Džuvljarke

Vera Kurtid
Duvljarke
Lezbejska egzistencija Romkinja
Duvljarke [uvlrke] - pojam koji u romskom jeziku na

srpskom govornom podruju i uz njegov uticaj
oznaava lezbejku, enu koja voli ene. Obino ima
negativnu konotaciju u matrici heteronormativnog
patrijarhata.
Svi lini podaci su promenjeni. Nemojte se

truditi da prepoznate neku od nas.
Ako smo nevidljive neka to sada bude u
nau korist!
I Uvod
Tiina je, jo vie negoli

razliitost, sila ugnjetavanja
ena, a u modi koja proizilazi
iz okupljanja ena lei
mogudnost potpunog izraavanja i promene. 1
Kris Korin
Zato je vano da se ovaj tekst napie
Ideja za ovaj tekst potie odavno zato to lino mislim
da je vano da se govori o Romkinjama koje su lezbejke
i koje ive u Srbiji. Romkinje se na naim prostorima
najede pominju u rasistikim i seksistikim vicevima
vedinske populacije, ili ponekad u negativnim prikazima
medija kao one koje su na teretu socijalne brige ili su
1
Stihovi Kris Korin (Corrin) su iz predgovora hrvatskom izdanju Rich,

Adrienne, Prisilna heteroseksualnost i lezbejska egzistencija,
Kontra, Zagreb, 2002
1|D u vl j a r k e
prekriteljke zakona, to gotovo uvek prati i velika doza

zabeleenog rasizma ukoliko postoji mogudnost za
ostavljanje komentara italaca na internetu. Sa druge
strane, u krugovima koji se mogu definisati kao romski
aktivistiki, esto se govori o odgovornosti Romkinja za
zajednicu, porodicu, kao o stubu kude. Generalno, o
lezbejkama u Srbiji se takoe ne govori, ili se govori na
nain da se osporava jednakost sa ostalim ljudskim
bidima. Zato su Romkinje lezbejke trostuko, ili ak
viestruko, marginalizovane i ive nevidljivu egzistenciju,
a kao takve su ranjive na sve mogude oblike nasilja i
diskriminacije. Govoredi o postojanju Romkinja lezbejki,
otvara se put osnaivanju konkretnih ena, koje sada
nemaju ime, koje su nevidljive ili su predmet poruge i
rtve raznih oblika nasilja i diskriminacije.
Savremeno drutvo nam daje taman toliko prostora da
se oekuje da je iskustvo marginalizovanosti jednako za
sve pripadnike/ce jedne grupe. Meutim, ako paljivije
sagledamo pojedinane ivote, vidimo da to nije tako
a akcija usmerenih na to da se razmatra viestruka
diskriminacija je malo. U Srbiji je, kao i u drugim
istonoevropskim zemljama, do pre samo malo vie od
15 godina bilo nezamislivo govoriti o Romkinjama i o
pojmu viestruke diskriminacije. One koje su tu temu
uvele u feministiku i u romsku politiku agendu jesu
same Romkinje. Svi ostali pokuaji da se govori o toj
temi nisu adekvatno predstavljali Romkinje i njihove
ivote, bili su potpuno pogreni jer su odraavali
stereotipe, pa ak i ponavljali opresiju nad Romkinjama.
Brojni su primeri kada su romski aktivisti, ili oni koji su
2|D u v l j a r k e
tako sami sebe nazvali, pokuavali da se bave enskim

pitanjem. To bavljenje se najede sastoji od
organizovanja folklornih priredbi, odravanja i
promocije tradicije, perpetuiranja rodnih uloga, pitanja
reproduktivnog zdravlja romske populacije. Zapravo,
postoji ogroman otpor od strane zvaninog pokreta za
prava Roma u kome dominiraju mukarci prema bilo
kojoj temi koja se tie iskljuivo ena. Sama sam od
strane nekih aktivista dobiljala uputstva da o
ugnjetavanju Romkinja smem da govorim samo u okviru
teme prisilne sterilizacije koje su nad Romkinjama inile
institucije sistema drava u regionu, ali nikako o
ugovorenim brakovima ili prodaji nevesta koji se
dogaaju u romskoj zajednici iz koje i sama dolazim. Za
enske grupe generalno,2 Romkinje su bile i ostale
potpuno nezanimljivo podruje, a za vedinu
feministikih one za koje i dalje nema prostora i
vremena da bi se razmiljalo o njima i delovalo uz njih. U
tim krugovima se deava da ujem miljenja da i
Romkinje mogu da postignu sve isto kao i druge ene
ako se budu dovoljno potrudile, ili da im je dosta vie
tih Romkinja i njihovih zahteva. Isto se dogaa i kada je
seksualna orijentacija u pitanju, a jo je lake, upravno
na primeru Romkinja lezbejki, objasniti teret roda, rase,
2
Iako je ova injenica poznata, treba istaknuti razliku izmeu

enskih i feministikih grupa jer enske grupe nisu nuno
feminisitike, kao to ni feminizam nije uvek nuno samo mesto za
ene. Za iru javnost, ova distinkcija nije uvek jasna. Posebno je
vano naglastiti da ni sve Romkinje aktivistkinje nisu automatski
feministkinje, kao to ni sve lezbejke nisu feministkinje ili
aktivistkinje.
3|D u vl j a r k e
nacionalne pripadnosti, klase i manjinske seksualne

egzistencije.
U feministikoj teoriji i aktivizmu na Zapadu, glasovi
ena koje nisu belkinje su vie prisutni, a njihova i dalje
teka politika borba ima dui sta. Napori naih crnih
sestara nam pruaju podrku da se razviju aktivizam i
teorija kod Romkinja, posebno uvoenjem pojma
intersekcionalnosti (intersectionality),3 koji se odnosi na
viedimenzionalnost
same
marginalizovanosti.
Ukrtanje rase, klase, roda, seksualne orijentacije itd. u
SAD-u postaje predmet pre svega kritikih teorija,
imenovanih najpre u pravnikim akademskim krugovima
koji postaju svesni opasnosti od tzv. neutralnosti i
objektivnosti prava i zakona, to ne znai da aktivistkinje
bilo kog pokreta za osloboenje nisu bile svesne
proimanja razliitih vrsta opresija na njihove ivote i
pre samog uvoenja pojma. Rasizam, seksizam,
homofobija, transfobija, ksenofobija, klasizam i sve
druge vrste diskriminacije postaju povezane i ne mogu
se ispitivati razdvojene jedna od druge. Ukrtanje
razliitih opresija kao to su rasizam i homofobija su u
Srbiji neiskazane oblasti o kojima je neophodno
progovoriti. Taj glas mora biti jasno politiki jer se ne
radi samo o potrebi da se tolerie postojanje razliitosti i
uine male sistemske korekcije kojima de se stvoriti
3
Sam pojam intersekcionalnosti u feministiku teoriju ulazi 1989.

godine kroz delo pravnice Kimberli Krenou (Crenshaw), Mapping
the Margins, i predstavlja vaan doprinos koji postaje standard u
multidisciplinarnom pristupu iskustvima preklapanja identiteta i
diskiminacije.
4|D u v l j a r k e
privid
jednakosti,
jer
verujem
da
tema
intersekcionalnosti zasluuje vedu panju kako u Srbiji
tako i u ostalim dravama regiona. Nadam se da de ovaj
rad posluiti kao sredstvo kojim de se podstadi dalja
razmiljanja i koja de dovesti do sveobuhvatne politike
agende gde de ljudska prava LGBT Roma i Romkinja
zauzeti svoje mesto.
Tema kojom se bavimo u ovom tekstu egzistencija
ena koje su i Romkinje i lezbejke, ena koje imaju
emotivne i seksualne udnje ka drugim enama a i
seksualnost sama po sebi, jeste i dalje tradicionalno
tabu, ali seksualnost je jedna od sutinskih odlika naih
bida. To je deo naeg linog identiteta, naih veza i
zajednica, pa i naeg drutva. Ne samo u romskim
zajednicama ved i ire, posebno je tabuizirano priati o
enskoj seksualnosti, ma koliko ocenjujemo da je srpsko
drutvo razvijeno u odnosu na neka druga drutva, ili da
su romske zajednice drugaije u odnosu na ono koliko
su bile patrijarhalne u prolosti. Jo uvek smo kao ene
suoene sa tim da, bile mi iz manjinske zajednice, ili ne,
visoko obrazovane, ili potpuno nepismene, naa
seksualnost nailazi na opresiju u drutvu, od medija i
industrije, a same osedamo nelagodu kada govorimo o
njoj. Mi kao Romkinje i naa seksualnost, posebno onih
koje imaju drugaiju seksualnu orijentaciju od
normativno heteroseksualne, podleemo brojnim
pritiscima i konstantnom krenju naih ljudskih prava. Za
nas ije ivote na poseban nain odreuje nacija, rasa,
rod, seksualna orijentacija, ovi problemi su viestruki.
Posebno je teko biti Romkinja lezbejka u Srbiji, i to ne
5|D u vl j a r k e
samo zato to je poloaj i prava LGBT osoba u Srbiji u

ovom trenutku tema sa toliko reakcija (od ignorisanja do
nasilja), niti samo zato to se upravo deava narastajudi
rasizam prema Romima i Romkinjama, ili zbog
zatvorenosti samih romskih zajednica, nego i zbog
potpunog negiranja naih ivota i naeg postojanja.
Ovim tekstom ukazujem pre svega na ulogu
patrijarhata, to je obino za tekstove objavljene u
Srbiji, a koji se bave pravima Roma i Romkinja, esto
mnogo ira tema od uobiajne kritike drutvene
realnosti (mada kapitalizam kao problem ostavljam po
strani, iako je podjednako vaan). Teme i problemi
kojima se bavimo u svom aktivizmu su samo posledice
patrijarhata jer on predstavlja hijerarhiju modi jedne
grupe ljudi nad drugom, vladavinu oca, kralja,
svetenika u zajednici u kojoj dominiraju mukarci.
Ovakav odnos modi ne znai samo dominaciju
mukaraca nad enama, ved i hijerarhiju u odnosima
izmeu samih mukaraca, to je potpuno vidljivo ako se
samo pogleda drutvena stvarnost. Dominacija, tlaenje
i eksploatacija su odlika moderne civilizacije. Beli
mukarci imaju mod i kontrolu nad belim enama,
takoe imaju mod i kontrolu nad enama i mukarcima
koji nisu beli. Nebeli mukarci imaju mod i kontrolu nad
nebelim enama (ali ne i nad belim enama). Kritika
patrijarhata je moguda i sa pozicije nebelih mukaraca
prema dominaciji belih mukaraca, ali je to tema koja se
tek otvara i koja jo uvek nije prihvadena od vedine
mukaraca. To je i kritika pozicije onih koji poseduju
6|D u v l j a r k e
zemlju i sredstva za proizvodnju i njihovog odnosa

prema onima koji to nemaju.
Patrijarhat utilitiziranjem zakona, religija, obiaja i
prakse ved vekovima kontrolie enski rad, enska tela,
reproduktivnost i seksualnost. Seksualnost se u
patrijarhalnim drutvima koristi kao osnovno oruje za
kontrolu nad enama i iskazivanje muke modi. To ne
predstavlja nita to bi bilo specifino samo za Rome i
Romkinje. Jedino vrsta kontrole i potinjavanja varira od
drutva do drutva i od istorijskog perioda. Kod
feministikih autorki, kao to je to opisala i Adrijan Ri,
nailazimo na naine uz koje se mod mukaraca nad
enama odrava u rasponu od fizike prisile do kontrole
svesti. Ri citira Ketlin Gou (Gough), koja nabraja osam
osobina muke modi u drevnim i savremenim
drutvima4. To su: negiranje ili nametanje enske
seksualnosti, upravljanje i iskoridavanje enskog rada
kako bi se kontrolisao njegov proizvod, kontrole i
oduzimanja dece, fiziko ograniavanje i spreavanje
kretanja ena, koridenje ena kao objekata u mukim
transakcijama, onemogudavanje enske kreativnosti,
uskradivanje pristupa velikim oblastima drutvenog
znanja i kulturnih dostignuda. Ako izdvojimo samo neke
poznate prakse, kao to su: kanjavanje ena za gubitak
nevinosti pre braka, preljube ili lezbejskog odnosa;
odreivanje ene kao iste i neiste; oduzimanje modi
4
Adrijan Ri citira Ketlin Gou (Gough), The Origin of the Family u

svom eseju Prisilna heteroseksualnost i lezbejska egzistencija,
Kontra, Zagreb, 2002. str. 36
7|D u vl j a r k e
enama u reproduktivnom periodu i negiranje

seksualnosti ena nakon menopauze (Puri daj);
silovanje; ugovoreni brakovi i prodaja nevesta;
prostitucija; seksistiki vicevi; kontrola abortusa,
kontrola raanja, prisilna sterilizacija; uskradivanje
pristupa zdravstvenoj zatiti; oduzimanje dece posle
razvoda; iskljuivanje iz procesa obrazovanja;
nemogudnost zapoljavanja; zabrana izlaska na ulicu;
svoenje ena na suprugu, majku i domadicu;
prisvajanje zarade ena; nasilje u porodici, i ak
uobiajeno drutveno ponaanje kao to je
prepriavanje seksistikih viceva i jo mnogo toga,
videdemo da smo potpuno prikazali svakodnevni ivot
mnogih Romkinja u istoriji i danas.
Ovo nam pokazuje da su ene kontrolisane tako to su
definisane kao objekti u relaciji prema mukarcima.
ene koje deluju izvan tih relacija bivaju kanjavane tako
to su iskljuene ili izolovane od drugih, suoene sa
siromatvom, pa i fizikim nasiljem. Na mnogo naina
lezbejke predstavljaju opasnost mukoj kontroli nad
enama i celokupnom patrijarhalnom sistemu. Pojam
prisilne hetereoseksualnosti kojom Ri objanjava
mehanizme nametanja enama da je heteroseksualnost
jedini mogudi i prihvatljivi nain ivota, kao i potiranje
istorije lezbejske egzistencije, u feministiku teoriju
unosi tumaenja kljuna za dalja razotkrivanja drutvene
opresije nad enama. Sam termin lezbejska egzistencija
nam daje upravo ono to je vekovima nedostajalo da
opie lezbejske ivote to nije samo seksualni in i izbor
partnera, to je pojam koji se odnosi i na sve ostalo.
8|D u v l j a r k e
Lezbejska egzistencija dekonstruie pojam porodice,

intimne veze, roditeljstva, drutvenih veza, jezika,
osedanja bezbednosti, osedaja pripadnosti zajednici
svih institucija patrijarhata. Ona znai i izmetanje iz
uporita muke dominacije nepripadanjem naciji,
nepripadanjem dravi, ocu, muu, crkvi... U zemlji bez
jezika i bez zakona...mape koje su nam dali su ved
godinama zastarele.5
Vidljiva lezbejska egzistencija Romkinja razbija
dominatan diskurs belog patrijarhata, pretnju mukoj
nadmodi i kontroli olienoj u heteroseksizmu, sistemu u
kome ivimo i koji je naa realnost. Sutinski, biti
lezbejka znai izmestiti se iz ekonomske i seksualne
zavisnosti od mukaraca, biti Romkinja lezbejka znai
subverziju kako u svojoj sopstvenoj zajednici, tako i
subverziju u zajednici vedine. Romkinja lezbejka stvara
nelagodu drutvenom poretku neodgovarajudi rasistiki
zamiljenom modelu Romkinje trudne i sa mnogo
dece, sa nasilnim muem stoerom nejednake modi
izmeu dva roda, Romkinje kao seksualnog objekta
poput Esmeralde i Karmen, ije ari zavode mukarce
kao prostitutke i egzotine zabavljaice, to je predstava
na koju je vedina upravo navikla.6 To znai i
Adrijan Ri, 21 ljubavna pesma: XIII, San o zajednikom jeziku

