Serbia Report Stage1 Serbian

Starateljstvo
i Ljudska Prava u Srbiji

Analiza pravnog ureenja i prakse starateljstva u Srbiji
2006
MDAC
Mental
Disability
Advocacy
Center
Mental Disability Advocacy Center
Starateljstvo i ljudska prava

u Srbiji
Analiza pravnog ureenja i prakse starateljstva u Srbiji
2006
Mental Disability Advocacy Center, 2006

Sva prava zatiena.
Dizajn korica: Gyrgy Pchy, Jr.
Tehniki urednik: Istvn Fenyvesi
ISBN: 978-963-87395-7-5
Ovaj izvetaj dostupan je na engleskom i srpskom jeziku
Istraivanje za ovaj izvetaj i njegovo objavljivanje ostvareno je zahvaljujui finansiskoj pomoi

Sigrid Rausing fonda i
Instituta za otvoreno drutvo (Budimpeta)
i podrci
Saveta Evrope
Miljenja ispoljena u ovom izvetaju su miljenja MDAC, i ne moraju nuno odgovarati
stavovima donatora koji su omoguili izradu ovog izvetaja. Odgovornost za informacije
sadrane u ovom izvetaju snosi iskljuivo MDAC i donatori ne preuzimaju nikakvu
odgovornost u pogledu njegovog sadraja niti upotrebe informacija koje ovaj izvetaj sadri.
SADRAJ
2. Zakon o starateljstvu i politika starateljstva u Srbiji.......................................... 16

2.1 Uvod....................................................................................................................... 16
2.2 Demografska i socijalna slika Srbije................................................................. 16
2.3 Pravni sistem Srbije............................................................................................. 18
2.4 Zakoni o starateljstvu u Srbiji............................................................................ 20
2.4.1 Pravno ureenje zatite mentalnog zdravlja.................................................. 20
2.4.2 Istorijat starateljstva u Srbiji...................................................................... 20
2.4.3 Pravni izvori o starateljstvu...................................................................... 21
2.4.4 Vrste i uloga starateljstva........................................................................... 22
2.4.5 Osnovni elementi starateljstva nad punoletnim osobama.................... 24
2.5 Dve faze u postupku uspostavljanja starateljstva........................................... 25
2.5.1 Liavanje poslovne sposobnosti................................................................ 25
2.5.2 Postavljanje staratelja..........................................................................26
2.6 Procena srpskog zakonodavstva na osnovu standarda ljudskih prava........ 28
2.6.1 Naela koja se proteu kroz celokupan zakonodavni okvir
(Indikator 1)................................................................................................. 28
2.6.2 Proceduralna prava tokom postupka za stavljanje pod
starateljstvo (Indikatori 2-7)...................................................................... 30
2.6.3 Kvalitet dokaza koji se podnose sudu tokom postupka za lienje
poslovne sposobnosti (Indikatori 8-12)................................................... 41
2.6.4 Prava punoletne osobe nakon uspostavljanja starateljstva
(Indikatori 13-17)........................................................................................ 49
2.6.5 Dunosti staratelja nakon uspostavljanja starateljstva
(Indikatori 18-25)........................................................................................ 59
2.6.6 Neophodno odreivanje starateljstva i alternative
(Indikatori 26-29)........................................................................................ 70
Annex A: Renik termina.................................................................................................. 76
Annex B: Tabelarni prikaz indikatora....................................................................78

starateljstvo i ljudska prava u Srbiji
Uvodna Razmatranja .........................................................................................................5

Preporuke..............................................................................................................................7
1. Uvod ................................................................................................................................. 10
1.1 Starateljstvo ......................................................................................................... 10
1.2 Istraivanje............................................................................................................ 12
1.3 Izrazi zahvalnosti................................................................................................. 12
1.4 Metod...................................................................................................................... 13
1.4.1 Prva faza: Analiza zakonodavstva............................................................ 13
1.4.2 Druga faza: Sakupljanje podataka na terenu.......................................... 14
1.5 Indikatori za procenu starateljstva zasnovani na standardima
ljudskih prava ...................................................................................................... 14
Uvodna razmatranja
Starateljstvo u Srbiji je delimino regulisano zakonima koji nisu znaajno menjani

jo iz vremena komunizma, kada su osobe sa invaliditetom bile iskljuene iz drutva.
Posebno su spore promene pravila koja ureuju sam postupak liavanja poslovne
sposobnosti. Trenutno je u toku opsena reforma pravnog sistema Srbije, a jedan od
prioriteta su osobe sa invaliditetom. Na ovo ukazuje i usvajanje niza zakona ukljuujui
i Zakon o zabrani diskriminacije osoba sa invaliditetom, u aprilu 2006. godine
i Porodinog zakona 2005. godine. Preduzeti su i drugi koraci kao to je ulazak u
skuptinsku proceduru Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba s
invaliditetom. Iako ovi zakoni ukazuju na to da Srbija sve vie priznaje prava osoba
sa invaliditetom, treba naglasiti da ovi zakoni imaju znaajne nedostatke, posebno u
oblasti starateljstva. Ovi zakoni se moraju uskladiti sa meunarodnim standardima.
Ovaj izvetaj prua analizu domaeg zakonodavstva o starateljstvu, koje je posmatrano
u svetlu trenutno obavezujuih standarda ljudskih prava. Zakonske norme kojima se
ureuje starateljstvo nisu kodifikovane, ve su rasute u brojnim zakonima i drugim
propisima. Stoga ovaj izvetaj ispituje mere zatite predviene tim zakonima i drugim
propisima, da li te mere zatite predstavljaju pravni sistem u kome se u potpunosti
potuju standardi ljudskih prava.
Rezultat ovih istraivanja ukazuje na to da, iako Ustav Srbije izriito predvia obavezu
potovanja ljudskih prava osoba sa mentalnim smetnjama u skladu sa meunarodnim
standardima, postoji itav niz pravnih nedostatka u ovoj oblasti s obzirom na postojei
zakonodavni okvir. U stvari, kljuni zakljuci ovog izvetaja jasno pokazuju da Srbija
nije ispunila svoju obavezu da zatiti prava osoba pod starateljstvom, i ukazuju na
neophodnost hitne reforme. Najvaniji od tih zakljuaka su:

Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, usvojena na zasedanju Generalne

skuptine UN-a, 6. decembra 2006, ref A/61/611, lan 12.1.
Ibid, lan 12.1.

Ovo je prvi izvetaj ove vrste koji se detaljno bavi zakonima o starateljstvu u Srbiji.
Srbija je delom reformisala zakone kojima se ureuje starateljstvo 2005. godine. Ali
doneeni zakoni nisu u potpunosti usklaeni sa trenutnim standardima ljudskih prava.
Ovaj izvetaj usredsreen je na pitanje da li Srbija ispunjava meunarodne standarde
ljudskih prava. U ovom izvetaju ukazano je na pravne i moralne obaveze Srbije da
izmeni zakone o starateljstvu, i to u pravom trenutku, s obzirom da je Generalna
skuptina UN-a nedavno usvojila Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom. Treba
pomenuti da je Srbija aktivno uestvovala u izradi teksta Konvencije, koja u lanu 12
poziva sve drave da obezbede osobama sa invaliditetom pravo na priznanje pravne
sposobnosti i da uivaju poslovnu sposobnost na jednakim osnovama kao druga lica
u svim oblastima ivota.
Propisi o starateljstvu su suvie neodreeni i nisu dovoljno jasni. U velikom broju

sluajeva su neusaglaeni, uglavnom iz razloga to je starateljstvo regulisano
brojnim zakonima.
Punoletne osobe pod potpunim starateljstvom esto su proizvoljno i automatski
liene ljudskih prava, ukljuujui i pravo na imovinu, na porodian ivot, na
zakljuenje braka, na pravo glasanja na izborima, na udruivanje, na pristup sudu
i na pravo da sastave testament.
ak i kada nisu izriito liena odreenih prava, ova lica su liena procesne sposobnosti
i nemaju mogunost da sudskim putem samostalno ostvare svoja prava.
Starateljstvo time doprinosi segregaciji osoba s invaliditetom. U Srbiji punoletna
osoba moe biti prinudno zadrana radi procene mentalnog stanja to je u
suprotnosti sa meunarodnim standardima. Daleko znaajnije je to da ako je
punoletna osoba stavljena pod starateljstvo, ona se moe doivotno smestiti bez
svoje saglasnosti u instituciju socijalne zatite i bez mogunosti albe.
Za osobe sa invaliditetom kojima je potrebna pomo pri donoenju odluka

ne postoje alternative starateljstvu, kao to su na primer, donoenje odluka na
osnovu ranije datog odobrenja ili pomo i podrka pri samostalnom odluivanju
(supported decision making).
MDAC pozdravlja itav niz pozitivnih promena u zakonima Srbije koji ureuju
starateljstvo. Ipak, MDAC poziva Vladu Srbije da preduzme dalje reforme, a naroito
da ispravi greke napravljene u dosadanjim reformama.
MDAC veruje da e pravljenje nacrta novog Srpskog graanskog zakonika biti prilika
da se ovo sprovede, i poziva Vladu Srbije da to i uini uz potovanje i uee osoba sa
smetnjama mentalnog zdravlja i intelektualnim smetnjama, kao i njihovim lokalnim
i nacionalnim organizacijama.
U ovom izvetaju izneen je niz preporuka, sainjenih u cilju poboljanja zakona o
starateljstvu i time u cilju veeg potovanja ljudskih prava osoba sa invaliditetom
u Srbiji.
Rezolucija UN-a 46/119 o Naelima za zatitu osoba s mentalnim smetnjama i

poboljanje mentalnog zdravlja (UN Resolution 46/119 on the Protection of Persons
with Mental Illness and the Improvement of Mental Health Care) od 1991 (Naela
o mentalnom zdravlju), koju je usvojila Generalna Skuptina 17. decembra 1991.
godine, Princip 5, Lekarski pregled.
Preporuke
1. Poveati u najveoj moguoj meri samostalnost. Zagarantovati punoletnim

osobama pod starateljstvom pravo da donose odluke u svim sferama ivota, kada
imaju funkcionalnu sposobnost za to. Posebno:
Ukinuti potpuno starateljstvo i zameniti ga jednom vrstom deliminog sta-
rateljstva (prilagoenog starateljstva), u kome bi sudija u svakom pojedinanom

sluaju izriito odredio oblasti u kojima bi ta osoba bila liena poslovne sposobnosti (Indikator 27).
Ukinuti automatsko liavanje osnovnih prava punoletnih osoba pod
starateljstvom
na imovinu,
na porodian ivot,
na zakljuenje braka,
prava glasanja na izborima,
prava na udruivanje
na pristup sudu
da sastave testament (Indikatori 13, 15-17).
Osigurati da zakonom bude definisan obim obaveza staratelja u odnosu na
pravnu sposobnost punoletne osobe (Indikator 20).
Osigurati da u zakonu izriito bude navedeno da utvrivanje nesposobnosti
mora biti zasnovano na dokazanoj vezi izmeu dijagnoze i stvarne sposobnosti,
ne samo u sluajevima potpunog, ve i u sluajevima deliminog starateljstva
(Indikator 8).
2. Stvoriti alternative koje bi bile manje restriktivne od starateljstva:
Kao to je ovlaenje za zastupanje, donoenje odluka na osnovu ranije datog
odobrenja, pomo i podrka pri samostalnom odluivanju (Indikator 26).
Zahtevati da se starateljstvo koristi tek poto su iscrpljene ostale mere
(Indikator 26).

Sve u svemu, ovaj izvetaj ukazuje da, iako su zakoni Srbije koji ureuju starateljstvo
u izvesnoj meri u skladu sa meunarodnim standardima, oni ne ispunjavaju brojne
osnovne zahteve meunarodnog prava o ljudskim pravima. Ovo jasno pokazuje da bi
ivotni uslovi oko 10 hiljada osoba koje su trenutno pod starateljstvom u Srbiji mogli
biti znatno poboljani, to e biti mogue samo ukoliko Vlada nastavi zakonodavne
reforme. Imajui ovo u vidu, MDAC u daljem tekstu iznosi itav niz preporuka Vladi
Srbije. Ukoliko bi ove preporuke bile usvojene i uneene u zakone, oni bi bili usklaeni
sa osnovnim meunarodnim standardima. Navedeni indikatori predstavljaju 29
osnovnih garancija za sistem starateljstva koji ispunjava standarde potovanja ljudskih
prava. Indikatori su navedeni u zagradama posle svake preporuke, kako bi uputile
itaoca na detaljnu analizu u glavnom delu izvetaja.
Traiti od staratelja da zahtevaju smetaj koji bi najmanje ograniavao slobodu
punoletne osobe (Indikator 21).
3. Spreiti zloupotrebu. Smanjiti mogunost zloupotrebe punoletnih osoba pod

starateljstvom. Posebno:

Ustanoviti objektivne kriterijume za vrenje procene nesposobnosti i jasne
osnove za sudsko odreenje pravne nesposobnosti. Oni moraju obuhvatiti
garancije da ova odluka ne moe biti doneena samo na osnovu nalaza lekara i
psihologa (Indikatori 7 i 8).
Osigurati da zakon izriito predvidi vrstu i kvalitet dokaza koji su potrebni za
lienje pravne sposobnosti u sudskom postupku (Indikator 9).
Utvrditi kriterijume za izbor staratelja kojima se jasno iskljuuju osobe sa
sukobom interesa ili one osobe koje imaju interes od izvravanja starateljsva
(Indikatori 10 i 11).
Osigurati da zakon propisuje obavezne provere starateljstva, u koje bi punoletna
osoba pod starateljstvom bila potpuno ukljuena uz odgovarajueg pravnog
zastupnika (Indikator 27).
4. Poboljati postupke. Pruiti dovoljne garancije prava punoletnih na uee u

postupku starateljstva od poetka postupka i za sve vreme trajanja starateljstva.
Posebno:

Definisati zakonom dovoljno jasne i odreene kriterijume za podnoenje
zahteva za liavanje punoletne osobe poslovne sposobnosti (Indikator 2).
Osigurati da punoletna osoba bude pravovremeno obavetavana i da ima pristup
informacijama o svim pravnim radnjama u postupcima liavanja poslovne
sposobnosti, i osigurati punoletnoj osobi da prisustvuje na roitima i da bude
sasluana. Jasno utvrditi nain na koji moe biti utvreno da je punoletna osoba
nesposobna da razume postupak ili da je prisustvo na roitu tetno za njeno
zdravlje (Indikator 3).
Osigurati besplatno zastupanje pred sudom, ukljuujui i zastupanje u postupku
po albi (Indikator 4).
Zabraniti nedobrovoljno zadravanje osoba radi utvrivanja nesposobnosti
(Indikator 5).
Osigurati da elje punoletne osobe moraju biti uzete u obzir i da se njihovim
eljama mora dati odgovarajui znaaj prilikom izbora staratelja (Indikator 10).
Osigurati pravo i mogunost punoletnoj osobi da osporava izbor staratelja
(Indikator 12).
Osigurati da punoletne osobe budu stvarno konsultovane o odlukama koje
utiu na njihov ivot (Indikator 19).
Osigurati punoletnoj osobi efikasan albeni sistem, ukljuujui i sudske pravne
lekove (Indikator 25).
Osigurati postojanje nezavisnog tela koje e u odreenim vremenskim
razmacima izvravati kontrolu rada staratelja i kojem e staratelj odgovarati za
svoje odluke, a koje e istovremeno biti obavezno da uzme u obzir informacije

dobijene od punoletne osobe (Indikator 24).

MDAC veruje da bi, ukoliko bi ove preporuke bile primenjene, bila ojaana zatita
ljudskih prava i interesa osoba pod starateljstvom, te da bi zakoni Srbije o starateljstvu
bili znatno kvalitetniji. MDAC e rado uestvovati i saraivati sa organima vlasti u
Srbiji i sa civilnim drutvom u planiranju i sprovoenju reforme.
1.
uvod
1.1
Starateljstvo
Ovaj izvetaj je izvetaj o starateljstvu nad punoletnim osobama i ne bavi se pravnim

poloajem dece. MDAC definie starateljstvo kao pravni odnos koji sud uspostavlja
izmeu punoletne osobe za koju se smatra da nema pravnu sposobnost potrebnu
za donoenje linih odluka i osobe koja je postavljena da donosi odluke u ime te
punoletne osobe. Pravni mehanizam starateljstva u odreenom smislu postoji u skoro
svakom pravnom sistemu u svetu i iroko je prihvaen kao nain zatite pojedinaca za
koje se smatra da su nesposobni da se brinu o sopstvenim interesima zbog problema
mentalnog zdravlja (nedovoljne psiho-socijalne razvijenosti), mentalno nedovoljne
razvijenosti, degenerativnog oboljenja ili tekog fizikog ili senzornog invaliditeta.
10
Starateljstvo se obino uspostavlja u sudskom postupku, ili kombinaciji sudskog

i upravnog postupka, u kome se utvruje potpuna ili delimina nesposobnost
punoletne osobe da donosi odluke u svoje ime. Rezultat takvog postupka mogao
bi biti liavanje poslovne sposobnosti punoletne osobe. Sud (ili upravni organ)
tada postavlja drugu osobu koja e postupati kao staratelj. Posebna ovlaenja
staratelja odreena su zakonom ili sudskom odlukom. Uobiajeno je da staratelj ima
ovlaenje da donosi odluke i obavezu da titi dobrobit punoletne osobe. Uspenost
starateljstva u velikoj meri zavisi od izvesnih linih kvaliteta staratelja, poput njegove
posveenosti i savesnosti.
Starateljstvo ima snaan uticaj na ivote osoba koje titi. Istraivanje MDAC-a
sprovedeno u nekoliko drava, pokazalo je da su u velikom broju sluajeva punoletne
osobe pod starateljstvom izgubile pravo da donose najosnovnije odluke kao i pravo
da uivaju osnovna ljudska prava. Zloupotreba i zapostavljenost punoletnih osoba
su posledice neispunjenja obaveze staratelja da zatiti osobe pod starateljstvom, ili
donoenja odluka koje su u suprotnosti sa eljama ili/i interesima punoletne osobe.
Stoga, delotvoran starateljski sistem mora da nadzire postupke staratelja i mora da
predvidi efikasan sistem odgovornosti.
Kako globalni pokret za prava osoba s hendikepom dobija na snazi, starateljstvo kao
model sve vie je predmet kritike zbog neuspelog pruanja odgovarjueg postupka

Terminologija engleskog jezika koritena u ovom izvetaju nastala je posle

mnogobrojnih rasprava. Verovatno e sline debate biti ili su ve pokrenute i u drugim
jezicima. Da bi se itaocu olakalo razumevanje izvetaja, mali renik pojmova se
nalazi u prilogu A.
U ovom izvetaju MDAC koristi pojam pravne sposobnosti (legal capacity) kao
to je definisano u reniku p. 76. Razliita pravosua koriste razliitu terminologiju
u svrhu definisanja izraza za pravnu nesposobnost (legal inability) samostalnog
delovanja, kao to su rei nesposoban (incapable) ili inkompetentan (incompetent).
Neki zakoni predviaju odluke o delominoj ili limitiranoj pravnoj nesposobnosti.
zatite. U malom broju pravnih sistema, kao to su Kanada i Ujedinjeno Kraljevstvo,

zakoni o starateljstvu su reformisani, i predviaju nove naine za pruanje zatite i
pomoi osobama sa mentalnim smetnjama. Posebno znaajna mera je pomo i
podrka pri samostalnom odluivanju.
U nedavno usvojenoj Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa

invaliditetom, pravnom sposobnou bavi se posebno lan 12 koji glasi:
1. Drave potpisnice potvruju ponovo da osobe sa invaliditetom svuda imaju
pravo na priznanje pravne sposobnosti.
2. Drave potpisnice priznaju da osobe sa invaliditetom uivaju poslovnu
sposobnost na jednakim osnovama sa drugim licima u svim oblastima.
3. Drave potpisnice preduzee odgovarajue mere da osobama sa invaliditetom
omogue pristup podrci koja im moe biti potrebna za ostvarivanje njihove
poslovne sposobnosti.
4. Drave potpisnice osigurae da sve mere koje se odnose na uivanje poslovne
sposobnosti predviaju odgovarajue i efektivne mehanizme zatite koji e
spreiti zloupotrebe, u skladu sa odredbama meunarodnog javnog prava
o ljudskim pravima. Ti mehanizmi zatite osigurae da mere vezane za
uivanje poslovne sposobnosti potuju prava dotine osobe sa invaliditetom,
njihovu volju, elje dotine osobe, iskljue svaki sukob interesa i nedozvoljeno
meanje, budu proporcionalne okolnostima u kojoj se svaka osoba nalazi, da
se odvijaju u najkraem moguem periodu i da podleu redovnoj reviziji od
strane nadlenog, nezavisnog i nepristranog organa ili sudskog tela. Zatitni
mehanizmi treba da budu proporcionalni stepenu u kojem mere utiu na
prava i interese osoba sa invaliditetom.
5. U skladu sa odredbama ovog lana, drave potpisnice preduzee sve
odgovarajue i efektivne mere kako bi osigurale jednako pravo osoba sa
invaliditetom da poseduju i nasleuju imovinu, da kontroliu svoje finansijske
poslove i imaju pristup bankarskim zajmovima, hipotekama i drugim oblicima
kredita pod jednakim uslovima, i osigurae da osobe sa invaliditetom ne budu
arbitrarno liene imovine.
Ove odredbe neposredno se odnose na starateljstvo. One daju kredibilitet MDACovim zalaganjima da se napusti trenutno vaei stav prema kome je mogue arbitrarno
uskraivanje ljudskih prava osobama pod starateljstvom, usvajanje nacionalnih odluka
i zakona koji e uiniti da odredbe Konvencije o osobama sa invaliditetom, a posebno
one iz lana 12, postanu stvarnost. MDAC bi eleo da ovim izvetajem utie na pravac
i brzinu ove promeme.
11
Kao rezultat, zakonodavci i sudovi ovih drava gledaju starateljski model kao poslednji
izbor, kome pribegavaju samo ukoliko su prethodno iscrpljene sve ostale manje
restriktivne mere podrke i zatite. Konano je i na meunarodnoj sceni dolo do
priznanja da je starateljstvo pitanje od velike vanosti.
1.2 Istraivanje
U mnogim dravama u kojima radi MDAC, zakoni koji ureuju starateljstvo
relativno su nepromenjeni ve desetinama godina. Meutim, oni e verovatno
pretrpeti sutinske izmene jer e te drave nastaviti da usklauju svoje zakone sa
meunarodnim standardima ljudskih prava. Kako bi istakao starateljsvo kao onu
oblast koju je potrebno nuno reformisati, MDAC je pokrenuo projekat o starateljstvu
u okviru koga bi bile identifikovane prednosti i slabosti postojeih pravnih sistema.
Pored toga, poto se pravo i stvarnost esto razilaze, projekat se bavi ispitivanjem same
prakse u oblasti starateljstva. U ovom izvetaju predstvaljena je analiza zakona, a u
2007. godini e uslediti sveobuhavtni izvetaj kojim e biti obuhvaena zapaanja o
funkcionisanju sistema starateljstva u praksi.
MDAC je poeo sa istraivanjem starateljstva krajem 2004. godine ispitivanjem zakonske

strukture sistema starateljstva u vie drava. U poetku program je bio usredsreen na
etiri drave: Bugarsku, Maarsku, Srbiju i Rusiju. MDAC je 2006. godine poeo sa
istraivanjem u jo etiri zemalja, u Hrvatskoj, ekoj, Gruziji i Kirgistanu.
12
Cilj projekta je bio da utvrdi u kojoj meri su nacionalni zakoni ovih zemalja u skladu
sa meunarodnim pravom o ljudskim pravima, standardima i praksom, kao i da bi
istakao sve oblasti koje je potrebno reformisati. Kao i svaki istraivaki projekat koji
po prvi put istrauje neku oblast, ovaj izvetaj mogao bi pokrenuti mnoga pitanja
na koja ne bi mogao da prui odgovore. Posebno jer ovo nije statistika anketa nego
prvenstveno uporedna pravna analiza. Rezultati ovog izvetaja odnose se iskljuivo na
zakone. Kao to je ve napomenuto, istraivanje prakse je jo uvek u toku, i ono e
pruiti podatke o tome kako starateljstvo zaista funkcionie.
1.3 Izrazi zahvalnosti
Istraivanje su vrili pravnici iz svake od pomenutih zemalja. Istraivai su sproveli
sva istraivanja u okviru svojih drava, napisali su nacrte nacionalnih izvetaja i
uestvovali u ureivanju izvetaja. Istraivai su bili Slavka Kukova (Bugarska), Petar
Sardeli (Hrvatska), Zuzana Beneov (eka Republika), Nina Dadalauri (Gruzija),
Dniel Kaderjk (Maarska), Meder Dastanbekov (Kirgistan), Anna Smorgunova
(Rusija) i Vidan Hadi-Vidanovi (Srbija).
Poevi u februaru 2003. godine, daleko ranije nego to su poela sama istraivanja u
okviru projekta o starateljstvu, Oliver Lewis iz MDAC-a okupio je grupu odabranih
pojedinaca koji e biti lanovi Savetodavnog odbora za starateljstvo. Ova grupa
aktivno je uestvovala u izradi koncepcije, dizajna i primene obe faze projekta, i njeni
lanovi su nesebino doprineli svojim iskustvom i vremenom. Savetodavni odbor za
Dniel Kaderjk bio je asistent na projektu. On je student prava, zavrna godina.
starateljstvo ini pet meunarodno priznatih strunjaka u oblasti mentalnog zdravlja,

starateljstva i ljudskih prava.
MDAC bi eleo da izrazi iskrenu zahvalnost lanovima Savetodavnog odbora za

lini i zajedniki doprinos ovom projektu. Odgovornost za sve greke snosi iskljuivo
MDAC. Nekadanji direktor MDAC-a za istraivanje i razvoj Marit Rasmussen
razvijala je ovaj projekat i rukovodila njime due od dve godine. Studenti na praksi
Priscilla Adams, Jill Diamond, Jill Roche i Nicholas Tsang pomogli su u istraivanju,
a Istvn Fenyvesi je zasluan za dizajn i konaan izgled ovog izvetaja.
Izvetaj za Srbiju je sastavio Vidan Hadi-Vidanovi, a Marit Rasmussen je autor
dodatnih komentara. Istvn Fenyvesi, Sarah Green i Oliver Lewis sastavili su
konanu verziju.
1.4 Metod
1.4.1 Prva faza: Analiza zakonodavstva
Prva faza israivanja, koja je izloena u ovom izvetaju, je vie de jure studija zakonskih
tekstova, nego primene istih zakona. Studija ispituje vidove zatite predviene
nacionalnim zakonima i sve druge relevantne zakonske odredbe, tako to:
Prouava pravne postupke u kojim se uspostavlja ili ukida starateljstvo i prava
stranaka u tim postupcima.
Ispituje standarde dokazivanja u postupcima koji se tiu starateljstva.
Dokumentuje prava osoba koje navodno nisu poslovno sposobne tokom celog
postupka starateljstva.
Procenjuje kojih prava je liena osoba poto je utvreno da nije potpuno poslovno
sposobna.
Analizira ovlaenja staratelja, njegove odgovornosti i nadzor nad radom staratelja,
kao i postupke za podnoenje albi protiv staraoca, ukoliko oni postoje, i reavanje
sporova izmeu staratelja i lica pod starateljstvom.
13
Dr. Robert M. Gordon, direktor i profesor, School of Criminology, Simon Fraser

University, Vankuver, Kanada;
Dr. Georg Hyer, profesor Zdravstvene zatite, University of Troms, Norveka;
Dr. Krassimir Kanev, Predsednik, Bulgarian Helsinki Committee, Sofija,
Bugarska;
Mr. Mark Kelly, direktor, Irish Council for Civil Liberties, Dablin, Irska; i
Dr. Jill Peay, profesor prava, London School of Economics, London, UK.
1.4.2 Druga faza: Sakupljanje podataka na terenu
Druga faza se bavi de facto ispitivanjem kako starateljstvo funkcionie u praksi,

u svakoj od drava u kojima je istraivanje vreno, praenjem sudskih postupaka,
pregledanjem sudskih spisa, kao i praenjem postupaka pred organom starateljstva i
pregledanjem predmeta organa starateljstva u meri u kojoj je to mogue.
Kako je pojedine informacije mogue dobiti samo od onih lica koja uestvuju u
postupku starateljstva, istraivai prate sluajeve, prisustvuju roitima pred sudom i
organima starateljstva, pregledaju sudske spise i vre intervjue. Na osnovu prikupljenih
podataka mogue je videti presek starateljstva u praksi.
Istraivanje koje obuhvata razgovore sa uesnicima, od kojih neki pate od smetnji

mentalnog zdravlja ili intelektualnih smetnji, pokree pitanja etike koja se tiu
privatnosti, ali i sposobnosti lica s kojima se razgovara da razumeju svrhu istraivanja
i da na osnovu dobijenih informacija pristanu da uestvuju u istraivanju. MDAC
je paljivo razmatrao pitanja etike koja su se javila u ovom delu istraivanja, i usvojio
je instrukcije za zatitu ispitanika i datih podataka. Svaki istraivac pridrava se
numerikog sistema za uvanje informacija, koje su pod kljuem i rasporeene na
vie lokacija. U instrukcijama su postavljeni standardi za istraivanja o obavetavanju
subjekata da je uestvovanje u istraivanju dobrovoljno, da mogu da odbiju uee u
svakom trenutku i o poverljivosti podataka koje daju.
14
1.5 Indikatori za procenu starateljstva zasnovani na standardima

ljudskih prava
Za celo vreme projekta MDAC je koristio 29 indikatora u odnosu na koje je vrena
analiza. Ovi indikatori potiu iz kljunog dokumenta o starateljstvu i pomoi pri
samostalnom odluivanju (supported decision making) Preporuke Saveta ministara
Saveta Evrope Br. R(99)4 o naelima koja se tiu pravne zatite odraslih osoba s
umanjenim sposobnostima. Indikatori su iz Memoranduma o tumaenju, kao i iz
pregleda uporednog zakonodavstva o starateljstvu drava Evrope, Sjedinjenih Drava i
Kanade. MDAC je pri formulisanju indikatora imao u vidu da su sve drave u kojima
je sprovoeno istraivanje, izuzev Kirgistana, lanice Saveta Evrope i da su ratifikovale
Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, te se oekuje da e sve
one usaglasiti svoje zakone sa mekim pravom, pa i sa Memorandumom o tumaenju.

