Akademsko pisanje

ass. Vladimir Dami, MSc

vdzamic@singidunum.ac.rs

Akademsko pisanje kao

predmet
Academic writing i Academic writing
skills su, izmeu ostalog, nastavni
predmeti
na
velikim
svetskim
univerzitetima, koji se izuavaju itav
jedan semestar;
Smatra se da svaki intelektualac treba
da ovlada tehnikama i vetinama
akademskog pisanja do kraja svojih
osnovnih studija na univerzitetu.

ta je akademsko pisanje?
Pod
akademskim
pisanjem
podrazumeva se pisanje tekstova u
akademsko-naune svrhe;
To su tekstovi razliitog obima, forme i
sadraja:
1. esej;
2. seminarski rad;
3. prikaz (knjige);
4. diplomski rad;
5. nauni lanak;
6. master/doktorski rad.

Ko bira formu akademskog

teksta?
Akademski tekst moe birati sam autor
ili forma i sadraj mogu biti nametnuti
od strane akademske zajednice;
npr. seminarski rad se moe pisati na
odabranu ili unapred zadatu temu;
Bez obzira na to da li temu bira autor ili
je ona nametnuta, pravila za pisanje
akademskog rada se uvek dosledno
potuju i primenjuju.

Razliitost pravila
Pravila akademskog pisanja nisu u
potpunosti standardizovana. To znai
da
svaka
nauna
ustanova
pojedinano odreuje nain citiranja,
navoenje fusnota, literature i slino
(koristei harvardski, oksfordski ili
neki od drugih modaliteta);
Zato je vano upoznati se sa
pravilima pisanja pre poetka istog.

Elementi akademskog rada

naslovna strana;
stranica teksta;
odabir slova;
sadraj: problematizacija teme;
citiranje;
literatura;
napomene;
jezika uputstva.

Naslovna strana
svaki esej, seminarski rad, prikaz knjige, diplomski,
master ili doktorski rad mora imati naslovnu stranu;
u vrhu naslovne strane treba da stoji naziv institucije
(npr. Univerzitet Singidunum, Poslovni fakultet u
Beogradu);
na sredini strane stoji naslov rada, tj. naziv teme
koja se obrauje u akademskom tekstu;
u donjem levom uglu je ime mentora (npr. prof. dr
Milan Miljevi);
u donjem desnom uglu je ime autora (npr. student
Marko Markovi);
u dnu strane obavezno stoji mesto i godina izrade
teksta (npr. Beograd, 2012.).

Stranica teksta tehnika

uputstva
stranica treba da ima standardne margine od 2,5cm gore i
dole, odnosno 3 cm levo i desno (ovo su obino standardna
podeavanja u programu za pisanje na raunaru);
ako se menjaju veliine margina, uvek je vano voditi
rauna da margine gore i dole moraju biti uvek manje od
margina sa strane, zbog estetskog izgleda samog
akademskog teksta;
razmak izmeu redova je srednji, tj. tako da na jednu
stranicu teksta stane izmeu 35 i 40 redova (obino
standardno podeeno u programu za pisanje teksta na
raunaru);
tekst treba da bude poravnat po marginama (opcija: justify
u programu MS Word).

Odabir i karakteristike slova

osnovno naelo pri izboru slova (font-a) je da bude lako
itljiv;
slova mogu imati svoj osnovni izgled, kao u prvom delu
ove reenice, ili mogu biti ispisana u kurzivu, boldirana,
odnosno podvuena;
kurzivna slova koriste se za naglaavanje odreenog dela
teksta ili isticanje kljunih pojmova, tj. njihovih definicija;
opteprihvaeno pravilo je da se podebljani (boldiran)
tekst ne koristi;
tip (font) slova koji se najee koristi je: Times New
Roman, veliine 12; obavezno koristiti slova sa
dijakriticima (,,);
napomena: vodite rauna o veliini i tipu slova, koliko god
delovalo nebitnim, forma je jednako vana kao i sadrina.

Sadraj: problematizacija
teme
ovo je najbitniji deo akademskog teksta koji
piete; na osnovu njega e mentor moi da
proceni da li se i na koji nain razumeli problem
i kako ste interpretirali problem u svom tekstu;
u akademskoj zajednici nedopustivo je
korienje
tuih
tekstova
(plagijatstvo),
odnosno prepisivanje udbenika i slino,
posebno bez dozvole autora;
plagijat je kanjiv u skladu sa zakonom, te
ukoliko krenete tim putem moete imati
problema sa zakonom i pravilima naune
ustanove.