(Adrienne Rich, Twenty One Love Poems: XIII, The Dream of a
Common Language, Njujork: W. W. Norton & Co., 1978.)
6
U komentarima italaca internet lanka Romkinje lezbijke rtve
trostruke diskriminacije, jedna osoba je napisala Romkinje
lezbejke gde ovaj svet ode???, ceo lanak dostupan je na
9|D u vl j a r k e
preispitivanje itavog drutva jer zahtevi Romkinja

lezbejki nose podsetnik da su zahtevi marginalizovanih
univerzalni i legitimni, da se ne odnose iskljuivo na
okvire vedinskog naroda i da osloboenje mora biti
opte (iako politiki jo neartikulisani, zahtevi Romkinja
lezbejki se odnose na ivot bez diskriminacije, to se
moe videti i iz linih pria ena objavljenih u ovom
tekstu). Otuda da su i drutvene prisile toliko jake,
Romkinje lezbejke se suoavaju sa nasiljem, izolacijom i
opresivnim obiajnim praksama. Romska zajednica je
ovde direktni i simboliki ugnjeta, direktni zato to tei
ouvanju postojedeg sistema u okviru same zajednice,
simboliki jer uva poredak hijerarhije belog mukarca.
Onaj deo drutva koji je u Srbiji homofobian, a koji
predstavlja i vedinu, nema posebno izraenu svest da se
zahtevi za LGBT prava odnose i na pripadnike i
pripadnice drugih manjina. U naporu da jednostavno
ive svoju egzistenciju ili moda i menjaju svoj poloaj,
pripadnici i pripadnice manjina se sa prvom linijom
prepreka suoavaju jo u samoj zajednici, u porodici i
okolini. Do vedinske zajednice zahtevi Romkinja i Roma
za LGBT prava ne dopiru. Tako su i najvidljivije osobe u
Srbiji u zagovaranju LGBT prava oni koji i sami pripadaju
vedini, barem po boji koe ili etnikoj pripadnosti, i to ne
samo zato to je izraavanje zahteva za LGBT prava
pitanje hrabrosti, nego zato to drutvo u svojoj
tendenciji da iznova proizvodi neprijatelja moe da
zamisli po jednu vrstu razliitosti.
http://www.telegraf.rs/vesti/814912-romkinje-lezbijke-zrtvetrostruke-diskriminacije-video (pristupljeno 3. 9. 2013)
10 | D u v l j a r k e
Neophodno je objasniti zato koristim mnoinu

romske zajednice, a ne romska zajednica. Verujem da
biti Rom ili Romkinja ne znai imati istovetno iskustvo.
Ono moe biti slino, ali, zahvaljujudi mnogim faktorima,
razlikuje se, kao to je, na primer, mesto i okolina gde
ivimo. Kroz rad na ovom tekstu sam to miljenje i
potvrdila: u odnosu na spremnost za promene, neke
sredine su tradicionalnije i zatvorenije, neke su
otvorenije za promene i uticaje od spolja. Ove razlike su
posledica spleta drutvenih odnosa, ekonomske
situacije, pristupa obrazovanju, zapoljavanju i
resursima koje poseduju neromi. Suranita Raj,
feministika teoretiarka, u svom tekstu Razumeti
patrijarhat7 pokazuje kako se u kontekstu Indije
manifestacija patrijarhata moe razlikovati od kaste do
kaste, kao i u okviru razliitih religija ili geografskih
oblasti, to je svakako blisko i romskim zajednicama.
Slino je i sa potinjenodu ena u razvijenim zemljama,
ali da ono to je svuda zajedniko patrijarhatu je
kontrola nad enskom seksualnodu i uticaj klase,
etniciteta, religije na njenu reprodukciju. Ova kontrola
razvija svoje naine delovanja kroz istoriju i postaje
institucionalizovana i legitimizovana kroz razliite
ideologije, drutvene prakse i institucije, kao to su
porodica, vera, klasa, obrazovanje, mediji, zakon, drava
i drutvo. Na primeru Romkinja u Srbiji to znai da nije
isto iveti u romskom naselju ili van njega, u selu i
gradu, roditi se na jugu ili severu zemlje, izbedi sa
7
Ray, Suranjita, Understanding Patriarchy, Department of Political

Science, Daulat Ram College, Delhi univerzitet.
Kosova, biti deportovana natrag u Srbiju iz zemlje gde si

traila azil, poticati iz porodice koja prima ili je
uskradena za socijalnu pomod, ili se roditi u porodici u
kojoj su odrasli lanovi mogli da pronau posao. Usled
ovih varijabli, svaka od nas je suoena sa razliitim
manifestacijama patrijarhata. O tome de biti vie u
samom tekstu.
Svesna sam, ipak, da de tekst izazvati brojne kritike od
strane romskih mukaraca i ena iz razliitih romskih
zajednica, to sam videla da se deava svaki put kada se
unutar zajednice progovori javno o poloaju ena.
Nadam se da de se koristiti injenicama, a ne ved
izgovorenim reenicama da to kod Roma uopte nije
tako. Poznato je da je istorija mukog opiranja enskoj
emancipaciji moda i zanimljivija od prie o samoj
emacipaciji.8 Ne mogu da se setim razloga zato neka
poruka ne bi mogla biti javno upudena samoj romskoj
zajednici, poziv da menjamo sami sebe, jer previe
samouverenosti i arogancije nikada ne moe voditi u
boljitak. To vai i za ire drutvo. Oslobaanje od
predrasuda je odgovornost itavog drutva. Moda nam
nae razliitosti pomognu da potvrdimo da mi jesmo oni
i one koji vode optu oslobodilaku borbu, a to ne
moemo da shvatimo dok ne pogledamo iru sliku. Kako
navodi bel huks: Osobe koje se bore za iskorenjivanje
seksizma, bez podrke borbama za okonanje rasizma ili
klasizma, podrivaju sopstvene napore. Osobe koje se
bore za iskorenjivanje rasizma i klasizma, a podravaju
8
Vulf, Virdinija, Sopstvena soba, Plavi jaha, Beograd, 2000.
seksistiku opresiju pomau da se odre kulturoloke

osnove svih oblika grupne opresije.9
Egzistencija Romkinja lezbejki nije tema specifina za
enske grupe, romske enske grupe ili romsku zajednicu.
Nadam se da de ovaj tekst posluiti kao poetak
izraavanja onih glasova koji su predugo dutali i da de
dati doprinos da se otvori tema lezbejske egistencije
Romkinja, kako u Srbiji tako i van nje, i podri
samoorganizovanje autonomnih grupa koje de se
oformiti u bliskoj bududnosti. U jednom od poslednjih
brojeva amerikog asopisa Time naila sam na
nadahnujudu reenicu: Ono to je jue bilo nemogude
ved sutra postaje neizbeno.10 Borba za ljudska prava
LGBT osoba nije vaan prioritet samo za LGBT zajednicu,
ved cilj koji neprestano dobija nove saveznike sa
najrazliitijih strana: Borba se odvija u naizgled
nepovezanim podruijima: dakako u sudnicama, ali i u
bolnicama, deijim vrtidima, bibliotekama i na muzikim
pozornicama.11 Tako je i sa lezbejskom egzistencijom
Romkinja, pa i sa njenom vidljivodu: ona se ne odvija
daleko od reavanja problema sa kojima se susrede
romska zajednica, ili posebno od prava LGBT osoba u
9
bel huks, Od margine ka centru, prev. Milica Minid, Feministika

94, Beograd, 2006.
10
http://swampland.time.com/2013/03/28/how-gay-marriagewon/ (pristupljeno 3.4.2013.) i
http://www.crol.hr/portal/aktivizam-politika/politika/4710-gejparovi-na-naslovnici-timea-gej-brakovi-ve-su-pobijedili.html
(pristupljeno 3. 4. 2013)
11
Ibid.
Srbiji, ta egzistencija jeste deo opte agende. Ono to se

nekad inilo udnim uskoro de postati stvarnost.
Metodologija
Tekst o Romkinjama lezbejkama ne moe da se napie
drugaije nego ovako, kao kritika sa pozicije Romkinje
lezbejke prema patrijarhatu belih mukaraca, crnih
mukaraca, Roma mukaraca, belih ena, samih
Romkinja, prisilne heteroseksualnosti i internalizovanog
rasizma i homofobije. Ova tema nadilazi statistiku ili
analizu zakona, Romkinje lezbejke su nevidljive, duboko
sakrivene i u realnosti vedine, a naroito u teoriji.
Pisati odgovorno znai podi od enskog iskustva jer su
ene jedine protagonistkinje svojih ivota. Da bih
napisala ovaj tekst, razgovarala sam sa drugim
Romkinjama lezbejkama u razliitim romskim
zajednicama, ali i sa aktivistkinjama organizacija koje su
enske, romske enske, romske grupe unutar LGBT
organizacije i lezbejske. Vedini Romkinja lezbejki koje
poznajem u Srbiji je bilo prilino teko da se odlue da
ispriaju svoju ivotnu priu jer su strah i izolacija
duboko ukorenjeni u naim telima i mnogima od nas ne
doputaju da se izrazimo, i o njima sam mogla da ujem
i uim samo preko drugih ena. Njih 15 je ipak pristalo
da se ukljui, znajudi i da de tekst objavljen od strane
organizacije kao to je Evropski centar za prava Roma
(ERRC) znaiti da de Romi i Romkinje aktivisti/kinje modi
da vide delove njihovih pria. Taj hrabar korak pratila je
i spremnost 10 mukaraca i ena, romskih
aktivista/kinja, da sa mnom razgovara na temu kako oni

vide lezbejsku egzistenciju, kako je vidi romska
zajednica, krenje ljudskih prava; kao i dve lezbejske
organizacije Labris organizacija za lezbejska ljudska
prava (Beograd) i Novosadska lezbejska organizacija
(Novi Sad). Pozivu za razgovor se odazvala i
koordinatorka projekta Viestruka diskriminacija
LGBTIQ Romi i Romkinje (grupa za podrku, istraivanje i
senzibilizaciju drugih nevladinih organizacija i dravnih
institucija) koji se 2008. i 2009. godine sprovodio u
okviru organizacije Gayten LGBT iz Beograda.
Svi razgovori u okviru ovog istraivanja su obavljeni od
novembra 2012. do aprila 2013. godine u nekoliko
gradova u Srbiji.
U ovom tekstu progovaraju ene sa kojima sam priala.
Sve one su vlasnice do sada neizgovorenih i
nesasluanih glasova. I one sa kojima sam razgovarala i
one koje su ostale neme su me sve nepovratno
inspirisale za mnogo vie analiza i akcija. To to verujem
da je lino politiko, donelo mi je hrabrosti da o ovome
mogu i smem da govorim i iz linog iskustva. Nije mi bila
namera da predstavim sve odlike ivota lezbejki
Romkinja, niti da govorim u ime svih. Zato je i vano
imati na umu da dolazimo iz razliitih konteksta i sa
drugaijim iskustvima.
Pored autentinih linih pria, bilo mi je vano da, na
primeru Srbije, ukaem i na sutinsko neprepoznavanje
viestruke diskriminacije u zakonima i praksama, kao i
na posledice toga po ivote realnih ena. Svi navedeni

statistiki podaci, kao i podaci iz drugih istraivanja,
odnose se na period do kraja 2012. godine.
Koliko je meni poznato, ovo je prvo istraivanje
lezbejske egzistencije Romkinja, ne samo u Srbiji ved i u
dugim zemljama. Iskreno se nadam da greim i da mogu
da proitam i neke druge tekstove koji se bave naim
razlikama i bogatstvima. Meutim, u svom dosadanjem
istraivanju nisam nala druge izvore, ovo je prvi tekst
koji sadri prie hrabrih ena i vi ste sada sluaoci/teljke
njihovih do sada neizgovorenih glasova.
II
Podsetnik na realno stanje u kontekstu

Srbije
Diskriminacija na osnovu pola, rase/nacionalne

pripadnosti i seksualne orijentacije je iroka tema i ona
ne moe u celosti biti obuhvadena u ovom tekstu, niti je
mogude pomenuti sve njene manifestacije i odlike. Kako
se ovde bavimo spletom svih ovih svojstava, navedu
samo neke kratke ilustracije poloaja ena, Roma i LGBT
osoba u Srbiji, a koje dokumentuju probleme sa kojima
se Romkinje lezbejke suoavaju.
Poloaj ena
Diskriminacija prema enama je jedan od najrairenijih
vidova diskriminacije u Srbiji. Kljuni uzroci jesu vrsto
ukorenjeni tradicionalni i patrijarhalni stereotipi o
rodnim ulogama ena i mukaraca u porodici i iroj
zajednici. ene su u nepovoljnijem poloaju u odnosu na
mukarce u svim oblastima drutvenog ivota. Prema
izvetajima nadlenih dravnih organa,12 ene su

diskriminisane u pogledu ueda u odluivanju, u
ekonomskoj sferi i obrazovanju, izraeno je rodno
zasnovano nasilje prema enama, nejednakost u sferi
informisanja kako u nainu predstavljanja ena u
medijima, tako i u zauzimanju rukovodedih pozicija, itd.
Iako istraivanja institucija sistema na temu nasilja nad
enama ima jako malo, podaci enskih grupa, poput
istraivanja Viktimolokog drutva Srbije iz 2001.
godine, govore da je svaka treda ena u Srbiji rtva
fizikog nasilja u porodici (30,6%), a svaka druga rtva
psihikog nasilja (46,1%). Svaka etvrta ena je bar
jednom u ivotu bila izloena fizikom nasilju u porodici,
dok se policiji prijavljuje samo 16,5% sluajeva nasilja u
porodici.13
Nasilje nad Romkinjama u porodici i zajednici
Kada su Romkinje u pitanju, podaci o rodno
zasnovanom nasilju ukazuju da je ovaj problem jo
ozbiljniji. Istraivanje organizacije enski prostor iz Nia,
raeno na uzorku od 200 ispitanica u romskom naselju u
Niu 2001. godine, pokazuje da 100% ispitanica
doivljava ili je nekada doivljavalo psihiko, a 94%
fiziko nasilje. Ostalih 6% koje su se izjasnile da nikada
12
Izvetaj Poverenice za zatitu ravnopravnosti, Beograd, 2011.

Nalazi Poverenice za zatitu ravnopravnosti, Uprave za rodnu
ravnopravnost Republike Srbije i Zatitnika graana o diskriminaciji
potvruju ove podatke
13
Nikolid-Ristanovid, Vesna, Porodino nasilje u Srbiji, Beograd,
2002. godine
nisu bile u situacijama fizikog nasilja iznele su da mu

udari amar ponekad, u ali ali, to nisu ocenile kao
nasilje. Od onih koje trpe fiziko nasilje, 98% trpi nasilje
od strane supruga. Kao najedi razlog pominju
alkoholizam od strane branog druga, kao i postojanje
ljubomore, i slino. Svaka etvrta ena je trpela fiziko
nasilje i od strane svekra, dok je ak 45% trpelo psihofiziko nasilje od strane svekrve. Kao ostali nasilnici u
okviru porodice navode se deveri i zaove (15%), a u
jednom sluaju se kao nasilnik pojavljuje i suprugov
deda. Iako je mali broj ena u svom iskustvu prepoznalo
nasilje pre udaje, oko 90% anketiranih je reklo da njihovi
muevi tuku i njihovu decu, a isto toliki procenat da su
njihove majke trpele nasilje od strane svog mua, te se
namede zakljuak da su ispitanice verovatno bile
suoene sa nasiljem od ranog detinjstva.14
Diskriminacija i nasilje nad Romima
Centar za istraivanje etniciteta u istraivanju iz 2002.15
belei da u Srbiji ima 593 romskih naselja, svako sa po
najmanje 15 porodica.16 Vedina tih naselja se nalazi u
14
Kurtid, Vera, Nasilje nad Romkinjama: iz izvetaja o krenju

ljudskih prava Romkinja, Prirunik za rad sa enama sa traumom
mukog nasilja, Autonomni enski centar, Beograd, 2008.
15
Naalost, nema dostupnih sistematinih istraivanja novijeg
datuma i to predstavlja znaajan nedostatak u podacima.
16
Centar za istraivanje etniciteta, Boidar Jakid i Goran Baid,
Romska naselja, uslovi ivota i mogudnosti integracije Roma u Srbiji,
Beograd, 2002.
Beogradu, centralnoj Srbiji, Vojvodini i junoj Srbiji.17

Tada je ukupno 43,5% svih naselja klasifikovano kao
nehigijensko ili slamovi (sirotinjska naselja)18. Takoe,
pokazalo se da je vedina ovih naselja segregisano, da se
nalaze na obodima gradova, neka ak i fiziki odvojena
ogradama od drugih naselja u kojima ivi vedinsko
stanovnitvo.19 U njima su kude sagraene od materijala
sa otpada, ne mogu da prue dovoljnu zatitu od
vremenskih uslova i nisu povezane na elektrinu mreu.
Vie od etvrtine tih naselja nemaju ni uvedenu vodu, a
samo jedna tredina ima asfaltirane puteve.20 Pored
tekih uslova ivota i prisilna raseljavanja iz naselja
predstavljaju vaan problem za romsko stanovnitvo.
Najvedi broj raseljavanja se deava u Beogradu.21 Kako
potvruje i Regionalni centar za manjine, vlasti
beogradskih i drugih optina u Srbiji prinudno iseljavaju
Rome i Romkinje iz domova koji se nalaze u
neformalnim romskim naseljima, oni ostaju bez svojih
domova i esto gube svu svoju imovinu i mogudnost da
17
UNDP, Human Development Report Serbia 2008: Regional

cooperation, Belgrade, 2008, dostupno na:
http://www.undp.org.rs/download/nhdr2008_eng.pdf str. 136.
18
Ibid.
19
Organizacija PRAXIS i drugi, Informacije poslate Komitetu za
eliminaciju rasne diskriminacije u svrhu inicijalnog periodinog
izvetaja Republike Srbije, 78. zasedanje, dostupno na:
http://www2.ohchr.org/english/bodies/cerd/docs/ngos/Praxis_Reg
ionalCentreforMinorities_CEKOR_CHRIS.pdf str. 5.
20
Ibid. str. 16.
21
Serbia: EU Enlargement Programme ERRC report, maj 2012.
godine, str. 3, dostupno na:
http://www.errc.org/cms/upload/file/ecprogress-serbia-2012.pdf.
se izdravaju. Za ove gubitke nisu obetedeni.