Ceo tekst memoranduma vidi na stranici: https://wcd.coe.int/ViewDoc.jsp?id=407333.
Meko pravo odnosi se na pravila, preporuke, smernice ili opta naela koja iako
nisu strikno govorei pravno obavezujua imaju veliki pravni znaaj. Blacks Law
Dictionary (8th Ed. 2004). Meko pravo poseduje odreeni stepen politike i moralne
obaveze koja se namee dravama i predstavlja korisno sredstvo za tumaenje pravno
obavezujuih normi. Preporuke Komiteta ministara Saveta Evrope predstavljaju
meko pravo. Ipak, Komitet ministara ima ovlaenje da zahteva od drava lanica
MDAC indikatori obuhvataju osnovna jemstva koja su nuna u sistemu starateljstva

koji je koncentrisan na pojedinca i u kome se potuju ljudska prava. Naa namera je
bila da indikatore uinimo relativno jednostavnim i konciznim, ak i kada su iza njih
stajala nimalo jednostavna pitanja.
da ga obavetavaju o akcijama koje preduzimaju radi inplementacije preporuka, to

preporukama daje znaajnu politiku snagu.
15
Lista indikatora nije iscrpna, ona samo istie kritine probleme sa kojima se suoavaju
odrasle osobe pod starateljstvom. Izostavljanje odreenih pitanja iz indikatora
ne znai da isto pitanje nije vano ili da ne predstavlja problem u konkretnom
zakonodavstvu neke od drava. Uvoenjem jedinstvenih kriterijuma za istraivanje
i analizu sistema starateljstva, MDAC tei kreiranju naina za poreenje sistema
starateljstva u razliitim zemljama.
2. ZAKON O STARATELJSTVU I POLITIKA STARATELJSTVA

U SRBIJI
2.1 Uvod
Republika Srbija je istonoevropska drava, nalazi se na centralnom delu Balkanskog
poluostrva. Republika Srbija bila je drava lanica Srbije i Crne Gore (bive Jugoslavije)
do maja 2006. godine, kada je Crna Gora proglasila nezavisnost. Srbija je biva
komunistika drava u tranziciji. Tokom Balkanskih ratova poetkom devedesetih
godina, Srbija je imala kljunu ulogu u tim sukobima. Zbog uea u sukobima, Savet
bezbednosti UN-a odredio je sankcije Srbiji i Crnoj Gori (tada Jugoslaviji). Meavina
ovih faktora dovela je do ekonomskog kolapsa zemlje i jaanja reima Slobodana
Miloevia. Njegova diktaruta zavrila se 2000. godine nakon demonstracija i dolaska
na vlast koalicije demokratskih snaga, nazvane Demokratska opozicija Srbije.
2.2 Demografska i socijalna slika Srbije
16
Prema popisu iz 2002. godine, Srbija je imala 7 498 001 stanovnika, od ega je
51.4% ena. Priblino jednak procenat mukaraca i ena ivi u gradovima (56.6%
mukaraca i 56.2% ena). Prosena starost enske populacije (38.4 godine) malo je
vea od prosene starosti mukaraca (36.4), to se odraava i na prosean ivotni
vek koji je kod ena dui nego kod mukaraca (75.1 godina za ene i 70.1 godina
za mukarce).
Srbija je 2002. godine bila jedna od 10 zemalja sa najstarijim stanovnitvom na svetu,
bilo je samo 1 milion graana u starosti od 15 do 24 godine, to je 13.4% stanovnitva.
Sa druge strane, 22.6% graana starije je od 60 godina.10
Trenutno ne postoje zvanini podaci o broju osoba sa invaliditetom u Srbiji.
Procenjeno je da oko 200 000 ljudi, tj. 3% ukupne populacije, ima mentalne ili
intelektualne smetnje.11 Prema poslednjim podacima SZO (WHO) od 1999.
godine, u Srbiji je registrovano 88 943 osoba sa intelektualnim smetnjama. Za
njih 76 492 se veruje da imaju blai oblik intelektualnih smetnji, za njih 4 447
Izvetaj o humanom razvoju 2005. Srbija: snaga razliitosti, UNDP, Beograd, 2005,
str. 25.
10 Izvetaj o humanom razvoju 2005. Srbija: snaga razliitosti, UNDP, Beograd,
2005, strane. 24-25.
11 Vidi u V. Hadi-Vidanovi,, Ljudska prava osoba sa invaliditetom u Srbiji i Crnoj
Gori u praksi u: Miroslav ivanovi, Saa Madacki (ur.), Ljudska prava osoba sa
invaliditetom Situacija u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i u Srbiji i Crnoj Gori,
Centar za ljudska prava Univerzitet u Sarajevu, Sarajevo, 2006, strane. 146-162.

da imaju srednje, a za njih 8 004 teke intelektualne smetnje.12 Iako je ovo manje
od polovine procenjenog broja, ovime nisu obuhvaene osobe koje imaju smetnje
mentalnog zdravlja.13 Tokom 2006. godine 509 osoba zadrano je u psihijatrijskim
ustanovama na osnovu sudskog naloga za obavezno leenje izdatog poto je osoba
izvrila neko krivino delo.14
Institucija
Broj odraslih osoba
Broj odraslih osoba

pod starateljstvom
Stara Moravica
344
108
Jabuka
152
68
Izvor
92
10
Kragujevac
960
576
Kulina
210
26
19
Tabela 1. Broj17odraslih osoba pod starateljstvom u institucijama socijalne zatite
Zabrinjavajue je to to ne postoje zvanini podaci o broju lica pod starateljstvom

na nacionalnom nivou. Meutim, organi starateljstva lokalnih zajednica duni su
da vode evidenciju o osobama pod starateljstvom, i ini se da su poslednjih godina
ovi podaci bili redovno aurirani u veini optina u Srbiji.18 Najvei problem za
prikupljanje podataka o osobama pod starateljstvom je veoma decentralizovan sistem
socijalne zatite i nepostojanje centralnog registra pri Ministarstvu za rad, zapoljavanje
i socijalnu politiku.
12 Ibid.
13 Drutvo za pomo osobama ometenih u razvoju Stari Grad, izvetaj iz 2004.
14 Ministarstvo pravde Republike Srbije, zvanina internet strana, http://mpravde.
mvcore.net/active/sr-cyrillic/home/zatvori/statistika_zatvori.html.
15 U nekim domovima socijalne zatite, kao to je to sluaj s domom Pelice u
Kragujevcu, postoje i paviljoni za smetaj osoba s problemima mentalnog zdravlja
(oko 100 ljudi s problemima mentalnog zdravlja bilo je smeteno u ovom domu
poetkom 2005).
16 Procena je izvrena na osnovu razgovora voenih sa direktorima devet centara
socijalne zatite za osobe sa mentalnim smetnjama u Srbiji. Podaci su dostupni za
samo 65% odraslih osoba.
17 U ovom domu socijalne zatite ivi 565 korisnika. Od toga su 210 punoletne osobe s
mentalnim smetnjama. Za sve njih bio je pokrenut postupak za postavljanje staratelja
u vreme kada je MDAC posetio instituciju.
18 Porodini zakon, lan 340.
Od 2004. godine priblino 3000 odraslih osoba smeteno je u institucije socijalne

zatite za osobe sa tekim intelektualnim smetnjama.15 Radi se o velikim institucijama
u kojima su ljudi doivotno izolovani iz drutva. Mnoge od tih osoba stavljene su pod
starateljstvo, to pokazuje/ilustruje sledea tabela.16
17
Ipak su izvesni podaci dostupni, poslednji od njih su iz 2001. godine. Prema ovim
brojkama, izmeu 1998. i 2001. godine, u proseku 140 osoba je stavljano pod
starateljstvo svake godine.
Godina
1997
1998
1999
2000
2001
Broj lica stavljenih pod

strateljstvo
300+
145
146
130
137
Tabela 2. Broj odraslih osoba stavljenih pod starateljstvo u Srbiji u periodu 1997-2001
Poslednji dostupni podaci ukazuju da je oko 8 do 10 hiljada osoba trenutno pod

starateljstvom u Srbiji. Najvie njih trenutno ivi u Beogradu (2,989).19 U drugim veim
gradovima u Srbiji broj osoba pod starateljstvom je znatno manji i kree se od 40 (u
Pirotu) i 44 (u Kragujevcu),20 do 76 (u Jagodini),21 149 (u apcu)22 i 170 (u Valjevu).23
2.3 Pravni sistem Srbije
Srbija je jedna od drava naslednica Socijalistike Federativne Republike Jugosalvije.24

Do nedavno, bila je drava lanica Dravne zajednice Srbija i Crna Gora (Savezna
Republika Jugoslavija do 2003. godine). Posle proglaenja nezavisnosti u Parlamentu
Crne Gore 3. juna 2006. godine, Srbija je postala nezavisna drava.
18
Nakon referenduma odranog u oktobru 2006. godine, u novembru 2006. godine

je usvojen novi Ustav Srbije koji deklarie Srbiju kao nezavisnu i suverenu dravu.25
Do donoenja ovog Ustava na snazi je bio Ustav usvojen 1990. godine u vreme
Miloevievog reima.
U novi Ustav uneto je nekoliko sveobuhvatnih odredbi o ljudskim pravima. Ipak,
ini se da u pogledu ljudskih prava novi Ustav predstavlja korak u nazad, u odnosu
19 Zvanini izvetaj Centra za socijani rad u Beogradu, 2005.
20 Zvanini izvetaj Centra za socijalni rad u Kragujevcu, 2004.
21 Informacije dobijene u telefonskom razgovoru sa zvaninicima Centra za socijalni
rad, dana 5. januara 2007. godine.
22 Ibid.
23 Ibid.
24 Do 2003. godine SCG se zvala Savezna Republika Jugoslavija. U dvadesetom veku
nosila je razliite nazive: od 1918. do 1929. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca;
od 1929. do 1944. Kraljevina Jugoslavija. Posle Drugog svetskog rata naziv je
promenjen u Demokratska Federativna Jugoslavija, zatim u Federativna Narodna
Republika Jugoslavija i Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija. Posle
secesije Hrvatske, Slovenije, Makedonije i Bosne i Hercegovine, preimenovana je
u Saveznu Republiku Jugoslaviju. Ostale drave naslednice su: Hrvatska, Slovenija,
Makedoija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora.
25 Slubeni glasnik RS, Br. 98/06.
na Povelju o ljudskim pravima26 nekadanje Dravne zajednice Srbija i Crna Gora.

Primera radi, moe se ukazati na tri osnovna nedostatka. Prvi, novi Ustav ne sadri
izvesne garancije koje su postojale u Povelji.27 Drugi, vane garancije koje su bile
izostavljene iz Povelje izostvaljene su i u novom Ustavu.28 I konano, brojne garancije
koje je predviala Povelja, a predvia ih i novi Ustav, su u Ustavu formulisana na blai
i manje jasan nain, te otvaraju mogunost za razliite interpretacije.29
Pristupanje Evropskoj uniji je proglaeno dravnim prioritetom u oktobru 2000.

godine.33 Srbija sprovodi sutinske zakonske reforme kako bi ispunila standarde za
prijem u EU.
26 Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i graanskim slobodama bila je deo ustavnog

sistema bive Dravne zajednice Srbija i Crna Gora. U to vreme bila je moderan
dokument, koji je sadrao iscrpan katalog ljudskih prava. Bila je pozitivno ocenjena
kako od meunarodnih, tako i od domaih strunjaka, kao i od strane Evropske
komisije za demokratiju kroz pravo (Venecijanska komisija), Opinion No. 234/2003
charter of Human Rights of Serbia and Montenegro (vidi na: http://www.venice.coe.
int/site/dynamics/N_Opinion_ef.asp?L=E&OID=234).
27 Jedan od primera bila bi zabrana tumaenja odredbi o ljudskim pravima tako da
podrazumeva pravo drave, pojedinca ili grupe da preduzima radnje usmerene
da ukine ili ogranii ustavom zajemena prava, suprotno Ustavu. Slina odredba
postojala je u lanu 4 Povelje o ljudskim pravima.
28 Ovo je sluaj sa brojnim ekonomsko-socijalnim pravima koja su garantovana
Meunarodnim paktom o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i Evopskom
socijalnom poveljom.
29 Detaljnije obajnjenje ovih pitanja vidi u: R. arevac, Ustavna zatita ljudskih prava
pitanje poverenja i prakse, Evropski forum, br. 10, 2006; M. Milanovi, V. HadiVidanovi, Meunarodno pravo i ljudska prava u Predlogu Ustava Srbije, Srpska
pravna revija, br. 5, 2006.
30 Ustav Srbije, l. 16(2).
31 Ustav Srbije, l. 16(3). Ustavni sud ocenjuje ustavnost ratifikovanih sporazuma.
Ratifikacija meunarodnih sporazuma mogua je jedino donoenjem zakona o ratifikaciji
tog instrumenta, a Ustavni sud moe da odluuje o ustavnosti zakona poto su oni
usvojeni, a pre nego to ih potpie Predsednik Republike tj. pre nego to stupe na snagu.
32 Ustav Srbije, l. 194.
33 Rezolucija za pristupanje u EU, 14. oktobar, 2004, RS No.48.
Srbija je ratifikovala sve znaajnije meunarodne instrumente o ljudskim pravima,

ukljuujui i Pakt o graanskim i politikim pravima (PGP), Pakt o ekonomskim,
socijalnim i kulturnim pravima (PESK), Evropsku konvenciju za zatitu ljudskih
prava i osnovnih sloboda (EKLJP). Ustavom je predvieno da e opte prihvaena
pravila meunarodnog prava i ratifikovani meunarodni sporazumi biti sastavni deo
pravnog sistema Srbije, i da e se primenjivati neposredno.30 Ipak primena ratifikovanih
sporazuma je mogua samo ukoliko su ti sporazumi u skladu sa Ustavom.31 Zakoni
moraju biti u skladu sa sporazumima koje je Srbija ratifikovala i sa opte prihvaenim
pravilima meunarodnog prava.32 Iz ovoga je jasno da se Ustav smatra najviim
pravnim aktom, za kojim slede ratifikovani meunarodni sporazumi, domai zakoni,
akti lokalnih samouprava i drugi pravni izvori.
19
2.4 Zakoni o starateljstvu u Srbiji

2.4.1 Mental Health Law
Izvesne zakonske odredbe o mentalnom zdravlju mogu se nai u Zakonu o

zdravstvenoj zatiti,34 u Zakonu o socijalnoj zatiti i obezbeivanju socijalne sigurnosti
graana,35 kao i u drugim srodnim zakonima i aktima lokalne samouprave. Ovi
zakoni utvruju osnovne principe u vezi sa osobama sa mentalnim smetnjama i
osobama pod starateljstvom, koje se smatraju ranjivim i potrebna im je posebna
zdravstvena zatita.36 Zatita osoba sa mentalnim smetnjama vezuje se uglavnom
ipak za odredbe o medicinskom tretmanu, ak i u situacijama kada one nemaju
zdravstveno osiguranje. Zadravanje i tretman osoba u psihijatrijskim bolnicama bez
njihovog pristanka vri se u sluajevima kada osobe nisu u stanju da daju pristanak
jer su bez svesti ili iz nekog drugog razloga.37 Medicinski tretman moe se pruati
osobama pod starateljstvom i osobama lienim poslovne sposobnosti nakon to je
staratelj obaveten o tretmanu.38 Ukoliko lekar smatra da staratelj ne preduzima
radnje u najboljem interesu punoletne osobe, on ili ona mora izneti svoje sumnje
organu starateljstva.39 I pored svega, punoletna osoba mora biti ukljuena u proces
odluivanja o medicinskom tretmanu, pri emu se mora uzeti u obzir sposobnost
te osobe.40
20
Punoletne osobe mogu biti zadrane u psihijatrijskoj bolnici ukoliko lekar veruje da
priroda njihove bolesti moe da ugrozi njihov ivot, ivote drugih, ili njihovu imovinu.
Takvu odluku mora da razmotri konzilijum lekara u roku od 24 sata.41 Ukoliko
konzilijum potvrdi zadravanje, bolnica mora o ovome da obavesti sud. Punoletne
osobe mogu biti zadrane bez sudskog odobrenja do 33 dana, ovo zadravanje treba
istai jer predstavlja moguu povredu meunarodnog prava.42
2.4.2 Istorijat starateljstva u Srbiji
Starateljstvo je u srbijanske zakone uneto pod uticajem graanskih zakonika zapadno

evropskih zemalja, posebno Austrijskog graanskog zakonika.43 Srbijanski graanski
34 Zakon o zdravstvenoj zatiti, Slubeni glasnik RS, Br. 107/05, posebno lanovi. 34,
35 i 44.
35 Zakon o socijalnoj zatiti i obezbeivanju socijalne sigurnosti graana, Slubeni
glasnik RS, Br. 36/91, 79/91, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 48/94, 52/96, 29/01, 84/04.
36 Zakon o zdravstvenoj zatiti, l. 11(2).
37 Zakon o zdravstvenoj zatiti, op cit, l. 34.
38 Zakon o zdravstvenoj zatiti, op cit, l. 35(1).
41 Zakon o zdravstvenoj zatiti, op.cit, l. 44.
42 Postupak regulie Zakon o vanparninom postupku, vidi Slubeni list RS, Br. 25/82,
48/88, 46/95, lanovi 45-55.
43 Allgemeines Brgerliches Gesetzbuch 1811.
Graanski zakonik od 1844. godine propisivao je da sud moe liiti punoletnu osobu
poslovne sposobnosti i odrediti starateljstvo. Ipak, jedini uslov potreban za liavanje
bio je da je ustanovljena mentalna bolest ili ludilo,45 a glavni cilj zatite bila je imovina
osoba pod strateljstvom.46 Pre donoenja Zakona o starateljstvu 1872. godine, staratelji
koji su imali obavezu da se staraju i o imovini, i o linosti punoletne osobe smatrani su
tutorima, a ne starateljima.47 Od donoenja Zakona o starateljstvu staratelji su imali
obavezu da punoletnoj osobi prue negu i medicinski tretman, ukoliko je starateljstvo
ustanovljeno zbog mentalnih smetnji.48 Staratelj je mogao biti postavljen i odlukom
suda bez pristanka punoletne osobe, ime se ustvari toj osobi nameu graanske
dunosti bez obzira na spremnost te iste osobe da te dunosti preduzme. Staratelja
je mogao odrediti i otac punoletne osobe testamentom, ime je otac u stvari imao
kontrolu prilikom izbora budueg staratelja.
2.4.3 Pravni izvori o starateljstvu
Kao to je ve naglaeno, ne postoji kodifikacija srbijanskog graanskog prava, pa su i

pravila o starateljstvu rasuta po mnogim zakonima i drugim propisima. Najvii izvor
prava koji regulie starateljstvo je Ustav, u kome se kae: Pred Ustavom i zakonom
svi su jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zatitu, bez diskriminacije.
Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a
naroito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, drutvenog porekla, roenja,
veroispovesti, politikog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i
44 Lazar Markovi, Graansko pravo Porodino pravo, druga knjiga, Geca Kon,
Beograd, 1920, str. 240, Nadeda Ljubojev, Starateljstvo nad punoletnim licima u
Jugoslovenskom pravu, Beograd, 1999, str 29.
45 Graanski zakonik od 1844. godine predviao je iscrpnu listu razloga i okolnosti za
uspostavljanje starateljstva. Neki od njih bili su: mentalna bolest ili ludilo; nesposobnost
osobe da se sporazumeva uz pomo znakova, gluve, slepe i neme osobe; osobe koje je
sud proglasio moralno nedrivim; nestale osobe; i, osuenici i zatvorenici.
46 Lazar Markovi, Graansko pravo Porodino pravo, druga knjiga, Geca Kon,
Beograd, 1920, str. 272.
47 Ibid, str. 218. Vidi u Nadeda Ljubojev, Starateljstvo nad punoletnim licima u
Jugoslovenskom pravu, Beograd, 1999, str. 28.
48 Nadeda Ljubojev, op. cit. str. 28.
21
zakonik od 1844. godine, sa izmenama, bio je na snazi do Drugog svetskog rata i

predviao je sistem starateljstva, veoma slian onome koji je predviao austrijski model.
Takoe, zakon je imao elemente, poput porodinog saveta, sline onima iz francuskog
graanskog zakonika. Mada je u francuskom pravu porodini savet bio redovno
telo graanskog prava, u srbijanskom pravnom sistemu bio je samo sekundarno telo
ustanovljeno radi nadzora nad starateljima. Uopteno, sudije su nadzirale postupke
staratelja; ipak, u posebnim okolnostima, ovu ulogu je preuzimao porodini savet,
sastavljen od lanova porodice punoletne osobe i sudije za starateljstvo, koji je imao
ulogu predsednika saveta.44
psihikog ili fizikog invaliditeta (Kurziv na).49 Pored toga poslovna sposobnost stie se
pod sledeim uslovima: Lice punoletstvom stie sposobnost da samostalno odluuje
o svojim pravima i obavezama. Punoletstvo nastupa sa navrenih 18 godina.50
Dalje u Ustavu se propisuje da Ljudska i manjinska prava zajemena Ustavom
mogu zakonom biti ograniena ako ogranienje doputa Ustav, u svrhe radi kojih ga
Ustav doputa, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ogranienja zadovolji u
demokratskom drutvu i bez zadiranja u sutinu zajemenog prava staratelja takoe su
ureeni ovim zakonom (Kurziv na).51 Ustavom nije predvieno nijedno oganienje
prava na poslovnu sposobnost. Ovo je moda bio previd i tek emo videti kakav stav e
zauzeti Ustavni sud o ustavnosti lienja poslovne sposobnosti u svetlu novog Ustava.
Veina materijalnih normi o starateljstvu je sadrana u dva zakona. Prvi je Porodini zakon,52 kojim su odreena prava i obaveze staratelja i punoletne osobe pod
starateljstvom, kao i procesni aspekti postavljanja staratelja.53 Drugi je Zakon o
vanparninom postupku,54 kojim je regulisano procenjivanje nesposobnoti, to je, kao
to e biti detaljnije objanjeno u daljem tekstu, prva faza u postupku o starateljstvu.
Jo neki zakoni imaju ulogu u postupku starateljstva. Na primer, Zakon o obligacionim

odnosima ureuje sposobnost lica pod starateljstvom za sklapanje ugovora, kao i
odgovornost za tetu.55 Krivini zakonik regulie krivinu odgovornost osoba sa
mentalnim smetnjama.56 Izbornim zakonom regulisano je pravo osoba lienih poslovne
sposobnosti da glasaju.57
22
2.4.4 Vrste i uloga starateljstva
Vrste starateljstva:
Postoje dva oblika starateljstva nad punoletnim osobama:
49 Ustav Srbije, l. 21. Tekst Ustava vidi na http://www.parlament.sr.gov.yu/content/lat/

akta/ustav/ustav_1.asp.
50 Ustav Srbije, l. 37
51 Ustav Srbije, l. 20.
52 Stupio je na snagu 1. jula 2005. Slubeni glasnik RS, Br. 18/05, lanovi 126-150. U
daljem tekstu Porodini zakon.
53 Porodini zakon, lanovi 329-341.
54 Zakon o vanparninom postupku, Slubeni glasnik RS, Br. 25/82, 48/88. 46/95,
lanovi 31-44.
55 Zakon o obligacionim odnosima, Slubeni list SFRJ, Br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89,
Slubeni list SRJ, Br. 31/93.
56 Krivini zakonik, Slubeni glasnik RS, Br. 85/05, lan 23.
57 Zakon o izboru narodnih poslanika, Slubeni glasnik RS, Br. 35/00, Zakon o izboru
predsednika Republike Srbije, Slubeni glasnik RS, No. 1/90, 79/92, 73/02, 18/04,
Zakon o lokalnoj samoupravi, Slubeni glasnik RS, Br. 9/02.
Privremeno starateljstvo (ili starateljstvo u posebnim sluajevima)58

Organ starateljstva lokalne vlasti postavie privremenog staratelja59 punoletnoj
osobi ukoliko veruje da je to usled posebnih okolnosti neophodno radi privremene
zatite linosti, prava ili interesa tih lica.60 Trajanje ovakvog neuobiajenog oblika
starateljstva zavisie od okolnosti svakog konkretnog sluaja.
Uloga staratelja
Zakoni Srbije nalau staratelju da brine o dobrobiti, kao i o imovini punoletne osobe
koja je stavljena pod potpuno starateljstvo. Ovo e biti objanjeno neto kasnije. Od
ovih pravila postoje dva izuzetka: privremeno starateljstvo i delimino starateljstvo.
Prvi sluaj, privremeno starateljstvo koristi se ukoliko postoje takozvane posebne
okolnosti, kao sukob interesa izmeu punoletne osobe i njenog redovnog staratelja.
Sud moe postaviti privremenog staratelja sa odreenim ogranienim ovlaenjima
za posebne poslove, obino u vezi sa imovinom punoletne osobe. U drugom sluaju,
sud moe postaviti deliminog staratelja ime sud samo delimino liava punoletnu
osobu poslovne sposobnosti.64 U takvim sluajevima sud je duan da precizira oblasti
u kojima punoletna osoba zadrava poslovnu sposobnost, pa moe da samostalno
donosi odluke bez dozvole ili odobrenja staratelja. Za potrebe ovog izvetaja za ovu
vrstu starateljstva bie koriten izraz delimino starateljstvo.
58 Vidi Porodini zakon, l. 126 i 132.

59 Poznat pod pojmom kolizionog staraoca, vidi supra beleku.
60 Vidi Porodini zakon, l. 132. Stari zakon je za ovu instituciju koristio izraz kolizioni
staratelj.
61 Prema l. 219, para. 2, Porodinog zakona od 1980. (Slubeni glasnik RS, br.
22/80, 11/88, 22/93, 35/94), Svrha starateljstva je bila zatita interesa pojedinca
pruanjem brige, osposobljavanjem pojedinca za samostalan ivot i obezbeivanjem
medicinskog tretmana. Zakon je takoe propisivao obavezu staratelja da titi
imovinska prava i druga prava i interese osoba pod starateljstvom.
62 M. Draki, Porodino pravo, COLPI Dosije, Beograd, 1998. Kao prethodno
napomenuto, pojmovi mentalnog zdravlja i intelektualne nesposobnosti su uzeti da
opiu sve vrste mentalnih nesposobnosti u ovom izvetaju. Ovi pojmovi moda ne
prikazuju u potpunosti egzaktnu terminologiju koritenu od strane zakonodavstava,
koje ponekad sadre pejorativno znaenje i konotacije. Za definiciju ovih i drugih
pojmova, vidi renik u Aneksu A.
63 Ibid.
64 Porodini zakon, l. 147(3).
Uobiajena forma starateljstva

Za razliku od ranijih zakona novim se ne definie starateljstvo.61 Uopte, starateljstvo
nad punoletnim osobama shvaeno je kao posebna vrsta pravne zatite punoletnih osoba
koje nisu sposobne da uivaju svoja prava.62 Podrazumeva se da e starateljstvo titi interese
punoletne osobe koje imaju psihosocijalne smetnje (koje imaju smetnje mentalnog zdravlja)
ili intelektualne smetnje.63
23
2.4.5 Osnovni elementi starateljstva nad punoletnim osobama
Kao to je pomenuto po zakonima Srbije sudovi mogu liiti punoletnu osobu poslovne
sposobnosti u potpunosti putem potpunog starateljstva, ili joj mogu ograniiti
poslovnu sposobnost tako to e je staviti pod delimino starateljstvo.65
Potpuno starateljstvo
Punoletna osoba moe biti liena poslovne sposobnosti samo ukoliko su ispunjeni
sledei zakonom propisani uslovi:66
punoletna osoba ima mentalne ili intelektualne smetnje
usled kojih je nesposobna za normalno rasuivanje i
nije u stanju da se stara o zatiti svojih prava i interesa.67
Jedna od posledica lienja poslovne sposobnosti punoletnih osoba je i ta da se te osobe
tretiraju na slian nain kao deca pod starateljstvom mlaa od 14 godina.68 Prema
tome, u mnogim situacijama staratelji koji se staraju o punoletnim osobama imaju sline
obaveze kao staratelji nad decom.69
Delimino starateljstvo
24
Delimino starateljstvo moe biti dodeljeno punoletnoj osobi ukoliko:

punoletna osoba ima smetnje mentalnog zdravlja ili intelektualne smetnje
svojim postupcima neposredno ugroava sopstvena prava i interese ili prava i
interese drugih lica.70
Nesposobnost punoletne osobe da shvati znaaj svojih postupaka nije jedan od uslova
za sudsko delimino lienje poslovne sposobnosti punoletne osobe:
Organi starateljstva
Organi starateljstva su nadleni uredi u okviru lokalne samouprave u Srbiji (sveukupno
138 organa starateljstva ukljuujui i one na Kosovu) koje se nazivaju Centri za socijalni
rad.71 Svaki ured sainjavaju osobe razliitih profesija: socijalni radnici, psiholozi,
pravnici, koji koriste metode socijalnog rada.72
65 Porodini zakon, l. 146-147; Zakon o vanparninom postupku, l. 31.

