DK-620,16:636.26 Ukupno strana 11 JUGOSLOVENSE! Ispitivanje gradevinskih material itivanje grodevinskih materijla STANDARD ODREDIVANJE KOEFICIJENTA PROVODL.JIVOSTI SusvEnel TOPLOTE METODOM GREJNE PLOCE PRIMENOM od 1984-01-28 Pravilnik br, 50-14211/1 od 1983-09-29; Slugbent list SERJ, br. 56/83 Testing of buildings materials. Determination of heet conductance coefficient. Seat plate method (Ovaj standard je nastao revizijom standarda JUS U.A2.020 it 1963. godine Pradmet standarda Ovim standardom utvrduju se termini i definicije, nacin merenja pomotu uredaja sistema greine ploce i natin obrade podataka pri ispitivaniu koeficijenta toplotne provodliivosti izolacionih, gradevinskih i drugih materijala, éija toploma provodljivost ne prelazi 3,5 W/mK. Toplomna provodijivost se meri ovim uredajem pri stacionarnom stanju provodenja toplote kroz uzorak u opsegu temperatura izmedu — 180°C i + 200°C. Cvom metodom se mote meriti samo ako se tokom merenja mote zanemariti protaz viage kroz materijal uzorka Termini, definicije i simboli Toplotna provedljivost — svojstvo materijala odredeno koliénikom gustine toplotnog fluksa i gradijenta temperature. Koeficijent toplotne provodijivosti oznagava se sa \ (lambda). Gustina toplotnog fluksa ~ koli¢nik topilotnog fluksa i povisine kroz koju on prolazi; oznagava se sa 4. Toplotni fluks — kolignik toplote koja prolazi kroz neku povrsinu u jedinici vremena; oznaéava se sa oti. Kolidina toplote se oznagava sa 0. Vrome se oznacava sa ¢ Povrtina kroz Koju prolazi toplotni fluks oznatova se s2 A Temperatura se oznacava sa 9 (teta). Gradijent temperature — kroz uzorak u stacionarnom stanju, je koliénik razlike temperature dveju ta¢a. ka i njihovog rastojanja, U ovom standardu je oznatens so grad. 9 (gradijent teta) Razlika temperature dveju teGaka se oznatave 30 L9= 0, - Rastojanje dveju tataka, izmedu kojih postoji razlika temperature, oznacava se sa 5 {delta}. Ovaj simbol istovremeno oznaéava i debliinu epruveta na éijim krajevima se meri temperatura (u slueaju prenosenja toptote) Uzorak — deo materijala koji se ispituje. Prosetni uzorak ~ uzorak odabran prema t. 3, Epruveta ~ deo ili komad materijala, taénih dimenzija, pripremijen za ispitivanje. cemawnmeownan [|Strona 2.JUS U.A2.020 Zopremina epruvete podrazumeva se zajedno $4 poramai Supirtama | oznate: Zaprominska masa epruvete pri odredenoj viaznosti, zajedno sa Supljinama | porama — kolicnik mase ‘epruvete i njene zapremine; ozneéeve se 10 7,, (gama); indeks x znasi procenot viagnosti uzorka uw me- mentu odredivania zapreminske mase. Za slu¢aj epruvete u osudenom staniu vati oznaka 7... Mateni sacréaj viage epruvete — kolignik mase sadrtane vode i mase same epruvete u osusenom stanju, iz- ‘aden u procentims. Oznatva se s3 U,,.. \Vokimenski sadréai viage — odnos proizvoda masenog sadr2aja viage U,, i zapremine mase epruvete 7,,, prema zepreminskoj masi vode 7, (7, = 1000 kg/m? pri 20°C). Oznacava se sa U,. Uzimanje uzorka Usimanie prose’nog uzorks Proseten uzorak odredenog materijala odabira se tako da on bude proseéni predstavnik te vrste mat Ja na skladistu ili u isporuci. Nagin odabiranja proseénog uzorka utvrden je u standardu za dotiéni mate- sijal, Pri odabiranju uzorka materijale za koji ne postoji jugoslovenski standard, odnosno materijala za koji nije utvrden naéin uzimanja proseénog uzorks, postupa se po odredbama koje vate u standardu ze struktur- no sliéne materiale, npr. komadaste, plocaste, zmaste, viaknaste itd. Pripremanje epruveta