure koja razdvaja dva osnovna dela te stukture;e) izmenjenog, ponavljanja reitatine fraze;f)zavrine kadence"™ Drugi ,hritéanski* Zanr~ himna ~u starini je bio sveta pesma, ‘upucena odredenom bodanstvu ili heroju. Platon (Leges Il, 700 », opisujuéi muzike Zanrove daleke protiot, saopitava da'su se smolitve upuéene bogovima nazivale himnama". Himna je imala Vievekovnu istorju u antickom svetu, koja je zapogela od mitskih i polumitskih’ maziara (Olena iz Lidie, Orfeja, Eumolpa, Muse- ja). U staroj Grékoj bile su dobro poznate takozvane homerovske ‘hime, koje su izvodilirapsodi o mnogobrojnim praznicima, Mo- Titve koje su se upucivale bogovima i umetale se u tragedije takode su se nazivale himnama. Na primer, u Eshilovoj tragediji Aga- 7 Vile 5 Mate, The Maso Aci Ge. Ena London, 1978, st. 275, te “Spec cb Js 1, 2 Sis tte ni km Getic nd Ge semua Almatc Exper Na. a, Bae oe A Ra, Bos sears diem te “HCG eons 6 sane ha oN Were cl MCG, om hls 147, E Walle A itor 1.36 Guana a pein sb ie pre ig ‘Bot thon na amon maha sn mrp ge 44 ‘memnon (stihovi 170-193) hor upuuje takvu himnu-molivva ‘Zevsu. Medu sa€uvanim notnim primerima antitke muzike sa€u- valo se nekoliko odlomaka iz himni: iz dveju delfijskihhimni Apolonu, iz himni Muzi, Heliju i Nemesidi®. Na taj nagin, uodi ranovizantiskog perioda himna je bila popularni Pant, osveitan vigevekovnom tradicjom. Za raziku od psalma himna se posma- ta kao slobodniji muzidki Sane koji nije strogo ogranigen propisa- nim muzickim oblikom. Po mijenju istrativaéa, himna je ima ‘mnogo podvrsta, zasnovanih kako na jednostavnim i lapidarnim, tako i na bogato ornamentisanim melodiiskim oblicima®®. Ova :muzicka sloboda se spajalas wtekstualnom slobodom’, erst hi ne mogle ili da doslovno slede bibliski teks i da predstavlija njegove slobodne parafraze!. “Terminom pesma (964, neskraéeni oblik - dox84), koji je po= tekao od glagola adejn (@Bewy ili aeibery ~ pevai),w staroj Grek} su nazivali suhove koji suse pevali na postojece melodij, Pesma ‘ma (Soi) naval su takode keatke litske shove s muzikom, Ko- je su pisali Alkej Sapfa i Anakreont. U nih su se ubrajala | krup- nija dela, kao So su, na primer, epinihj (Emvixiov pEhog — pobednitka pesma, pesma u cast pobednika). Istim terminom st Imenovali i mnogobrojne vokalne kompozicije najraliinjeg karaktera ~ od uzbudeno-tadosnih do tuinih, pa Eak i pogrebnih. Drugim retima, sve Sto se pevalo moglo se nazivati bi Ovakva ‘osobenost primene tog termina u predhri&canskom razdobl sta ra tedkoée i prilikom razotkrivanja karakteristignih erta ydahov nih pesama* u prvim stolecima nafe ere. One se po pravila kvali- fikuju kao praznigne i pohvalne pesme. Kao najznatajniji primer dduhovne pesme éesto se navodi pevane alilujay dja je melodijska linia ukrasena mnogobrojnim melizmima®*. Najverovatnije je da uupravo 0 ovom Yanru govore sledeée Avgustinove red: ,Onaj ko- jilkuje, ne peva reti, vee [izdaje] neki 2vuk veselja bez ret: jer to je glas vesejafiroke due" (Qui iubilat, non verbadicit, sed somus 77 Taraivata Uitertura porvetena sjima navedens je w idanj: E- Pohlman, nat deo, a askin mest TE ces A History 42 sa i ay Chan Mi, Now Oxind Hiro Mas, Loon, PE Wiles, Hato. 45uid est latte sine verbs: vox est enim animi dif lei 35). Al prespostavia se da su prvobtne duhowne peame tle Skromje po srom muzickom kontekss ida 30 tek kami, = ra wakom ov Tar, led bao ornare Koda 20 to vidimo, Zanron psalm, himne i pesme nina bi pro- avo hianske epoe.Pocetkom hove ee proces nihovog ito. niskog razvoja se samo nasavio. Naravno, hnkGansw je unelo u aiih odredenu usmerenost slik, specifi’ emocionalai tons, al nove tendenciew razvoj sedstava muzidkogisara ovih tanrova Bredodreila je evoluca muzickog mien Sami po sbi trad Gionalni Zantoviurazdoblju prvobitnograzvoja hiScanstva pred stall su samo nova etapa evoluepaganskih pesama Osim ovih tru tanrova, pomenutih w novozavernim invori- sma, ranovizaniska muzika praksa je Kors drug, med ko Jima je vatno mesto zarima anton (avties) = pesma kaj izvode nalzmeniéno dva hora i sola i hor Alto mitkim kx. rakterisikama ovog Zanra u periodu rane Viantie takode nita nije pomato, Cin se da je radi upoznavanja barem nekih muni ich strana korsno obrati se Pseudo-Aristotelovo) raspravs Pro. blemt, kojo| sey w poreden s dragim muzcko-eoriskim spo- ‘enicima epohe helenizma, najporpunie ialade pojam anton sree oktay ski [ton] stare anton visokog” (. £y Bit ob wo yv Shs dvigovoy vverat % Bans), U dragom coelk iat rasprave (XIX 39a) posto konketnijipodata ko se ‘mote poveratis vokalnim danrom antifon: ,Antifon je szvadje oktave;antifon se stvara od (glasoval mada ili matkaraca” (xb dy dvsigevov oingavoy dow Sis agi. &x raibov Yép Wav xt Avo yiverat mb ivtiqavows. Drogim retima, pretposta- via se da se prvobitno pevanje musk i degihglasova w oktavi nazvalo antifonom, a kasnije se pretvorilo w naroéit Zane Koj je dobig ist nazi. Ovo miljene se porrdye i time So seu pozno- Antigkoj nani maze prlikom difeencjcie save inter ln oktava ponekad odredivala kao antifon, Narevn, ovakva pr postavks jos zahteva brid prover, jer je ona nedovolna 23 Poipu Karakserstiku anra t podetho tapi meeovog avon ‘Ave Angst, Earratio npimam XCIX, P37 olons 1272, ‘edo Aro, rblmata IX 1, 46 a (Osim toga, antifon koji se srecu u kasnijoj muzike) praksi nema- ju nigeg zajednickog sa goktavnim shvatanjem Zanra To je reeul- tar slozenog puta raavojaantifona koji je nepoznat, ne samo w de- tajima, nego tu clini Ustakom sata, habe je ila izgubljena vezsizmedu nazivafanra | predstave 0 anifonu kao o oktav. 5 ‘remenom se promenio oktavni natin ilaganja materia ante Fomuy 1 negovafaktura je moglafak i da ne pretpostaia supros- stavljanje dvaju horova i hora soit, U kasrjim vremenima an- Sfonom se nazvala melodiska fraza koja se ponalja pose svake strofe melodiskog psalma. Prema tome, teen antifonprimen)- ‘ao se na nejednomatne muzike yobjete", So takode oteEava Proueavanje nlegove evolucije u ranovizantiskom petiodu. Nije Slutajno, po milenju E. Vernera, anion gzagonets problem. Pei ome, -tagonetnost™ nije wsovlena samo nedovoljim pozna ‘anjem viegodisnje pogetne evolucije 2anra, nego i njegovim po- Feklom. Antifono pevanje je moglo dospet a crkvw i iz raskotne sluzbe Jerusalimskog rama i iz preobrazenih oblka horskih deo- nica starogrcketragedie. Crkvenatradcja pak pripsuje njegowo twodenje u bogosluzben upotrebu i antiohskom episkopt Ig. natu (umeo oko 107. godine), ii povezue ove novinw 8 nepo- Ssednim pozaimlvanjem iz pesama heScanskih zajednica Sine, Palestine, Egipta | Libel je ak ubajau zaslge Euvenog Jefe” sma Sirim®. Ovako razligta mihenja samo jo8 jednom porvedaja teikoce hoje stoje na puta proufavanjaovog pitanja. Najverovat- nije je da ancifoni nist ili twedeni w larga odmah, vee tek ne- tue potetkom 4. veka. Podsetio se kako je uporno Vasile Kss- Fisk (330-379) branio vrednostianifonog pevanja od Kritke, On je bio duboko ubeden da nkada poju izmedu sebe antifono" (Gevnyéovow éaariow), ada jata vera usreima paroijana™ Diskusijau drug} polovini 4. veka o ceshodnos ih necelshod nostiavodenjaantfonog pojanja pokazue da su upravo tada an Sion uaz w erkvend muzike pra. Prema nanu ievodenj, anru anifona bile su blskeaklana- cije ~ pesme koje slave cata, elanove carske porodice, drdavne i TE Werner, The Seed Bridge, 508. 1 Vide sper Ul Tymaencat, Hempel oop necrnener in enon pec wpe C0, 1860, 33, 40,09 “hat Mapa, Epuolae 207, 5-4, FC 32 holon 763, 7duhovne velikodostojnike™. Neke aklamacije su ivodil takouy i krakt (epéaean)~ dvorsi ud i ud radii profesia koje 58 okuplia w narocitim sveéanim povodima i dell th na dva ho- {Ovi horovi st. rani stadiima razvoja aklamacij pevali po- hnvalu samo cara, élanovima care porodice i drdavnim Cinovnicy sa. Ovakve aklamacje su se nazivale polibronama (nokvzpovicn Srmnogo godina"), po posetno) rei jedne od rasprostanjenih Pohvalnih formula: Bote, poSali mnogo godina sverom i sve- ‘mocnom caru na mnoge godine" (Iokozpdnov norfpat 6 Oct Sv Gylav wal xpateia PaovAeiay cig sokni Een). Druge aks macie, nazvane efmaje (ebgraias ~ ,pohvale") iavodile su se {ast viol erkvenih dostojanstvenika, Njih su fvodila dva hora svestenihlica i speialno obvéenth pojaca. Za raliku od krakta nih su nazval pratima (yada). Kasnije se ovako strogo razgra: enje krakta | psalta nije poStovalo i svi horski kolekiv se isl zajedniks ikea t peat pevali Miogo godina kako dr2avnim,tako i duhovnim predstavnicima. Natalos,saguvale su se samo aklamacie iz vremena na izmaka Vizantiskeimperie, pa je zato praktiéno nemoguce suditio muzitkom sadrja th delat 7 vce Pred kraj posmatranog perioda, naranie kraem 5. i poget- om 6 veka, bio je jednom kratkom razdoblju veoma rasprostranjen kondak (cowaxi ii xovearia). Kao ito je pornat, tekst Kondaka je mogao da sadri od 9 do 12 strofa, modelovanih prema vodecoj strofi koja se nazivalainmos (elpuog. Zato ve muni. ka Konstrukija Kondaka zasnivala na istom principus melodia i= rosa je bila csnovacelog dela. Postoji pretpostavka dase wvod Kondak, takonvani hukulion (xovxothtoy), uvek pevao na drug melo ers kukulion asikovao od njega po metrigkojorgani- "acii, Osim So eta pretpostavka tasnovana na sponnom meto- du, kojim se nastoj cast putem metetkih osobinateksta dobije predstava o karakteristiénim ertama muzikog materjala, ko je sn Papi oad) Haren, Det Zone Kier Kon stantial smghre Dich, Basel, 1982, 727 ‘Allamacje w cereioniach iuanjasich, Masce antian, inns se 317-338. acta toon a "WC. A Typ, .On the Musial Rendering of the Eat Byzantine Kon taka", Sui Eatrn Chane tom 1966 st 104-105, 48 prespostaviti da bi muzigki kontekst uvods bio pospuno odvojen ‘od osnovnog muzitkog lika dela. Kondak nije dugo opstao, i vee 107. veku ga je zamenio kanon (xava). “To su glavni medu poznatim muzickim Zanrovima koji su se korstili w muzigko} praksi rane Vizantije. Cak i ti malobrojni podaci kojima raspolatemo prufaju povod za mislenje da so poied ti Zanrovi mogi da poseduju kako individualne, tako i zaiednicke ‘rte. Na primer, ornament je bila karakteristiéna ne samo 2a duhovne pesme, nego i za himne; suprotstavjanje hora i soista ‘moglo se koristii i u himnama, i psalmima, i u aklamacijama itd. Dakle, postojao je svojevesn sistem Zanrova u kojem je svaki posedovao karakteristiéna svojstva i mogao je da ima odredena obeledja koja ga zbliéavaju s drugima, Zahvaljyjudi tome, cco si sem je predstavjzo jedinstvenu organizacja i ona je mogla da funkcionite srazi¢tim varijantama Zanrova koji su je sacivanal, to jest, svaka od njih je mogla da trp izvesne promene bez naru- Savanja svog tanrovskog karaktera. Sve su se one s uspehom kori- stile u druftveno-gradanskim i crkveno-rligioznim prikazanjima, Kao karakteristican primer 2a to mogu da posluze cuvene vizanti ske ceremonije i lturije. Glavni izvor naith znanja o ceremoniis sa je rasprava De ceremoniis, koja se pripisuje Konstantinu Sed mom Porfirogenitu (912-959), ali u njoj su zabelezeni oblici ceremonija koj su postojali mnogo ranije: ro su i horske pesme 23 vreme prijema iaaslanika ili sveéanih trpeza, i izvodenje instru mentalnih komada u prekidima izmedu horskog pevana, i zajed nigki nastupi pevaga jinstrumentalista it”? Ovako raskosno ira- znovrsno muzitko uoblitenje ceremonija moralo je da podvuée velitanstvenost carskog dvora, da izazove patriotska ose¢anja su narodnika i da ostavi odgovarajuéi utisak na strance. Gotovo twvek, u tim ceremonijama ugestvoval su veliki horovi dvej naj vetih crkava Konstantinopolia ~ Svete Sofie i Svetih apostola. Te ko je taéno prosudivati broj horista. U svakom slugaja, poznato je da je dekretom od 1. maja 612. godine car Iraklie smanjio bro) sveltenika w sabomoj civ svete Sofie na 80, dakona ~ na 150, akonisa ~ na 40, jpodakona ~ na 70, éataca ~ na 160 i pojaca ~ “GonsaniiPorphyrogenet, De ceremonisauhebyantina, PG 112 5 Mana am on econ opsans fw Aj. Hani. anischin, na deo, na aim mesma. ”nna 25 Ijudi”. Teeba uzeti w obsie da su uw horskom pevanja ude- swvovali ne samo pojci po dunosti nego i veéina drugih crkvenih slubitelja. Prema tome, do pogetka 7. veka ti horovi su predstavja- Iipriigno pozamaénu pevacku masu. Ne znamo koliko dugo je bi Jana snazi Iraklijeva odluka, Nije iskijugeno da jes njegovom smr- 6u bio predat zaborava i deket koji je smanjivao broj horista. Horovi su nastupali u svakojakim povorksma i lijama. Jer hnrigéansivo je maltene od samog,svog poterka koristlo pesme~po- vorke. Setimo se samo novozavetnog svedotanstva: ol orpojavt hnval, izidofe na Goru maslinsku* (Kai ouviavzes EEASov eis 10 pos sy ‘Ekenv)", O takvim himnama-povorkama na skom istoku krajem 4. veka saopitava i latinski spomenik Peregri- nnato ad loca sancta (Putovanje po svetim mestima)’s. Nema ni ve sume da su sei Vieanishom cars praktkovae tle hime. Mogla su da postoje dvatipa himni:jedne su bile namen ne ltjama, a druge jakademskom, satifnom izvodenju. Il da je ovakva modifikacija Zanrova postojala iw liargi. I zasta, ‘jen osnovni dramaturSk princip je smenjvanje citanja, molitava i propovedi s muzickim ,tackama”. U Peregrinatio ad loca sancta ‘ovako se opisue taj prizor: 5Neko od prezvtera poje psalam i svi ‘odgovaraiu; posle toga sledi molitva. Zatim neko od dakona poje psalam, a potom na sigan natin ide molitva; neki klik poje | tre- psalam | sleditreéa molitva". Kada svaki od izvodenih psalama ne bi unosio relativno Kkontrastni material, ttko da bi muzicke ‘tadke" liturgije mogle da vele tako jak emocionalni uticaj. To se ‘narodito odnosi na misu, {ii je dramatigni karakter zahtevao znat- ‘nu gipkos svih Zanrova, a narotito psalma. Po opiteprihvacenom miilenju, sve su se vizantiske melodije razvile iz nevelikog brojaizvesnih melodijskih arhetipa. Smatra se da je muzigkim stvaraocima na raspolaganju bio priligno ograni- en broj osnovnih melodiskih formula, koje su se posmatrae kao predate od proroka i svetih. Njima se pristupalo kao da su date ‘zodozg0" i o njihovom narufavanju nije moglo biti ni govora. Da- Tae, zadatak sevaraoca muzike svodio se na to da od seije form TE Woes, .Maic ofthe Eastern Churcher na del, 18. > Evangel ssctndat Mathacun XVI 30 7 Lan et peema edn pace nascomuce op, Ca 1999.1. 