66 Vidi Zakon o vanparninom postupku, l. 31. Nabrojani su u Porodinom zakonu,
lanovi 146-147.
67 Ibid.
68 Porodini zakon, l.146(2).
69 Porodini zakon (1980), l. 277(1).
70 Porodini zakon, l. 147.
72 M. Janjic-Komar et al, op. cit, str. 262.
Viestruke odgovornosti organa starateljstva mogu da dovedu do sukoba njihovih

uloga. U sudskim postupcima, organi starateljstva imaju poloaj savetodavca i strunih
tela. Takoe, oni se mogu pojavljivati kao pravni zastupnici punoletnih osoba, kao
staratelji ad litem75 i u upravnim postupcima, gde oni esto i istovremeno predstavljaju
sve strane (podnosioca, punoletnu osobu, i staratelja).
Organi starateljstva mogu da pokrenu postupak lienja punoletne osobe poslovne
sposobnosti.76 Osim toga imaju dunost da imenuju staratelja nakon lienja poslovne
sposobnosti.77 Oni su ovlaeni i da nadgledaju radnje koje preduzima staratelj,78 i, kada
je to potrebno, da pokrenu postupak za ponovno uspostavljanje poslovne sposobnosti.
albe na odluke organa starateljstva podnose se Ministarstvu za rad, zapoljavanje
i socijalnu politiku.79 Znaajna slabost je meutim, potpuno odsustvo sudskih
pravnih lekova.
2.5 Dve faze u postupku uspostavljanja starateljstva
U izvetaju je ve dat kratak opis potpunog i deliminog starateljstva i uloge
organa starateljstva. U ovom delu e biti opisan postupak od procene sposobnosti
do postavljanja staratelja. Postupak se moe razdvojiti na dve odvojene faze: lienje
poslovne sposobnosti (sudski postupak) i postavljanje staratelja (upravni postupak).
2.5.1 Liavanje poslovne sposobnosti
Sudska faza je, to je neobino, regulisana Zakonom o vanparninom posupku.80

Tokom ovog postupka sud utvruje da li su ispunjeni zakonom propisani uslovi
73 Ibid.
74 Na primer, vidi raspravu u: Indikatori 12 i 20.
75 Vidi M. Janji-Komar, Porodino pravo, etvrto izdanje, Nomos, Beograd, 1999,
str. 261. Autor opisuje organ starateljstva kao omnibus organ koji duboko zadire
u porodina pitanja. Autor smatra da su nadlenosti organa starateljstva meusobno
sutinski suprotstavljene i da su u mnogo sluajeva meusobno nepoimljive.
76 Zakon o vanparninom postupku, l. 32.
78 Porodini zakon, lanovi 133, 142, 329-333.
79 Porodini zakon, lanovi 333, 336, 337, 338.
80 Zakon o vanparninom postupku, l. 31-44.
25
Organi starateljstva imaju iroka diskreciona ovlaenja i bave se nizom pitanja u vezi
sa socijalnom zatitom. Stoga se prema njima esto odnose kao prema organima
za zatitu porodice ili omnibus-organima.73 Osnovne uloge organa starateljstva
su zatita dece i porodice, zastupanje interesa drutva, i donoenje odluka u ime
pojedinaca kao dravno telo. Kako imaju i ulogu pruanja zatite i donoenja
odluka, oni mogu, u odreenim okolnostima, biti posmatrani i kao upravni organi
i kao tela koja donose odluke.74
za lienje poslovne sposobnosti. U toku postupka trebalo bi da budu ispitani

medicinski izvetaji i sasluani svedoci. Posebne zakonske odredbe omoguavaju
brzo sprovoenje postupka:81 na primer, podnosilac je duan da uz zahtev dostavi
sve relevantne informacije i dokaze; propisan je rok od tri dana za ulaganje procesnih
albi,82 sud je obavezan da odlui o albi u roku od tri dana od njenog prijema.
albe na odluku suda kojom je lice lieno poslovne sposobnosti mora biti uloena
u roku od 15 dana.
Organ starateljstva, suprunik punoletnog lica, njegovo dete ili roditelj mogu podneti
sudu zahtev za lienje poslovne sposobnosti punoletne osobe.83 Sud moe pokrenuti
postupak ex officio ukoliko bude obaveten da moda postoji potreba da punoletna
osoba bude stavljena pod starateljstvo.84 Punoletna osoba mora biti pregledana od
strane najmanje dva lekara strunjaka u oblasti mentalne ometenosti. Ovi lekari
sainie izvetaj o mentalnom stanju i sposobnosti punoletne osobe da shvati posledice
svojih postupaka.85 Zakonom je propisano da sud moe da saslua punoletnu osobu,
njenog trenutnog privremenog staratelja, i podnosioca zahteva.86 Ukoliko sud utvrdi
da su ispunjeni zakonski uslovi za lienje poslovne sposobnosti, punoletna osoba e
biti delimino ili potpuno liena poslovne sposobnosti.87 Sudska presuda mora biti
pismeno izraena i obrazloena.88
2.5.2 Postavljanje staratelja
Staratelj moe biti postavljen samo osobi koja je liena (potpuno ili delimino)
poslovne sposobnosti u ve opisanom sudskom postupku. O svakom lienju sud mora
bez odlaganja da obavesti organ starateljstva.89
Kako je obaveza suda da obavesti organ starateljstva o svojoj odluci, u veini sluajeva
sam organ starateljstva pokree postupak za postavljanje staratelja, koji sledi. I pored
81
82
83
84
85
86
87
88
26
89
Zakon o vanparninom postupku, l. 31(2).

Zakon o vanparninom postupku, l. 19 i 40.
Vie o postupku ponoenja zahteva, vidi: Indikator 2 u sledeem delu.
Zakon o vanparninom postupku, l. 32(1).
Zakon o vanparninom postupku, l. 38. Vie o ulozi lekarskog pregleda vidi:
Indikator 7.
Vie o odredbama koje se tiu prava punoletne osobe da bude sasluana, kao i o ulozi
svedoka vidi: Indikatore 4 i 6.
Zakon o vanparninom postupku, l. 40.
Sud moe odloiti donoenje reenja o deliminom lienju poslovne sposobnosti zbog
zloupotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava, ako se osnovano moe oekivati da
e se lice, prema kome se vodi postupak, uzdrati od zloupotrebe alkohola ili drugih
opojnih sredstava. To je mogue ako se to lice po svojoj inicijativi ili po predlogu
suda podvrgne leenju u odreenoj zdravstvenoj organizaciji. Sud moe da odloi
donoenje reenja o lienju poslovne sposobnosti za vreme od 6 do 12 meseci, a
reenje moe da se opozove ako lice prekine leenje ili bude otputeno iz zdravstvene
organizacije zbog naruavanja reda. Vidi l. 41 Zakona o vanparninom postupku.
Porodini zakon, l. 149(2).
Organ starateljstva ima sledee obaveze:

Priprema plana starateljstva. Ovo je nedavno ustanovljena obaveza u pravu o
starateljstvu Srbije94
Donoenje odluka koje se tiu uslova stanovanja osobe u roku od 24 sata od
dobijanja informacije da treba da bude odreen staratelj.95 Iako se ova odredba
uglavnom odnosi na decu bez roditeljskog staranja, iz njene formulacije ini
se da organ starateljstva mora da donese slinu odluku i u podgedu punoletne
osobe bez obzira na to da li ta osoba ima porodicu i dom. U prvoj fazi, organ
starateljstva ima obavezu da pokua da smesti punoletnu osobu kod njene/
njegove porodice.96
Organ starateljstva mora nainiti spisak imovine punoletne osobe u roku od osam
dana od dana kada je primio obavetenje da licu treba odrediti staratelja.97 Popis i
procenu vrednosti imovine tienika vri stalna komisija organa starateljstva.98
Staratelji imaju pravo na naknadu razumnih trokova koje snose pri obavljanju svoje
dunosti. 99 Naknada trokova staratelju isplauje se prvenstveno iz tienikovih
90 Predlog za pokretanje postupka starateljstva mogu pokrenuti zdravstvene i obrazovne

ustanove, ustanove socijalne zatite, sudska i druja tela vlade, nvo, i graani.
91 Vidi Porodini zakon, l. 291. Shodno ovoj odredbi organ starateljstva mora da postupa
u skladu sa Zakonom o optem upravnom postupku (Slubeni list SRJ, No. 33/97 i
31/2001.) kada odluuje o stavljanu osoba pod starateljstvo i o drugim pitanjima koja se
tiu porodice kada nema posebnih normi Porodinog zakona. Shodno tome lanovi 329341 Porodinog zakona su lex specialis u odnosu na Zakon o optem upravnom postupku.
Prema paragrafu 2 lana 291, organ starateljstva u svom radu treba da primenjuje metode
socijalne zatite. Ovo je posebno regulisano lanovima 329-341 Porodinog zakona.
93 Porodini zakon, l. 332(3) i (4).
96 Porodini zakon, l. 125(3) i (4).
97 Porodini zakon, l. 332, para. 3.
98 Porodini zakon, l. 125, p. 5.
27
toga, itav niz organizacija je ovlaen da trai pokretanje ovog postupka.90 Stavljanje
lica pod starateljstvo, kao i postavljanje staratelja vri se preteno u upravnom
postupku,91 koji mora biti sproveden brzo. Staratelj mora biti postavljen u roku od
30 dana od dana kada je organ starateljstva primio od suda obavetenje o liavanju
poslovne sposobnosti punoletne osobe.92 Uputstvo ministra sugerie da ovaj postupak
ne bi trebao da traje due od 8 dana. Ipak, ak i pre postavljanja staratelja organ
starateljstva je ovlaen da preduzima hitne mere u cilju zatite punoletne osobe
njenih/njegovih prava i imovine.93
prihoda, osim ako se time ne ugroava tienikovo izdravanje. 100 Staratelji ne mogu
biti plaeni za usluge starateljstva.
2.6 Procena srpskog zakonodavstva na osnovu standarda ljudskih prava
Kao to je ve pomenuto, MDAC je osmislio 29 indikatora za procenu zakonodavstva

u oblasti starateljstva. Ovi indikatori su izvedeni iz meunarodnog prava ljudskih prava
i standarda, poput EKPS i Preporuke Komiteta ministara Saveta Evrope br. R(99)4 o
punoletnim osobama i poslovnoj sposobnosti. Tamo gde neko pitanje ili izneseni stav
nisu u dovoljnoj meri obuhvaeni meunarodnim pravom i standardima, bie dati
pimeri dobre prakse iz razliitih zemalja. Prvi indikator se tie optih naela kojima
treba da bude proet celokupan pravni okvir, a koji u isto vreme oslikava i stav javnosti
prema osobama s invaliditetom. Ostatak inikatora je, poput i samog starateljstva,
podeljeno u tri grupe. Prva grupa indikatora odnosi se na prava punoletne osobe pre
stavljanja pod starateljstvo. Druga grupa ispituje prava punoletne osobe poto bude
stavljena pod starateljstvo, kao i odgovarajua prava i obaveze osobe koja je postavljena
za staratelja. Trea grupa ispituje manje ograniavajue alternative kao i mehanizme za
preispitivanje i ukidanje starateljstva.
Ostatak structure ovog Izvetaja je kako sledi. Svaki indikator detaljno je ispitan.
Indikator sadri zakljuak u kome se govori o usaglaenosti srpskog zakonodavstva s
njim, kao i analizu usklaenosti ili neusklaenosti. Na kraju, dati su primeri standarda
ljudskig prava relevantnih za odreeni indikator.
2.6.1 Naela koja se proteu kroz celokupan zakonodavni okvir (Indikator 1)
Indikator 1
Svrha starateljstva deklarisana u zakonu ili preambula zakona

istie znaaj potovanja ljudskih prava, osnovnih sloboda i
dostojanstva osoba sa mentalnim smetnjama.
Zakljuak: Srpsko zakonodavstvo ne sadri odredbu prema kojoj bi se kao

svrha starateljstva navela zatita ljudskih prava i dostojanstvo osoba s mentalnim
smetnjama.
Analiza: Za razliku od reenja iz prethodnog zakona, vaee zakonodavstvo ne
sadri odredbu u kojoj bi bila opisana svrha starateljstva, niti se izriito poziva na
28
100 Porodini zakon, l. 144, para 2 i l. 140, 4. Treba istai da je prethodnim zakonom
bilo predvieno bolje reenje prema kome se staratelju plaa naknada iz budeta
optine. l. 247 Porodinog zakona. Vidi M. Draki, op.cit, str. 308.
U odnosu na zatitu punoletnih osoba s umanjenim sposobnostima osnovno

naelo na kome su zasnovana sva ostala naela jeste potovanje dostojanstva
svake osobe kao ljudskog bia. Zakoni, postupci i praksa vezana za zatitu
punoletnih osoba s umanjenim sposobnostima moraju biti zasnovani na
potovanju njihovih ljudskih prava i osnovnih sloboda, uzimajui u obzir
svaku kvalifikaciju takvih prava sadranu u relevantnim meunarodnim
pravnim instrumentima.104
Ovo naelo se moe inplementirati u domae zakonodavstvo unoenjem preambule
ili definisanjem svrhe zatite punoletnih osoba u relevantne propise. Sudovi treba da
se vode takvom proklamacijom o prepoznavanju i vanosti principa ljudskih prava i
ljudskog dostojanstva prilikom donoenja svojih odluka. Ovakav pristup preporuuje
i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) kako bi sudovima i drugima bilo lake da
tumae propise kada god postoje nejasnoe u supstancijalnim odredbama zakona.105
SZO navodi preambulu poljskog Zakona o mentalnom zdravlju kao dobar primer
potovanja ovog principa. Preambula glasi: priznajui da je mentalno zdravlje osnovna
ljudska vrednost i priznajui da je zatita prava osoba s mentalnim smetnjama obaveza
101 Zakon o braku I porodinim odnosima iz 1980 je u l. 219, st. 2 propisivao da je

svrha starateljstva nad punoletnim licima zatita njihove linosti, koja se prvenstveno
ostvaruje zbrinjavanjem, osposobljavanjem za samostalan ivot i leenjem. Pored
toga, Zakon je propisivao da starateljstvo ima za svrhu i obezbeivanje imovinskih i
drugih prava i interesa lica pod starateljstvom.
102 Ustav, l. 1.
103 Porodini zakon, l. 146(2) and 147(2).
104 Preporuka R(99)4, naelo 1.
105 World Health Organization, WHO Resource Book on Mental Health, Human Rights
and Legislation: Stop Exclusion, Dare to Care (World Health Organization, Geneva,
Switzerland, 2005), str. 19.
29
potovanje ljudskih prava.101 Ustav propisuje da je Republika Srbija (...) drava

srpskog naroda i svih graana koji u njoj ive, zasnovana na vladavini prava i
socijalnoj pravdi, naelima graanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima
i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.102 Ne postoji jasna
odredba kojom bi se nedvosmisleno ukazalo da zakon slui kako bi se obezbedilo
puno potovanje prava i dostojanstva osoba s mentalnim smetnjama. Zapravo,
time to se srpskim zakonima osobe s mentalnim smetnjama izjednaavaju sa
decom,103 zakonodavstvo samo podupire i ojaava stereotipe i zastarela shvatanja
o osobama sa invaliditetom kao bespomone dece kojoj je potrebna brina nega i
dravni paternalizam.

Standardi ljudskih prava: Naelo 1 Preporuka br. R(99) 4 propisuje da potovanje
ljudskih prava i dostojanstva osoba s mentalnim smetnjama treba da se protee kroz
celo zakonodavstvo.
drave, ovaj Zakon propisuje (...).106 Ovakva preambula ustanovljava vladajue

vrednosti koje treba da budu primenjene pri inplementaciji propisa.
2.6.2 P roceduralna prava tokom postupka za stavljanje pod starateljstvo
(Indikatori 2-7)
Ova grupa indikatora se odnosi na proceduralna prava punoletnih osoba tokom

postupka za stavljanje pod starateljstvo. Dok nacionalni zakoni mogu garantovati i
dodatna prava i zatitu, ovi indikatori predstavljaju minimum standarda neophodnih
za obezbeenje pravinog postupka. Prema evropskom pravu ljudskih prava uvoenje
posebnih proceduralnih garancija moe se pokazati neophodnim radi zatite interesa
pojedinaca koji, usled mentalnih smetnji, nisu u potpunosti sposobni da samostalno
preduzimaju radnje u svoju korist.107 Drugo vano pitanje je ono koje se tie kvaliteta
dokaza koji moraju biti izvedeni pred sudom tokom postupka u kom se ispituje
poslovna sposobnost pojedinca. Ova pitanja obraena su pod indikatorima 8 do 12.
Indikator 2
30
Zakoni jasno odreuju krug lica koja mogu podneti predlog

za postavljanje staratelja i na kojim dokazima se taj predlog
zasniva.
Zakljuak: Zakon jasno navodi ko moe pokrenuti postupak za postavljanje staratelja.

Sa druge strane, nejasno je kakve dokaze treba podneti radi potkrepljivanja predloga
za pokretanje postupka.
Analiza: Zakon propisuje da predlog za pokretanje postupka za stavljanje pod
starateljstvo mogu pokrenuti sud (po slubenoj dunosti), organ starateljstva i
lanovi porodice punoletne osobe.108 Ovlaenje za pokretanje postupka dokazuje
se istovremeno sa podnoenjem predloga, osim ukoliko postupak pokree organ
starateljstva. Dalji srodnici moraju da dokau da su u srodstvu sa punoletnom osobom,
kao i da ive u zajednici s njom. 109
Zakon ne propisuje kog stepena kvaliteta dokazi moraju biti, ve samo da (p)redlog
(za pokretanje postupka) mora da sadri injenice na kojima se zasniva, kao i dokaze
kojima se te injenice utvruju ili ine verovatnim.110 Zanimljivo je primetiti da ne
postoji izriita odredba da je za pokretanje postupka neophodno dostaviti dokaz o
106 Zakon o zatiti mentalnog zdravlja, M284 1994, Poljska, citirano prema WHO, WHO
Resource Book on Mental Health, Human Rights and Legislation: Stop Exclusion,
dare to care (World Health Organization, Geneva, Switzerland, 2005), str. 19.
107 Evropski sud za ljudska prava, Winterwerp v. the Netherlands, App. br. 6301/73,
presuda od 24 oktobra 1979, (A/33) (1979-80) 2 EHRR 387, para. 60.
109 Zakon o vanparninom postupku, l. 32, st. 2.
Odluke sudova o tome ko moe pokrenuti postupak za lienje poslovne sposobnosti se

razlikuju. U jednom sluaju, albeni sud je odluio da psihijatrijska ustanova ne moe
da podnese predlog za lienje poslovne sposobnosti jednog od svojih pacijenata.113
Stanovite suda bilo je da je gore pomenuta lista osoba ovlaenih za pokretanje
postupka iscrpna. Istovremeno, u jednoj drugoj odluci albenog suda, sud je smatrao
da se predlog za pokretanje postupka ne moe odbaciti samo zbog toga to ga je
podnelo lice koje za to nije ovlaeno, ukoliko je postupak ve otpoeo.114
Srpski zakon ne daje pravo na pokretanje postupka za lienje poslovne sposobnosti
javnom tuiocu niti drugim organima javne vlasti, ak ni u onim sluajevima kada
bi punoletna osoba mogla biti podlona zloupotrebama ili zapostavljanju koje nad
njim vre lanovi porodice. Ipak, ovi organi mogli bi se obratiti sudu i obavestiti ga o
ovakvoj situaciji, a tada bi sud morao da pokrene postuak po slubenoj dunosti.
Standardi ljudskih prava: Ovaj indikator se fokusira na dva razliita pitanja. Prvo je
da li zakon izriito propisuje koja su lica ovlaena da podnesu predlog za pokretanje
postupka iji je cilj stavljanje punoletne osobe pod starateljstvo, a drugo je da li zakon
sadri odredbu kojom se ustanovljava koji se dokazi moraju podneti radi pokretanja
postupka kako bi se dokazala opravdanost predloga za pokretanje postupka. to se
tie prvog pitanja, Preporuka br. R(99)4 propisuje u Naelu 11, stav 1 da:
(l)ista onih koji su ovlaeni da pokrenu postupak za ustanovljavanje mere zatite
punoletne osobe umanjenih sposobnosti treba da bude dovoljno iroka, kako
bi se obezbedilo razmatranje mera zatite u svim onim sluajevima u kojima
su neophodne. Ovo bi naroito moglo da se odnosi na neophodnost davanja
ovlaenja za pokretanje postupka zvaniniku ili dravnom organu, sudovima ili
drugoj nadlenoj instituciji javne vlasti na njihovu inicijativu.
Preporuka poziva na sprovoenje pravinog i efikasnog postupka putem koga se
ustanovljava mera zatite punoletne osobe umanjenih sposobnosti.115 Pravinost u
113 Okruni sud u Beogradu G 10262/84.
114 Okruni sud u Poarevcu, G. 643/90.
115 Preporuka bo. R(99)4, naelo 5(1).
31
postojanju dijagnoze o mentalnoj smetnji i/ili o nainu na koji takvo stanje punoletne
osobe utie na njenu sposobnost da samostalno donosi odluke i brine se o sebi. Zakon
sadri i odredbu koja ini moguim krajnje nelogian scenario po kome punoletne
osobe mogu i same podneti zahtev da budu liene poslovne sposobnosti, ukoliko
mogu da shvate znaenje i pravne posledice svog predloga.111 Kao to je gore ve
pomenuto, sud mora povesti postupak za lienje poslovne sposobnosti ukoliko doe do
informacije da kod neke osobe koja se nalazi u njegovoj nadlenosti postoje zakonski
uslovi za lienje poslovne sposobnosti.112
ovom kontekstu ukljuuje i zakonsku odredbu kojom se jasno odreuje krug lica koja
mogu podneti predlog za pokretanje postupka.
Drugo pitanje koje se odnosi na potrebu da predlog za pokretanje postupka sadri
zasnovanu i dokazanu opravdanost, neophodno je radi zatite punoletne osobe od
ikaniranja i zlonamernih pokuaja da se pokau njegove umanjene funkcionalne
sposobnosti. U sluaju H.F. protiv Slovake, Evropski sud za ljudska prava je ispitivao
proceduru u kojoj je H.F. bila liena poslovne sposobnosti. Procedura je otpoela na
osnovu predloga njenog biveg supruga potkrepljenog psihijatrijskim nalazom koji
je u vreme odravanja rasprave bio stariji od godinu dana. Sud je utvrdio povredu
lana 6(1) Konvencije zbog toga to je, pored drugih greaka u postupku, slovaki
sud propustio da izvede dovoljno dokaza u svetlu naela 12 Preporuke (99)4, prema
kojem se zahteva najmanje jedan noviji izvetaj o stanju punoletne osobe sainjen od
strane strunjaka prigodne struke.116 Ukoliko relevantni propisi sadre odredbu o
vrstama dokaza koje treba podneti zajedno s predlogom za pokretanje postupka lienja
poslovne sposobnosti poput onog kojim je bila pogoena podnositeljka predstavke u
sluaju H.F. protiv Slovake moe se izbei na samom poetku.
Indikator 3
32
Punoletna osoba ima pravo da bude obavetena, prisutna

i sasluana tokom svih postupaka koji se vode za lienje njene
poslovne sposobnosti i postavljanje staratelja.
Zakljuak: Iako zakon propisuje da punoletna osoba o kojoj se vodi postupak za lienje
poslovne sposobnosti treba da bude obavetena o pokretanju tog postupka, takoe
dozvoljava njihovo iskljuivanje iz postupka iz razloga koji se zasnivaju iskljuivo na
nesigurnom medicinskom nalazu.
Analiza: Svaka punoletna osoba mora biti pozvana na roite.117 Sud mora da saslua
punoletnu osobu lino, osim u sluajevima u kojima bi to moglo da bude tetno po
njeno zdravlje ili ako sasluanje uopte nije mogue s obzirom na duevno ili fiziko
stanje tog lica.118
Ovakva odredba unosi neprikladne slabosti u zahtev da punoletna osoba bude prisutna
na roitu. Zapravo, ona stvara mogunost da se dogodi bizarna situacija u kojoj
punoletna osoba moe biti iskljuena sa roita na kojem se raspravlja o njenoj poslovnoj
116 H.F. v. Slovakia, App. br. 54797/00, presuda od 8. novembra 2005. Presuda je dostupna
samo na francuskom jeziku. Za saetak sluaja na engleskom jeziku vidi Press
Release, European Court of Human Rights Registrar, Chamber judgments concerning
France, Malta, Moldova, Poland, Slovakia, Turkey and Ukraine (8. novembar 2005).
Dostupno na www.cmiskp.echr.coe.int/echr, poseeno 30. jula 2006.
117 Zakon o vanparninom postupku, l. 35 st.2.
118 Zakon o vanparninom postupku, l. 36, st. 1 i 2.
Standardi ljudskih prava: Pravo da punoletna osoba bude prisutna na roitu i da

bude lino sasluana neposredno proizlazi iz prava da bude obavetena o odravanju
roita jednostavno zato to bi prava da se bude prisutan i lino sasluan bila potpuno
besmislena ukoliko punoletna osoba ne bi bila i pozvana da prisustvuje na roitu.
Naelo 11 Preporuke br. R(99)4 propisuje da punoletna osoba mora biti obavetena
o tome da se vodi postupak o njenoj poslovnoj sposobnosti, izriito navodei da
obavetenje, izmeu ostalog, mora biti formulisano na jeziku koji punoletna osoba
razume, ili na drugi nain.119
Memorandum o tumaenju Preporuke br. R(99)4 ponovo podvlai vanost da ovakva
garancija u postupku postoji, navodei zahteve koje postavlja lan 6 EKPS.120 Prema
jeziku koritenom u naelu 11 ini se da Preporuka prepoznaje da obian poziv sainjen
po propisanoj formi, odreenim propisima koji ureuju materiju graanskog procesnog
prava mogu biti neadekvatni, odnosno da punoletnoj osobi ne moraju nuno da iskau
smisao i posledice postupka koji je pokrenut. Prema tome, standard koji treba primeniti
jeste da li zakon propisuje obavezu da se punoletnoj osobi poalje razumljivo obavetenje.
Jedno reenje koje odgovara ovom standardu moe se nai u Zakonu o jedinstvenim
pravilima o postupcima za stavljanje pod starateljstvo i druge oblike zatite (Uniform
Guardianship and Protective Proceedings Act) koji sadri odredbu prema kojoj
obavetenja iz ovog zakona moraju biti sainjena jednostavnim jezikom121
119 Treba pomenuti da naelo 11(2) takoe predvia izuzetke od pravila da se osoba o
ijoj se poslovnoj sposobnosti raspravlja kada bi takvo obavetenje bilo oigledno
bez ikakvog smisla za punoletnu osobu ili ukoliko bi moglo da ozbiljno ugrozi
zdravlje punoletne osobe.
120 Council of Europe, Committee of Ministers. Explanatory Memorandum to
Recommendation R(1999)4 on principles concerning the legal protection of incapable
adults. Usvojen 23 februara 1999, para. 52.
121 Vidi para. 113(c). Zakon o jedinstvenim pravilima o postupcima za stavljanje pod
starateljstvo i druge oblike zatite (The Uniform Guardianship and Protective
Proceedings Act) (1997) je model zakona koji je izradila Nacionalna konferencija
komisija za jednoobrazno dravno pravo (National Conference of Commissions on
Uniform State Laws). Ovaj model zakona podralo je i Ameriko udruenje pravnika
(American Bar Association). Svrha ovog modela bila je da se obezbedi pravian
postupak za osobe koje su liene poslovne sposobnosti i da se staratelji podvrgnu
sudskoj kontroli irom SAD; odredbe Modela koje se odnose na pravino postupanje
mogu se primenjivati i u drugim dravama. Model je dostupan na www.nccusl.org,
poseeno 14 jula 2006.
33
sposobnosti ukoliko postoje dokazi da nije sposobna da razume znaenje postupka i

ne moe da odgovori na pitanja. Imajui u vidu da lienje poslovne sposobnosti ima
velike posledice na osnovna prava pojedinca, nema puno opravdanja za iskljuivanje
punoletne osobe iz postupka samo na osnovu medicinskog nalaza u kojem se navodi da
ta osoba nije sposobna da postupak razume, jednostavno zato to ona nema mogunost
da se suprotstavi i napadne takav nalaz. Imajui u vidu da se ovi postupci upravo i vode
zbog nedostatka funkcionalne sposobnosti pojedinca, prelako je tvrditi u pojedinanim
sluajevima da punoletna osoba nema sposobnost da razume tok i znaenje postupka.
to se drugog elementa tie, Preporuka br. R(99)4 jednostavno propisuje da punoletna

osoba ima pravo da bude lino sasluana tokom bilo kog postupka koji moe uticati
na njenu poslovnu sposobnost.122 lan 6 EKPS garantuje pravo na pravino suenje
i u onim sluajevima gde se raspravlja o graanskim stvarima, ukljuujui tu i pitanja
starateljstva, odnosno poslovne sposobnosti. 123
Indikator 4
Punoletna osoba ima pravo na besplatno i delotvorno pravno

