LORELAJ

Pesma prkazuje pesmu zlatne kose koja sedi na vrhu brega kraj Rajne.Ona se ceslja
zlatnim cesljem i svojom zanosnom pesmom zavodi ladjara.On ocaran njenom vilinskom
lepotom i carobnim glasom ne obraca pzanju na stene i zato strada.
Pesma je balada.Naracija je data kroz fragmente,nagovestaje i zavrsava se
tragicno.Ispevana je u 6 katrena,smenjuju se sesterci i sedmerci.Rima je ukrsyena.
Lorelaj je bila prelepa carobnica koja je po starogermanskom predanju svojom
lepotom i svojom zanosnom pesmom zavodila ladjare i odvodila ih u propast.Lirski
subjekt se preoblikovanjem legende na dva nacina iskazuje u pesmi-posredno i
neposredno.Neposredno je ta uloga ispoljena u okvirnim strofama (u prvoj i poslednjoj
strofi),lirski subjekt se pita koji su to razlozi njegove tajnovite tuge.U odgovoru koji sledi
lirski subjekt se privremeno gubi i ozivljava predanje u cijem je sredistu zlehuda moc
lepote.Posle prve strofe koja oslikava stanje duse lirskog subjekta,pesma polako prosiruje
svoj prostor i izlazi u spoljni svet i razvija niz jakih koloristicnih slika (prikazan je miran
tok Rajne,stene pored nje,zatamnjeno predvecerje i kao njegov kontrast poslednji suncev
zrak).Zatim sledi pojava neobicne lepotice koja sva blista u zlatu.Ona je olicenje
kontrasta.Na jednoj strani je nebeska lepota i zanosni glas morske sirene a na drugoj
carobnica kao znak nemira,smrti.Ona je pokazatelj da je voleti lepo jer lepo vodi ka
stranputici,ali da je i gotovo nemoguce odupreti se.
Vizuelne slike:tiho tece Rajna,Lorelaj se ceslja
Auditivne slike:Lorelaj peva u sav glas
Poredjenje:divna kao san
DOBRODOSLICA I RASTANAK-GETE
Na zemlju se spusta vece.Lirski subjekt hita na svom konju na sastanak sa voljenom.Noc je
stravicna,jeziva iz mraka vreba bezbroj cudovista.Lirski subjekt oseca strah ali cim stigne na
mesto sastanka obuzima ga radost zbog susreta i pita se cime je zasluzio toliku srecu.Medjutim
zora polako svice a sa njom dolazi i cas ratsnka.Lirski subjekt je tuzan zbog rastanka ali ujedno i
srecan zbog osecanja da voli i da je voljen.

Pesma je napisana u cetiri strofe po osam stihova.Smenjuju se osmerci i deveterci.Pesma ima

vremenski okvie pocinje kada pocinje noc a zavrsava se dolaskom jutra.Nocni pejzaz predstavlja
tipican primer romanticarskog sredstva da se docaraju pesnikova osecanja.Demonsko ovde treba
shvatiti na anticki nacin kao prigovor unutrasnjeg dozivljaja.Prvi put voljena osoba postakje
citav jedan svet.U pesmi vladaju dijametralno rasporedjena osecanja,on oseca tugu zbog rastanka
ali i srecu zbog uzajamne ljubavi.Pesnik se usredsredjuje na vrhunce osecanaj jer se samo u
vrhuncu nalaze prava istinska osecanja.

ZIMSKO VECE-PUSKIN
Prikazana je olujna noc iz perspektive lirskog subjekta koji oluju posmatra iz svoje trosne,krhke
kolibice.Snazni vetar fiuce i udara o prozorce kolibice.Lirski subjekt se obraca starici i pita je
zasto se snuzdila,da li ju je stigao umor ili san?Poziva je da piju jer ce tako biti lakse njihovim
srcima i trazi joj da mu ispoje staru pesmu o devojci devici i ptici.Opis nevremena se opet
ponavlja,i ponovo lirski subjekt poziva nanu da piju zajedno za jade njegove mladosti.
Pesma je napisana u cetiri strofe po osam stihova,smenjuju se osmerci i deveterci.Rima je
ukrstena.Pesma je napisana u elegicnom tonu.Neki stihovi se ponavljaju,a cetvrta strofa je
sastavljena od stihova prve i trece strofe.
Vaznu ulogu u romantizmu ima opis prirode i slikanje pejzaza,jer je romanticarski pejzaz
potpuno podredjen izrazavanju pesnikovih unutrasnjih osecanja.Tako je i ova pesma pejzazna i
prikazana kroz kontrast:snazno,olujno nevreme nasuprot miru,toploti i tisini kolibice.Lirski
subjekt je setan,on se sentimenalno vraca u svoju tuznu mladost i poziva svoju nanu da piju za
nju.On se oseca prazno,usamljeno,ima samo nanu koja poznaje i sama je prozivela sve njegove
price.On zato trazi od nje da poje staru pesmu iz njegove mladosti.
Stilske figure:
-Epiteti:trosni krov,snezni vihor,stara kolibica...
-Kontrast:mir,tisina kolibe nasuprot sneznoj oluji
-Poredjenje:Vetar sa zveri koja zavija i detetom koje place

ODA GRCKOJ URNI-KITS

Pesma pocinje obracanjem urni koju karakterisu umetnicke slike i reljefi,Kits ih sa uzivanjem
opisuje.Slika ima mnogo:mladi ljubavnici,svirac na fruli,svestenik okruzen narodom koji vodi
junicu na zrtvovanje,a sve to je uokvireno drvecem i zbunjem.
Oda grckoj urni ima pet strofa po deset stihova i odvija se po jasnom i cvrstom planu.Tema
pesme je neprolaznost umetnosti u kontrastu sa ljudskom prolaznoscu.Pesnik opisuje reljefe na

staroj grckoj urni i povodom njih razmislja o vecnosti umetnosti.Citaocu se obraca u trecem licu
mnozine sa "mi" i time naglasava objektivnost pesme,ali pesnik opisujuci slike sa urne u opis
unosi svoje divljenje i uzivanje i time prozima pesmu licnom emocionalnposcu.
Pesma pocinje obracanjem objektu,pesnik inicira pitanjima razgovor sa urnom koja je dete
tisine starog vremena.Ona je od kamena,otporna na promene,vecna za razliku od pesnika.Pesnik
pomera svoj fokus sa urne na pojedinacna umetnicka dela zastupljena na njoj.Melodije sviraca na
urni (one koje ne cujemo) su jos draze od svih slusanih jer ih nasa masta moze zamisljati kako
god zeli.Pesnik se zatim direktno obraca ljubavniku i sviracu i uverava ih da ce njihova muzika i
ljubav vecno trajati.Kitsova ideja se postepeno razjasnjava-umetnost zadrzava srecne trenutke u
zivotu i prikazujuci ih ona ih ovekovecava.Ljubavnici i svirac ce trajati nepromenjeni sve dok
traje urna,a granje na njoj ce ostati vecno zeleno.Izrazen je i dugacak kontrast izmedju srecne
ljubavi prikazane na urni i zemaljske koja je prolazna senzacija.Pesnik se u zavrsnim stihovima u
himnicnom tonu opet obraca urni.Ona je postala simbolu neprolaznosti lepote umetnosti i on joj
se obraca kao takvoj,kao prijatelju coveka koji ce godinama prenositi vecnu poruku lepote
iskazanu snaznom sentencom u poslednja dva stiha.
LJERMONTOV-JEDRO
Prikazano je belo jedro na pustom plavom moru.Lirski subjekt se pita sta ono trazi u tudjini i
zasto ostavlja rodni kraj.Talasi igraju,vetar zvizdi,jedro ne trazi srecu ali ni ne bezi od nje. Pesma
je sastavljena iz tri katrena,smenjuu se osmerci i deveterci.Rima je ukrstena.Prva strofa se sastoji
iz dva dela.U prvom delu strofe prisutan je motiv usamljenog jedra koje se nalazi na beskrajnom
plavom moru.To usamljeno jedro je kao i sam pesnik,ono trazi neprekidnu uznemirenost i odbija
cak i privremeni odmor,sto je vrsta karaktera prkosenja samom sebi.Romanticari veruju u
fatalnost i da ce biti u bolu i agoniji sve dok ne dostignu Vrhunac jer samo Vrhunci predstavljaju
prava istinska osecanja.Njima zato uvek treba nesto vise,izlaganje opasnosti da bi se dostigao
Vrhunac.U drugom delu strofe postavlja se pitanje lirskog subjekta-zasto je jedro napustilo rodni
kraj i otislo u tudjinu?Njemu nista ne preostaje ali ono plovi a samo dok plovi moze dostici svoj
cilj.Kolorit u pesmi je naglasen,istaknute su bela,plava i zlatna boja (boje vizantijskih
ikona).Jedro simbolizuje stanje pesnika tako ono baceno u oluje oslikava njegova unutrasnja
osecanja:nemir,strast..Slike u pesmi su dinamicne,prikazano je jedro u oluji koje se bori sa
burama.Auditivne slike:valovi pljuste,katarka skripi,vetrovi jece.Epiteti:plava magla mora,zlatni
zraci.
JEZERO-AMARTIN
"" -
1.:

. , ,
.
, "
". : , ,, ,
.

 , ,
.
2.:
16 . ( )
3.:
.
. , ,
, . l
, .
,, . ,
, , .
, , ,
.
, . "
", , .
4. : ( .. ,,,)
.:
, , , ...
EVGENIJE ONJEGIN - PUKIN

, , ,
. ,
. 14 , (abab
ccdd effe gg). .
, ,
.
, ,
.

.
,
, ,
. ,
.
, ,
,
.
,
.
, , .
, .
;
. .
, .
, , .

 ,
,
.
,
. ,
,
, .

KRATAK SADRAJ
, ,
.
, ;
, .
. , ,
, .
, .
. ,
, . ,
, ,
, . .
. ,
, .
. .
. .
, .
, . , ;
, , .
(, , )
e -
.
, , , .