2s 57102 50 la .sastavi* novo miko deo. Drag retina, negovglavn i te satan u Konstrnanja nckalwog, moraiks naprovienog od travkih melodiih odlomaka, prlagodenih sak pot novim te mma iako su bile moguee variant formule Koje su neizbetno na~ Majale u veri s now tekstom. Njhovs intonaciona osnora ont ber promena Ovakay natin stvaranja musik, ko je prepostvio tek ne anarne promene osnorih sereotpnih melo skh Sema i pave nie spona medu ima, dobio je naziv umetod ogranigene impr ‘izacje™™. Negovaargumentaciaseuneksasniva na tome So se prilom poredenj deifrovanih muzihsh primera poanhvizan- tiskih melurgaveoma gesto ispoliavasiéost pojednih melody ‘hh obrea ak Gavih stukeor, kao i postjanietakwih melody ‘kh raanolkos koje se moguodredit kao varjantne promene nekog prvobitnog melodijskog modela. Izgleda da je takva kon- eps sabs, pre sepa sojo} omovnoj posta postlican mozaitke Kors moritkog dela Da so shvatilo,dovol no je baci popled na nekolikoposldnjh vekova raavoa, ecimo, fvropske mizéke umetnost: koja nam je neyporedivo bole por {nat Ovde je neophodno ponowit edn opsepornaty misao jer ‘na ima nepostednevezesrazmatranim problemom. Niza Lega nije jaa da a maiko jit, a pier, Jl os Scbasujans Ben, postoje karakterttne tones, piel tbr, pa Ek | elatvno sabe melodiske formule, prisune ka- o's vokalnim, tko 1 instramenalnim dlimavelikog kompor: tora. Piliom njhovog poredenja sa analognin stalteramaje- f0vog slavnog savremenika Georga Fridriha Hendla nije teko fit atm podudarnost eda njima (be obra na neosporms {ndividslnos vakog od ov kompoitors).Savte melodisko- ‘harmonsketorevine, Foje st avesnom sms fog ipa, mogy 76 Pri put je vu honcepci ane A. Leon rlikom proutavans rap ‘ke mui: A leahn, Die maga det archer Mesh, Samed ‘de Internationaien Musgerscat, XY, 1913/63, Kase fe ea ‘io proto ra zany mick wmetnost EVs: E Welles, Faster Ee ‘ment Weer Chant. Seadr ov he Early History of Elsa Mase, Ox Fond, Bonen, 1947 (Monumenta Mascae Byantin,w dem flows MMB, ‘tba, ba ati mesma si, Melody Cosiraction nthe Byeane Chane Actes du Xie triational fender byantines, Ochre 10°16, Septembre 196, Belgrade, 1964 tom le SIse uot u stvaralabu sv msstora poifonije 17, veka, To je Sbloweno time So ona formals w onkretnom radobll ‘dredsnim tendenciamamarithog mijn), Pritodno eo aie dan komportor nije mogao da h aobide, Zato nema nig Eud- 10g u tome Sto my prkos otvoreno irafenoj umetigko| div dhuaiost svakog od komporitors, © nihovor mungkom jezik Prune melodiske tworerine pin 2x dato raudoblp, Sa ove Sake ei, inp eae gun mtd hompon. ne samo 22 Vian mij Bliskog i rednieg tka, nego sopste va remena nade: er meloiste formule odtaarau aes ‘altri obelete muickog jeikaepohe. Melodisii obi tdredenthperida vias maigke pase takode subi ter tat osnovnh tendendia mosikog mena Tak, tcba ave imat vide: So dle w dubina vekova pro: dire analihpogled savremenih muzikolog, tim opiplivia po- staje alka u munikom mile epoba koe se nalae edna od dug na matnom wistorjskom eastojanj riikom raxnatraja poe tama revo bh peridshorieiesavement predstava savremenog dfivlia murigko jerka porpuno je pi Fodno | ispramo. Onis se ormiral kao erltat mihovog a= tog emocionalnog ustjai. Al primena ith kite anal 20 muzckih worevina i dalcke proslons bremenita je oan hegativnim posledicama, et seu fom atau na ocenianje mu tidkog mata edne opoke primejolu mena kortcena pr tom proutavanja takonfost murigke umctnost dragog Ir shop periods Porpuno je ofigledno da prilikom aalze dela svorenih i zanskom randobl (bilo oem ajenom periods) treba ema 1 bur uobine tad poxojecih stedsava munkoginana (ke Sovignih, melodia, semigkiy faktaroih td). Bet ajhovog dhubokog pornavana vi zkljutc Ge hit ogre. nara, 8 ‘odnosa nat] problem ne smemo se undat tna su et je 00 ‘tspitan na pofpuno drgim oblicima muzcranj ‘Osim toa, wav primetima Koj we navde radi potvide tat ost koncepaje sograigeneimprovizace", podudarnost melo Asa formula se odreduje sake leis svremenih predstava, ‘Alto ot uvek ne snide su th visntipt nian octal na Sligan natn. Nab savremenic,vasptanl a taznovtsaiim 1 ate Aji’ sedsvima manigkog ira, ne waimajuu obit da su 82 1a raspolaany stedajovekovnih komporitora sujal sheomnie™ hilove wet; koje st odgovaale ondanjem istripkom nivou Iusigkog mijn}. Zao $e mote dogo da anaiicki poled, Prilagoden ocenjvanju savremenih oblika,muaitkog mates, previ osobenoe pojedinih drevsh meodiskihrvorevna ‘erorsno se pravo to dogo prlikom iseaivaja drevih pesama, Nie say too. A. Kloot E- Vel, a how Tetenic u odbant ogranigeneinprovizace” nila anaiiche principe na osnovs Koh se odredse vez varjantno promenenih Telos frase novinachespina™ Ne naa nate Egumente koto poredsj, on samo Konsayj Bskost mel Sth eorevina Kao renlat poste oigledn da je osnort mod talz, kj seu aki sagjvia primes ineidualn mi Ei dota raat, vasian a porpano drugs sedi tmurckog la w odaoa na one koje su kort asi muna Frema tome, posojecepredstave 0 csobinama melodii Kon sk ach ema warahin pncnn v nclurga sahevajueemeline prover. Ute poten ravine mais kale wba brojt 1 drug pitanja povesata sa speckom kompoutorskog shred srnetsobnin odnesom musket, Pea pe in sta oe sj apa pines oe a ‘vojs sopeveni medi, psa se nazvala aioe oslowno ‘Semopodobn saosin") I cuedoy stmogasnywsp- Sent, Koda pak rmos kori melody druge pes, ona Se nazivalampoobioov (spodoba). Neveko sew vans ko pisma seu asian dase data peta sue avd na melodia ‘lredenepesme. Pout ea primer, rakops u koje je propis- toda se Kondaciivode mp 2H nape afuupay (po mel: Gi Deva danas) sh pb wT 651 BnOed (po Edema Vee [otvori)), ili mpos 16° Tov éeyedeyntow Borpuv Bhacwioasa h Gy- ‘nog (po Neobradenog grozda iznikla loza)’*. Ovakva svedotan- Sa govoreo tome disuse veoma Esto pes avd na pozna te melodie. Prema neki eukopsina, naib se melody pevalo od 7 Desline raxmatranje sabi strana ovaloihanaliaa, ojih ia w mo ova publtarn ponreceninovcm problems, allo ma o gate tema eat. “WRlde: CA. Typist, dl, 108 335 do 22 rata esa, Obiéno se mata das w ranean skom period priiom tah spsjanja muzika w potpunost pot java teks da je navodno tek od vremena Sens kanons 7, ‘veka prvenstvo priplo mic. Alma rasoga ma pretpostave da Su vet na razmedu nal ere grékiautori prom spajanja muzike | red daval prednost muzithim zakonitontia. lesdavad rapro, stranjeno plete, Dionise fz Halikarnasa (De composition verbo. rum 63) 1 veleunate ere je pisao: Sata se a re porting: ‘alu melodijama, a ne melodie retimat (rag ve hddes ale nehecty ‘norareew dua, wal 08 ta ulm talg eo Po njegovom Sena, to jereulat toga fro se w muaickorn Kontchots optepr ivagene norme dudne i kratkoce,naglatenost i nenaglatenost io. gova preobratavaj: melodia rtmika™ meniaiu ih fio fet, slopes ‘Ye, skraguu i produdavsiy, i zato su on esto pinuden da prelae ‘svoju suprotnost™ (8 jovone eal Pudhtc, eva AouotY arirag jetobou eal xapaugobont, Gove whan cig wivavila hexaopei)®. U tim retina safeto je skustvo umemnicke pralae ‘poke helenizma i one se ne mogu prenebregna. Anika pment tradi plino je oselivo reagovala na promene u medesobeim Ccdnosima muzike ire. Na primes, u Pacudo-Pltarhowo} raprav © mciipeikom opsa epohe Stesihora ka. 1 potcak 6 eka pre nate ete) dae se porpuno supromo saoptene- antck pesnih, sstvarajul res, prilagodavali su nima tmelodijes(eowSviee Em, Toten hn tepieibeoay)™. Zao ako Dione i Halikznase 550 Jo NAaRS fone lac Egon Wl: Elen, A tary 1. Analogne pofive poste sw maz zapadnoeopake kre. Vide ‘Wo tome: E Wages Grponamache Formenehe, Lepa 1331s $6062, WE, Wels, Words and Music Byzantine itr, The Masel Qua tery, 33,1987 302 Bion Halicamasienss, Opweule, ediderune H. User et L. Rader nach ito 4 le Narano, uci | foBuurhupoteleiy se owe # atigkom sis ‘kao orale vemenskog meodiphog parametra maihog eaters, po pal dostovneg savtemenog sean ti ena doi evesno Reps, Fer stam peda naa set cement manic, 'S Dion Halcarasensie na del str 42-83 Pees Phtateh, De matics 11321 elk 3, Navedeno prema eda: Prague Dela musig, Tet, traduction, commentae resides dune Cade ‘ur Pécaion misise dans la Greve anoque, par Laser, On, Lausanne 1954s. 112. 54 svedoti u koris prioriteta muzike, onda su takve bile notme niego- ve epohe. Posto podaci da je i Kasnije ova tradicijanastavila dase taza. Setimo se barem vee pomenutog saopitenja o Jefremu Siri- hu, Koj fe radi popularizacje svoj stihova pozajmljivao melodie koje je satinio Harmonie ~sluéa pian za kulturu rane Vieantie NNajverovatnij je da su pesnici jednostavno pisali tekst na poznata muzik, te je ato on bio unapred prilagoden ,zajednci konkret- ‘nom melodiskom linijom. “Treba inet jo8jedno mislenje koje je takode u raskoraku sa copiteprihwacenim gledistem. Smatra se da je 2a posmatranu epohu karakteristino spajanie ujedno lignostipesnika, komporitora ii vodaés, ali neki od postojecih hagiogralskih materjala to ne potvr- 4a, Na primer, opis ivota Romana Slatkopojca (Meloda) (kraj 5. ka ~ oko 560), koji saopitavaju o ymu2ieko) sien" njegove delat- rosin sadeZe nista St bi porvedivalo njegovu vezu s Kompozitor- skim svaralaitvom. Po predanja, Roman je imao lo glas (A mapa ‘povia}, ali Sveta Deva je zapovedila da .ojegova dijafragma bude Inbavljena od neblagozvacnost™ (v8) 1 Biagparyua tg. Svs ‘goviag). Podvucimo da mu ona daruje samo blagozvuan las (hi= ‘Poptty govt). Kada se bilo Cudo, ,popevsi se na amvon, on je Po- Geo da tagovara i peva veoma meladiéno” (aveBig Ev 10 Bom fpgaro Exquvelv wal Mav dyuediis yédAsr)". Drugim retima, postoje podaci samo o tome da je Roman, éuveni autor tekstova ‘nogih pesama, bio takode i2vodat-pojac. Ali ni reé nije re’ena 0 nema kao kompozitoru, Mote se prespostaviti da je Roman bio iz vodaé sopstverih kondaka na muziku nepoznatih ii veé zaborayie- ih ars Odean gm maior evden inelo je stvaranj tradicye Koja mu pripisue i autorstvo muz- ke, Prema tome, pitanje o tome u kojoj meri su takvi Cuveni majsto- 1 ranovizantiskog perioda, kao Sto je Roman Slatkopojac i Jefrem Sirin, bli kompozitor, joS uvek zahteva razjatnjene!*. ‘Od znafaja je takode i instrumentarj rane Vizantije. Bila je to cepoha kada su ,dotle u dodir* instrumentalne visteantike i sted- 2 Naren os 0. Lamps, ber Romanos den Melon cn sunvetlemicher kapoprphacher Tex's Byantnite Zeer to nse Vide kode olmak i dela sidoraPlasion, oj je naveden w pola ju 2, oe T- vos dl 55niovekovia. Gotovowsvim radovima,na oii onj natn pve “ini s opsom insramentaine mutikeranoviantskog periods, naplasa se sala na negatvns odnos crkenthoraea prema jo} Po pray, co se objainva dvama onnownim terocmas wereno: ‘Kulu pogiinost udejainstrumentane mozike na obj jens seoipgaai on ‘sta, u delim otacaranog briléansva sistemas je pris tan krajnje hr odnos prema instrumentima, prema insta Imentalno} muzi, pa ak # prema pesmams Ur instrumental pratnu. Za tof bilo mnogo faloga Pre sega, tebalo je abil liturga od ue8a instumenata uno, jer su oni waves} mer _Dldavallhrtéanske | paganske obrede bogosilenja. Ovakvo Zbltavane bilo je nedopastvo, wed, u mnogim tog hr ‘canskim slubama dugo st se dle hora instrament, Zto Je pred erkvenim jerarsina sao vadanradstak = ibe bio ka Sse odmg ah ares pgm pa pro al roklonsta*, oni si neprestano pominal nstramente kao negov Shave dik sin estas mura je bso poverana sa starom narodnor musik, jest pets pagansiom ‘mosikom. Borba protvinrumenata fe bila bores prot tela aganskeumetnoni na vernke. Al fdolog anog branes ie io ska rcp aos sa potpano decane Stamenatainstrumeneaine muzike uopie Tus ptrisicka mu. ‘tka emetka socal eam seicama, Se Saronaver Yori Koj predsavljaideololltemelhriéantva, neprestano Pominja najstare oblke instrament i ssoplaajo Kore. tia muzike na naar bogosfenima, 0 muziek pratt ‘en Davidov plata itd Prema tome bil je emogoce pot Puno isle nsrumene i cane opttebe. Sra tumatenja Dioiskh kn, tlko rasprostrajenawteologiy audno su sai Zala pitanja povezana sa instrament, ltognobricansa tera tara daje mnogo primera ove tumaenj, Kao reulat toga in Strument su poteli da sai vino mest hriansko} Simbolic. ato, uprkos avin nesklononins prema instrument (Ova wan ve sagurala hod ekihnaroda sve do dans. Viet o tome: 1 Borst dels Titanic o laos ranog scans perma insramentaris nie ak jd nosavne ake te abo mis | thts acho powders 6 ima kao atributima ,idolopoklonstva,erkveni oc ih se nisu pot- uno odricali. Uprkos negativnom odnosu erkve prema instru: Inentima, oni su neprestano koriféeni keo pratnja u vokalno) mu ici, a takode su sluzli kao ,2vuena pozadina" za razlitite drdavne i teligioane ceremonije. U muzicko) praksi se koristio znatan bro} ramovrenih instrumenata, zahvalujuei Cemu se aktivno razvialo instramentalno i . Prougavanje ranovizantijskog instrumentaija ometajyiavesne teSko¢e. Prvo,glavni knjiZevni spomenici tog perioda koji sadeke ppodatke o instrumentima jest patristicki i2vori. Ali posto su cr- keveni oci gesto bili daleko od razumevanja detaja i podrobnostt instrumentarija, mnogt instramenti se u njihovim delima nazivaju svojim izvornim nazivima: lira, kitara, pslterion, aulos itd. Dobro je, medutim, poznato da je svaki od njth imao mnogobrojne pod- ‘te koje se razlikuja po opsegu, tembru i materijalu od Kojth je ‘natinjen, Ove pojedinost st izostavlene w patisii¢kim izvorima, ‘Ko umnogome otelava prouéavanje instrumentarija. Uporedo tim, neki autor, premda | veoma retko, ipak saopStavaju zanimli- ‘ve podrobnosti Tako, na primer, Teodorit Kirski opisuje raliku izmedu dvaju tiganih instrumenata, naulasa i kinora: ,ova} i ona} imaja po deset tonova®, Kazu da se na naulasu [tonovi] ivlage prstima, ana kinora plektronom” (Ava 86x ubv @S67y0Us, Kel ‘aden nézcelvn Eyer. Oat BE viv bv vena? BaxccORog, THY = vipev dvaxpoitad rAfeO) "Al tah sapien je nab lost, yeoma malo. ‘Druga tetka¢a u proutavanju ranovizaniskog instramentar ja poveeana je stim So se neretko jedan naziv korsto za cazligite Instrumente te zat0 esto nije lako identifikovati odredeni naziv s Konkretnim instrumentom. Tako su, na primer, terminom kitara u Vizantji ponekad nazivali i lia i psalterion. Naziv pandura prime> njivao se i na Aidan, i na duvatki instrument; fra na udaracki, ‘aulos na duvadki instrament sa trS8anim jezitkom ina instrument TW Fodraumessa sc. Case speci) msiho-teorisko amiho} + lierate neretko #8605 ooh keri Hao ion *S Opitpriheacen: oe sapisvane vba a 21 Theodore Epicopt Cyrenss, Questiones in Judes, PG 80, olona| 700. Podrobne ori trarentin det C.Sachs The istry of Musial Sw York, 1940, 107; 8 Michacien made, w 168, 218, 7Dina asc opengl Zao mn! neti se tazvisreéuu pisanim ivorima, sve do danas niu u porpurost ‘entiikovan. Kao primer za to mote da poslti mali odlomak i alhemijske rasprave Koja pote iz 7. do 8. veka (ali u nioy ge naz ‘raja instrament koji tse koi ranijem period) «ian instrument! se ranliey po vestama. ‘ako na‘primer,plinion (aasvBiow)s4 32 (Bice), lia sa devet (ca, abliakon aie 69) «4 21 [com peaterion sa deset (id, il s manji Grojem, iv sa 30, sa 40, vite. Sa 32 (ice plicion ~ instrument), dbostojan moénih bogova.. Limeni davaéh (instrument); pele tion Koj se nazivavelikimorguljama,ratne orgie, kabtakantion (cabiBaxdv9.oy) 2a sedam pti, pandara,nadion {3b vedio), ttuba i komikes (opvieg). Bez Bak: jednocevns, dvocevna tv $ecevna sings aks tetroreon Ba eexppeos i plgion (cb k= ov) (Instrument koje mi nazivamo brodskiny ten i nodal inal, bakarne il staene osibae (8Bapa)">. Spick intrumensta koji se navod w ovom spomenika umno- some je zagoneran(naravno, iuzeWitiroko poznate lite, psalter ‘one's, pandure’s, true, razne vite sing), Neki od nth Se mogu Poistovett s posnatin instrumentimay a drugi ne. Tako se phin= ton pominje Kod autora 2. veka Poluksa (Onomasticon 1, 61, fee s szoptava da je imajud (i gled] rastegnutih vretena, stvarao zvuk slitan Gegrtaljki" (éxov 51- fevonéver via, & neprorpemdievaHyov éxolet xporGho ra Na ove tethote prondavaneveathoginseramentara stim iea 20 uhaswo V Bahman:'W Bachmann, sDis byantniche Masinsrunentn Un, Ange der savichen Mus Brisa, 1966, 127 “2 Prevod prem iadaju: Mc Beielt, Ch E Rael, Collection de anc ns lchimistes pres, ar 1887, vom, 438. Vim dase ovde poms ve vet paieiona ~ ani davai © Ilda de brajanje panda wdavakeinsrumene povezano 3 70 sevrnim eamololim tutaderem njenognasvs hoy we upocchaa ma ta ‘edu ane | tedjovekora: Nay (Pu) fe mihi bog fama, pak stoke ‘stra, pronalea pstiske Stale sag) 3 Spa fepskaranotna od 6 eo et ndtv Fana™ od koje a se navsino pra sii- ‘Sod ltoeogiron Sb Ui, 21°9} eleho ove mates $ledetim eta andor ab nvenore Yat, de que Vig: Pan prises tos cr aire ie mt. CP ena po nes Soe] promalasaa 0 Hoje Verge [kde Pun je pro ovens tnoge vile ‘stk voskon™), perp ss parkjciov)¥,Istna, Poluksov opis ne odgovara tekstualhemijske rasprave u kojoj se plintion pominje kao Ziani instrument. Pla- gion se mote identifikovati kao popreéni aulos (wharyiaviog”, rasprostranjen na razmedu stare i nove ere. Oksibafe su udaraé- ei instrument, koji se u vein’ shuéajevasastoji od niza glinenih ce- vill diskova il nekih drugih Suplih posuda. Zvuk se dobijao uda- ranjem drvenim fapiéem po tim posudama®®. U vizantijskom eéniku Svida (10. vek) navodi se €ak i ime stvaraoca tog instru- ‘menta ~ Diokla, koje navodno ,pronaSao harmonija u oksibafa- ‘ma glinenim posudama na kojima se zvuk proizvodi udarcem drvenim Stapidem™ (eipewy...rav éy twig dEvBKipo1g aquoviay, iv Borpaxivors ayyeiotg, ep éxpov’ Ev Evkopia)}O2. Ova) insteu- ‘ment se porinje iu anonimnom ranovizantijskom muzitko-teori- skom izvoru!, Alhemijska rasprava svedotio tome da se oksibafe nisu pravile samo od gline, veC i od stakla i bakral™ ‘Uprkos svi tetkoéama da se identfikuju neki muzik instru- ‘menti pomenut u tekst, odlomak alhemijske rasprave dobro po- kkazuje ajihovu riznovesnost u muzitko} praksi. To potvrduje i arapskiizvor iz 9. veka w kojem su nabrojane vrste vizanciskih i- ani instrumenata: ,arghan koji ima Ses ic... arog grékog po- Pals, Onomaticon 1, 6. Prema nda: Polls Onomasticn, E. Bethe (excogrpi Grech 1X), Leip, 190, 219. “podrobe oom struments ide. Lande, Ancient Greek Misc Inseoments of th Woodwind Fay. PAD, The Univers of Hl 1960 (o> i 201-206. PST Vides Pllc. del, 1, 74, we 25; Ahead na dl, vse 38 Mice, man, del, se 292-28, ‘suuae Lencon, cx rcogntione Im, Deri, Reoln, 1854, wt 779. “Anonym Ars masice 17 0 ovom de vides pope 2, oak 2. ovog dea 6, Gombot hoje take analsino amuzthe oie then pave, nave mtraments koje mim ets be prev. Combo, Einar tonarenehre der faben Miner Ata Mswoloia 12, 1990, 17) provod ng sede nati: hbkanion ermine Sen iy po fa ‘eM Bescon Room dj cis songOxevOan) = mando koe Rr Sats sna da mands orn ek 012.013, ek eae tne Sac The History of Nusa tment 216; madonna 9 Ein G. Ganboll mena vt wap ~ tube ovis = gon tats tetroron ‘rp I gem Gt cv aoton © Combo oie bes preva 59 »ll: slag, ho in 24 a oe, rb patna e Oo drvea tna pet ic, gitbar Kojima 12 Hea sale napravien oud wlee koe, Svi on dan instrament sa rac matimovant Tkod nh [to jest, Vizantinaca] posto takode argharum"™ FL Farmer naslede nan madi ove naive: rghan = Spyavow ohiyopbov (vitezvutne org) seb = oeoey(sarbike)™ luna = rabab = Ripa (ia), sithara = wx Spa (kitara), sale
