Uprkos politikoj i kulturnoj raznolikosti koju je pokazivao ivot u mnogobrojnim

grkim polisima od spartanskog ivota u aristokratskoj Sparti, do ivota bogato

proetog umetnou u Atini oseaj pripadnosti jednoj civilizaciji, pripadnosti grkom
svetu bio je tako izrazit, da su Grci, koji su sami sebe nazivali Helenima, za sve ostale
narode imali jedan naziv varvari. U ono vreme ovaj naziv nije bio sam po sebi
pogrdan, tek e mu kasniji istorijski dogaaji dati njegovo dananje znaenje.
Dva najpoznatija svetilita bila su Zevsovo svetilite u Olimpiji i Apolonovo u Delfima.

Slava Delfa
Delfi Apolonov hram

Proroita u antikom svetu su generalno bila esta, a posebno su brojna grka. Tako je
Apolonu bilo posveeno gotovo trideset proroita irom Grke, ali nita nije moglo da
nadmai slavu Delfa. Parnas, gotovo 2500 metara visoka planina na ijim su strmim
padinama smeteni Delfi, zajedno s plavetnilom Korintskog zaliva u daljini, stvara
prekrasno prirodno okruenje ovom svetilitu.
Delfskom proroitu obraale su se za savet najpoznatije linosti antike Grke: mitski
Herakle i Edip, dravnici i vojskovoe Solon, Temistokle i Aleksandar Veliki, Sokrat i
moni vladari poput lidijskog kralja Kreza.
Kad je u VI v.p.n.e. poar unitio Apolonov hram, sve grke drave smatrale su svojom
dunou da daju to vei doprinos njegovoj obnovi. Tako je u tu svrhu sakupljeno oko
tri hiljade talenata (oko osamdeset tona srebra).
O znaenju koje je ovo svetilite imalo i izvan Grke svedoi sledei dogaaj: kad je
pred golemom persijskom vojskom, nakon Termopila, leala nebranjena cela Grka,
jedan talas Persijanaca je, privuen njihovim velikim blagom, krenuo prema Delfima;
podigla se iznenadna oluja s grmljavinom i munjama, a s planina su poele da se valjaju
goleme stene. U strahu da su protiv njih ustali sami bogovi, Persijanci su se razbeali
ne dirnuvi Delfe.

Mitska istorija proroita

Statua Apolon

Za razumevanje uloge koju je ovo proroite imalo u antikoj Grkoj, potrebno je

ukratko prepriati mit koji iznosi njegovu drugu, vaniju istoriju.
Nakon dugog lutanja, progonjena Leta nalazi spas na Delosu, ostrvu koje je do tada
slobodno plovilo morem. im je Leta dodirnula ostrvo, Zevs uini da iz mora izrone dve
stene; jedna je spreila Pitona da je dalje proganja, a druga je privrstila Delos za
morsko dno. Na tom ostrvu, na gori Kint, izmeu stabla masline i palme, Leta je rodila
Apolona.

Od tog trenutka na Delosu vie niko nije smeo da bude roen, niti je smeo da umre, jer
se njegovo tlo smatralo svetim. Trudnice, bolesnike i starce prevozili su do oblinje
Ortigije. Na Delosu e biti osnovano drugo po vanosti Apolonovo svetilite.
Apolon odmah kree protiv Pitona kako bi osvetio patnje svoje majke. Sustie ga u
dubokom kanjonu podno Parnasa, na samom rubu svetog ponora, i tu ga ubija strelom.
Na tom mestu Apolon osniva svoje proroite gde e kroz usta Pitije izricati volju svoga
oca Zevsa.

