HERAKLIT IZ EFESA (oko 540-480.p.n.e.

)
Smatra se da je poreklom iz kraljevske porodice, iz grada Efesa, da se odrekao kraljevske funkcije u
korist starijeg brata. Povukao se iz javnog ivota i prepustio umovanju u samoi, klonei se ljudi, prezirui
gomilu i znamenite ljude iz prolosti (Homer, Hesiod). Heraklit iz Efesa bio je uven po svojim jezgrovitim
aforizmima koji su esto bili nerazumljivi. Zbog toga su ga nazivali i mranim filozofom. Pored Pitagore on
je bio prvi koji je koristio termim f i l o z o f .
Za razliku od prethodnika koji su tragali za prauzrokom svega postojeeg, on otkriva da tako neto ne
postoji, jer se sve kree, sve tee, sve nastaje i nestaje. Promena (kretanje) je bit svega. On uzima vatru
za praelement ali samo kao simbol venog kretanja.
Heraklitov stav je da ako svi sluamo l o g o s , onda se svi moramo sloiti da je sve Jedno veno iva
vatra. On kae: ,,Ovaj svet, isti za sve, nije stvorio nijedan ovek niti bog, ve je on bio, jeste i bie veno
iva vatra koja se sa merom pali i sa merom gasi.. Pritom se ta vatra raa iz vazduha, vazduh iz vode,
voda iz zemlje. Tu je prisutna vizija o venom krunom kretanju u prirodi. Dakle, za Heraklita, svet ne gori
niti se gasi, on se sa merom pali i sa merom gasi. Heraklit prvi afirmie helenski princip mere u filozofiji.
Govorio je da je vasiona ogromna I da postoji samo jedan svet. Taj svet je istovremeno i Jedno i
Mnotvo.Samo je promena vena i apsolutna, sve drugo je relativno.
Vatra je sutina svih stvari. On je uzeo vatru iz injenice da nam ulno iskustvo pokazuje da vatra ivi
traei, palei raznorodne predmete, i u procesu paljenja on razlikuje dva puta: put na dole I put na gore.
Promena oznaava ta dva puta i kosmos nastaje po toj promeni, kada se vatra zgusne postaje vlana i
pretvara se u vodu, a kada se voda stegne pretvara se u zemlju i to je put na dole. Zatim se zemlja topi i
tad dolazi do isparenja i to je put na gore.
Heraklit smatra da svetom vlada jedinstveni svetski zakon (zakon kosmosa) koji nuno
odreuje sva zbivanja u drutvu i prirodi, i taj zakon naziva logosom. Logos je objektivni zakon svega
postojeeg. Logos harmonizuje borbu suprotnosti tj. on se stara da u borbi suprotnosti niko ne postigne
trajnu pobedu (privremene su dozvoljene u skladu sa krunim kretanjem). ovek ne moe spoznati logos
ako se udubi u pojedinano, on mora tragati za optim, za onim sto je zajedniko za sve pojedinano.
Samo uz pomo razuma ovek moe spoznati objektivni tok stvarnosti. Samo mudrac svojim umom moe
da spozna i razume logos, obini smrtnici to teko mogu jer veruju ulima koja su
nepouzdana. Ta napetost izmeu suprotnosti dri svet na okupu. Iako su stvari, prema Heraklitu, u
stalnom toku one izgledaju kao da su postojane zato to se pridravaju tog principa mere tj. Logosa. U
svemu je samo promena stalna. Kako kae filozof naporno je istrajavati u istom stanju tako da je promena
pravi pedah, odmor. Vatra i voda treba
da su u stalnoj ravnotei. Ako jedna od njih prevagne nijedena stvar nee ostati ista.
Zakon svake promene je logos. Da bi se taj logos shvatio potrebna je mudrost.
Sutina mudrosti je, za Heraklita, shvatti da je smisao promene nepromenljivost.
Ko slua logos shvata da je sve Jedno i Jedno je sve.
Mera i ologos odravaju neku stalnost u veitom toku i promenama. Nita ne
moe biti odreeno niti stalno ako nema mere.
Stav ,, Panta rei ili sve tee sve se menja, nikada ne moe dva puta ui u istu reku. Jedno je sklad i
jedinstvo suprotnosti.
Rat je otac svega, govorio je Heraklit. Borba i logos vladaju ovekom, drutvom i prirodom. Mnotvo koje
ljudi ulima opaaju u stvari je Jedno. Suprotnosti, u krajnjoj liniji lee u harmoniji u skladu, razmeri i
logosu.
Heraklit se smatra ocem dijalektike kao teorije o kretenja, borbi suprotnosti,
promenama, krunog kretanja, venog vraanja istog. Zbivanja u prirodi su ciklina
smenjuju se dan i no, godinja doba, meseeve mene... Kakvo je onda bilo
Heraklitovo shvatanje oveka?
Ljudi treba da se vaspitavaju i ue da ive prema umu. Tako e shvatiti da je jedinstvo iznad mnotva i da
su sve stvari meusobno povezane. Prema njemu samo su bogovi mudri a smrtni ovek moe samo da
tei mudrosti. Zato je sebi postavio veliki cilj i zadatak a to je da istrai samog sebe. Znaaj Heraklitov je
veliki, posebno u tome to je pokrenuo problem kretanja. On je shvatio bie kao jedinstvo kao Jedno kao
kretanje koje se odvija kroz borbu suprotnosti. Kako sam kae: ,,U prirodi sve tei ka suprotnosti i iz toga
se stvara sklad a ne iz jednakoga..