Organizacija PRAXIS iz Beograda je u ime Koalicije protiv
diskriminacije u novembru 2012. godine podnela
pritubu Poverenici za zatitu ravnopravnosti zbog toga
to je u kontejnerskim naseljima uspostavljen takav
pravni reim koji ne postoji ni u jednom drugom sluaju
i koji se ne odnosi i na ostale kategorije stanovnitva.
Ovaj reim se primenjuje na graane koje Grad Beograd
smeta posle pojedinih prinudnih iseljenja iz
neformalnih romskih naselja.22
22
U izvetaju Praxisa stoji: Gradska uprava propisala je da u sluaju

da Romi koji stanuju u kontejnerskim naseljima ne usvoje pravila
lepog ponaanja prema predstavnicima institucija grada Beograda,
zatim ne pokau aktivan odnos prema naporima Grada da se
socijalizuju pojedinci i njihove porodice ili pak ukoliko prime goste
u kontejnerima u kojima stanuju, oni ponovo mogu biti prinudno
iseljeni iz smetaja koji im je obezbeen. Na osnovu ovih
diskriminatornih odredbi, Gradska uprava iselila je 11 porodica ili
44 osobe. O prinudnim raseljavanjima i krenju ljudskih prava,
preporuujem izvetaje Platforma za ostvarivanje prava na
adekvatno stanovanje: PRAXIS, Regionalni centar za manjine,
CHRIS, NSHC, YUCOM, Centar za prava manjina, kao i meunarodne
organizacije Amnesti International Home is more than a rooof over
your head, Amnesty International 2011, izvetaj dostupan i na
http://www.amnestyusa.org/sites/default/files/eur700012011en_1
2.pdf kao i After Belvil Serbia needs new laws against forced
eviction, dostupan na:
http://www.amnesty.org/en/library/asset/EUR70/015/2012/en/d9
7ae40c-0701-452a-b9b8-d2491a7322e1/eur700152012en.pdf
Pokuaji doseljavanja Roma van romskih naselja su

uzrokovali negodovanje vedinskog stanovnitva.23 Jedan
od medija je 2012. godine izvestio o nemirima u
beogradskom naselju Resnik povodom odluke Grada
Beograda da tamo preseli Rome iz Belvila, kada je
povreeno trinaest policajaca i dva mukarca civila, dok
je 20 osoba privedeno zbog nemira. Ovo se sve dogodilo
upravo 8. aprila, na Meunarodni dan Roma i Romkinja.
Tokom prethodnih godina Evropski centar za prava
Roma prati porast prisilnih raseljavanja Roma u Srbiji.
ERRC i nekoliko drugih lokalnih nevladinih organizacija
okupljenih oko zajednike Platforme o adekvatnom
stanovanju su od 2009. do 2013. godine registrovali
ukupno 18 prisilnih raseljavanja na teritoriji Beograda.
Raseljeno je preko 650 romskih porodica, odnosno
preko 2.700 osoba.24 Ove organizacije navode da je u
skoro svim zabeleenim sluajevima prisilnih
raseljavanja vidljivo krenje nekog ljudskog prava,
naroito u neobezbeivanju adekvatnog ili ak bilo
kakvog alternativnog smetaja, uprkos injenici da se
drava Srbija na to obavezala po meunarodnim
dokumentima.25 Takoe, primeden je nedostatak
23
http://www.euractiv.rs/srbija-i-eu/3871-poloaj-roma-i-dalje-teaku-srbiji
24
Platforma za ostvarivanje prava na adekvatno stanovanje, media
release, 26. decembar 2012, dostupno na:
http://www.mc.rs/platforma-za-ostvarivanje-prava-na-adekvatnostanovanje.4.html?eventId=8820.
25
Serbia: EU Enlargment Programme, ERRC report, maj 2012. str.
3. i 4, dostupan na:
informisanja Roma i Romkinja direktno pogoenih

raseljavanjem, u svakoj fazi ovog procesa, bez
obezbeivanja zakonom propisanog postupka i
nadoknade za priinjenu materijalnu tetu prisilno
raseljenim licima.26
Romi i Romkinje u Srbiji nisu ugroeni samo
diskriminatornim merama i akcijama od strane dravnih
i lokalnih vlasti, oigledan je i trend rasta rasne
netrpeljivosti u vedinskoj populaciji. Romi i Romkinje,
kako domicilni tako i raseljeni, bivaju i mete fiziih
napada. Prema izvetaju ERRC-a, ovi napadi se deavaju
kako u javnim, tako i u privatnim okruenjima, poinioci
su pojedinci, ali i organizovane grupe, od privatnih lica
do policajaca. rtve su ene, deca, mukarci, cele
romske zajednice, nasumino izabrani.27
esto se umanjuje ozbiljnost pojava zloina iz mrnje i
samim tim se oni pogoravaju kroz odbijanje policije i/ili
sudskih organa da ih prepoznaju kao takve, a zatim i
procesuiraju. Trenutna situacija je da zloini iz mrnje
upereni protiv Roma i Romkinja ostaju nekanjeni.
Poverenica za zatitu ravnopravnosti je, takoe, izvestila
da su Romi esto mete rasno motivisanih napada koji
esto ostaju neadekvatno istraeni i procesuirani.28
http://www.errc.org/cms/upload/file/ecprogress-serbia-2012.pdf
Ibid.
27
Ibid.
28
Poverenik za zatitu ravnopravnosti, Godinji izvetaj za 2011.
dostupan na:
26
ERRC prati sluajeve nasilja nad Romima u srpskim

medijima i izvetajima nevladinih organizacija. Od 2008.
godine ova organizacija je zabeleila 24 izvetaja o
nasilju nad Romima, ukljuujudi sluaj sa Molotovljevim
koktelom. Nasilje upereno protiv Roma se takoe
deava nakon prisilnih raseljavanja. Ovim izvetajem
nisu obuhvadeni svi napadi, ali svakako su istaknuti oni
najozbiljniji koji se tiu romskih zajednica i
pojedinaca/ki.
anse da se Romi obrazuju ili zaposle
Stanje u obrazovanju romske dece karakterie nizak broj
upisanih u osnovne kole, visok stepen naputanja
osnovnog obrazovanja i pogreno rasporeivanje
uenika u specijalne kole i odeljenja sa obrazovanjem
koje je ispod standarda.29 Inkluzivno obrazovanje je jo
uvek nerazvijeno u potpunosti i previe romske dece se i
dalje upisuje u specijalne kole.30 Meutim, broj upisane
romske dece u specijalne kole je opao, sa 8 na 6%
tokom poslednjih godina.31 Preliminarni podaci o
http://www.ravnopravnost.gov.rs/files/2011%20Regular%20Annua
l%20Report.pdf
29
ERRC submission to UN UPR on Serbia, 16. jul 2012, str. 3,
dostupno na: http://www.errc.org/cms/upload/file/serbian-unupr-submission-16-july-2012.pdf
30
Serbia 2012 Progress Report, European Commission, Brussels,
oktobar 2012. dostupno na:
http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2012/packa
ge/sr_rapport_2012_en.pdf
31
Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine Slubeni
glasnik RS Br. 107/2012 09.11.2012., str. 29. dostupno na:
stepenu obrazovanja kod Roma po podacima popisa iz

2011. godine pokazuju da je vie od 15% svih Roma u
Srbiji starijih od 10 godina nepismeno32 , uporeeno sa
nacionalnim prosekom nepismenosti koji je ispod 2%.33
Od svih nepismenih Roma, 69% su ene, dok 34,2%
Roma ima nepotpuno osnovno obrazovanje 11% onih
iz opte populacije. Romi, naroito Romkinje,
predstavljaju najdiskriminisaniju grupu na tritu rada.34
Evropska Komisija protiv rasizma i netolerancije (ECRI) u
svom izvetaju iz 2011. navodi da Romi u Srbiji
zauzimaju najnii ekonomski poloaj i da postoji skoro
potpuno iskljuenje Roma iz javnog sektora, to ukazuje
na obrazac diskriminacije protiv Roma.35 Niska
obrazovna postignuda se reflektuju i na nisku stopu
http://www.mpn.gov.rs/prosveta/page.php?page=307
Radio Beograd I, Romano Them: intervju sa ga. Sneana
Lakevid, Direktorka odeljenja za popis, Republiki zavod za
statistiku, Beograd, 7.2.2013. dostupno na:
http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/23/Radio+Beograd+1/12620
72/Romano+Them.html
33
Statistiki zavod Republike Srbije, Podaci o kolskoj spremi,
pismenosti i kompjuterskoj pismenosti po gradovima i optinama,
Beograd, 2013, str. 102, dostupno na:
ttp://popis2011.stat.rs/?page_id=2134&lang=lat
34
Serbia 2012 Progress Report, European Commission, Brussels,
October 2012 dostupno na:
http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2012/packa
ge/sr_rapport_2012_en.pdf.
35
European Commission against Racism and Intolerance Secretariat,
ECRI report on Serbia (fourth monitoring cycle), 31.5.2011, str. 18,
dostupno na: http://www.coe.int/t/dghl/monitoring/ecri/countryby-country/serbia/SRB-CbC-IV-2011-021-ENG.pdf
32
zaposlenosti: samo svaki peti Rom je zaposlen u Srbiji.

Raspon zaposlenosti izmeu Roma i opte populacije
predstavlja 29 procenata. Nizak nivo obrazovanja se
takoe odraava i na mnogo nie zarade. Prosean
meseni prihod zaposlenih Roma je 48% nii u odnosu
na pripadnike vedinske zajednice.36
Diskriminacija i nasilje nad LGBT graanima i
graankama
O LGBT graanima i graankama se u Srbiji govori
najvie, a moda samo i tada, kada se organizuje Parada
ponosa. To je jedan od jasnih pokazatelja stanja ljudskih
prava LGBT osoba i njihovog prava na okupljanje i
ostvarenje vidljivosti. U Srbiji je, za razliku od nekih
zemalja u regionu, tek nakon 2000. poelo da se
razmilja o organizovanju Parade ponosa, i prvi put je
planirana i pokuana da se izvede u Beogradu 2001.
godine. Organizatori/ke su smatrali da je nakon
demokratskih promena u Srbiji mogude izvesti i
manifestaciju koja de da pokae da u Srbiji postoje LGBT
osobe, ali je zavrena pre nego to je i poela,
prebijanjem uesnica i uesnika od strane desniarskih
grupa, navijaa, pripadnika klerofaistikh grupa i
jednog vidljivog svetenika Srpske pravoslavne crkve, a
36
Svetska Banka, Ekonomski trokovi drutvene iskljuenosti Roma,

april 2010., dostupno na engleskom jeziku:
http://siteresources.worldbank.org/EXTROMA/Resources/Economi
c_Costs_Roma_Exclusion_Note_Final.pdf;
za
poreenje:
u
Bugarskoj je meseni prihod manji za 31%, Rumuniji 55%, i 58% u
Republici ekoj.
verovatno i mnogo njih koji nisu bili u mantijama.

Reakcija policije je potpuno izostala, snimci na kojima se
vidi da su mirno posmatrali napade na uesnike/ce
parade se nalaze na internetu37, mada je nekoliko
policajaca takoe bilo napadnuto. Povreeno je vie
uesnika/ca Parade ponosa, ali i sluajni prolaznici/ce
koji su napadaima delovali kao LGBT. Vlada i dravni
zvaninici se nisu javno oglasili povodom ovog dogaaja.
Parade su planirane i otkazivane i 2004. i 2009. godine.
Manifestacija je ipak odrana sledede godine, 10.
oktobra 2010, i bila je propradena brojim neredima
izazvanim od strane desniarkih i klerofaistikih grupa
koje su elele da uu na Paradu. U povorci je
uestvovalo oko 1.000 osoba dok je broj policajaca koji
su je obezbeivali bio pet puta vedi. U pravom ratu na
ulicama Beograda koji je trajao oko 5 sati povreena je
141 osoba a privedeno 207.38 Naredne dve godine je
vlast u poslednjem trenutku donosila odluke da zabrani
odravanje parade. Najava odravanja parade je uvek
pradena istupima nacionalistikih grupa, a nasilje nad
LGBT osobama se u tom periodu povedava. Takoe,
povedava se i nasilje prema osobama koje su
percipirane kao LGBT.
Izvetaj Gej strejt alijanse (GSA) o stanju LGBT ljudskih
prava u Srbiji u 2012. godini39 sadri pojedinane
37
https://www.youtube.com/watch?v=nUOH7nrVfys
https://www.youtube.com/watch?v=wT3NC9LOozE
39
Gej strejt alijansa, Godinji izvetaj o stanju ljudskih prava LGBT
osoba u Srbiji za 2012. godinu, Beograd, 2013.
38
sluajeve pokuanih i izvrenih fizikih napada. Ovi

napadi predstavljaju oko 70% svih prijavljenih sluajeva
u 2012. dok su ostali kvalifikovani kao pretnje, govor
mrnje i diskriminacija. GSA je dokumentovala 14
fizikih napada i etiri pretnje zasnovane na pravoj ili
pretpostavljenoj seksualnoj orijentaciji ili rodnom
identitetu. Najznaajniji i najbrutalniji sluaj je onaj
protiv V.M. (25), gej mukarca kojeg je pretukla grupa
mukaraca u blizini beogradskog gej kluba septembra
2012. Najverovatnije je da su koristili mesarski ekid i
V.M. je zadobio teke telesne povrede. Kako sluajevi
nasilja nad LGBT ljudima esto ostaju neprijavljeni, u
ovom izvetaju se navodi da postoji mali porast u broju
prijavljenih sluajeva policiji od strane rtava tokom
2012. Poto kod LGBT ljudi postoji visok nedostatak
poverenja u policiju i sudstvo, mala je spremnost za
prijavljivanje i procesuiranje. Tokom 2012. od ukupnog
broja fizikih napada i pokuaja fizikih napada koji su
prijavljeni organizaciji GSA, oko 70% je prijavljeno
policiji i/ili dalje procesuirano pred nadlenim
institucijama.
Istraivanje medija pod nazivom Odnos graana prema
diskriminaciji u Srbiji 40 koji su sproveli kancelarija
Poverenika za ravnopravnost i CESID (Centar za
slobodne izbore i demokratiju) tokom novembra 2012.
40
Poverenik za zatitu ravnopravnosti, i CESID, Odnos graana

prema diskriminaciji u Srbiji, Beograd, 2012. dostupno na:
http://www.ravnopravnost.gov.rs/jdownloads/files/izvestaj_diskri
minacija__cpe_cesid_undp_decembar_2012.pdf
godine je imalo za cilj da obezbedi stalni nadzor stavova

graana prema diskriminaciji i njihov nivo
(ne)tolerancije, predrasuda i nivoa drutvene i etnike
distance izmeu odreenih drutvenih grupa. Ovo
istraivanje je obuhvatilo reprezentativni uzorak od
1.196 pojedinaca/ki starijih od 15 godina u Srbiji. 30,2%
ispitanika/ca ne bi elelo da ima LGBT osobu kao
komiju, 32,5% ne eli da ima LGBT kolegu, LGBT ef bi
bio nepoeljan kod 40,6%, dravnik koji bi bio
predstavnik LGBT zajednice bi bio nedobrodoao kod
48,4%, 46,2% ne eli LGBT prijatelja, 58,8% ne eli da
LGBT osoba radi sa predkolskom decom, i konano, ak
79,5% ne eli LGBT lanove u svojim porodicama. U
izvetaju se navodi da je vidljiv porast netolerancije
kada se ima u vidu da je slino ispitivanje 2009. godine
dalo cifru od 69% onih koji ne ele LGBT lanove u
svojim porodicama, dok u istraivanju iz 2012. ovaj broj
dostie skoro 80%.41
Nasilje kao mehanizam odravanja homofobije i
patrijarhata
Iskustva Organizacije za lezbejska ljudska prava Labris
iz Beograda, pokazuju da su nasilje nad lezbejkama i
strah koji nasilje proizvodi kljuni mehanizmi kojima se
odrava patrijarhalni i homofobini sistem u kome
ivimo. U podacima kroz istraivanje ivot izmeu
nasilja i subkulturnog geta: LGBTTIQ osobe i njihov
41
Ibid. str. 29
svakodnevni ivot u Srbiji42, otkrivamo da ak 90%