E, Mele A Flsry a 8 nit, Me er mata ds oot ova bal (de M. Sok, byantinshe Maal MG to Foona 78. 60 nagin, w muzigkoj svakodnevil rane Vizanile brojne veste insteu- tmenata koriéene su u najraliijim oblastima Zivou. akle, w ranovizantjsko} muzicoj kuleuri isprepleli su se w jedno elementi poznoantike i ranosrednjovekoyne muzitke prak~ Se. Bio je to trenutak susreta dveju civilizacija, doba njihovog aktivnog tzajamnog protimanja, vreme postepenog prelaska od an tigkih umemnitkih ideala na seednjovekorne. Strogo govoreé takva je sustina svake epohe, jer ne postojeetape koje nisa prela ane: svaki je period zavrSerak netega Sto je zapotelo veoma dav rno, nastavak negega Sto se razvija u datom trenutku i zagetak bu- duceg. Svi period! umetitkog stvaralaitva sadrde uw sebi takvo trojedinstvo (stablne ili relativno stabilne epohe postoje samo uslovno a istorisko-teoriskim radovima). U tom pogledu nije bi la jauzetak ni ranovizantijska etapa. Naravno, muziéati koji su i- ‘eli stvarali u tom periodu nisu éak ni naslucivali nekakve prela- ane tendencije svog doba. Oni su korstiliinstrumente, poznate job ‘od pantiveka, rekonstruisali neke od nih‘ ukjucivali a uporreba nove vrste, koje su postepeno ulazile u umetnigku praksu. Kao i rani hridéani, crkveni musitari su nastavili da stvaraj i pevajy psalme, himne i duhovne pesme. Uporedo s tim, njima nisu bili tdi ni novi Jancovi. Narotito ih je privlatio kondak, u kojem je talentovani pojac mogao da ispolit svoje improvizaciono majstor- stvo na osnovu teme-irmosa. Van erkve, za vreme dréavnih cere ‘monija razlicitih gradanskih sveanosti oni su uéestvoval wizvo- denja aklamacja i efimija, a u domaéem Zivoru su pevali pouéne psalme. Oni pak koji do tada nisu mogh ili nisu heel dase priklju- Ee novo) hriéanskojeeligit nastavli su muzigko-umetnigke tradicije koje su im zavettal daleki preci. Njihova muzitka svakodne- vica bila je profeta drevnim ili obnovlienim paganskim pesmam himnams w éast bogova, koje su se prenosile sKolena na koleno, i najrazictjim obrednim pesmama. Ne treba mist da te dve mu ikke sfere ~ paganska i rifganska ~ nisu nikako dolaile u dodir jedna s dragom. Postoalo je i neutralno muzitko to, gde su sled- benicidveja suprosstavjenihreligia s uspehom mogl da zajednié- ki muziciaja, Bile su to ili ,profesionalne™ pesme mornara, kova> ay vojnika, ratara, ii lirske pesme najaalfinjeg sadeiaj. Tu nije bile 1 nije moglo biti nikakvog sukoba. Oni koji pevaj i sviraju protimali su se duhom izvodenih dela, a muzitko-poetski dodivlah Spaiao je pristalce suprorstavlenih religija. 612. Izvori nauke 0 muzici 1, Vizantijska patristika i nauka o muzici Sraje predtaialanavka 0 muzicitokom prvihstoedavizan- tiske cileace? " “Antik set je odaro wproslost,Sadbinaanticke kulture bit lajeunapred odes: ona, kao! vreme koje ja jester, mo tals da potone u beadan tote da taovek onan prolon. To Se narott riclo ont kulturnih vrednost Hoje su Mew saprot ‘ott dom nove epohe “Medi umemosima antike maltne natagiajasudbina 2 desila je muzik. Kako smo ee govorl, made al ee ojala t- liga svom se svojom slom okorila na stra muzba. To fe bila ba ime jaganja rant, btka 2a njegova buducnos ose 1a kraj krajerasvodilo na borbu za pastas nen duh obit in teresovaja lie. fer antiha muita mje ba tek ee fe nomen odlzeceepohe, veé deo pagans rituals Ko su, uprkos ‘vem tara, jo dug taj naroda i bacalf sca at imi’ pho naa ‘Al suabina nauke o muric bila je porpano drugaa Incorsk eavo}anticke kalture doprineo je da mua tor ja postane neodvoj deo ttavog sistema snana, te ta hea shi prowvetelj,uprkor svem som nepriatelgtt prema heen ko msi, nis mogi da ne slede ta visevekovna tradi, Koo ‘eau toga nastao je valanparadoks sama helena muzika fe a bila odbadena od nove zvanigne ideologi, a teria ite te helen- ske muzike bila je pribvacena u kolskom sistem ‘Nemogucnost da se nauka o music iabat ic sistema znanja dovelaje do nuznos da jo) se prida novi hrikénsk lik. Ovaj 22 datak su ral hrideasidpisel obavali snejednakom energ- jom, Dok, na primer, vgustinu svojim mnogabrojnim radovima Uiporno i neprestano potvrdue hrianske ideale muzike, w Boet- jevojraspravi De inattutione musica vophe nema nikakvog po- mena o njma. Boetje samo prenos! gr teorija muzik. 10 je potpuno prirodno. Jer apologeti hrigcanstva nisu stvorili novu te- bij muzike aKanonizacia fon ecclesiastics bila je ok uvek dale- io. Zato nije preortalo nia drugo do sledeistavove ,paganske™ teorje prema moguénostma dodavat jo shrieansi atin Da'l je atotna crkva mogla da prlagodi .pagansku* teorija britéansva? Pre nego Sto adgovorimto na posaijno pitanje celishodno je podseti se nckih najvatniih postavkistogne patri- stitke muzike este. ao of poma nen ene bla ean sana Boga i seta kab niegovetvorevine. U vea stm pravorerna to Sine moga da pranae uw svoetuistnske mucike samo om koja Je odgovarala stem njenih dohownih vrednost.Zato su crkvent Oc pre svega teil da odvoje muzik Koja su oni avanigno prikwar tili od muzike koju nisu priznavali. Ali za to je bilo potrebno jasno i nedvosmisleno formulisa svoj shvatanje muzike: Ranovizant Sk hrigeansi mises sikada tisu postal sei takav zadatak Uporedo stim, éitav kompleks njihovih muzigko-esterkihgleditra puta osnowu da se smatra dae taj problem bio 2a nih teen. Evo jednog od najvaziih mishenja Jovana Zlatousta:,Gore {Boga prslaia andeoska vojsa, a dol judi koi vt shuibau = kvaa | time podratavau isto to slavosove (ov adh Exelvong Exquobvaa fotphoyia), Gre serafin poja isvrs himn?, ado Je mnostvo Ijudi uznosi istu tu (himnu}. Nastaje zajednicki praznik za ncbeske i zemalske Eel: jednazajednic,jednarados, edna " Matha exeke posh inate patrsthezabtevaj asco i podeob- ‘9 peouarane er ov sitet problem w pom cima jo wek nie ean, {Tse ore ramo pojedina lei, koja sua San da cn sain mush ‘orp predava erent onc, 70 toy hin vide pola 1. prog dela. 6‘ugodina sludba. To se vio fzahvaljujuéi] nedokusivom slasku Via dike {na zemlju) i to je zapeéatio Sveti Duh: harmonija tonova je Luspostavliena po Ofevom blagovoljenju (h épjiovia tv @B6yrav ‘i acpuxy| e08oxia eovnpusodn). Ona? ima dobra uskladenost melosa odozgo i zahvaljjuti Teojci"t. Drugim retima, zemaliska ‘muzika je samo podrazavanje nebeske, njena harmoniia je posledi- ca blagovolenja Tvorea i Trojce, a muzika je na zemlju dospela sa- ‘mo zahvaljujudi Hristovom slash, Isto ovakvo pledifte izlodeno je ina drugom mest istog dela Jovana Zlatousta. Opisujudi postanak trisvete himne on tvrdi: ,Ranije se ova hirmna pevala samo na ne- besima. Ali poito je Viadika blagoizvoleo da side na zemlju, on je prinvdio tu melodia (takode da side] k nama” (thy wedabia ta Sony xativeyne mpis fplig)’. Tvorevina Bobija nije bila samo t sveta himna, nego wopSte 1 sva muzika. Vasile Veliki Kesarjski (oko 330-370), govoreéi o njoj, klige: ,0, mudei iaume Ueiteja!™ (0 tig coos Exvotac 105 Sidaoxd00) Na taj nain, celokupnu muzitko-umetnitky raznolikost stvarnosti ranovizantijska patristika je podelila na dve efere. Ujed= ‘nu je ulazlareligiozna muzika, au drugu svi oni obrasci muzickog stvaralaitva koji suse nail van nj. Na ovu se velo éesto primenit vala éitava seria pogrdnih epiteta: ,razvratne pesme™ (Gover ropvexd), ,satanske pesme” (oaravixal wBai ili Sayswaders {8ai), .satanski horovi" (ecrtavixoi xopoi) ili, davolske pesme” (Gow B.xPokvxdi). Prilikom razgovora 0 takvoj muzic nije bi {oi nije moglo biti niakvih .nauénih rasprava® jer se ona nalazi la van naugnog znanja. Star je stajala sloenije w onim slugaevi rma kada su crkveni pregaoci, lileni strugnih ananja iz musica Toe, harmon, * Janats Chrysostom, lteprettio in iam prophetam. Howl, 1, PG 56, kolona 97-98. to, kolons 138. ‘ Rall Magni, Homan pslmum I PG 29, kolona 213. 2 Ido, Commentari in tsiam prophet ¥, 18, PC 30, islons 377; Jo son Cepnon,Be ave ue hl i 384, Kl 8 ‘to, De verbal posal 2, PG 31/5, holon 210 to, Expos np. ‘nut Vi, , XLL PG 35, kalona 106, 157; , Interpret n taam prophe fam. Hola Ti, PG 86, kelona 18; to, Contes teatro, kolons 435, ‘to In eistlam ad Epson commemaris cap bom. Xi, 1, FG 62, kolona 125, Eva, Sess monachi Capita practi ad Anaolam, 43, FG 40, kl 1 1252; Ene Alexsanden, Stones, PC 86, klons 417 de 64 - Vide: E- Raby,-Marianus Capella The New Oxfod Clasel Dictionary, 20d, Oxford 1970 se 653; WH, Sth, Marinas Capel and the ‘Seve Literal rs, New York ~ London, 1971 tom i ste 14-18 Aly Inpoducto musica, Artoxems, Niacin, Alpine Aucores snc again ter om et Jas Ma at pu vga ‘noes aid, Lapdon Bacvorom, 1616 9-124, "7 Becerts ex Alps Intodacione macs, cum Ap tabla eterm no tarum mascara, &. Kitcheros, Masurgia univer, Romsey 1650, se Sao, * Aiyi, Inroduto musica, M. Meibomis, nas deo, om 1s st, 1-80 5 Alpi apoge, Jan Mase! serprors grace te 339-406. Odom i raapeave coe nano prema ovo ida |vva rasprava je zajedno s delima Bakhija i Gaudencija prevedena na francuski jezik 'Neophodino je pomenut jo jedno vatno delo koje je izvrilo uticaj na razvoj vizantijske misli 0 muzici. Radi se o raspravi Ari- stida Kviniliana (Apwoteling Kovivehscds) O muzit(Mepi ov cus). Najraniji satuvan njegov rukopis nalazi se u kodeksw iz 13-14. veka Venetus Marcianus Appendici'. Svi ostali sada po- znati prepisi dela datirani su 14-16. vekom*, Rasprava Aristida Kvintiliana, jedno od najvetih dela o gré- ‘koj nauci o muzic,sastoji se od triju knjiga. Prva od njih je posve- ena podrobnom i opfirnom osvetjavanju tehnoloskih pitanja na- ‘uke o muzici, drugaiserpnom izlaganju uéenja o etosu i vaspitnom ‘znataju muzike, a treéa smisaonoj vezi medu principima organiza- ce muzickog materijala i ustrojwva sveta. Veeme nastanka ovog dela uvek je bilo zagonetka za istralivace. Sve pretpostavke o tom pitanju zasnivale su se na dvema Ginjenicama, Prvo, Marcijan Ka- pela IX knjizi svog rada, napisanoj poterkom 5. veka, korist ‘material iz rasprave Aristida Kvintilijana’S, Drugo, sam Aristid Keintlijan u_drugoj knjizi svog dela pominje Cicerona, koji je tumro 43. godine. Prema tome, najpouzdanija verziia mora da gla- si da je casprava mogla biti napisana u periodu izmedu druge polovine 1. veka i druge polovine 4. veka, Poslednyi njegov izdavat R. Viningron-Ingrem smatra da je ona napisana ynajeanije w dru {| polovini 2. veka, a moguée i kasnije“. Ingleda da je najtagni je gledite T. Matizena, koji iste veoma ozbiline argumente u ko- "st milljenja da se rasprava pojavila krajem 3, odnosno poéetkom © Alypins et Gaudence,tadus en fans our la premier fot. Bacchus ancien, tadiction enteenenowelle.Commentite perpsuel et tbleaux de notation muscle par Ch. Rosle, Pai, 1895 (Callecon dev ates gees rela Is mange, 9. * ‘rsd Quinlan, De musica libri tes, edit R. B Winnngrow- tn am, Accedunt quater tbule, epg, 1963, Vl ‘tao, VEX 4 Vide: H, Deters, Studien 2x don grechichen Musiker. Uber dat Vern des Marianas Capella vies Quine (rogram des Marien ‘Gommasion), Posen, 1881; W Sal ne. del rom lyst. 95-94, 218-227 “Sarsiis Qua, De music ib reed KE Winton ogra, st XOGK: Cita i spravese node po over ian. 78 4. stoleéa*, uoti stvaranja Vizantiske imperi, to jest priblitno u istoj epohi kao i dela Bakhija, Gaudencija, Aipja i Anonima. Ovo ‘iljenje potvrduju i neka zapazanja o sadrtaju dela Aristida Kvin- tilijana. Ovde, kao i w svim ranije razmotrenim delima, poklanja se painja notacj. Osim toga, autor pominje novije (ot vedtepo1) teoretiéare,sledbenike petnacstolestvitnog sistema, Raspravu je prvi put izdao M Majors latinskim prevodom' Drugo i2danje prtedio je A. Jan®, a weée R. Viningron-Ingrem®, ‘Niegovo temeljn istrativanje i prevod na nemaek jezik izveio je R. Sefle'. Nedavno je objavien engleski prevod rasprave, propracen 2zanimljvim istraSvanjem i podrobnim Komentarima T. Matizena. ‘Naravno, datiranje svih pomenutih dela je ote#ano, priliéno jednako i ne mogu se izbeti greike. Ali, radi ciljeva ovog istrativa- ‘ja nije toliko vadno da znamo konkretan datum nastanka ovog ii ‘onog dela, koliko da razotkrijemo njegovu smisaonu srodnost sa analognim deli ‘koja nas zanima. A's te tatke glediba, ‘uprkos svoj individualnosti nabrojanih rasprava, one su medusobno bliske po adredenim tendencijama svog sadriaia. Opste je poznato da je Vizantija bila naslednica kulture anti- kkog sveta. To seu jednakoj meri odnos i na nauk 0 muzci, jet je posve pritodno da premestanje prestonice iz Rima u Vizantion | nastanak vizantiske dréave nikako nije moglo promeniti muzicko- ~teorijske predstave. Nauenici sui dale mishlt uw prethodnim teo- nijskim kategorijama, ne slutei da éeistoriari novog veka povu- i uslovnu vremensku granieu izmedu dveju najveéih istoriskih ‘etapa, i da ée to biti 330. godina n, e. Naravno, svaki od autora muzigko-teorijskih radova, uprkos svojoj beskrajnoj odanosti tra- dicijama, prema svom talentu i znanju razmatrao je stavove stare Asides Quiilianas, On music. In Thre Book. Tranlation, with n- ‘eoduetion, Commentary and Ansortions by Thomas): Matisen, Yale Un ‘ery Pres New Haven, London, 1983, 12-14 Assis Quintian, De musica ib res, Me Mesbomis, na. del, tom 2a, 12164, 19953 “7 Asis Quintin, De musa bib I. Cae bres ansoeatine de di ammnate prope sc dicts, pur schol, et. codcam MSS, edt Alberos [Eke Brin, 1882 8 Vide napomens 43. 51 Aristides Quilianas Vow der Musik ingle, beret und ester on Rudolph Shi, Berl, 1937 "Vide napomen 47. 