Oblik i mere epruveww Mere epruvete date su u tabeli 1. Tabela 1 Za greine ploge dutine Dovvoljena debljina epruvete stranice /, odnosno presniks d: —= ‘najmanja Debijine epruveta od 125 mm i 90 mm su date za zaBtitni prsten Sirine 125 mm, a debljina od 45 mm za zattitni prsten debljine 75 mm Srednje debliine 2a obe epruvete za standardni uredaj, kao i njihove zapremintke masa (7,.), ne smeju se razlikovati 2a vite od 5 %. Poyrsine epruveta moraiu biti, koliko je to moguée. glatke i paraleine. Ako se epruveta sastavlia od pojedinih komada jednake debijine, bodne povrtine komada se tako obradu- ju da nale2u jecna uz drugu bez meduprostra. Dorvoljeno je malterisanie ili zasipanje prahom od istog ‘materijala meduprostora tako sastavijenih komada, ukoliko povrsine meduprostora ne prelaze 5 % pov'- sine epruvete Da bi se ostvarila Zeljens debijins epruvete od rastresenih i mekih materijals, izmedu grejne i rashladne plote uredsja staviiaiu se odstojni podmetati (odstojnici), Sto je moguée manje toplotne provodljivosti. Oko rastresitin materijala postavliai se ivigni granignici, kako se materijal ne bi osipao ispod plots. Ovi granignici morajy da budu od materijala 3to je moguée manje toplotne provodljivesti.423 US U.A2.020 Strans 3 Priprema epruveta Pro ispitivanja epruvetama se izmere dimenzije | mere, a zatim se suse na temperaturi od 105°C do kon stantne mase, Materijali koji se ne smeju iztagsti temperaturi od 105°, kako ne bi izmenili svoju struktw u (gips i sl), suse se na temperaturi od 40°C, ili na nagin utveden za te materijale. Napomena: Pri sutenju materijala na 105°C u roku od 6 h smatra se kao dozvoljena promena tezine od 0.1%, Pene od sinteti¢kih smols treba susiti pri temperaturi od 70°C, osim onih kos kojih su collie unjene gasom male toplotne provodljivosti. Takvi penomaterijali se pre merenja kondicioni- ‘raju najmanje 6 nedelja na temperaturi od 18°C do 28°C i ne sube so, Radi utvrdivania srednjeg sadr2aja viege epruvete tokom ispitivanja, s obzirom da vlags mode 20 to vreme biti uzota iz vazduha, visi se merenje mase epruvete i posle ispitivanja, Ako srednji sadr2aj viago praloz! Vrodnosti date u tabell 2, ispitivanje se ponavija na uzorky oko koga se prethodno obavijo wnak omo ta€ koji ne propuste vazduh, Samo u izuzetnim sluéajevima se dopusta ispitivanie uzorka koji na vazduhu upija vlagu wu granicama da- tim u tabeli 2, Tabela 2 Sadréaj viage Material Beton 19 dijunkom, sliakom, plovuécem, fomljenom opekom, kretnjacims zqurom Biljni vioknasti materijali sinteti¢ki Tekstiini podni pokrivaci Sper-ploge Moki lesonit — fazer ploce Tarolit Ploce i jastuci od treseta Proizvodi od plute Ekspandirane sinteticke smole Poste sutenia i hladenja epruvetama se ponovo mere dimenzije i masa, pre stavlianja u uredsj za merenie,Strona 4 JUS U.A2.020 lau vidu jorgana, jestuka i cl. se pos! lebijina. Zatim se materijali iseku na taéke dimenziie epruveta i izmere njihove mase. Tako pripremijene epruvete se posta ve u uredaj za merenie toplotne provodljivesti i sabiju do odredene debljine. Poito se odredi koliéina rastresitog ili zrnastog materijala, neophodna za izradu dveju epruveta (ako se radi na standardnom uredaju), materijal se isusi i izmeri njegova masa (sa taénoséu od + 0,5 %). Obe epruvete moraju biti &to je moguée istovetnije, a nabijaju se do taéne zapremine na jedan od sledeca dve niacin 48) Uredaj se udvrsti ne Zeljenim rastojenjima iemedu grejne i rashladrih plote u uspravnom polozo} ligina materijala potrabneg