.

, (
), .
(
). , -
. , ,
. 19. .
, , .
,
.
, ,

 .
, , ,
, .
,
,
,
. ,
,

.

.
.
,
.
, ,
, .
;
.
LENSKI - , .
, ,
, .
,
. ;
, .
,
. , ,
, , .
.
.
,
: , ,
... ,
. ,
, ,
. ,
.
, .
.
, ,
. ; ,
.

, ,
.
ATJANA - .
, ,
. . ,
, ,

, .
,
(, ),
. ,
, ,
. , ,
, ,
.

. , ,
, , ,
,
, .
, ,
, ,
, .
, , .
OLKLOR- .
,
, .

, , .
, . (
)
.

( ) ( )
( ) ( , ).
. ,
.

, ,
, . .
. .
. .
, , , .
. , ,
. , .
. .
. . ,
. .
. , , . .
. , .
. . ,

 , ! . . .
. ,
. . . , .
, . . ,
. . . .
. .
DNOS AUTORA I JUNAKA (
)

.
, .
,
, , .
;
. , ,
.
, ,
. ,
. .
( , , ),
. , ,
( , ,
),
.
. ,
, .
.
, (,
...), .
19.
. .
. , ,
.
. , 19. .
, ,
, , .
, .
"
, . .
. ,
. .
BJASNITI ZAPLET
.
(

 ).
. , ,
.
, , ...
. ,
. . ,
. .
, .
,
.
. .

SUDBINA ILJE I KOLJE

Pojedini delovi romana kao to je Zosimino itije i pria o deacima daju poruku iskupljenja ili
izmirenja. Susret Aljoe sa deacima zapoinje dogaajem sa deakom Iljuom koji je branei
ast svog oca Aljou ujeo za ruku. Posebno je potresna pria o Iljui, veoma emotivnom deaku,
koji se u poslednjim danima svog ivota mui jer ne moe sebi da oprosti to je nakodio psu
uki stavivi mu iodu u pare hleba. On je iveo u uverenju da je pas zbog njega nastradao, i
jedino to je eleo jeste da opet vidi uku. Pred Iljuinu smrt voa druine, deak Kolja, naao
je psa i doveo ga Iljui. Kolja donekle podsea na Ivana Karamazova; smilja takoe zloin koji
e drugi umesto njega izvriti. Kolja postavlja zamku koja uini da seljak ubije gusku i za to
bude kanjen. Ovaj isti deak e pitati Aljou da li je istina da religija propoveda da e svi ustati
iz mrtvih, iveti opet i videti jedan drugog, pa ak i Iljuu koji je umro. Aljoa deaku odgovara
da e neizostavno svi vaskrsnuti, videti se i veselo ispriati jedan drugom ta je sve bilo. Oni
odlaze drei se za ruke. Idemo sad slono, drei se za ruke kae Aljoa deacima, a Kolja
ponavlja: I veno tako, celog ivota, drei se za ruke. Time se roman zavrava. Izmirenje
deaka nad Iljuinim grobom ima znaenje epitafa na poetku romana, odlomka iz Jevanelja po
Jovanu, a to je da nov ivot proizlazi iz smrti.
U romanu postoje tri smrti: smrt oca Fjodora Karamazova, Zosime i deaka Iljue. Da se
sloimo ovde, kod Iljuinog kamena, da neemo nikad zaboraviti, prvo Iljuu, a drugo jedan
drugog. I ma ta se kasnije desilo s nama u ivotu, makar se i dvadeset godina od sada ne sreli,
ipak da se seamo kako smo sahranjivali jadnog deaka, koga smo ranije gaali kamenjem, tamo
kod mostia, seate li se? a zatim smo ga svi tako zavoleli. On je bio divan deak, dobar i
hrabar, oseao je ljudsku ast i gorku oevu uvredu, protiv koje se i pobunio. (Braa
Karamazovi, str. 483.) Slika izmirenja je duboko hrianska. Roman se zavrava ovozemaljskim
usklikom radosti. Karamazove, mi vas volimo!... Mi vas volimo, mi vas volimo...Ura za
Karamazova! I neka je vean spomen umrlom deaku!
ANROVSKE ODLIKE FAUSTA I KOMPOZICIJA

anrosvko odreenje je problematino. Dramom ga ini svakako dijaloka forma i podela na

scene, koje ak nisu grupisane u inove, karakteristine za klasinu dramu. Drugi problem
kategorisanja dela u jedan konkretni anr je lirizam i nemogunost da se lako izvodi na
pozornici. Razlog lei u tome to se u romantizmu pojavljuju prvi put takve drame, u skladu sa
romantiarskom poetikom naruavanja strogih anrovskih podela, normi, koje e Georg Luka
nazvati dramom za itanje.
Faust poinje trostrukim prologom: 1.Posveta sadri autobiografske elemente, posveena je
voljenoj, odnosu pesnikovoj prema njoj, ali govori I o svom odnosu prema delu, od lelujavih
oblija do uoblienih likova. To su motivi koncipirani davno u pesnikovoj mati i koji sada
ponovo obuzimaju pesnika. 2. U predigri u pozoritu Gete sukobljava tri razliita miljenja o
umetnosti: glumac rauna na aplauz, upravnik n azaradu, a pesnik na umetnost. Faust ne poinje
in medias res, delo se prikrada. 3. Prolog na nebu odreuje metafiziki okvir Fausta. Gete
izlae ovekovu prirodu, koju bog vidi na jedan a avo na drugi nain. Ovaj prolog je
intertekstualna veza sa Knjigom o Jovu. Faust je na Jovovom mestu, ovek koji znanje shvata
kao mo, ne slepi vernik. Kao ovek sumnje, skepse, i saivanja i znanja treba da bude stavljen
na iskuenje. Bog se kladi na faustovu plemenitost koju e mefisto da iskuava.
Prvi deo tragedije se sastoji od niza scena koje oslikavaju prostornu
ili vremensku
u skladu sa hrianskim kalendarom (Uskrs) ili nekim paganskim praznikom koji ima veze sa
kontekstom radnje. Poinje u no. Faust u prvoj svojoj pojavi otkriva svoje nezadovoljstvo ili
oajanje i to mu gomilanje znanja nije donelo nikakvu satisfakciju. Dolazi Mefisto i klade se.
Opklada je bila u tome da Faust nikad nee smeti rei da je doiveo takvo ispunjenje da eli da
ono veno traje. Sve to sledi je borba izmeu njih.
ANALIZA ODLOMKA U POETKU BEE RE
Faust je u svojoj radnoj sobi, bavi se prevodom Novog zaveta, Evanelja po Jovanu. U poetku
bee re, i re bee u boga i bog bee re. U grkom original za re stoji logos, to moe da
znai misao, re, volja, delo, ljubavFaust redefinie prvi redak Jevanelja, odluuje se na
delo to je u skladu sa idejom speva. U tom delanju se prepozna faustovsko u Faustu; Delatni
princip je faustovski princip. U njemu je obuhvaeno i ono erotsko i ono tragino. Faust je ovek
koji logos sveta, duplju sutinu sveta, vidi u delanju. Meutim, ljubav je isto tako spasonosni
princip kao I delanje.
FABULARNI TOKOVI
Postoje tri fabularna toka u Faustu. Jedan fabularni tok se odvija na nebu. Iz perspective
arhanela (Rafail, Gavrilo, Mihail) slavi se Gospod i harmonija kosmosa. Izlae se ovekova
priroda koju bog vidi na jedan a avo na drugi nain. Mefisto smatra da je ovekova ogreznost u
zlo nepopravljiva i ona se sudara sa boijim
optimizmom. Bog se kladi u Faustovu
plemenitost, koju e Mefisto da iskua. Drugi fabularni tok je vezan za Mefista i Fausta. Opklada
koju njih dvojica sklapaju se sastoji u ovome: Faust se kladi da nikada nee rei da je doiveo
takvo ispunjenje da eli da ono veno traje. Sve posle to sledi je borba izmeu njih. TRei
zaplet se odnosi na Gretinu tragediju, odnosno na ljubavnu priu Fausta i Grete. Njihova ljubav
ne void ka srei, ona je vezana za krivicu, gomilanje zloina i zavrava se tragino Gretinim
ekanjem.
VEZA FAUSTA I TRADICIJE

