EKONOMSKI FAKULTET BEOGRAD

Naziv predmeta: ISTORIJA EKONOMIJE

Smer: Ekonomska analiza i politika
Godina i semestar: IV godina, II semestar
Status predmeta: obavezan
Fond casova: 60 + 30
Nastavnici: prof. dr Miomir Jakic, dr Aleksandra Pracevic, docent
I CILJ PREDMETA
Cilj izucavanja predmeta je da se studenti upoznaju sa velikim ekonomskim teorijama
koje su odlucujuce uticale na tokove ekonomske istorije u prolosti, i sa najvanijim
obelejima ekonomske istorije.
U prvom delu programa (Razvoj ekonomske misli) studenti sticu znanja o
merkantilizmu, fizokratizmu, Klasicnoj ekonomiji, Istorijskoj i Institicionalnoj koli, i
savremenim tendencijama u ekonomiji i osnovnim metodolokim problemima.
Obuhvacene su one kole koje su znacajno uticale na prelomne dogadaje i tokove
ekonomske istorije kolonijalizam, Industrijska revolucija, svetski ratovi, Velika kriza
1929. Bice predstavljeni njihovi najznacajniji doprinosi i ogranicenja kroz proimanje sa
ekonomskom stvarnocu u kojoj su nastale.
U drugom delu programa (Nastanak i obeleja svetskog sistema) studenti sticu znanja o
vanim obelejima ekonomske istorije (Evropa i orijentalno drutvo, vielinijski razvoj,
Brodelovo i Valertajnovo shvatanje prostora i vremena, Diskusija o prelasku iz
feudalizma u kapitalizam, azijski nacin proizvodnje, obeleja i perspektive svetskog
sistema, proces periferizacije, Globalizacija).
U trecem delu (Svetska privreda u XIX i XX veku) upoznaju se sa tokovima ekonomske
istorije - karakleristike i istorijat ekonomskih fluktuacija, ciklusi u vreme XIX i pocetkom
XX veka, Prvog svetskog rata, Velika ekonomska kriza 1929, razliciti tipovi
stabilizacione anticiklicne ekonomske politike.

II SADRAJ PREDMETA

I Deo
Razvoj ekonomske misli

I EKONOMSKA MISAO ANTIKE

1. Nastajanje ekonomske misli na Istoku
2. Grcka
3. Rim
II SREDNJI VEK
1. Predstavnici i ideje
III MERKANTILIZAM
1. Merkantilisticke ideje
2. Predstavnici merkantilizma
3. Doprinosi merkantilizma
IV FIZIOKRATIZAM
1. Ideje kole ekonomista
2. Predstavnici fiziokratizma
3. Keneov model reprodukcije
4. Keneov model rasta
V KLASICNA POLITICKA EKONOMIJA
1. Osnovne ideje
2. Predstavnici klasicara
3. Pretece klasicara
4. Predstavnici klasicne politicke ekonomije

VI RAZVOJ KLASICNE EKONOMIJE

1. Obeleja i predstavnici
2. an Batist Sej
3. Tomas Maltus
4. Rikardova kola
VII SOCIJALISTICKA MISAO
1. Prvi socijalisti utopisti
2. Veliki socijalisti utopisti
3. Socijalisti-rikardijanci
VIII MARKSOVA EKONOMIJA
1. Marks i azijski nacin proizvodnje
2. Fridrih Engels
IX ISTORIJSKA KOLA
1. Opte ideje
2. Predstavnici istorijske kole
X MARGINALIZAM
1. Opta obeleja
2. Austrijska kola
3. Lozanska kola
4. Kembridka kola
5. vedska kola
XI INSTITUCIONALIZAM
1. Korporativni kapitalizam i institucije