ispitanika i ispitanica potvruje da seksualna orijentacija
prema istom polu, koja odudara od dominantne
heteroseksualne matrice, proizvodi nasilan odgovor
vedeg dela drutva.43 U istraivanju je navedeno da su
mnogi od ispitanika svedoili o razliitim oblicima nasilja
(emocionalno nasilje, premladivanje, egzistencijalna
ugroenost), koje su ili lino ili posredno iskusili,
susretavi se sa neposrednim posledicama nasilnih
epizoda koje su doiveli njihovi prijatelji, poznanici,
bliske osobe44, ali i potvreno da se niko od ispitanih u
sluaju nasilja nije obratio ili obratila policiji, usled
verovanja da se prijavljivanjem nede nita postidi.
Analiza prikupljenih intervjua u pomenutom
istraivanju, pokazuje da svi ispitanici/ce vlastite uvide o
nasilju nad LGBTTIQ populacijom prelamaju sa linim
iskustvima u osvedivanju sopstvenog rodnog identiteta,
42
Jarid, Isidora, LGBTTIQ osobe i njihova svakodnevnica u Srbiji,

objavljeno u Antropologija 11, sv. 2, Beograd 2011. Rad je nastao u
okviru naunog istraivakog projekta: Izazovi nove drutvene
integracije u Srbiji: koncepti i akteri, Instituta za socioloka
istraivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, a terenski deo
istraivanja sproveden je uz organizacionu i finansijsku pomod
Organizacije za lezbejska ljudska prava Labris.
43
Ibid. str. 141142.
44
Ibid. str. 142. U uzorku od ukupno 183 osobe, 86 ispitanika/ce, ili
46,9% uzorka, lino je doivelo nasilje. Sedamnaest ispitanika/ca je
doivelo i psihiko i fiziko nasilje, tj. 9,29% ukupnog uzorka. Od
toga, 85% od onih koji su doiveli fiziko nasilje doiveli su i
psihiko, dok je meu onima koji su doiveli psihiko nasilje, njih
19,78% doivelo i fiziko nasilje.
seksualne orijentacije i sebe kao socijalnih aktera u

razliitim socijalnim procesima, te da su trenuci
osvedivanja sopstvene razliitosti i njeno iskazivanje
neodvojivi od svesti da je nasilje pretnja ili od samog
iskustva nasilja. Nasilje indukovano kulturnim
stereotipima i usvajano u procesu socijalizacije, biva
doivljavano kao ono koje je nemogude promeniti ili
izbedi, a potencijalni ili stvarni nasilnici nisu prvenstveno
nepoznate osobe, navijai ili osobe sa psihikim
problemima, ved lanovi porodice, prijatelji, kolege na
poslu, lanovi iste supkulturne zajednice, itd.45
I iskustva Savetovalita za lezbejke, Novosadske
lezbejske organizacija (NLO), belee brojna iskustva ne
samo nasilja ved i straha od mogudeg nasilja, koji utie
na stavove i ponaanje samih lezbejki. Sudedi po
nalazima istraivanja o nasilju nad LGBTTIQ osobama,
strah od homofobine reakcije okoline je za
pripadnike/ce LGBTTIQ populacije u Srbiji limitirajudi
faktor i u nekim drugim socijalnim situacijama.46
45
Ibid. str. 155.

Ibid. str. 150. Socijalne situacije su percipirane kroz utvrivanje
procenta iskazivanja seksualne orijentacije. Na pitanje da li su se i
kome do sada rekli za svoju seksualnu orijentaciju, izneto je
visokostepeno nepoverenje koje pripadnici LGBTTIQ populacije
osedaju prema ljudima iz svoje okoline. Samo 26,8% ispitanika je
reklo svojim oevima, neto vie njih pred majkom (49,7%), bradi u
26,8% sluajeva a sestrama u 31,7%, babe i dede znaju za seksualnu
orijentaciju ispitanika/ca samo u 13,1% sluajeva, a deca, ukoliko ih
ispitanici imaju, samo u 6%. lanovi blie rodbine su upoznati sa
seksualnom orijentacijom ispitanika/ca u 21,3% sluajeva, a lanovi
dalje rodbine u 20,2%., a druge osobe iz okoline tek kod 29,5%
46
Zanimljivo je i da je kroz frekvenciju slaganja, odnosno

neslaganja ispitanika/ca sa odreenim tvrdnjama, koje
imaju za cilj da izmere stepen poverenja ispitanika/ca
prema sopstvenoj okolini, u ak 56,3% odgovora
iskazano slaganje sa tvrdnjom da visok stepen
homofobije u drutvu utie na kvalitet odnosa u
istopolnoj vezi. Zakljuak je da okruenje u kome ivimo
stalno proizvodi strah kako bi LGBTTIQ osobe odralo u
pozicijama manje modi i pod kontrolom.47
Romi, LGBT i zakon
Diskriminacija je u Srbiji zabranjena na osnovu brojnih
meunarodnih dokumenta48, meu kojima je
najznaajnija Konvencija o zabrani svih obika
diskriminacije prema enama. Ustav Republike Srbije u
lanu 21. zabranjuje diskriminaciju iako se izriito ne
odreuje sam pojam diskriminacije niti priznaje
mogudnost postojanja diskriminacije na osnovu rodnog
ispitanika/ca. Kao to se moe videti iz prezentovanih podataka,

vie od polovine ispitanika/ca se odluuje da ne govori pred svojom
okolinom o vlastitoj seksualnoj orijentaciji.
47
Popivoda, Tijana, Specifinosti u pruanju podrke lezbejkama koje
su preivele nasilje, objavljeno u Prirunik za savetodavni i
psihoterapijski rad sa osobama drugaije seksualne orijentacije od
heteroseksualne, Labris Organizacija za lezbejska ljudska prava,
Beograd, 2012.
48
Republika Srbija je kao pravna naslednica nekadanjih SFRJ, SRJ i
Dravne Zajednice Srbija i Crna Gora prethodno ratifikovala neka od
njih
identiteta ili seksualne orijentacije49. U drugom delu

Ustava koji se direktno odnosi na ljudska i manjiska
prava i slobode, u lanu 49. zabranjuje se izazivanje i
podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge
neravnopravnosti, mrnje i netrpeljivosti.
Najvaniji zakondavni akt za borbu protiv diskriminacije
u Srbiji je sam Zakon o zabrani diskriminacije, izglasan
od Skuptine Republike Srbije 2009. godine. Samo
donoenje zakona je bilo propradeno kritikama i
opstrukcijama
pre
svega
konzervativnih
i
ultrakonzervativnih snaga, kakve su desniarske
politike partije, Srpska pravoslavna crkva, brojne
navijake i profaistike grupe. injenica da je jedan
zakon koji garantuje ljudska prava i slobode potresao, a
donekle i podelio srpsko drutvo, govori o stanju
demokratije i ljudskih prava. Najvedi broj rasprava je
upravo izazvao lan 17. koji se odnosi na diskriminaciju
zbog polnog identiteta i seksualne opredeljenosti i tek
nakon intervencija i ustupaka zakon je ipak usvojen i
stupio je na snagu.
Ovim zakonom je ustanovljeno i posebno nezavisno telo
Poverenik za zatitu ravnopravnosti, koji treba da
obezbedi uspeno spreavanje, zabranu i borbu protiv
49
Ustav Repubike Srbije u lanu 21. navodi: Zabranjena je svaka

diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a
naroito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, drutvenog
porekla, rodjenja, veroispovesti, politikog ili drugog uverenja,
imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihikog ili fizikog
invaliditeta.
svih oblika, vrsta i sluajeva diskriminacije. Tako je Srbija

nainila korak ka ispunjavanju meunarodnih standarda
u oblasti zabrane diskriminacije. Izvetaj o napretku
Evropske komisije navodi da nekoliko problema treba da
se rei, ukljuujudi injenicu da su Romi i dalje
najranjivija manjinska zajednica i meta za verbalno i
fiziko maltretiranje od strane obinih graana, da su
izloeni policijskoj torturi i drutvenoj diskriminaciji.
Slino je i sa LGBT osobama, nacionalnim manjinama i
osobama sa invaliditetom koji jo uvek trpe
diskriminaciju u Srbiji.50
U Redovnom godinjem izvetaju poverenika za zatitu
ravnopravnosti za 2012. godinu51, nalazimo da je u
ukupno 433 pristiglih pritubi navedeno jedno lino
svojstvo kao osnov pritube, dok je u 32 pritube, kao
osnov, navedeno vie linih svojstava. Od samog
osnivanja institucije Poverenika, pritube na osnovu
nacionalnog porekla pokazuju da je najvie sluajeva
diskriminacije uinjeno prema Romima52, te da se zbog
50
Bertelsmann Stiftungs Transformation Index (BTI), Serbia country

report 2012, izvetaj je dostupan na: http://www.btiproject.de/fileadmin/Inhalte/reports/2012/pdf/BTI%202012%20Se
rbia.pdf
51
Izvetaj je u celosti dostupan na
http://www.ravnopravnost.gov.rs/images/files/godisnji%20izvestaj
%202012.pdf
52
U izvetaju rada poverenice za ravnopravnost za 2012. godinu
pie: Najvie je bilo protubi na osnovu pripadnosti romskog
nacionalnoj manjini (31), dok je znatno manje pritubi podneto na
osnovu pripadnosti drugim nacionalnim manjinama albanskoj (4),
makedonskoj(4), bonjakoj (3), hrvatskoj (3) i maarskoj (3).
ukupnog broja pritubi moe zakljuiti da se

pripadnici/ce
nacionalnih
manjina
osedaju
diskriminisano skoro u svim oblastima drutvenih
odnosa, pogotovu u postupcima pred organima javne
vlasti. Iako ova nova institucija sve vie poinje da se
koristi, do sada nije zabeleen sluaj viestruke
diskriminacije kada su Romi i Romkinje u pitanju. Po
pravilniku
rada
Kancelarije
poverenice
za
ravnopravnost, u delu obrasca koji se odnosi na line
podatke podnositelja/ki pritube ne trai se navoenje
nacionalne pripadnosti, a to je i u skladu sa Zakonom o
zatiti podataka o linosti. Zbog toga nije ni poznato
koliko i da li ima pritubi pripadnika/ca nacionalnih
manjina, osim kada se prituba odnosi direktno na
diskriminaciju na osnovu nacionalne, odnosno rasne
pripadnosti. Do sada nije bilo pritubi u kojima su
graani i graanke osim seksualne orijentacije naveli jo
neko lino svojstvo.
Iz Kancelarije poverenice za zatitu ravnopravnosti se
navodi da se u postupanju po pritubi graana/ki zbog
diskriminacije, kao jednom od osnovnih nadlenosti
Poverenika, u vidu davanja miljenja, preporuka ili
pokretanja sudskog postupka, nikada ne navodi vie od
jednog linog svojstva kao osnova za diskriminaciju.
Miljenja su da bi navoenje vie linih svojstava uinilo
nejasnim osnov po kojem je izvrena diskriminacija.
Na ovaj nain, pred oima sistema, viestruka
diskriminacija ostaje trajno nevidljiva.
III Svedoenja iz stvarnog ivota viestruka

diskriminacija
Specifinost nasilja nad lezbejkama, kao i nad

Romkinjama, jeste u tome da nije prepoznato u celini s
obzirom na to da ne postoji zvanian i delotvoran stav
drave i relevantnih institucija po pitanju proimanja
roda, rase, nacije, klase i seksualne orijentacije. Tamo
gde je viestruka diskriminacija prepoznata, kao to je u
planovima za inkluziju Roma ili unapreenje poloaja
ena i rodne ravnopravnosti izostaje implementacija, a
proimanje vie od dveju osnova nije uzeto u obzir.53
53
Zbog prirode teksta samo navodim Zakon o ravnopravnosti

polova, Nacionalnu Strategiju za poboljanje poloaja ena i
unapreivanje ravnopravnosti polova, Strategiju za unapreivanje
poloaja Roma u Republici Srbiji, kao i Akcioni plan za sprovoenje
Strategije za unapreivanje poloaja Roma u Republici Srbiji. U
svakom ovom dokumentu moe da se analizira prepoznavanje ena
iz marginalizovanih drutvenih grupa, a Akcioni plan za
unapreivanje poloaja Roma sadri i poseban plan za Romkinje.
Ono to je vano je da i u tom sluaju nema implementacije. Vie o
tome je dostupno u publikaciji Ostvarivanje ljudskih prava Romkinja
Lezbejska egzistencija Romkinja ostaje potpuno

nevidljiva u oima institucija, i u sluaju da se ona
primeti od strane lica zaposlenih u nadlenim slubama,
na nju se ili ne obrada panja ili onda postaje osnov
diskriminacije.
Ovo je pria mlade ene koja se suoava sa nasiljem i
diskriminacijom na osnovu roda, klase, etnike
pripadnosti i seksualne orijentacije. Njena pria nije
sagledana u postojedim dokumentima o diskriminaciji.
Ja ivim sa K. ved 4 godine, ona je moja porodica.
Dola sam u Beograd zato to je moj otac hteo
na silu da me uda, a i pre toga sam trpela nasilje
od njega, vie nisam mogla da izdrim. Ovde sam
bila malo kod roaka, onda sam upoznala K. i
poele smo da ivimo zajedno.
Nas dve smo ivele u tom romskom naselju za
koje smo znale da je predvieno za ruenje, ali ne
moemo da naemo posao i nemamo gde.
Jednog dana su doli i sruili kudu. Niko nam nije
ponudio smetaj, ostale smo na ulici, sve to smo
imale srueno je. Sada ivimo privatno u drugoj
kudi koja isto treba da se rui, moramo da
pladamo stanarinu, ali ne znamo kada de i ovo da
srue. Ja sam u Beogradu bila prijavljena
u Republici Srbiji: Analiza primene postojedih institucionalnih mera,
enski prostor, 2012. Dostupno na:
http://zenskiprostor.org/images/vesti2012/publikacije/srp%20tp%
202012.pdf
privremeno, zbog knjiice, po zakonu da Romi

mogu da imaju zdravstvenu knjiicu. Rekli su mi
da nemam pravo na smetaj. U Centru za
socijalni rad su se udili kako smo ja i K. jedna
porodica, rekli su da samo prave porodice
dobijaju smetaj, ne bi nas stavili zajedno ako
bismo i dobile kontejner. Ona je iz Beograda, tu
je roena, mada ni njeni nemaju krov nad
glavom, a meni su rekli da moram da se vratim
odakle sam dola, kod mojih, i da tamo traim
smetaj od grada.
Ljudi misle da mogu da odluuju o mom ivotu.
Socijalna radnica kojoj sam se obratila kada sam
pobegla od oca je bila zainteresovana za moj
sluaj, ali je onda poela da pria da mora da se
bavim prostitucijom im ne ivim sa roditeljima
ili roacima. Ta socijalna radnica je puno puta
razgovarala sa mnom zato ja ivim sa K. i zato
sam takva. To je moj privatan ivot.
Poto smo, kada su nas raseljavali, dale intervju
za neku nevladinu organizaciju, nae prie su se
nale na internetu. Nekoliko puta mi se desilo i
da me roaci iz Beograda napadnu na pijaci,
priaju da ih ja sramotim zato to sam sa K. Neki
koje poznajemo su nam rekli: Kako moete tako
da nas brukate, mi smo Romi, toga nema kod
nas! A na internetu smo videle strane
komentare na nau priu, kau nam: Mar iz
Srbije, p.... vam materina! Sutra moemo da

izaemo na ulicu i da nas neko pobije.54
Osim svojim linim ivotima, Romkinje i u svojim
naporima da svet uini boljim za sve bivaju suoavane sa
tim da su drugaije i nailaze na razne prepreke i pretnje.
Kao deo enskog i mirovnog pokreta u Srbiji daju svoj
doprinos raznim drutvenim procesima. Ovo je
ilustracija ta to praktino znai za Romkinje koje se
bore, u izjavi jedne od aktivistkinja:
Mi na svojoj koi znamo i osedamo rasizam, mi
znamo kako je to kada niste bezbedni.
Podravamo Prajd jer mislimo da svako ima
pravo na izbor. Nije isto kada su neke od nas iz
udruenja dole u Beograd na paradu i kada je
doao neko drugi. Nismo uspele da uemo na
paradu jer je policija blokirala sve ulaze. Poeli su
da izbijaju neredi. Mi se nismo osedale bezbedno,
ne samo zato to je neko mogao da zna gde smo
pole, nego i zato to se videlo da smo Romkinje.
Bilo nam je jako strano to smo se tog dana
nale na ulici.55
Organizacije koje su se usudile da postoje
Sada kada vidimo da je diskriminacija mnogo dublja od
onoga to sistem moe da prepozna kroz ved
54
Intervju sa Romkinjom lezbejkom, Beograd, novembar 2012.