Istorija Delfskog proroita

Delfsko proroite ne poinje, meutim, s Apolonom. Na mestu dananjeg Atininog
svetilita pronaene su glinene figurice s uzdignutim rukama ili u sedeem poloaju na
tronocu, koje potiu iz vremena oko 1400. g.p.n.e.
Nakon toga nastupa jedno razdoblje vievekovne stagnacije, a onda na ovom prostoru
sledi novo doba. Premda su pronaeni samo ostaci kua, a ne i svetilita (prema
Pausaniji, prvi Apolonov hram bio je nainjen od grana lovora, drugi od pelinjeg voska,
a trei od bronze), ipak je iskopano mnotvo zavetnih darova izraenih od bronze, to
govori ne samo o postojanju svetilita u to vreme, ve i da je ono bilo poznato.
Pravi uspon Apolonovog proroita poinje u VIII i VII v.p.n.e. kada Delfi postaju
religijsko sredite grkog sveta. U VII v.p.n.e. glavnim boanstvima Delfa, Apolonu i
Atini, izgraeni su hramovi u dorskom stilu. Jedini ostaci ovih hramova pronaeni su u
kasnijim graevinama u kojima su bili iskorieni kao graevni materijal. Naime, stari
Apolonov hram u Delfima, koji su prema predaji podigli arhitekti Agamed i Trofonije,
izgoreo je 548. g.p.n.e. u poaru, a onaj s kraja VI veka unitio je 373. g.p.n.e. snaan
potres, tako da su Delfi bili gotovo iz temelja obnovljeni.
Iz tog starijeg razdoblja sauvano je vrlo malo spomenika: kipovi Kleobisa i Bitona iz VI
v.p.n.e., a najpoznatiji spomenik, Delfijski vozar, potie iz vremena oko 475. g.p.n.e.
Danas se ovi i drugi nalazi uvaju u Delfskom muzeju.
Rimska vladavina u Grkoj oznaava pad moi i slave Delfa. Njegovo umetniko blago
opljakali su Neron i Sula.
A kada Julian Imperator, jedan od poslednjih rimskih careva, alje poslanstvo u Delfe,
ono mu donosi odgovor proroita:
Reci kralju da je sjajno proroite porueno
Nema vie Apolonovog svetilita niti proroanske slave,
nit izvora to zbori. Voda to zbori presahla je.
Kraj proroita oznaio je 392. godine vizantijski car Teodosije svojom odredbom da se
svi hramovi zatvore, a igre zabrane.
Delfi Kastalija

Iskopavanja
Nakon toga poinju intenzivni radovi. Otkriveno je celo Apolonovo svetilite, ruevine izvora Kastalije,
gimnazion (gymnasion) i svetilite Atine. Riznica Atinjana je restaurirana 1905. g., a 1939. i 1950.
delimino i Apolonov hram.

Hieron
Za razliku od hrama (nas) koji je graevina boravite boga, svetilite (hiern) je
prvobitno bilo ograeni sveti prostor pod vedrim nebom tmenos, s jednim ili vie
rtvenika, s posveenim stablima, peinama, kipovima bogova i sl., a katkad i s
graevinama. Neka od svetilita razvila su se u prava sredita, a jedno od njih bili su
Delfi.

Delfi tolos
Delfima se moglo prii iz dva pravca: morem preko luke Itea i kopnom preko Beotije, prolazei kroz
svetilite Atine Pronije (Pronaia) u Marmariji. Najpoznatiji spomenik s ovog svetilita, koji je est motiv na
razglednicama, su ostaci jednog tolosa, hrama okrugleosnove. Idui dalje putem od Marmarije dolazi se
do gimnaziona ili palestre, od kojih se malo sauvalo, dok je hipodrom potpuno nestao. Put dalje vodi do
izvora Kastalija u podnoju visokih stena Fedraida. Na ovom izvoru Apolon se, nakon borbe s Pitonom,
obredno oprao. Taj isti obred kasnije e ponavljati i sama Pitija pre proricanja, kao i hodoasnici u Delfe.

Konano stiemo do kompleksa samog proroita, koji je bio ograen zidom. Od

glavnih vrata u tom zidu, sveti put vodio je pored mnogih riznica (do danas je
rekonstruisana samo riznica Atinjana) i brojnih statua do Apolonovog hrama, ispred kog
se nalazio veliki kip Apolona.
Hram je na prednjoj strani imao est stubova (heksastilos), pa je po tipu heksastilni
peripteros. Sastojao se od tri glavne prostorije: predvorja (pronas), sredinje dvorane
(nas u uem smislu, lat. cella) i zadnje prostorije za uvanje rtvenih darova i
dragocenosti (opisthdomos), a unutar sredinje dvorane nalazila se ekaonica i prostor
u kom su izricana proroanstva.

Na proelju hrama bilo je napisano sedam slavnih izreka, koje je, prema legendi,
sastavilo sedam grkih mudraca. Najpoznatije su dve: Gnothi seautn (Spoznaj
samoga sebe!) iMeden gan (Niega previe!). U predvorju hrama nalazi se zavetni
dar u obliku slova E.Znaenje ovog zagonetnog dara izazivalo je brojne rasprave.

Delfi omfalos

Omfalos
U samom hramu nalazio se omfalos pupak sveta, ovalni kamen obmotan zmijama.
Za Grke Delfi su bili sredite sveta jer, prema mitu, Zevs je s dve krajnje take sveta
pustio dva orla da lete jedan prema drugom i oni su se susreli u Delfima. Ta taka je
oznaena omfalosom. Doi u Delfe za antikog Grka znailo je doi u sredite sveta.