2. Torsten Veblen
3. Institucionalizam u meduratnom periodu

II Deo
Nastanak i obeleja svetskog sistema
XII EVROPA I ORIJENTALNO DRUTVO
1. Orijentalne despotije
2. Putopisi i izvetaji diplomata i trgovaca
3. Engleske i francuske teorije orijentalnog despotizma
XIII DEMOKRATIJA I AZIJSKA RESTAURACIJA
1. Rusija i Azija
2. Diskusija Lenjin - Plehanov o azijskoj restauraciji
XIV VIELINIJSKI RAZVOJ U SVETSKOM SISTEMU
1. Evropa i Orijent
2. Evropa i Orijent: istorijat ideja
3. Model ANP
4. Orijentalni despotizam
5. Kritika petoclane sheme

XV PERIFERNA PRIVREDA
1. Model kolonijalnog podcinjavanja
2. Kompanije i eksploatacija
3. Medunarodna podela rada

4. Zavisnost u svetskom sistemu

5. Uspon i hegemonija centra
6. Periferna privreda
7. Mehanizam periferizacije
XVI PRELAZAK IZ FEUDALIZMA U KAPITALIZAM
1. Privreda-svet i vreme udelu F. Brodela
2. Valertajnovo tumacenje istorije
3. Kapitalizam kao istorijski sistem
4. Drava u svetskom sistemu
XVII OBELEJA I PERSPEKTIVE SVETSKOG SISTEMA
1. Svetski sistem kao jedinica analize
2. Hegemonija i odnosi centar - periferija
3. Kritika teorije svetskog sistema
XVIII GLOBALIZACIJA
1. Sabijanje prostora i vremena
2. Izazovi globalizacije
3. Dometi globalizacije

III Deo
Svetska privreda u XIX i XX veku

XIX EKONOMSKE FLUKTUACIJE U EKONOMSKOJ ISTORIJI

1. Znacaj ekonomskih fluktuacija

2. Definisanje poslovnog ciklusa

3. Preduslovi ciklicnog kretanja privrede
4. Cikli c na privredna kretanja u ekonomskoj istoriji
XX EKONOMSKA POLITIKA LIBERALNOG KAPITALIZMA
1. Liberalni kapitalizam
2. Teorijske osnove liberalnog kapitalizma
3. Stabilnost, rast i izvori ekonomskih fluktuacija
XXI TEORIJE EKONOMSKIH FLUKTUACIJA KRAJA XIX I PO CETKA XX VEKA
1. Cikli c ne fluktuacije u neoklasi c noj analizi
2. Vikselova teorija poslovnih ciklusa
3. Teorije ciklusa austrijske kole
4. Makrodinamika stokholmske kole
5. umpeterova teorija ciklusa
XXII EKONOMSKE POSLEDICE PRVOG SVETSKOG RATA I VELIKA EKONOMSKA
KRIZA
1. Ekonomska kretanja nakon prvog svetskog rata
2. Velika ekonomska kriza
3. Uzroci krize
4 . Velika ekonomska kriza i poloaj banaka
5. Monetarna politika u velikoj ekonomskoj krizi
6. Mere za izlazak iz krize
7. Americka ekonomska teorija u meduratnom periodu

XXIII CIKLI CNA KRETANJA PRIVREDA TOKOM XX VEKA

1. Ciklicna ekonomska kretanja tokom xx veka

2. Teorijski koncepti ciklicnih fluktuacija tokom xx veka
3. Karakteristike poslovnih ciklusa tokom XX veka
5. Agregatna potronja tokom ciklusa
6. Investicije tokom ciklusa
7. okovi kao izvori fluktuacija na tritu rada
XXIV EKONOMSKA POLITIKA U BORBI PROTIV CIKLICNIH FLUKTUACIJA TOKOM
XX VEKA
1. Mogucnosti stabilizacije ciklicnih fluktuacija u kejnzijasnkoj ekonomiji
2. Monetaristicki koncept prevazilaenja ciklicnih fluktuacija
3. Ekonomska politika tokom 70- tih godina XX veka

III PLAN RADA SA DINAMIKOM IZVOENJA NASTAVE

Nedelja

NAZIV TEMATSKE JEDINICE

nastave
1.
I EKONOMSKA MISAO ANTIKE

PREDAVANJA VE BE

II SREDNJI VEK

2.

III MERKANTILIZAM
IV FIZIOKRATIZAM

3.