Priprema za pisanje
akademski tekst se ne moe dobro i kvalitetno
napisati bez prethodne pripreme;
dobar akademski tekst se mnogo lake i bolje
pie ukoliko ste se za to dobro pripremili kroz
itanje adekvatne literature (udbenik, izvorna
literatura, nauni lanci i sl.);
prilikom itanja literature, dobro je beleiti
najznaajnije citate ili stavove autora na koje
elite da se pozovete ili koje elite da osporite
svojim tekstom;
itanje kao priprema nema alternativu!

Sadraj: problematizacija
teme
sadrinski elementi akademskog rada:
1. uvod;
2. deo sa definicijama;
3. analitiki deo;
4. zakljuak.

neki tekstovi mogu

(rezime) i kljune rei.

imati

apstrakt

Uvod
obino predstavlja najvei problem (kako da ponem?);
uvod treba sadri cilj rada, definiciju problema, saet
pregled prethodnih razmatranja problema, tezu koja se
nastoji izvesti radom;
uvod rada koji ima par stranica ne sme biti dui od pola
strane, dok uvod obimnijih radova moe biti obimniji
(stranica, dve ili vie ukoliko je re recimo o doktoratu);
u uvodu nema mesta uspomenama iz detinjstva, voljenoj
osobi i slinim privatnim stvarima ukoliko ona nemaju
neki poseban znaaj, a ni napomenama tipa: Ljudi oduvek
tragaju za istinom, ili Moja ljubav prema nauci datira od
detinjstva.
treba izbegavati pozivanje na autoritete kao argument
(npr. Kao to je tvrdio Isus, ljudska priroda je dobra), jer je
kvalitet svakog rada u argumentaciji koju iznosi sam
autor.

Deo sa definicijama
deo sa definicijama sadri odreenje
grae, metoda, modela i terminologije u
radu;
duina ovog dela
akademskog teksta;

zavisi

od

vrste

deo sa definicijama je obino sastavni deo

uvoda akademskog rada.

Apstrakt
Apstrakt imaju samo oni radovi koji se
negde objavljuju;
Svaki nauni lanak koji se objavljuje
mora imati apstrakt, tj. kratak osvrt na
sadraj rada. Apstrakt obino ima oko 250
rei (jedan paragraf) i trebalo bi da na to
atraktivniji nain predstavi itaocu lanak
u celini;
Apstrakt, kao i kljune rei ispod njega,
obino se piu i na engleskom jeziku.

Analitiki deo
analitiki deo = razrada problema;
vano je da na osnovu proitanog, imate svoj stav
i argumentaciju (stav bez argumenata nema veliku
naunu vrednost);
argumentacija moe uvek biti za i protiv, pa se
trudite da je izloite, ukoliko je tema rada za to
pogodna;
analizirajte problem, pokuajte da ga poveete sa
drugim problemima i pitanjima (npr. ekonomske
promene sa drutvenim, politikim i slino);
kvalitet Vaeg teksta zavisie upravo od pristupa
problemu i nainu njegovog izlaganja, a za to je
neophodno i znanje i umee pisanja akademskog
teksta.

Zakljuak teksta
vaan je isto koliko i ostali delovi teksta bez
dobrog zakljuka, tekst gubi na svom kvalitetu;
mora biti logiki smislen (npr. ako ste u
analitikom delu izneli stav i argumente da je
ekonomska globalizacija pozitivna pojava, u
zakljuku ne moete tvrditi suprotno);
drugim reima, zakljuak treba da proistie iz
analitikog dela i stava i argumentacije iznetih
u njemu;
poeljno je da u zakljuku ne bude citiranja
drugih autora.

Citiranje
citati se stavljaju u znake navoda Krajem 19. veka poinje
proces industrijalizacije u Zapadnoj Evropi;
ukoliko iz citata izostavljate nekoliko rei onda taj deo stavite
u zagradu i tri take unutar njih: (...) poinje proces
industrijalizacije u Zapadnoj Evropi;
ukoliko izostavite nekoliko reenica iz citata, izostavljeni deo
se zamenjuje zagradom i trima crticama (---);
citati iz dela napisanih na stranom jeziku, prevode se osim
ukoliko ne postoje posebni nauni razlozi da se tekst zadri u
originalu;
citati Vaem tekstu daju poseban kvalitet, ako su upotrebljeni
ispravno, na pravim mestima; izbegavajte preteranu upotrebu
citata ukoliko oni nisu od sutinskog znaaja za tekst koji
piete.

Parafraza
Ukoliko mislite da bi preterano citiranje
oduzelo na kvalitetu Vaeg rada, moete
parafrazirati neije misli i tako ih uvrstiti u
svoj akademski tekst;
npr. Kako je to uoio Aristotel u svojoj
Nikomahovoj etici, srean ivot se moe
ostvariti jedino u skladu sa vrlinom.