Gradju za Fausta Gete preuzima iz folklore, tacnije iz lgende o istorijskoj licnosti obavijene
velom tajni, misterioznom Johanu ili Georgu Faustu, koji se pedstavljao kao lekar, astrolog I
carobnjak. Iako se podvizi kojima se hvalio ovaj razmetljvac I avanturista odvijali neretko uz
pomo natprirodnih sila, savez sa djavolom se ne pominje. Tek ce kasnije, u narodnoj fantaziji,
posle smrti, istorijske, nastati Faust, naucnik, filozof, carobnjak, koji sklapa savez sa djavolom,
prodaje dusu, ali ipak uspeva da je spase kalanjem. Prodor apokrifnog motiva o kusanju djavola I
prodaji duse Satani uticao je na formiranje usmenog predanja o intrigantnoj svestranoj licnosti, a
od Fausta stvorio simbol suprostavljanja stegama hrianske dogme I tradicije.
Ubrzo nakon usmene, pojavljuje se I pisana forma legende, vec krajem 16. Veka, a zatim postaje
inspiracija mnogim piscima koji vec postojecu gradju uoblicavaju na drugaciji nacin, a stav o
Faustovoj sudbini varira od odbojnosti, kritike, komike do saosecanja sa njegovom tragedijom u
opteljidskom znaenju, kao to je to kod Getea.
Od naizgled trivijalnih detalja biografije oveka sa margine drutva svog vremena, stvorio je
simbolike motive, dao im poetski, misaoni karakter. Delo u kom je realne podatke uoptio u
sveopte ideje, motive, prozeto je trima vremenskim ravnima: prolim, sadanjim I buduim
dogadjajima, to jo vie legitimie Geteovog Fausta, kao vanvemenski I kao pregled ljudskih
iskustava, poimanja sveta, egzistencije I zelje za spoznajom.
GOGOLJ NOS
Jutro je 25. mart, berberin Ivan Jakovljevi se budi I pronalazi nos u sredini hleba. Prepoznaje da
je to nos majora KOvaljova, kojeg je brrijao svake srede I nedelje. Njegova ena se izdire na
njega I tera gad a se otarasi nosa. On to I pokuava ali mu nikako ne polazi za rukom daga se
rei. Odluuje na kraju da ga baci u Nevu. Kad ga je bacio sa mosta u reku, osetio je kao da je
bacio kamen sa srca. Meutim, zove ga policijski nadzornik I ispituje ta to radi na mostuTu
priu obavija magla I ne zna se ta se dalje desilo.
Major Kovaljov se budi I kad se pogleda u ogledalo, umesto nosa ugledao je veliku ravninu.
Izbezumljen, kree u bezglavu potragu za svojim nosem.Nalazi se u Kazanjskoj crkvi u liku
oficira, I pita ga da mu se vrati. Nos mu odgovara da je on svoja sopstvena linost I bei od
njega.
Kovaljov eli da stavi u oglas da je izgubio svoj nos, opisao je sve njegove osobine, ali mu oni
ne daju da tako neto stavi u oglase. Na njegovu sreu pojavljuje se policajac sa pronaenim
nosem obavetavajui ga da je njegov nos imao svoj plan I bio spreman poi u Rigu. Kovaljov
pokuava da vrati nos ali nos nije hteo da se namesti I stoji na starom mestu. Svet je poeo da
pria I cela prestonica da bruji o tome kako Kovaljovljev nos izlazi svaki dan da eta ulicama
Petrograda. Meutim, nos se odjednom vratio svom vlasniku. Kovaljov sav srean odmah izlazi
da proeta sa njim. Vien je kako svakog dana redovno eta sa svojim nosem uvek raspoloen za
alu.
Cela pripovetka obiluje elemnetima fantastike. Sam naslov pripovetke Nos, a kad se obrne red
slova u njemu, dobija se imenica SON, to znai san, a on sugerie da je re o nestvarnim
dogaajima. Pria poinje 25. Marta, a zavrava se 7. Aprila, to predstavlja nulto vreme
razliku izmeu julijaknskog I gregorijanskog kalendara. Te stvari kazuju da je re o onostranom
vremenu.
Izgubljeni nos se javlja u dva oblika: javlja se kao izgubljeni deo tela majora Kovaljova, a javlja
se I kao antropomorfizovan oblik - kada se nalazi u Kazanjskoj crkvi u liku oficira. U kazanjsku

crkvu su ulazili samo mongoli, pateri, odnosno satanske sluge za Ruse. Tu se vidi uee
demonskih sila u pripovetci. Takoe ono se primeuje I u samoj eni berberina Ivana a I na
natpisu njegove radnje I krv putamo.
INJEL GOGOLJ
U jednom nadletvu radio je inovnik Akakije Akakijevi Bamakin. Njegov posao je bio da
prepisuje akta. Niko ga u nadletvu nije uvaavao, ali njemu to nije bilo ni bitno on je uivao u
svom poslu. Prepisivanje akta za njega je blo itav jedan svet, inilo se da za njega nita drugo i
ne postoji. Nije nikad pazio ta radi i ta se dogaa na ulici, samo je razmiljao o svom divnom
poslu. Meutim, javio se neprijatelj svih onih koji imaju slabu platu inovnika u Petrogradumraz. Akakije je imao neki stari, ishabani vic-mundir kojeg odluuje odneti krojau Grigoriju
Petroviu na prepravku. Grigorije mu govori da to nije migue, da je njegov vic-mundir toliko
neupotrebljiv i nepopravljiv da jedino reenje koje mu nudi je da mu iskroji nov injel. Akakije je
nesrean i oajan jer e ga on puno kotati, ali on ipak pristaje. tednjom polako dobavlja novac,
navikao je ak da uvee nita ne jede, ali zato se hranio duhovno, zanimao se idejom o buduem
injelu. Postao je ivlji, vri, sanjanje o injelu mu je otvorio itav jedan novi svet. Njegov
najsveaniji dan u ivotu je bio kada je dobio injel. Svi u nadletvu su saznali za njegov novi
injel, estitali mu i pozvali ga na veernje okupljanje. Akakiju je to bilo prvi put dag a pozovu,
prvi njegov izlazak nou na ulicu. Na zabavi se Akakije kratko zadrao. Vraa se kui, odjednom
osea strah, magli mu se pred oima i iznenada se pojavljuju ljudi koji mu kradu injel. Sutradan
odlazi da se ali uticajnoj linosti po savetima svih. On se izdire na Akakija, koji se onesveije
od straha, razboljeva se od hladnoe na putu do kue i umire. U Petrogradu poinje da se pria
kako se nou pojavljuje inovnik i skida sa ljudi injele, policija pokuava dag a uhvati, ali
nikako ne uspeva. Kraa injela prestaje kada je ukraden injel uticajne linosti.

SKAZ GOGOLJ
Skaz predsravlja umetniku imitaciju ili stilizaciju usmenog kazivanja. Termin u nauku o
knjievnosti uvodi Boris Ejhenbaum 1924. godine u studiju Kako je napravljen Gogoljev
injel i pomou njega objanjava nain prenoenja usmenog govora u pisani tekst. Postoje dve
vrste skaza: interpretativni (oznaava neposredno prenoenje, imitaciju ili stilizaciju govorne
rei) i narativni (odreuje kompoziciju dela pomou nekoliko razliitih postupaka).
Inter. skaz se moe zasnivati na dvojnoj semantici koja koristi kalambure i etimoloke figure.
Zato Gogolj voli imena, nadimke, prezimena, Pamakin, ime Akakijevi je odreeno glasovnom
kombinacijom. Glasovna komika ovog imena sastoji ne samo u neobinosti, ime je smeno i po
svojoj jednostavnosti., Govor A.A. je uvek praen komentarom, sastoji se od priloga i takvih
reca koje nita ne znae. Artikulacija mu je isprekidana. Za razliku od A.A. govor krojaa
Petrovia je prilino zgusnut, strog i odluan, delje koa contrast.
Narativnim skaz se slui promenom tona pripovedanja: smenjuju se objektivno i subjektivno,
epsko i sarkastino, humoristino i patetino a u pogledu forme smenjuju se anegdota i
melodrama. Melodramske episode iskoriene su kao kontrats kominom pripovedanju u obliku
reakcija na neovenost i svirepu brutalnost koje okruuju Akakija. Posmatranje sveta
knjievnog dela kao odvojenog od stvarnosti omoguilo je Gogolju da unese fantastine
elemente. Koristi jo grotesku i hiperbolu. Unutranji svet za A.A. nije nitavan, ve je zatvoren,

fantastian, svoj vlastiti. Taj svet ima svoje zakone i proporcije , prema njemu ivi injel dobija
razmere.
EHOV-DAMA SA PSETANCETOM
Glavni junak Dmitrije Dmitri Gurov je doa na Jaltu na odmor. On posmatra novo lice koje se
pojavilo na morskoj obali, plavuu omanjeg rasta koja je svakog dana etala sa belim psiem i
ima jaku elju da je upozna. Gurov ima troje dece i enu koju je smatrao ogranienom, runom i
koju je odavno varao. Inae je ene smatra niom rasom ali nije mogao bez njih, bio je prijatan
prema njima, simpatian i privlaan te je svestan toga krenuo da se upozna sa Anom
Sergejevnom, damom sa psetancetom. Saznao je da je udata, sam na odmoru i do joj je dosadno.
Jedne veeri na pristanitu Gurov je ljub i oni odlaze u neku hotelsku sobu. Ana je bila
bojaljiva, zbunjena i nemirna, odisala je istotom naivne ene koja jo nije mnogo toga
proivela. Pria mu svoj ivot kako se mlada za mua udala, morila ju je znatielja i sad vidi da
je sebe a ne njega prevarila. On ju je umirivao iako mi je to sve bilo neumesno i dosadno. Doao
je as njihovog rastanka, Ana je morala da se vrati muu kui a i on se vraa svojim obavezama.
Gurov je mislio da e se prestati seati Ane, ali su uspomene n anju jo plamtele. Prolost mu se
u uobrazilji meala sa onim to e tek biti.Ana u je dolazila ne samo u san, nego je ila s njim
svuda koa senkaOdluuje da je pronae pa to i ini. Kada ju je ugledao u pozoritu osetiop je
da njemu nema milijeg i vanijeg stvorenja od nje, da je ona sva njegova tuga i radostGovori
mu da je i ona sve vreme mislila o njemu I dogovarju vianje u Moskvi. Poinju da se sastaju,
krujui se od sveta. Voleli su se neno kao mu i ena, kao neni prijatelji, ali im je bilo
nepojmljivo to je on oenjen a ona udata. ele da s eizbave od potrebe da se kriju i obmanjuju,
ali je oboma jasno da je do kraja jo daleko i da najtee tek poinje
DEBELI I MRAVI
Dva star prijatelja iz detinjstva se sluajno sastaju na eleznikoj stanici, obojica su prijatno
iznenaeni. Mravi-Porfirije mu predstavlja svoju portodici, svoju mravu, visoku enu i sina
gimnazijalca, i ushieno se podstea njiohovih kolskih dana. Govori da je sluio u ministarstvu,
da ima orden Stanislava.. ali da je sad premeten u novo odeljenje i tu je ef odseka. Plata mu
je slaba, ali se snalazi nekako..Mia (Debeli) samo odgovara da je tajni savetnik. Na te rei
se cela porodica mravih zgrila, pogurila i smanjila. Mia govori prijatelju da takva ton nije
potreban s njim da zauzima jer su oni prijatelji iz detinjstva. Meutim, na licu mravog se javilo
toliko strahopotovanja, poniznosti i sladunjavosti da se to tajnom savet6niku smuilo. Pruio
mu je ruku, okrenuvi pritom glavuSve troje su se ponizno poklonili, nasmeili i sve troje
behu prijatno iznenaeni
UJKA VANJA- FABULA
Profesor Serebrjakov i njegova ena Jelena Andrejevna dolaze na imanje profesorove prve ene i
svojim dolaskom unose nemir u ivot domaina. Vojnicki, brat profesorove prve ene, i Sonja
njegova erka iz prvog braka, posvetili su ceo ivot brizi oko imanja. Vojnicki (ujka Vanja)
proklinje ivot na selu koji mu nije dozvolio da ostvari svoje mogunosti i ambicije, osea se
prevarenim jer se ispostavlja da je profesor zapravo bio neuspean, sva njegova nauka jalova i