9teonije sa specifiénim smisaonim akcentima iw nekom svojevr= snom rakursu. Ova individualna obeletja su odrazavala nauéna strujanja epohe i mogu da posluse kao pokszatejikarakteristika fivota antike nauke © muzici u rano) Vizantiji. 3. Muzika ~ nauka i umetnost pt ni a ap ight peter ees pee te tial sinensis nose na melos* (Eibnous wéAovg Kai tiv Rept pe) ae Sala aiae noenaae man Sree ie ae ree sposobnos ws svrenom melosi" Gig Seapmec te mad ape ‘kai xointixt wav nepi td wéAciov 'éhoc)'. Drugo odredenje (29) Sie cee eee ime er iearcgtensitecteh smh Ee mpg weno ry is oer gece Onde se ne azar dob psoas aia train ds pod teminom amacita thas Secon pitas wcll tam Obed ‘mit samo hao mie wnéos nae © mw prom ‘ccityn dey 3 Anonym dee ‘aac 33. SE Ten, dames esc, 121. Job ojedaom, adn seanjem sana ovop termina ie) de 80 nomen: ,Savréeni melos je {melos] koji se sastji od reti, melosa i ritma” (@hei0v BF pdhog Eo 7 tema. Muzika je nauka u kojo po: Sojiistinsko i nepogresivo znanje (ris doganing Uépxet Kot &BrdRtar0s). <> Ali mi bismo je nazvalis pravom i umeéem Aon. na del, se. 92 > Senaky te ewe R. Viingona tages a(cat -zymy), jer je ona sistem shvatanja i njihovih[navikal,w ko) mma se vetba tatnost (bore we yap ton x xacedsiyetn Ka oirwy Ex dpi hoegié var), i kako su uvideli star, ona je neo phodna 2a ivor. <-> [Sto se tige)savréenog melosa u stvamosti ‘on se mora posmatrati [kao sinteza] melosa, ritma i rei zato da bi nastalo savréenstvo pesme, jer zahvaljujuei melodii [nastaje] edno- stayno neki zvuk, zahvajujui rtm ~ njegovo kretanje, zahvaljyja- i teti ~ metar. Ono ito se odnosi pak na savréeni melos jest ki tanje zvuka i tela, a takode hronosa i njihovih ritmova. <=> Smatra se da ona” biva teoriska i praktigna iz sledeéih razloga. Ka- dda ona posmatra svoj sopstvene delove i odreduje podelu i tehno logiju {muzike}, kadu da ona teoretife. Kada pak ona delyje sama po seh, stvarajuéi orisna dela na prikladan nagin, smatra se da ‘ona praktikuje. Osnova muzike je zvuk i kretane tela", Vidimo da su u ovom odlomku sabrana najrasprostranjeniia ‘oudredenja muzike, jer su ovde osim onih koja su nam vee poznata i tekstova Bakhija Anonima, prisuena takode i draga piliéno 2a- nimljiva milljenja. Pre svega, neophodno je istaci da samo w deli- ‘ma pomenutih poznoantitkih autora postoji odredenje muzike, U svim drugim istorjski ranijim invorima ono ne portoji, Arstok- sen't, Prolemej!, Kleonid!? i Porfirje™® nist davali odredenje mu ike, veé harmonike ~ odeljka nauke 0 muti koji ukliuéuje prow favanje izrazito tehnolotkih pitanja iskljutivo melodijskih aspekata muziékog materijala. Prema tome, formulaciia poima Oe emi rine ran pan, aan Zao tim one hoist hao eda od speci trun arog numa ‘vodata ma i, odnoset se na aseguta Bew” (det E Borthwick ska ‘GA ppd te nek, Catal Quart, 3, 1959s 3-2 tp jet ue Arts Quin. au deo, 4-5. "Aatoxen,Elemania harmonica Roseta Da Riot recensit, Ronse, 1954, 41,44 12 Pclemae,Harmonicoram lites. Naveden po: Di Harmoniee- bie des Klaudios Polemaios, hsp. LDiting, Goteborg, 1930 (oreborgs Hopstols Asse, 36), 3 "Cleon, hagoge harmonic 1, Navedene po: C. Jan Matic eriptoes rec, 6.179 ‘ Pocphyei, Commenai in harmon Froleae 1. Rope Kom ‘mentay Su Harmonie der Polemaion, hg. 1 Ditng, Goteborg, 1983 (Cotcorgs Hoga Ara, 3/2 & 82 muzike nasal je tek na izmaks antike.U tome pre svega treba vi- feat dolar da tk w zaveino eapirazvojaantgka navka o muzici Pokatava da napravi nov Korak na puta saznanja i uevajanja Dbjekeasvogistrativania wcelni, potev od objafnjenja same sust- tne muzike. Ova tendencija je veoma karakteistina, jer omnaéava ‘nov nivo sistematiacie isptivanog mateiala NNavedeni odlomak Arisida Kvintljana sadréi kako stare predstave 0 murici koje vode poreklo iz duboke drevnost, ko i hove zazvane aktualnim zahtevima umetnitkog Zivota, Shvatanje {eon medurcbnih odnosa izmedu murickog zvuka, pokreta tela i te, erenot das anaje muzike ativan strata Adusobnog dejstva 2vuka i pokreta tela ~ sve st o osobine njstar je erape rvoja muzike, kaa je ona fnkcionisalaudrteras ple fom regu edo s tim, u odredenju Aristida Kviniijana prisuni si seksh anata nor savor ys pom ed bu srt ai ‘anje mutike kao fenomena koji posto dvema hipostazama —kao pata | kao umetnost. Dab se po zaslzi ocenio taj deo odredenja Fotktlo njegovo meso u razvoje navke 0 muzii celishodno je podsetiti da anicke nauka o miuzic ikada nije operisala poor hom (arena, gumee", sumernos’). Za antieke proaéavaoce rnuaika je uvek bila zuanje, nauk (Emory). Karakerisio je da ‘Assokacn samo jednom pominje w Harmonskim elementima cet sip (eine), govoredio zanatijama™, » «teat, brusat | nck Grugi od zanadja” (6 réeva wat 6 topveotiy wa cepa wes ‘ex! Pod febne sew staro) Grékoj podrazumevalo praktiéno delovane,usmereno ka stvaranju nih predmet il stra. Tako je, ta primer, Arstotel Politica VI, 1339 45) bio ubeden da muzik ‘aol ivode oni Koji sue izabali kao s¥oj poss i zanat* (p ‘yo we tézymy). Za antku je tne vek bila povezana s pak ‘tom delatnos. Uz pomoe ovog termina odredivani su ne samo smetnici Dionsa®(reyten A10¥5000)! nego i yvetinelva, x TW Arson. na del, 42. "eRedrebnge ms ve F Gevsere, Hitt hve de a muse de arg Chr, bom aS ran, Doni a Diese dr stg recgies romaine, acer et Ed Sah, Party 1892 torn 2st 2460209; Pcaed Combeige, The Dramatic Festal of ‘Ribena, ded rsa by Goal aD. Lew, Oxford, 196s 279-321 3bolova,upralianjadetvom, razmene,predena, tan, gadania i Iuka itd, Terazto teonjsa usmerenost nauke © mic nie pruta: la mogunost da se ona posmatra kao tebe. ‘Anstid Kvintijan pri put, batem w straéno) muzikolotko| Tear navod element fo rk mori kao na 0 ‘muzike Kao umetnost. On se ne boi daw tom pogledu ide protiv tradieije i nagatava vaino obeletje umetnost koje se avek podrazumevalo, ali se nikada nije pominjalo. Prema Aristida Keintlijan, muzika kao umetnos je ysintem opadaja.u koja se vetba taénost*. Tim retima je pordeno ne samo obracane Painje na emocionalno-tulne aspekte umetaitkog swaralasva bez kojih se ono lava oduhovijenost, nego i dubsko shvatanje ubnostinjihovog aktivnog razvoja. Formulacia Aristida Kvin ljana veomaje karakteristéna, er ona osseljavanajvafij st nu muzike na kojo} je nekada etao vgevekovni tabu i ofigledno ukazue na pov novih tendenejau nacho muri. Tait, mote se smatrati da je termin navika 6posobnox) (90), kote Koriten prilikom odtedivanja mutike u Anonimovo) easprai (22) (wideti gore), istojsmisaonojravni kao tebe Ariatida Kvintilijana A za nije karakterstiéno da upravo w ranovizant- skom petiodu ret umeinost prvi pat dospeva naslove nautaih dela o muzii Bakhija (Ud u wmeanost mucike) i Anonima (Mu ‘icha umetnost? ‘Na stom gleditu rarvstavanja muzike na navka i umetnost nazi se njena porpodela na tconipku i praktitn Tekst Aristida Xeintiljana u tom pogledu je porpuno jasan: mika koja raza tra svoj tchnoloke probleme teoretie kao nauk, « muzika kos se irafava stvaranjuumetniih dela pojava je mitke prakse Osim navedenog odlomba,istu misao potvedue i odeliak (5) rasprave Aristida Kvintlijana koji sledi ta njim: Teoria je ona {muzika} koja spoznae nena rehnoloska prvi, osnovne katego- rij i njihove delove, i koja isptuje pete | prirodne varoke [rmi- ike} i [nen] uskladenost sa bier. Prakeiéna je ona (enna) ko- jn deluje u skladustehnolofkim pravlima iim ej ko se naziva Yaspitanje” (xd was toby texas Evepyony hoy eal Oy "70 mifnsama anit temina kj onnatavays mai sme videt 1, Schaerer, Emorgn ot Teg Etude tut ler nia de conaecance et dart TiomeredPlatom, Maco, 1930. 4 xonty perabivov 0 eal ume sansa, Opt je nat Kay fe el hata] piavls anda vsptanjo mui msrcdgvina Zao pominangvapne age monke Korte tru nvedcnoyoddonke Aruids Kina mle ima samo days ds akats na tivo vod munkog dl, fife be posredsvom evar dlovanje use na nenog se ear asain tin na jegovo vata. tom passa Ars Keyan podobno late say. ne deloe muse seongh co mie dl na prot | taped (eo) posto tea. Med jp Toon earned wine Cro (28. Suovii eo reve) 1 kof uaa sin sa ‘thtolttom spk daa harmon rit me rake tte de na prin (© zone) rae pomenoth (lvs) how ira (0.7 aeypekvn), Delo pimene au melon tmopen por a lcon rca su isrumena, voi poronin u Kojima se Korie odrden tle pore fk odo Yarea)omovnm lon, Telotene Wasi s mote prkaza wvidusledede tee: Teoriski pricotini——_teipoadki sriemetihi — enootl harionski iemighi mei Prakigni privitna ie Suet sami Sad ps melopcia sitmopeia povaia Arnie Quinn mae, dl, 6 To jen tose ake naive prod” 2% iia sani, nat de 6 "|Sudeci po analiziranom teksty, .teorijski* deo muzike formu- lige njena teorjska pravila koja moraja biti w saglasnosti s njenim prirodnim osnovama. U vezi s tim, tehnoloiki deo se diferencira ta ,aritmeticki" i ,teorijski* u pravom smislu. lako sam autor ne ‘objasnjava svoju misao, nije tetko naslutiti da sadr2a) ,aritmerié- og dela ini prouéavanje razligith proporcija koje izaavaja intervalske odnose tonova. .Tehnolotki" deo u udem smislu posvecen je istrativanju melodijskih (po antitkoj terminol harmonskih"),ritmigkih i metrikih aspekata muzike. Te ti stra hhe muzigkog materijala imaju svoje ovaplocenje w »praktiéno| imuzici, ostvarujuéi se u melodijskom (uekonotia) | ritmigkom (rSporowa) obliku kretanja, kao iu poezii i usredsredeni su u narofitim Zanrovima umetnitkog stvaralaitva ~ instrumentalnim, vokalnim i pozorinim. U osnovi navedene Klasfkacie ti su vatna Ginioca muzitkog iaraza ~ melodia, tam i metar. Oni su u .temelja* obaju delova sistema. U sadréaju delova ,tehnolotkog" i yprimene zapaza se po- etn i zavrini stad realizacie sredstava muzickog iraaa: harmon- Ski adeo" ~ melopea,ritmitki ,deo" ~ritmopeja, metritki deo" — poeta (kao Sto je poznato, prema gledistima sarih Grka upravo je ‘govor pridavao umemni¢kom matenjalu metrtku skladnost,Videt, ra primer, ranije navedeni odlomak Aristida Kwintljana ~ I, 5). ‘Ove ti najvatnije kategorie zajedno sa sadrdajem dela witrar* Kine jezgro muzike. Anonim pite io fest ydelova" (ulpn) muzike", i 0 njenih dest vista" (ibn): harmonskoj, ritmitkoj, metro), in samen peso poring, Navan, she el se vremenih predstava,spajane ovih pojmova u jedinstvent pregled je :mefanje kategorija koje imaju rai smisao sjedne strane, odlj ka nauke 0 muzici koji proufavaju sredstva muzitkog iztaza (har- ‘monski,ritmigki, metricki), a s druge ~ samih Zanrova (instrumen- talnih, vokalnih i onih koji se odnose na pozoritnu muziku). To pokazuje da Sestnajvadnijlhwdelova muzike, 0 kojima saopitavaja spomenici nauke o muzici, nisu bli svedeni u jedinstvena nomen klatura po svom jedinstvenom smisl, veé po svojoj vadnost (Od Aristoksenovog doba (a najverovatnje, i mnogo rani, jer je teoretidar iz Tarenta samo zabeledio tradicja koja je postojala Anonym mad, s 92. 2 ho, 76 36 1 nega) pa sve do epohe u koje} je veo Porfirie,nauka © mu- a SE dele Smo na ein dea harmon, rk mes “nga, Postojeipodact nam omogucavaj da smateamo daje rank bila poliéne rannijena oblast nauk o mui. TARO, na Primer, gramaticar i sofstAtene) (kraj 2 i potetak 3. veka nae Ero svojo)eavenoj kat Goeba sofa (XIV 634 C-D) pominie ‘ekolixo Avstoksenovh dela 0 nauci 9 insramentima io instr mentaliima-evedatima: O aletima (ep addr), O aust ‘mat instramentima (Ilepi @onow ai apraven)*, O busene Undo {ep e®hay sphoves, isto XIV 634 F, kao i Anfanovs injign Auer (Atheist, XIV 618 B)*i raspravu O anletima, oj fe satin neha Prandat". To au samo nepospane ire ve Si nekim od mnogobrojnh dela o organic! koa, bud ‘aij odeliaknauke o musi, sistemataki privlatlapaznu naue- ik. Aly naalot, jedan od th adova nie sacovan™ ico So vidimo, vest Koje st dle do mas govoreo deima 0 organi, nasalimr mnogo pre viantiske epohe. Ali ne postoje i= Taken povdac sicim adovima koj se odnose na period ko nas anima, Kako se mote tua takva situa? “Ona Ge posta razumlva ako se sete kakva je kvm bob veal heansvo prot starogrkog mziko-umetnitkog nated, {psu asjadny tibutlbir stromentiseromentalna muzika. ‘epomitiva borba cre pro instrumentarin nije mogla dam trot natc o murs. Za e moglaprouavat naka oisramen fra insrumeaio vedi ak obit apres bia Tatena napa evanicne ideology ako sje aap pogrdama predstavnecrkve 1 ako se ona postoveivala §najstasajim poro- Nauka harmonia je samo deo zante mantra sta eka bao io je simian orgs Aion na. deo 41), ben 94 $a dei natabooane harmon, mika, metaka torn orphye, ‘nde, se hens mau deo, tom 2, st. 422 3 fa sa 2 foe 328 io XL 438 F424, soins wat 2 absent pod isrumentia,o metodimaivodena mania 0 sini inteumenni nro mors seo) w ek elim Arne Top de 174 2,185) XI 6,639; iden Athens nat deform 1 {ee 290-317; om 2, se 320-49) | odlima Plsovog Onomastbona (N, S582, ab-9 des Polaco. dl 218225, 226-227 a7‘cima? Pustiti organilu w oblast nauke o muzit i samim tim u sistem ‘obrazovanja znatilo bi biti u suprotosti sa étavim aredenjem Skol- skog i naucnog Zivota, sa svim moralno-etckim normama drustva. U muzitkojpraksi vite nije bilo onih2ivh impulsa koji stimuli ine teresovanje za prougavanje problema organike. Proila su vremena ada sa iavodati-instrumentalisti dobijli nagrade na panhelenskim ‘akmigenjima i bil slavljen kao nacionalni heroji. Nlhova je delatnos postala predmer prezita i omalovaéavanja, Na kraju je organi ka kao tradicionaln odeliak nauke o muzici prestala da postoj. Mu ‘ith teoretigari (i pagani,a tim pre brian) nisu se vse usudival da syoja dela posveéyjujednoj ideolofkitako ose temi®. Po ‘radici, organika sei dalje pominjala prilikom nabrajanjawdelova™ ‘muzike. Ali to nije bilo nigta drugo do danak obiaju koji vie nije mao nigeg zajednigkog sa stvarnim stanjem stvar Uporedo s tim, zahvaljujui isto} tradi, w dvama poznoan- tigkim muzigko-teorijskim spomenicima éudom si se safuvala dva ‘odlomka, dja je tematika povezana s najstaijom organikom. Prvi od njih se saduvao u Anonimovo) raspravi (17). Pod ter- ‘minom organika (} épyavees) on shvata ,ugenje o instrumentima (civ tay Sppévxoy Seapiay), medi kojima su jedni duvacki, «drug Sian, a erecisolistieki glasovi, Zicant instrument sta kita +, lira [njima) sli. Duvagki su aulos, hidrauligne orgule | pre oni. Solisticki pak instrument je uglavnom Iiadsi (plas) kojim aria de eda orca wren mo rid nian eevoren pagan, Cela negoraeapeava od poeta do ke pro- {cu paganhim poledom ma et St see Saph autrymoa dels ‘atk leita apslutno bens Uma se iat amo mutthoseorp mate ‘al ber bilo aki wideotothihnaslojvana” (pop Boejeve De pstitcione ‘nda. Ostae raga da ro reat poste tans sade ropa Inogabromihprepsvats" piredvat se wluleno dri aoe Nh xan doslovno gob. Unpte ova rete Kotla wacko) auch «mica cxnatavanje soliton ven yn ang slo seme slows vs galt as ad mbar dee a Kary, yd woh ~ rerumenan mcd bes fe ype sls deo del rec: S: Michelin, ms deo, se 977, Mog gr eran yak eri anh tor A Vien A ie, mad, sett, 1 Thepd sa instrument o kojima nts nije porno. Osim naredenc Anorimovog oilomba, ova inten © pomin samo a vention lor pod navom Setomaae (et eo pop 3) 88 pevamo. (Posoj i udaraci instrument, na primer] oksbafe pomoe kojih nek [mosigai)prave insrumentalna pacnys (BC Oy spoveves nies uehobo001)" 2, sta pominjana instrumenata seu se u drugoj knit ras prave Aria Krintliana, naocio u ver sa emocronalnie def vom muzike i njenom dlogom u vasptana I, 18-19). Od ve- iikog znatsa je odliak (16) powvecen podel insirumenata po mudi | ein sletja, Presa hoe ew at satura fuse od sarine, ada je sh veoma ouelivo (neuporedivo pref Denil nego Kasai) reagovao na rie sere tortih visna Pri tome se nizak zvuk uvek dofvjava kao neito vatno, miidevno, Datak herojsko, a