zastupanje tokom postupaka vezanih za starateljstvo.
Zakljuci: Zakonodavstvo garantuje pravo na besplatno i delotvorno pravno

zastupanje tokom postupaka vezanih za uspostavljanje starateljstva.
Analiza: Zakon predvia dve vrste pravnog zastupanja punoletne osobe tokom
postupka za lienje poslovne sposobnosti: postavljanje privremenog staratelja124 i
postavljanje privremenog zastupnika. Pre nego to ova dva instituta budu detaljnije
objanjena, treba napomenuti da postoji pretpostavka postojanja poslovne sposobnosti
tokom celog postupka za liavanje poslovne sposobnosti.
34
Sud ima diskreciono pravo da nalae organu starateljstva da postavi staratelja.125 Sud
e ovo uiniti uvek kada proceni da punoletna osoba nije sposobna da zastupa svoja
prava i interese, ali ima obavezu da to uini samo onda kada je punoletna osoba ve
formalno liena poslovne sposobnosti.126 Privremeni staratelj moe biti postavljen
i na izriit zahtev punoletne osobe.127 Organ starateljstva ima obavezu da postavi
privremenog staratelja na zahtev punoletne osobe ukoliko je ona navela opravdane
razloge za to.128 Istovremeno, organ starateljstva nije prinuen da to i uradi. Prema
Uputsvima Ministarstva, organ starateljstva mora da postavi privremenog staratelja
samo onda kada je on sam i podneo predlog za lienje poslovne sposobnosti.129 Pored
122 Naelo 13.
123 Vidi Winterwerp v. the Netherlands, App. br. 6301/73, presuda od 24 oktobra 1979,
(A/33) (1979) 2 EHRR 387, u kom je Sud ustanovio da sposobnost da se pojedinac
lino bavi s imovinom ukljuuje uivanje privatnih prava i stoga predstavlja prava
i obaveze u graanskim stvarima iz lana 6, stav 1 (...). Liavanje gospodina
Winterwerpa te sposobnosti prouzrokovalo je meanje u takva prava i obaveze.
Ovaj princip potvren je u jednom novijem sluaju. Vidi Matter v. Slovakia, App. br.
31534/96, presuda od 5 jula 1999, para. 51.
124 Porodini zakon, l. 132, Zakon o vanparninom postupku, l. 35, 36, Zakon o
parninom postupku, l. 75-78.
125 Zakon o parninom postupku, l. 75-78. Vidi takoe, l. 132.
126 Zakon o parninom postupku, l. 78(2).
127 Porodini zakon, l. 132, st. 2, ta. 5.
128 Ibid.
129 Uputstvo centrima za socijalni rad o sprovoenju postupka za primenu mera
starateljske zatite, Ministarstvo za rad, boraka I socijalna pitanja (Sada ministarstvo
za rad, zapoljavanje I socijalnu zatitu), od 14 decembra 1994, str. 15. Ovde treba
toga, Uputstvo navodi i da organ starateljstva nije duan da postavi privremenog

staratelja na zahtev suda ukoliko postoje razlozi koji ukazuju da je punoletna osoba
sposobna da sama titi svoja prava i interese.130
Zakonska pretpostavka poslovne sposobnosti tokom postupka za liavanje poslovne

sposobnosti133 oigledno ima male praktine posledice i lako ju je predrugojaiti.
Imajui u vidu da se tokom postupka ispituje nedostatak poslovne sposobnosti kao
i injenica da je mogui ishod postupka lienje punoletne osobe veoma znaajnih
osnovnih prava, jasno je da zakonodavstvo prua samo slabe garancije zatite ovih
prava. Prema tome, moe se slobodno rei, da ne postoji ni nezavisno, niti dovoljno
delotvorno pravno zastupanje tokom postupka za lienje poslovne sposobnosti.
Standardi ljudskih prava: Preporuka Saveta Evrope br. R(2004)10 istie da osobe
sa mentalnim smetnjama treba da budu ovlaena da uivaju sva svoja graanska i
politika prava.134 Ustanovljeni princip meunarodnog prava izriito je sadran u
lanu 14(3)(d) Meunarodnog pakta o graankim i politikim pravima (PGP), da u
onim pravnim stvarima u kojima postoji rizik od gubitka slobode, osoba mora da ima
pravo na besplatnu pravnu pomo i zastupnika. Komitet za ljudska prava Ujedinjenih
nacija, kao telo koje vri nadzor nad primenom PGP, tumailo je ovu odredbu tako da
napomenuti da su ova uputstva izdata na osnovu prethodnog Zakona o braku I
porodinim odnosima iz 1980. Kako nova uputstva koja bi bila u skladu s novim
Porodinim zakonom nisu bila izdata do trenutka zakljuenja rada na ovom Izvetaju,
pretpostavka je MDAC-a da su navedena Uputstva u irokoj upotrebi. Bez obzira
na to to je njihova pravna validnost neizvesna (prema lanu 362, st. 2 Porodinog
zakona svi podzakonski akti usvojeni u skladu sa Zakonom o braku i porodinim
odnosima iz 1980. prestali su da vae. Ipak, Uputstva ne predstavljaju podzakonske
akte ve jednostavne instrukcije upravnog organa, tako da nema zakonskog osnova
da se smatra da je njihova pravna snaga iezla.
130 Ibid. Vidi takoe I u Nadeda Ljubojev, op. cit. str. 105-106.
131 Zakon o parninom postupku, art. 79.
132 Zakon o vanparninom postupku, l. 6 u skladu sa Zakonom o parninom postupku,
l. 79.
133 Osoba se moe liiti poslovne sposobnosti samo na osnovu reenja suda. Tokom ovog
postupka, punoletna osoba ima poslovnu sposobnost prema zakonu.
134 Preporuka No. R(2004)10 koja se tie zatite ljudskih prava i dostojanstva osoba s
mentalnim smetnjama, usvojena 22. septembra 2004, l. 4.
35
Privremeni zastupnik zapravo predstavlja alternativu privremenom staratelju. Za

razliku od privremenog staratelja, privremeni zastupnik mora biti advokat. Privremenog
zastupnika postavlja sud kada smatra da punoletna osoba nije u stanju da samostalno
zastupa svoja prava i interese, i ukoliko bi postupak za postavljanje privremenog
zastupnika trajao isuvie dugo.131 Uloga zastupnika je da zastupa punoletnu osobu
tokom postupaka kojima je konaan cilj stavljanje punoletne osobe pod starateljstvo,132
kao i da titi interese punoletne osobe tokom postupka, ne i da se rukovodi njenim
eljama. Ovo razlikovanje je vano s obzirom da punoletna osoba moe imati razliito
miljenje od njegovog zatupnika u odnosu na pitanje ta je u njegovom interesu.
se ona odnosi i na postupke u kojima se odluuje o pravima i obavezama graanske

prirode.135 Kako se odredbe lana 14 (3) smatraju osnovnim garancijama pravinog
postupka136 besplatno i delotvorno zastupanje treba smatrati osnovnim zahtevom u
svim postupcima za liavanje poslovne sposobnosti. Protezanje ovog prava na postupke
iji je cilj stavljanje pod starateljstvo punoletne osobe nalazi svoje uporite i u Preporuci
br. R(99)4, koja propisuje da tokom postupka treba da postoje odgovarajue garancije
za zatitu ljudskih prava punoletne osobe kojima bi se spreile mogue zloupotrebe.137
Slino tome, EKPS je tumaena tako da pravo na pravino suenje vai i u onim
postupcima koji se odnose na lienje poslovne sposobnosti.138
Primena pravila kojima se obezbeuje delotvorno pravno zastupanje naroito je vano
u onim postupcima u kojima se ispituje da li osoba ima funkcionalnu sposobnost
da samu sebe zastupa.139 Kao to je ve napomenuto, lienje poslovne sposobnosti
moe dovesti do doivotnog stavljanja pod starateljstvo i gubitka prava da se uivaju
osnovna ljudska prava (poput prava da se samostalno bira mesto stanovanja, pravo
upravljanja imovinom, pravo na zakljuenje braka, pravo glasa). Generalna skuptina
Ujedinjenih nacija prepoznala je vanost ove obaveze u svojim Naelima za zatitu
osoba s mentalnim smetnjama i poboljanje mentalnog zdravlja iz 1991 (Naela o
mentalnom zdravlju), prema kojima:
[o]soba o ijoj se poslovnoj sposobnosti raspravlja ima pravo na advokata. Ukoliko

takva osoba ne uspe sama sebi da obezbedi advokata, on e joj biti dodeljen bez
naknade, u sluaju da ona nema dovoljno sredstava da ga sama sebi priuti.140
36
Indikator 5
Punoletna osoba ne moe biti protiv svoje volje zadrana radi

ispitivanja njene poslovne sposobnosti.
Zakljuak: Zakonodavstvo dozvoljava da se punoletna osoba prinudno smesti

u psihijatrijsku ustanovu i to u trajanju od tri meseca radi vrenja vetaenja o
poslovnoj sposobnosti.
135 Vidi Komitet za ljudska prava Ujedinjenih nacija, Opti komentar br. 13: Jednakost
pred sudom i pravo na pravino suenje pred nezavisnim sudom ustanovljenim
zakonom, od 13. aprila 1984, para. 2. Prevod na srpskom dostupan na http://www.
bgcentar.org.yu/index.php?p=162.
136 Komitet za ljudska prava, Opti komentar br. 13, op cit, para. 5.
137 Naelo 7.
138 Matter v. Slovakia, op cit, para. 51.
139 Vidi npr. sluaj pred Evropskim sudom za ljudska prava Megyeri v. Germany, App.
No. 13770/88, presuda od 12 maja 1992, (1992) 15 EHRR 584, para. 23.
140 Rezolucija GS UN 46/119 o zatiti osoba sa mentalnim smetnjama i poboljanju
mentalnog zdravlja, usvojena na Generalnoj skuptini 17 decembra 1991, naelo 1(6).
Analiza: Sud moe narediti da punoletna osoba bude protiv svoje volje smetena u
psihijatrijsku ustanovu ukoliko smatra da je to neophodno radi procene njegovog
mentalnog stanja.141 Zadravanje moe trajati do tri meseca.142 Jedan ili vie eksperata iz
odgovarajue oblasti (doktori psihijatrije, neuropsihijatrije itd.) moraju da prue dokaze
da je ovakvo zadravanje neophodno.143 Osnovni problem sa ovom odredbom je da je
prinudno zadravanje samo po sebi tetno, bez obzira na neije psihiko stanje.
Standardi ljudskih prava: Naela o mentalnom zdravlju sadre odredbu prema

kojoj nijedna osoba nee biti primorana da se podvrgne medicinskom pregledu radi
utvrivanja da li ima ili nema problema mentalnog zdravlja osim u skladu s procedurom
propisanom unutranjim pravom.146 Slino tome, Evropski sud je ispitivao pitanje
prinudnog zadravanja radi psihijatrijskih analiza pod lanom 5 EKPS i pravom na
slobodu. U sluaju Nowicka protiv Poljske, Evropski sud je smatrao da je zadravanje
pojedinca kako bi se ispunila zakonska obaveza, kakva je izvrenje sudske naredbe da
se izvri psihijatrijsko vetaenje, samo po sebi dozvoljeno. Meutim, Sud je takoe
utvrdio da zadravanje osobe pre vrenja vetaenja kao i produavanje prinudnog
zadravanja nakon to je takva obaveza prestala da postoji, ne uspeva da ispuni uslov
proporcionalnosti izmeu dva sukobljena interesa, i to onog koji ima drava da proceni
neije psihiko stanje, i interesa pojedinca da uiva svoje pravo na slobodu, te stoga
predstavlja krenje lana 5 Konvencije.147 Pod drugaijim okolnostima, Evropski sud
je smatrao da prinudni psihijatrijski pregledi predstavljaju krenje lana 6 Konvencije
(pravo na pravino suenje)148 i lan 8 Konvencije (pravo na privatnost i porodini
ivot), Article 8 (right to respect for private and family life).149 Prema tome, postojanje
mogunosti da nekoj osobi nedostaje sposobnost za normalno rasuivanje nije sama po
sebi dovoljan osnov da se ta osoba protiv njene volje zadri u psihijatrijskoj ustanovi.
143 Zakon je nejasan po pitanju koliki broj doktora mora da da miljenje u ovakvim
sluajevima.
145 Zakon o vanparninom postupku, l. 39. st. 3.
146 Rezolucija GS UN 46/119 o zatiti osoba sa mentalnim smetnjama i poboljanju
mentalnog zdravlja, naelo 5.
147 Nowicka v. Poland, App. br. 30218/96, presuda od 3. decembra 2002, para. 58-61.
148 Vidi Bock v. Germany u pogledu duine trajanja postupka zbog ponovljenog naloga suda
da se izvri psihijatrijsko vetaenje. App. br. 11118/84, presuda od 21. februara 1989.
149 Vidi Worwa v. Poland u kom je Sud utvrdio da su viestruka ispitivanja tokom kratkog
vremenskog perioda u vezi sa istim krivinim delom predstavljala neopravdano
meanje u privatan ivot podnosioca predstavke. App. br. 26624/95, presuda od 27.
novembra 2003.
Punoletna osoba, staratelj kao i privremeni zastupnik mogu se aliti protiv odluke
o prinudnom zadravanju.144 Rok za podnoenje albe je tri dana od dana kada je
odluka uruena strankama. Ukoliko sud ne odlui drugaije, alba ne odlae izvrenje
reenja.145 Posledica ovakve odredbe je ta da punoletna osoba moe momentalno biti
odvedena u psihijatrijsku ustanovu bez pravnosnane odluke suda.
37
Indikator 6
Punoletna osoba ima pravo i priliku da predstavi svoje dokaze

(ukljuujui i svedoke) i da ispituje dokaze suprotne strane
(ukljuujui i svedoke).
Zakljuak: Ne postoji izriita odredba o pravu punoletne osobe da predstavi svoje

dokaze u toku postupka za lienje poslovne sposobnosti, ali, imajui u vidu da sud
donosi reenje na osnovu rasprave na roitu,150 treba pretpostaviti da nema niega to
bi punoletnu osobu spreilo da predstavi svoje dokaze. Pored toga, sud je duan da
lino saslua punoletnu osobu tokom postupka za lienje poslovne sposobnosti. Sud
se moe suzdrati od sasluanja, samo ukoliko bi ono bilo tetno po punoletnu osobu
ili takvo sasluanje nije uopte mogue s obzirom na psihiko ili fiziko zdravlje
pojedinca.151 Jedini dokaz koji se mora u svakom sluaju izneti tokom postupka
za lienje poslovne sposobnosti je psihijatrijsko vetaenje koje izvode odgovarajui
medicinski strunjaci.152
Analiza: Kako bi stekao to potpuniju sliku u svakom pojedinanom sluaju, sudija

treba da saslua sve one koji su ukljueni u postupak i treba da oceni ne samo one
inioce koji se odnose na ivotne uslove punoletne osobe, njegovo mentalno stanje
i funkcionalne sposobnosti, ve i da utvrdi motive koji su doveli do pokretanja
postupka za lienje poslovne sposobnosti na drugoj strani.
38
Sud ima diskreciono ovlaenje da ispita svakog pojedinca ili institucije koje mogu da
prue relevantne informacije o ivotu i ponaanju osobe o ijoj se poslovnoj sposobnosti
raspravlja, ovo moe ukljuiti i policiju, bolnice, srodnike, domove socijalne zatite,
poslodavca itd. Ipak, u zakonodavstvu je preivela odredba koja obavezuje sud da
prikupi informacije iz sekundarnih izvora, ali je problem u tome to je veina tih
izvora prestala da postoji uruavanjem socijalistikog pravnog sistema.153
Ovde treba ponoviti da sud moe izbei da sledi svoju obavezu da lino saslua
osobu o ijoj se poslovnoj sposobnosti raspravlja usled njenih mentalnih ili psihikih
smetnji, to automatski spreava punoletno lice da iskoristi svoje pravo da ispita i
odgovori na dokaze koje sud prikupi iz drugih izvora.
Standardi ljudsih prava: Preporuka br. R(99)4 propisuje da (t)reba da postoji
pravian i efikasan postupak putem kojeg se uspostavlja mera zatite nad punoletnom
152 Ovo je jedini dokaz koji se mora pribaviti pod bilo kojim okolnostima. Vidi Zakon o
vanparninom postupku, l. 38.
153 Veina ovih institucija vie jednostavno ne postoji, ili ukoliko i postoje, njihov je
znaaj minoran. Ove institucije su zapravo relikti socijalistike samoupravne ere.
S obzirom da Zakon o vanparninom postupku nije menjan otkako je Srbija ula u
tranzicioni period, ova terminologija je jo uvek prisutna u srpskom zakonodavstvu.
U postupku za lienje poslovne sposobnosti i stavljanje pod starateljstvo naroito je

vano dati priliku osobi o ijoj se poslovnoj sposobnosti radi da ispita izneene dokaze
i svedoke, to je naroito primereno za otkrivanje eventualnog postojanja prikrivenih
motiva za pokretanje postupka za lienje poslovne sposobnosti, kao to je npr. pristup
finansijskim sredstvima punoletne osobe i sl. Pored toga, osoba o ijoj se poslovnoj
sposobnosti raspravlja mogla bi da istakne prigovore o neregularnosti postupka, kao i
da predstavi dokaze o svojoj funkcionalnoj sposobnosti.
Indikator 7
Nijedna punoletna osoba ne moe biti liena poslovne sposobnosti, a da

prethodno nije bila podvrgnuta vetaenju koje izvodi kvalifikovani
strunjak i koje se zasniva na objektivnim informacijama,
ukljuujui i neposrednu evaluaciju osobe u pitanju.
Zakljuak: Osoba prema kojoj se postupak za lienje poslovne sposobnosti vodi mora
biti odgovarajue pregledana od najmanje dva lekara koji su specijalizirali u oblasti
psihijatrije ili slino. Sudu i zainteresovanim stranama se mora dostaviti pisani nalaz.
Analiza: Vetaenje funkcionalnih sposobnosti osobe o kojoj se vodi postupak za
lienje poslovne sposobnosti mora biti izvreno od strane dva doktora medicine. Ovi
lekari moraju biti specijalisti u oblasti mentalnog zdravlja (psihijatri, neuropsihijatri,
kliniki psiholozi i sl.) i moraju biti na listi stalnih sudskih vetaka. Nalaz mora da
sadri miljenje o mentalnom stanju osobe u pitanju, kao i o njegovoj sposobnosti da
rasuuje.157 Zakon ne propisuje nikakve druge uslove koji se tiu sadraja nalaza i
injenica koje se u njemu moraju nalaziti.
Ukoliko se vetaenje ne vri u ustanovi, sudija mora da bude prisutan tokom njegovog
izvoenja.158
154 Naelo 7(1).
155 Za primenu lana 6(1) na postupke iji je cilj uspostavljanje starateljstva vidi
Winterwerp v. the Netherlands, App. br. 6301/73, presuda od 24. oktobra 1979.
156 Meunarodni pakt o graanskim I politikim pravima, l. 14(3)(e). Vidi komitet za
ljudska prava UN-a, opti komentar br. 13, para. 5 o minimalnim garancijama koje
prua l. 14(3).
158 Zakon o vanparninom postupku, l. 38(2).
39
osobom umanjenih sposobnosti.154 Ovo naelo samo prenosi odredbu lana 6(1)
EKPS koja garantuje pravino suenje u svim sluajevima u kojima se raspravlja
o graanskim stvarima.155 Mogunost da stranke napadaju dokaze koje je druga
strana predstavila i pravo da predstave sopstvene dokaze, ukljuujui i pravo da
pozivaju svedoke, element je prava na pravino suenje. Ova garancija nalazi se i
u lanu 14(3) PGP, koji Komitet za ljudska prava UN-a tumai tako da ukljuuje
minimalne garancije za pravino suenje.156
Kada primi nalaze, sud je obavezan da ih dostavi zainteresovanim stranama. One ga

mogu osporavati, ali je na sudu da odlui o verodostojnosti nalaza kao i o tome da
li je potrebno sprovesti novo vetaenje. Zanimljivo je rei da podnosilac predloga
moe da bira vetake sa liste stalnih sudskih vetaka,159 te da osoba o ijoj se poslovnoj
sposobnosti postupak vodi moe da se izjasni o tom predlogu.160 Meutim, sud moe
i sam da izabere vetake. Iako obe stranke mogu traiti supervetaenje, sud ima
diskreciono pravo da odlui hoe li dopustiti takvo vetaenje.
Pribavljanje dva nalaza vetaka i njihovo uzimanje u obzir prilikom donoenja

odluke o liavanju poslovne sposobnosti jedina je apsolutna zakonska obaveza
suda. Sud ima diskreciju prilikom odluivanja hoe li da trai i saslua bilo koju
ili sve potencijalne uesnike u postupku, ukljuujui i osobu o ijoj se poslovnoj
sposobnosti raspravlja i svedoke.
40
Standardi ljudskih prava: Odluka kojom se punoletna osoba liava poslovne

sposobnosti liava ga prava da donosi odluke u svim oblastima njegovog linog i
javnog ivota. Njome se, prema tome, zadire u prava na privatnost koja je garantovana
meunarodnim pravom.161 Takva meanja moraju biti neophodna u demokratskom
drutvu i u skladu sa zakonom. Zakon mora sadrati odredbu kojom se uspostavlja
obaveza suda da odluku o liavanju poslovne sposobnosti donese na osnovu pouzdanih
informacija novijeg datuma. Preporuka br. R(99)4 preporuuje da se ustanovi
procedura u kojoj bi punoletna osoba i strunjak prigodne struke imali neposredan
i detaljan sastanak. Preporuka nalae pribavljanje nalaza u kojem su sadrane
najsveije informacije o sposobnostima osobe o kojoj se vodi postupak i ustanovljava
da taj nalaz mora biti u pismenom obliku.162 U sluaju H.F. protiv Slovake, Evropski
sud se izriito pozvao na Preporuku br. R(99)4 u vezi sa obavezom da se prilikom
odluivanja o poslovnoj sposobnosti pojedinca u obzir uzmu medicinski nalazi koji
sadre novije informacije o sposobnosti punoletne osobe. U ovom sluaju, Evropski
sud je utvrdio da pouzdanje suda u zastarele psihijatrijske nalaze nije bilo u skladu s
procesnim garancijama zatite podnosioca predstavke, o ijoj se poslovnoj sposobnosti
raspravljalo. Sud je dodao i da bi zahtev za jo jednim psihijatrijskim nalazom bio u
interesu osobe o kojoj se vodi postupak.163
159 Zakon o parninom postupku, l. 250. Slubeni glasnik RS, br. 125/04.
160 Sudovi koji imaju internet prezentaciju objavili su ovu listu na njima. Vidi npr.
internet prezentaciju Petog optinskog suda u Beogradu, http://www.petisud.com/
ser/profesionalna_pomoc/sudski_vestaci.php.
161 Vidi lan 8 EKPS I lan 17 PGP.

162 Naelo 12.
163 H.F. v. Slovakia, App. br. 54797/00, presuda od 8. novembra 2005.
2.6.3 Kvalitet dokaza koji se podnose sudu tokom postupka za lienje

poslovne sposobnosti (Indikatori 8-12)
Indikator 8
Zakljuak: U sluaju potpunog liavanja poslovne sposobnosti, srpsko zakonodavstvo

trai jaku vezu izmeu mentalnih smetnji i nedostatka sposobnosti punoletnih osoba
da se samostalno brinu o svojim pravima i interesima. Kada je u pitanju delimino
lienje poslovne sposobnosti, ova veza je manje striktna.
Analiza: Zakon zahteva postojanje uzrono-posledine veze izmeu mentalnog stanja
i nedostatka sposobnosti za samostalno delovanje. Prvo, mora da postoji dijagnoza
o psihosocijalnim smetnjama (smetnje mentalnog zdravlja) ili intelektualnim
smetnjama. Pored toga, mentalne smetnje treba da izazovu nedostatak sposobnosti
punoletne osobe da samostalno vodi rauna o svojim pravima i interesima.
Za delimino lienje poslovne sposobnosti zakon zahteva samo da se dokae
da punoletna osoba ima psihosocijalne smetnje (smetnje mentalnog zdravlja) ili
intelektualne smetnje, kao i da usled toga neposredno ugroava svoja prava i interese
ili prava i interese drugih. Ovakva formulacija isuvie je nejasna ime ne uspeva da
ispuni visoke standarde koji vae za takve odredbe i ija primena moe prouzrokovati
znaajna ogranienja ljudskih prava.
Standardi ljudskih prava: Ovaj indikator nalazi osnovu u Naelima mentalnog
zdravlja, naroito u naelu 4(5) prema kome (n)ijedna osoba ili organ nee klasifikovati
pojedinca kao osobu koja pati od smetnji mentalnog zdravlja, niti na bilo koji drugi
nain tako neto izraziti, osim za sluajeve koji su neposredno povezani sa smetnjama
mentalnog zdravlja ili posledicama takvih smetnji. U skladu s tim, klasifikovati
pojedinca kao osobu koja je liena poslovne sposobnosti bez jasnog pokazivanja da
su mentalne smetnje uzrokovale njegov nedostatak sposobnosti da samostalno donosi
odluke, bilo bi suprotno navedenom naelu. Isto tako, bilo bi protivno ovom naelu
ne ustanoviti u kojoj su meri mentalne smetnje uzrokovale nesposobnost.
Ovaj indikator se poziva i na nekoliko naela iz Preporuke br. R(99)4. Naelo 6 o
proporcionalnosti propisuje da kada je mera zatite poput starateljstva neophodna, ona
mora biti proporcionalna stepenu sposobnosti punoletne osobe i prilagoena posebnim
okolnostima i potrebama pojedinca. Ovo ukazuje na to da psihosocijalne smetnje
mogu biti promenljive, kao i da pojedincu mogu biti potrebne razliite vrste i stepeni
zatite i zadravanja odreenih prava u zavisnosti od prirode i ozbiljnosti mentalne
smetnje koja izaziva nedostatak sposobnosti. Naela 7 i 12 propisuju da su adekvatna
istraga i vetaenje pojedinanih potreba punoletne osobe pitanja osnovne pravinosti.
41
Prilikom liavanja poslovne sposobnosti trai se jasna veza

izmeu dijagnoze i nedostatka sposobnosti da se odluke
donose samostalno.
Nadalje, lan 8 EKPS nalae da svako meanje u privatan ivot pojedinca mora biti
proporcionalno ciljevima koji se ele postii. U sutini, poslovna sposobnost pojedinca
moe se ograniiti samo u onoj meri u kojoj je to neophodno kako bi se punoletnoj
osobi pruila pomo prilikom donoenja odluka. Prekoraenje ove proporcionalnosti
znailo bi krenje meunarodnih standarda ljudskih prava.
Indikator 9
Odluka o lienju poslovne sposobnosti zasnovana je na

dovoljnim dokazima i u najboljem je interesu punoletne osobe
Zakljuak: Srpsko pravo ne trai da dovoljno dokaza bude izvedeno pred sudom pre
nego to se punoletna osoba lii poslovne sposobnosti.
Analiza: Iako Zakon o vanparninom postupku zahteva da se pred sudom iznesu

razliiti dokazi pre nego to se pojedinac lii poslovne sposobnosti,164 jedini dokaz
koji sud mora izvesti u svakom sluaju jesu dva medicinska vetaenja.165 Ipak, sudovi
imaju diskreciono pravo da prikupljaju informacije iz drugih izvora, kao to je recimo
sasluanje predlagaa, privremenog staratelja ili bilo koje druge osobe koja moe dati
precizne podatke o ivotnim navikama i ponaanju osobe o kojoj se vodi potupak za
lienje poslovne sposobnosti, kao i o drugim relevantnim injenicama.166 Predlog mora
da sadri injenice na kojima se zasniva, kao i dokaze kojima se te injenice utvruju
ili ine verovatnim, kako bi uverio sudiju da predlog ima razumnog osnova.167
42
Sudija moe odustati od toga da prisustvuje medicinskom vetaenju osobe o kojoj se

vodi postupak za lienje poslovne sposobnosti ukoliko se to vetaenje vri u stacionarnoj
zdravstvenoj ustanovi. Razlog za ovo je dugo trajanje ovakvog vetaenja,168 ovo znai
da u teoriji ljudi koji su smeteni pod kljuem u zatvorene ustanove i s toga jo ranjiviji,
imaju manje proceduralnih garancija.
Sudija ipak mora imati neposredan kontakt sa osobom o kojoj se vodi postupak za
lienje poslovne sposobnosti i mora je lino sasluati,169 osim ukoliko:
bi to moglo da bude tetno po zdravlje te osobe ili
ako sasluanje uopte nije mogue s obzirom na duevno ili fiziko stanje
tog lica170
164 Zakon o vanparninom postupku, l. 35-38.