bez traga, zaboravljen im je penzionisan. Zaljubljuje se u Jelenu Andrejevu, a to dodatno

pojaava njegovu mrnju prema profesoru. Jelenina lepota nedozvoljava ravnodunost, te se i
doktor Astrvo zaljubljuje u nju. Njega voli Sonja ve nekoliko godina, ali on ne obraa panju na
nju, ve radije bira da voli lepoticu koja sa sobom donosi pusto, mada ni ona nije ravnoduna
prema njemu. Sve to professor Serebrjakov ne promeuje, suvie je obuzet svojim reumatizmom
i svojim knjigama, ali mu je Jelena ipak verna. Profesor eli da proda imanje u kome je Vojnicki
uloio ne samo itav ivot, nego koje mu je jedini izvor sredstava za ivot. Osea se uvreenim i
ponienim uzima pitolj i puca na profesora, ali ga promauje, kao to promauje ulogu heroja.
Poinje da jadikuje nad samim sobom, itav prizor vrhunac dostie u trenu kad on vidi sebe u
oima drugih. Profesor i Jelena odluuju da odu. Vanja i Sonja u zavrnom prizoru svode raune
svojih promaenih ivota, Teljegin tiho svira, Marija Vasiljevna zapisuje neto na marginama
broure, Marina plete arapu ivot se vraa istim tokom kojim je tekao do dolaska profesora i
njegove ene

LIKOVI U UJKA VANJI

Mnogobrojnost likova je karakteristina za ehovljeve drame. U Ujka Vanji ih je 9.
Vojnicki (ujka Vanja) je sin Marije Vasiljevne, posvetio je ceo ivot brizi oko imanja, nesreno je
zaljubljen u profesorovu enu i proklinje svoj promaeni ivot u kome se sve vreme rtvovao za
drugog.
Sonja je erka profesora, pametna, ali ne i lepa. Nesreno je zaljubljena u doktora Astrova koji
pak voli Jelenu Andrejevnu.Iako je doctor, Astrovu pacijenti umiru, a od ljudi se okrenuo
umama i osea ravnodunost prema svemu sem prema lepoti.
Jelena seje pusto po svemu, njena lenjost je zarazna, kao to je njena lepota razorna za sve.
Od profesora je dosta mlaa, u njoj ivot i strasti i dalje bujaju (osea privrenost prema
Astrovu), ali ih ona ipak utiava i ostaje verna muu. Serebrjakov je egoista, samoivi starac koji
svojim reumatizmom i hirovima mui sve oko sebe. Slavni profesor, koji je zaboravljen im je
otiao u penziju, jalovaje uenost koja iza sebe nije ostavila nikakvog traga.
Marija Vasiljevna, Teljegin i Marina ne spadaju u glavne likove, ali nisu ni klasini sporedni
likovi, jer imaju svoj ivot. Marija Vasiljevna ne prestaje da ita naune broure koje joj stiu sa
svih strana, Marina se ali kako odavno nije jela rezanca, a o Teljeginu znamo bar da ga je ena
ostavila sutradan posle venanja, ali je on jo uvek voli.
Jedini pravi sporedni lik je radnik koji u prvom inu najavljuje dolazak Astrova. Kome je delo
ime, ehov mu je ujedno dao ivot.

ODLIKE STVARALATVA KOD EHOVA

U ehovljevim dramama postoje izvesne razlike u odnosu na klasinu dramu. On nije private
dogaaje dramatizovao do te mere da postanu velika pitanja koja ovek upuuje svemiru. Junaci
ne ine nita protiv ega bi bogovi ili priroda imali razloga da se bune. Svi njihovi postupci
bogove I prirodu ostavljaju ravnodunim. Svi njegovi likovi su u osnovi komini, ali je re o
neobinim karikaturama, nesrea podjednako pogaa sve. Njegove drame imaju jednostavan
okvir. U Ujka Vanji sve se zbiva oko dolaska profesora na imanje njegoveprve ene. Njemu

nije potrebna klasina drama sa poetkom, sredinom i krajem, ve ivotne okolnosti u kojima e
se sve linosti drame nai na okupu da bi se posle razile, i razlog koji ih je okupljao ne postoji
vie. Kod ehova se primeuje izvestan nedostatak fabule , on se fokusira na unutranji svet
junaka. Kompozicioni plan predstavlja protok vremena. Drame nemaju klasian poetak i kraj,
pravi poetak lei negde daleko u prolost, a kraj se ne deava neim apsolutnim, poput smrti.
Ono to se nalazi u drami samo je mali iseak dogaaja. U Ujka Vanji su izloena deavanja
koja poinju letnjeg popodneva, a zavravaju se jesenje veeri. Vreme tim smenjivanjima
godinjih doba dobija nov kvalitet, njegovo proticanje ima odreeni ritam, a taj ritam je veliki
ciklus raanja, umiranja I obnavljanja ivota u prirodi. Ono to se junacima u Ujka Vanji ini
kao velika i tragina kriza bie zaboravljeni sluaj u mraku vremena. ehovljevljeve drame
poseduju simboliku. U Ujka Vanji uma simbolizuje unitenje. Nju ljudi unitavaju nemilice
kao to se meusobno unitavaju. To je takoe unitenje besmislene lepote: uma je korisna ali
ima svoju lepotu koju ljudi grubo unitavaju radi kratkotrajne koristi.
RASKOLJNIKOVLJEV LANAK
-

Porfirije: itava stvar je u tome to se u njegovom lanku svi ljudi dele na obine i
neobine. Obini treba da ive pokorno i nemaju prava da pokaze zakon zato to su,
znate, obini. A neobini imaju pravo da ine savkojake zloine I da gaze zakon na sve
mogue naine zato to su neobini.
Raskoljnikov ga osporava; neobini nisu neminovno duni i obavezni initi razna nedela.
On je aludirao na to da neobian ovek ima pravo da dozvoli svojoj savesti da
prekoraipreko izvesnih prepreka, i to jedino u sluaju ako to zahteva ostvarenje
njegove ideje (ponekad moda spasenje za celo oveanstvo).
Govori da Njutn i Kepler bi imali pravo, to jest ak bi bili duni da uklone deset ili sto
ljudi ako bi im oni stajali na putu da bi objavili oveanstvu svoja otkria.
Svi zakonodavci i upravljai oveanstva, bez razlike bili zloinci (.), samim tim to su
dajui nov zakon, gazili stari a koji je drutvo od predaka nasledilo i potovalo kao
svetinju, i nisu se zaustavljali pred krvlju, ako im je samo krv mogla pomoi.
Govori da svi ljudi koji su iznad opteg proseka, to jest svi oni koji su u stanju da kau
neto novo, da oni svi moraju, po svojoj prirodi, neminovno biti zloinci.
Drugaije im je teko izai iz obinog koloseka, a da ostanu na koloseku, ne mogu na to
pristati po svojoj prirodi ak su duni da hne pristanu.
Veruje u svoju glavnu misao, a to je da se ljudi po prirodnom zakonu dele na dve
kategorije: na niu (obine), takorei na materijal koji zlui jedino za radjanje sebi
slinih; i naprave ljude, to jest one koji imaju dara ili talenta da u svojoj sredini kau
novu re.
Osobene crte obeju kategorija su otre: prvu kategoriju ine ljudi koji sup o prirodi
konzervativni, pristojni, koji ive u poslunosti i vole da sluaju. Oni su duni da budu
posluni, je rim je to ivotna namena, i tu nema uopte neega to bi njih poniavalo.
U drugoj kategoriji svi gaze zakon, to su ruioci, ili su naklonjeni tome po
sposobnostima.
Zloini tih ljudi su relativni i veoma razliiti; veinom zahtevaju obaranje postojeeg
sistema u ime neeg boljeg.

Ali, ako je takvom oveku potrebno da zbog svoje ideje prekorai makar i preko lea,
preko krvi, a to sebi mirne savesti moe dopustiti uostalo u zavisnosti od ideje i namera.
Prva kategorija: gospodara sadanjosti druga budunosti.
Prvi odravaju svet i umnoavaju ga brojno; drugi pokreu svet i vode ga cilju.
I jedni i drugi imaju potpuno jednako pravo da postoje.