za dve epruvete podeli se ne dva jednaka dela. Svaka polovina podeli se dalje u Cetiri jednaka dela. Jedan deo se stavija u jednu stranu aparata i vibrira ili udera dok ne za: uzme taéno jednu Getvrtiny zapremina epruvete. Ostali delovi se umeéu na isti nagin, jedan po jedan. Tal postupak ponovi se sa druge strane uredala, sa drugom polovinom uzorka. Upotrebljavaju se dve plitke Setvrtaste ili okrugle kutije, istih povréina kao zagrevna ploéa, Stranice ovih kutija su naéinjene od materijale sa Sto manjom toplotnom provodljivoseu i sirine kolika je debliina epruvete koje se ispituje. Kvadratno ili kruino dno kutije je naginjeno od lepliivog upijaiuceg papira ili azbestnog papire koji se pruza do spoline ivice trake. Kutije se postave horizontalno, po jed: na polovina materijale uzorka se stavi u sveku kutiju, material nabije | drugi, ist takar, papir nalepi preko matorijala. Zatim se ove dve kutije, koje predstavljziu epruvete, postave u uredaj. ‘Ako je zapreminska masa materijela poznata, kutija se postavi horizontaino sa otvorenom gornjom povrsinom, viak izmerenog uzorka naspe unutra j vibrira ili trese, pa suvitni material izravna pre ne- 4g0 S10 se zalepi gornji papir. Masa upotreblienog materijala se dobije merenjem vi8ka i njagovim oduzi manjem od tedine prvobitnog uzorka, Opis uredaja za ispitivanje toplotne provodijivosti Uredaj za dve epruvete Ovim uredajem (st. 1) vidi se merenie srednje vrednosti koeficijenta toplotne provodljivosti dve epruvete. Epruvete se postavljaju simetriéno, jedna iznad a druga ispod grejne plote. Iznad odnosno ispod epruvets Postaviis se po jedns rashladna ploca, takode simetri¢no u odnosu na grejnu plocu. Oko grejne place se nalaai u isto) ravni zaétitni preten, Na slici je: rashladna ploéa epruvete ploés koja se greje zaftiini prsten termaizolacioni material Grejna ploéa se zagreva elektriénim putem, Celokupna toplota koja se razvija u grejinoj plodi prolazi kroz plote uzorka i odvodi se rashladnim ploéama koje se rashladuju cirkulacijom rashlacne teénosti stalne temperature, ZaStitni prsten se zagreva posebnim strujnim kolom, tako da njegova unutarnja ivica ima istu temperatury kao grejna plots, radi sprecavanja bocnih toplotnih gubiteka, Ceo uredaj je toplotnoJUS U.A2,020 Strona 5 izolovan od okoline pogodnim izolécionim materijalom najmanje moguée toplotne provodljivosti i debljine 0,25 m, Debljina ove iviee toplomne izolacije se mode smanjiti podeiavanjom temperature prot toriie na srednju temperaturu uzorka. Uredaj sa jednom epruvetom Doxvoljono je ispitivanie i camo po jedne epruvete, uredajem ji je presek dat na sl. 2. Epruveta se pos tavija samo sa jedne strane grejne plots, Druga strana grejne ploge je slobodna i pokriva se zaétitnom ploéom éija je temperatura ista kao i tem- peratura grejne ploge, kako bi se spreéili toplotni gubici u tom pravcu. Umesto zaititne plote cozvoliave se upotreba toplotnog fluksmetra, da bi se toplotni gubici izmerill umesto da se sprecavaju. Na slic je: rashladna ploge epruveta IL LESS plota koja se greje zaétitni prsten termoizolacioni materijal zastitna plota ‘Standardni uredaj Standardni ureda je ureda) Cija grejna ploca ima kvadratni oblik sa ivicame dugim 500 mm, ili Kruzni oblik preénike 600 mm. Sirina zastitnog prstena mora iznositi najmanje 1/4 duzine ivice odnosno pretnika grejne ploée, ti, 125 mm Reshladne ploge moraju biti veligine i oblika kao grejna ploéa zajedno sa zastitnim prstenom, prema s1. 