165 Vidi Indikator 6.
168 Zakon o vanparninom postupku, l. 38. Vidi u: Svetislav Vukovi, Komentar Zakona
o vanparninom postupku, Poslovni biro, Beograd, 2003, str. 45.
169 Zakon o vanparninom postupku, l. 36 i l. 38.
Iako ne postoji izriita zakonska odredba kojom se uspostavlja koji standard dokazivanja
treba primeniti u postupcima za lienje poslovne sposobnosti, pravna doktrina izrazila
je stav da odluka mora biti doneena na osnovu jasnih i uverljivih dokaza.171
Standardi ljudskih prava: Ovaj indikator odnosi se na dva elementa ispitivanja

poslovne sposobnosti i stavljanja pod starateljstvo na osnovu kojih dokaza se osoba
liava poslovne sposobnosti i kakav je uticaj sudske odluke na interese punoletne osobe.
Da bi se smatrali dovoljnim, dokazi moraju da ispune odreene kvalitativne standarde.
Preporuka br. R(99)4 propisuje da osoba koja donosi odluku u postupku za lienje
poslovne sposobnosti mora lino da vidi osobu o kojoj se postupak vodi, kao i da
se mora pribaviti izvetaj koji sadri novije podatke o mentalnom stanju te osobe,
a koji je sastavljen od strane kvalifikovanog strunjaka.173 Termin kvalifikovani
strunjak nije definisan, ali bi ga trebalo tumaiti tako kao da se odnosi na psihijatre
ili psihologe, a mogue je i da prednost treba dati onima koji su posebno obueni
za izvoenje vetaenja u odnosu na obine lekare specijaliste. Ujedinjene nacije su
postavile dodatan zahtev da bi vetaci trebali da ispitaju i socijalne aspekte sposobnosi
osobe o ijoj se poslovnoj sposobnosti radi.174
Kao to je gore detaljnije opisano, Evropski sud je ukazao na neophodnost pribavljanja
nalaza strunjaka radi ispitivanja neije poslovne sposobnosti.175 U sluaju H.F.
protiv Slovake, sud je ustanovio da izjave biveg supruga podnositeljke predstavke
i obinih svedoka, kojima je pridodan lekarski nalaz star vie od godinu i po dana,
nisu predstavljali dovoljne dokaze za liavanje poslovne sposobnosti. Ovaj sluaj ne
ukazuje samo na to da je pribavljanje lekarskog vetaenja neophodno kako bi drava
ispunila obavezu koju joj namee EKPS, te da obini svedoci nisu adekvatna zamena
za vetaenje, ve i da vetaenje mora biti novijeg datuma kako bi verno prikazivalo
funkcionalnu sposobnost pojedinca u vreme odravanja postupka za lienje poslovne
sposobnosti. Ovo pokazuje da ak ni medicinski nalaz nekada ne moe da zadovolji
traeni standard dokazivanja.
Drugo, kao to je sugerisano u Preporuci br. R(99)4, Prilikom ustanovljavanja
i sprovoenja mere zatite punoletne osobe umanjenih sposobnosti, interesima i
171 Vidi u Borivoje Pozni, Vesna Raki Vodineli, Graansko procesno pravo, 15. izd,
Savremena administracija, Beograd, 1999, str. 232-234.
172 Vidi Indikator 8.
173 Naelo 12.
174 Vidi Generalna skuptina UN-a, Deklaracija o pravima osoba s mentalnim smetnjama,
Rezolucija 2856 (XXVI), 20 decembar 1971, para. 7.
175 H.F. v. Slovakia, App. br. 54797/00, presuda od 8 novembra 2005.
43
Na kraju, od naroite je vanosti naglasiti da ne postoji odredba u srpskom

zakonodavstvu koja izriito propisuje da e osoba biti liena poslovne sposobnosti samo
ako je to u njenom najboljem interesu. Dovoljno je samo pokazati da postoji veza izmeu
mentalnog stanja punoletne osobe (medicinski element) i njihove nesposobnosti da
samostalno vode rauna o svojim pravima i obavezama (socijalni element).172
dobrobiti te osobe treba posvetiti najvii stepen panje.176 Kako bi se ovo postiglo,
treba uzeti u obzir line okolnosti u kojima se punoletna osoba nalazi i njene potrebe.
Pored toga, treba suprotstaviti dobrobiti koje starateljska zatita donosi pojedincu
njenim negativnim posledicama. Kao to je propisano u naelu 5 Preporuke br.
R(99)4, ogranienja poslovne sposobnosti ne bi trebalo ustanovljavati osim onda
kada je takva mera neophodna, uzimajui u obzir pojedinane okolnosti i potrebe
punoletne osobe. Na primer, kako je zaposlenje vaan izvor drutvene interakcije
i samopouzdanja za zaposlenu osobu, starateljstvo ne bi nuno moralo da bude u
najboljem interesu pojedinca, ukoliko bi sledilo ogranienje prava na rad. Ovakva i
slina razmatranja treba poduzeti tokom postupka za lienje poslovne sposobnosti,
kako bi se ispunio zahtev neophodnosti, supsidijarnosti i proporcionalnosti propisan
u naelima 5 i 6.
Indikator 10
Izbor staratelja zasnovan je na objektivnim kriterijumima

i elje i oseanja osobe kojoj se postavlja staratelj se uzimaju
u obzir.
Zakljuak: Izbor staratelja ne vri se na osnovu objektivnih kriterijuma, iako se elje

osobe delimino liene poslovne sposobnosti kojoj se postavlja staratelj moraju uzeti u
obzir, ne postoji slina odredba koja titi ovakvo pravo osoba koje su potpuno liene
44
Analiza: Skoranjom reformom porodinog zakonodavstva uvedeno je pravo

punoletne osobe delimino liene poslovne sposobnosti, koja je sposobna da shvati
znaenje svojih postupaka, da predloi osobu koja treba da joj bude postavljena za
staratelja.177 Dok je ovo svakako korak napred za one koji su delimino lieni poslovne
sposobnosti, ostaje da se vidi kako e tei primena ovih normi.
Nije jasno da li se elje osoba potpuno lienih poslovne sposobnosti u pogledu linosti
koja treba da bude postavljena za staratelja moraju uzeti u obzir. ini se da je uzet onaj
pristup koji podrava pristup prema maloletnicima: mora se proceniti da li je punoletna
osoba sposobna da izrazi svoje miljenje o tome, koga bi volela da vidi kao svog staratelja,
kao i da se proceni njena sposobnost da shvati posledice postavljanja staratelja.178
Staratelj moe biti bilo koja osoba koja ima line kvalitete i sposobnosti za obavljanje
dunosti staratelja i koja pristane da se prihvati dunosti staratelja.179 Postoje ipak
izvesna ogranienja. Staratelj ne moe biti osoba koja je liena roditeljskog prava, liena
poslovne sposobnosti ili ima sukob interesa sa osobom kojoj treba da bude postavljena
176 Naelo 8(1).
179 Porodini zakon l. 126.
kao staratelj.180 Pored toga, staratelj moe biti samo ona osoba od koje se, na osnovu
njenih linih kvaliteta odnosa prema osobi kojoj treba da bude postavljena kao staratelj
i njenim srodnicima, moe oekivati da e savesno izvravati svoje obaveze staratelja.181
Kao staratelj prevashodno treba da bude postavljen brani drug osobe liene poslovne
sposobnosti, srodnik ili hranitelj ukoliko je to u njenom interesu,182 iako ne postoji
obaveza da ovi ljudi prihvate postavljenje.183
Na kraju, organ starateljstva moe odluiti da ne postavlja staratelja, ve da neposredno

obavlja starateljske dunosti. Za staratelja e se tada postaviti strunjak zaposlen u
organu starateljstva.185 Ali staratelj koji je ujedno i zaposleni u organu starateljstva
ne moe biti nosilac starateljskih upravnih ovlaenja.186 Organ starateljstva mora
obavestiti sve relevantne organe vlasti na svojoj teritoriji da je postavljen staratelj. Ovde
se pre svega misli na sud kod koga se vode zemljine knjige, matiar i druge javne
slube, kako bi starateljstvo moglo biti registrovano.
Standardi ljudskih prava: Konvencija o pravima osoba s invaliditetom zahteva od
drava lanica da obezbede da mere vezane za uivanje poslovne sposobnosti potuju
prava dotine osobe sa invaliditetom, njihovu volju, (i) elje dotine osobe.187 Ovo se
odnosi i na postavljanje staratelja.
180 Porodini zakon, l. 128, st. 3.
181 Porodini zakon, l. 128, st. 4.
182 porodini zakon, l. 126, st. 2.
183 Ovo je drugaije reenje od onog sadranog u prethodnom Zakonu o braku i
porodinim odnosima iz 1980. koji je ustanovljavao obavezu prihvatanja dunosti
staratelja za odreene srodnike osobe liene poslovne sposobnosti (vidi l. 224(4)).
Ovo su bili roditelji, deca i braa i sestre. Oni su mogli biti osloboeni obaveze
vrenja poslova staratelja pod sledeim uslovima: 1. ako su navrili ezdeset godina
ivota; 2. ako zbog bolesti, telesnih nedostataka ili zbog prirode svog zanimanja ili
slube ne bi mogli pravilno vriti ovu dunost; 3. ako ve imaju dunost staratelja ili
se vec inae staraju o dvoje ili vie tue dece; 4. majka koja ima dete mlae od sedam
godina; 5. ako imaju troje ili vie svoje maloletne dece.
186 porodini zakon, l. 131(3).
187 konvencija o pravima osoba s invaliditetom, usvojena od strane Generalne skuptine
Ujedinjenih nacija 6. decembra 2006, ref A/61/611, l. 12(4).
Jedna osoba moe biti postavljena za staratelja vie osoba koje su liene poslovne
sposobnosti.184 Direktori i zaposleni u domovima socijalne zatite mogu biti postavljeni
za staratelja osoba koje su smetene u njihovom domu, ukoliko je to u njihovom
najboljem interesu i ukoliko direktor ili zaposleni prihvate postavljenje. Rizici koji iz
ovoga proistiu su oigledni i ostavljaju dosta prostora za brigu: Potpuno zanemarenje
osobe pod starateljstvom ili finansijske malverzacije su samo dva mogua primera.
Ovakva starateljstva takoe se suprotstavljaju principu da staratelj mora preduzimati
ozbiljne napore kako bi punoletnoj osobi pod njegovim starateljstvom obezbedio
smetaj u zajednici i osposobio je za nezavisan ivot. (vidi Indikator 21)
45
Preporuka br. R(99)4 propisuje da se prilikom postavljanja staratelja naroito mora

voditi rauna o sposobnosti te osobe da titi i predstavlja interese i blagostanje
punoletne osobe.188 Takoe se sugerie dravama da preduzmu korake kako bi
obezbedile dostupnost obuenih staratelja. Ovo moe ukljuivati i osnivanje udruenja
za obuku.189 Ovaj indikator takoe ustanovljava da li zakonodavstvo propisuje kvalitete
i osobine koje osoba mora da poseduje da bi bila postavljena za staratelja. Na primer,
finski zakon propisuje da se pogodnost potencijalnog staratelja utvruje na osnovu
vetine, iskustva i prirode i obima dunosti koje se od njega trai da obavlja.190
Preporuka br. R(99)4 dalje propisuje da je neophodno uzimanje u obzir elja punoletne
osobe u odnosu na izbor osobe koja treba da ga zastupa ili mu pomae u donoenju
odluka. Ove elje treba uvaiti u meri u kojoj je to mogue.191 Memorandum o
tumaenju Preporuka upozorava da, iako treba priznati i potovati neprocenljivu i
nezamenljivu ulogu srodnika, nacionalni zakoni treba da predvide mogue postojanje
akutnih sukoba interesa u nekim porodicama i da prepoznaju opasnosti koje iz
ovakvih sukoba mogu nastati.192 Na kraju, naelo 9 Preporuke br. R(99)4 propisuje da
se trenutne i prole elje punoletne osobe moraju potovati i uzeti u obzir. Ovo naelo
odnosi se na sve faze postupka uspostavljanja i sprovoenja starateljstva, ali je naroito
vano prilikom odabiranja osobe koja e biti postavljena za staratelja punoletnoj osobi
liene poslovne sposobnosti.
46
Indikator 11
Staratelj ne sme da ima sukob interesa s punoletnom osobom

kojoj se postavlja za staratelja, niti privid takvog sukoba.
Zakljuak: Postoji obaveza da se pre postavljanja staraoca ispita postojanje sukoba

interesa. Ali zakon zapravo ne spreava u potpunosti postavljanje staratelja koji ima
realan sukob interesa sa punoletnom osobom lienom poslovne sposobnosti (ili
mogunost postojanja sukoba).
Analiza: Osobe koje imaju konflikt interesa s punoletnom osobom liene poslovne
sposobnosti ne mogu biti postavljenje kao njeni staratelji.193 Ipak, zakon ne prua
objanjenje ta podrazumeva pod sukobom interesa niti na koji nain organ starateljstva
treba da uzme mogui sukob interesa u obzir. S obzirom da zakon omoguava da
direktori domova socijalne zatite budu postavljeni kao staratelji osoba smetenih u
tim ustanovama, jasno je da srbijanski zakoni usvajaju prilino uski Koncept pojma
188 Naelo 8(2).
189 Naelo 17.
190 Finski Zakon o starateljstvu, 442/99, poglavlje 2, odeljak 5. Nezvanini prevod na
engleskom jeziku dostupan je na FINLEX www.finlex.fi/en/, poseeno 18 jula 2006.
191 Preporuka br. R(99)4, naelo 9(2).
192 Memorandum o tumaenju Preporuke br. R(99)4, para. 44.
193 Porodini zakon, l.128.
Standardi ljudskih prava: Kao to je ve napomenuto, (vidi Indikator 10 gore),

Konvencija o pravima osoba s invaliditetom u lanu 12 (4) tei da obezbedi unoenje
procesne garancije u nacionalna zakonodavstva kojima se tite osobe kojima je potrebna
pomo zbog ograniene poslovne sposobnosti. Ovakve garancije ukljuuju i odredbu
kojom se propisuje da mere vezane za uivanje poslovne sposobnosti potuju prava
dotine osobe sa invaliditetom, njihovu volju i elje dotine osobe. U Konvenciji se
istie da te mere moraju da iskljue svaki sukob interesa i nedozvoljeno meanje.195
Francuski zakon izriito predvia ovakve situacije. U Francuskoj se svakoj osobi
pod starateljstvom postavlja i staratelj nadzornik koji, pored drugih dunosti koje
obavlja, treba da zastupa pojedinca kada su njegovi interesi u sukobu sa interesima
postavljenog mu staratelja.196 Standardi prakse koje je usvojilo Nacionalno udruenje
staratelja (NUS), profesionalno udruenje staratelja i pravnika iz Sjedinjenih Drava,
takoe obrauje pitanje sukoba interesa staratelja i tienika197 u standardu br. 6,
Staratelj e izbegavati ak i naznake sukoba interesa ili nedolinosti u toku
bavljenja potrebama tienika. Nedolinost ili sukob interesa postoji onda kada
staratelj ima neke line interese, ili interese vezane za njegovu profesiju, a koji se
mogu smatrati suprotnim poloaju ili najboljem interesu tienika.198
Standard br. 16 NAS dalje propisuje: staratelj koji nije lan porodice nee neposredno
obezbeivati svom tieniku usluge smetaja, leenja, pravnog zastupanja niti druge
neposredne usluge.199 Staratelj treba da bude nezavisan i sposoban da izvrava svoju
dunost zatite punoletne osobe od neprikladnih i neadekvatnih usluga, i uopte usluga
loeg kvaliteta koje se pruaju punoletnoj osobi. Oigledno je da bi staratelj imao
konflikt interesa ukoliko bi ujedno i sam bio pruaoc usluga osobi kojoj je staratelj.

195 Konvencija o pravima osoba s invaliditetom, ref A/61/611, l. 12(4).
196 Francuski graanski zakonik, knj. 1, n. X, odeljak II, l. 420, primenljivo na punoletne
osobe pod starateljstvom na osnovu n. XI, odeljak. III, l. 495.
197 Za definiciju termina tienik vidi u Reniku na str.
198 National Guardianship Association, Standards of Practice, Usvojena od strane NUS
upravnog odbora, ratifikovana od strane NUS lanstva juna 2000, citat iz: Edited
Edition 2002, State College, Pennsylvania, str. 9.
199 Ibid.
47
sukoba interesa.194 Ovo prua mogunost za klasian primer sukoba interesa u

kojem direktor institucije treba istovremeno da brine o uspenom funkcionisanju te
institucije, kao i da donosi odluke o negi punoletne osobe i njenim pravima. Ove
dve razliite odgovornosti mogu doi u sukob jedna s drugom u onim sluajevima
u kojima je direktorov posao da upravlja velikom izolovanom institucijom u kojoj je
smetena punoletna osoba kojoj je on staralac, a koja ne eli da ivi u toj instituciji, niti
je to u njenom najboljem interesu.
Indikator 12
Punoletna osoba ima pravo da se ali na odluku o

lienju poslovne sposobnosti i na odluku o postavljanju
staratelja.
Zakljuak: Pojedinac ima prava da se ali na odluku o lienju poslovne sposobnosti,

ali nema prava da se ali na odluku o postavljanju staratelja.
Analiza: Punoletna osoba moe se aliti na reenje o lienju poslovne sposobnosti
u roku od 15 dana od dana prijema reenja.200 albu moe podneti i staratelj ili
privremeni zastupnik.
Punoletne osobe koje su liene poslovne sposobnosti nemaju parninu sposobnost.201

Kao to je ve ukazano, sudovi imaju diskreciono pravo da postave privremenog
zastupnika tokom postupka za lienje poslovne sposobnosti, odnosno da zahtevaju od
organa starateljstva da postave privremenog staratelja. Ukoliko bude postavljen, ovaj
zastupnik odnosno staratelj nastavlja da zastupa osobu lienu poslovne sposobnosti i
tokom postupka za postavljanje staratelja. Osoba liena poslovne sposobnosti i dalje je
stranka u upravnom postupku u kom se postavlja staratelj,202 ali vie nema sposobnost
da sama sebe zastupa niti da daje uputstva svom advokatu.
48
Posledica mogunosti da organ starateljstva moe neposredno vriti funkciju staratelja

preko privremenog staratelja tokom postupka postavljanja staratelja u upravnom
postupku,203 je da ovaj organ moe istovremeno biti telo koje u isto vreme vodi
postupak, donosi odluku i zastupa punoletnu osobu.
Punoletna osoba moe se eventualno aliti na odluku o postavljanju staratelja samo uz
pristanak tog staratelja, bez obzira na to ima li ili nema sposobnost da razume posledice
svojih postupaka, to je apsurdno.204 Staratelj, s druge strane, moe da se ali na reenje o
svom postavljanju za staratelja u roku od petnaest dana od dana prijema reenja.205 alba
se podnosi Ministarstvu rada, zapoljavanja i socijalne zatite. albu moe podneti i bilo
koja druga osoba koja ima pravni interes. U ovaj krug lica mogli bi se ubrojati srodnici
punoletne osobe, njegovi poverioci, dunici, ortaci itd. Kako alba mora biti podneta u
roku od 15 dana od dana prijema reenja, a kako sva ova lica nemaju pravo da ovo reenje
lino prime, u praksi je uee ovakvih lica zanemarljivo, ako je uopte mogue.
200 Zakon o vanparninom postupku, l. 40(3).

202 Zakon o optem upravnom postupku, l. 43, 44 i 45.
203 Ukoliko je privremeni staratelj postavljen, ova ista osoba kasnije moe biti postavljena
i za stalnog staratelja. Drugaije miljenje moe se nai u: M. Petkovi (1998)
Problemi starateljske zatite Socijalna politika i socijalni rad, br. 4, str. 64.
205 Porodini zakon, l. 333(5). Vidi i Porodini zakon, l. 336(2).
Naela o mentalnom zdravlju potvruju ovakav pristup. Naelo 1(6) zahteva

od drava da predvide pravo albe na odluku o lienju poslovne sposobnosti za
osobu ija je poslovna sposobnost u pitanju, kao i za njegove zastupnike i druge
zainteresovane pojedince.208 Kao to je na drugom mestu istaknuto, pravo drugih
lica da podnesu albu je od sutinske vanosti, s obzirom da je u praksi mogue
da punoletna osoba nema funkiconalnu sposobnost da shvati da je dolo do bitnih
povreda postupka ili drugih povreda njegovih prava, niti da ima sposobnost da se
samostalno brani od ovih povreda. Optija formulacija Konvencije o pravima osoba
s invaliditetom zahteva od drava lanica efektivan pristup pravdi pod jednakim
uslovima sa ostalima.209
2.6.4 Prava punoletne osobe nakon uspostavljanja starateljstva
(Indikatori 13-17)
Zakonodavstvo koje je u skladu s meunarodnim standardima treba da obezbedi

da punoletna osoba pod starateljstvom zadri pravo da samostalno donosi odluke u
to je mogue veoj meri, kao i priliku da se ovim pravom koristi. Indikatori 13-17
odnose se na pitanje koja prava punoletna osoba zadrava nakon to bude stavljena
pod starateljstvo, ukljuujui pravo glasa, pravo na rad, pravo na imovinu, zakljuenje
braka, osnivanje porodice i pravo udruivanja.
206 Naelo 14(3).

207 Deklaracija o pravima osoba s intelektualnim smetnjama, UN GA Rezolucija 2856
(XXVI) od 20 decembra 1971.
208 UN, O Protekciji osoba s mentalnim bolestima i o Poboljanju mentalnog zdravlja,
prihvaeno u Rezoluciji Gen. Sk. 46/119, 17. decembra 1991, Pr.1(6).
209 Konvencija o Pravima osoba sa nesposobnostima, prihvaena od strane Gen.Sk. UNa 6. decembra 2006, ref A/61/611, art. 13(1).
49
Standardi ljudskih prava: Pravo na albu u postupku lienja poslovne sposobnosti

je vaan aspekt pravinosti postupka i zatite ljudskih prava to zahteva i naelo
7 Preporuke R(99)4. S obzirom da pojedinac moe izgubiti poslovnu sposobnost
(ukljuujui i parninu sposobnost), pa s toga izgubiti mogunost da uloi albu
nakon lienja poslovne sposobnosti, veoma je vano da ovakvo pravo bude izriito
propisano zakonom. Preporuka br. R(99)4 propisuje da svaka punoletna osoba
stavljena pod starateljstvo mora da ima pravo albe.206 Ova odredba Preporuke
R(99)4 oslanja se na Deklaraciju o pravima osoba s intelektualnim smetnjama. U
ovoj Deklaraciji propisano je da kada su osobi ograniena odreena prava, postupak
u kom su takva ogranienja uspostavljena mora da ukljuuje i odgovarajue pravne
garancije protiv svake vrste zloupotreba i da odluka mora biti podlona pravu na
albu vioj instanci.207
Indikator 13
Po uspostavljanju starateljstva, punoletna osoba nije

automatski liena prava da uiva politika prava.
Zakljuak: Punoletne osobe potpuno liene poslovne sposobnosti i stavljene pod

starateljstvo gube mnoga politika prava, ukljuujui i pravo glasa. Gube i pravo na
parninu sposobnost.

Analiza:
Pravo glasa
Prema Ustavu Srbije210 svaki punoletni graanin koji ima poslovnu sposobnost ima
ustavno pravo da bira i bude biran na izborima. Ipak, svi izborni zakoni uskrauju
pravo glasa osobama potpuno i delimino lienim poslovne sposobnosti.211
Parnina sposobnost
Ozbiljno ogranienje prava punoletnih osoba potpuno lienih poslovne sposobnosti
i stavljenih pod starateljstvo jeste gubitak parnine sposobnosti, to ih spreava da
sami sebe zastupaju pred sudom i pokreu postupke bez saglasnosti svog staratelja.212
Ukoliko staratelj povede postupak u ime punoletne osobe iji je staralac, a sud u toku
postupka utvrdi da on nesavesno vri svoju dunost zastupanja, sud ima obavezu da o
ovome obavesti organ starateljstva. 213
50
Osobe koje su delimino liene poslovne sosobnosti imaju parninu sposobnost u

granicama preostale poslovne sposobnosti. To znai da ove osobe mogu samostalno
zastupati svoja prava i interese u onim stvarima za koje imaju poslovnu sposobnost
materijalnog prava.214 Za postupke koji se tiu stvari van njihove poslovne sposobnosti,
treba im saglasnost i zastupanje staratelja. Ukoliko sud utvrdi da staratelj ne vri svoje
dunosti staratelja savesno, bez odlaganja e o tome obavestiti organ starateljstva. to
se tie upravnog postupka, osobe nemaju procesnu sposobnost bez obzira na to da li
su liene sposobnosti delimino ili potpuno.215
Pravo na voenje postupka u krivinim stvarima
Osoba liena poslovne sposobnosti moe podii privatnu tubu u krivinoj stvari
samo preko svog staratelja.216
210 lan 33 Ustava Srbije.
211 Zakon o izboru narodnih poslanika (l. 10) propisuje: Pravo da bira poslanika i da bude
biran za poslanika ima graanin sa prebivalitem u Republici Srbiji (...), koji je navrio
18 godina ivota i poslovno je sposoban. Zakon o izboru predsednika Republike Srbije
(l. 2) kao i Zakon o lokalnoj samoupravi (l. 122), sadre sline odredbe.
212 Zakon o parninom postupku, l. 75.
214 Zakon o parninom postupku, l. (2).
216 Zakonik o krivinom postupku, l. 55.
Standardi ljudskih prava: Pravo na uee u politikom ivotu i opte birako pravo
meunarodno je priznato lanom 25 PGP. Nedavno usvojena konvencija o pravima
osoba s invaliditetom detaljnije se bavi odreivanjem elemenata birakog prava. U
lanu 29(a) Konvencije propisuje se da su drave potpisnice Konvencije dune da:
i. Osiguravanje da izborni postupak, izborna mesta i materijali budu odgovarajui,

pristupani i lako razumljivi;
ii. Zatitu prava graana sa invaliditetom na tajno glasanje na izborima i
referendumima bez zastraivanja, na mogunost kandidovanja i vrenja svih
javnih funkcija na svim nivoima vlasti, olakavajui upotrebu asistivnih i novih
tehnologija kada je to primereno;
iii. Garantovanje izraavanja slobodne volje osoba sa invaliditetom kao glasaa i
radi toga, kada je to potrebno, doputanje pruanja asistencije prilikom glasanja
graanima sa invaliditetom na njihov zahtev i od strane osobe koje one odaberu.
U Evropi je birako pravo zatieno lanom 3 Protokola 1 uz EKPS prema kom se
Visoke strane ugovornice (...) obavezuju da u primerenim vremenskim razmacima
odravaju slobodne izbore s tajnim glasanjem, pod uslovima koji obezbeuju slobodno
izraavanje miljenja naroda pri izboru zakonodavnih tela. to se tie uea osoba
s invaliditetom u demokratskim procesima, Savet Evrope je nedavno zakljuio da
drutvo mora da reflektuje razliitost graana i da ima koristi od njihovih razliitih
iskustava i znanja. Zbog toga je vano da osobe s invaliditetom imaju birako pravo i
da uestvuju u izbornom procesu.217
Izriito ureujui pitanja vezana za osobe s mentalnim smetnjama, Naelo 3 Preporuke
br. R (99) 4 predvia pravo na autonomiju volje i samoopredeljenje. Ovde se navodi
da zakonodavni okvir mora da sadri takve propise o starateljstvu koji prepoznaju
postojanje razliitih stepena funkcionalne sposobnosti kao i njihovu promenljivost
tokom vremena. Preporuka R (99) 4 istie da mera zatite kao to je starateljstvo ne
bi trebalo da automatski lii osobu njenog prava da glasa na izborima () ili da donosi
druge odluke line prirode uvek kada joj to doputa njegova ili njena sposobnost.218
217 Savet Evrope, Akcioni Plan za promovisanje punih prava osoba sa nesposobnostima
na participaciju u drutvu: za poboljanje kvaliteta ivota sa nesposobnostima u
Evropi 2006-2015, Preporuka Br. (2006)5, para 3.1.1.
218 Preporuka No. R(99)4, naelo 3(2).
51
a. osiguraju da osobe sa invaliditetom mogu da ostvare efektivno i puno uee u

politikom i javnom ivotu na osnovama jednakosti sa drugima, neposredno ili
preko slobodno izabranih predstavnika, ukljuujui pravo i mogunost graana
sa invaliditetom da biraju, budu birani, izmeu ostalog kroz:
Indikator 14
Stavljanje pod starateljstvo ne liava automatski

punoletnu osobu da uiva pravo na rad.
Zakljuak: Punoletne osobe potpuno liene poslovne sposobnosti i stavljene pod

starateljstvo ne mogu biti zaposlene. One osobe koje su delimino liene poslovne
sposobnosti mogu zakljuiti ugovor o radu uz pristanak staratelja i odobrenje organa
starateljstva.
Analiza: Punoletne osobe potpuno liene poslovne sposobnosti i stavljene pod
starateljstvo ne mogu biti zaposlene. S obzirom da zakon ove osobe tretira kao
maloletnike mlae od 14 godina, one ne mogu zakljuiti ugovor o radu ni pod
kojim uslovima.219
Oni koji su delimino lieni poslovne sposobnosti i stavljeni pod starateljstvo tretiraju
se kao deca od 14 godina i starija.220 Takva deca mogu biti zaposlena samo uz pismenu
saglasnost svojih roditelja, odnosno staratelja. Prema tome, osoba delimino liena
poslovne sposobnosti moe se zaposliti samo uz pismeni pristanak njenog staratelja.
Staratelj, s druge strane, mora pribaviti odobrenje organa starateljstva pre nego li i
sam da pristanak.221
52
Standardi ljudskih prava: Zakonodavstvo koje automatski liava prava na rad

punoletnu osobu pod starateljstvom potkopava autonomiju pojedinca. Ovo moe
imati negativne psiholoke posledice s obzirom da se time pojedinac liava znaajnog
izvora samopouzdanja i socijalne interakcije. lan 8 EKPS zahteva od drava da
potuju i tite pravo na privatan ivot, a Evropski sud je kroz svoju praksu ustanovio
da je pravo na rad deo prava na privatan ivot. Evropski sud je u jednoj svojoj presudi
zakljuio da na kraju krajeva, veina ljudi pronalazi znaajnu, ako ne i kljunu priliku
za razvijanje veza sa spoljnim svetom tokom svog radnog veka.222
Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i revidirana
Evropska socijalna povelja garantuju pravo na rad.223 Preporuka br. R(99)4 propisuje
da u sluajevima u kojima je mera zatite neophodna, ona mora biti proporcionalna
nivou funkcionalne sposobnosti punoletne osobe i prilagoena njegovim linim
potrebama i uslovima u kojima ivi.224 Prema tome, dok odreena ogranienja mogu
219 Zakon o radu, l. 24 Sl. glasnik RS, br. 24/05, 61/05.
221 Vidi porodini zakon, l. 137(4.3).
222 Niemietz v. Germany, App. br. 13710/88,presuda od 16 septembra 1992, (A/251-B)
(1993) 16 EHRR 97, para 29.
223 lan 6 Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, UN
Doc. A/6316, na snazi od 23 marta 1976; l. 15(2) revidirane Evropske socijalne
povelje, Strazburg, 3 maj 1996.
224 Preporuka br. R(99)4, naelo 6.
Indikator 15
Stavljanjem pod starateljstvo punoletnoj osobi se ne

ukida automatski pravo na mirno uivanje imovine.
Zakljuak: Punoletna lica liena poslovne sposobnosti automatski gube veinu

imovinskih prava, osim kada su u pitanju stvari manje vrednosti. Punoletne osobe
delimino liene poslovne sposobnosti zadravaju neka imovinska prava, kao to je
pravo raspolaganja zaraenim prihodima i uestvovanja u odreenim poslovnim
transakcijama.
Analiza: Iako je uloga staratelja da radi u najboljem interesu punoletnih osoba pod
potpunim ili deliminim starateljstvom, zakon se najvie fokusira na ograniavanje
mogunosti punoletnim licima da sklapaju poslove ili se angauju u bilo kakvim
poslovnim odnosima sa drugima. O ovome svedoi i terminologija koritena da se
opie ova vrsta sposobnosti, koja se zapravo naziva poslovnom sposobnou.
Opti poslovi
Punoletnim licima potpuno lienim poslovne sposobnosti je zabranjeno da obavljaju
sve vrste poslova, osim izuzetaka navedenih ispod.227
Kao to je navedeno, poslovna sposobnost punoletnog lica delimino lienog poslovne
sposobnosti je identina poslovnoj sposobnosti maloletnika od 14 godina i iznad.
U tom uzrastu deca imaju pravo da samostalno raspolau imovinom koju su stekli
sopstvenim radom,228 pa to pravo pripada i ovim punoletnim osobama. Pored toga
mogu preduzimati poslove za koje sud formalno utvrdi da spadaju u njihovu poslovnu
sposobnost. Uz saglasnost staratelja ili organa starateljstva delimino poslovno
225 Pravilo 7(2).