V KLASICNA POLITICKA EKONOMIJA

VI RAZVOJ KLASICNE EKONOMIJE

x
x

x
x

VII SOCIJALISTICKA MISAO

4.

VIII MARKSOVA EKONOMIJA

x
x

x
x

5.

IX ISTORIJSKA KOLA
X MARGINALIZAM

x
x

x
x

6.

7.

8.
8.
9.

10.

11.
12.
13.

14.
15.

XI INSTITUCIONALIZAM

XII EVROPA I ORIJENTALNO DRUTVO

XIII DEMOKRATIJA I AZIJSKA RESTAURACIJA

XIV VIELINIJSKI RAZVOJ U SVETSKOM

SISTEMU

x
x

XV PERIFERNA PRIVREDA
XVI PRELAZAK IZ FEUDALIZMA U
KAPITALIZAM
XVII OBELEJA I PERSPEKTIVE SVETSKOG
SISTEMA
XVIII GLOBALIZACIJA
XIX EKONOMSKE FLUKTUACIJE U
EKONOMSKOJ ISTORIJI

XX EKONOMSKA POLITIKA LIBERALNOG

KAPITALIZMA
XXI TEORIJE EKONOMSKIH FLUKTUACIJA
KRAJA XIX I PO CETKA XX VEKA
XXII EKONOMSKE POSLEDICE PRVOG
SVETSKOG RATA I VELIKA EKONOMSKA
KRIZA
XXIII CIKLI CNA KRETANJA PRIVREDA
TOKOM XX VEKA
XXIV EKONOMSKA POLITIKA U BORBI
PROTIV CIKLICNIH FLUKTUACIJA TOKOM XX
VEKA

Tematske jedinice se izvode na casovima predavanja i vebi.

IV OBLICI I NACIN RADA NA PREDMETU

Na c asovima predavanja i ve bi koriste se raznovrsni oblici rada . Studenti u c e c e
mogu uzeti preko izlaganja u formi Power Point prezentacija koje pripremaju . Na c
asovima ve bi se organizuju debate na teme koje predstavljaju ispitno gradivo .

Studenti na c asovima ve bi izla u svoje seminarske radove . C asovi predavanja i ve

bi se prilago d avaju potrebama studenata , tako da se gradivo predmeta realizuje na
kompleksan , ali i potpun na c in .
Seminarski radovi koji se na predmetu rade :
Obim seminarskog rada je 15 kucanih stranica . Rok za predaju : tokom nastave .
Predaje se neposredno na c asu predmetnom nastavniku .

V NACIN OCENJIVANJA NA PREDMETU

Bodovanje aktivnosti studenata na casovima vebi i predavanja:

1. Prisustvo predavanjima 7,5 poena
* 15 nedelja po 0,5 poen
2. Prisustvo vebama 7,5 poena
* 15 nedelja po 0,5 poen
3. Domaci zadatak na predavanjima max 10 poena
4. Seminarski rad na vebama max 10 poena
5. Debate na vebama max 10 poena
6. Repeticija na vebama max 10 poena
7. Kolokvijumi max 10 poena
Maksimum poena pre ispita: 65 poena

Napomena : Aktivnosti pod ta ckom 3. i 4. su alternativne.

Ispit se polae usmeno i sastoji se iz 3 pitanja.
Nacin polaganja ispita:
1. Predispitna obaveza je neophodna u prvom - junsko-julskom ispitnom roku.

2. Za potpis je neophodno da student ima 20 poena, minimum 6 poena na

kolokvijumu;
3. U junsko-julskom ispitnom roku studenti imaju sledece olakice:
55 65 poena: osloboden 1 ispitnog pitanja;

VI LITERATURA
Osnovna literatura:
dr M. Jakic, dr A. Pracevic, Istorija ekonomije , Ekonomski fakultet, 2007.
Dopunska literatura:
dr M. Jakic, PC-EKONOMIJA , CD-ROM, Ekonomski fakultet, 2007.
VII NASTAVNICI NA PREDMETU
prof. dr Miomir Jakic, dr Aleksandra Pracevic, docent