Intervju sa romskom enskom aktivistkinjom, juni Banat,
novembar 2012.
55
uspostavljene mehanizme zatite i donesene zakone,

vano je pomenuti da to nije dovoljno, i da se napori za
borbu protiv diskriminacije moraju biti mnogo iri.
Lezbejke i Romkinje se samoorganizuju u enske grupe,
iako u Srbiji ne postoji posebna romska lezbejska grupa,
treba izdvojiti one koje su prepoznale teret rasizma,
mizoginije i homofobije, i usuuju se da se njima bave i
bore protiv njih. Ove grupe u svojim glavnim ciljevima
imaju podrku lezbejkama i bave se lezbejskom
egzistencijom i kao takve su progresivan deo u okviru
svakog pokreta u koji ih smetaju.56
Rromnjako Ilo (Romkinjino srce) iz Zrenjanina od 2007.
deluje na teritoriji junog Banata, u okviru enske
romske mree Banata. Ovu mreu predvodi Udruenje
Roma Novi Beej osnovano 2000. koje je i samo ensko i
feministiko, a prevashodno se bavi borbom protiv
mukog nasilja nad enama i pruanjem usluge SOS
telefona na jezicima nacionalnih manjina. Neke od tema
radionica koje se organizuju na teritoriji Novog Beeja i
Zrenjanina se odnose na osnaivanje ena drugaije
seksualne orijentacije od heteroseksualne. Kao rezultat
ovih aktivnosti u ovim optinama postoji organizovana
grupa ena koje su otvorene u vezi sa svojom
seksualnom orijentacijom pred drugim enama u
organizaciji.
56
Konformizam nas dovodi do toga da moramo da smetamo

pojmove u odreene kategorije, te je najlake neku grupu smestiti
u odrednicu romska, enska ili LGBT. Ove grupe pokazuju da su od
svake odrednice pomalo, a time i njihov vaan deo.
U okviru organizacije Gayten LGBT, koja deluje u

Beogradu, poevi od 2008. pa u sledede tri godine za
redom je realizovan projekat Viestruka diskriminacija
LGBTIQ Romi i Romkinje. Ovo je bila grupa za podrku,
istraivanje i senzibilizaciju drugih nevladinih
organizacija i dravnih institucija. Grupa je okupila Rome
homoseksualce i biseksualce, kao i trans osobe. ene
nisu dolazile na zajednike sastanke. Koordinatorka
projekta je sastanke sa par devojaka periodino
odravala van prostorija organizacije, jer su se one tako
osedale bezbednije. Po njihovom miljenju, bilo je manje
mogudnosti da ih neko vidi kako ulaze u zgradu u kojoj
su prostorije organizacije, iako nije postojala vidljiva
oznaka organizacije.
enski prostor osnauje ene iz marginalizovanih
drutvenih grupa, pre svega Romkinje. Deluje od 1997.
godine, na nivou grada Nia, june Srbije i na
nacionalnom nivou kroz saradnju sa sestrinskim
organizacijama iz Romske enske mree. Jedna je od
prvih organizacija koja je u romskoj zajednici otvorila
temu mukog nasilja nad enama, prisilnih brakova i
prodaja nevesta, ali i rasizma, otklona vlasti od
antifaistikog naslea i drugo. Organizacija je zapoela
prvo organizovano okupljanje LGBT populacije u Niu i
uestvovala u radu drugih organizacija koje su dole
potom.
Line prie ena, osnov ovog teksta, prikupljene su od
ena okupljenih oko navedenih organizacija i grupa. To
su, do sada, metaforino ili doslovno, jedini prostori gde

Romkinje lezbejke kau da mogu da se osedaju sigurno.
Iako su u patrijahalnim sredinama mukarci aktivniji i
prvi kredu u osvajanje javnog prostora, u Srbiji su ipak
ene te koje su progovorile o drugaijem seksualnom
identitetu od heteroseksualnog. U sva tri grada u Srbiji u
kome postoje inicijative za rad sa lezbejkama
Romkinjama, odnosno LGBT Romima i Romkinjama,
ene su bile te koje su inicirale i koje su vodile, ili jo
uvek vode taj rad. Romkinje lezbejke jesu deo i enskih,
feministikih i romskih organizacija. To to nisu vidljive
ili prepoznate ne znai da ih nema na terenu i da se ne
bave drugim pitanjima. Zato je vano i da se stvaraju
nove grupe koje de initi Romkinje lezbejke i koje de se
baviti Romkinjama lezbejkama, one de jo i vie utabati
put na stazi slobode.
IV Stvarnost lezbejske egzistencije Romkinja
Drutvena
lezbejstva
razlika
izmeu
homoseksualnosti
Posmatrajudi sa pravne take, u Krivinom zakonu

Jugoslavije (SFRJ), homoseksualnost je bila kvalifikovana
kao kriminalno delo od 1959. do 1974. godine, gde se
homoseksualni in, i to samo muki homoseksualni
odnos, kanjavao zatvorom u trajanju od jedne godine.
Nakon ustavnih promena 1974. godine, reformom
zakonodavstva i prenoenjem ovladenja na republike i
pokrajine, ukinut je zajedniki Krivini zakon SFRJ.
Autonomna pokrajina Vojvodina 1978. dekriminalizuje
homoseksualnost, ali kada je 1990. kao pokrajina
izgubila pravo za donoenje zakona, homoseksualnost
biva ponovo kriminalizovana na celoj teritoriji Srbije.
Izglasavanjem zakonskih promena u okviru krivinog
zakona,
Skuptina
Srbije
je
1994.
godine
dekriminalizovala homoseksualnost u Srbiji, s tim to je
zakonska granica za stupanje u seksualne odnose za
istopolne parove bila 18 godina, dok je za
heteroseksualne parove granica bila 14. Stupanjem

nove zakonske odredbe na snagu 1. januara 2006. ova
granica je izjednaena na 14 godina, bez obzira na
seksualnu orijentaciju.
Da bismo razumeli egzistenciju drugaije seksualne
orijentacije od heteroseksualne, moramo krenuti od
razgraniavanja enskog i mukog iskustva u
manifestovanju te egzistencije. U dominantom
politikom diskursu se, kao i lezbejstvo, muka
homoseksualnost smatra pretnjom jer podriva postojedi
sistem odnosa meu polovima, konvencionalne ideje
muevnosti i enstvenosti. Lezbejstvo dovodi u pitanje
muko heteroseksualno samodokazivanje, dokaz
mukareve muevnosti i superiornosti. Poto se
podrazumeva da je enska seksualnost u funkciji
zadovoljavanja muke seksualnosti, ak i onda kada je ta
seksualnost lezbejska,57 ona nije smatrana bitnom i
podlona je promenama. Kako i Ri navodi, esto se i na
samu mogudnost lezbejstva stavlja peat nevidljivosti,
jer lezbejstvo negira muku dominaciju i fiziki,
ekonomski i emocionalni pristup enama, dok se u
sluaju
mukaraca
vri
deseksualizacija,
homoseksualnost se iz odreenja normalnog
premeta u nenormalno.
Jo jedan citat iz ivota gejeva i lezbejki moemo videti u
lanku Glas za razliitost meu razliitima, jednom od
57
Ilustracija za ovu tvrdnju su porno filmovi sa scenama lezbejskog

seksa, snimanim za muke konzumente.
retkih na ovim prostorima koji se bavi lezbejskom

egzistencijom: Ako dva mukarca ele unajmiti stan, to
je sumnjivo, a ako dvije cure ele unajmiti stan, tu niko
ne vidi nita loe, one su samo prijateljice.58 Autorka
lanka objanjava: ovakve izjave, ili takve prakse ne
znae da predominantno heteroseksualno netolerantno
drutvo vidi ene kao bolje, ednije, pouzdanije... ved
oslikavaju
stanje
drutva
kojem
je
muka
59
homoseksualnost stvarna, a enska nije.
Zbog svega navedenog, ini se da je u redu postaviti
pitanje da li u romskoj zajednici postoji razlika u tome
kako prihvata gejeve, a kako lezbejke. Da bih naela ovu
temu, razgovarala sam sa Romima i Romkinjama koji
poznaju svoje romske zajednice, u Beogradu, Niu i
Novom Beeju.60 Vedina njihovih stavova je ujednaena
u tome da je romska zajednica u izvesnoj meri
tolerantnija prema homoseksualnosti nego to je to
vedinska zajednica, ali da ne podrazumeva potpunu
tolerantnost. Za ovaj tekst je vana vidljivost egzistencije
gej mukaraca u odnosu na vidljivost egzistencije
lezbejki, to moe da bude indikativno za vedu
toleranciju. Sagovornici govore da poznaju gejeve ili
trans osobe, ili da su barem uli za njih, a da su gejevi i
trans mukarci esto prisutni na romskim balovima ili
58
Blizanac, Marija Glas za razliitost meu razliitima, dostupno na:

http://www.pulsdemokratije.ba/content/glas-za-razlicitost-medurazlicitima
59
Ibid.
60
Razgovor je obavljen sa ukupno 10 osoba od kojih su neki
aktivisti/kinje. Zbog osetljivosti teme, nedu navoditi njihova imena.
sunedenju muke dece u junoj Srbiji. Svi su miljenja da

zajednica jednako tretira istopolno orijentisane
mukarce i ene. Meutim, jedna od intervjuisanih
romskih aktivistkinja i feministkinja ima drugaije
miljenje:
Mukarcima je lake. To moe da bude vidljivo i
nema tolikog prezira i otpora kao kad su u
pitanju ene. ene vie kriju jer su vie izloene
nasilju i boje se sukoba, zato to nisu prihvadene.
Mukarci nemaju toliki problem, zajednica je
tolerantnija. ene de biti prokazane ako se to
sazna. Ja iz svog detinjstva pamtim par gejeva,
oni su radili po kudama enske poslove i nisu bili
toliko prezreni od okoline. To je nama deci bilo
jako neobino, tada sam videla i mukarace koji
su bili sreeni, sa karminima i lakom na noktima.
ena se ne sedam. Prema enama je zajednica
jako kruta. Kad god se tako neto pomene, dolazi
odmah do runih rei, do pljuvanja, do toga da
su one gadne ene, da ne treba da ive. Stavovi
prema lezbejkama su isti kao i u vedinskoj
zajednici, a mislim ak i tvri. Te ene se
odbacuju i od porodice i od okoline kao
apsolutno neprihvatljive.61
Tema
drugaije
seksualne
orijentacije
od
heteroseksualne
kod
mukaraca
u
romskim
zajednicama, svakako, ovim nije ni otvorena, posebno
61
Intervju sa Romkinjom aktivistkinjom, Beograd 2013.
imajudi u vidu da je razgovor voen sa aktivistkinjama i

aktivistima. Najznaajnije, nije ni dotaknuto iskustvo
Roma homoseksualaca u recepciji vedinske zajednice,
bududi da su vidljiviji, Romi homoseksualci mogu da
svedoe o uasnim iskustvima psihikog, fizikog i
seksualnog nasilja. Ovo je jo jedna od tema kojima
romska zajednica mora da pone da se bavi. Ono to je
za temu lezbejske egzistencije ovde znaajno je
percepcija samih Roma i Romkinja o mogudem
tolerantnijem odnosu zajednice prema mukarcima.
Verujem da to dolazi usled prepoznavanja poloaja ena
u zajednici u odnosu na mukarce.
Kontrola enske seksualnosti
Zato dolazi do toga da je, ukoliko bi uopte trebalo i
moglo da se uporeuje, lake biti mukarac nego ena
kada je u pitanju istopolna seksualna orijentacija, bar
kako se misli u romskoj zajednici? Neupitno je da
patrijarhat kontrolie enske ivote, a enska
seksualnost je posebno pod udarom. U romskoj
zajednici postoje jasna i direktna pravila koja se odnose
na seksualnost: ouvanje nevinosti, odsustvo
informacija vezanih za seksualnost, i ispoljavanje
poslunosti i odanosti. Ova pravila se namedu, po
ustaljenim optim mehanizmima, uz pomod socijalne,
ekonomske, politike, drutvene i kulturne manipulacije,
ukljuujudi i fiziku prisilu i nasilje nad enama. Obiaji i
tradicija su, kao i religija, esto jako modni instrumenti
da se ova manipulacija desi, pri emu se legitimizuju
naini kojima se enama kre ljudska prava. U prisilnoj
heteroseksualnosti i potinjenosti ena, mogudnost

izbora se ne prikazuje. Ugovoreni brakovi su vrlo esti,
naroito u siromanim i manje obrazovanim sredinama.
Ove devojke su vaspitavane tako da veruju da ne postoji
alternativa heteroseksualnim brakovima ili zajednicama.
Kako nae istraivanje pokazuje, lezbejke iz romske
zajednice, vie nego mukarci iz istih zajednica ili ene iz
vedine, imaju potekoda u dolaenju do drugih lezbejki.
One govore o usamljenosti, strahu od otkrivanja i od
greke ukoliko se otvore eni koja de da ih ismeje ili da
se povere prijateljima/icama koje de da ih odbace.
Postojede predrasude i mrnja prema lezbejkama
postavljaju ove ene pod velike pritiske. Veoma je teko
da naprave coming-out priznavanje sebi i svojoj
okolini. Svaka ponaosob mora da nalazi svoj nain da ivi
i opstaje, bez pomodi vidljive lezbejske zajednice ili bilo
kakve druge organizacije ili institucije. Samo one koje
uspevaju da dodju do podrke su one koje su se i
oglasile u ovom tekstu.
Na osnovu razgovora sa enama uviam da je jako malo
onih koje su organizovane u prijateljskim krugovima
sastavljenim od lezbejki, svega nekoliko njih je imalo
kontak sa lezbejskim organizacijama, a tek neto malo
vie ima pristup lezbejskim forumima i etu, ili
mogudnost posedivanja radionica romskih enskih
grupa. U trenutku kada se tema u zajednici tek otvara
kroz inicijativu Romkinja feministkinja, i dok se u Srbiji
jo uvek senzacionalistiki izvetava o organizovanju
Prajda kao o jedinoj temi koja se odnosi na LGBT
graane i graanke, za Romkinje lezbejke ne postoji

mesto gde de razgovarati o svojoj egzistenciji, niti o
tome ta se dogaa sa njima.
Rei koje bole
Njen drug je pitao preda mnom: ta de ti ova
Ciganka? Ona mu je odgovorila da joj smeta to
to je pita. Rekao je: Boli me k...., imam prava da
kaem ta hodu. Ona je samo rekla: U redu je, a
ja sam za utehu dobila poljubac u rame i
naredna dva dana njenog nejavljanja meni jer
sam bila povreena i elela da o tome
razgovaram...62
Da bih bila sa svojom bivom devojkom, pristala
sam i na to da, kada me pozove na kafu kod nje,
tu istu kafu pijem ispred zgrade, u kolima na
parkingu, na klupi u parkidu, jer ja nisam mogla
kao sve druge da uem unutra kod nje u stan
zbog svoje boje koe, da ona ne bi imala
problema sa svojim bratom koji je nekada bio
skins, a sada, eto, malo ne podnosi Rome.63
Autohomofobija i autorasizam
Mod homofobije je toliko velika da u strahu dri i one na
koje je homofobija direktno usmerena i one koji se
homofobijom slue. Homofobija je oruje patrijarhata,
62
Intervju sa Romkinjom lezbejkom, juna Srbija, februar 2013.