226 Konvencija o pravima osoba s invaliditetom, ref A/61/611, l. 27(1).
227 Zakon o obligacionim odnosima, l. 56(1).
53
biti opravdana pod odreenim uslovima, opta zabrana zapoljavanja svih osoba pod
starateljstvom automatski iskljuuje osobe s invaliditetom iz uea u drutvenom
ivotu bez prethodnog ispitivanja njihove funkcionalne sposobnosti i elje da rade.
Ovakva ogranienja suprotna su i Standardnim pravilima o izjednaavanju mogunosti
osoba s invaliditetom Ujedinjenih nacija prema kojima (z)akoni i propisi u oblasti
zapoljavanja ne smeju biti diskriminatorni u odnosu na osobe s invaliditetom i ne
smeju stvarati prepreke za njihovo zapoljavanje. 225 Ovakav pristup sledi i Konvencija
o pravima osoba s invaliditetom u kojoj se garantuje: pravo osoba sa invaliditetom na
rad na osnovu jednakosti sa drugima; ovo ukljuuje mogunost da zarauju za ivot
obavljajui posao koji su slobodno odabrali ili prihvatili na tritu rada i u radnom
okruenju koji su otvoreni, inkluzivni i pristupani za osobe sa invaliditetom.226
sposobno lice moe raspolagati imovinom vee vrednosti229 i moe preduzimati druge
poslove pravne prirode, na primer moe prihvatiti poslovnu ponudu.
Nasuprot ovome postoje odreeni pravni poslovi koje osobe liene poslovne sposobnosti
mogu samostalno preduzimati. To su poslovi koji ne stvaraju nikakve obaveze za
punoletne osobe pod starateljstvom (potpunim ili deliminim). Primer takvog posla
je davanje ili primanje poklona. Punoletne osobe liene poslovne sposobnosti mogu
sklapati ove vrste poslova dokle god ne pribavljaju bilo kakve vrste prava ili obaveza ili
pribavljaju iskljuivo prava.230
Sposobnost za zakljuenje ugovora
Punoletne osobe potpuno liene poslovne sposobnosti ne mogu zakljuivati bilo
kakve ugovore.231 Ako zakljue neki ugovor, on e se smatrati nitavim (odnosno
nepostojeim) i nee moi da bude osnaen. Meutim, neki komentatori smatraju da
ovo pravilo ne vai u praksi za ugovore male vrednosti, kao to je kupovina artikala za
svakodnevnu upotrebu poput na primer hrane, slatkia, itd.232
Punoletne osobe delimino liene poslovne sposobnosti mogu, bez saglasnosti staratelja,
zakljuivati ugovore na koje ih je sud izriito ovlastio.233 Sud moe naknadno ovlastiti
punoletnu osobu da zakljuuje druge ugovore. Ako punoletno lice delimino lieno
poslovne sposobnosti zakljui neki pravni posao koji prevazilazi njegovu poslovnu
sposobnost, on e se smatrati ruljivim. Meutim, ti ugovori mogu biti osnaeni
prethodnom ili naknadnom saglasnou staratelja.
54
Ogranienja aktivnosti staratelja u vezi sa imovinom punoletnog lica

Staratelj moe preduzimati poslove redovnog upravljanja imovinom punoletnog
lica.234 Pod redovnim poslovima upravljanja smatraju se uopte poslovi povezani
sa svakodnevnim odravanjem imovine. Za poslove koji ne spadaju u ovaj krug
poslova staratelju je potrebna prethodna saglasnost organa starateljstva. U svakom
sluaju, staratelj nema pravo raspolaganja imovinom punoletnog lica ako je ona
glavnica njegove imovine.235 Pod pojmom imovine se podrazumevaju nekretnine,
stvari velike vrednosti, kao i prava punoletnog lica koja se odnose na izvore prihoda,
kao to su penzije, invalidnina ili socijalna pomo.
229 Zakon o obligacionim odnosima, l. 56(3).

231 Zakon o obligacionim odnosima, Sl. list SFRJ, br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i Sl.
list SRJ, br. 31/93, art. 56.
232 Slobodan Perovic, Obligaciono pravo , Beograd, 1990.
233 Zakon o obligacionim osnosima, l. 56 (2). Zakon ne pominje koji su to ugovori,
tako da je pravilno tumaenje da su to ugovori na ije zakljuenje je punoletno lice
ovlastio sud.
Sposobnost za sastavljanje testamenta

Testament moe sastaviti svaka osoba koja je navrila 15 godina i shvata znaaj svojih
dela.236 To znai da punoletne osobe koje su liene poslovne sposobnosti ne mogu da
sastavljaju testament. Punoletne osobe delimino liene poslovne sposobnosti mogu
sastaviti testament samo ako ih na to ovlasti sud.
Pravo na koritenje i upravljanje sopstvenom imovinom utvreno je lanom 1 Protokola

br. 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima, u kojem se navodi:
Svako fiziko i pravno lice ima pravo na mirno uivanje svoje imovine. Niko
nee biti lien imovine osim ako je takvo liavanje u javnom interesu i izvreno
je prema uslovima predvienim zakonom i optim pravnim principima
meunarodnog prava.237
Preporuka br. R(99)4 proiruje ovo shvatanje predlaui da Kada je god to mogue,
punoletnoj osobi treba da bude omogueno da ulazi u punovane pravne poslove manje
vrednosti.238 Savet Evrope se vratio na ovu temu 2006. godine Akcionim planom
za promovisanje prava i punog uea osoba sa invaliditetom u drutvu, u kojem se
navode konkretne mere, koje drave lanice treba da preduzmu u tom pogledu. To
ukljuuje odgovornost za obezbeivanje jednakog prava osoba sa invaliditetom da
poseduju i nasleuju imovinu obezbeujui im pravnu zatitu kako bi svojim posedom
upravljali na jednak nain kao i ostali.239
236 Zakon o nasleivanju, l. 79.

237 Ovaj protokol je otvoren za potpisivanje 20. marta 1952 I ima jednaku pravnu snagu
kao I osnovni tekst Konvencije.
238 Preporuka br. R(99)4, Naelo 3(4).
239 Council of Europe, Disability Action Plan 2006, op cit, para. 3.12.3(viii).
Standardi ljudskih prava: Pravo na imovinu obuhvata sposobnost pojedinaca da

upravljaju finansijama, svim poslovima, kao i da zakljuuju druge pravno obavezujue
ugovore. Sistemi starateljstva koji automatski iskljuuju pravo pojedinaca na
upravljanje bilo kojim aspektom svoje imovine teti samostalnosti i samopouzdanju,
a isto tako ne priznaje da postoje razliiti stupnjevi poslovne sposobnosti lica sa
mentalnim smetnjama. Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom u lanu 12(5)
utvruje pravo lica pod starateljstvom na imovinu. Prema ovoj odredbi drave
potpisnice treba da preduzmu sve odgovarajue i efikasne mere kako bi se licima sa
invaliditetom obezbedila jednaka prava da poseduju ili nasleuju imovinu, da vre
nadzor nad sopstvenim finansijskim poslovima i da imaju jednak pristup bankovnim
pozajmicama, hipotekama i drugim vrstama novanih kredita, a osigurae i da lica sa
invaliditetom ne budu arbitrerno liavana imovine.
55
Indikator 16
Stavljanjem pod starateljstvo, punoletnom licu se ne ukida

automatski mogunost da ostvaruje pravo na zakljuenje
braka, zasnivanje porodice kao i pravo na potovanje doma
i porodice.
Zakljuak: Punoletne osobe potpuno liene poslovne sposobnosti nemaju pravo na

venavanje, zasnivanje porodice i potovanje doma i porodice. Osobe delimino liene
poslovne sposobnosti mogu da zakljuuju brak i preduzimaju druge porodine poslove
ukoliko sud utvrdi da je lice sposobno za rasuivanje.
Analiza: Punoletna osoba koja nije sposobna za normalno rasuivanje ne moe

zakljuivati brak jer se zakljuenje braka smatra zakljuenjem ugovora.240 Stoga osobe
koje su liene poslovne sposobnosti i stavljane pod starateljstvo, ne mogu sklopiti brak.
Slino tome nemaju ni pravo istupanja pred sudom u brakorazvodnom postupku,
rezultat ega je obaveznost saglasnosti i zastupanje od strane staratelja kako za pokretanje
postupka za razvod braka, tako i zastupanje tokom trajanja takvog postupka.
56
Punoletne osobe delimino liene poslovne sposobnosti mogu sklopiti brak iako se
zakon ne izjanjava izriito o tome. Sud moe dati dozvolu maloletnicima koji navre
16 I 17 godina da sklope brak, a ista logika se primenjuje i kada su u pitanju punoletna
lica delimino liena poslovne sposobnosti.241 Takva punoletna lica se mogu obratiti
direktno sudu za dobijanje takve dozvole242 i suprotno drugim stvarima (na primer onima
povezanim sa imovinom) ne trai se prethodna saglasnost staratelja da bi se traila ova
vrsta dozvole; staratelj ne moe da intervenie u ovom pitanju. U svim ostalim sluajevima
punoletno lice pod starateljstvom nema pravo da se pojavljuje pred sudom u postupku
za razvod braka i obavezno je zastupanje od strane staratelja ukoliko punoletno lice eli
da preduzima tu radnju. Izriito je zabranjeno sklapanje braka izmeu punoletnog lica
lienog poslovne sposobnosti i njegovog/njenog staratelja.243
Punoletne osobe potpuno liene poslovne sposobnosti ne mogu dati pravno
obavezujuu izjavu kojom priznaju oinstvo. Meutim, maloletnici koji su navrili 16
I 17 godina i koji su sposobni za normalno rasuivanje, mogu priznati oinstvo, te iz
toga proistie da punoletna lica delimino liena poslovne sposobnosti takoe mogu
priznati oinstvo ukoliko ispunjavaju uslov sposobnosti za normalno rasuivanje.
Standardi ljudskih prava: Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom u lanu
23. detaljno opisuje meunarodni sporazum o pravu na razliite aspekte porodinog
ivota. Taj lan emo u celini citirati zbog njegove specifinosti, kao i injenice da se
ne moe nigde drugde nai:
241 lan 23.
243 lan 22.
Potovanje doma i porodice

1. Drave potpisnice e preduzeti efektivne i odgovarajue mere kako bi eliminisale
diskriminaciju osoba sa invaliditetom u svim pitanjima vezanim za brane,
porodine, line odnose i roditeljstvo, na osnovu jednakosti sa drugima, kako
bi osigurali da:
2. Drave potpisnice ove Konvencije osigurae da prava i odgovornosti osoba sa

invaliditetom u odnosu na hraniteljstvo, starateljstvo i usvojenje dece i druge
sline ustanove u nacionalnim zakonodavstvima, gde takvi koncepti postoje,
budu potovana. U svakom sluaju mora se prioritetno potovati najbolji interes
deteta. Drave potpisnice e osobama sa invaliditetom pruati odgovarajuu
podrku u ostvarivanju njihovih odgovornosti u podizanju dece.
3. Drave potpisnice e osigurati da deca sa invaliditetom imaju jednaka prava u
pogledu doma i porodice. Radi ostvarivanja tih prava i spreavanja sakrivanja,
naputanja, zapostavljanja i odvajanja dece sa invaliditetom, drave potpisnice
obavezuju se da deci sa invaliditetom i njihovim porodicama prue rane i
sveobuhvatne informacije, servise i podrku.
4. Drave potpisnice e osigurati da dete ne bude odvojeno od svojih roditelja
protiv njihove volje, osim kada nadleni organi donesu odluku u skladu sa
primenljivim pravom i postupcima, koja moe biti podvrgnuta sudskoj reviziji,
da je odvajanje u najboljem interesu deteta. Ni u kom sluaju dete nee biti
odvojeno od roditelja sa invaliditetom na osnovu invalidnosti bilo deteta, bilo
jednog ili oba roditelja.
5. Drave potpisnice obavezuju se da u sluajevima kada neposredna porodica
nije u stanju da se stara o detetu sa invaliditetom preduzmu sve napore kako bi
detetu kao alternativu pruili negu u iroj porodici a kada to nije mogue brigu
unutar zajednice u porodinom okruenju.
lan 8. Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda
garantuje pravo na potovanje privatnog i porodinog ivota, doma i prepiske.
a. Pravo svih osoba sa invaliditetom koji su u uzrastu u kome se moe stupiti

u brak da stupaju u brak i zasnivaju porodicu na osnovu punog i slobodno
izraenog pristanka buduih suprunika bude priznato.
b. Budu uvaena prava osoba sa invaliditetom da slobodno i odgovorno odluuju
o broju svoje dece i razmaku izmeu njih na jednakim osnovama sa drugima,
da imaju pristup informacijama primerenim njihovom uzrastu, obrazovanju
o reprodukciji i planiranju porodice i sredstvima potrebnim kako bi bile u
stanju da ostvaruju dotina prava.
c. Osobe sa invaliditetom, ukljuujui decu, ouvaju svoju plodnost na osnovu
jednakosti sa drugima.
57
Ovo dravama namee negativnu obavezu da se ne meaju, kao i pozitivnu

obavezu da potuju privatni i porodini ivot pojedinaca. Slina prava i obaveze
su predviena I u lanu 12. u kojem se navodi sledee: Mukarci i ene
odgovarajueg uzrasta imaju pravo da stupaju u brak i zasnivaju porodicu u
skladu s unutranjim zakonima koji ureuju vrenje ovog prava.
Indikator 17
Stavljanjem pod starateljstvo punoletna osoba nije

automatski liena prava na udruivanje.
Zakljuak: Punoletne osobe pod starateljstvom su liene prava ulanjenja u organizacije

i politike partije.
Analiza: Samo ona lica koja imaju pravo glasa mogu da osnivaju ili budu lanovi
neke nevladine organizacije ili politike partije.244 Punoletne osobe potpuno liene
poslovne sposobnosti nemaju pravo glasa (pogledati Indikator 13) i stoga ne mogu
biti lanovi ovih organizacija. U nedostatku odgovarajue zakonske odredbe poloaj
osoba delimino lienih poslovne sposobnosti ostaje nerazjanjen.
58
Standardi ljudskih prava: Pravo na udruivanje moe biti od posebne vanosti za

osobe sa mentalnim smetnjama jer lanstvo u grupama za zastupanje i grupama za
podrku moe promovisati razvoj vetina, osposobljavanje i samostalnost. Konkretno
udruenja za zastupanje mogu dati pojedincima kolektivni politiki glas kako bi
uticali na politike i zakonodavne promene.
Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom smatra da je pravo na udruivanje
integralni deo uea u politikom i javnom ivotu. lan 29(b) nalae dravama
lanicama da su dune da:
Aktivno promoviu okruenje u kome e osobe sa invaliditetom, bez diskriminacije i
na osnovu jednakosti sa drugima, moi da ostvare puno i efektivno uee u voenju
javnih poslova i podstiu uee ovih osoba u javnim poslovima, ukljuujui:
i. Uee u nevladinim organizacijama i udruenjima koje se bave politikim i
javnim ivotom zemlje, i u aktivnostima i voenju politikih partija;
ii. Osnivanje organizacija osoba sa invaliditetom i prikljuivanje takvim
organizacijama koje e predstavljati osobe sa invaliditetom na meunarodnom,
nacionalnim, regionalnim i lokalnim nivoima.
244 Zakon o udruenjima, politikim strankama I nevladinim organizacijama, Slubeni
list SRS br. 24/82, 39/83, 17/84, 50/84, 45/85, 12/89 I Slubeni list RS br. 53/93,
67/93 i 48/94.
2.6.5 Dunosti staratelja nakon uspostavljanja starateljstva

(Indikatori 18-25)
Kako bi se osiguralo da je punoletno lice zbrinuto na odgovarajui nain, tretirano

sa dostojanstvom I potovanjem, kao I da postoje to vee anse za samostalan
ivot I samoopredeljenje, pravo mora precizno odrediti koje su obaveze staratelja
I mehanizmi za utvrivanje njihove odgovornosti. U indikatorima 18-25 e se
govoriti o ovim problemima.
Indikator 18
Osobi pod starateljstvom nije zabranjeno donoenje

odluka u onim podrujima u kojima on/ona poseduje
poslovnu sposobnost.
Zakljuak: Srpsko pravo priznaje samo dve vrste trajnog starateljstva:246 potpuno
i delimino. Pri uspostavljanju deliminog starateljstva, sud mora precizirati u kojim
podrujima punoletna osoba liena poslovne sposobnosti zadrava pravo da donosi
odluke nezavisno od staratelja.
Analiza: Dosta injenica od vanosti u ovom indikatoru je pominjana na drugim
mestima. Ovde emo samo ponoviti osnovne injenice sledeim redosledom: tokom
postupka za liavanje poslovne sposobnosti, sud moe u potpunosti ili delimino liiti
punoletnu osobu poslovne sposobnosti.247 Ukoliko je punoletna osoba delimino
liena poslovne sposobnosti, sud mora (ili moe)248 precizirati podruja u kojima je toj
245 Sidiropoulos protiv Grke, br. 26695/95, presuda od 10. jula 1998, (1998) EHRR 633.
246 Za razliku od privremenog starateljstva i/ili privremenog zastupnika predstavljenih
pod Indikatorom 12.
248 Zakon o vanparninom postupku, l. 40(2) navodi da sud ima opciju da napravi
takvu listu, ali to nije obavezno. Prema Porodinom zakonu, sastavljanje ove
liste vie ne predstavlja opciju, ve obavezu suda.
59
Zabrana udruivanja sa drugima kako bi se ostvario zajedniki cilj je u suprotnosti sa

lanom 11 Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. U njemu
se navodi: Svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja i slobodu udruivanja s
drugima, ukljuujui pravo da osniva sindikat i ulanjuje se u njega radi zatite svojih
interesa. Za vrenje ovih prava nee se postavljati nikakva ogranienja, osim onih koja
su propisana zakonom i neophodna u demokratskom drutvu u interesu nacionalne
bezbednosti ili javne bezbednosti, radi spreavanja nereda ili kriminala, zatite zdravlja
ili morala, ili radi zatite prava i sloboda drugih. Iako tekst lana 11. ne govori izriito
o tome, Evropska konvencija o ljudskim pravima je potvrdila da je inherentni deo
prava izloenog u lanu 11 pravo na osnivanje udruenja.245 Teko je nai legitiman
razlog koji bi ogranienje prava osoba pod starateljstvom da se udruuju, osnivaju
zajednike neprofitne organizacije opravdao u jednom demokratskom drutvu.
punoletnoj osobi dato pravo da samostalno odluuje. Tu se obino navode pravo na

rad, sklapanje braka pod odreenim uslovima, troenja zarade i zakljuenje odreenih
vrsta ugovora.
Uspostavljanjem potpunog starateljstva, poslovna sposobnost je u potpunosti
ukinuta i punoletna osoba pod starateljstvom je liena prava donoenja bilo kakvih
vanijih odluka.
Standardi ljudskih prava: Kao to je ranije pomenuto, pokret za prava osoba sa

invaliditetom zagovara pristup starateljstvu sa najmanje restriktivnim merama, ime
se optimizira samoopredeljenje, osnovno naelo ljudskih prava. Ovaj pristup proima
tekst Preporuke br. R(99)4, u kojoj se navodi sledee: Meu razliitim vrstama
mera zatite treba da postoje i takve mere koje su ograniene na preduzimanje jednog
akta bez postavljanja zastupnika ili bez postavljanja zastupnika ija ovlaenja traju
u duem vremenskom periodu.249 Naelo 3 iz Preporuke br. R(99)4 utvruje da
bi zakonodavstvo trebalo da dopusti maksimalno ouvanje poslovne sposobnosti i
zasluuje da bude citirano u celini:
60
1. Pravni okvir treba da, u meri u kojoj je to mogue, prepozna da postoje razliiti
stepeni nedostatka sposobnosti, kao i da se stepen nedostatka sposobnosti
moe menjati s vremenom. U skladu s tim, posledica mere zatite ne treba da
bude automatsko potpuno lienje poslovne sposobnosti. Ipak, treba omoguiti
ogranienje poslovne sposobnosti u onim sluajevima u kojima se ustanovi da
je to neophodno radi zatite punoletne osobe.
2. Mere zatite naroito ne bi trebalo da automatski lie osobu njenog birakog
prava, ili da saini testament, ili da pristane ili uskrati pristanak na svaku
medicinsku intervenciju, ili da donosi druge odluke line prirode uvek kada
mu/joj to doputa njegova ili njena sposobnost.
3. Treba razmotriti uvoenje takvih pravnih sredstava kojima bi se punoletnoj
osobi dozvolilo da preduzima odreene pravne radnje, ili pravne radnje u
odreenoj oblasti, ak i onda kada je pravno zastupanje u toj oblasti neophodno,
uz pristanak pravnog zastupnika.
4. Kada je god to mogue, punoletnoj osobi treba da bude omogueno da ulazi u
punovane pravne poslove manje vrednosti.
Slikovit primer najbolje upotrebe ovog pristupa moe se nai u praksi Francuske. Pri
ustanovljavanju starateljstva, sudija u Francuskoj moe sastaviti spisak poslova koje
punoletna osoba liena poslovne sposobnosti moe preduzeti nezavisno od staratelja.
U oceni koji su to poslovi u odnosu na koje punoletna osoba treba da zadri slobodu
odluivanja, sudija mora pitati za miljenje lekara strunjaka.250
249 Preporuka br. R(99)4, Naelo 2(5).
250 Francuski graanski zakonik, knjiga 1, Naslov X, Poglavlje II, l. 420, vai
za punoletne osobe liene poslovne sposobnosti prema Naslovu XI, Poglavlje

III, l. 501. Nezvanini prevod obezbedilli Legifrance, sluba francuske vlade.
Indikator 19
Punoletnu osobu pod starateljstvom treba konsultovati

po pitanju vanih odluka i njene elje se moraju
potovati kad god je to mogue.
Analiza: Srpsko pravo nije predvidelo odredbu koja bi zahtevala konsultacije izmeu
staratelja i lica pod njegovim starateljstvom o znaajnijim i manje znaajnim odlukama,
kao i u vezi sa odlukama koje se tiu zdravstvene zatite punoletne osobe. Ono
zapravo uopte i ne govori o ueu punoletne osobe pod starateljstvom u odluivanju.
Operativni i drugi medicinski zahvati mogu biti preduzeti samo uz saglasnost potpuno
poslovno sposobne osobe ili staratelja, u sluaju da je punoletna osoba liena poslovne
sposobnosti.251 Naalost, u zakonu se ne navodi ta biva sa licima delimino lienim
Standardi ljudskih prava: Pravo mora da osigura da punoletne osobe pod
starateljstvom budu konsultovane po pitanju odluka koje imaju uticaj na njihove
ivote. Pravna obaveza konsultovanja predstavlja reper u oceni rada staratelja, ali i
pravno primenjivi standard.252
Kao to je ranije navedeno, Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom jasno navodi
da bilo koja mera koja se odnosi na ostvarenje poslovne sposobnosti treba da potuje
Dostupno na adresi www.legifrance.gouv.fr, poseeno 2. avgusta 2006. drugi

pristup koji podrava participaciju punoletnih osoba pod starateljstvom jeste
Uniformni zakon o starateljstvu koji utvruje smernice o tome kako da se ovo
naelo uvrsti u zakonodavstvo. U delu pod naslovom Dunosti staraoca,
zakonodavstvo obezbeuje sledei model:

