BRANKO MILJKOVI

SVAKA ME RIJE MOE UBITI

Branko Miljkovi jedan je od najveih srbijanskih pjesnika minulog stoljea. ivot autora
stiha - "da li e sloboda umeti da peva, kao to su sunji pevali o njoj" - i slavnog epitafa
- "ubi me prejaka re" - okonan je u Zagrebu, u dvadeset i sedmoj godini mladosti. U
noi s 12. na 13. veljae 1961. godine njegovo tijelo naeno je objeeno o drvo u parku u
centru grada. O njegovoj smrti postoje dvije rairene teorije: jedna kae da je ubijen, a
druga da je poinio samoubojstvo zbog nesretne i neuzvraene ljubavi. Na Lupigi
proitajte Miljkovievo posljednje pismo, jer ovakvo potresno tivo o pjesnitvu i ljubavi
drugdje, vjerujte na rije, neete nai.
Ovo Miljkovievo posljednje pismo, upueno beogradskom knjievnom kritiaru
Petru Dadiu, pobornici teze o samoubojstvu iznose kao dokaz da je pjesnik sam
odluio umrijeti, i to zbog nesretne ljubavi.
Dragi prijatelju,
ne znam zato, ali elim da ti objasnim sutinu svog poraza od koga se nikada vie neu
oporaviti. Prije svega mora znati da moja nesrea nije puki ljubavni jad. Ili, tonije
reeno, jeste to, ako se ta moja ljubav shvati kao eros u spinozistikom smislu.
Ta ena nije bila tek moja ljubavnica. Ona je bila prva i osnovna potreba mog duha. Ona
je bila i moja duhovna zatita i zaklon. Ona je bila za mene zatitni omota od
metafizike studeni.
Bez Nje ja sam potpuno i direktno izloen kosmikoj besmislici i noi. Moja usamljenost
je sada apsolutna. Za mene ne postoji oblast istog vaenja i pjevanja. Sad moje pjesme
trae moju glavu. Vie nema tko da me sa njima pomiri. To je samo Ona znala. A nije
znala da zna. Pored nje najopasnije misli pretvararale su se u divne i bezazlene metafore.
Sada je sve to podivljalo i bjesomuno kidie na mene. Kada bih samo mogao pobjei od
onoga to sam rekao!
ivim u uasnom strahu. Bojim se da govorim, da piem. Svaka me rije moe ubiti. Ja
sam najvei dio svojih pjesama napisao prije nego sam Nju zavolio, ali tek sa Njom ja
sam postao pjesnik, to jest onaj koji nije ugroen onim o emu pjeva, koji ima jedan
povlaten poloaj u odnosu na ono to kazuje. Sada moja poezija gubi svaku vrijednost i
izvrgava se u mog najeeg neprijatelja. Moda bih ja postao pravi pjesnik da je ta
divna ena ostala kraj mene. Ovako ja sam onaj to se igrao vatrom i izgorio. Poraz ne
moe biti pobjeda ma koliko veliki bio. Izgubivi nju ja sam izgubio i svoju snagu, i svoj
dar. Ja vie ne umijem pisati. Ostala je samo nesrea od koje se nita drugo ne moe
napraviti osim nove nesree.
Sjea li se, dragi prijatelju, da sam ja napisao stih "Jedan nesretan ovjek ne moe biti
pjesnik". Tek sada vidim koliko je to tono. Ja u pokuati da ivim i dalje, mada sam

vie mrtav od svih mrtvaca zajedno. Ali ova uasna patnja je posljednji ostatak onoga to
je u meni ljudsko. Ako nju nadivim ne oekujte od mene nita dobro. Ali ja ne vjerujem
da u je nadivjeti.
eli ti sve najbolje
Branko
P.S. Ako eli da mi pie, pii mi o Njoj. Bilo ta. Ne u vezi sa mnom. ta jede, kako
spava, da li ima nazeb itd.; ti sve to moe znati. Svaka sitnica koja se na Nju odnosi za
mene je od neprocjenjive vrijednosti. Ako prestanem da mislim o njoj poet u da mislim
o smrti. Pono je. Dovienja.
Bjankinijeva 11., Zagreb
Branko Miljkovi (1934. - 1961.)

[ : , , ,
1983.]
, 50- ,

: ,
, ,
, . .
.
(1934-1961).
,
. (1957),
( 1960), (1959),
(1934-1966).
, .

. ,
, , " " ",
. ,
. ,
,
.
, ,
" ",
.
,

 :
, .