1 ocnosno sl. 2. Telo greine ploée mora biti od bakra ili nekog dugog metala koji je dobar provodnik toplote, u cilia iziednasenie njene povedinske temperature. Napomena: Preporutuje se da grejna ploéa i zditni prsten budu mehani¢ka celina a termigki odvojen Napajanie elektrignom eneraijom iz mreie grejne ploge i zaStitnog prstena mora da bude stabilisano u franicama od 0,5 % Grajaci se mogu napajati naizmeniénom ili jednosmernom strujom, U oba slucoja naga napajanja mora da bude merena sa taénoséu od 1%. Rashladne plode se napajaju teénoscu kroz bifilaro postaviiene ulivene cevi u ploée, Temperatura tetnosti se regulige pomoéu termostata, tako da se temperatura povrdine ploéa menja ma nie 04 0,1°C. Obe ploge moraju imatiistu temperaturu. Ureda)i sa manjorn duzinom ivice odnosne pretnikom grejne ploce mogu se primeniti semo ca ispitive nie dovolino hamogenih materijala, ali dudina ivice ii presnika plage ne sme biti mania o¢ 120 mm Uredaii sa greinom plogom ispod 200 mm moraju imati zaStitni prsten Sirine najmanje 1/4 duzine ivice ocinosno preénika Uredaj mora biti podesen da se na odredenim taékama mode meriti — temperatura na obema stranama epruveta (zagrevanoj i rashladivanoj), = razlika termperatura izmedu grejne ploge i za8titnog prstena {ukoliko ne postoji automatska regulacija temperature zastitnog prstenal, na uredaju sa jednom plocom razlika temperature izmedu slobodne strane grejne ploce i zaititne plo eeStrana 6 JUS U.A2020 Temperatura se meri pomocu termoparove, Koji su iztiaddareit w granicama od 1 pV. Instrument ze me: renje termoelektremotorne sile mora da ima rolativnu gre’ku manju od 10°? ii apsolutnus gresku manju od 2 UV. Hladni krajevi termoparova se postavijaju na istu dubinu u termos-bocu sa smeom leda i vode. Temperatura ove smege meri se preciznim termometrom. Za merenje razlike temperatura izmedu grejne ploge i zaStitnog prstena ili za njenu automatsku regulaciju mora se postaviti najmanje 20 termoparova u diferencijainom spoju (sl. 3). cu — Konstantan Svaki termopar mora da bude na odstojanju od 15 mm od zazora izmedu grejne ploée j zaStitnog prste- a. Postupak ispitivanja Stavijanje epruveta u uredaj Neposredno pre ispitivanie izmere se dimenije i masa epruveta. Zatim se epruvete stave u uredaj teko da re ostane vazdusni prostor izmedu epruveta i rashladnih odnosno grejnih ploga. Kod materijala éije po vyrSine ne nalezu dobro na povrdinu reshladnih ploéa odnosno grejne ploée vazdusni meduprostor se Lklanja postayljanjem dovoljno elastiénin podmetaca (guma i dr.). Sve Supljine u uredsju, narogito lame du 22ititnog pretena | rashladnih ploés, moraju biti popunjene izolacionim materijalom ito je moguée manie toplotne provodtiivosti Napomena: To su najéeiée izolatori od rastresitog ili viaknastog materijala, Njihova toplotna provodti- vost treba da bude bar dva (povolinije je tri ili vie) puta manja od toplotne provodiiivosti materijata Koji se ispitule. Ukoliko s ispituju materijali male toplotne propustljivosti, epruvete moraju da budu tolike veligine da prektiiu ne samo grejnu plogu vet i celu povrdinu za8titnog prstens. Kod epruveta od materijala u sloje- vima zadtitni prsten u svakom sluéaju mora biti prekriven materijalom epruveta, Mora se obratiti paznia a se uvek meri temperatura grejanih odnosno hladenih povriina samih epruveta, ane temperatura crejne ili rashladne ploée ili elasticnin podmetacs. Spojevi termoparova koji mere temperature moraju dobro nalegati na pevrdine epruveta a da pri tome ne omotsju dobar kontakt izmedu epruvete