Staratelj e obavljati svoju dunost samo u meri u kojoj je to odreeno

ogranienjima nametnutim punoletnom licu I to je mogue vie e podravati
uee punoletne osobe u odlluivanju, delovae u korist punoletnog lica
lienog poslovne sposobnosti I razvijae ili e zadrati sposobnost da upravlja
linim stvarima punoletnog lica pod starateljstvom. Staratelj e, pri donoenju
odluka, uzeti u obzir, u meri u kolikoj su mu poznate, izraene elje I line
vrednosti punoletne osobe.
Vidi: Uniform Guardianship and Protective Proceedings Act (1997), supra nota
98, art. 3, para. 313(a).
251 Zakon o zdravstvenoj zatiti, l. 19.
252 Finsko zakonodavstvo, na primer, ustanovljava ovo naelo time to zahteva da staratelji
pitaju pojedinca za njegovo/njeno mieljenje o odlukama u okviru dunosti staratelja.
Pogledati Zakon o slubama starateljstva u Finskoj 442/99, Deo 43(1) pod naslovom
Sasluanje lica pod starateljstvom. Nezvanini prevod obezbedilo FINLEX, sluba finske
vlade. Dostupna na www.finlex.fi/en/, poseena 18. jula 2006.
61
Zakljuak: U srpskom pravu ne postoji odredba na osnovu koje bi se zahtevalo od

staratelja da punoletnu osobu lienu poslovne sposobnosti konsultuje ili ispunjava
njene elje.
prava, volju i elje lica.253 Slino tome, Preporuka br. R(99)4 precizira da pri donoenju
odluka tokom ustanovljavanja i sprovoenja mere zatite punoletne osobe umanjenih
sposobnosti treba otkriti, koliko je to mogue, postojee i nekadanje elje punoletne
osobe, uzeti ih u obzir i potovati ih.254 Ovo naelo takoe ukljuuje obavezu osobe
koja zastupa ili pomae punoletnoj osobi u odluivanju da joj, kada god je to mogue
i prigodno, da adekvatne informacije, naroito kada se radi o donoenju bitnih odluka
koje se tiu punoletne osobe, kako bi ona mogla da izrazi svoj stav o tome.255
Naelo 2 Preporuke dalje predlae da kada se pokuava nai najbolje reenje za okolnosti
u kojima se neko lice nalazi, Potrebno je razmotriti uvoenje takvih mera kojima se
omoguava da postavljena osoba vrii svoje dunosti zajedno sa punoletnom osobom
u pitanju, kao i mera koje ukljuuju postavljanje vie od jednog zastupnika.256
Indikator 20
Obim ovlaenja i obaveza staratelja je jasno definisan

i ogranien na ona podruja u kojima je punoletnom
tieniku potrebna pomo.
Zakljuak: Potpuno starateljstvo automatski ukida brojna prava, pri emu se mo

donoenja odluka ukida u potpunosti. Institut deliminog starateljstva daje sudu pravo da
definie ona podruja u kojima odrasla osoba i dalje poseduje mo donoenja odluka.
62
Analiza: Reenje o stavljanju pod starateljstvo od strane organa starateljstva mora

sadrati i listu prava i obaveza staratelja,257 a mora se pripremiti i plan staranja
prilagoen pojedincu (videti dalje), koji je nedavno zakonskom odredbom uvrten u
nae zakonodavstvo.258 Iako, kao to je navedeno u daljem tekstu, nema puno smernica
u pogledu sadraja takvih planova, samo njihovo sastavljanje daje priliku da se izae u
susret specifinim potrebama svakog punoletnog pojedinca.
Sudsko reenje o deliminom lienju poslovne sposobnosti sadri spisak podruja u kojima
punoletna osoba zadrava mo donoenja odluka. Ovlaenja staratelja su oigledno
jasno definisana, a mogunost da se starateljstvo prekraja ouvana su na taj nain, to su
tano navedena ta podruja. Istovremeno se ova mogunost u praksi esto ne iskoritava.
Kao to je reeno, staratelj je ogranien po pitanju donoenja odluka u pogledu kolovanja
punoletne osobe (kao i profesionalne obuke, pa ak i samog posla) i potrebna mu je
prethodna saglasnost organa starateljstva za donoenje bilo kakve konane odluke.259
253 Konvencija o pravima lica sa invaliditetom, usvojena od strane Generalne skuptine
UN-a 6. decembra 2006, ref A/61/611, l. 12(4).
254 Naelo 9(1).
255 Naelo 9(3).
256 Naelo 2(6).
257 Porodini zakon. l. 135-144, i l. 333(3).
259 Porodini zakon, l. 137 st. 4. taka 1.
Standardi ljudskih prava: Zakonodavstvo bi trebalo jasno da ukae da telo koje

ocenjuje poslovnu sposobnost treba da definie obim pojedinanih obaveza staratelja
u pogledu poslovne sposobnosti punoletne osobe. Preporuka br. R(99)4 poziva drave
da usvoje pravni okvir koji e fleksibilnije odgovoriti razliitim situacijama: mere
zatite i druga pravna sredstva koji su na raspolaganju za zatitu linih i ekonomskih
interesa odraslih osoba s umanjenim sposobnostima moraju biti dovoljno fleksibilni
kako bi se obezbedio odgovarajui pravni odgovor za razliite stepene nedostatka
sposobnosti i razliite situacije.260 Preporuka dalje savetuje:
Pravni okvir treba da, u meri u kojoj je to mogue, prepozna da postoje razliiti
stepeni nedostatka sposobnosti, kao i da se stepen nedostatka sposobnosti moe
menjati s vremenom. U skladu s tim, posledica mere zatite ne treba da bude
automatsko potpuno lienje poslovne sposobnosti. Pri emu treba da se omogui
ogranienje poslovne sposobnosti u onim sluajevima u kojima se ustanovi da je
to neophodno radi zatite punoletne osobe261
Konvencija o pravima osoba s invaliditetom predvia da sve mere, koje se odnose
na ostvarenje poslovne sposobnosti, sadre odgovarajue i efikasne garancije, tako da
mere u vezi sa ostvarenjem poslovne sposobnosti budu proporcionalne i prilagoene
okolnostima u kojima se punoletna osoba nalazi, da se primenjuju to je krae mogue
i da ih struan, nezavisan i nepristran organ ili sudsko telo periodino i redovno
preispituje. Garancije bi trebalo da budu proporcionalone stepenu uticaja takvih mera
na prava i interese odreenog lica.262 Kao primer upotrebe ovakvog pristupa moe
se navesti Zakon o starateljstvu Finske, koji precizira da zadatak staratelja moe biti
ogranien samo na odreeni posao, stvar ili imovinu.263 ak i u okviru pojedinane
stvari, ovaj zakon dodatno obezbeuje interese punoletne osobe time to staratelju
zabranjuje vrenje niza nabrojanih aktivnosti, ukljuujui raspolaganje ili kupovinu
imovine,264 davanje saglasnosti na venavanje ili usvojenje, sastavljanje ili menjanje
testamenta bez odgovarajue dozvole suda.265
260 Naelo 2(1).
261 Naelo 3(1).
262 Konvencija o pravima osoba s invaliditetom, usvojena od strane Generalne skuptine
UN-a 6. decembra 2006, ref A/61/611, art. 12(4).
263 Zakon o starateljstvu Finske, 442/99, st. 8(3).
264 Ibid, para. 34.
265 Ibid, para. 29.
63
Plan staranja
Pri postavljanju staratelja, organ starateljstva mora pripremiti i plan staranja. Ovaj
relativno nov institut u srpskom zakonodavstvu nije pruio smernice u pogledu toga
ta takav plan treba da sadri. Kako se plan o staranju mora pisati u isto vreme kad i
reenje o postavljanju staratelja, lako je pretpostaviti da postavljeni staratelj ima samo
malu ulogu u sastavljanju plana. Malu ulogu mogu imati samo staratelji koji su niti
bliski srodnici niti prijatelji punoletnog tienika.
Indikator 21
Staratelj je obavezan da unapredi interese, dobrobit i

nezavisnost punoletnog lica pod starateljstvom tako to
e se truditi da pronae manje restriktivne alternative
u ivotnim uslovina i nastojei da punoletnim osobama
omogui ivot unutar zajednice.
Zakljuak: Srpsko zakonodavstvo ukazuje na znaaj samostalnog ivota punoletnih

lica koja se nalaze pod starateljstvom.
Analiza: Glavna obaveza staratelja je da preduzme korake u pravcu odstranjivanja
uzroka koji su doveli do liavanja poslovne sposobnosti punoletne osobe i da
maksimiziraju prilike za samostalan ivot.266 Ovakav pristup je postojao u ranijem
zakonodavstvu, koje je precizno navodilo da je svrha postavljanja staratelja da se
punoletna osoba to pre osposobi za samostalan ivot,267 a prisutan je i u pozitivnom
zakonodavstvu.268 U saglasnosti sa tom obavezom se odreuje nain na koji e se
ispunjavati sve ostale obaveze.
Kada se odabira i postavlja odreeno lice za staratelja, organ starateljstva je duan i

da odredi gde e punoletna osoba iveti jer staratelj nema pravo da samostalno donosi
odluke o tome. Meutim, pri donoenju odluke o odgovarajuem smetaju, organ
starateljstva moe odabrati dom socijalne zatite i, kao to je gore navedeno, moe
postaviti upravnika takvog doma za staratelja.
64
Standardi ljudskih prava: Ovim indikatorom se proverava odnos izmeu starateljstva

i ivota u ustanovi. Pravo na ivot unutar zajednice je utkan u meunarodno pravo, pre
svega u l. 19 Konvencije o pravima osoba s invaliditetom, u kojem se navodi sledee:
Samostalan ivot i pripadnost zajednici

Drave potpisnice ove Konvencije osobama sa invaliditetom priznaju jednako

pravo da ive u zajednici i uivaju pravo izbora jednako sa drugim osobama
i preduzee efektivne i odgovarajue mere kako bi olakale osobama sa
invaliditetom da u potpunosti uivaju ovo pravo, omoguile njihovu punu
ukljuenost u zajednicu i uee u ivotu zajednice, ukljuujui preduzimanje
mera kako bi osigurale da:
a. Osobe sa invaliditetom imaju mogunost da izaberu mesto svog prebivanja, sa
kim e i gde e iveti, pod jednakim uslovima sa drugima i nee biti obavezne
da ive pod odreenim aranmanima.
b. Osobe sa invaliditetom imaju pristup spektru slubi podrke u svojim domovima,
ustanovama za smetaj i lokalnoj zajednici, ukljuujui personalne asistente,
267 Pogledati, na primer, Porodini zakon l. 219 (1980).
neophodne radi podrke ukljuenosti i ivotu osoba sa invaliditetom u svojim

lokalnim zajednicama i spreavanja izolacije ili iskljuenosti iz zajednice.
c. Usluge u lokalnoj zajednici koje su na raspolaganju optoj populaciji treba da
budu dostupne osobama sa invaliditetom pod jednakim uslovima i da budu u
skladu sa potrebama osoba sa invaliditetom.
Indikator 22
Staratelj mora upravljati imovinom punoletnog

tienika u korist punoletnog lica koje je pod
starateljstvom.
Zakljuak: Srpsko zakonodavstvo nalae da staratelji imaju obavezu da upravljaju

imovinom osobe pod potpunim ili deliminim starateljstvom u njegovom najboljem
interesu.
Anlaiza: Zakonodavstvo navodi da je prvenstvena obaveza staratelja da osigura
dobrobit i korist za punoletnu osobu i njegovu imovinu.271 Pri tom je staratelj
obavezan da pribavi potrebna sredstva za izdravanje punoletne osobe i da obezbedi
pravno zastupanje kako bi punoletna osoba pod njegovim starateljstvom ta sredstva i
ostvarila.272 Na primer, ukoliko punoletno lice ispunjava uslove za primanje socijalne
pomoi, staratelj je duan da podnese zahtev za tu vrstu pomoi.
Staratelj je samostalan u obavljanju poslova redovnog upravljanja imovinom punoletne
osobe. Redovno upravljanje obuhvata donoenje odluka u vezi sa odravanjem
i uvanjem takve imovine.273 Iz ovog kruga poslova je iskljueno raspolaganje
imovinom, osim ako se takvo raspolaganje preduzima kako bi se spreio gubitak ili
ispunile posebne potrebe osobe liene poslovne sposobnosti. Odravanje takoe moe
da obuhvati popravku, plaanje neophodnih trokova koji nastaju u vezi sa imovinom
(porezi, usluge, itd.), kao i davanje delova imovine u zakup na krai rok (u trajanju od
269 Council of Europe Disability Action Plan 2006, op cit, para. 3.8.3(vi).
270 Naelo 6(2).
271 Porodini zakon, l. 135-142.
273 Pogledati npr. Obren Stankovi, Miodrag Orli, Stvarno pravo (Property Law), 9.
izdanje, Nomos, Beograd, 1996, str. 151-152.
Akcioni plan za osobe s invaliditetom Saveta Evrope iz 2006. utvrdio je evropski okvir
za pitanje invalidnosti za sledeu dekadu pozivajui drave da obezbede kvalitetne
drutvene usluge i alternativne modele smetaja, koje pruaju mogunost prelaska sa
ivota u instituciji na ivot unutar zajednice.269 Iako se u Preporuci R(99)4 ne govori
o planovima ivljenja, naelo proporcionalnosti nalae da se u svim odlukama treba
usvojiti opcija koja obezbeuje adekvatnu zatitu, a da pri tom najmanje ograniava
prava i slobode punoletnog tienika.270
65
najvie jedne godine).274 Hitne mere su dozvoljene samo ukoliko su preduzete u cilju
zatite imovine.
to se tie novane pomoi osobama pod starateljstvom, bilo pod potpunim ili pod
deliminim starateljstvom, staratelji nemaju obavezu da je pruaju iz svojih sopstvenih
izvora. Meutim oni se moraju postarati da punoletne osobe imaju pristup novanim
i drugim izvorima koji su potrebni za ispunjavanje njihovih svakodnevnih potreba,
kao i da osiguraju da osobe pod njihovim starateljstvom dou do svih prihoda na
koje imaju pravo.275 Ta pomo obuhvata line prihode, sredstva koja, na primer, daje
neki bliski srodnik, koji je duan da prua finansijsku pomo punoletnoj osobi lienoj
poslovne sposobnosti,276 i/ili imovinu punoletne osobe ukoliko nema odreenog
prihoda ili pojedinaca koji su obavezani da pruaju pomo. 277
66
Standardi ljudskih prava: znaaj ovih standarda je dvostruki i ogleda se u

mogunosti da punoletna osoba ili drugo zainteresovano lice podnosi pritube
na rad staratelja ukoliko staratelj zloupotrebljava imovinu lica koje je stavljeno
pod starateljstvo, kao i u donoenju jasnih pravnih regulativa pomou kojih e se
nadgledati rad staratelja. Iako Preporuka br. R(99)4 ne govori mnogo o ulozi staratelja
u upravljanju novanim sredstvima punoletne osobe liene poslovne sposobnosti,
ona ipak navodi da imovinom lica sa smetnjama treba upravljati i koristiti je u
korist tienika i za njegovu ili njenu dobrobit.278 Naelo 20 dalje predvia da e
staratelj biti odgovoran za sve gubitke ili tetu koju prouzrokuje punoletnom licu
pod starateljstvom u obavljanju svojih dunosti.279 Ovo naelo nalae da je staratelj
odgovoran za nesavesno upravljanje ili prisvajanje fondova ili imovine punoletne osobe
pod starateljstvom, uz mogue obuhvatanje trokova koji ne slue neposrednoj koristi
punoletne osobe. Svetska zdravstvena organizacija je takoe usvojila ovaj pristup i
navodi da bi preciziranje sankcija u sluajevima da staratelj ne ispunjava svoje obaveze
ojaalo zakonodavstvo.280
274 Ibid.
276 Krug ovih lica je naveden u l. 151-159 Porodinog zakona. U pitanju su bliski
srodnici punoletnog tienika (roditelji, braa i sestre, brani drug, deca, ukljuujui
i usvojenu decu).
277 Zakon o socijalnoj zatiti, Slubeni list RS, br. 36/91, 79/91, 33/93, 53/93, 67/93,
46/94, 48/94, 52/96, 29/01, 84/04.
278 Naelo 8(3).
279 Naelo 20(1).
280 WHO Resource Book on Mental Health, Human Rights and Legislation: Stop
Exclusion, dare to care, op cit, p. 43.
Indikator 23
Staratelj je duan da periodino poseuje punoletnu

osobu i da sa njim/njom odrava kontakt.
Zakljuak: U zakonu se navodi da su staratelji duni da poseuju svoje tienike, ali

ne govori o tome koliko este treba da budu te posete.
Standardi ljudskih prava: Kamen temeljac Preporuke br. R(99)4, kao i

humanocentrinih protektivnih sistema uopte, je potreba da punoletna osoba
ostane centralni subjekt u procesu donoenja odluka. To podrazumeva efikasno
savetovanje kako bi se elje punoletne osobe uzele u obzir kad god je to mogue.
Preporuka br. R(99)4 takoe navodi da zastupnik ili staratelj treba da prui
punoletnoj osobi dovoljno podataka o bitnijim odlukama, tako da bi i ona mogla
da iznese svoje miljenje.282 Druga znaajna korist od zahteva da staratelj poseuje
pojedinca kojeg zastupa je u tome da im se omogui da steknu potpuni uvid u
ivotne uslove, brigu i usluge koje punoletna osoba dobija. Kao najbolji praktini
primer moe se navesti Ameriki uniformni zakon o starateljstvu i protektivnim
postupcima, koji nalae da staratelj mora da postane ili ostane u linom kontaktu
sa tienikom, kao i da odrava stalan kontakt sa tienikom kako bi bio upoznat
sa njegovim/njenim sposobnostima, ogranienjima, potrebama, mogunostima,
fizikim i psihikim zdravljem.283
Indikator 24
Objektivno telo periodino preispituje odluke staratelja,

a staratelj je odgovoran za svoje odluke.
Zakljuak: Staratelji moraju organu starateljstva podnositi godinje izvetaje, kao i

zavrni izvetaj, ukoliko i kada se starateljstvo okona. Staratelji su odgovorni za tetu
prouzrokovanu svojim radnjama i/ili propustima u vrenju svojih dunosti. Staratelj moe
biti odgovoran i za tetu koju je prouzrokovao namerno ili grubom nepanjom.284
281 Porodini zakon iz 2005, l. 136, st. 3.

282 Naelo 9.
283 Odeljak 313(b)(i).
284 l. 141 Porodinog zakona.
Analiza: Staratelji koji ive odvojeno od punoletnih osoba pod njihovim staranjem, su
duni da ih poseuju.281 Ova obaveza obuhvata i osobe koje ive u domovima socijalne
zatite. Meutim, ne postoji precizna zakonska odredba, kojom se utvruje koliko
esto staratelj treba da poseuje punoletnu osobu pod njegovim staranjem, iako se
javljaju miljenja da ispravno tumaenje ove obaveze jeste da ove posete treba da budu
redovne i uestale.
67
Analiza: Staratelj je duan da organu starateljstva podnosi izvetaje i polae raune

o svom radu poetkom svake kalendarske godine za prethodnu godinu, kada organ
starateljstva to zatrai, odnosno nakon prestanka starateljstva.285 Godinji izvetaj
treba da sadri pregled mera preduzetih u pogledu brige za punoletnu osobu, posebno
uslovima smetaja, zdravlju, vaspitavanju i obrazovanju, kao i o pitanjima vezanim
za imovinu. to se tie imovine, treba da budu prueni precizni podaci u vezi sa
upravljanjem, raspolaganjem imovinom, tienikovim prihodima i rashodima u
prethodnoj godini, kao i konano stanje njegove imovine.286
Organ starateljstva moe u bilo kom trenutku zahtevati od staratelja da podnese vanredni
izvetaj. Staratelj mora taj izvetaj podneti u roku od 15 dana od prijema zahteva.
Kada je re o sadraju zavrnog izvetaja pri okonanju starateljstva, u zakonu nisu
date nikakve smernice.
Iako zakon o starateljstvu u Srbiji ne utvruje krivinu odgovornost staratelja, njegova

krivina odgovornost je regulisana u skladu sa krivinim pravom. Starateljima se moe
suditi za niz krivinih prestupa, na primer za delo zloupotrebe poverenja predvienog
u Krivinom zakoniku.287
68
Standardi ljudskih prava: Preporuka br. R(99)4 precizira da treba da postoji

adekvatna kontrola nad sprovoenjem zatitnih mera, kao i nad aktivnostima i
odlukama zastupnika.288 Preporuka dalje navodi da zastupnici moraju biti odgovorni
za svoja dela i svaku tetu koju su prouzrokovali punoletnoj osobi koja se nalazi pod
njihovim starateljstvom, a posebno da zakoni o odgovornosti za protivpravna dela,
grubu nepanju ili zlostavljanje treba da se primenjuju na zastupnike i druga lica koja
su angaovana u poslovima punoletnih osoba.289 Kako bi u pojmovnom smislu bili
u skladu sa ovim merama, mehanizmi za preispitivanje moraju da preciziraju obaveze
staratelja (to je navedeno u Indikatoru 20), kao i da obezbede dostupne i operativne
proceduralne garancije.
Indikator 25
Postojanje albenog postupka kojim zapoinje proces

preispitivanja starateljevih dela i propusta.
Zakljuak: Zakon prua priliku punoletnoj osobi i svakom drugom pravno

zainteresovanom licu, da podnese pritubu organu starateljstva pobijajui odluke koje
je doneo staratelj.
285 l. 142, st. 1 Porodinog zakona.
287 l. 216. Slubeni list RS, no. 85/05. Vidi: Marija Draki, Porodino pravo, Colpi,
Dosije, Beograd, 1998, str. 307.
288 Naelo 16.
289 Naelo 20.
Analiza: Postoji zakonska odredba koja punoletnoj osobi daje pravo da uloi pritubu,
ali samo onda kada moe da shvati znaaj svojih postupaka.290 Pri odluivanju o
prihvatljivosti takve pritube, organ starateljstva e uzeti u obzir okolnosti konkretnog
sluaja, imajui u vidu najbolje interese punoletne osobe. Takve pritube mogu
podnositi dodatno i lica koja imaju pravni interes. Kao primer se mogu navesti roaci,
lekari ili poverioci.
Pored toga prituba se moe podneti i protiv rada organa starateljstva. Punoletna osoba,
staratelj ili neko drugo pravno zainteresovano lice moe podneti takvu pritubu, koja
mora biti podneena Ministarstvu rada, zapoljavanja i socijalne politike. Ministarstvo
mora odgovoriti na pritubu u roku od 30 dana od dana prijema i tim odgovorom
moe preinaiti ili potvrditi odluku koja se pritubom pobija.292
Nejasno je da li pozitivno pravo dozvoljava da organ starateljstva naredi staratelju da
plati naknadu tete prouzrokovanu punoletnoj osobi pod starateljstvom kao rezultat
grube nepanje ili propusta staratelja.293 Zakon, meutim, moe pozvati staratelja da
plati naknadu tete i ukoliko staratelj to odbije, moe sluaj izneti pred sud. Ukoliko
se ovakva aktivnost preduzme, onda se punoletnoj osobi postavlja kolizioni staratelj,
koji e zastupati tienikove interese.
Organ starateljstva duan je da bez odlaganja razrei staratelja ako utvrdi da je on iz
bilo kog razloga prestao da obavlja dunost ili da zloupotrebljava prava, odnosno grubo
zanemaruje dunosti staratelja, ili da je nastupila neka okolnost zbog koje on ne bi
mogao biti postavljen za staratelja.294 Organ starateljstva duan je da razrei staratelja
u roku od 30 dana od dana kada utvrdi da on obavlja dunost staratelja nesavesno ili
da bi za punoletnu osobu bilo korisnije da mu se za staratelja postavi drugo lice.
Staratelj moe podneti albu protiv ovakve odluke u roku od 15 dana nakon prijema
obavetenja o nameravanim aktivnostima. albu moe podneti i drugo pravno
zainteresovano lice. alba treba da bude podneena Ministarstvu rada, zapoljavanja i
socijalne politike koje mora doneti reenje po albi to pre, a najkasnije u roku od dva
meseca.295 Neobjanjiva je injenica da punoletna osoba nema pravo da ulae pritube
na rad organa starateljstva.
291 Porodini zakon l. 335(2).
293 Porodini zakon l. 141 i 335.
295 Zakon o optem upravnom postupku, l. 237.
Organ starateljstva duan je da na pritubu odgovori u roku od 15 dana od dana kada

je prituba primljena u organu starateljstva.291 Organ starateljstva ima mogunost da
pobije odluku staratelja ili, ukoliko bi odluka vodila krenju prava punoletne osobe,
on moe pokrenuti postupak za razreenje staratelja.
69
Staratelji mogu zatraiti od organa starateljstva da ih razrei. Staratelj mora biti razreen
u roku od 60 dana kada on to zatrai. U takvim okolnostima, organ starateljstva ima
obavezu da se stara o interesima punoletne osobe dok mu se ne postavi novi staratelj.
Standardi ljudskih prava: Liavanje poslovne sposobnosti ne bi trebalo da punoletnu
osobu lii mogunosti da se pojavi pred sudom ili drugim telom traei nezavisno
preispitivanje odluke ili aktivnosti staratelja. Sud, ili drugo telo, moraju imati ovlaenje
da odluke i aktivnosti preinae ili dopune. Dok Preporuka br. R(899)4 navodi da
punoletna osoba liena poslovne sposobnosti treba da ima pravo da zahteva reviziju,
ova odredba izgleda da se odnosi na sam zahtev za odreivanje starateljstva. Svetska
zdravstvena organizacija smatra da bi lice pod starateljstvom dodatno trebalo da ima
mogunost da dobije nezavisnu ocenu konkretnih odluka i aktivnosti preduzetih
od strane staratelja. Svetska zdravstvena organizacija je i ocenila da je dostupnost
postupaka za ocenu starateljevih odluka kao jedno od predloenih deset naela
Naela mentalnog zdravlja.296 Naela Svetske zdravstvene organizacije dalje navode
komponente koje su obavezne za efektivnu reviziju postupka: dostupnost, vremenski
rokovi, dostupnost zainteresovanim pojedincima, kao i mogunost da punoletna
osoba bude lino sasluana.
Primer iz zakonodavstva koji bi prikazao ovu vrstu indikatora moe se nai u tipinom
dravnom zakonodavstvu Sjedinjenih Amerikih Drava, koje propisuje da punoletna
osoba moe traiti od suda da preispita i izmeni odluke staratelja ili dopuni plan starateljstva
ili obaveze staratelja, razrei staratelja i postavi novog ili okona starateljstvo.297
70
2.6.6 Neophodno odreivanje starateljstva i alternative (Indikatori 26-29)
Poslednja grupa indikatora (indikatori 26 do 29) ispituje pravne alternative ustanovi

starateljstva. Zahvaljujui svojoj nametljivosti i linoj prirodi, starateljstvu treba
pribei kao poslednjem sredstvu. Pravni okviri treba da prepoznaju dinaminu
prirodu poslovne sposobnosti tokom vremena, a starateljstvo treba da traje samo do
odreenog trenutka, i samo u toj meri koja je potrebna da se ostvari svrha, odnosno
zatita ranjivih grupa ljudi. Sluajevi starateljstva treba da se preispituju periodino, da
se menjaju ili okonavaju kako to uslovi budu zahtevali.
296 WHO, Naela mentalnog zdravlja: Deset osnovnih naela, WHO/MNG/MND/96.9.

videti na stranici http://www.who.int/entity/mental_health/media/en/75.pdf, stranica
poseena 2. avgusta 2006.
297 Pogledati npr, Alaska Stat. st. 13.26.125 (Bender 2005).
Primeri manje restriktivnih mera obuhvataju podravani model donoenja odluka
u kojem punoletna osoba donosi sve potrebne odluke uz pomo u identifikovanju
i vaganju alternativa ili dobrovoljnih aranmana poput delovanja na osnovu
punomoja.
Indikator 26
Manje restriktivne alternative starateljstvu koje su

dostupne i koje su oigledno iskoritene pre odreivanja
starateljstva.
Zakljuak: Ne postoje manje restriktivne alternative starateljstvu.
Na ovom mestu treba pomenuti i produeno roditeljsko pravo, iako ono tehniki ne
predstavlja manje restriktivnu meru u odnosu na starateljstvo jer se odnosi iskljuivo
na mlade ljude. Produeno roditeljsko pravo je u biti starateljstvo koje vre roditelji
deteta lienog poslovne sposobnosti. Osnovni cilj ovakve brige je zatita dejih prava
i interesa. Sud je nadlean da odlui o produenju roditeljskog prava300 u postupku
koji treba pokrenuti pre nego to dete navri 18 godina. Pravne posledice produenog
roditeljskog prava su identine posledicama kod starateljstva, izuzev nekoliko razlika.
Kao prvo, to je i dalje odnos izmeu deteta i roditelja. Kao drugo, obim roditeljskih
ovlaenja je dosta ire postavljen od starateljskog. Roditeljima nije potrebna dozvola
organa starateljstva da odluuju o veini pitanja koja se tiu njihovog deteta.301
Standardi ljudskih prava: Konvencija o pravima osoba s invaliditetom navodi
da drave potpisnice treba da preduzmu odgovarajue mere kako bi licima sa
invaliditetom osigurale pristup pomoi koja im moe biti potrebna u ostvarivanju
njihove poslovne sposobnosti.302 Ovo podstie na paradigmatski preokret od onih
modela starateljstva prema sistemima koji podravaju kontrolisano donoenje odluka.
Ovo podrazumeva da postoje alternative starateljstvu i da se koriste u praksi.
Preporuka br. R(99)4 navodi u Naelu 5 da mere zatite poput liavanja poslovne
sposobnosti i starateljstvo treba da budu zasnovane na naelu minimalne potrebne
intervencije ili najmanje restriktivne alternative. Ono predlae da starateljstvo ne treba
298 Zakon o zdravstvenoj zatiti, l. 32(4).