VELIKI INKVIZITOR
U 16. veku je bio obuaj da se u pesnikim delima dovode na zemlju nebeske sile.
- Dolazi on, nita ne govori, samo uti I prolazi; oveanstvo ga 15 vekova eka sa verom.
Dogaala se uda u to vreme.
- U Nemakoj se javila nova jeres tim tim vatrenije verovali ni koji su bili verni.
- On zaeleo da se pojavi maker na tren u narodu koji se muio, patio i bio smrtno grean,
ali ga je voleo.
- U paniji, Sevilji najstranije vreme inkvizicije.
- Posetio narod i to ba onde gde su u to vreme buktale lomae; siao u istom liku
oveanskom.
- Svi ga odmah poznali narod leti ka njemu, kupi se oko njega u gomilama on im alje
toplinu ljubavi koju mu uzvraajulei slepog starca.
- Narod plae i ljubi zemlju po kojoj hodi.
- Oivljava mrtvu sedmogodinju devojicu. ().
- U narodu zbunjenost, uzviciOdjednom dolazi Veliki Inkvizitor (devedeset godina,
visok i prav, isuenog lica, upalih oiju, ali iz kojih sija ar).
- U gruboj monakoj mantiji; video sve, kako je oivljena devojica; i pogled mu seva
ljutom vatrom.
- Nareuje da ga uhvate.
- Baca ga u tamnicu, nasamo razgovara s njim; pita ga to je doao da im smeta.
- Govori da ne zna niti eli da zna jel to zaista on, ali da e ga sutra osuditi spaliti na
lomai, a da e narod koji mu je ljubio stope nasrnuti na njega.
- Zarobljenik uti sve vreme i sam starac primeuje da nema prava da ita dodaje o
onome to je ve reeno.
- Govori mu da nema prava da objavi tajnu sa sveta s kojeg je doao: ne sme ljudima
braniti slobodu koju je tako branio dok je bio na zemlji.
- Sve to nanovo proba bie napada na slobodu ljudske vere, jer e se javiti kao udo.
- Tri pitanja koja mu je pre postavio veliki duh u pustinji najdublja i najmonija tri
pitanja dokaz su venog ljudskog uma.
- Inkvizitor pripisuje sebi u zaslugu to je savladao slobodu, a uinio je to da bi ljude
usreio - tad je bilo mogue prvi put pomisliti o srei ljudskoj.
- Prvo pitanje: slobode-on je krenuo u svet golih aka, sa obeanjem slobode koju ljudi
nemgu shvatiti I koje se boje jer nita nije podnoljivije od slobode za oveka.
- Kad bi nudio hlebove, potralo bi veanstvo za njim.
- A on odgovara da ovek ne ivi samo od hleba, a oni e na to rei: nahrani, p amoe
zahtevati od njih vrlinu.
- Inkvizicija narodu daje hleb, nema ni slobode ni hleba dovoljno za sve jer ljudi to nisu
kadri meu sobom podeliti.
- Tajna ljudskog bia nije u ivljenju, ve u tome zato da ivi

si zaboravio da je spokojstvo, ak i smrt, oveku milija nego slobodan izbor u

poznanju dobra i zla?
oveku nije smeo dati slobodu izbora; udo, tajna, autoritet-tri sile koje sum ogle
pobediti savest ljudi, odbacio je sve to.
Nije znao da e ovek im odbaci udo odmah odbaciti I boga, jer ovek ne trai toliko
boga koliko udo.
Nije siao sa krsta ne elei da udom zarobi oveka, udio je za slobodnom verom, a ne
udom.
Potujui ga toliko, ti kao da si pristao da se s njim saosea, jer si suvie mnogo od
njega zahtevao; da sig a manje potovao, ti bi manje od njega i traio, a to bi bilo blie i
ljubavi
Inkvizitor govori da oni vole oveka jer su vratili tajnu i autoritet; pita ga to je doao da
smeta, da uti?
Dozvoljavaju ljudima da gree-preuzimae njihov greh;
Govori da e ljudi na prvi znak njegove ruke poleteti da zgru eravicu oko lomae na
kojoj e biti spaljen zato to je doao das meta.
Kada je Inkvizitor uutao, eka neko vreme da uje ta e mu zarobljenik dgovoriti.
Teko mu pada njegovo utanje.
Isus ga ljubi u usta; starac odlazi kroz vrata i govori mu da ide i ne dolazi vie nikada;
puta ga u tamne gradske ulice.

GAVRAN PO
U stranoj olujnoj noi pesnik ita knjige starine. Neko mu kucka na vrata, misli da je to putnik
koji bei od kie. Pesnik raszmilja o devojci aneoskog lika koje vie nema, o Lenori. Putnik
moli da ga pesnik pusti unutra, a on otvara vrata ali je napolju samo mrak. Pesnik se osea
uplaeno, apue u mraku ime voljene, jeka mu odgovara reima nikad vie. Vraa se u sobu,
otvara prozor kroz koji ulazi gavran i slee na kip Palade. Pesnik poinje razgovor sa pticom
koja mu daje uvek jedan te isti odgovor nikad vie.Njega zanima kakvu mu sudbu pie ta ptica.
Naziva je zlim prorokom i pita je da li e u Edenu zagrliti Lenoru, a gavran daje svoj uobiajeni
odgovor nikad vie. Pesnik tera crnu pticu u oluje divlje a gavran ostaje i dalje mirno da sedi
na Paladinom kitu
Po je u filozofiji kompozicije ukazao na nastajanje svoje pesme. Gavran se sastoje od 108
stihova, on govori da zbog jedinstav utiska pesma mora da bude kratka. Ritam u pesmi je
proheljksi, stih potpuni osmerac koji se smenjuje sa nepotpunim sedmercem, a ovaj se ponavlja u
pripevu petog stiha i zavrava se nepotpunim etvorostihom. Njegova poetika nije entuzijastika,
jer ona korak po korak objanjava kako je njegovo delo nastalo i kako je ono proizvod razuma
ane mate. S toga prvo pria o formi dela, zatim ga analizira. Govori o predmetu pesme smrti
lepe ene i zbog ega je ba takav spoj napravio (lepota i tuga). Smrt je najstariji predmet po
opteljudskom shvatanju. Govori o kontarstu (no-dan, svetlost-tama, oluja-tiina sobe, bela

Palada-crni gavran). Mesto mora biti ogranieno, soba ljubavnika, jer se u njoj nalaze
uspomene na mrtvu dragu. Da bi pesma bila celovita potrebne su joj jo dve stvari sloenost i
nagoveteni dublji smisao, tako se gavran posmatra kao neka vrsta znamenja. To je ostvareno u
poslednjem stihu u slici gavrana koji ostaje veno na poprsju Paladinom.
PO PAD KUE AER
Po anru ova pripovetka pripada gotskoh prozi. Gotska proza obiluje elemntima jeze i straha.
Glavni junak predstavlja pisca koga je pozvao njegov najmiliji prijatelj iz detinjstva Roderik
Aer, da provede kod njega nekoliko nedelja. U gotskoj prozi vana je upotreba prostora, te se
ovde u tom smislu opisuje kua Aera. Imala je drevan izgled, hladne zidove, prozore nalik na
prazne oi, velike i visoke plafone. Ispred nje se nalazio crni i sumorni ribnjak, a sama kua je
zraila tajanstvenou i udnom atmosferom. Roderik je bio bolestan, patio je od izotrenosti
ula. U toku boravka u kui Aera, pisac je pokuao da razvedri svog prijatelja. Roderik je svirao
gitaru, bavio se slikanjem, i u umetnosti se najvie videlo koliko je njegov duh okrenut tmini i
smrti.
Lejdi Madelin sahranjuju u podrumu kue. Roderikovo ponaanje se promenilo, zanemario je sve
aktivnosti i poeo da besciljno luta hodnicima strane kue. Takvo ponaanje je prelo i na pisca.
Jedne noi nije mogao da zaspi, napolju je besnela oluja, no je bila jeziva i stravina. Pisac je
otvorio knjigu i itao je Roderiku. Poelo je da se deava neto udno, sve to se dogaalo u
knjizi odgovaralo je stvarnosti, a Aer je legao u naslonjau i priao o tome kako je sestru ivu
sahranio. Odjednom su se otvorila vrata i ula je ledi Madelin. Pala je na brata i njih dvoje su se
stropotali na pod mrtvi. Pisac bei iz sobe obuzet uasom. Kua se razruava po njegovom
odlasku, guta je ribnjak kao da tu nikad nije ni postojala a krvavi mesec sve to posmatra.
UKRADENO PISMO PO
Ukradeno pismo je detektivska pria. Detektivska knji. Podrazumeva pripovedno delo u prozi
ija je osnovna tema zloin I otkrivanje zloinca. Po svoju priu smeta u Pariz. Ona poinje
razgovorom Ogista Dipena i njegovog prijatelja o ubistvu ene u Ulici Morg. Njih prekida
prefekt policije koji dolazi da zatrai miljenje od Ogista o poslu koji mu je zadavao muke. Re
je o jednostavnoj, ali ludoj stvari, naime, ukradeno je pismo iz dvorskih odaja, zna se ko ga je
ukrao, ali pismo ne mogu nai kod njega uprkos tome to su njegovu kuu pretresli do temelja.
Dipen govori da e on nabaviti ukradeno pismo pod uslovom da dobije novanu nagradu.
Izbezumljeni policajac pristaje na sve, potpisuje ek i Ogist mu zaista dobavlja pismo.Govori da
je reenje jednostavno, zapravo, znao je da je kradljivac (po postupku kako je ukrao pismo)
drzak ovek i da zato nee skrivati pismo, ve e ga staviti na mesto koje je oigledno. Ogista
odlikuju velike intelektualne sposobnosti, pronicljiv je i hladnokrvan. On posmatra svet i ivot
oko sebe, ali ne uestvuje u njemu, to je odlika junaka detektivske knjievnosti. Obino se taj
junak pojavljuje u paru sa pomonikom, to ovde i jeste sluaj, Dipen razvija svoju misao kroz
dijalog sa prijateljem. Po daje prednost intelektu nad ablonima; daje sliku sreenog sveta u
kome za oveka ne postoje problem koje on snagom svog uma ne moe da rei.
BUNAR I KLATNO PO
Ovo delo spade u domen naune fantastike koja kao anr oznaava spoj nauke i fikcije. Glavnog
junaka je osudila inkvizicija, a on ne zna o kakvoj vrsti je kazne re. Nakon to mu je izreena
osuda, onesveuje se. On se budi, ne vidi nita oko sbe jer je svuda mrak. Opipava rukama
prostor oko sebe, najzad shvata da se nalazi na ivici bunara; osuen je na duhovno muenje i