visok kao netto nedno i sabo™, Na sow to. fae ia svorene honepsn pea hj) sus insiument de i po svom opsegu. Nina arkaitnot se porredue I time #0 v oj odredena naga igaja croc karalaecaibe negara, o, kao Soke omar premtanom prod ema tonto jagubilaautoriteci postepeno je ela iz nauéne upotrebe™ we lako se pesma | mclodia mote irvod ghssom, ipak se do- zvolava da se oni kort tao da sam gla harmon ne sa Tajo [ove ulove) za prutanjezadovolstva svakom shane, fer f= ddan [las] pruza zadovolstvo jednima, a dri drugima, Na slican ‘atin ei instumentimas na kakve se, po eros, tonove naviks- 4a svaki (Covek} (os Exaor0s goOerIO. oyolaran Kate tS Yhop,tabvim rune se on taovolava oleae: Me- 4: davatkin [nerumentina] matiin Bite mogio sata Pinks” 2bog mocnog [evaka}, a fenskim ~twlni 1 Zalosnt figiski fuls, Dalje, medustednjima, pis [aus] vide odgovara mu- Anonym. man. del st. 78 58 Adie Golan, me. dl, se, 9-92. + Rdrobnie tome vies E ep, Docnse asowacora soma nacen © sree wpa wir Beton genet ton ane 1 BIC 5S Gdgorrsjod mul, povetan stim problemom, rasmus se 8 Atak: ep Arne yee 0 weer ot. LET. Sj osrimen reine ea wah iets Sun, The ty of Me sical nomen st aS 8; M. ee, Das Mule der Grech, Rt ins 845 rao rim rtm, med ovis kof saucy neta stdin polos ‘meds inamentina kj aac eve moo ontne Senko fale 99kom principu 2bog.iskog zvuka, a horski aulos) ~ Zenskom bog sklonost prema visokom zvuka. Zatim,w Heanim [ise tmentima] pokatujese da lia zhog veoma nskog registra ty o)Aiw Bapverte i grubost(2vuka odgovaramuikom nately Sambik'® Zenskom, [posto] je ona neprivagna zbow nenatih Fazmera ica, prlagodenihvsokom cegutra (aera male O60, tog ie shy pepo toy zoptoy) + vod raslablenost edu Sredojim (instrument kara] velikom svugnoteu edgovara fen Steno eel kare ja en ao ame nos lao se med nia zapazaju i nekedruge [este mjihove Driroda ve je tefkorazume, [pois] clini pornae osob he prema Kojima ubrajamo fnsramente]u svaku {kup}, Na {3 nai, svaka armani | svakiritam po svoj) su riod sod nis nein instrumentom To je sve So se satuaio od anicke organi, koja jew anovi- zaniskom period tila jugena iz nauke o muri Alt proces, Promena se nije s¥eo samo na to. Priikom provtavanja ievora, Skreée padi jsjedna okolnon. Teoria twrdi dase muri dl na Ses delova, med Kojima je wxino mesto dodcljeno Zanrovina in. strumentale, vokalne i posorine muzike. Aw tevorima serie ne govorio osobinama vokae (bby; ona se ponekad nazivala sovreniv® ~peonihomy, oes, Onom Loja sade ek pocorine (bnoxpedy) muzike, Prema Anonimovim retina (18, sve pe snide pozorine mike vakome st sme", Naravno, ie tbo nal a su predstavil ti 2anrovi. Al odsustvo odgovarauch © mnogobrnim podem suloe viet A. Howard, The og shin, Herve ea Cel Ploy, Basan 99 ee OE Schlesinger, Th Grech duos, London, 1988; Sache The Hacoy of Maal Iarment st. 138-142; N. Boley The ali ot Mero", Ameren Journal of rcs 50,1946 317-240; Wagt nan dl 38) La 2° ovom instrument viet: Th. Renach, yt, Dictonni des an pitts encase romans ed. Ch. Darter et £8 Sgho, ar 1904-0 6 Tons 1449-1453, F Maun, Sandu Rule Real bmytopie dor Cla Sichen Aeromactnenscha Neve bentctng Zwete Rehe, sutat1920, Si eon aga, {2 Antes Quien nat del, se 84-85 {tA na de 7 90 objalnjniau deima namenjenim obrazovanju muziara, u najma- tj ruta, tgleda Eudno, Modemo pretposavisi da je 0 posedica ish ueroka koji su doveli do uklanjana onganke a nauke o muz- Tzu odnos hriganstva prema ypozorsn} mic” i prema pestama tr instrumentalnn pratja bio isto olka negatvan Foo prema sumostainin instramentalni fanrovima (kako smo vee pominjal erkveni oc st tumaél pslam kao vokalno-inst- IentlnZan ~malednikdrevnih Davidovihpsloma; itovreme- fo oni so stopaliprotv nina stemenih ablika vokalno instr tmenalnog miziianja, povezanth s paganskom umetno). S gleditaerkve, on subi toliko etn poroéni da ssa mogl bis Dredmet nauéne analize i moral su biti ani i Skolskih prev Fila. Alu umetnikom Hivota ranog peroda Vizantiskog earwva eo wean se prepa sar pgash | novel) muzcrana fe podriavalsvadajugarelige: Ups vim progonim, na ‘lin ovr Sj koten seas dlc posi, nash ie po on konto ni is poi ane pl feito jc bilo da se ne pomene njhovo postjane. Zato 1 Arsid Kintijan (3) 1 Anonim (1) samo uzgred pominu te fanrove, te zadeavajed se na njihovom abjadnjavanj. Danas je veé nemo: tive odredit dal je to uklanjane matenla gzabranenih” 2anto- fra bila opreznont autora muzsko tori rssprava sh pak posi Tica redakce mhovih aang prepsvaa, Kako bilo, spoxavilo Se da fe nauka o muzici, postlitsju fest wdelova* mike, eapra so ostavilau upotebiznatno mane jh ‘Sina suing vadesia je | mer Al xa to su posto dea- war, Amigke predstave o itil {merc formirae a se ‘nom nasa raadoblj,kada su red, muzika i pes predstav ia inerasadiv! umetnih spo, Uprkoe rome Soe period nastanka Vizannije murika umnogome selda sstvaralacku autonomiu", ravéna glitao rtm | met ossala su uglaynom nepromenie™ tim pet overs mom on men ho Su posal vokaniZanrovstekstovima Jer je meta, prema op" eprnvacenom mitienja,snauka slovina, Ztim 0 tlogovina, zatim ostopama, posleCegao metrima (a pravom sms, najad, © poss, Ho | sub da pokadecijeve mete” (xpbg EvEESW 200 TT Vides poste I odeiak 1. org dela 1oxono® wig wexpuxiis xapan Oéuevos)*. Prougavanje muzitko-te- ‘oriskih rasprava ovog perioda pokazuje da je metrka u njima 2au- imala priiéno beznatajno mesto i da je predstaijala samo ive- stan danak tradiciji koja se davno formirala.Alipije samo jednom ‘pominje metriku kada govori o ,delovima” muzike". Pilikom nje~ ‘Rog pominjanja Anonim (15) beledi samo vrste metara (timette, terme, pentane a Bake, 89) konvatje daw sve vrste metara i mefovitihritmova mere slogovima, stopama i ka taleksama®, Jedina rasprava iz ovog vremena w Kojo] je metriei do deljeno nekoliko opfirnih odejaka jeste delo Aristida Kvintljana (1, 20-29). Ceo taj materjal, medutim, wopite nije povezan s mu zikom, vet sledeci najstarije tradicije, pripoveda o tipovima pee snickih metara, Prema mishenju Aristida Kvintilijana (23), anes tar je sistem stopa* (barrie t085)", a glepi sistem (koji se sastoji) od metara naziva se pesmom (vb & &x tb jcpov elimpes abs ovorua xadeiea roinyia) (I, 29)*8, Prema antigkim predstavama (makar i netagnim sa savremene taéke gleditt), metar je bio iskliivo karakteisticno obelete teksti samo zahvaljujuci metra muzika je sticala metrigka svojstva. Zajedno stim, niu jednom izvoru otvoreno se ne postulia da je samostalni muzicki materijal bez tekst lgen metrickih osnova. Medutim, metrika se poverivala samo s tekstualnim strukturama. Snaga tradicije iu tom pogled nije prutala mogucnost dase pro: ‘mene dogme koje su osvettali vekovi. Ali posto se tokom citavon antigkog razdoblja odvijao aktivni proces fedvajanja murike u sa: ‘mostalnu vrstu umetnost, dela w Kojima se ilade osnova muzike peklanala su problemims metike sve manj i man padnj, Na aj, u zavrinom stadiju antike, metrika kao nauna disciplina faktiki je bila iskljugena iz nauke o muziei. Uporedo s nestajanjem nekih tradicionalnih oblasti nauke 0 ‘muzii, u nju je bilo uvedeno proufavanje notacije, uprkos tome Ais Quinlan. na. del, a 40-41. Alpin nv del st 367 {8 Anonym: del 78 1 Bacchi ade, st 312. Katee (casi je ve slog mera ® Arsidis Quinlan aude se 41-93, Sto 48. lo, 32 92 to w antic parsemantika (zapaoavrest ~ muzgka notaci) nije ila sastavi deo nauke o muic U svoj vreme Arson Kategori pao prot wodenp nace w armani 0 [tige toga] sta neki smatraju ciljem pomenute nauke harmonike, neki ede da je nen cj spisivanje melons svakor del koje si wodi. Tako tidenjewopte poe porpone 22d. Jr no tacia (ne smo fo] nije cj nauke harmon, nego nije ak Injen] deo (od yup 61 népag tig Gppovixiis Emoriying éoriv 4 apocrjayriet, 22° oi8e uepoe ou.) U tim retina Ar Stolen je enon opiteprhvageno ged, poito se iw ednom Od dela starogrkihsutorso mi, hoist vel pre Por, ni ieada nigde mje pominjala notacia Tek poanoanils auto po Arobno ila njen sistem, Staite, Kako st mote sud prema i ‘vorima,w to vreme odejako notacit posto je obavezan 2a sve FeruGnerasprave. On je pristan kod Gasdencp (21-23), Anon ia (13; Uh, 76, 68) | Ansida Kvnajana (7 9; Mya Bak hije 18) 29°34, 38-39, 41-42) Anonim (3, 4-10, 78-79, 80-81, 86°92, 967108) mnoge islofeneteonpke postavke il ftrju moti primerima, Sre sto novi tendencte hoje ie po fnavala navka'o mic prthodnih petioda. One svedoce de Proutavanje nota postalo neodvji deo nuke o mac, iako Fe dred ae trade, teorenicar isu pominjal priikom nabaj. is omovnihwdelova" muri. Prema tome, u proufavanom periodu nauku o muzici satinja: vale su eri osnovne oblasti~ harmonika, ritmika i notac proxi at deo, 4. 93. Harmonika. Ritmika. Notacija 1. Pojam harmonike Pred potetak ranovizaniske epohe postojala su najrazliitja odredenjs harmonike, Prema Anonimovim eetima (19), harmon a je anajvatijii prvi deo muzike poo je [a njega ulo eazma- ttanje praclemenata muzike, raciementi su pak tonovi, interval ato So ave nasae od nh (tv ~ wepSv wopusuaov Eon wal RpGrOV = WY Ya Apo Howorne REGURE DeopNRC, APD ob Gor @by70t nat Buzatiyaea wal doa Ex soSxov oowora: ‘ex)!, Ovakvo odredenje posmatra harmonike kao odeliak koji prouéava samo mikroelemente ~ tonove i intervale- Uporedo 3 tim, wodelka 14. isto dela govor se o harmoniei koja se deli na 15 Testvia i na mnoge rodove®. Zatim, Anonizn (32) pie da je siarmonika razumna velina koja govori o muzc ot... duo ‘xt zvn hayvxh repiizousa tov Repl HoomLxTs Royo). Ovde spo) tézym sa takvim pridevom kao ito je hove, predstavja 2a shvatanje | prevod odredene tekoée, jer st smisaone koordinate Ui et smestene u raz ravaima. Ako taj na prvi pogled éud- 1 spoj mje rezuleat gretke prepinvata i kasmie redakeje, nije ‘Anonymi. mau deo, se. 78-80 boa 96 tose 94 * vt vata moguts: telko 4 mote prespomavit ds aor amungke econ povmaa he (oe menos, vera) ho mo ono 94 kijuéeno da je on izazvan onom tendeneijom ranovizantiske nau eo murici koja deli muziku na nauku i umetnost. Ako je 2a teo- riju postalo moguée da posmatra muziku u dvema podvrstama, ‘onda se i harmonika, najvaznii odeljak muzike, takode mote ispo- Tjavati u dvama oblicima, Osim toga, u navedenom odredenju harmonika je prikzzana kao deo Koji se moze poistoveiti séitavom ‘muzikom. Takvo preterivanje je izazvano time Sto se aspektima tonske visine mozitkog materijla pridavao odluujuznaéa). Ni- je samo u pitanju to Sto se muzika pre svega shvatala kao sistem ‘uzajamnih odnosa tonskih visina, te se harmonika koja njih prow ava posmatrala kao ,elavni deo muzike” (rpateDov... uép0¢ 00 ‘ouxig)’. Jer dva preostala dela nauke 0 muzici—ritmika | metrika = nisu pripadala samo muzici. Ritmika je bila valno obeledje ‘umetnostiplesa (Opznets) i zajedno s metrikom je slutila kao te rmelj poerije. Ali poezja i ples su bil ligeni muzigki osmidljenih :melodskih kategorija, Sto je spadalo u pojam harmonika. Upeavo Se iz tog razloga sadr2aj harmonike povezivao sa zvuénim ob! sma karaktersticnim iskljuéivo 2a muziku, i anitki teoreticari su esto inlaganje nauke u muzici potinjali odredenjem harmonike. Nayedeno Anonimoyo misliene (32) nastavla tradicja koja je na- stala jof u antici. Ali, kako smo vee videli, od ranovizantskog. pperioda, ona potinje da se menja, jer najtemelitireoretiar: daju ‘pre odredenje same muzike, a 2atim njenih ,delova", medu kojima je harmonika i dale najvainiji. Na taj natin, u navedenom Feratkom odredenju prsune su ne samo nove tendencije (tretman Inarmonike kao ,tehne"), nego i stare Prema svim izvorima, harmonika se deli na sedam delova, Sva- i od nih je posvecen prougavanju neke strane tonskevisine:tonovima, intervalima, sitemima, rodovima, lestvicama, modulacjama iimelopeji’. Kako ée pokazati dali ilaganje materiala, rodow i le~ ‘vice su bili svojevrsni sistemi, Oni se nist ukljuéval t odejak po- sveéen sistemima, veé su postjali kao samostalni delovi samo 23t0 §o su imali neuporedivo veci znaéaj u poredenju sa drugim sistem Rony, na deo, se. 92. ‘Toit st esovnl stave pomnoanike i ranovzaniske muicke nase 0 imelopey aloe mom nedavno ojaenom can (E, Tepan,«Atmne $Pente 0 menece 143-148) 1 oF} ka ve ov problem ne rama, ‘vol Gases mote uponnats jm v mavedenom ma ad 9sskim tvorevinama, jer su predstavlai takve suitinske aspekte muzike kao 3to su lestvice i tonski rodovi. Ali njihova smisaona vera ‘a vim sistemima je ofigledna. Zato je celishodno posmatrati rodove, lestvice i modulacje koje su najneposredaie sa njima povezane, u odeljkuo sistemima tonskihvisina(melodijskim sstemima) koji su spadali w arsenal nauke 0 muzici. 2. Muzicki ton Muzith ton s odredivao terminom @S6r%0s (ons). Uprkos ‘ome so je w starogreko| leks ilo dovolino ret koje su oznaea vale ava (gov fc, wgos.t6v05 i051 drupe), za oznaéavanje tng ara i iran re ong (od gl erro} Bakhie 4) odreduje murick ton kao vest" melodiskog yuk na ij visi jer jena vsina koja seodava'u melody skom zvuku sara ftong (9a tease xedexg Em way sow wa rap sdors bv gov np Seiou Eek @BSryov dnored. Na drugom mesta Bakhiverasprave(l 67) skeacenom obik Je ponovleno isto odredenje’. Ono je prsuto | Kod dragihasto- fa proucavanog perioda ~ kod Gaudencia (2) | Anonima (211 48}. Nata nati, sting longa se uvek povczuesjednom jednom visinom. Aly po miljenj teoreiara, w murikim i nemuzi- ‘kim strukturama ona se realizaje na radiite atine. Gaudencie {h 1)opisue tu raziku na sede! natin: Prostor2vuka posto taamakn od dabine prema vsti obrauo, U njemu se odin bilo koje kretane govornog itervalskog zvuka,povtenog | sie nog (oaviig cot tonog tb Gx Baporntas Emi Seva Sore "Bacchi mae delo se. 292 Ito wr 306 2 Gauderiin ma del, 329 Anonym a dey 80, 102 & inne kategorisi dain opSepibvatene w amis aac om 1d dobro odetires arcane entiog eemsaje mesg pom 'Uovom tela jednobareme ret = meme sore prise aoc ‘unhurt sera obeletavanapojea rani pons tm shane a tance whoa se Lede svudni to, a uaaemuoren= a mepove karin Kobe Zao e pe pevedena kao rao drag Las acral ai dia. Ev ron rp oxpepera sion gavii xing Ro ‘ross ve xa Biaormu, envewvouing we xt GEER) [itjedna svar ew govoru Koj se medsobno sporsnumevamo, [pe] tonovi prelazetakavprostorneprekdno (ovvenes), pops nekog aevodnog i niavodng strana, ne aadeEavaj sna Jed ‘oj wn (ob ex ws Loweievon tzocax). Zvutane pak koje ‘azva intervals nina kon natin se ne vi neprekn (ne Slgno nekom stan, vee neprimetno se rapored pela edi nevelilsprosortaztirva odredena visa, <> Ocada fe ‘no i dobilo odgovarajuctnazw 24 ralku od govornog ono fe asrano inert 'U ovom tekst se istic da se celokupni zw prostor koi se koristi u liudskom govoru i u muzici, ne osvaja jednako. Zvuk w fpovorn pelelprostar urprefidon, we Glaiajusoje cate ‘cko} konkretojvsinsko atk Po feranu ators, ovakvo kretane avuka lino je snekom sean (piaet td) koje provi Tavnomerno ie zadfZava se nina kakvom esta Zuo rosto- te: Droge vta krona) = uch Iracuje~ carvan se ponpe no drugaie U ovom slugao vak peli nevelike nee prosto- re to kao da je neprimetno 2a sith | zapada se smo onda hada dosite odredens vii (45) nek take w oj) kretanje ko da prestsjc na ncko veeme oxtae nepakzetno. Kako kaze Anonim {G9}, win, to kao da je nepokretose rable suka" (t- tng Bf for ofov oxdong nth ovn sig uv)”. Ovde je vaino brat pata na apstrahovano shataie tonskevisine. Srakom tmuriara prakiéar | eoreitay odavno fe bilo jasno da je zvuk trope smo ukolieo poe poten ea kop reper Pode anona™ Pseudo-Euklida posnjeCovenom frazom: +Kada by po- soja [samo miovanjet nepokeetnost, ob bila ina” (€ 4o- ‘ne fin xa Gxtvnoia, xen Gv fin. Osim tops, reduc tonski visa eon apstrahue obavero