1.

2.

.

3.








,



.

?
4.
,

. .

.
,

.

.
.


,
,
.
.

5.
, , ,
.

?
,



Santa Maria della Salute
6.






,

7.

8.

.
,
.


:
?
,
.

,

.
9.


.




.
.

.



!

10.

,
, ,
, ,
, .

,
,
.

,
.


.
11.
I
,
, ,


.

.
,
, .
.
. .
, .
. .

.
II
,
,
, ,
.
, .
.
.
.
.
.

,

.
III
.
.
:
. .
.
.


,
, .
?

.
.

.
12.
. .
.
.

.
.
,
.

.
, . .
.
.

.
13.




.
!

.

 .
.
,
.
?
.
.
.
.
!
!
.

,

.
!
14.















15.













16.
. .
, ,
,
, ,
.

.
, .
.

,

,
,
.
17.

,

.


, . ,
.



,
.

.
18.
,
.
, , ,
.

.
.
, .
,
.
.


.
19.
,
.



?
.

.
,

.

: .
,
.

 .
.

20.



.

.




, , ,
?
21.



.



.





.
22.

.



.
?

.


?
23.

?

.

.

.



.

!
24.



- (!)
, ,



.


.


.
25.



.


,
.
.
.
.
.

.
26.

,

, ?
. ,
?

.

.


,
,
.
27.



.



.


.

.
.
28.

.
.
.
.

.


?
, .


.
29.


.
.

.
,
,
. ?
?
. ,
.
30.



,
.
.
.

?

!

,
?
31.



.


! ,

.

?
, ,
, .
.
.
32.
.
.

.
,
,

.
.
.
?
. .

.
33.
;
.

, .

.

.
,
, .

 ,
,

.
34.



?



.
.

.


.
35.

?




.
.

.

.

.

 .



.

?




.
.

36.

:


.

.
.
.

,
.
.
:


.
II

 .

.
!
.
.
.
.

.

,

.
III
- !


.
;

,
.
- .




!

.
IV
, .

.
.
, , ,

 !
.
37.

.
.
.
.

.


.

.



.

.
.

38.

.
,
, ,
.
.

.

, .

.


.
39.

.
.
,
.
.
.

, .
.

.
.
!
:

.

40.

41.



,

,






42. Requiem
I

,







,








II










post scriptum




III



IV

VI









post scriptum




VII



VIII

.
43.





,

,

:











,




, ,

,
,
, , ,

.

44. *
.
.
. ,
.
,
.
,
!

? ?

?

 : !
?

?

.
.
.
45. **
!
.
.
.
! .
!
,
.
! ;
.

!
!
,

.
! .


.
46. ***

,
,
.

 .
, ,
.
,
, ,
, ,
, .

. ,
,
, ?
,
.
,
.
, ,
, ,
,
.

47.
,

, ,


, ,

.
,
!

,
, .

:
.

 , ;


.

,

.
!


.


, ,
,

.
,
!
,
, ;

.

,
,
, ,
,
.





.
,
, ,

 .

!
, ,
, ,
,

.
,
,

,

.
,
,
;


?

,

: !

.
,
, ,

,

.


, , ;
. .

.
, ,

 , ,

.
.
.
;

.
. , .
,
.
.
, ,
,
,

.

.
.
, ,
,
.

,
,


.
. ,
. !

.
.
.
.

:
.
, , , :
, , ,

 ,
, , .
,
.
,
.

!





. ,
.
.
,
.
,
.


,
. ,
,
.
;

, :
,
.
!

, :
,


, .


, ,
,

, .
,

 , ,
, ,
,
,
, .

,
,
.

; - ,
;
.

,

,

.







.
,
, .

.
,
.

, .
;

.
.
,
,
.


;

.

, .

.

.
;
. !

,
,
, .

, ,
,
.
,
,

: - !
,
; .

.

, ;
,
.
, !
.

.

 .
!
,
.



.

;

.

, .

.

,

, .

, ,
,

,
,
, ,
.
,
,
, ,
.

,

,
,

 ,

.


, ,
.

48.

. , .

, .

.
:
.
.

.
.

, ,
,
.
49.

.

.

?

.

,

.


.
50.

.
;
.
;
. .
.
.
,
.

.
:
.

.
51.

? .

.

.
.

,
.
.
.



.
52.
...
, !

 .
,
,

.
,
.
. ,
.



.
53.



.

, ?

.
:
.