opet se onesveuje. Kad otvori oi, osea da je vezan, sa jelom koje nadraava e, bez vode da
je utoli. Iznad njega se nalazi ogromno klatno koje se primetno spita, britko kao sablja, u obliku
polumeseca. Nije vie imao sumnje o tome kakva mu je sudbina namenjena, ono se klatilo tako
da je trebalo da mu presee srce. Prvi put poeo je da koristi razum u svojoj nesrei-uzeo je meso
i namazao ga na kaieve kojima je bio vezan. Pacovi, domamljeni mesom, dojurili su i presekli
kaieve, oslobodivi ga. Prostoriju u kojoj se nalazio ispunjavao je miris sumpora, zidovi su bili
iscrtani demonima i oni su poeli da plamte, teravi ga da skoi u bunar. U trenutku kad je poieo
da gubi svest i da pada u ponor, povukla ga je neija ruka, to je bila ruka generalaLasala:
francuska vojska je ula u Toledo i inkvizicija je bila u rukama svojih neprijatelja. U naunoj
fantastici vreme dogaanja je smeteno van sadanjeg. Mesto dogaanja je takoe neobino,
dekorisano je grotesknim detaljima poput demona i raznih fantastinih prikaza na zidovima
mrane elije, te i pojavom smrtonosnog klatna. Svi ti detalji otvaraju napetost, jezu, a tome
doprinosi I duhovno muenje koje je gradacisjki predstavljeno, najpre u gubljenju svesti zbog
osude, zatim kroz strah zbog nepoznatog, zbog otupelosti, izmodenosti, borbom ula, da bi
vrhunac doivelo u konanom uasu koje je trebalo da usledi-skokom u bunar. Pria se zavrava
premetanjem radnje i mesta; inkvizicija, koja je osudila glavnog junaka, nala se u rukama
neprijatelja i on je spasen.

PREDGOVOR KROMVELU IGO

Predstavlja manifest romantizma u francuskoj. On osporava naslee klasicistike poetike koja
dramsko stvaralatvo zasniva na ideji o tri jedinstva. On eli na ovakav nain da protumai
prirodu oponaanja u delu. Igo navodi da postoje tri svetska doba: prvobitno, antiko i moderno.
Svakom dobu odgovara po jedan knjievna vrsta, oda odgovara prvobitnom dobu, ep antici a
drama modernom dobu. Savrewmena muza osea da nije sve u prirodi lepo i zato on najvie
panje posveuje drami u kojoj groteska igra ogromnu ulogu ona stvara nakazno i uzvieno,
nakazno se nalazi pored ljupkog a nisko je pored uzvienog. Groteska postaje obeleje
raznovrsnih knjievnih rodova novog doba. Obeleje tog doba je i raskid sa jedinstvima u
dramskom delu. Igo smatra da je jedino bitno zadrati jedinstvo radnje a odbacuje jedinstvo
vremena i mesta. Igo takoe govori da je podraavanje pogreno i protivi se pravilimia i
uzorima. Smatra da se umetnik treba drati optih I posbnih zakona prirode. Znaaj dela ne treba
da s odreuje prema njegovom obliku, ve prema njegovoj unutranjoj vrednosti.
Groteska poezija treba da postupa kao priroda da unosi u svoja dela i svetlost i senku,
groteskno i uzvieno, drugim reima i telo i duu, ne meajui ih. Kae da nije istina groteska
nije postojala od ranije (Polifem, Selin), ali je ona u antici teila da se sakrije. Groteska je
sredstvo kontrasta, dok uzvieno predstavlja duu oankvu kakva je preienjena hrianskim
moralom, groteska e predstavljati telo. Postoji samo jedan tip lepog, dok runog ima na hiljade.
Lepo je shvaeno u svom najjednostavnijem obliku pruza nam savrsenu celinu, ali ogranicenu
kao mi.

IGO O REALNOSTI

U shvatanju predmeta knjievnosti, on se donekle postavlja kao realista, jer smatra da delo treba
da prikazuje stvarnost onakvom kakva ona jeste. Meutim, on smatra da se ni tu ne moe
dosledno potovati naelo podraavanja stvarnosti jer su stvarnost u ivotu i stvarnost u delu
priroda I umetnost - ipak dva razliita pojma. Knjievnost mora ipak zadrati svoje umetnike
pretenzije. Kao objanjenje za ovakav stav on navodi primer potpunog relaiste na romantiarskoj
predstvi gde e on ipak utvrditi da nije sve dosledno realno npr. Sid govori francuski, a panac
je (ako govori panski nee ga razumeti), govori u stihu a to nije realno, Sid je izmiljen lik,
vetaki je, stvari na sceni nisu prave I slino. Ovim primerom navodi da umetnik mora ostati
negde izmeu stvarnosti j fantazije, jer umetnost ne moe biti apsolutna realnost , ne moe da da
samu stvar, ve umetniko delo. U umetnosti se paja idealno sa zemaljskim, posmatraju sejI
zapaaju deavanja u stvarnosti, ali se ona moraju pojaati, istai, naglasiti da bi se prikazao
njihov znaaj. Tako smatra da je pored prikaza istine j stvarnost, za stvaranje najbitnije
nadahnue koje izvire iz samog pesnika, ne iz podraavanja drugih.

PREDGOVOR LjUDSKOJ KOMEDIJI BALZAK

Ljudska komedija predstavlja naziv za skup meusobno povezanih romana Onore de Balzaka.
U Predgovoru LJ.K. on govori da mu je zamisao o tom delu bila kao san, nastala je iz
poreenja ljudskog roda i ivotinjskog sveta, uviao je da drutvo lii na prirodu. Postoji veza
izmeu njegovog obimnog dela i Danteove Boanstvene komedije-obe se bave ljudima i
njihovim sudbinama. Razlika je u tome to je Ljudska komedija obuhvatila istoriju francuskog
drutva, dok je Dante svoje delo pisao i u diahronom i u sinhronom smislu. Balzakovo shvatanje
je bilo deterministiko, verovao je da sredina odreuje ljude (tako na primer pansion Voker
odreuje njene stanare). Pozivao se na biologiju. Napisao je 79 romana koji se svrstavaju u
LJ.K., smrt je skratila njegove planove da ostvari svoj cilj i napie 100 romana. Svoje delo je
podelio u tri celine: 1. Studije naravi koje je podelio na slike iz: privatnog ivota (detinjstvo,
mladost i njihove greke; ia Gorio), provincijskog ( doba starosti, rauna, interesa i
slavoljublja; Evgenija Grande, Izgubljene iluzije), pariskog (slike raznih ukusa, poroka, koje
izazivaju naravi sklone prestonicama; Sjaj i beda kurtizana, Roaka Beta, Roak Pons),
politikog i vojnikog ivota (interesi mnogih van opteg zakona; Poslanik iz Arsija; uani)
i seoskog ivota (najistiji karakteri, principi reda, politike, moralnosti; Ljiljan u dolu); 2.
Filozovske studije ( agrinska koa, Traganje za apsolutnim); 3. Analitike studije,
sadre samo jedno delo koje nije roman ve ogled Fiziologija braka.
Balzak govori u Predgovoru o Ljudskoj komediji da on pie u svetlosti dve vene istinereligije i monarhije.Govori takoe da e njegovo delo biti dugo kao istorija, ali da istorija ne
mora da tei idealno lepom, kao roman to mora. Zakon njegovog dela je da ovek nije ni dobar
ni rav, da se raa sa nagonima i sposobnostima, drutvo ga ne kvari, ono ga usavrava i ini
boljim, ali koristoljublje raa u njemu i rave sklonosti.
Knjievnost realizma tei da objektivno prikae stvarnost, da stvori tipine junake; ona veruje u
sopstvenu drutvenu ulogu, samim tim to ume da prui objektivnu sliku stvarnosti.

IA GORIO
Ko su nosioci zla i kako je tumaen zloin
Ako se izuzmu Bjanon, student medicine, i Viktorina Tajfer, rtva oholosti svog oca, gotovo da
nema junaka koji ne izraava odreenu vrstu zla u sebi.
Een de Rastinjak je mlad, lep, ali i siromaan plemi, koji je iz provincije
doao na studije prava sa eljom da jednog dana postane uvaen i bogat. im je prvi put
ugledao sajaj i rasko pariskog drutva, kod vikontese de Bozeon, njegove elje se ne menjaju,
ali se menja njegova misao o tome kako se do toga moe doi asnim putem. Een nije mogao da
se pogleda u ogledalu savesti kad je krenuo da naginje na stranu nepravde-po savku cenu eli da
uspe. Dilema koja ga mui nije vie poteni rad ili kompromis ve zloin ili prihvatanja poloaja
izdravanog ljubavnika. Prvi korak koji ga moralno degradira je bio traenje novca od svoje
siromane porodice, majke i sestre, radi kupovine odela, a svoju savest je umirivao tim da e im
se jednog dana oduiti. Koije, poreklo, izgled-ipak nije bilo dovoljno da kupi kartu za ulazak u
visoko drutvo. Pitanje je kako do novca doi, jer novac sve kupuje. Grofica de Bozean i Votren
mu izlau svoju devizu... i on dolazi do nedvosmislenog zakljuka: treba da udara bez saaljenja
i nemilce da bi ga se svet bojao, da sakrije ako ima iakkvo istinito oseanje u sebi jer e propasti
ako se ono samo nasluti. Een je poeo da vidi svet kakav jeste. On pristaje na Voltrenov predlog
i naruuje ubistvo brata Viktorine, ali se ne eni njom, ve pristaje na ulogu ljubavnike Delfine
de Nisenan , erke ia Gorija, preko ijeg tela i svih obzira prelazi zarad bogatstva.
Sahranjujui ia Gorija na groblju Per-Laez, Een e sahraniti i svoje iluzije o ivotu.
an oaen Gorio je bivi fabrikant rezanaca, koji se obogatio zahvaljujui prljavim
pekulacijama. Rano je ostao udovac i svu svoju ljubav je usresredio na keri. Ta njegova ljubav
nije bila prava, oinska, ve erotska: ne samo da je kao najneniji ljubavnik vrebao svaki
njohov korak, nego se sklupava kraj Delfininih nogu poput psa, od poslednjeg novca on
iznajmljuje luksuzan stan za ker i njenog ljubavnika. On je bio spreman na sve ak i na ubistvo,
da bi kerima priutio sve to ih ini srenim. Njegova ljubav, iako snana, izvitoperena je, on je
neosetljiv za sve tose deava oko njega-nimalo ga se ne tie to e brat Viktorine Tajfer
poginuti, niti to je Votren uhapen.
ak Kolen Votren je pobunjenik protiv drutvenih zakona, u svetu kriminala i bezakonja
poznatiji pod nazivom Lai-Smrt. Njegova vizija sveta je krajnje mrana, njegove rei upuene
Rastinjaku kad mu pokazuje kulise ivota i nalije uspeha su nemilosrdne, pune cinizma,
demonske. Nije ovek bez morala, jer je poten , pouzdan, i uiva duboko poverenje svojih
drugova robijaa, ovek koji odrava svoju re. Njegov moral je izvitoperen jer za njega pljaka
i ubistvo su sasvim obine stvari.
Junaci u ia Goriju su isti to se tie morala, Balzak ne tedi ni siromane ni bogatae-i oni u
pansionu Voker su isto onoliko loi koliko i Goriove keri, ovek je isti na vrhu, sredini i na dnu.
Tako ga Voker, gospoica Mion, Poare, nosioci su zla kao i svi drugi likovi u romanu.
IBZEN LUTKINA KUA