i graine odnosno rashladnih ploda. To se postize usecaniem malih kanala u povrsinu epruvete, kroz koje prolaze vodovi za merenje temperature i primenom vodova davolino malog preénika. Napomena: Pri primeni termoparova preporuduie se prednik tice <0,2 mm. Kod epruveta od mekih, savitiivih | stabo provodlivin materijala koji imaju vrlo ravnu povrsinu dozvo- liava se postavljanje termoperova u udubljenja na povrSiname grejne odnosno rashladnih plodUS U.A2.020 Strana 7 Ne svaku povrfinu epruvete treba postaviti najmanje § krajeva termoparova, od kojih najmanje po 4 u diterencijainom spoju sa krajevima twermoparova na suprotnoj strani epruvete. Tako se povetava taCnost ‘merenja razliketemperatura izmedu hladnih i toplih povrdina epruvete i proverava homogenast tempera: ture u njihovim ravnima, Umesto ovih raenja dozvoljava se i primena panoa, odnosno lista od paus-papira, azbests, gumiranog platna, platna od staklene svile i dr. sa nalepljenim termoparovima (sl, 4). Pano ili ist se preklapa preko rashladivane ili zagrevane povrsine svake epruvete prekrivajuéi istovremeno obe njene povrsine, Nassiici je: ~ topla strana bladna strana, spoj termoelemenata bakarna Zica termoelemenata konstantan ~ fica termoelemenata Rastresiti ili Supljikavi materijali Koji se ispituju na uredaju sa jednom plocom ispituju se tako da toplot- ni fluks grejne ploge prolazi kroz epruvetu jednom odozdo naviée, 2 drugi put odozgo nanite. Tok ispitivanja Razlika temperatura izmedu rashladivane i zagrevane strane epruvete mora da iznosi naimanje 5°C a naj vide 18°C, Najpovoljnija ja razlika temperatura od cko 10°C, Sa merenjem se podinje tek kada se postigne stacionarno stanje, tj. kada u dovolinom vremenskom raz: maku ponovljena merenja ne daju pomeranja temperature u jednom smeru. ‘Smatra se da je postignuto stacionarno stanje kada je ispunjen jeden od sledecih uslova: — kada je razlika temperatura izmedu grejne plote i zastitnog prsiena manja od: 2x 10° 9, 6 — ada je razlika temperatura izmedu toplih povrdina epruveta manja od 49, , 199+ — kada su raziike temperatura 9 obeju plota manje od 208, , 499, — ako najmanje tri merenja u razmaku od najmanje 4 h pokazu da nema promene snage grejaca vece od 11%, razlike Q9, vece od 1% i da promene temperature na rashladnim plotama nisu veée od 0,1°C. Ispitivanje se mora izvrsiti na naimanje tri stednje temperature epruvete Gija medusobne rezlike ne sme biti manje od 8°C, Napomena: Treba teziti da ove srednje temperature prekrivaju ili po moguéstvu dodu u blizinu tempera turnog opsega u kome ¢e materijal uzorka biti primenjen u praksi, a koji je naruéilac naveo u zahtevu za ispitivanié Pri merenjima toplotne provodljivosti na sredrjoj temperaturi ispod 20°C pojarliuje se Kondenzacijs vlage na epruvetiStrans 8 JUS U.A2.020 ‘Stogase dozvoljave ekstrapotacija vrednosti dobijenih-merenjiia’ za najmanje tri temperature iznad 20°C (s9 medusobnim razmakom od nojmanje 8°C), da bi se dobila toplotna provodljivost na 10°C ili O°C, U ‘ovakvom sludaju moraju seu izvestaju 0 ispitivaniu navesti i izmerene vrednosti. Izragunavanje koeficijenta toplotne provod|jivosti Upotrebljene oznake ‘toplotni fluks koji v stacionarnom stanju prolazi upravno kroz plote epruvete, u W, povrdina greine ploge, um?, srednja debljina jedne epruvete, um, srednje debljine obeju epruveta, na uredajima za dve epruvete, srednja temperatura zagrevane povrsine jedne epruvete, u °C, srednje temperatura rashledivane powsine jedne epruvete, u °C, srednja