Intervju sa Romkinjom lezbejkom, centralna Srbija, mart 2013.
63
jo jedan oblik kontrole seksualnosti. Vidljivija je prema

mukarcima, u govoru i u javnim prostorima, a prema
enama ede usmerena u odravanju stanja lezbejske
nevidljivosti. Lezbejke se ne shvataju ozbiljno, a nasilje
nad lezbejkama je nevidljivo i ede se deava u
privatnoj sferi. Prisilna heteroseksualnost uz pomod
homofobije usauje strah, nelagodu ili mrnju prema
osobama istopolne orijentacije, ali i oni koji su i sami
LGBT u sebi nose dozu mrnje prema sebi samima. Zato
je i prihvatanje svog seksualnog identiteta vrlo teak
proces koji prate sakrivanje seksualnosti, njeno
negiranje; preuzimanje klasinog patrijarhalnog mukog
modela ponaanja i poistovedivanje sa mukarcima;
autodestrukcija kroz samopovreivanje, usled teine
noenja sa tekom svakodnevnicom, pa i samoubistvo.
Osim homofobije, Romkinje lezbejke, kao i Romi gejevi
ili transrodne osobe, suoene su i sa internalizovanim
rasizmom, koji funkcionie po istim principima javljanja
osedaja manje vrednosti usled neprestanog ponavljanja
rasistikih obrazaca od strane sredine. Autorasizam se
moe manifestovati kroz isticanje srpskog (vedinskog)
identiteta, tetovae ili noenje nakita sa nacionalistikim
oznakama, kako bi bile bolje prihvadene od strane
okruenja. To prati i sakrivanje, neisticanje,
umanjivanje, ili negiranje romskog identiteta. Poznata je
i stalna potreba da se bude perfektno obuena, ista,
odgovorna u poslu, to oduzima svakodnevno puno
energije, a iz straha da de, ako ne ispunjava te
standarde, uzrok pripisati injenici da je Romkinja.
Autorasizam i autohomofobija dovode i do toga da se

ne prepoznaje, tolerie ili dugo ostaje u situacijama
permanentnog nasilju, kako psihikog, tako i fizikog,
ekonomskog ili seksualnog, u porodici, koli, na ulici, u
kafidima i diskotekama gde izlazi LGBT populacija, a vrlo
esto i u partnerskom odnosu.
Moju devojku je njena porodica ved prihvatila
kao lezbejku. Druge devojke su dolazile, ali ja
godinu dana nisam smela ni da uem u njenu
kudu. To je mene bolelo i vrealo, bilo mi je jasno
zato me ne eli. Sa njenim ukudanima nikada
nisam u istoj prostoriji. Nije se nita promenilo.
Mi ne sedimo za istim stolom, ne razgovaramo.
Kada je njoj bio roendan, niko od njih nije bio u
sobi sa gostima poto sam i ja bila tu. Nikada
nismo razgovarali, niti ja to elim. Ona kae da
se opustim, ali ja znam ta oni misle o meni, i to
zbog moje boje koe. To utie na odnos izmeu
nas dve. Ja se osedam mnogo loe u vezi toga. To
me je dovelo dotle da sam poela da se osedam
loe zbog svoje nacionalne pripadnosti, da se
samooptuujem, da dobijam autodestruktivne
misli.64
Prilagoavanje i asimilacija
Iako se malo govori o klasnim podelama unutar samih
romskih zajednica, ne smemo zanemariti klasne
privilegije koje omogudavaju razliit nivo linih sloboda i
64
Intervju sa Romkinjom lezbejkom, Vojvodina, februar 2013.

mogudnosti. Tokom itavog svog ivota sluam prie o

razlikama izmeu grupa Roma, o tome da su neki
drugaiji od ostalih, uspeniji i bolji. Biti relativno
privilegovana Romkinja lezbejka znai modi napisati i
objavi ovaj tekst. To znai i uopte se zainteresovati za
ovu temu. Kao Romkinja, svesna sam privilegija koje
sam imala u svom odrastanju, iako dolazim iz radnike
romske porodice. Odvojeni od romskih naselja, meu
vedinskom populacijom, sa poslom i primanjima na koja
je moglo da se rauna, ivot je bio mnogo manje
optereden oekivanjima sredine. Kao dete esto sam se
pitala ta ja to imam zajedniko sa ostalim Romima i
Romkinjama koji su pohaali moju kolu. Imala sam
malo toga, nikada se nismo druili, nisam ni imala prilike
da ih upoznam jer su bili neredovni u koli. Moja
porodica se nije druila sa njihovim porodicama. Ali sam
isto tako sve vreme bila sam svesna da u koli u oima
drugih, i nastavnika i vrnjaka, ja jesam Ciganka i nita
vie. Ista kao i oni/e.
U dananje vreme i naem duboko stratifikovanom
drutvu krucijalan, ali nepopularan termin drutvene
klase, i te kako utie na mogudnost naih sloboda. U
romskoj zajednici via klasa (onih privilegovanijih
Romkinja i Roma) moe pomodi integrisanosti. Moda je
integrisanost, a esto i asimilacija, pomodnik za
prihvatanje svog LGBT identiteta. Osedam da bih bila
nepravedna kada ne bih rekla da je integrisanost u ire
drutvo, ako ne i potpuna izmetenost od romskih
zajednica, zajednika osobina onih koji se javno
izjanjavaju kao LGBT i koji su aktivisti/inje. Obrazovanje
i ekonomska nezavisnost nam daju, ne samo mogudnost

da budemo to to jesmo, nego i vokabular za definisanje
sebe.
Ali to ne znai da je proces traganja za mirnim ivotom
zavren. Rasizam i nacionalizam koji su prisutni u Srbiji u
velikoj meri i pogaaju nae ivote svakodnevno, ine da
se osedamo usamljenije i ranjivije ukoliko nemamo
podrku koju romska zajednica, u obliku porodice,
roaka i prijatelja, prua. One i oni koje/i mogu da, zbog
svetle boje koe, imena i prezimena ili mesta
stanovanja, vedinskoj zajednici predute svoje romsko
poreklo, na poetku nemaju svest o tome da su
drugaiji, osim to su LGBT. Ali ulaskom u odnose sa
nekim iz vedinske zajednice javlja se svest i o odnosu
LGBT iz vedinske zajednice prema LGBT Romima i
Romkinjama.
Na internetu, na lezbejskom etu, neke devojke
su nedavno poele da prozivaju Rome. Ja sam se
pobunila i onda mi se privatno obratila jedna sa:
ta, ti si Romkinja? Rekla sam da jesam, ona
mi je svata napisala, da smo prljavi, da ona
nikada nije volela Rome, da krademo...65
Moje bive devojke ne znaju da sam Romkinja.
Mislim da bi to bio problem, pa zato nisam
rekla.66
65
Intervju sa Romkinjom lezbejkom, Ni, april 2013.

66
Ne znam nijednu drugu Romkinju lezbejku.67

Znam da osim mene nemaju prijatelje Rome.
Mnogo puta sam ula da ni mene ne doivljavaju
kao Romkinju. Kau mi: Nisi ti kao Romkinje, ne
moemo tako da te gledamo.68
Mnogo ena na putu svoje emancipacije naputaju
zajednicu iz koje dolaze, jer ta zajednica esto ne
dozvoljava potpuni razvitak i slobodu. Iako sa enama
koje sakrivaju svoje romsko poreklo nisam priala, jer ih
verovatno i ne poznajem kao Romkinje, pretpostavljam
da ih ima dosta. Nemogudnost da stupimo u kontakt sa
drugim enama koje dele naa iskustva i identitete jaa
obrasce za odravanje mehanizama izolacije i kontrole.
U ovom drutvu je nama potrebna naa romska
zajednica. Ona je vana, jer glasovi ena potvruju da ne
moemo i ne smemo da negiramo svoja iskustva kao
Romkinje.
Neizgovorena re
Biti lezbejka feministkinja znai biti svesna mehanizama
koji dovode do straha da se izrekne re lezbejka i
nainima na koje se sve postie da se re i znaenje
lezbejka skloni van jezika i zakona. Negirati re
lezbejka znai i osporavati vidljivost lezbejki. Vedina
ena sa kojima sam razgovarala u ovom istraivanju je za
sebe govorila da je to. Ne postoji javna re za opis
67

Intervju sa Romkinjom lezbejkom, Beograd, mart 2013.
68
svoje egzistencije, ak i meu drugim lezbejkama. U

nedostatku bilo kakve lezbejske podrke, stvara se re
koja ima znaenje za odreenu grupu, a samo znaenje
moe biti razliito. Oslobaenje u jeziku je oslobaanje i
u ostalim segmentima ivota. Pred nama je dugaak put.
Kako ja definiem sebe? Rekla bih da imam vezu
sa enom. Runa mi je ta re lezbejke. Stalno mi
je na pameti ono to kau drugi: lezbejke,
lezbae. Drugi su napravili tu re tako
odvratnom. Pre bih rekla da imam vezu sa
devojkom ili jednostavno vezu.69
Ponekad se druim sa drugim enama koje su
isto kao ja.70
Drugaije je kad priamo u okruenju gde ta re
ne znai nita runo, ja tada mogu da kaem da
sam lezbejka, ali pred nekim ko nije lezbejka ne
mogu. Ne mogu da to izgovorim, a da nemam
osedaj da mi neto stoji u grlu. 71
Ja nikad u ivotu za sebe nisam rekla sad to si ti
sada rekla, lezbejka.72
69
Intervju sa Romkinjom lezbejkom, Vojvodina, mart 2013.

Intervju sa Romkinjom lezbejkom, Ni, decembar 2012.
71
72
70
Mi kaemo da smo devojke jedna drugoj, ranije

smo govorile samo da se volimo.73
Za sebe bih rekla da volim ene. Slabo koristim
le lezbejka, mislim da je ovako kulturnije.
Moda mogu nekoga da uvredim. Neko pomisli
da je to odvratno, da nije lepo, da ne bi trebalo
da se radi.74
Za sebe sam tek u zadnje vreme poela da
govorim da sam lezbejka, a pre toga sam priala
da sam u fazonu ili da sam to. To je strah i
sramota da pred samom sobom kae da si
lezbejka. Ojaao me je feminizam. Tek posle
nekoliko seminara sam poela da izgovaram ta
sam.75
Usled nevidljivosti u jeziku i neprepoznatljivosti u
drugima, verujemo da smo, ako ne jedine na svetu,
onda jedine lezbejke meu Romkinjama. Otuda potiu
osedanja da smo same, da ne pripadamo nigde
Identiteti
Polazedi od toga da celog ivota i sama neprekidno
gradim sopstvene identitete, jedna od vanih tema u
razgovorima sa mojim sagovornicama je bila i da li se i
kako mi identifikujemo kao Romkinje, odnosno kao
lezbejke.
73

Intervju sa Romkinjom lezbejkom, juna Srbija, april 2013.
75
74
I pored toga sto sam lezbejka, ja sam i mnogo

toga jo. Ne volim kad me neko identifikuje samo
sa tim.76
Nemam apsolutni osedaj pripadnosti bilo kojoj
zajednici. Verovatno zbog svih svojih identiteta,
osedam da nigde nisam prihvadena do kraja. To
se prosto da osetiti.77
Osedam pripadnost romskoj zajednici, ali sam
napravila korak da vie nisam u potpunosti deo
nje. Ja sam razliita. To me je vie pribliilo
onima koji nisu Romi, ali nikada nedu u
potpunosti pripadati ni tamo. Niti sam na nebu,
niti na zemlji.78
Jedan od retkih i vanih tekstova koji se bavi
preklapanjem identiteta, dolazi od ora Jovanovida,
internacionalnog aktiviste za ljudska prava Roma i
otvoreno gej mukarca. On u svom svedoenju kako je
to biti Rom i biti homoseksualac i sam kae: Ima mnogo
ljudi koje poznajem, a neki od njih su mi vrlo bliski, koji
ne mogu da sa mnom priaju o tome kako je biti Rom i
biti gej. ak i ako su posebno zainteresovani za tu temu,
ne znaju kako da joj pristupe. Za neke je to potpuni tabu,
posebno to da sam gej.79
76
Intervju sa Romkinjom lezbejkom, Ni, decembar 2012.

78
79
Kuen (Kushen), Rob, lanak: The Challenge of Multiple
Discrimination, in Roma Rights 2, 2009. dostupno na:
77
Naravno, susrela sam se i sa enama koje mogu za sebe

da kau da su lezbejke. Neke su pak jasne samo u tome
da se osedaju kao Romkinje, a neke osedaju da su
Romkinje i lezbejke. Sva imenovanja i osedanja mogu
biti deo procesa samoprihvatanja i oslobaanja, ali de
ipak biti onih koji nikada nede izgovoriti re lezbejka, ili
de od okoline sakrivati da su Romkinje, usled dobijenih
jasnih poruka ili prikrivenih signala od drugih drugih
ljudi da ne moemo da budemo razliite i prihvadene.
Ono to se ini da je zajedniko kada se preklapaju
osedanja da si drugaija od vedine, i po nacionalnosti i
po seksualnoj orijentaciji, jeste osedaj nepripadanja.
Ona druga razliitost nas spreava da osedamo potpunu
pripadnost onima sa kojima tu razliitost delimo,
namede nam poznate konstrukte da Romkinja ne moe
da bude i lezbejka, ako jeste onda i nije dobra
Romkinja, da Rom ne moe da bude bilo ta drugo
nego heteroseksualan, da transrodnih osoba nema, da
se podrazumeva da je LGBT populacija uvek samo LGBT i
nita drugo, itd.
Nametnuto odbacivanje mogudnosti da moemo biti i
Romkinje i lezbejke doprinosi zbunjenosti i otuenosti.
To to smo razliite ini nas ranjivima.
Izolacija i samoda
U romskoj kulturi najtea kazna za Rome i Romkinje je
udaljavanje od zajednice. Ta kazna je najede znaila
http://www.errc.org/roma-rights-journal/roma-rights-2-2009multiple-discrimination/3564
smrt i nemogudnost preivljavanja. Kako su Romi

poinjali da ostaju na jednom mestu i da odravaju
kontakte i sa pripadnicima drugih naroda, pojam kazne
se tokom istorije menjao, ali je osedaj potrebe za
pripadnodu i podrkom od zajednice i dalje prisutan.
to se tie ena, one se vie od mukaraca suoavaju sa
pretnjama izolacijom, jer je mukarcima vie dozvoljeno,
pa samim tim su i manje pod opasnodu da ih zajednica
odbaci. Rasizam ima mehanizme koji de Romkinju drati
u getu, a patrijarhat u romskoj zajednici ima razvijene
naine kako da Romkinju dri u izolaciji. ene prihvataju
svoj poloaj i drutvena oekivanja, svakodnevno
sluajudi brojne primere negativno ili pozitivno
vrednovanih ivota drugih ena iz zajednice.
Reakcija romske zajednice na lezbejsku egzistenciju u
najvedem broju sluajeva nije podravajuda po osobu
koja takvu egzistenciju ivi. Kako najede ne oekuju da
de nadi partnerku u okviru svoje zajednice, jer nemaju
prilike da upoznaju druge lezbejke Romkinje, one su
primorane da bitan deo sebe dre skriven od svih, ali i
na izolovanost jedne od drugih.
Meni treba uteha. Sama sam. Ako je naem,
nedu da niko zna, elim da svi misle da smo
drugarice. Za mene niko ne zna. Ja nemam gde
da upoznam devojku. Kako da traim, aj kai?
Nemam nain. Ne volim da me zna niko. Ako
saznaju, ne znam ta bi se desilo.80
80

Naa okolina, vaspitanje, i nae tenje utiu i

omogudavaju svakoj od nas da vidimo svet na razliite
naine i na to kako doivljavamo tradiciju, rodne uloge i
ivotna oekivanja. Odrastanje Romkinje u okviru
zajednice je vaan deo naih identiteta. Do sada je
iskustvo romske lezbejske egzistencije upravo uticalo da
esto budemo odbaene od strane zajednica: nae
romske zajednice, vedinske srpske zajednice, LGBT
zajednice. Stoga, izolacija predstavlja stalnu pretnju za
nas i mnoge biraju da se sakriju ili poreknu sopstvene
identitet ili biraju samodestrukciju pre nego da budu
suoene sa izolacijom.
Brakovi sklopljeni dobrovoljno ili nametnuti
U razgovorima sa enama u jednom od pomenutih
gradova vedina njih me je pitala da li sam bila u braku.
Znajudi da sam i sama lezbejka, ispitivale su me zato se
nisam udavala i ta moja porodica kae na to. Iako su u
brani odnos neke od mojih sagovornica ule i
dobrovoljno, a ipak svesne svoje seksualne orijentacije i
svojih elja, ne smemo zanemariti prisilni karakter braka
s obzirom na to da nisu imale mogudnost da brak ne
sklope ili da ga odbiju kada se brak oekuje od njih.
Evo njihovih svedoenja:
Ja sam bila udana, momka su mi nali roditelji.
Nisam to elela, udali su me silom jer su primetili
da se neto deava sa mnom. Sedam se da sam
molila i njih, i rodbinu, ak i svoje drugarice, da
me ne teraju da se udajem. Nije bilo uspeha i na
kraju sam pristala. Drugarice su dole da mi

pomognu da obuem venanicu, tada sam prvi
put u ivotu obukla haljinu. upale su mi obrve i
minkale me, ja nita nisam znala od toga. Na
svadbi sam bila mnogo tuna, nisam se smejala,
nisam igrala, samo sam sedela i gledala u jednu
taku. To su svi primetili, ali ja nisam nita htela
da im kaem. Brani ivot mi je poeo pakleno.
Znala sam da moram da spavam sa muem i da
on to oekuje. Na pomisao da treba da me
dodirne sam dobijala napade panike. Dve nedelje
sam odbijala da spavam sa njim, ali posle toga
nisam vie mogla da izbegnem. Nisam to mogla
da podnesem. Preivljavala sam jer sam tada
zamiljala jednu svoju drugaricu, tako sam i
shvatila koliko mi se ona dopada. Brak je trajao
dva meseca, vie nisam mogla da izdrim i
pobegla sam kod roditelja. Rekla sam im da
samo mrtvu mogu da me vrate tamo. Nisam
rekla pravu istinu jer ne bi razumeli i prebili bi
me. Ubrzo sam shvatila i da sam trudna, moji
roditelji nisu hteli ni da uju da rodim bez mua.
Silom su me odveli na abortus, ja to nisam htela.
Danas bih imala veliko dete i ao mi je to su me
i na to prisilili.81
Ima i pria ena koje su svoju seksualnu orijentaciju
otkrile kada su ved bile u braku, te u njemu ostale i za
svoju okolinu ive ivotom udate ene.
81
Intervju sa Romkinjom lezbejkom, juna Srbija, februar 2013.