Proricanje i proroanstva
U poetku je proroite bilo otvoreno samo jednom u godini sedmog dana
meseca byziosa(februar mart), koji se tradicionalno uzimao kao dan Apolonovog
roenja. Kasnije e se proricati jednom meseno, takoe sedmog dana u mesecu, ali
ne i tokom tri zimska meseca, kada je Apolon odlazio u svoju domovinu Hiperboreju
zemlju venog prolea. Proricanje izreeno u mesecu byziosu ostae najsveanije, a
proroanstva najpovoljnija.
Red po kome e se pitati proroite odreivan je rebom, s tim da su pravo prvenstva
imali oni koji su stekli posebne zasluge.
Meutim, proricanja nije bilo ni u te malobrojne dane ako znamenje za to nije bilo
povoljno. U poetku se ovo znamenje odreivalo prema letu ptica, a kasnije prema
rtvenoj ivotinji.

Koza, kao rtvena ivotinja, polila bi se hladnom vodom, a smatralo se da je znak

povoljan ako bi se koza stresla celim telom sve do nonih lanaka. Po tome se znalo
da e Pitija izdrati zanos (entuzijazam). Tada bi se molilac uvodio u poseban deo
Apolonovog hrama, a Pitija bi izricala proroanstva.
Ako bi koza ostala mirna, tog dana bi proroite ostajalo zatvoreno. Plutarh, koji je bio
svetenik u Delfima, u svojim Pitijskim dijalozima navodi sluaj nasilnog proricanja,
kada je Pitija sila u proroite nerado i protiv vlastite volje, jer znamenje nije bilo
povoljno, i poela da prorie, ali je, ve posle prvih odgovora, po njenom hrapavom
glasu bilo jasno da se nee povratiti. Umrla je nakon nekoliko dana.
Svaki molilac koji je dolazio u proroite morao je da da pelanos, jednu vrstu naknade,
a osim toga je redovno donosio sa sobom i zavetne darove. Ovi darovi su se uvali u
posebnim riznicama koje je unutar svetilita imao svaki grki polis. U Delfima se tako
skupilo veliko bogatstvo, to u novanoj, to u umetnikoj vrednosti. Plinije Stariji navodi
da je u Delfima nabrojao vie od tri hiljade kipova.
Delfi

Pitija

Delfi Sibila

Sama proroanstva izricala je Pitija. U poetku je to bila devojka, a kasnije ena od

pedesetak godina, obuena u devojaku odeu. Pitija je zapravo bila jedna od Sibila,
legendarnih proroica, a samo ime Pitija dolazi od Piton. Prema Plutarhu, prva Sibila je
delovala u Delfima i zvala se Libisa, a bila je ki Zevsa i najade [1] Lamije.
Pitija je sedela na tronocu nad stenovitom provalijom, u dimu omamljujuih isparenja.
Tronoac je bio simbol Apolonove prisutnosti. vakala je lie lovora i padala u zanos

entuzijazam[2], kako navodi Plutarh, isputajui nerazumljive glasove, a svetenici koji

su bili prisutni, davali su tumaenje.
Grci su smatrali da proricanje nije plod isparavanja i mirisa, ve Apolonove boanske
prisutnosti. Amonije, lik iz Plutarhovog dijaloga O zamiranju proroita, govori:
bilo bi besmisleno zagoravati ivot jednoj eni stalnim nadzorom nad njenom
nevinou i istoom. Za mene bi strano bilo da je sva ona dobrobit koju su Heleni
imali vezanu uz voenje ratova, osnivanje gradova, kod bolesti i drugog, plod
sluajnosti i sree

Slavna proroanstva
Mnoga pitijska proroanstva ostala su zabeleena u istoriji, naroito zbog njihovog
esto dvosmislenog sadraja. Poznato je ono: Ibis redibis numquam in bello peribis.
Znaenje je zavisilo od mesta gde se zarez nalazio u reenici, pa je moglo da znai: Ii
e, vratie se, nee poginuti u ratu, ili Ii e, vratiti se nee, poginue u
ratu.
Po svojoj dvosmislenosti poznato je i ono izreeno monom lidijskom kralju Krezu [3]. Na
pitanje da li da zarati protiv Persije, proroite je odgovorilo: Ako Krez pree reku
Halis, unitie veliku dravu. Persija je bila velika drava i Krez je, verujui u
pobedu, krenuo u rat i bio poraen jer je i Lidija, njegova vlastita drava, takoe bila
velika i bila je unitena!
Delfi Sfinga