Literatura
na kraju svog rada navodite literaturu kojom ste se
koristili tokom pisanja to je obavezni deo svakog
akademskog teksta;
literatura ne sme da bude izmiljena (u radu moraju
postojati jasne naznake da ste se njome koristili, poput
citata, fusnota i slino);
spisak literature se pravi po azbunom redu (ukoliko je
tekst pisan irilicom), odnosno abecednom (ukoliko je
pisan latinicom);
ukoliko ima 4 ili vie autora koji su pisali jedno delo,
navodi se samo ime i prezime prvog, dok se imena drugih
zamenjuju skraenicom i dr. ukoliko je delo na srpskom,
odnosno et al. ukoliko je re o bilo kom stranom jeziku;

Literatura
spisak literature se takoe moe
praviti po znaaju literature koju ste
koristili;
Vae pravo je da odaberete nain
navoenja literature.

Pravilno navoenje literature (jedan od

naina)
Primeri:
Gidens Entoni, Sociologija, Prevod, Ekonomski fakultet u
Beogradu, Beograd, 2007. (ukoliko je re o knjizi);
Gidens Entoni i dr., Sociologija, Prevod, Ekonomski fakultet
u Beogradu, Beograd, 2007. (ukoliko ima 4 ili vie autora);
Miljevi I. Milan, Poslovna etika i komuniciranje, Univerzitet
Singidunum, Beograd, 2008.
Izazovi globalne ekonomske krize, Veernje novosti, etvrtak,
8. oktobar 2009. (ukoliko je re o lanku iz novina);
ukoliko je literatura elektronska (koriena sa sajta)
obavezno navesti potpunu adresu i datum kada ste sajt
posetili (google, wikipedia i slini sajtovi ne mogu biti
navedeni kao literatura).

Elektronska literatura
Zato ne navodimo Wikipedia-u kao
literaturu?
Nauka mora biti opta, objektivna,
pouzdana i sistematina. Budui da
lanak na Wikipedia sajtu moe
postaviti i laik, takav izvor ne moe
biti nauni, jer ne zadovoljava
kriterijume naunosti.

Fusnote i endnote
ukoliko elite da napomenete neto u svom
tekstu ili da navedete referencu koju ste
citirali, to inite tako to napomenu (naznaku)
smestite u dno strane (tzv. fusnota);
fusnote se jednostavno dodaju i automatski
numeriu odabirom opcije u programu za
pisanje na raunaru (Insert/Footnotes);
ukoliko se u fusnoti ponavlja ista referenca,
onda se umesto itave reference stavlja
naznaka Isto ili Ibidem (Ibid).
endnote na kraju teksta.

Primeri fusnota (jedan od

naina)
Adam Smit, Bogatstvo naroda, BIGZ, Beograd,
1985, str. 46;
Ibidem, str. 56;
Karl Marks, Kapital, BIGZ, Beograd, 1989, str. 15;
Isto, str. 19-21;
Entoni Gidens, Sociologija, Prevod, Ekonomski
fakultet u Beogradu, Beograd, 2007, str. 78-85.

Jezika uputstva
pridravajte se vaeeg pravopisa srpskog jezika;
jezik i stil su vrlo vani delovi svakog
akademskog teksta;
ukoliko imate dilemu, konsultujte pravopis (da li,
ne znam, sa mnom, predsednik, prof. dr Marko
Markovi, mr Petar Petrovi);
posebno obratiti panju na preteranu upotrebu
stranih izraza koji imaju adekvatne termine u
naem jeziku (npr. merandajzing, advertajzing,
bekstejd, menaderisanje i slino).

Jezika upustva
Kada koristite skraenice, uvek prvi put napiite
itavu sintagmu i u zagradi skraenicu, a potom
koristite samo skraenicu (npr. Evropska
centralna
banka
(ECB),
Organizacija
za
ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i slino);
Imena stranih autora obavezno, kada ih prvi put
pominjente, transkribovati u zagradi, tj. napisati
onako kako se pie u originalu
npr. Kao to navodi Don Lok (John Locke)...
U svom delu, Marks (Marx) tvrdi...
Otac klasine ekonomije Adam Smit (Smith)...

Jezika uputstva
nauni jezik je pojmovni jezik vano je da se u
akademskom tekstu koriste adekvatni termini
koji ne spadaju u kolokvijalne izraze (npr. fanovi
pristalice; normalan uobiajen, ustaljen i
slino);
pre nego to predate svoj rad, proverite da li
ima tehnikih ili jezikih greaka; dobro je da
jo neko osim Vas proita rad, budui da neete
uvek lako moi da prepoznate svoje greke;
tehnika i jezika pedantnost ukazuju na to da
se autor na valjani nain i sa dunom panjom
posvetio pisanju akademskog teksta.

Akademsko pisanje je vetina jedini

nain da u tome budete uspeni jesu
kontinuiran rad i pisanje.
What is written without effort is, in
general, read without pleasure
(Samuel Johnson)

Pitanja i komentari