Ne ivim dobro sa muem, a ne moe da se

rastane. Sa njom sam u vezi ved 4 godine, s
muem ne spavam ved odavno. Mislim da smo
zajedno zbog dece, sada imam i unuke. Plaila
sam se od poetka, ona mi je kominica, starija je
od mene 10 godina i imala je dosta afera sa
enama. Ja nisam nikada imala aferu sa enom,
nikada nisam ni razmiljala o tome. Veza je
krenula tako to smo se zbliile, ja sam joj se
alila jer sam znala da je ona sa enama. Priala
sam joj kako sam dobijala batine od mua, nisam
ni mogla da spavam sa njim. Vie puta me je
videla i da sam modra. Jednom smo bile kod
mene same i to se desilo, ja nisam mogla ni da
verujem. Kako kad nije mukarac, kako moe kad
je ensko. Navikla sam da budem sa mukarcem.
Svi oko tebe priaju grozote i ja sam isto mislila
da je grozno biti lezbejka. Ona je to prva
uradila... gde du ja prva... nisam znala. Zajedno
smo kad imamo vremena, kad mogu da
pobegnem. ivim sa muem, ali ne spavamo
zajedno, ja nedu. Znam da on ima druge i ja to
ujem, ali se ne ljutim. Tu smo zbog dece. On
mene vidi sa enama i nije ljubomoran. Ispoetka
je mislio da ja ima nekog mukarca i da se ja
kurvam, nemogude da mogu bez seksa. Malo me
je sramota jer nisam ni sa kim priala o ovome.82
82
Intervju sa Romkinjom lezbejkom, centralna Srbija, decembar

2012.
Nasilje i pretnje nasiljem

Kako svedoe nae prie, u zatvorenim zajednicama
nema puno mogudnosti za anonimnost i slobodu izbora.
ak i onda kada je devojka ili ena obrazovana i
ekonomski nezavisna, porodica i zajednica nastavlja da
kontrolie njen ivot i osporava slobodu izbora. Reenica
Zna kako je kod nas Roma, esto je upudena enama i
mladima i ima za cilj da sprei bilo kakvu vrstu
priznavanja razliitosti, pa i seksualne slobode uopte.
Upuduje se ka lezbejkama, ali se i same lezbejke njome
slue. Naravno, isto takvu reenicu ujemo i u vedinskoj
zajednici, Kod nas... toga nema! U sluaju seksualne
orijentacije, u Srbiji smo to sluali pre izlaska LGBT
aktivista i aktivistkinja na javnu scenu, sada to vie skoro
niko ne govori. Ali, u romskim zajednicama ta je tvrdnja
jo uvek prisutna.
Reakcije okoline, kako vedinske tako i romske, na
razliitu seksualnu orijentaciju od heteroseksualne su
vrlo esto nasilje i pretnje nasiljem, to su, kao to je ved
reeno, naini na koji patrijahat zadrava kontrolu i mod
nad enama i drugim marginalizovanim grupama. Zbog
toga su retki i sluajevi i da LGBT Romi i Romkinje
prijavljuju nasilje ili pretnje, upravo iz straha da bi, ako
bi se saznalo, to izazvalo osude ili jo vede nasilje. Kako
strah od mogudeg nasilja moe da paralie, nasilje ostaje
nevidljivo, kao i sama LGBT egzistencija.
Aktivistkinja organizacije koja podravaja Romkinje
lezbejke navodi jedno od iskustava, a zatim slede izvodi
iz pria nekoliko ena koje su direktno pogoene

nasiljem:
Mu je bio na poslu i vratio se ranije, zatekao je
enu i kominicu zajedno. Prvo je mislio da ga
zafrkavaju, nije verovao da je njegova ena to.
Komiku je isterao napolje, i ona je bila udata, a
enu je prebio. Zvao je mua te komike i sve mu
rekao, posle je i taj drugi mu prebio svoju enu.
Ovaj je izbacio i svoju enu iz kude i neko vreme
nisu iveli zajedno, ali se ona vratila i rekla da je
to bilo zezanje da bi povratila porodicu i decu. On
je pristao da se ona vrati. Nije mogao da veruje
da mu je ena to, posebno zato to je Romkinja.
Ona nije nikome prijavila da je pretuena, samo
je nama ispriala.83
Ne znam ta bih radila kada bi saznali za mene.
Pobegla bih odavde, ko za ta bi moglo da se
desi.84
Ja pretnju za sebe ne vidim samo u
ekstremistima ved i od obinih ljudi. Toliko su svi
neinformisani i zatrovani da esto mislim da su
mi svi pretnja. Ne mogu da znam kako de ko da
odreaguje ako sazna da sam lezbejka, neko moe
83
Intervju sa Romkinjom lezbejkom, Vojvodina, novembar 2012.

Intervju sa Romkinjom lezbejkom, centralna Srbija, decembar
2012.
84
samo da me vrea a neko moe i fiziki da me

napadne.85
Bilo bi naivno tvrditi da su samo mukarci oni koji
direktno sprovode patrijarhalne sisteme odravanja
modi nad enama. Mod i kontrolu u velikoj meri
sprovode ene, koje postaju simboline muiteljke,
uvarke patrijarhata. U svojoj knjizi Gin/Ecology Meri
Dejli opisuje ene u Africi koje sprovode opresivne
obiajne prakse nad mlaim enama i time odaju
poslunost mukom poretku. Potvrdu za to moemo
pronadi u svakoj zajednici i kulturi. to se tie romske,
majke su te koje kderima uskraduju kretanje, prenose
zahteve za seksualnom neaktivnodu, pripremaju
devojke za udaju. U sluaju iskazivanja lezbejske
seksualne orijentacije, istraivanje govori da su majke
najede
na
prvoj
liniji
odbrane
prisilne
heteroseksualnosti, kako je i ilustrovano kroz slededa
svedoenja:
Zato to je u nekom trenutku do nje (majke)
dola informacija da sam se ja ljubila sa
drugaricom, bila sam tinejderka, pitala me da li
je istina da sam to radila. Ja sam rekla da jeste i
dobila sam najstranije batine. Uzela je makaze i
oiala me. U kolu nisam mogla da odem ni od
bolova ni od toga kako sam izgledala.86
85
Intervju sa Romkinjom lezbejkom, Vojvodina, decembar 2012.

86
Ja sam elela da ivim sa devojkom, uzele smo

stan. Moja majka je dola i prebila me. Morale
smo da se odselimo.87
Majka mi je pronala deka za koga du da se
udam, ja sam odbila. Posle toga sam lagala da
imam deka i da joj pokazujem drugare. Bojala
sam se da joj kaem istinu.88
Poverenje u institucije
Na pitanje da li bi se i kome obratile u sluaju nasilja i
pretnji zbog svoje seksualne orijentacije, Romkinje
lezbejke su u vedini rekle da bi se obratile najblioj od tri
navedene organizacije koje okupljaju Romkinje lezbejke.
Malo njih je reklo da bi se obratilo policiji, a u sluaju da
bi se obratile, pokuale bi da predute da su lezbejke, ak
i ako se radi o napadu na osnovu seksualne orijentacije.
Meu njima je jako puno onih koje imaju iskustvo
nasilja, to, imajudi u vidu podatke o prisustvu nasilja u
ivotima Romkinja, i nije zauujude.
Nisam ni sa kim priala o tome ta se deava u
mojoj kudi nakon to su otkrili da sam lezbejka.
Mogu da kaem da sam se osedala usamljeno, ali
i to je blaga re. Postojali su periodi kada u kudi
niko sa mnom nije ni razgovarao. Postala sam
zatvorena, dutljiva. U koli sam postala slaba,
sedela sam tamo a kao da nisam. Imala sam
87

88
strah od vikenda i raspusta jer sam tada morala

da budem u kudi gde je i nasilje jako prisutno.
Htela sam da odem u Centar za socijalni rad, ali
nisam smela. Shvatila sam da, ako odem tamo,
da de oni moju porodicu da pozovu na
odgovornost, ali da du ja ipak morati da se
vratim kudi i da du ponovo biti izloena nasilju.89
Otila sam od kude pre dve godine, ali sam
morala da se vratim jer nisam mogla da izdrim
da pladam stan i sve ostalo. Bila sam prinuena
da se vratim i sad je jo gore. Uasno mi je teko
to sam se vratila.90
Dostupnost
vedinskih
lezbejskih
Romkinjama i kako se meusobno vide
organizacija
U Srbiji deluju dve organizacije civilnog drutva koje su

direktno usmerene na zatitu lezbejskih ljudskih prava i
podrku lezbejskoj zajednici. Mali broj Romkinja se kao
lezbejke obradaju lezbejskim organizacijama. Bilo mi je
vano da ujem kako aktivistkinje ovih organizacija
doivljavaju Romkinje koje im se javljaju. Razgovor sa
Labrisom organizacijom za lezbejska ljudska prava,
potvrdio je postojanje osedanja nelagodnosti kod
Romkinja u odnosu na ene iz vedinske populacije. Od
poetka rada ove grupe 1995. u Labris je dolo svega
nekoliko ena romske nacionalnosti. Jedno od iskustva
aktivistkinje sa seminara za osnaivanje lezbejki, odran
89

90
2007. godine, na kome je jedna od uesnica bila

Romkinja, i koja je na seminar dola preko jedne od
navedenih romskih enskih grupa je sledede:
Mi nismo nita znale, ponaale smo se kao i
uvek. Posle smo dobile mejl i jako smo se
iznenadile. Mislile smo da je to to je rano otila
na spavanje njena volja i da je poziv upuden celoj
grupi da se druimo posle zvaninog programa
vaio za sve. Ona je izgleda, oekivala direktan
poziv. Napisala nam je da joj je na seminaru bilo
super, ali da se osedala drugaije, i zato to je
lezbejka i povrh toga to je Romkinja. Imala je
potrebu da joj mi stavimo do znanja da je elimo
u drutvo, da je prihvatamo. Mi stvarno nismo
imale pojma, nikada pre bilo koja od nas nije
razmiljala o tome. Posle nam je bilo jako krivo i
puno smo priale u timu o tome ta se
dogodilo.91
Podaci Novosadske lezbejske organizacije (NLO)
pokazuju da je 2011. i 2012. godine program
savetovalita za lezbejke i biseksualne ene pruio 416
servisa za 36 ena (u vidu individualnih, e-mail i
telefonskih konsultacija). Od tog broja dve ene koje su
koristile usluge individualnih konsultacija su bile
Romkinje, jedna u kradem a druga u duem periodu.
Iskustvo NLO van savetovalita pokazuje da se Romkinje
91
Razgovor sa aktivistkinjama Labrisa organizacije za lezbejska

ljudska prava, Beograd, mart 2013.
samo povremeno kredu na lezbejskim mestima. Iako

imaju drugarice lezbejke, utisak aktivistkinja ove
organizacije je da se Romkinje ne osedaju potpuno
delom lezbejske scene jer su upravo od nje doivele i
neka runa iskustva neprihvatanja, osuivanja,
diskriminacije zbog injenice da su Romkinje. U
savetovalitu za lezbejke, Romkinje govore da se
osedaju inferiorno, izolovano i odbaeno kao da tu ne
pripadaju92.
to se tie kako lezbejke koje su Romkinje vide lezbejske
organizacije, primedeno je da su samo one koje su inae
aktivistkinje ili lanice pomenutih romskih enskih
organizacija ili inicijative LGBT Romi, informisane o
postojanju Labrisa i NLO-a. Sve one su takoe rekle da bi
se u sluaju nasilja prvo obratile organizacijama oko
kojih su i same okupljene, zatim Labrisu i NLO-u, a tek
onda policiji i sudu.
Bududnost
Na pitanje kako vide svoju bududnost, barem to se tie
narednih pet godina, trinaest od ukupno petnaest
sagovornica mi je reklo da jedino u inostranstvu moe
sebe da zamisli slobodnom i srednom. Odgovor devojke
iz manjeg grada je da planira da se preseli u vedi grad, a
devojke iz velikog grada da eli da ode od kude i da se
osamostali.
92
Razgovor sa aktivistkinjama Novosadske lezbejske organizacije

(NLO), Novi Sad, mart 2013.
Po vedini odgovora, Srbija nije mesto gde osobe koje se

razlikuju mogu da imaju normalan ivot.
Ne vidim nita pozitivno u bududnosti. Mnogo
puta sam elela da napustim Srbiju jer sam
umorna. Uslovi u kojima radim i ivim su izuzetno
teki, iscrljuju mi energiju i snagu.93
Sebe u bududnoti ne vidim u Srbiji. Ne bih mogla
da ivim u etiri zida, kako se oekuje da ivim.
To bi me vremenom uguilo.94
Volela bih da imam svoju kudu. Da zavrim kolu
i da budem neko i neto. Interesuje me da imam
vezu, ali sve to potajno 95
Nemam posao, mislim da ne mogu da ga naem
zbog moje nacije. Mislim da treba jednako da
zapoljavaju svaku naciju. Nema veze ta ona
radi kad izae s posla, svi moraju da imaju
jednaka prava. Politiari trebaju da stanu na
nau stranu. Ne mogu oni nekoga osuuju i da
lupaju neke gluposti ako to nisu doiveli. Nisu oni
u naoj koi. Ne znaju kako je gladovati, kako je
kad te neko pretue... Ne znaju nita!96
93

95
96
Intervju sa Romkinjom lezbejkom, Vojvodina, decembar 2012.
94
Aktivizam Romkinja i Romkinja lezbejki

Uzimajudi u obzir da u itavom svetu ene aktivno
uestvuju u menjanju sveta, ali ostaju nevidljive, ak i u
koridenju ved osvojenih sloboda, ne udi me injenica
da i Romkinje lezbejke, koje su i aktivistkinje, te slobode
ne koriste. Iako deluje da je u Srbiji potpuno mogude
slobodno sedeti u kafani, same ili sa svojim
drugaricama, Romkinje lezbejke se esto usteu da u
javnim prostorima u gradu u kome ive slobodno
razgovaraju bez bojazni da de neko ko uje razgovor iz
toga modi da otkrije njihovu seksualnu orijentaciju. Tu
slobodu ja osvajam druedi se sa lezbejkama i
lezbejkama aktivistkinjama koje nisu Romkinje.
Osvajanje prostora od strane ena, prostora koji je
rezervisan za mukarce bilo koje seksualne orijentacije,
jeste zadatak koji moramo da postavimo pred sebe.
Aktivizam se odvija u zatvorenom prostoru, u zatienim
radionicama. to je jo jedna pobeda patrijarhata!
Odustvo podrke lezbejkama i Romkinjama vodi do dalje
marginalizacije i nevidljivosti. U velikom broju sluajeva
feministkinje se nalaze u poloaju da njihov feminizam
moe negativno uticati na poloaj u zajednici ili na
karijeru. Romkinje feministkinje su esto suoene sa tim
da ih drugi povezuju sa lezbejkama. Neki mukarci,
najede oni koji su i sami aktivisti za prava Roma,
govore da su u romskom enskom aktivizmu sve same
prostitutke i lezbejke, time iznosedi vrednosni stav o
enama uopte, misledi da de ba tim epitetima modi da
diskredituju rad aktivistkinja i trudedi se da nas oslabe.
To je i pokuaj da se javno degradira enska solidarnost i

povezivanje, te da se sprei bilo kakvo mogude
prikljuivanje
ostalih
ena
romskim
enskim
organizacijama i inicijativama. injenica je da u
romskom enskom pokretu ima lezbejki, ali i da vedinu
ine heteroseksulne ene. Kao jedini odgovor na ovakve
predrasude moe biti jo jaa solidarnost meu
Romkinjama.
Podrka je vana i od drugih organizacija i institucija,
onih koje imaju mod da podre promene. Da bi se
stvorilo sigurno mesto, nije dovoljna dobra volja osoba
iji je rad direktno usmeren na borbu protiv
nejednakosti. Ipak, iskustvo aktivistkinja govori da je
malo spoljne podrke. to zbog nevidjivosti romske
lezbejske egzistencije, to zbog neprepoznavanja
vanosti tema kojima se bave, ove retke i dragocene
inicijative se gase. Jedna od koordinatorki projekta o
svojim naporima da stvori siguran prostor za Romkinje
lezbejke govori:
Kada nam je zavren projekat, aplicirali smo na
jo nekim mestima, ali nismo nita dobili. Onda
vie nisam ni pisala projekat. Ne radimo po
projektima. Ne mogu da gledam ene kao brojke
nego osobe i ne moe sa njima da radi kao sa
pukom matematikom. Ali sam zbog svoje
materijalne situacije morala da prihvatim posao
na kome sam radila po celi dan, vie nisam imala
kada da okupljam grupu, a ni novaca da se

sastajemo po kafidima. 97
Sa podrkom ili bez, aktivizam postoji, zato to dolazi do
stvarne potrebe stvarnih ena.
Mislim da smo jae ako smo udruene. ene nisu
mogle izadi iz svog prostora, iz svog naselja, iz
svoje sobe. Sada mogu.98
Upravo je ovaj tekst i pisan da bi podstakao izlazak iz
svoja etiri zida, ako zidove, s obzirom na poloaj u
drutvu, uopte i imamo.
To nije stid i nije sramota voleti enu...99
97
Intervju sa Romkinjom lezbejkom, Beograd, februar 2013.