krtanie | ri dae tina poverand ca zautivanjem kretany 6 nastankom mirovania Baltiseshvatosmiso ovog paradoksa, aime se Anonimo- vom dla (37-39): ,Podiane je Kretanje neprkidnogzulkaimi Grade. ma. dl, se 328 * Avon del, st 102 Beudo- Eads, Seto canons (po ian: C, Jn, Msi serptones ga es. 148, 97‘eg mesta naviSe, a spustane je sa vi8eg mesta nanite, Visina nastaje zahyaljujuéi podizanju, a dubina zahvaljujuéi spuftanja (ong 8 8 eaten dog, a EB ig ‘ta Bapinng). Jer, kako se kaze o instrumentima, zatetudi ticu vodimno je w visi, « popuitjuéi w dubinu. Ali vreme u roku ko: jeg Stimujemo i menjamo ticu (&youev ai pevaxtwoOqey hy _0p6iy) po visini, job uvek nije visina, jer (ona tek] treba da nasa ne. Sligno se dogada i u dubini. Jer (kada] oba kretanja prestant, pojavljyju se visina i dubina.. Visina i podizanje, dubina i puta Ie, razlikuju se jedno od drugog kao ono Sto proizvodi od proiz- vedenog (ig tb notobv 100 xotoyuévon). Visina (eters) je pak ne kakvo mirovanje i zaustavlianje 2vudanja. Kaemo da je zvutanie ‘odredeno onda... kada nam éulo pokazuje da se f2vuk] ne krece i navie, ni nanife. Moglo bi se rei da se avuk kreée u razmakw?, ali se on uspostavija u ftongu. Dakle, mirovane i kretanje 2vuks kod muzitara je jedno, a kod drugih drago'®*, Ova) tekst predstavlja gotovo doslovni citat iz Aristoksenove raspravell. Pri come ga znameniti teoretiar iz Tarentaialade po- Temickim 2arom, spored ses nekim svojim oponentima koji se, pO svemu suded, ili niu slagalisnjegovim gledistem, ili ga nisu shva- tall, Dakl, material koji citiea Anonim postoja jew teorjskoj na uci o muzici dugo vremena i saduvao se sve do ranovizantiskog perioda. Ako je Aristoksen bio prinuden da brani svoje shvatanje rocesa nastanka muzidkog tona, na pogetku epohe koju prouga- ‘vamo ono je postalo opfteprihvageno. Anonim objainjava da se tu kretanje zvaka posmatra ne u opsteprihvagenom smishi, vee kao kod muziéara*. Tim retima autor daje éitaocu da shvati da su atom sluéaju usvojeni kriteriio kretanju | mirovanju 2ice nepri= ‘menjiv i da je porreban drugatijipristup. U tekstu se razlikyje pet karegorija: podizanje (émicdeic) 1 spuitanje (veers) su tonsa Ikretanja nayige i nanize koja predstavljaju svojevrsna ytraZenja” nnekog visokog ili niskog tona; visina (8&0) i dubina (apne) su rezultat ,traenja", nekakyi priblifni nivoi tona u iavesnom prostoru, &ja veigina mote varirati esto u Sirokim rasponima; {ana visina (xdexs) je porpuno odredena tatka zvuka koja pred: 7 Vide apomens 5. ‘© Anonym. dl, se 96.98 "0 Artonei, ma del, 20-23 98 stavljarezultat celokupnog prethodnog procesa kretanja tona. Od svih pet kategoria tagna visina nije samo najtaénij i najodredenijt stupanj razvoja, nego i njegov fokusirani rezultat. Ali, 2a raziku od visine i dubine, ona poseduje minimalni prostor | zato su za nju rnemoguéa bilo kakva odstupanja od strogo utvrdenih i keainje uskih granica. Na taj nagin, tatna visina zaveSava znagaina etapt ‘evolucie tonskog kretanja. Ali uprkos tome St je tana visina, po ‘iflenju teoreti¢ara,,mirovanje i zaustavlanje 2vuka" to jena napetii i najdinamigojitrenutak kretanja, jer su u njemu na po- sredan natin usredstedeni svi prethodni stadijitonskog razv0ja, Zato termin sions ima znagenje taéno odredene visine tona, Kako je vee geno, po opiteprihvacenom mislenis, xmirova- je i zaustavijanje" na tatno utvedenojvisini bil su karakteristién: za muzicki zvuk, dok je nemuzitki prolazio kroz tu tadku isto t2- ko ,neprekidno®, kao i sve ostale opisane kategorijetonskog kre- anja, nigde se ,ne zadriavajuci*, Dakle, w postednjem shits ta) vatan trenutak se nije ndvajao, Kao rezultat toga slainom opata ju bilo je neuporedivo teke da ga registruje w nemzitkom kreta ‘ju, nego uw muzitkom, gde je on predstaljao kulminaciona ta Jka, podvugenu yzaustavljanjem™, ‘Udaljavajuéi se od apstrahovanog shvatanja 2vaka, koji ne 23 visi od realnih fizicki Einilaca,teorettari su otkrlirazliite tipo- ve organizacije muzitkog i nemuzigkog zvuka. Prihvaéeni metod je bio potreban radi toga da se treperenje Zice ili vazdusnog stuba privremeno izbaci iz toka rasprave, poito je ovakv vibraciono kretanje éinilac karaktristican za sve etape zvuénog procesa. Nje- {govo privremeno uklanjane iz opisa nije nanelo nikakvu Stee Io- Bic ilaganja matenijala, vee je, naprotiy, davalo moguénost da se pokaie proces kretanja rona, potev od stadija koje karakterite sttazenje” i grasplinute™ granice sve do uspostavjanjatagno utve- dene zvuene tatke. ‘Antidka nauka o muzici poklanjala je veliku pan razlici ir ‘medu muzigkog i nemuziekog zvuka. Shvatanje pritode i osobina te razlike bilo je veoma vaino za teorjsko promisiianje mnogih zvunih oblika stvarnost, a posebno za shvatanje individualnih svojstava muzike i fonetskih normi govora. Tim povodom Bakhi- je (Ul, 69) pife: ,Koliko vista zvukova imamo? ~ Dva, meda koji ‘ma jedne nazivamo muzickim (juuedetg) a druge obicnim (neCo¥) = Koji su [zvuci] muzitki? ~ Oni koje korste pevadi i oni koje svi 99Serene ee eee ceed Saeierme ans dareetteas oe teaper apnea ge meas Soar ame ema ao SLA met nance Yornog™ (500 .. Aoyadboug Kexdprarar .. v jovTLKdy juého<)", i ee reece naglasaka u retima (éx nv xpoowdudv ... dv woig dvipacng). Jer je ies amma ead Anonim govori o ,poretku" (4 761<). Pod ovim je terminom an- Bacchi a deo st 307, 13 Arti Qualia nau del, se 4-5 ‘Arwoxer n.d, 23 "Anya dl, 10, 100 tonova intervala melodie. Arstoksen esto govori o gtedu melodije” (tis wedoSiag +251)" o sporetku harmonskog" (j 100 fesooytvo 16)". Osim toga, muzitki zvuk morao je da ima sPoziiju” (h 900, to jest, odgovarajuti polotaj u savelenom si- emu ~ teorskoj paradigm svih odnosa tonskih visina v umet- nicko) praksi®. U skladu s tim Aristid Kvintilian (L, 6) pife da je Ui prirodi beskonaéno mnogo 2vukova, ali sonth koji su dozvole 'u svakom od rodova" (ai .- xapabeBqudvar .. xa9 Exaorov ‘iv yev), 5. koji xe koristeu savedenom sistema ima 28. U Gaudencijevojraspravi (2) iladu sei druga svojtva tong: »Svakom [Ftongu] odgovara tembr, regsta, vreme (zpove 1505 Jpdveq). Vreme je ono na osnova Zega stvaramo u duem veement duza tajanja, aw kragem veemenu kra¢a tajanja. Ta se i ispojava titam koje prsutan (a muzicl jer je neophodno da se melosirt- ‘mieki organizuja prema trajanja vonova (xacie tap tby zpvov 73 ‘98dyy0 Ber xe pin pudpizeadan). Regstarrona je ono na osno~ ‘yu ega stvaramo jedne nize (tonove}, a druge vie... embr je ono posredstvom éega se medusobno razikuju [tonovi, koji se java 1 jednom istom registra ii w jednakom trajanu."2° Zanimlivo je ppodvuci kako Gaudencije objainjava Sa je to tembe. Samog obja- {njenjatembra W njegowom tekstu nema. Sustina tembra se pak ka- raktetife pomocu ritma i registra: ako postoje tonovi jednaki po ttajanjui registra (pa prema tome ipo vsini), al koji se netim jpak razlikuja, ta razika i jeste tembr. Naravno, ovakvo objainjenje oti- fledno pokszuje bespomoénost nauke o muzici da osvetlrembr. ‘Medutim, Cak 1 nemajuei mogucnosti da objasninjegovu sustinu, teoria je posmatrala tembr kao obaveznu komponenta muzickog, tona, uporedo § njegovim tajanjem i registrom. ‘Natavlajui da se upoznajemo s materjalima izvora, materja~ lima koji karakteribu muri ton, treba obra padnju’ na valan ‘odelak rasprave Aristida Kvintlijana (J, 6), u kojem se pominjraz~ like tonova ,prema ueféu v intervalu (Hal Braorros jue- ogi), pot jedan wéestvaje u jednom [intervalu), a dragi w mno- Te Arion. nau deo, 6, 47-48 "hea se 52 vide akode Cheon, max deo at. 179 "8 Qcavrienom stems” wide AMM, 33-39 9 Rese Quin 2 Gaadenting 101ima“. Ovde se takode odreduje razlika tonova ypo sistem” (kati ‘veriaros), razlika koja klasifikuje Ronge po njihovo) pripadnost: ‘azittim oblicima tonskih nizova, a takode se pominje Karaktersti- kka tonova ,po etosu"2!. Da bi se dala potpuna sika karakterstika ‘muzitkog tona, treba takode uzetiu obzie poznatu podela ftongova po njihovom polofaju u pikons koji je predstavlao gtesni, .zbije ni* raspored tri najnidih tonova tetrahorda koji su medusobno len! en dugg ake neve terval som sluéaju najnii ton se nazivao miskopiloronski Bapiueves), a drugs sredrjepiknonski (ueodrxvos), jet se nalazio izmedu piknonshog prvog i treceg, i, naizad, treti~ vsokopikwonski (8%vxvec). To je bila diferencijacja tonova ,po polotaju” u enharmonskim i hromatski vst rodova’ vd treba ubroja Masia tnova po nihovo} »poricii u bilo kojojlestvitno-tetrahordskoj organizacii postojan’(zowates) su krajnttonovi tetrahorda koji uve zadrdava- ju svoju visin, a promenied (kxvoxyievon) su oni Koj mena vi sali revi S ged ewine inke,fonor se ili na oslonce ~ hipar. (ci xaoesbeis}, aktivne neo slonce ~ paripatopodobne (oi naporatoesbeg) i pasimne neoslonce — lihanopodobne (ot hxzavoeibeis)*. Svi ovi podaci omojuju da se priate sistem obeetja koja, pre- ‘ma stayovima nauke © muzici, karakterfu fenomen muzidkog toma: 1) taéna visina tona koja se opata sluhom; 2) embr; 3) trajanjes, 4) registar; 5) udeSée ds intervalskim evorevinama; B Aris Quin... a. del, 10. Pdrobnje o ovome vide: E.Fopibas, puma epacsin “ onan annonnaecrpyeyp" Bly atowgenay oa, pyar {uperscioro wyuxansneneanrorieceoro cary Pre, Mo- Bry ats ede Ova problem bi ramorenw ode 4 vog pga Vide AN, 54-60 vere ® Onde su ova tara obeeia roma kao Sos forma i snaga (oxiua | Bovey) tegiteovana kod Baki, 97} jer eu da posed edna Soe dela M. Moor K: Jan aralitedeiak ani omer (det Mt Metomius, -Note in Bake enor Inrodacionem macs Atigaae Imusce acto septem, tom 1,38: Jan, Mune sepa pas, 319). 102 6) uéeSée w svedenom sistema i njegovim razltitim strukurama; 7) odredeni poloda} u lestvigno-tetrahordskoj organizaciis 8) polotaj u vrstama rodov: 9) vrsenje lestvigne funkcije; 10) erosna svojstva Frong se posmatrao s teorjskog gledifta kao najstnija smisa- ‘ona jedinica muzizkog materijala. Kako kaze Bake (Il, 67), 10 je spdrov orowzetov (spraclement”), Znagenje zvuka kao najsini- jee deliga od kojeg se grade sve ostale muzitko-teorjske kategori- je jasno izlade Anonim (21); ,Pogetni [sastavni deo] w intervalima jeste ton, ere on najmanj | nedeljiv [deo]; mereéi sve, on sam se fhe meri nisa &im. Ton je sligan tacki u geometrji, jedinici w brojevima, slovima u refima"™’, Ita ova misao se gotovo bez promene ponavlja u drugom paragrafu (48) iste rasprave, gde se kaze da je a muzicifrong najmanji i nedeljivi element, kao 1 jedinica me~ 4 brojevima i tacka na lini. Zato je teorija ilaganje harmoni- kke poSinjala opisom osobina muzigkog,tona 3. Uéenje 0 intervalima Kratki oblci odredenja interval glasili su: interval je ono éto se obuhvata dvama tonovima razlitite visine" (1d nepuexsuevov 4nd 860 gO4rY0v &vopotey sf) sé0E)! ill gtazika dvaja tonova cjednake visin i dubine” (6apoptt Bio @967rV évopoiov OE0t ‘nm nai Bap). Razvijenie objajenje intervala imamo kod Gaudencija (3) slnterval je ono Sto e obuhwaéeno dvama frongo- ‘vima, O&igledno je neophodno da se frongovi medusobno razliku- jn po visini (xf doe), jer kada bi postojala jednaistavisina (civ ‘adthy .. 24010), uopste ne bi bilo nikakvog intervala.. Dake, in- tervalom se naziva razika nifeg cona od viteg i viSeg od nideg."* 1 Bacchi. na del, se. 306 B Anonym: d,s 80. 2 oye 02, aonymi ma, defo, se 82. 2 chi at deo 292, 4 Gaede na. dl, st 329-330, 103Kod razlititih autora intervali se dele na skupine. Tako na pri- ‘mer, Gaudencije (3) ih sistematizuje po trima parovima: sazvueni (cinpove) ~ nesazvueni (Gerupova)*, veti (yeiCova) — mani (xaztova), prosti (arbvBeea) ~ slozeni (owvBera). Anonim (58) rnudi pomalo drugaéiju klasifikaciu. Zadriavajuéi podelu na sa ‘vune i nesazvutne, proste i slozene, on uvodi diferencijacju »po velitini® (ueyées), gpo rodu* (réves), kao ipo racionalnost tira cionalnosti (ona i Goya} Ali narazvijeniju klasfikacju navodi Aistid Kvintljan (I, 7}: suyuini = nesazvuéni = vei = pros enharmonski— — ——_—hromatski ~dijatonski racionalni = iracionala parni = neparni ust = retkie Najvatnije je bilo, suprotstavlanje ,sazwugje-nesazvutje” (eevia-Biagaviay’ Sa x podrazumerato pod pojmom .s ‘Najrasprostranjeniie odredenje sazvuja daje Bakhije (I, 10) Po njegovom mislienju, simfonija je ystapanje (xpacic) dvaju po visini { dubini nejednakih conova, prilikom cijeg izvodena se ne ‘spolava nikakvo preovladivanje 2vuka (o0BEV %4 WNAov tO we og gaivera), nti nileg tona nad vsim, nit vikeg nad nitim™ Aristid Kvintljan kvalifikuje ,sazvuéne tonove" kao one. pri kom dijeg se istovremenog izvodenja ne izdvaja 2vuk (ob8éV 2 * To, st 330, Neophodoo je aida se Greenies interval erm olga poo rae of opseprinvaene Tako, umeno riders Bxiya¥0y se ur kev on primeiue pide ctr Odncan, kosseeann! = dsmant Pe re, Avon mn del, se 108, * Ars Quito.» nav dela, st 10-11. Orde ae takode aes od pain od opltepehvacenih cia Roseda par kod Aria Kraan pe iin uprotlanjem moka, do se wek krista moment inom pment ede strane, tera azn si dre ~ mestrnele, aznonace dant, donna Ore dose ematn dried oon an Sk 104 wdiog gumpéxet) ni vibeg, ni nifeg {tona]*!. Nesazvuénima se ‘matraja interval i tonovi koji su suprotni po svojstvima, tj. oni koji ne daju potpuno stapanie i koje odlikuje preovladivanje 2vu ‘ka jednog tona nad drugim', Prema tome, glavni kriter prilikom procene simfonie i dijafonije bila je reakijasluha, Samo su se wz omo¢ sluka mogle odredit akve osobine zvuénog materiala kao Ko je stapanie ill njegovo odsustvo. 'Uporedo s tim neophodno je istai da je jof mnogo pre rano- -vizantjskog periods natka o murici prestaa da se zadovoljava ele ‘mentarnom podelom sazvugja na simfonije i dijafonije. Klasa sim fonija podeljena je na dve podskupine. U jednu od njih ulazile su cokrava i dvostruka oktava (kod Prolemeja!2 one su se nazvale ho ‘mofonijama, a kod Trasla ~ antifonijama)®, a u drugu ~ kvarta i kevinta (po odredenju Trasla parafonije). Sve to govori o tome da nnauka © muzci u tetnt da dublieusvoji osobine intervalskih tvo revina, veé pokutava da razlikuje one pojedinost koje ranija nauka fo muzici nif bila ustanju da razlikuje. Poznoantitki teoretiari su prihvatili ovu tradicij i takode primenjvali potpodelu sazvugja na homofonije i parafonie. Ari Seid Kvintilian (, 6) smatra da su homofoni oni ronovi ,koji ima ju raaliia funk zvuka, ali sea visinu® (oizwves S0veqtv yey Adoiay govig. vaow BF Yonv Exézovaw)!*. Uprkos svoj zago retnosti prvog dela fragmenta’, drug je porpuno jasan: homoto~ Armidis Quinn. ma: del, se. 10. 0 poistovetvay syst it ‘svojmwima tonovs ko ssarat des dale ide Gaudems» na dl st 337-358; Bach, nae: del, st. 305; ‘vii Quineianes au dd, 10. "eolemaeiy hav deo 1. "yao sedogansvo satan ew del autora 2. veka Teoa is Sine ‘Theons Smyrna! posh piston Expstio eum ad legen Plone talon, ecu Ed, Hil, Lipsve, 187, st. 48-49. 0 Ts wide CF Hermann De Trail rammatca ee mathematic, Gotingen, 1852 MA Quan na dl we YO "Ako seu pro fai tad o anim lenis funkcama tna Ger je termin vag Ceo tediaoupenvo levi ankionlnor viet: ANIM, {Er#6-82) mje ano lao Jeo povesano sino intervals homfone S| ‘eit nateranjom se mote presonnt a ear tian vd evodenje {rau needs tonova, dea rast asva (aa seo ees mora pre ‘eat droga: Lop imap rast sap go) Altona repost je ‘oma same E Mata oan to mcsto Le homentra (iets Asides {aianin, Om Mai The Books 79), 105ni tonovi imaju jednaku visinu zvuka. U istom smislu shvatao je hhomofone tonove i Gaudencje (2), koji ih je posmatrao kao tono= ve, skoji se pojavijuju na jednom istom mesta* (ev raved genvo- évous td)! U tedko razumijive odlomke poznoantigkih autora, odlomke koji suse tial diferencijacije unutar klasesimfonij, treba ubroja- 111 Gaudencijev odlomak (8): ,Parafoni tonovi su srednji. izme du simfonija i dijafonija, ali tonovi Koji se priikom stapanja ispo- Ijavaju kao simfonije (uéeow jv oyuqeivod wai ragvov, ey Be ‘th xpovoet qarvduevor eoueavor) kao Sto se na primer ispoljava [pri intervalu] od tri ona od paripate srednjh do paramese, ii) ‘od dva tona ~ [kao] od dijatona stedniih'” do paramese!