Vreme radnje je Boi. Glavna junakinja dolazi kui s poklonima. Ve u prvoj pojavi
upoznajemo se sa Norom, sa junakinjom i njenim odnosom prema muu Helmeru. Oni naizgled
ive u srenom braku ve 8 godina. Ceo ivot Nora je tretirana kao nezrela, nesposobna, kao
lutka. I prvo ju je tako tretirao otac, zatim mu, pa ak i prijateljica Linde i doktor Rank, koji je
zaljubljen u nju. Uslovljena tim, ona takav odnos prenosi i na svoju decu. Ukljuivanjem Linde
u dramu, Nora poinje da govori s njom i otkriva joj svoju tajnu. Naime, da bi spasila mua iji
je ivot bio u opasnosti, a jedino leenje na jugu bi mu pomoglo, ona zajmi novac kod zelenaa
Krogstada. Ona i Krogstad su u vrlo slinim ivotnim situacijama, oboje su pokazili zakon iz
dobre namere prema svojim blinjima. Krogstad joj preti da e sve otkriti muu njenom, ona do
tad nije shvatila da je ono to je uradila iz ljubavi, zapravo, krivino delo i da je eka velika
sramota i kazna ako se sazna ta je uradila. Ona se pre svega plai za svog mua za kojeg misli
da e svu krivicu preuzeti na sebe. Kada Helmer saznaje njenu tajnu (zahvaljujui inicijativi
gospoe Linde, koja je elela da istina izae na videlo), osuuje je i pokazuje svu svoju
egocentrinost. Dolazi do promene Norinog lika, ona je oekivala udo. Na samom kraju ona
sazreva i odluuje krenuti u potragu za sopstvenim identitetom.
TOLSTOJ ANA KARENJINA
Forma u Ani Karenjonoj
Tosltoj svoju knjievnost stavlja u one vremenske okvire koi tano odgovaraju naem oseaju za
vreme. Bio je prilino nemaran prema objektivnoj predstavi vremena, tako da u Ani imamo
proklizavanje po zamrznutom putu vremena. Radnja romana poinje
ujutru u petak 1872, a
zavrava se 1876. (znamo kraj zbog turskog rata). Roma se sastoji od 8 delova, i svaki deo ima
oko 30 poglavlja. Dva glavna toka u delu su Ljevin-Kiti i Ana Vronski, ali tim priama se dodaje
i trea Oblonski Doli. Oni posreduju izmeu Ljevina I Kiti, ali i Ane i njenog mua. Delo e
poeti i zavriti se na istom mestu-na eleznikoj stanici, zapravo tani pravi poetak i kraj, ali u
odnosu na glavnu junakinju.
Poetak romana je uvena uzbuna u kui Oblonskih. Mete koji je nastao u Stivovom domu
dovodi do susreta Ane I Vronskog. Razgovor izmeu Stive i Doli predvia tragino suoavanje
izmeu Ane i Alekseja Karenjina. Tragedija poinje kao to e se i zavriti na eleznikom
peronu.
Suprostavljanje dva para glavno je sredstvo kojim Tolstoj saoptava svoju misao. Oseanje za
contrast- naporedni tok dveju pria, zgunjavanja naravouenije pripovesti. Zato je zaplet u
osnovi moralni zaplet jer daje takvu etiku pouku: ljubav ne moe da bude telesna, zato to je
kao takva sebina, a poto je sebina, ona unitava umesto da stvara, zato je grena.
Primarna tema u Ani je problem braka u modrnom drustvu. Kako pokrece dominantne teme
romana? Koristi metez koji je nastao u Stivovom domu da bi doveo do susreta Ane I Vronskog.
KONJSKE TRKE
Predstavljene su sa nekoliko taaka gledita.
Njpre, samu trku, zbivanje na hipodromu vidimo iz perspective Vronskog. On je miran, siguran i
dostojanstven, seo na svoju omiljenu Fru-Fru, vodio je gotovo celu trku, da bi uinio neoprostiv i
rdjav pokret na poslednjoj prepreci, to je slomilo konju kimu. On je ostao nepovredjen, ali

duboko nesrean i oajan. Za vreme trke ne misli o Ani, ni o emu, sem o tome kako mora biti
pobednik na tom takmienju.
Aleksija Aleksandrovia Karenjina trke ne zanimaju, svu svoju panju usresredjuje na Anu. S
uasom na njenom licu ita sve ono to nije eleo da zna u vezi s njom. Pre toga on nije hteo da
misli o njenom ponaanju i oseanjima i zato je sebi izmiljao poslove. To je bilo njegovo
sredstvo protiv otvaranja kovega u kome su lezala osecanja prema eni i porodici. Duboko u
sebi on je nesumnjivo znao da je prevaren mu, pred njim je slika Ane koja grevito stee lepezu,
ne die, ne vidi nikog i nita sem Vronskog. Ona je na trenutak spazila pogled svog mua, ali nije
marila to je on posmatra.
U trenutku pada Vronskog, Ana je vrisnula, ali to nije bilo toliko neuobiajeno koliko promena
koja se desila na njenom licu. Ona je poela da se kida, jeca i skriva ispod lepeze. Karenjin
smatra to sve neprilinim, jer nju posmatra oima javnog mnjenja. Ona, izbezumljena, tek prvi
put prihvata ponuenu muevljevu ruku da je odveze kuci.
Na putu kuci, u koijama, mu joj govori da se neprilino ponaala i da je potrebno da se
pristojno ponaa. Ona mu odgovara dag a mrzi, otvoreno priznaje da voli drugog, da joj je
Vronski ljubavnik.
Scene konjskih trka imaju simbolike nagovetaje. Kada general, koji prolazi pored loe gde su
bili Karenjini, upita Aleksija zar se i on ne trka, Karenjin mu odgovara da je njegova trka tea,
to se moe dvosmisleno protumaciti kao da je njegova dravnika dunost, a moe se shvatiti
kao poloaj prevarenog mua koji mora da krije svoju muku i nekako manervie izmeu braka i
karijere.
Lomljenje kime kobile se vremenski podudara sa Aninim priznanjem neverstva muu.
NATAIN BAL
Sve je vrvelo od sveta na balu pred Novu godinu, svi su oekivali cara. Na Rostove niko nije
obraao panju. Nataa je tuna jer I nju niko ne primeuje (svi su se tiskali oko lepotice Elen), a
njoj se, koja strastveno voli ples, tako igra, ne zanimaju je nikakvi generali, ni carevi. Ne moe
da poveruje da je niko nije pozvao na polonez. Pjer predstavlja Andreju Natai, on je razumeo da
je to njen prvi bal poziva je da igraju. Ona pristaje, van sebe od sree I ushienja. Oboje su bili
izvrsni plesai I privlaili su poglede svih na sebe. Ona je u odnosu na Elen bila jo mlada,
nerazvijena, ali je bila zanosna. Poeli su svi odreda da je mole zap les. Ona je bila na najviem
stupnju sree, kad ovek postane potpuno blag I dobar I kad ne veruje da moe biti zla, nesree I
jada. Andreju je opilo vino njene drai, podmladila ga je. Sebi je obeao da e to biti njegova
ena. Od bala se Andreja prestao ushiavati Speranskim I reformama, sa stidom se secao toga to
se zanimao za jalova I prazna posla. ivot mu je dobio novi smisao I poeo je da veruje u lepu
buducnost
ONEOBIAVANJE
Postupak pomou kojeg se ono to je poznato, prikazuje kao da je nepoznato, tj.
neobino. Tolstoj efekat neobinog postie tako to perspektivu pripovedanja
ograniava na svest odredjenog knjievnog junaka, I to junaka koji nikad ranije nije
video zbivanje koje u datom trenutku posmatra.
Kod Natae Rostove je dva puta izraeno oneobiavanje.
Scena kad Nataa dolazi prvi put u pozorite, predoena je sa njenog stanovita.
Ona ne prepoznaje stvari, to je motivisno tim to je u Moskvu dola sa sela. Ne

prikazuje se samo dejstvo predstave na publiku, nego i tehnika kojom se to dejstvo

postie. Nataino nepoverenje, zatim poverenje u operu, moe se protumaiti kao
karakterizacija Natae.