temperatura zagrevanih povrsina obeju epruveta kod uredaja za dve epruve- te,u°C, srednja temperatura rashladivanih povrsina obeju epruveta kod uredaja za dve epru- vete, u°C, razlika temperatura izmedu zagrevane i rashisdivane povitine jedne epruvete, u °C odnosno K, srednja razlika temperatura izmedu zagrevanih i rashiadivanih povrsina obeju epru- vete kod uredaja za dve epruvete, u °C odnosno K, srednja temperatura obeju epruveta kod uredaja za dve epruvete, u °C. Koeficijent toplotne provodljivosti 1 kod uredaja za dve epruvete izrazava se po obrascu: Koeficijent toplotne provodijivesti kod uredsjs za jednu epruvetu izraéunava se po obrascu: 5 —— tS) Al, Ye) mk Pri ispitivaniu materiiala prema t. 6.1.2 ovog standarda koeficijent ) izraéunava se wzimajuéi aritmeti¢ku sredinu iz dva merenja. 2: iztacunavanje toplotne prorodijivosti materijaa pri nekom praktitnom sadrEaju viage, kads je poz: rata njegova totaine provodiivost na temperaturi od 10°C, i u potpunosti isuSenom stanju, koristi se tabela 3. Ova vrednost toplotne provodljivosti se naziva raéunskom i obele2ava se $4 A, Nopomens: Pod praktitri jova pri ispitivaniu materijala ugradenog u dovolino osusenim zoradama u Kojima stalno bo- rave ljudi. sacrZajem vlage podrazumeva se sadr2aj koji se ne prekorati u 90 % sluca:Tabela 3 — Dodatne vrednosti za izraéunavanje US U.A2,020 Strana 9 Vrste materijata Dodatna vrednost Opeke Beton x8 dodacima od npr.: Sliunka, plovucea, lomijene opeke, siiaks Lomijena opeka Glina ekspandirana, ekspandiran skriljac Kameno staklo Kreénjak Pri toplotnoj provodljivostl Ajo, uW/ Ken, < 012 023 0,35 0,46 S 0,58 Beton oévrsnut parom Pri toplotnoj provodijivosti yp, uw/Km 0,093 014 0.19 Durisol Gips, anhidrid Asfalt i bitumen Neorganski materijaliu rasutom stanju tekspandiran’ staklasti mater ijall (npr ekspandirani peri ‘ostali materijali Mineraini vieknasti izolacioni materijali “Biljai viaknasti izolacioni materijali staklena, mineralna | vlakna od Sljake “ ‘ostali materijalt od drvenih, wesetnin i drugih viakana Sinteti¢ki vlaknasti izolacioni material‘Strana 10 JUS U.A2.020 Nastavak tabele 3 Penasto stakto Drvo Sper-ploca Wverica Meki tesoniti Tarolit, plote i jastuci o¢ trske Proizvodi od plute Sintetigki penasti materijali Od stiropora sa poko2icom isa zapreminskom ma: som > 30 kg/m? zo < 0,029 > 0,031 bez pokozice i s2 zapreminskom masom > 25 ko/m? i < 35 ko/m? £9 zapreminskom masom > 45 kg/m? Poliuretan tvida pena bez pokozice za zapremin- skom masom > 30 kg/m? zaXw < 0,020 0,027 > 0,027 83 pokodicom Ostali penasti materijali lzveitaj o ispitivanju |zve8taj 0 rezulatima isoitivanja mora biti sastavljen prema sledeéem obrascu:JUS U.A2.020 Strana 1) IZVESTAJO ISPITIVANJU PROVODLJIVOSTI TOPLOTE prema standardu JUS U.A2.020 1. Opiti podaci Naruéilac ispitivanja. . .. Vesta materi Uzorak primijen (datum) . 11, Podaci o materijalu i uredajima Opis primtjenog materija Uredaj | instrumenti upotrebljani pri ispitivanju. 11, Rezultati ispitivanja Epruveta Karakteristike epruveta jecinice Duzina (precnik) Sirina Debijina Zapreminska masa u susenom stanju Masa po m? Maseni sad 2aj viage Zapreminski sadr2aj vioge Dobiveni koeficijent pi a,=...8¢ pride...0C pig, -..°C Provodljivost toplote pri srednjoj temperaturi 8, =10°C u isusenom stanju Raguaska vrednost provodljivesti toplote $2 do. datkom za viaznost prema tabeli 3: dg Awtin% - Na omnovu milienja Republighog sakretarijata za kulturu SR Srbije br. 41381/76-02 04 4.11 1974. ne plata ve pore: na promet