™ Dakle, Gaudeneije vedi da su parafoni incervali triton i diton (elikaterca). Ovo protivredi svim svedogenjima antitkihteoretiéa- 1a, Nikakve, éak ni najostroumnije pretpostavke koje ne protivrece zdravom razumu i logici, ne pomazu da se objasni ova) odlomak”. Navedeni material pokazuje da je nauka'o muzii ranovizantiskog perioda, nastavljajuéitadicie antigkog, taéno i konkretno ‘outredivala (naravno, po keiterjima svog doba) simfone i dijafone intervale. Medutim, ona se pokazala nesposobnom da ostvatiis- tanéanju klasifikacij unutarsimfonija. Kada se radio homofonim i parafonim intervalima, w poznoanti¢kim iavorima se neprestano steéu nejasnoce, nedoredenosi, a éesto i ofigledne zablude™ ncip po kojem su se intervali delili na slofene i proste bio je uslovijen organizacijom lestvice u vida stupnjeva, Interval koji "Go yay Suatvon =o feo ihanosa eteaords rea. Cesta se muzighoworshim sporenicina thanor menovao kao dijon (et dal) "Gnade mae del, 338 davai Gaudenjeve rupee M. Majbom | K. Jan 2adovoii suse > ‘mo time Bo, tetat dspotso wojen komentar potpun eslad sae {ij ovog dom sa opsepribvacenimshestajem pasfonje navel edgorars juga pdeedenjdragih autora; vider: M. Melbomius, Notse bv Gaudet ‘reraductionem armonicam, Antique masicaeauctore septe, tm 1, 35-3616, Jam Mute! senones ga 338. Natron eportupioH. ‘Zanden AnalstajatiGatdencie odlomahy on gu tive ame Sooner mee. ‘jem pomina kone tov savSenog sea (dts H, Sande, Ar Ike Polypni, Heidelberg, 1957, se. 16-17) Zaha ore on se oi00- So nephodnos da objaninvazgonetne meso "Vader na primer: Bach madly. 30. 106 su spravilisusedni stupnevi smatrao se prostim, a ona) koji se a Stoj20 od stupnjeva oj sensu malas jedan do drogog ~ slots him. Arstid Kvintiljan (I, 7}, objinjavajueovakva podela, pe «da su prosti oni koji su wcbuhvaéentsusednim tonovitna” (tx ‘bv Eig nepuezdueve 696770), a slofeni oni ko nis sued ‘Ako Ariscd Keintlian opinsje rik meds ovim dvema podvr- sama intervals kao prav toretigar, Gaudencie sh pre acenuje + praktizne tack gledita: Prost interval se dobia kada izmeda {onova koji thine nije moguceoxpevati u tom rodu jedan melo- dist ton u odnosu na njih Grav perago tov nepuexorra abt ‘eBéryov ube cig Sinz werodeder @OrI0s CunLAns Rds t2brods Ev Exeiva 26 fever). Slodeni su pak Oni interval meds Kojima se peva ton ii tonovi"2, U teksty ses pravom obraéa pa Anjana rod koji predstalja nosioca tonsko oblikalestvice, et jedi st interval su mogli da postoje w eauitim rodovima {kao sloteni, i kao pros. Na primer, w enharmonskom rods dicon ko jisenaiaziizmedu susednih stupnjera(inanosa i mese) je pros, a pluton ko e-natao od nesusednih stupnjeva (hipate ihanoss) Sloden. U enharmonic imedu tedeg i ceteog stpnialstieno- tetrahordske organizacve wvek se, naime, nalasio diton, dole se poluton stvaraizmeda prvogitegegstpia:, prostditon slotenipoluton U dijatonskom rodu pak mote biti samo sloteni diton, jer ne ga stvaraju stupnjevi koji nisu susedni, a poluton mode biti samo prost, jer on se nalaziizmedu prvog i drugog stupnja: sloteni diton SS rost polaron Teds Quoin ma del 10, 2 Gaen at del 330°331 107| zato, naravno, Gaudencije pide da je unutar prostog interva la nemoguée otpevati ton w konkretnom rod. Bakhije (I, 64) opisuje razliku izmedu slogenih i prostihinterva la neSco drugadije ine sasvim uobigajeno. Po njegovom misljeni, slodeni interval je delivi (e6 Suzipodevov) interval, a prosi je nedeliv (28 uh Biaapodpievov). Bakhijevo odredene je samo svoje- ‘sno iskazana misao 0 stupanjskojsutin sloZenih i prosihinterva- la. Autor ovde podrarumeva podelu intervalske tvotevine na sinije intervalskejedinice koje sainjavajurastojanjaizmeda stupajeva, S ‘ove tatke gledita slozeni interval je del, a poste nedeliv. Razlikovanja intervalskih worevina na slotene i prostebliska je nijthova porpodela na diatonske, hromatske i enharmonske. Ova- kay metod Klasfikacije takode je uslovjen strukeurom lestvignih tonskih nizova razltiih rodova. Ovamo treba ubrojati skupine gu- sti (piknonskih) i rekih (apiknonskih)intervala, jer se prvi koiste 1 piknonskim rodovima, a drug u apiknonskim®. Porpuno je of sledno da je sledeci stupanj klasifkacje intervala na manje | vece povezan sa ocenom njihove veligne. Kao najmanj interval se obit- ‘no smatrao enharmonski dijess, koji se u nejednakim tetrahordima, zabeletenim kod raznih autora, iradavao razligtim veliinama®, Poscbnu painju treba obratti na takve skupine intervala kao to sa parni i neparni. Po miljenju Aristida Kvinelijana, pari intervali su joni kojt se dele na jednake (delove} (x eg Yau Braipo. ‘Sueva), kao polustepen i stepen, a neparni oni koji se dele na ne- jednake (delove] kao lintervali Koj se sastoje od) tri, pet i sedam dlijesisa"25. Razmotrimo ovu podelu intervala podrobnie. Kao Sto je poznato, anticka muzitka praksa je prufala obra- sce intervalskih tvorevina koji su sa svoje strane mogli da se s2- stoje od sitnijih jednakih i nejednakih intervala. Tako sv se, na primer, dvostruka oktava j diton’ stvarali od jednakih interval- Bacchi mu deo, 306 3% O vm rodovima wide odie 4. vog pli. 5 Pedeabnieo tome wets AMM, 94,185, Snares Quintana dlr Mo o pats neparnis i- terval pomiaje se ne sr kod Artis Kitna, ego Paes Patt Ivo} aspa O mac (1185 e,odelisk 39), dese tae goon o itera Sim worevinaa hoje obuhvatn 3, $17 da ode Poo Pltath aw elo, se 130. "Otis drstepen, vel tres; dame on je mepen. hip 108 skih veliina (odnosno, od dveju oktava i dvajustepena) i zato su ‘mogli da se ubrajaju u parne interval. Po pravilu se stepen sato jao od nejednakih delova (o takozvanom Avistoksenovom stepens: Videti dale). U veri stim, u syim muzieko-teorijskim izvorima ne prestano se ukazuje na to da se stepen (9/8 koji iznosi priblizno 204 c) ne deli na dva jednaka dela, veé se sastoji od dvaju nejed nnakih polustepena: manjeg ~ lejme (lcijwa), koja figurira kao fodnos 256/243 (skoro 90 c) i veéeg ~ apotome (Exoroy), koji se iarafava odnosom 2187/2048 (oko 114 c). Analogno tome, kva- aa kvinta, inervali koji su tako vazni za anciku,takode s€ nist deli na jednake delove. S tog glediéta narotito je zanimijiva in tervaika Aristoksenove temperacije. U njoj ne samo sto se dv stepen (398 4 c) sastojao od dvaju jednakih stepena (po 199,2 <), nego je stepen nastajao od spoja dvaju jednakih polustepena (po 99,6 ©), a sam polustepen je, sa svoje strane, predstavjao zbir dvaju jednakih enharmonskih dijesisa (po 49,8 c). O takvim in tervalima Aristoksenove temperacje pise Aristid Kvintijan (J 7): «Najmanjt.. u melodii je enharmonski dijsis,zatim ..n gov0 udvajane je poluton, dale njegovo udvajanje je ton, a nje- ovo udvajanje diton?*. Uporedo s tim, u drugom paragrafu svoje rasprave (I, 11) Aristid Kvintilian govorio intervalima koji se mogu smatrati ne parnima: ,Dalje je neophodno da se govori o eklisis, spondejz zmosu i ekboli (repi Exivoemg onovberaopod te xl Exfois), otto su seri interval Koristili kod starih w razliticim harmo ma Eklisisom se nazivalosilzzno kretanje za tri prosta dies spondejazmosom ~ uzlazno kretanje 2a taj interval, ekbola pak je uzlazno kretanje 2a per dijesisa2™". Bakhije dva puta pominje in tervale koji nose nazive eblisis i ekbola (l, 37 i, 41-42) i odreduje njihove veligine, kao i Aristid Kvinithijan, od tri dijesisa, 10 jest, kao yneparne intervale”, Bakhije ih fak prikazuje w starogré: 7 Podrabnij © cArivoksenovo tempers vide: AMM, 184-200 2 Aid Quin aw del, te 1-11. Ang ores ass smo od Seta Ema (Adsersus seas VI 47) Nama ev med i {enki iterating. je narvan des, dys poton oj se predsla ‘vajnjem des @ dow Bdady hg Botog), td Je ron kop pede Sdvajme poluons® (Seat Bmpr Oper. Re. W. Mschman tom ‘Advts mathematics ed au, Lise, 1984. 173). ‘Anand Quien mn dele 28 109kom notnom zapisu. U prevodu na savremeno notno pismo oni ingledaju ovako:"° Neophodno je istaci da sui u Aristoksenovu temperaciju spa dali intervali koji su se mogli okaraktersati kao spoj neparnog brojasitijh intervalskih jedinica. Na primer, temperovani ton od 192 ¢ mogao je biti objainjen kao spo) tj »najmanjih, hromat- skih dijesisa® po 66,4 ¢ svaki, stedayi interval tetrahorda ,meke dijtonike™ od 149,4 c ~ kao sinteza trija enharmonskih dijesisa po 49,8 c svaki, a gornji interval svakog roda od 249 c kao zhir pet cakvih enharmonskih djessa. Tako izgledaju postojeti podaci © intervalima od 3 15 dijesis "Nadalost, w muzitko-teorijskim izvorima jo8 nikome nije po- Ho 2a rukom da otkrie bilo kakve konkretne podatke o interval ma od sedam dijesisa koje pominje Aristd Kvintljan w navede- rnom odlomku (1, 7), kao i seudo-Plutar, Nije ikljudeno da su se u podacima o intervalima od 3, 517 diesisa spaale dve raziéi te tradicje povezane s vileznatnimn shvatanjem termina djesis. Ta ko, na primer, Teon iz Smirne pife da ,Anstoksenovi sledbenic: (oi ept‘AprosEevov) nazivaju dijesisom etvetinu [ona] a polovinu tona ~ polutonom... a medu pitagorejcima dijesisom naziva: ju ono Sto se sada zove polutonom™ (rd vov Reyouevov Ftes ‘iov)32, Prema tome, w antigko} muzi¢ko-teorijsko} tradicij stvoreno je dvostruko tazumevanje termina dijesis~ kao dervrste- pena i polustepena. Sasvim je moguée da su intervali od 3 iS di Jesisa bili poverani s tradiijom starog rodovskog perioda u tokv kkojeg su se koristiledijatonske, hromatske i enharmonske vrste te trabordsko-lestignih evorevina’3. U pom shaésju su sc podrazume vali veé pomenati eklisis,spondejazmos i ekbola. Kada se pak pod Bacchi. nan del, se, 301-302 21 Vide! napomena 26 ovo deli. 2 Theons Spends 55. 5) Rodeabaije 0 rodovakom periods snuckeprakse ides AMM, te 79-120, 154190 110 terminom dijessshvatao polustepen, muztka tori je opeisala imervalima od peti sedam dijesia,opisuju6, nat) natin, krack i kvintu. Neretko se w poznoantickim ivorima daj ovakta odredenja kvare | kvinte:». Save kvarte 1 svakom rod melo je sat se od eet tona, tr interval, dva cela stepenaipoluste- pena, [kao i od pet polstepena. Na sian natin, sazvuge kvinte Usvim odovima se sastoj od pet tonova, det fmerval tl se- Pena ipolustepena, [kao i] od Sedam polistepena"™ Prema tome, ideja'0 param i neparnim inervalima moga je biel wedena u nauk o mute radi teoriskog rasvetavana iner- val tvorevina rai tpova. Putem porpodele a parne tne parne objtejval su se imtevali rodovskog periods, Kao vlc ze kvare i kvine. Osim toga, parnost i neparnost st bili pogodn kritrij za opis temperovanih inervala Todelaimervala na racionane | iacionalne povezana je pra starom tradicjom njthovog odeedivania prema podel ice na in- Strumentima monokordu il kanonu. Ovom pita su posvecene mnoge sranice starogrkih mazidkih spomenika: dlima Pseudo- Eaklida, Polemeja%, Porfieja, i drugih. Poznoanticka nauka © muti je takode nastavila ovutradicijia. Kao primer éemo razmo- tet opis podele tice w rspravi Aristida Kvintjana (ll, 2): «AKO je neka fia bila uévedéena na kanons {]zvutala kao} proslambs omenos, dele jena pola, dil bismo zvak mese, 2 [dele je pak na €etvrtin ~ nete[tetrahorda]goraih, na %— djatona™ (e- teahorda] donih. Kada bsmo ih podelii na pola odrdil bso neta [tetrahorda)spojnih, a ako bismo pode 2/3 polovne tice} (to predstavia tet deo cele [Zcel), dail bismo ton net tees- horda) razdvojenih, a ako pak cele (ice ~ hipaty [tetrahorda} srednjh. Kada bismo uzeli rei deo 2/3 cele [fc], evuala bi pa ramesa, Ako pak postavimo dva puta 2/3 dveju tretna, dobigemo Iipats [etrahords) donk". * Gandeniny nau deo, e339. Na aan main Gaadence rama ve simone irs: wide akode: Anonyme dl, 120-132 “Tneeudo cli, ecto cont st 148-166 2 Pelee na dl, ma Tahiti meson 2 Porphyria mau deo 22, 66,131, 130, 133, 2 el poe 7 og 1 Artis Quinlan. no. del, 97 utRedosled ovakve podele prikazan je u Semi 2: | Kao rezultat se dobijaju svi postojani tonovi savréenog siste ‘ma. Jedini promenljvi ton dobijen prilikom takve podele ~liha ros etrahorda donjih ~ otkriven je uzgred, sa odredivanjem nete tetrahorda gornjih. Jer oba se ta tona dobijaju od jedne te iste po dele dice na 4 jednaka dela Intervalski odnosi su veé odavno bili wvedeni i u Euveni pita ‘oreski tetraktis~ 12:9:8:6"1. Ovde je 12:91 8:6 ~ odnos karte, 12:8 19:6 ~ odnos kvinte, 12:6 ~ oktavni odnos, 9:8 ~ odnos se kkunde. Prema tome, tetraktis je matematicki iraz sistema dvajo razdvojenih tetrahorda Podigbnieo teak vide: B, van Waerden, Die Hatmonielehre der ‘ythagoree™, Herman, 78, 1943, st 177 (ponte eek pve ovo lan 5 mo aepBapaenTnpacpeexce yen 0 rapwous Bath ep Bape, Lpotyxcavaacr ayes: Maneuamae lpcnte Bosna, Besant en ep HLH, Bcesonera, Mona, 1959, 393-394), 8 Manaclaus Py fo msn Zor ier pthagorechen Nuaktheor le quar Wsenichat om ltimchon Milter, Bonn, Bad Godeberg, 1976 mr 22-29, I (Osim toga, utetraktisu su bill svedeniu jedan sistem brojevi ko- jis bi u sanju daiarazavaiu itervale koje fe teora prvatila kxo ‘osnovna sazvugja ~ sekundu, kvareu, kvincd i oktav, Tetraktis je dobio i svoje .instrumentalna” ovaplagenie. Star jeu tome Sto se poznoantiko} nauci o muzici koristio ne samo monokord, nego | drug instrument koji se nazivaobelikon (ehxxgv ~ po naziva mina ‘ma posvecene planine w Beotij)®. On je posedovao slotenij uso} stvo od monokordsa i sastojao se od Eetiti unisone tice jednake di- ine. Arstid Kvintilian (Ul, 3) ga ovako opisue: sNeki prikazuju ‘sazvutja posredstvom mnogih ica. Postavljajuci ei jednakozvuc ne (Loozdvovs) Zice na nekom kvadeatnom instrument koji oni na- zivajuhelikonom, i obeleZavajuti polovinu éetvte [Bice] koja lei u ‘osnovi kanona, oni povlage lini od vrha prve fice do taéke posta viene na éetvroj [4k] Povlagei takode diagonals od osnove prve [tice] do vrha getvrte, oni prikazuju sve proporcie sazvutja."* 1 zaista, kao rezulat opisanth operaija na helikonu se lako mo: gu pokazati svi moguei odnosi koji postojeu tetraktisu: AD — 12, FIL = 9, GN = 8, FC = 6 (a takode AK KB) MG = 4, KH = 3, KM = 2. Na tajnatin, ako su se na monokorda mogli smeriti* bi Joga Met atk reoeiaia heli pv pomine Pole 2), vides Prolemaetnmat delor-4 vide ok. Folie ma ely se 15 Adis Gutta. ma deo, st. 8-99 13lo koji interval na helikonu su se, po svemu suet, prikazivali sa ‘mo oni interval koji su mogl bit izraZeni brojevima koji spadaju w tetrakts: kvarta, kvinta, oktava i sekonda. 