299 Ovaj postupak je propisan l.72-74 Zakona o vanparninom postupku.
300 Postoji samo nekoliko izuzetaka koji su povezani sa pitanjem imovine vee vrednosti
ili nekretnine koja pripada detetu. Vidi Porodini zakon l. 193(3) i (4).
301 Konvencija o pravima osoba s invaliditetom, usvojena od strane Generalne skuptine
302 Vulnerable Persons Living with a Mental Disability Act, R.M., ch. 29, para. 49(a)-(b)
(1993).
Analiza: Zakonodavstvo Srbije ne priznaje izriito bilo kakvu alternativu starateljstvu.298

Starateljstvo je jedina mogua mera za zatitu prava i interesa punoletnih lica lienih
poslovne sposobnosti. Meutim, u novije vreme usvojeno je pravilo da se u odreenim
oblastima zdravstvene zatite i donoenja odluka usvoji institut donoenja odluka na
osnovu ranije datog odobrenja (tzv. advanced directives). Tako je mogue da svaka osoba
unapred odlui i postavi lice koje e u njegovu/njenu korist donositi odluke o zdravstvenoj
zatiti ukoliko to lice postane nesposobno da samo za sebe donosi odluke.299
71
odreivati za neko lice, osim onda kada su druge manje formalne opcije ve iscrpljene.
Kanadski model sadri pouan primer zakonskog reenja, koje sadri ovaj indikator.
Zakon o ranjivim osobama koje ive sa mentalnim smetnjama precizira da donosiocu
odluka ne moe biti postavljena zamena, osim ako je utvreno da odreeno lice ima
mreu podrke i uinjeni su razumni pokuaji koji ukljuuju tu mreu podrke.303
Dalje, ukoliko nije ispunjen prvi kriterijum, sud moe naloiti da se izvedu pokuaji
koji ukljuuju mreu podrke kao alternativu postavljanju zamene donosiocu
odluka.304 U Finskoj moe biti postavljen staratelj bez ograniavanja poslovne
sposobnosti punoletne osobe, a odluke o lienju poslovne sposobnosti se donose u
odvojenoj pravnoj proceduri. Sud pojedinca moe proglasiti poslovno nesposobnim
samo nakon to ustanovi da navedene alternative nisu dovoljne da odbrane interese
punoletne osobe.305
Indikator 27
Starateljstvo se prilagoava konkretnim potrebama

pojedinca i razliitom stepenu sposobnosti.
Zakljuak: S obzirom na prirodu potpunog starateljstva, ne postoji mogunost

da se ono prilagoava posebnim potrebama punoletnog lica. U sluaju deliminog
starateljstva, sud moe prilagoavati starateljstvo potrebama punoletnog lica.
72
Analiza: U srpskom pravu ne postoji starateljstvo kod kojeg se ne javlja ograniavanje

poslovne sposobnosti. U sluaju potpunog starateljstva, sud ili organ starateljstva ne
mogu prilagoavati starateljstvo posebnim potrebama i sposobnostima punoletnog
lica. Meutim, ta opcija ipak postoji za pojedince pod deliminim starateljstvom. U
takvim okolnostima, sud mora formalno odluiti o radnjama koje mogu preduzimati
punoletna lica liena poslovne sposobnosti.306
303 Vulnerable Persons Living with a Mental Disability Act, R.M., ch. 29, para. 50(2). Ovaj
pristup je usvojen i u drugim kanadskim zakonima, na primer u Ontariju, fizijatar moe
narediti plan drutvenog leenja kao alternativu hospitalizaciji u psihijatrijskoj instituciji;
takoe, sud ne moe da postavi staratelja za imovinu nekog pojedinca osim ako su
alternativne opcije manje restriktivne po prava pojedinca da donosi odluke nedostupne.
(Zakon o zatiti mentalnog zdravlja, S.O., ch. M.7, st. 33.1 i l. 33.7 (1990); Substitute
Decisions Act, S.O., ch. 30, para.22(3) (1992)). Tako u Jukonu sud ne moe da postavi
staratelja, osim ako su druge forme podrke i pomoi, manje invazivne od starateljstva
isprobane i paljivo razmotrene. Adult Protection and Decision Making Act S.Y. ch. 21,
Schedule A, para. 32(1) (Yukon).
304 Akt Finske o starateljskim uslugama 442/99, st. 18.
305 Porodini zakon 147(3).
Standardi ljudskih prava: Naelo 6 Preporuka br. R(99)4 o proporcionalnosti

nalae da u sluajevima u kojima se smatra da je neophodno odreivanje starateljstva
nakon to su iscrpljene sve alternative, ono mora biti proporcionalno stepenu
sposobnosti punoletne osobe i prilagoeno posebnim okolnostima i potrebama
pojedinca. U biti, starateljstvo treba da ograniava poslovnu sposobnost i prava
i slobode pojedinca samo do mere koja je neophodna da se obezbedi adekvatna
zatita.309 Na meunarodnoj sceni, Svetska zdravstvena organizacija je usvojila ovaj
standard u svom udbeniku o mentalnom zdravlju i zakonodavstvu i u njemu se
kae sledee bilo koje reenje o starateljstvu mora biti prilagoeno tako da najbolje
slui interesima lica pod starateljstvom.310
U Nemakoj, na primer, reformama je starateljstvo zamenjeno sa programima
staranja i pomoi (Betreuung), to ukljuuje obavezu davaoca brige (Betreuer), koji
je ogranien na preduzimanje samo onih poslova za koje je sud utvrdio da punoletno
lice ne moe da preduzima bez pomoi. Pored toga, pojedinac zadrava sva prava;
sud odreuje da li je u datim okolnostima potrebno da davalac brige pravno zastupa
punoletno lice ili da da svoju saglasnost za preduzimanje pravnih poslova. Ovo je
objanjeno kao reim dvostruke nadlenosti u kojima davalac brige I pojedinac u isto
vreme imaju nadlenost u pogledu preduzimanja pravnih poslova.311
307 Ova mogunost je postojala u Zakonu o braku i porodinim odnosima iz 1980; pogledati
l. 277(2).
308 Objanjenja uz Preporuku R(99)4, l. 40.
309 WHO, WHO Resource Book on Mental Health, Human Rights and Legislation: Stop
Exclusion, dare to care, op cit, str. 43.
310 Doron, I. Elder Guardianship Kaleidoscope A Comparative Perspective, 16, Intl
J. of Law Policy and the Family, 368, 378-9. Bitni delovi Nemakog graanskog
zakonika su 1902 BGB i 1897 BGB. Takoe treba zabeleiti da davalac brige mora
traiti saglasnost suda za odluke velike vanosti ili rizika. Pogledati 1902 BGB,
raspravljano u Blankman, K. (1997) Guardianship Models in the Netherlands and
Western Europe, 20(1) Intl J. of Law and Psychiatry 47, na 54.
311 Porodini zakon, l. 145, st. 1, taka 5.
73
U pogledu osoba delimino lienih poslovne sposobnosti, organ starateljstva je duan

da, kako je ranije navedeno, reenjem odredi i prava i obaveze staratelja,307 kao i plan
staranja. U sluajevima deliminog starateljstva, prava i obaveze staratelja treba da budu
u skladu sa sudskim reenjen i listom poslova koje punoletno lice moe samostalno
preduzimati. Time se obezbeuje visok stepen fleksibilnosti u prilagoavanju mera
specifinim okolnostima i potrebama. Dalje, time se ispunjava uslov prema kome
zakonodavni okvir treba, koliko je to mogue, da postoje razliiti stepeni umanjene
sposobnosti, kao i da poslovna sposobnost moe da se menja vremenom. Meutim,
nepostojanje neke vrste manje formalnog pristupa modifikovanju starateljstva u
vremenu (uvodei, na primer, mogunosti da organ starateljstva menja listu poslova koje
punoletno lice moe da preduzima samostalno) umanjuje fleksibilnost starateljstva.308
Indikator 28
Starateljstvo se periodino preispituje i produava dokle

god postoji potreba.
Zakljuak: Starateljstvo nije vremenski ogranieno. Potreba za starateljstvom se ne

preispituje automatski.
Analiza: Skorijim izmenama i dopunama zakonodavstva uvedena je obaveza suda da
odredi poslove koje punoletna osoba moe samostalno preduzeti, to su liste koje je sad
tee izmeniti nego pre. Te liste su ranije bile u nadlenosti organa starateljstva. Meutim,
sud ima nadlenost da potpuno starateljstvo preinai u delimino (ili obratno) ukoliko
se jave promene u mentalnom zdravlju punoletne osobe. Iako nema zakonodavnih
smernica, postoji opta pretpostavka da ukoliko staratelj ili organ starateljstva veruje
da postoje razlozi za modifikovanje starateljstva, oni treba da podnesu zahtev sudu.
Punoletno lice pod starateljstvom takoe moe da pokrene postupak, na isti nain
kao to se podnosi I zahtev za okonanje starateljstva.
to se tie okonanja starateljstva, zakon nalae da se starateljstvo moe ukinuti onda

kada se vie ne ispunjavaju kriterijumi za lienje poslovne sposobnosti.312
74
Sada ne postoji obaveza organa starateljstva, to je u direktnoj suprotnosti ranijem

zakonodavstvu, da pokrenu postupak za vraanje poslovne sposobnosti punoletnog
lica ak I kada dou do podataka koji bi ukazivali da je takav postupak potreban.
Zakon jednostavno navodi da sud donosi reenje o prestanku starateljstva ako utvrdi
da za to postoje zakonski razlozi.313
Standardi ljudskih prava: Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom u lanu 12(4)
propisuje zahtev za podnoenje pritube I u njemu se kae da e drave potpisnice
osigurat da sve mere koje se odnose na uivanje poslovne sposobnosti predviaju
odgovarajue i efektivne mehanizme zatite koji e spreiti zloupotrebe, u skladu sa
odredbama meunarodnog javnog prava o ljudskim pravima. Ti mehanizmi zatite
osigurae da mere vezane za uivanje poslovne sposobnosti [] podleu redovnoj
reviziji od strane nadlenog, nezavisnog i nepristranog organa ili sudskog tela.314
Preporuka R(99)4 takoe usvaja pristup tako to odreuje da mere poput starateljstva
treba da budu ogranienog vremenskog trajanja, ukoliko je to mogue, I konano, da
se mora periodino preispitivati kako bi se utvrdilo da li I dalje postoji potreba.315 Ovaj
standard je takoe uvrten I u Naela duevnih bolesti. Naelo 1(6) zahteva da odluke
313 Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom usvojena od strane Generalne skuptine
314 Preporuka R(99)4, naelo 14.
315 Rezolucija Ujedinjenih nacija 46/119, op cit, Naelo 1, Osnovne slobode I osnovna
prava.
u pogledu poslovne sposobnosti I potrebe za postavljanjem linog zastupnika e se

preispitivati u razumnim vremenskim intervalima predvienim domaim pravom.316
Indicator 29
Punoletna osoba pod starateljstvom ima prava da zahteva

preispitivanje, modifikaciju i ukidanje starateljstva.
Analiza: lan 42 Zakona o vanparninom postupku izriito navodi da osobe koje

imaju pravo da pokrenu postupak za lienje poslovne sposobnosti mogu pokrenuti i
postupak za njen povraaj.317 Kao to je gore ve reeno, punoletna osoba i sama pripada
krugu lica koje mogu pokrenuti postupak za lienje poslovne sposobnosti ukoliko
mogu da shvate znaaj i pravne posledice svog predloga za pokretanje postupka. Ipak,
nije jasno kako sud utvruje da li je punoletna osoba liena poslovne sposobnosti
funkcionalno sposobna da pokrene postupak za njen povraaj. Pored toga, nejasno je
i da li punoletna osoba moe samu sebe zastupati tokom ovog postupka, ili treba da
je zastupa njen staratelj, odnosno u sluaju da se staratelj protivi povraaju poslovne
sposobnosti, kolizioni staratelj.
Punoletna osoba ima prava da se ali na odluku suda kojom se odbija predlog za
povraaj poslovne sposobnosti.318 Pored nje, na odluku se moe aliti i staratelj i
privremeni zastupnik ukoliko su pokrenuli postupak.319 alba se mora podneti u
roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja.
Standardi ljudskih prava: Pravo na pravino suenje u graanskim stvarima
garantovano je lanom 6 EKPS, i ukljuuje i postupke u kojima se reava o poslovnoj
sposobnosti.320 Evropski sud je ustanovio da starateljstvo pokree pitanja vezana za
lan 8 EKPS o pravu na privatnost, istiui da je preispitivanje poslovne sposobnosti
ili starateljstva naroito opravdano ukoliko takvo preispitivanje trai punoletna osoba
pogoena ovom merom zatite. Slino kao i kod drugih indikatora, naroito je vano
da pravo na preispitivanje poslovne sposobnosti i starateljstva bude izriito propisano
zakonom. U odsustvu izriite odredbe, punoletna osoba moe biti spreena da pokrene
postupak usled nedostatka parnine sposobnosti.
316 U skladu s l. 32 Zakona o vanparninom postupku.
318 Vidi odluku Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1734/93.
319 Winterwerp v. the Netherlands, op cit.
320 Matter v. Slovakia, op cit.
Zakljuak: Srbijansko zakonodavstvo sadri izriitu odredbu kojom se osobi pod

starateljstvom garantuje pravo da pokrene postupak za vraanje poslovne sposobnosti
ukoliko je sposoban da shvati znaaj i pravne posledice svog predloga. Ipak, nije jasno
da li punoletna osoba liena poslovne sposobnosti moe samu sebe zastupati tokom
ovog postupka, ili je mora zastupati njen staratelj.
75
ANEKS A
Renik termina
Delimino starateljstvo: Delimino starateljstvo uspostavlja se nad osobama koje
imaju sposobnost da donose neke odluke i preduzimaju neke radnje pa su stoga
delimino liene poslovne sposobnosti. ta osoba moe, a ta ne moe samostalno
obavljati kada je pod deliminim starateljstvom stvar je nacionalnog zakonodavstva
i/ili sudske odluke. Ovo se razlikuje od drave do drave, a ponekad ak i u okviru
iste zemlje. U Srbiji delimino starateljstvo nije pravni termin, ve bi to bilo
starateljstvo nad licima delimino lienih poslovne sposobnosti.
Intelektualne smetnje: Ovaj termin odnosi se na osobe koje imaju intelektualna

ogranienja razliitih vrsta i oblika. U nekim zemljama koristi se termin smetnje
u uenju (learning disability). U mnogim zemljama koriste se i drugi izrazi koji
bi se mogli smatrati zastarelim i nekorektnim, poput mentalne retardacije,
imbecilizma, nenormalnog rasuivanja, idiotije, osobe slabog uma itd. U
Srbiji je pravni termin duevna zaostalost, koji se takoe moe smatrati zastarelim
i pejorativnim. Pored ovog termina, uvedeni su i novi: smetnje u psihofizikom
razvoju, intelektualne smetnje koji vie odgovaraju modernoj terminologiji u
oblasti pravne zatite osoba s invaliditetom.
76
Mentalne smetnje: Ovaj se termin odnosi na osobe za koje je ustanovljena dijagnoza

psihosocijalnih smetnji (smetnji mentalnog zdravlja) i/ili intelektualnih smetnji.
Podrka u donoenju odluka: Ova alternativa starateljstvu je zasnovana na
pretpostavci da uz prigodnu podrku osoba za koju se smatra da nema poslovnu
sposobnost zapravo moe donositi odluke lino.
Poslovna sposobnost: Pravni termin koji podrazumeva da svaka osoba koja donosi
odluke i preduzima radnje koje imaju obavezujuu pravnu snagu, mora biti u
odgovarajuem mentalnom stanju, i posedovati sposobnost da razume odluke koje
donosi, razmotri alternative, sagleda posledice svojih odluka, kao i sposobnost da
svoje odluke saopti.
Potpuno starateljstvo: Vrsta starateljstva koja se uspostavlja nad osobama potpuno
lienim poslovne sposobnosti odnosno nad osobama kojima nedostaje sposobnost
da preduzmu bilo kakve radnje u sopstveno ime. Potpuno starateljstvo je
najdrastiniji oblik starateljstva.
Psihosocijalne smetnje: Prilino irok pojam koji se trenutno globalno koristi (npr.
Meunarodna mrea korisnika, bivih i preivelih korisnika psihijatrijskog leenja
koristila je ovaj termin tokom pregovora o Konvenciji za prava osoba s invaliditetom).
Punoletna/punoletna osoba: osoba koja je dosegla punoletstvo prema pozitivnim

propisima odreene zemlje. U Srbiji se punoletstvo stie navravanjem 18 godine
ivota.
Smetnje mentalnog zdravlja: vidi psihosocijalne smetnje.
Staratelj: Staratelj je osoba koju odgovarajue slubeno telo postavlja kako bi
zastupalo i punoletnu osobu koja je liena poslovne sposobnosti i vrilo njene
poslove. Slubeno telo koje postavlja staratelja moe biti sud ili organ starateljstva,
u zavisnosti od pravnog sistema ili okolnosti sluaja. Staratelj moe biti srodnik,
profesionalac ili bilo koja druga osoba koja je prema nacionalnim propisima
ovlaena da preduzima radnje u ime i za raun osobe za koju je utvreno da
nema poslovnu sposobnost.
Starateljstvo: Pravna veza koju uspostavlja sud ili upravni organ izmeu osobe liene
poslovne sposobnosti (bilo potpuno ili delimino) i osobe koja je postavljena
da donosi odluke u njeno ime i za njen raun. Starateljstvo se esto naziva i
supsidijarnim donoenjem odluka. Starateljstvo je jedan vid zatitnih mera o
kojima govori Preporuka br. R(99)4 Saveta Evrope.
tienik: Osoba pod starateljstvom. MDAC izbegava upotrebu ove rei s obzirom
da smatra da ovaj termin dehumanizuje osobu. Ovaj termin se koristi u srpskom
jeziku da oznai osobu koja koristi neki oblik socijalne zatite, naroito uslugu
smetaja u domovima socijalne zatite. Umesto ovog termina, MDAC je u ovom
izvetaju koristio termin punoletna osoba ili osoba u pitanju.
77
Termin slui kako bi opisao ljude koji imaju ustanovljenu dijagnozu, ili koji su
oznaeni ili za koje se smatra da imaju neko mentalno oboljenje, a moe ukljuivati
i ljude s poremeajima u ponaanju. Osobe s psihosocijalnim smetnjama ponekad se
oznaavaju i kao korisnici psihijatrijskih usluga, ili osobe s mentalnim oboljenjem
ili mentalnim poremeajima. U Srbiji je pravni termin duevna bolest. Radi
ujednaenosti, svi ovi termini prevedeni su kao psihosocijalne smetnje, termin za
koji MDAC smatra da najmanje stigmatizuje pojedinca.
ANEKS B
Tabelarni prikaz indikatora
78
Indikator 1
Svrha starateljstva deklarisana u zakonu ili preambula zakona

istie znaaj potovanja ljudskih prava, osnovnih sloboda i
dostojanstva osoba sa mentalnim smetnjama.
Indikator 2
Zakoni jasno odreuju krug lica koja mogu podneti predlog

za postavljanje staratelja i na kojim dokazima se taj predlog
zasniva.
Indikator 3
Punoletna osoba ima pravo da bude obavetena, prisutna

i sasluana tokom svih postupaka koji se vode za lienje njene
poslovne sposobnosti i postavljanje staratelja.
Indikator 4
Punoletna osoba ima pravo na besplatno i delotvorno pravno

zastupanje tokom postupaka vezanih za starateljstvo.
Indikator 5
Punoletna osoba ne moe biti protiv svoje volje zadrana radi

ispitivanja njene poslovne sposobnosti.
Indikator 6
Punoletna osoba ima pravo i priliku da predstavi svoje dokaze

(ukljuujui i svedoke) i da ispituje dokaze suprotne strane
(ukljuujui i svedoke).
Indikator 7
Nijedna punoletna osoba ne moe biti liena poslovne

sposobnosti, a da prethodno nije bila podvrgnuta vetaenju
koje izvodi kvalifikovani strunjak i koje se zasniva na
objektivnim informacijama, ukljuujui i neposrednu
evaluaciju osobe u pitanju.
Indikator 8
Prilikom liavanja poslovne sposobnosti trai se jasna veza

izmeu dijagnoze i nedostatka sposobnosti da se odluke donose
samostalno.
Indikator 9
Odluka o lienju poslovne sposobnosti zasnovana je na

dovoljnim dokazima i u najboljem je interesu punoletne
osobe.
Izbor staratelja zasnovan je na objektivnim kriterijumima i

elje i oseanja osobe kojoj se postavlja staratelj se uzimaju u
obzir.
Indikator 11
Staratelj ne sme da ima sukob interesa s punoletnom osobom

kojoj se postavlja za staratelja, niti privid takvog sukoba.
Indikator 12
Punoletna osoba ima pravo da se ali na odluku o lienju

poslovne sposobnosti i na odluku o postavljanju staratelja.
Indikator 13
Po uspostavljanju starateljstva, punoletna osoba nije

automatski liena prava da uiva politika prava.
Indikator 14
Stavljanje pod starateljstvo ne liava automatski punoletnu

osobu da uiva pravo na rad.
Indikator 15
Stavljanjem pod starateljstvo punoletnoj osobi se ne ukida

automatski pravo na mirno uivanje imovine.
Indikator 16
Stavljanjem pod starateljstvo, punoletnom licu se ne ukida

automatski mogunost da ostvaruje pravo na zakljuenje braka,
zasnivanje porodice kao i pravo na potovanje doma i porodice.
Indikator 17
Stavljanjem pod starateljstvo punoletna osoba nije

automatski liena prava na udruivanje.
Indikator 18
Osobi pod starateljstvom nije zabranjeno donoenje odluka

u onim podrujima u kojima on/ona poseduje poslovnu
sposobnost.
Indikator 19
Punoletnu osobu pod starateljstvom treba konsultovati po

pitanju vanih odluka i njene elje se moraju potovati kad
god je to mogue.
Indikator 20
Obim ovlaenja i obaveza staratelja je jasno definisan i

ogranien na ona podruja u kojima je punoletnom tieniku
potrebna pomo.
79
Indikator 10
80
Indikator 21
Staratelj je obavezan da unapredi interese, dobrobit i

nezavisnost punoletnog lica pod starateljstvom tako to e se
truditi da pronae manje restriktivne alternative u ivotnim
uslovina i nastojei da punoletnim osobama omogui ivot
unutar zajednice.
Indikator 22
Staratelj mora upravljati imovinom punoletnog tienika u

korist punoletnog lica koje je pod starateljstvom.
Indikator 23
Staratelj je duan da periodino poseuje punoletnu osobu i

da sa njim/njom odrava kontakt.
Indikator 24
Objektivno telo periodino preispituje odluke staratelja, a

staratelj je odgovoran za svoje odluke.
Indikator 25
Postojanje albenog postupka kojim zapoinje proces

preispitivanja starateljevih dela i propusta.
Indikator 26
Manje restriktivne alternative starateljstvu koje su dostupne i

koje su oigledno iskoritene pre odreivanja starateljstva.
Indikator 27
Starateljstvo se prilagoava konkretnim potrebama pojedinca

i razliitom stepenu sposobnosti.
Indikator 28
Starateljstvo se periodino preispituje i produava dokle god

postoji potreba.
Indikator 29
Punoletna osoba pod starateljstvom ima prava da zahteva

preispitivanje, modifikaciju i ukidanje starateljstva.
Mental Disability Advocacy Center (MDAC)

Advokatski centar za mentalne nesposobnosti unapreuje ljudska prava punoletnih osoba i dece sa
postojeim ili vidljivim intelektualnim ili psihosocijalnim nesposobnostima i potekoama. Fokusirani na
Evropu i Centralnu Aziju, mi koristimo kombinovano primenjivanje zakonodavstva i pravobranilatva
za unapreivanje jednakosti i drutvene integracije. Mi posedujemo uesniki status kod Vea Evrope i
kooperativna smo organizacija Meunarodne Helsinke Federacije za Ljudska Prava.
Naa vizija je svet u kojem su vrednovane emocionalne, mentalne i intelektualne razlike, i u kojem ljudi
potuju samostalnost i dostojanstvo jedni drugih.
Predsednik upravnog odbora
Jan Pfeiffer (Republika eka)
lanovi upravnog odbora
Peter Bartlett (Kanada i Velika Britanija) Judit Fridli (Maarska) Yonko Grozev (Bugarska)
Clemens Huitnik (Nizozemska) Robert Kushen (SAD) Dainius Puras (Litvanija)
Izvrni direktor
Oliver Lewis
Zaposleni
Csilla Budai (Programski Asistent) Barbora Bukovsk (Pravni Upravnik) Istvan Fenyvesi
(Izdavaki Savetnik) Jan Fiala (Pravni Slubenik) Ian Giles (Finansijski i administrativni
Slubenik) Gbor Gombos ( Vii Pravni Slubenik) Anna Hornyik (Administrator Ureda)
Dniel Kaderjk (Programski Asistent i Istraiva) Sarolta Kozma (Knjigovoa) Yuri
Marchenko (Pravni Slubenik) Gyrgy Pchy Jr. (Informacionotehniki Savetnik) Marit
Rasmussen ( Istrani i Razvojni Upravnik) Orsolya Sveg (istaica Ureda)
Istraivai-saradnici na projektu
Starateljstvo
Zuzana Beneov (Republika eka) Nina Dadalauri (Georgija) Meder Dastanbekov

(Kirgizija) Vidan Hadi-Vidanovi (Srbija) Slavka Nikolova Kukova (Bugarska) Petar
Sardelija (Hrvatska) Anna Smorgunova (Rusija)
Pravni savetnici i partnerske

organizacije
Dmitri Bartenev, Petrograd, Rusija (Organizacija Nadgledanja Graanskih Prava) Aneta

Mircheva, Sofija, Bugarska (Helsinki Odbor Bugarske) Eve Pilt, Taljin, Estonija (Pravobranilaka
Asocijacija Pacijenata Estonije) David Zahumensk, Brno, eka (Liga za Ljudska Prava)
Savetodavni odbor o
starateljstvu
Robert M. Gordon (Kanada) Georg Hoyer (Norveka)

Mark Kelly (Irska) Jill Peay (Velika Britanija)
Pravno savetodavna mrea
Peter Bartlett (Kanada i Velika Britanija, Predsednitvo) Paul Bowen (Velika Britanija)
Ira Burmin (SAD) Luke Clements (Velika Britanija) Lilla Farkas (Maarska) Yonko
Grozev (Bugarska) Aart Hendricks (Nizozemska) Lovorka Kusan (Hrvatska) Robert
Kushen (SAD) Oliver De Schutter (Belgija) Vesselina Vandova (Bugarska)
Trenutno angaovani volonteri

i studenti na praksi
Priscilla Adams (SAD) Wendy Alexander (Trinidad i Tobago) Jill Diamond (SAD)
Matthew Francis (Velika Britanija) Jana Glogrov (Republika eka) Sarah Green (Velika
Britanija) Jana Hecov (Republika eka) Bogdan Maties (Rumunska) Jill Roche (SAD)
Nicholas Tsang (SAD)
Krassimir Kanev (Bugarska)
Rad MDAC-a zasnovan je na fondovima Javnih novanih komora, Evropske komisije,

OSI-a: Instituta za otvoreno drutvo iz Budimpete, Sigrid Rausing fondacije, kao i na donacijama pojedinaca.
Za sve dodatne informacije kontaktirati:

MDAC Rkczi Str 27/b 1088 Budapest Hungary
Telefon: +36 1 413 27 30 Faks: +36 1 413 27 39 Email: mdac@mdac.info Web stranica: www.mdac.info

Serbia Report Stage1 Serbian

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Serbia Report Stage1 Serbian

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Starateljstvo

i Ljudska Prava u Srbiji

Mental Disability Advocacy Center

Starateljstvo i ljudska prava

Mental Disability Advocacy Center, 2006

Mental Disability Advocacy Center

Ovaj izvetaj dostupan je na engleskom i srpskom jeziku

Istraivanje za ovaj izvetaj i njegovo objavljivanje ostvareno je zahvaljujui finansiskoj pomoi

2. Zakon o starateljstvu i politika starateljstva u Srbiji.......................................... 16

Uvodna Razmatranja .........................................................................................................5

Mental Disability Advocacy Center

Starateljstvo u Srbiji je delimino regulisano zakonima koji nisu znaajno menjani

Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, usvojena na zasedanju Generalne

Propisi o starateljstvu su suvie neodreeni i nisu dovoljno jasni. U velikom broju

Mental Disability Advocacy Center

Za osobe sa invaliditetom kojima je potrebna pomo pri donoenju odluka

Rezolucija UN-a 46/119 o Naelima za zatitu osoba s mentalnim smetnjama i

1. Poveati u najveoj moguoj meri samostalnost. Zagarantovati punoletnim

rateljstva (prilagoenog starateljstva), u kome bi sudija u svakom pojedinanom

odobrenja, pomo i podrka pri samostalnom odluivanju (Indikator 26).

Zahtevati da se starateljstvo koristi tek poto su iscrpljene ostale mere

Traiti od staratelja da zahtevaju smetaj koji bi najmanje ograniavao slobodu

punoletne osobe (Indikator 21).

Mental Disability Advocacy Center

3. Spreiti zloupotrebu. Smanjiti mogunost zloupotrebe punoletnih osoba pod

4. Poboljati postupke. Pruiti dovoljne garancije prava punoletnih na uee u

svoje odluke, a koje e istovremeno biti obavezno da uzme u obzir informacije

Mental Disability Advocacy Center

Ovaj izvetaj je izvetaj o starateljstvu nad punoletnim osobama i ne bavi se pravnim

Starateljstvo se obino uspostavlja u sudskom postupku, ili kombinaciji sudskog

Terminologija engleskog jezika koritena u ovom izvetaju nastala je posle

zatite. U malom broju pravnih sistema, kao to su Kanada i Ujedinjeno Kraljevstvo,

U nedavno usvojenoj Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa

Mental Disability Advocacy Center

MDAC je poeo sa istraivanjem starateljstva krajem 2004. godine ispitivanjem zakonske

Dniel Kaderjk bio je asistent na projektu. On je student prava, zavrna godina.

starateljstvo ini pet meunarodno priznatih strunjaka u oblasti mentalnog zdravlja,

MDAC bi eleo da izrazi iskrenu zahvalnost lanovima Savetodavnog odbora za

Dr. Robert M. Gordon, direktor i profesor, School of Criminology, Simon Fraser

1.4.2 Druga faza: Sakupljanje podataka na terenu

Druga faza se bavi de facto ispitivanjem kako starateljstvo funkcionie u praksi,

Mental Disability Advocacy Center

Istraivanje koje obuhvata razgovore sa uesnicima, od kojih neki pate od smetnji

1.5 Indikatori za procenu starateljstva zasnovani na standardima

Ceo tekst memoranduma vidi na stranici: https://wcd.coe.int/ViewDoc.jsp?id=407333.

MDAC indikatori obuhvataju osnovna jemstva koja su nuna u sistemu starateljstva

da ga obavetavaju o akcijama koje preduzimaju radi inplementacije preporuka, to

2. ZAKON O STARATELJSTVU I POLITIKA STARATELJSTVA

Mental Disability Advocacy Center

2.2 Demografska i socijalna slika Srbije

Broj odraslih osoba

Broj odraslih osoba

Tabela 1. Broj17odraslih osoba pod starateljstvom u institucijama socijalne zatite

Zabrinjavajue je to to ne postoje zvanini podaci o broju lica pod starateljstvom

starateljstvo i ljudska prava u Srbiji

Od 2004. godine priblino 3000 odraslih osoba smeteno je u institucije socijalne

Broj lica stavljenih pod

Poslednji dostupni podaci ukazuju da je oko 8 do 10 hiljada osoba trenutno pod

Mental Disability Advocacy Center

Srbija je jedna od drava naslednica Socijalistike Federativne Republike Jugosalvije.24

Nakon referenduma odranog u oktobru 2006. godine, u novembru 2006. godine

na Povelju o ljudskim pravima26 nekadanje Dravne zajednice Srbija i Crna Gora.

Pristupanje Evropskoj uniji je proglaeno dravnim prioritetom u oktobru 2000.

26 Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i graanskim slobodama bila je deo ustavnog