Meutim, proroanstva su takoe bila i dragoceni saveti u krajnje beznadenim

situacijama za celu Grku. Kad je persijski kralj Kserks neumoljivo napredovao sa
svojom milionskom vojskom u nameri da potpuno zatre svaki trag Grkoj, Temistoklu je
proroanstvo dalo odgovor: Dok e propasti sve to vis Kekropa kralja [4] okruuje,
a ondje pak gudurama Kiteron sveti, dalekovidni Zeus dat e Tritona drveni zid,
odoljet e jedino taj Boanska Salamino, ti eni e pogubit sina, kad zrno se
Demetrino sijalo i elo! Temistokle je u drvenom zidu prepoznao zid laa, i premda
su Persijanci zaista potpuno razorili Atinu, manja, ali pokretljivija grka flota je u
Salaminskom tesnacu do nogu potukla moniju persijsku flotu. Ratna srea se nakon
toga okrenula u korist Grka i u bici kod Plateje potuena je i kopnena persijska sila.

Pitijske igre
Osim po proroitu, Delfi su bili poznati i po Pitijskim igrama. Po svom znaenju dolazile
su odmah iza olimpijskih igara, a u umetnikim disciplinama su ih i nadmaivale. Ime
pitijske dobile su po starom nazivu Delfa Pytho. Prema Pindaru, u poetku su to bile
ceremonije ustanovljene od samog Apolona, a slavile su se svake osme godine. Bila su
to muzika takmienja himne pevane u ast Apolona, uz pratnju kitare.

U VI v.p.n.e. igre su bile reorganizovane: muzikom takmienju dodato je atletsko, a

slavile su se svake etvrte godine i to tako da se vremenski ne preklapaju s ostalim
panhelenskim igrama: olimpijskim, istmijskim i nemejskim.
Sportska takmienja u tranju, rvanju i trkama konjskih zaprega odvijala su se na
stadionu koji je jedan od najbolje ouvanih antikih stadiona (bolje je ouvan samo
jedan stadion u Maloj Aziji). Umetnika naticanja sastojala su se od sviranja na svirali i
kitari, pevanja uz pratnju svirale, nadmetanja u pesnitvu i dramskim predstavama u
pozoritu.
Pobednik je dobijao palminu granicu i lovorov venac, a biti pobednik na ovim igrama
bila je za antikog Grka najvea ast koju je mogao da doivi. I u Delfima i u Olimpiji
borilo se samo za slavu. U godini sveanosti vladalo je sveto primirje.

Apolon i Piton
Protiv Pitona, sina Geje koji predstavlja nesvesne i mrane htonske sile, ustaje Apolon,
uranska snaga, bog svetla i harmonije. Mesto na kome se odvija borba je sredite
sveta, ali ne geometrijsko sredite horizontalnog sveta, ve taka u kojoj se dodiruju
zemlja i nebo.
Ovaj mit nosi snanu poruku, jer je svaki element mita povezan s ovekom. Omfalos
koji je pupak sveta, odgovara istoimenom delu ljudskog tela, koji, prema kanonima koji
su nam poznati od Egipta do Direra ili Leonarda da Vinija, nije samo geometrijsko
sredite oveka, ve taka koja simboliki deli oveka na onaj njegov deo koji tei
prema gore, prema nebu gornji apolonski deo tela, i na onaj koji je vezan za zemlju i
nagone donji pitonski deo tela. Pobeda Apolona nad Pitonom je pobeda mudrosti
nad nagonima.
Apolon koji prorie sudbinu, Apolon Pitijski, samo prenosi volju svog oca Zevsa. Zevs je
kosmiki zakon postojanja. On nije pohotni gospodar bogova koji zaista sedi na vrhu
planine Olimp, odakle vreba boginje i smrtnice. On je stvaralaka snaga svemira koja
neprestano stvara red iz haosa. Jo u antiko doba mitografima je prigovarano da su
bogovima dodelili isuvie ljudske osobine i ponaanje, a popularni prikazi grkih mitova
u knjigama, ma kako bili zanimljivi, upravo zbog toga ine tetu, jer zbog svog
spoljanjeg arenila onemoguavaju da do nas dopre stvarno znaenje mita.
Onda postaje jasniji i smisao proricanja. U vreme dok je proroite jo bilo ivo, ono je
prenosilo glas sudbine ne one koja vreba neumoljivo iz budunosti, ve sudbine kao
dela koje valja ostvariti u vremenu koje nam je dato.
A postaje jasna i maksima koja je stajala na proelju Apolonovog hrama:
Gnothi seautn
Spoznaj samoga sebe!