Postupak oneobiavanja vezan je I za Natain odlazak u crkvu, jer je naruen osnovni tok
crkvene slube mole se za pobedu nad Francuzima. Iskoriena je injenica da je molitva
neobina I to je istaknuto uz Nataino poznavanje slube. U molitvi se mole za pobedu nad
neprijateljima, a ona se nije mogla moliti za to kad se pre nekoliko trenutaka molila za njih. Ali
opet, nije mogla ni posumnjati u ispravnost molitve to se ita kleei.
Tipian primer oneobiavanja je I Borodinjska bitka data sa stanovita Pjera Bezuhova. Pjer je
nespretan I kao sa neba baen u bitku, bez oruzja I u civilnom odelu (zalenom fraku I eiru). On
opaa stvari, ali ih ne razume. Takodje I Nikolaj Rostov tokom cele bitke opaa na nain koji
odudara od tradicionalnog opisivanja scena (npr. Kad opaapejza oko Dunava, ili kad bei od
Francuza, ili kad tedi Francuzu ivot).
Postoji I drugaciji tip oneobiavanja koji se postie prenoenjem detalja ili nekog drugog
elementa niza u drugi, npr. iz stvarnosti u knj. delo. Dati element se menja prema zakonima
novog niza I tako opaa na nov, neobian nain (npr. konjsko meso posuto barutom umesto soli,
prema svedoenju franc. zarobljenika imalo je odvratan ukus, a Pjer to jede sa uivanjem).
ANA KARENJINA
Mlada je, lepa I u osnovi dobra ena, I u osnovi ena osudjena na propast. Tetka ju je kao
devojicu udala za dravnika u usponu, sa sjajnom birokratskom karijerom. ivi mirno u Sankt
Peterburgu, potuje mua (koji je 20 godina stariji) I oboava svog sina. Njen ivot naruava
ljubav ona se zaljubljuje u Vronskog I ta ljubav menja sve oko nje. Ana je ena snane moralne
prirode, sve u vezi sa njenim likom je znaajno I upadljivo, a to se odnosi I na njenu ljubav. Ona
ne moe da ogranii sebe (kao kneginja Beti) na skrivenu ljubavnu avanturu, ne trpi la I
pritvorstvo. Zbog njene iskrene I strasne prirode, pretvaranje I tajnost su nemogui. Ona
Vronskom daje ceo svoj ivot, ta otvorena ljubavna veza obeleava je kao nemoralnu enu u
oima njenog nemoralnog kruga. Skandalizuje svoje drutvo otvorenim krenjem njegovih
konvencija.
DVOSTRUKI KOMAR
Ana I Vronski sanjaju isti san. Tehniki gledano, prolaze isto to I Kiti Ljevin dok piu poetna
slova na zelenoj oji za kartanje. San nosi vrstu prorokog nagovetaja. Mora se pojavljuje u
obliku groznog oveka prljave brade koji se savija nad nekom vreom, trai neto u njoj I govori
na francuskom (iako je po izgledu ruski proleter) o tome kako treba udariti po gvodju. U
pozadini komara se nalazi seanje na oveka koga je voz ubio na stanici.
Vronski sanja malog seljaka zidara, prljavog sa razbaruenom bradom kako neto radi I
odjednom poinje da govori na francuskom nekakve udne rei. Odlazi Ani, kasni, jer ga je san
zadrao, a ona mu preppriava svoj san. Sanjala je da je utrala u svoju spavau sobu da uzme
neto, kad se neko naao u uglu sobe taj neko se okrenuo I ona je videla da je to neki seljak sa
razbaruenom bradom, malen I straan. Htela je da pobegne, ali se on nagnuo nad torbom I tamo
rukama neto preturao I govorio francuski kako treba kovati gvodje, udarati ga, gnjeiti
Oba sna su zasnovana na nedavnim utiscima sa eleznike stanice, pre godinu I po dana, o
uvaru koga je smrskao voz. U oba sna mali grozni seljak ima razbaruenu bradu, naginje se nad
neim I mrmlja na francuskom. Vronski ne shvata znaenje rei, ali Ana shvata; odnosi se na

ideju gvodja, neto to je izubijano I smrskano a to neto je ona. Francuska je simbol lanog
ivota, a odrpani oveuljak simbol njenog greha od kojeg dua zakrljava te dve slike spojile
su se u kobnom bljesku.
PRIRODA KOD TOLSTOJA
Tolstojeva misao je proeta Rusoovim shvatanjem prema prirodi. Priroda je vana za ovekov
doivljaj sveta, zemlja je ta koja budi I nagraduje junaka. Kontrastom izmedju dve sredine,
seoske I gradske, Tolstoj uzima motive za gradjenje zapleta.
U Ani Karenjinoj glavna su dva ljubavna toka. Prvi je veza izmedju Ane I Vronskog, koji ive
u gradskoj sredini gde vladaju drutvene nepravde, izvetaeni odnosi prema polovima,
razmetanje bogatstvom. Oni su ravnoduni prema prirodi, njihova veza je zasnovana samo na
telesnoj ljubavi I zbog toga je osudjena na propast. Prelazak iz grada u selo je prelazak iz
moralne kratkovidosti u samootkrivanje I spas. Njihovi odnosi, koje nesloga nagriza, na selu
dobijaju idilino I prividno oseanj. Druga pria, Ljevin I Kiti, ima samo naizgled nezavisan tok.
Ljevinov brak je zasnovan na metafizikom, a ne samo na fizikom aspektu ljubavi, na
spremnosti za rtvu, na uzajamnom potovanju. Ljubav ne moe da bude telesna, zato to je kao
takva sebina, a poto je sebina, ona unitava, umesto da stvara zato je grena. Tolstoj smeta
jednu pored druge: telesnu ljubav para Ana Vronski (koji se bore sa svojim senzualnim,
bogatim, ali duhovno praznim I kobnim oseanjima) I s druge strane autentinu, hriansku
ljubav Ljevina I Kiti, u istom okruenju odgovornosti, nenosti, istine I porodinih strasti.
Suprotnost izmedju sela I grada u Ani Karenjinoj je sasvim vidljiv stoer oko koga se vrti
moralna I etika struktura romana, razlika izmedju seoskog I gradskog je praiskonska razlika
izmedju dobra I zla.
REALIZAM
Knjievni pravac koji dominira u evropskoj i amerikoj tradiciji sredinom 19. veka. Termin je
prvi put upotrebio anflerije, odreivajui ga kao verno predstavljanje sveta. Nastao je kao
reakcija na romantizam i subjektivnost koji obeleavaju literature s poetka 19. veka. Poinje u
Francuskoj 30-ih godina 19. Veka, razvija se u engleskoj 40-ih godina sa Dikensom, gotovo
istovremeno u Rusiji, neto manje izrazito u Nemakoj i Austriji i u svim slovenskim zemljama.
Realizam je u osnovi svoje poetike postavio tezu da umetnost treba da prikae stvarnost onakvu
kakva jeste, bez ulepavanja, bez doterivanja umetnikovih subjektivnih sklonosti i vienja, bez
emocionalne pristrasnosti, a sa tenjom ka objektivnosti, tanosti i istinitosti. U sreditu
interesovanja nalazi se obian ovek i njegov svet. Realizam se zalae za tenju umetnosti ka
istinitom podraavanju prirode, ivota i oveka. Stilski gledano, realizam se zasniva na vrstoj
fabuli koja ima za cilj da to potpunije ocrta likove, tipske predstavnike jednog sloja drutva
8tipine likove), da ih osvetli sa svih strana i da ih prikae u njihovoj drutveno psiholokoj
uslovljenosti. Motivacija postupaka i delovanja klinosti zasnovana je na prirodno-loginoj
kauzalnosti; nema fantastinog i natprirodnog u realistikom motivacijskom sistemu.
Karakteristika za realistiki stil jeste i detaljna deskripcija, udaljavanje pripovedaa od junaka,
diferencijacija govora karakterizacija junaka pomou jezika i idioma kojim se koriste),
prikazivanje tema iz banalnog ivota (pejzai grada, predgraa). Stilski izraz realizma izbegava
metaforu, hiperbolu i lirske paralelizme. Posee se za raznovrsnim postupcima, posebno u
domenu naracije (fokalizacija, dijaloginost, doivljeni govor, tok svesti). Dominiraju
pripovedaki oblici-roman, pripovetka, satira, ree drama, dok lirike gotovo i nema. Stvaraju se

razliite vrste romana-psiholoki, drutveni, detektivski, istorisjki. Z aepohu realizma vezuje i

uspon knjievne kritike koja postaje vana creator javnog mnjenja. Predstavnici: FrancuskaStendal, Balzak, Flober, Mopasan, Ten, braa Gonkur; Engleska-Dikens, Tekeri, Dzordz Eliot;
Rusija-Dostojevski, Tolstoj, Turgenjev, Gonarov, Bjelinski, Dobroljubov, ernievski.
ENGLESKI ROMANTIZA
Sadri sve bitnije odlike romantizma, ali se od evropskih pokreta razlikuje pre svega po tome to
nije pokret. Enleski romanticarski pesnici ne ine grupu ili pravac, oni deluju pojedinacno.
Engleski romant. Ima dodue neto kao svoj manifest, Vordsvortov predgovor Lirskim
baladama, ali on nije stvorio kolu, dok su Kolrid i eli stvotili line, znatno drugaije teorije
poezije. Bajron sebe nije smatrao engleskim romentiarem, ve Poovim uenikom. Jedina crta
zajednika svim engl. romantiarima ( a ujedno i evropskom romantizmu ) jeste njihovo
oduevljavanje prirodom. Naravno, odnos svakog od njih prema prirodi ima posebne crte. Svi
oni prihvataju uzvienost oseanja i mate, ali ne idu u iracionalistiku krajnost. Engl.
romantiari inspiriu se narodnom knjievnou dosta manje od evropskih, i to nije njihova bitna
crta. Drutvena pobuna i idealna utopija obino se srecu u delima Bajrona i elija, ali ne i kod
drugih. Poezija bekstva u prolost moe se nai kod svih. Iz same sutine romantizma
proizilazilo je da glavni knji. rod bila lirika ili lirsko-epska poezija; to vai i za enleski
romantizam, U prozi su karakteristine vrste esej i istorijski roman. Predstavnici: starija
generacija Kolrid, Vordsvort; mladja g. Bajron, eli, Kits.