'U poznoantitkoj nauci o muzict brojéane proporcije su bile najvainiji natin prouéavanja intervalike. Prewzevsi pitagorciske tradicije, koje su stekle sveopSte priznanje u celom antigkom svetu, teoretiari su neprestano operisali brojnim opisima koji su bili 23 nih najaénij irsz suftine interval, Arisid Keintilijan (Il, 2) saopstava da je Pitagora preporutivao svojim sledbenicima’ da prougavaju monokord, jer yje u muzici neophodno usvojtisave- Senstvo teoriski, vile posredstvom broja, nego pomoc sluha (ci dxpéemta thy év povarx voting WiAhov 5 dpiOycy ieBnris 8 axoiig avaknetéov)*. Sledeti ovaj zavet, Aristid Kvintiijan daje brojéane izraze nekih spostojanih" tonova tetra: hhorada savréenog sistema koji se nalaze'u oktaynom odnosu (2:1) Proslambanomenos - 9216 Mesa’ = 4608 Neta tetrahorda gornjih = 2304 Gaudencje (15) navodi brojane izraze drugihtonova, med kojima i jednog .promenlivog™ Njegov brojeise nalaze u odno su sepena (9:8) 1 lejme (246/243) Proslambanomenos = 648i 2304 Hipata tetrahorda doniih = 729111 2048 Paripata tetrahorda donjh =~ 768 ili 1944 wi podaci pokazuju da za teoretifare sami brojei nist igrali nikakvw ulogu. Nidi ronovi sa mogli da se jrazavaju manjim brojevima, a vii vetim ili obrmuto. Vakno je bilo samo da odnosi medu brojevima odgovaraju intervalskim proporcijama. Sv interval, & st) odnosi tonova mogh da budu odredeni brojéanim proporcijama, nazivali so se Arse (racionalni, spozna- ‘hiv, w stanju da budu izrafeni). Ali u teorji se pominjalat druga skupina intervala koji su se nazivali &Aoya Giracionalni, neshvath Wao, we 97 4 Yi. ncizbrojivi, nerazumivi, neiarazvi). Tim povodom Aristid Kvineian (1,7) pide: sRacionalni su (oni interval) 0 Kojima se hole reci da postoji odredeni odnos (kaZem “odnos” u smislo] IMedusobne vere [clemenata celine} posredstvom broja), a iraio falni sv oni Kod kojih se med [elementima celine] ne ispoljava Iikakav odnos nt yay dv Kat Abyov ow einely ROSY jor 5e om ev robs adhe war” GprOjOv OxLOU), hove BE Ov Uobeis eps Gime ASyos copie ea). ‘Zant je deal sv interval Koi se opisuja wantin en oor pravamas raconan o poan pak ano halnih interval pominje se samo sagred, lt igde se ne dsj sto Ttgoveme sino obatjene's Ga ite Konda (dru fog teoretitara (uz Aristida Keintiijana) koji pokusava da nckako {bjasnisuftina iacionalnih intervals, gotove vopite ne pomae prilikom peovavanja ovog pitanja: ,Racionalni su fon iterva a se velitina move odrediti (anova), na primer ton, pol ton, diton, triton | analogni; iracionalni su pak oni koi serait jrod njihza savesna veeu st manja neizbrojiva veliina” (ste xe puthérrovea tabea ch weyedn Exh xd pelkov f éxi td Charrow Endre svi weyeder",Polazec od ovog odredena, uw iacionalne Invcrvale treba ubrojai samo anepravilne™ interval, kot se raz ej od prov 2a neki nase deo koji ne moBe bi izrazen ronkreti brojem a odnoss na velting pravilng”imeevala, co jest, rad se 0 njhovoj nesazmernoss. U svakom slugaa, samo se fa tj natin mode tumagiti Kleonidovo odredenje®. U Koo} meri “Aids Quinn. au deo, 11. Frac oj je stlens w gr le predan sucro cosas sna rnin Aes Lo onde Lor tok feinao scons Sola snitsons ampinds “0. Nuhocldi pipe Anoka miso o tome dss raconan inter Yall ont koje nemoge prs preporna som (ndt 8. Michaelis ma. {ho at 296-291) sw savant Ariolsenowim dela ovakvoy oder: “> Chon. na. dl 189 ‘Dz Sloncn att (ede. Solomon, Clenies: EAT APMO. ic Cec Edom Translation, and Commentary PAD, dserton. Univer. thy of Norh Carling at Chapel Hily 1980, takop se. 261) da econ febesmnure gern icra Araokseoore eke browaive koja se Lod Keon {4 () erat edosledom 13 toma, 173 ton, (1 toa +s wna + 13 tom 10 enteral od 114 toma th ako ide Keon jednak tons pas poston pls trina [ona (1 fv 266 wah #0 oe xa wo) (Cleon, ma. del, 1s‘ono verno izradava suStinu antdkih predstava 0 iracionalnim inter valima ~ posebno je i prilicno sloteno pitanje. Odredenja Kleonida i Aristida Kvintlijana medusobno se razlikaja: ako prvi pike o nj ‘ma kao o onima koji se razlikuju od racionalnih za izvesnu velit nu, drugi ite kao o spoju tonova medu kojima ne postoji bron ‘odnos. TeSko je rei dali se oba odredenja medusobno dopuanjava jm (to jest, dali se ona nalazew itoj sisson ravni i koje od nih vile odgovara pojmu koji je opSteprihvaéen u onoj epohi. Nije is: Ikjugeno da su iracionalni interval bili ona teoriska kategoria 0 oj} je postojalapriliéno neodredena predstava. Moguce je da je ‘upravo tom okolno$u izazvano postojanjeviseznagnih ih prliéno protivreénih njthovih tumagenja. U svakom slug, pitanje o iraci fonalnim intervalima jos wvek Zeka svoje potpuno istadivanje 1 frgporsionali ear interval zaimao je jedno od maja jih mesta u nauci 0 muzici. Moguénost dase intevali obeledavaix brojéanim odnosima bila je za ancicku nauku dokaz ne samo ni hove taénost, nego i jot jedan (med mnogima) dokaz resne vere mikrokosmosa i makrokosmosa. Specifika delamnosti antickih na uénika pretpostavjala je rad ne samo ujedno) oblasti nana, vee ‘einju prema saznanju jedinstvene prirode, Verujugiu to da se ve pojave bigs ureduju jednim itim zakonima, oni su neprestano tra: 4illsmisaone paralle u razlicitim sferama kosmosa, Analogije me ddu proporcijama intervala i pojavama koje nisu povezane s mizi kom navodile su na pomisao da se u brojéanim izrazima tonskih ‘odnosaispoljavaju syeopsti objektivni zakoni prirode, Od najstari jih vremena neprestano se tragalo 2a takvim paralelama, i one st postaale pokazatelj jedinstva prirode. Tako je, na primer, éuvena hharmonija sfera, jedan od najveéih i nailepSih iaraza vere u jedin stvo vasione, prema antigkim predstavama, ,delovala" na osnovt muzickih principa®®, Harmonijasfera je zvuteci kosmos koji ivi po zakonima muzidke logike. U tom kosmoss rastojania medu planetama, medusobni odnosi ajihovih brzina predstavljju i= 5190), Al vs ieee se rae bojer kj se als w deeds propor ‘Sonsnim odnosima sn venom Loja kaakerc pera dra irele Aree hove meke hromatite Uteltvima Kleonda 1 Avda Kuiians, kop obs joa eacionalne terval, pte 0 neem porpano dragon, “SOsnovealteratra 0 mandham apelin harmon fo navedena ew ‘ase 90, ap 1 116 eke propor", to jest ite one odnosew hojima se nalaze mo- igh’ tonovi koji abrazujs interval. Ta deja, ponikavi w dubokoj Marini, narotto je upadljvo bila zastupljena kao tvorevina Pato- Novog demijurga Tomacus,34e~40d) i, stekavS vel rasprost enos, dosla do pozne antke. Ona je postala neodvojivi deo na- UWenog pogleda ma svet. Aviatd Keinslijan (Ill, 20), slededi optteanicke predstave, veruje da ysvako tel, kre se velikom bainom 1 obrazujugi Krugove (vazdoha] Koj se ire poput tala Snog kretanja (koje se dobia}obiéno prlikom bacan kamena Non, svara avai (iv odyer eet, noAAD gepojevov wal? thioiow wai oxeixovtos tena KOHMAVOREVOD te Od Tg Ric Biery xy i yngibog Ev Baer woxhov Badedveey Ayov moby fnoteheis)™, A'ako je to tako, onda je prirodno da nebeska tela priikom svog kretanja morajd da proizvode zvuk. Po uzoru na layne anigke pisce (Platona, Ccerona,Pltarha i drage) Anstid red da planeteystvaraj te 2vukove u skladu s poret kom utvrdenim muzickim tonovima" fobrous 8 tobe EO rpogcoeaia Kaa tv OnoxetnEvny 0% @BSTION 1G)". Od Prostarih vreniena muzika sharmonjesfera" se smatrala nedo- pnom Iima, Antigka nauka je morala da obs protivreé- host izmedu predstave naunika © zvugeéem kosmost i realnih ‘opataia Koj o ne powrduju.Jedno od takvh objainjenjazabele- Boje Aristoel (De caeo Il, 9290 b, 25): zvaganje kosmosa posto jivod trenutka Eovekovog todena, nal su, Koji ga neprestano ‘opaia,na nega se navikaa. Ali zvuk tifina se spoznaj zahyalo- ji Kontrastu 28 svima Hadima se dogada isto to, kao sa kova- fima: nalazel se neprestano u buci, on je ne primecuj Ali i if Kvintlijan (il, 20) laze novo tumatenje ovog, pitanja: i ua p19. Yt es i a trae ei tie tis bt New IErar A Deo cir 8 Ere ne Bc plot date et on eta et a EEG Sa Ben ne tate ao std een ge i = ne ia omen "tan ae ae u7nedostoji [judi] apsolutno niu w stanju da uja zvutanje ‘is rea dy owed isa mana eo, re are, udostojvja take Eat pomocasremoguch (bose Ovo onginaino timate spadau blast moraine stelhoy prise a mz, ko tla karakteriigan za ania pedagogia, rg hud Keltian’ ne dae nponn poreena planer onirctnin tonovimasavidenog stems, ne saoptavafastojena ‘ned plancams i brine nhovog Ketan db ward alae mogao samestalno da iratuna te proporcnalne odnos 1 asa net odufejenj pred veikom i Healoom seazmernaiea svete tvorevne. Ove je zadatak toretiara bio nett drat: doves see sao dopa pip Koja ssa mane logiama u rasitiim serama svetske worevne | tam tino isms nauéno (prema nicki predsavams) usvajane njenica Niegor zaljutak i, 20) zvaéa fe porpuno kateporgno:- tly vatione posto otigledscbrazac munke" Gnu oby av 49 ab avtby Goa mopaberyua uovetsicEvaprea Arstd Kent ijn poteduje ov zajucak Savor sesjom podataka, Tako na primer, 12 delova kraga todijaka odgovars 12 clin stepena ot Posto usadenom sistema od dve oktave ll, 23) Zoe brojes fetaktia (6484941235) odgovaa broj dana wtoku Koj se formira zametak dtea (ll, 18). Sa svojestane, 38 pomnoteno sag rons tj on boa ni tay de bro} dana neophodah ax sazevaniesedmomesetnog de wutrobi (Ill, 18) Pre in ae slotervaska”honecpoi sveta rez je opStenanénih predstava posedia je onog vlog satan koe pridavao mate {ickimterazima interval. Astorte proporla bio je tlio velit da suse neretko rad povrivana njihonesnage moe postuia le tnjeniceneprovrenechsperimentom. Tako se, na prime, u pornoanttkojnauci © mune esto prenoslalegendao tome kako je Pitagoraotkrio brojéane i teittervala Gaudencje 2), primer, lade e valor nse daje Pieagoranalsonjhow earokj na sede natin. Pro- 5 ty 18 18 Jazeéi sludajno pored kovaénice on je primetio da udarci Eekiéa po nakovnju (stvaraju) nesazvueja i sazvutja. USavsi (w kovaéni Ruy odmah je poéeo da objainjava uzrok razlikovanja wdaraca i juzrok sazvucial, On ga pronalazi, ugledaviiraziku u tefini ce- ai [shvatio je] da su medusobni odnosi tefina uzrok razlika Yelitina {intervala] 1 sazvucia tonova. On otkriva da prilikom vutanja sazvucja kvarte 1 tefini [Zeki¢a] postoji odnos epitri- {ws On shvata da kvinta nastaje prilikom udarca cekiéa koji po- feduju tefinu (koja se nalazi] u odnosu 1,5°. Prilikom dvostra- og medusobnog odnosa tetine’® primeCuje u zvukovima ‘oktavu, Odatle, poEevsi [proutavanje] medusobnih odnosa sa- tvugja | brojeva, pronalazaé se obraéa drugom nacinu. Zatezu ve jednake [po dutini}, jednake [po debjini] i izcadene na iti nnatin Bice, on Kadi za jednu teZinu od tri dela, za drugu rebinu ‘od éetri dela, i udarajuei svaku, otkriva pomenuto sazvuje kya~ Fe. Opet zatim, zateZuci [Lice] s tetinom od jedan i po, otkriva da one medusobno zvuge w sazvugju kvinte. Kada je pak pricy ftio dvostruku tezinu, otkrio je da Zice zvuée (u sazvugju) oktave. Stvorivii trosttuki odnos, posmatra sazvugje duodecime’? i Ualje sno, Medutim, ne zadovolivsi se samo tim ogledom, on {spituie drugi metod. Zatezuéi ica na nekom lenjiru i delet le ‘nie na dvanaest delova, udara najpre po celoj[Ziei}, a zatim po polovini [koja se sastji] od Sest delova. Orkrio je da cela fica u Edaosu na polovinu {2vuéi] u skladu sa sazvucjem oktave, koje fe u potetnim istraZivanjima dostizalo dvostrukim odnosima, Zatim je, wdarajue cela [Bicu] i tri dela cele {tie}, opatao s ‘vate kvarte. Udarajuci pak celu[ticu] i dva dela cele (ice), ot Keriva sazvugje kvinte i sligno tome druga sazvutja. Zatim, isp ‘avi ih raznovrsno na_drugi natin, otkriva da w pomenutim brojevima postoje ist odnosi sazvugja™ ‘Analogni, at opsrniji opis ove prige daje Aristid Kvintlian cat, 164 TW inepoy se sas od elog i negove ein, kao 43,8 Se puto adel ceo polowne clog, kao 32, 6, 9 Sag fois fst hao 2:1, 4.2 63 dh 53 3p bi muy ba Bll evr, deovno~ kta kin, 2% Gaadenttes naw defo, 340-381 1 Aris aia a de, 4-95, 6,129, sind 19Poznoantitki autori nis bili prvi popularizatori ove legende. Po svemu sudedi ona potiée iz duboke starine, jer meda saéuva- rim muzitko-teorjskim spomenicima prvi ovo predanye izle Ni komah®®. Ono je pretivelo anti postojal je tokom celog sted. njovekovlia ne samo na Zapadu®, nego i u pozno} Vizantii Dela Gaudencija i Aristida Kvintlijana bila su samo nevelika, alii vyeoma vaina karika w tom lancu viéevekoyne tadicje. Legenda tvrdi da ako se na fice obese tereti, koji Ge medusob- ro biti u proporcijama sazvugnih intervala,rvuci fica Ce takode ‘odgovaratironovima isth intervala. Ali stvarnosti to nije tako. Zeuci fica i tereti koji su vezani 2a njih zapravo se nalaze u di jgim odnosima. Ako se, na primer, zahteva da se dobije na ticama Jednakih razmera zvuk kvarte (4:3) i kvinte (3:2), tereti moraju {iu odnosu 16:9:4, Drugim retima, u tom shugaja visina rvuka fi «2 proporcionalna je kvadratnom Koren teZine tereta koji omo- ‘gucavaju njihovo zatezanje. Duboka vera w svemoe intervalskib Proporeja u njihovom najratrenijem obliku, koji se izratavao od rnosima dudine Zica, bila je mehanicki preneta ina druge slugaje~ vetS, Prema tome, ideja koja je bila tagna u ,geometrijskoj prime. ni* pokazala se netaénom u seri fzidke realnosti Neophodno je istai da je veé Proleme; (ly 8) shvatio gresku koja je bila u remelia ,kovadke legend" i kada je psao o 2vuku ti «a na koje su okaveni teres, dobro je znao da ¢e «biti nemoguce dda odnosi tefina [tereta] odgovaraja [odnosimal, ‘dobijenim posredstvom njihovih zvukova"6. Proleme} nije dao taéan odgovor ‘a pitanje o zavisnosti cetina tereta i nasal intervala, ali vee s ‘ma Einjenica da je on otkrio gresku veoma je znaéana*”- Osim to- 42, ranovizantijski autori, kao Sto vidimo, nisu uvadili misljenje SNe ncn, 6 245-248, {2 Sreejoekova ins aor prepa ove legend naveden a ied Be Monachain nw dee et TR rama picnics msi ori ‘Drago tamatee ve epre vide dane A. Sab Anfge der gre hc toma hn We 199, 1. aa sane ghar ih ie ain at a ki ides A WIA Hiory of Scene cond Psp he Ne snd 17h Conny Loon, 1950 a 281-281 Me Meer BL Mesenne, Fmente aol a 36 e825) 120 aleksandrjskog naugnika i nastaili su da prenose legendu u nje~ ‘nom prvobitnom obliku*. ‘Antitko utenje o intervalima jasno pokazuje dva najvaznija ‘metoda koji su se u nauci o muck primenjivali 2a prougavanje intervala, Kratki pregled osnovnih gledsta 0 ovom problemu prika- ‘an jeu jednom od parageafa (I, 72) Bakhijeve rasprave: 4Da lije interval umom dostizan ili Cyjan (Yontov ~. | @xoueTSy)> Umom ie dostzan, Jer ako yon bio un, onda Wi bin Eve (6 (Buen), slu8ajuci aulete, psalte®” ii pevade, raspornao Sta je to interval. Ali, u skladu [mislenjem} nekih, on mora biti umom dostian i ujan, jer je nemoguée shvatiti ono fro se ne due", 'Na pocetku odlomka fiksirano je deevno pitagorejsko gledi ‘ke prema kojem je interval mogao bit taéno odreden samo putem brojéane proporeje. Ovaj izrazito racionalni metod bio je plod nepoverenja prema fulno-slusnim kriterijima. Drugo gledi ee, koje je prvi put izneo u antigko) nauei o muzici Aristoksen, dopustalo je dva natina razmatranja intervala ~ racionalni isla {nit ,Naugno znanje se uzdide na dvama [principima] ~ na sluhu i razumu" (cig... ehy éxony wat eig iy Sidvo.ay)”". Zavrsna re- Eenica navedenog Bakhijevog parageaia sledi Aristoksenovu tr dicija, mireci obe metodologie. Ali u drugim izvorima ,nadmo<™ “ Iativane hoje obo J Rastedpohazal je da jew saropschim vo se nent eet ey te roma rs ‘pina eke ono oronsune dike) Kod pagoeja Hipasa = Metpon {2 Lepetpt 4 Senor (opt dakove Kod Prolene Prk. Kod Nikoma Hs Sout se pretarau agSpae Koh ztin posta peasige (be ret amaee seh) (ede J. Raased, “A Neglected Version af he Anecdote about Pha {orsss Hammers Expevimen”, Cabs de instar du Moyen Ae pce an, 5313, Copentague, 199, se 1-9). Na oj nai, hovaha se legends moela po jav ko rer eopravdane promene agra ogipa i jedoom a rep 5 Nikomahove espenve Ovakvo raptane e peo anchor eeu po ojo) ten prema shor resvanu tera edn, st Ces Puy ‘delednost pais ehopementia a ama tena sn oem lg a rata mae ow ne {ita tramestioa, Kako ved bio pokazano (pave), wavikom Se ‘lag pai onncivao eka Sitanom instruments ee plektrons Ns ame, Ate (15) saopstava de Epizon (pons mae 6. veka pe Fe) ysvira na ficama rukom ber plettons” feat ipa Biya he Byonie) = Athnae na del, 307 ‘ace td 307 Aeneas del ae #2 ni

Hercman - Vizantijska Nauka o Muzici

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Hercman - Vizantijska Nauka o Muzici

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Hercman - Vizantijska Nauka o Muzici

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like