Intervju sa Romkinjom aktivistkinjom za lezbejska ljudska prava,
Novi Beej/Zrenjanin, februar 2013.
99
Intervju sa Romkinjom lezbejkom, Vojvodina, novembar 2012.
98
V Stvaranje zajednice
Pitanje postojanja lezbejskih zajednica unutar samih

romskih zajednica, kroz ovo istraivanje, dalo je slededi
odgovor: lezbejskih zajednica Romkinja ima manje nego
to ih ima kod ena u vedinskoj populaciji. Izraen osedaj
izolacije i samode potvruje da je to tako. Postoji
potreba da se egzistencija Romkinja lezbejki uini
vidljivijom, ipak, dokle bude postojalo samo nekoliko
javno deklarisanih lezbejki Romkinja, stvaranje zajednice
nije lak poduhvat. U svom radu sam esto u situaciji da
pred medijima govorim o Romkinjama, o poloaju u
drutvu, o tome ta sve radimo da taj poloaj
popravimo. I tada je za mene svaki put to coming-out,
stalno iznova govorim o sebi kao o Romkinji, uvek uz
mali internalizovani osedaj nelagodnosti. Razgovori sa
drugim Romkinjama koje su radile na svojoj emancipaciji
mi je pokazao da je to iskustvo zajedniko. Naa iskustva
tokom ivota nam nisu dozvoljavala da istupamo kao
Romkinje, jer je to uvek bilo povezano sa
predrasudama. Da bi izbegle lai i autorasizam, bile su
nam potrebne druge Romkinje koje de nam ulivati

snagu. Iako neke od njih nismo nikada imale pored sebe,
onda kada bismo ih srele, bilo je vano. Isto je i kada su
u pitanju druge lezbejke.
Pred izazovom smo da javno istupimo kao drugaije u
drutvu u kome, u najblaem obliku reeno, nije
popularno biti drugaija. Pretnje da demo biti odbaene,
ismevane, da de upirati prstom u nas, da de nas
proganjati preko telefona, na internetu, do toga da de
nas neko prepoznati i prebiti na ulici. Normativna
heteroseksualnost i sve druge patrijarhalne matrice,
osim dranja u nevidljivosti i izolaciji, dovode do
uspostavljavljanja standarda i za druge odnose.
Negiranje enskih ivota, kao i negiranje lezbejskog
ivota u romskim zajednicama je manifestacija duboko
ukorenjene mizoginije, rasizma i homofobije. Dalje, ne
moemo zaboraviti injenicu da pored ovih, imamo i
mnogo drugih identiteta koji su nam vani i kojima
elimo da posvetimo svoju energiju. Nemamo dostupne
modele koji bi inili nau zajedniku kulturu i to ne zato
to bi bilo previe komplikovano spojiti egzistenciju
Romkinja sa egzistencijom lezbejki, ved usled
sveprisutne homofobije i hereroseksizma. Koliko je
naih baka, tetaka, kominica ivelo bez mukaraca,
koliko se istina predutkivalo, pretvaralo u poluistine ili
potpune lai? I sve to da bi se njihova egzistencija
udutkala i postala potpuno nevidljiva. Iako sve lezbejke
nisu svesne svog subverzivnog dejstva po patrijarhat,
zajedniko iskustvo koje imamo kao Romkinje, rasizam i
seksizam, moe nas uiniti spremnim za promene.
Subverzivnost se ogleda u mogudnosti jaanja nas samih

kroz prihvatanje injenice da smo tokom celog ivota na
sebe gledale kroz oi drugih ljudi oko nas, onih koji su
nam govorili ta je lepo, normalno, ta je poeljno i
prihvatljivo, da smo preko drugih usvajale vrednosti,
razmiljanja i delanja, izgradile odnos sa sobom i
okolinom. Jer, iako su vani za formiranje linosti,
identiteti esto imaju i ugnjetavaku funkciju i injenica
je da, ukoliko nemamo jake identitete i ako ne osedamo
da pripadamo negde, nije naa greka ved greka u
ogranienosti prihvatljivih, ponuenih nam identiteta.
Potrebno je dekonstruisati pojmove identiteta i
subjektivnosti nastalih u tradiciji zapadne nauke i
politike, rasistikog kapitalizma pod mukom
dominacijom, napretka i prisvajanja prirode kao resursa
za proizvodnju kulture (Haravej)100. Ono o emu su
pisale Dona Haravej, ela Sandoval i bell hooks otkriva
nam novu mogudnost umesto da se pitamo da li smo
dobre Romkinje, i da iz naeg nepripadanja dobijemo
snagu. Potrebno je otkriti opozicionu svest koju delimo
sa onima kojima je isto kao i nama dugo uskradivana
stabilna pripadnost drutvenim kategorijama101, onima
koji su kao i mi marginalizovane grupe u okviru
potlaenih grupa, osobe koje se ne mogu lako uklopiti u
ved ponuene identitete. Zato je vano prihvatiti
100
Haravej, Dona, Manifest za kiborge, Ironian san o zajednikom

jeziku za ene u integrisanom kolu, prevod Ivane Spasid (Donna J.
Haraway, Simians, Cyborgs, and Women, The Reinvention of
Nature, Routledge, New York 1991)
101
Ibid.
nepripadanje, a identifikovati se sa svim ostalima koji, ili

koje, nigde ne pripadaju? Upravo zato to je zajednica
onih koji ne pripadaju novi politiki glas ija je istorijska
pozicija suprotna poziciji dominacije patrijahata,
kapitalizma i kolonijalizma i koje sa takve pozicije mogu
da konstruiu svojevrsni identitet sainjen od
potovanja drugosti i razlika.102 Tu moe biti i romska
zajednica jer deli iskustvo nepripadanja vedini, kao i
pripadnici/ce LGBTIQ zajednica.
Otpor patrijarhatu se ogleda i u stvaranju zajednica
Romkinja lezbejki. Prepoznavanje, solidarost, svesne
koalicije, afiniteti, politike srodnosti, u drutvu koje je
omalovaavalo ene i sve drugaije, mogu da budu
putevi na kojima demo nadi podrku da prihvatamo sebe
onakve kakve jesmo. Mnoge lezbejke feministikinje
smatrale su i smatraju da ljubav prema sebi i ljubav
prema drugim enama predstavlja najradiklaniji in koji
ena moe uiniti. Da bi ljubav postojala ona i ne mora
biti izgovorena dutanje je sakriva, ali ne moe da je
ubije. Kada se poveemo, dobijemo snagu da priamo o
njoj. Ovim tekstom se upravo izgovara.
Ovo sam napisala jer verujem
da ene moraju zaratiti protiv
tiine: protiv one tiine koja
je drutveno nametnuta;
protiv politiki predodreene
tiine; protiv ekonomski
102
Ibid.
nametene tiine; protiv

tiine koju stvara bol i oaj
seksualnog nasilja i drugorazrednog drutvenog poloaja. Verujem u ljude:
verujem da se moemo
odredi okrutnosti i jednostavno prigrliti sauede
drutvene jednakosti. Ne
znam zato verujem u sve
ovo, ali znam da verujem i da
tako i delam.103
103
Dworkin, Andrea, Letters From A War Zone, New York: Lawrence

Hill Books, 1993
Vera Kurtid je radikalna feministkinja, leviarka i Romkinja.

Aktivistkinja je i jedna od koordinatorki organizacije enski prostor
iz Nia. Jedna je od osnivaica Romske enske mree, koja okuplja
romske enske organizacije i inicijative iz cele Srbije u zajedniku i
jedinstvenu snagu za unapreivanje poloaja Romkinja. lanica je
Organizacije za lezbejska ljudska prava Labris iz Beograda.
Studirala je sociologiju i komunikologiju, trenutno pohaa master
program Rod i mediji. ivi srednu lezbejsku egzistenciju.
D
uv
l
j
a
r
k
ea
ut
or
k
eVe
r
eKurj
ei
s
t
r
a
i
v
a
nj
ek
oj
eot
v
a
r
apr
obl
e
m ne
v
i
dl
j
i
v
os
e
nak
oj
es
uRomk
i
nj
ei
l
e
z
be
j
k
e
,
i
k
oj
i
mas
e
ne
g
i
r
ade
ol
i
nogi
de
nt
e
t
ai
os
t
v
a
r
e
ni
hv
e
z
ai
odnos
a
,k
a
k
ou
ok
v
i
r
ur
oms
k
i
h,t
a
k
oi
i
r
i
hdr
u
t
v
e
ni
hz
a
j
e
dni
c
a
.Kr
ozpr
i
me
r
e
e
g
z
i
s
t
e
nc
i
j
aRomk
i
nj
al
e
z
be
j
k
i
,
a
ut
or
k
aobj
a
nj
a
v
at
e
r
e
t
er
oda
,
r
a
s
e
,na
c
i
ona
l
nepr
i
pa
dnos,k
l
a
s
eima
nj
i
ns
k
es
e
k
s
ua
l
nee
g
z
i
s
t
e
nc
i
j
ei
nj
i
hov
ome
us
obnouk
r
t
a
nj
eudi
s
k
r
i
mi
na
c
i
j
i
.
T
e
k
s
t
j
ena
me
nj
e
nf
e
mi
ni
s
k
om pok
r
e
t
u,r
oms
k
ojiL
GBTa
kv
i
s
k
ojz
a
j
e
dni
c
i
,k
a
ois
v
i
maoni
mak
oj
is
ez
a
l
a
uz
az
a
t
ui
os
t
v
a
r
i
v
a
nj
el
j
uds
k
i
hpr
a
v
a
.
I
zpr
i
k
upl
j
e
ni
hs
v
e
do
e
nj
a
:
i
v
i
ms
aK.v
e
4godi
ne
,onaj
emoj
apor
odi
c
a.Do
l
as
am u
Be
ogr
adz
at
o
t
oj
emojot
acht
e
onas
i
l
udameuda.
.
.onda
s
amupo
z
nal
aK.
i
po
e
l
es
moda
i
v
i
moz
aj
e
dno.
Nasdv
es
mo
i
v
e
l
eut
om r
oms
k
om nas
e
l
j
uz
ak
oj
es
moz
nal
edaj
epr
e
dv
i
e
no z
ar
u
e
nj
e
,al
ine mo
e
mo da nae
mo pos
ao i
ne
mamogde
.J
e
dnogdanas
udo
l
i
i
s
r
u
i
l
i
k
u
u.
.
.
Re
k
l
i
s
umi
dane
mam pr
av
onas
me
t
aj
.UCe
nt
r
uz
as
oc
i
j
al
nir
ads
us
e
udi
l
i
k
ak
os
moj
ai
K.
j
e
dnapor
odi
c
a,
r
e
k
l
i
s
udas
amopr
av
e
por
odi
c
edobi
j
aj
us
me
t
aj
,
nebi
nass
t
av
i
l
i
z
aj
e
dnoak
obi
s
mo
idobi
l
ek
ont
e
j
ne
r
.
.
.L
j
udimi
s
l
edamogudaodl
u
uj
uomom
i
v
ot
u.S
oc
i
j
al
nar
adni
c
ak
oj
ojs
am s
eobr
al
ak
adas
am pobe
gl
aodoc
aj
ebi
l
az
ai
nt
e
r
e
s
ov
anaz
amoj
s
l
u
aj
,al
i
j
eonda
po
e
l
adapr
i
adamor
adas
ebav
i
m pr
ost
uc
i
j
om
i
m ne
i
v
i
ms
ar
odi
t
e
l
j
i
mai
l
i
r
oac
i
ma.
T
as
oc
i
j
al
nar
adni
c
aj
epuno
put
ar
az
gov
ar
al
as
amnom z
a
t
oj
a
i
v
i
ms
aK.iz
a
t
os
am
t
ak
v
a.
.
.
Na
epr
i
es
us
ena
l
enai
nt
e
r
ne
t
u.
Ne
k
ol
i
k
oput
ami
s
ede
s
i
l
oi
damer
oac
i
i
zBe
ogr
adanapadnunapi
j
ac
i
,
pr
i
aj
udai
hj
as
r
amo m z
at
o
t
os
am s
aK.Ne
k
i
k
oj
epo
z
naj
e
mo
s
unamr
e
k
l
i
:
K
ak
omo
e
t
et
ak
odanasbr
uk
at
e
,
mi
s
moRomi
,
t
ogane
mak
odnas
!Anai
nt
e
r
ne
t
us
mov
i
de
l
es
t
r
a
nek
ome
nt
ar
enana
upr
i
u,
k
a
unam:
Mar
i
zS
r
bi
j
e
,
p.
.
.
.
v
ammat
e
r
i
na!S
ut
r
amo
e
modai
z
ae
monaul
i
c
ui
danasne
k
opobi
j
e
.
.
.

Džuvljarke

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Džuvljarke

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Džuvljarke

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Vera Kurtid

Duvljarke [uvlrke] - pojam koji u romskom jeziku na

Svi lini podaci su promenjeni. Nemojte se

Tiina je, jo vie negoli

Stihovi Kris Korin (Corrin) su iz predgovora hrvatskom izdanju Rich,

prekriteljke zakona, to gotovo uvek prati i velika doza

tako sami sebe nazvali, pokuavali da se bave enskim

Iako je ova injenica poznata, treba istaknuti razliku izmeu

nacionalne pripadnosti, klase i manjinske seksualne

Sam pojam intersekcionalnosti u feministiku teoriju ulazi 1989.

samo zato to je poloaj i prava LGBT osoba u Srbiji u

zemlju i sredstva za proizvodnju i njihovog odnosa

Adrijan Ri citira Ketlin Gou (Gough), The Origin of the Family u

enama u reproduktivnom periodu i negiranje

Lezbejska egzistencija dekonstruie pojam porodice,

Adrijan Ri, 21 ljubavna pesma: XIII, San o zajednikom jeziku

preispitivanje itavog drutva jer zahtevi Romkinja

Neophodno je objasniti zato koristim mnoinu

Ray, Suranjita, Understanding Patriarchy, Department of Political

Kosova, biti deportovana natrag u Srbiju iz zemlje gde si

Vulf, Virdinija, Sopstvena soba, Plavi jaha, Beograd, 2000.

seksistiku opresiju pomau da se odre kulturoloke

bel huks, Od margine ka centru, prev. Milica Minid, Feministika

Srbiji, ta egzistencija jeste deo opte agende. Ono to se

aktivista/kinja, da sa mnom razgovara na temu kako oni

na posledice toga po ivote realnih ena. Svi navedeni

Podsetnik na realno stanje u kontekstu

Diskriminacija na osnovu pola, rase/nacionalne

izvetajima nadlenih dravnih organa,12 ene su

Izvetaj Poverenice za zatitu ravnopravnosti, Beograd, 2011.

nisu bile u situacijama fizikog nasilja iznele su da mu

Kurtid, Vera, Nasilje nad Romkinjama: iz izvetaja o krenju

Beogradu, centralnoj Srbiji, Vojvodini i junoj Srbiji.17

UNDP, Human Development Report Serbia 2008: Regional

se izdravaju. Za ove gubitke nisu obetedeni.

U izvetaju Praxisa stoji: Gradska uprava propisala je da u sluaju

Pokuaji doseljavanja Roma van romskih naselja su

informisanja Roma i Romkinja direktno pogoenih

ERRC prati sluajeve nasilja nad Romima u srpskim

stepenu obrazovanja kod Roma po podacima popisa iz

zaposlenosti: samo svaki peti Rom je zaposlen u Srbiji.

Svetska Banka, Ekonomski trokovi drutvene iskljuenosti Roma,

verovatno i mnogo njih koji nisu bili u mantijama.

sluajeve pokuanih i izvrenih fizikih napada. Ovi

Poverenik za zatitu ravnopravnosti, i CESID, Odnos graana

godine je imalo za cilj da obezbedi stalni nadzor stavova

svakodnevni ivot u Srbiji42, otkrivamo da ak 90%

Jarid, Isidora, LGBTTIQ osobe i njihova svakodnevnica u Srbiji,

seksualne orijentacije i sebe kao socijalnih aktera u

Ibid. str. 155.

Zanimljivo je i da je kroz frekvenciju slaganja, odnosno

ispitanika/ca. Kao to se moe videti iz prezentovanih podataka,

identiteta ili seksualne orijentacije49. U drugom delu

Ustav Repubike Srbije u lanu 21. navodi: Zabranjena je svaka

svih oblika, vrsta i sluajeva diskriminacije. Tako je Srbija

Bertelsmann Stiftungs Transformation Index (BTI), Serbia country

ukupnog broja pritubi moe zakljuiti da se

III Svedoenja iz stvarnog ivota viestruka

Specifinost nasilja nad lezbejkama, kao i nad