,
,
.
,
.
54.
.
:
.
.
,

,
.
;
.
.




.
55.
...

.
56.
, ,
.
, ,
.
,
!


, ,
.

.
.
.
.
.

57.



.
: ,
.

. !

.
, ,
.

.
.
.
58.
( ) (
) .
.
,
.
,
.
.
, .
, .
, : !

;
,

.
.
, .

59.

II
:
,
,








III


(
)




IV
:





:






( )




!




V




60.


















61.

62.
I


II





III








63.
I










II










64.




















65.
I



.

, ,
.

,

.

.
II


:

.





,
, !


?
66.
,













67.
.
.
,
, .

 :


.


,
.



? ?
!


.
68. (1)



.



. .



.

69.
. , ,
! .
.
,

 .
, .
.
: !

.

.

.
70.

, ,
!
, .
, ,
!
, .
, .
. .
.
.
.
,
. ,
, .
.

, .
.
,

, !
,
, ,

.

 .


.
, .
.
. , ,
. .
.
71.
.
: !

.
,
.

.
:
, .
, :
, .
,
,


.
, !
, ,
.
?
,
,
,
!
, .

,
!
:

 . !



.
.
,
,
.

72.




:









,

73.









74.










:
,




75.










76.
,
,

.
: ,
,

.
,
,

.
,
.

.

,

.
,

, .
,

.

77.
.


.

, .



!
,

?
?
,
!

, , .
, , ,
.
? !
,
,
,
.
78.
,
,

.
,
,
,
:
,
,

 ,
.
79.
















80.

,
.
, ,
, .

.
,
,
.

.

.

.

, ,
;
, : " ",
.
81.
.

.
,
.



,
?
,

.
?

?
,
.

:

.


, ,
.







.
, ,
.
82.

83.












""



84.





:









85.














:

86.


(


)

,


(

)


, ,

(

#
)




(


)




87.












,

... ,












-

88.
















;

89.

-

90.




( )




( )

, ,

91.

92.

:

:

:




93.


94.


95.





96.

97.


98.


99.

,
" ". :

 ,
;
, ,
.

,

.
, - ,
;

!


, , ,
.
,
.
,
.
!
.
,
.
,
.

:

, .
!
, !
,
!
;
;
;
.

 .
!
, , !
,
!
, ,
.
,
...
,
...

-, 1941 , ,
?
:
!
, ,
?
.
,
, ;

.
,
;
,
...
,
;
,
.

 ,
;
,
.
,
!

.




,
. ,
.
.
,
,
.

. ,
.

.

,
,


,

, , ,
.

:
,

 ,
,
,
.
,
,
.

, , , :

,

,

,

,

.
,

.



,
, :
,
,
,
,
,
.
:
, , ,
,
,
,
.
, , ,
.


,

, .
,
,
,
,
.
,
.
JUTRO NA KOSOVU
Probuene trepte daljine i mee Razdraba se blesak po kosi i luci,
K da Boko, s alaj-barjakom u ruci,
U oklopu sjajnom sam projezdi nee...
Puklo polje. irom, na etiri strane,
Preko dugih njiva i ravnica svije',
Svud orae vidi i rala i brane,
I kako iz mrkih brazda para bije.
A tamo, k gora srebrna i ista,
Pokrivena nebom Graanica blista
I sjaj s krsta siplje... Trepte daljne mee Razdraba se blesak po kosi i luci,
K da Boko, s alaj-barjakom u ruci,
U oklopu sjajnom sam projezdi nee.
1913.
ALEKSA ANTI
PRIZRENE STARI...
Prizrene stari, kapije rastvori,
Po pragovima, sagove razgrni,
Skerletom tekim doksate ogrni Tvoje se carstvo vraa! Gle, u zori,
Velikoj zori, Bog nad tobom bdije!

Prizrene! S pesmom srpskoga ustaa,

ezlo to nose dva orla krstaa,
Mila dva brata, zlatne krune dvije!...
Zaljuljaj zvona neka Vaskrs jave!
S Lovena tvrdog i Avale plave:
Sjutra, uz trube, pod stjegom u zori,
Vitezi silni, gromovi u boju,
Jezdie gordo uz kaldrmu tvoju Prizrene stari, kapije rastvori!
1912.
ALEKSA ANTI



,

.

"" "",

!
, ,
;

.

;
,
.
" ,
;
,
' .

 ; ,
' ."

,

...
,
.
'
!
ZVONO CETINJSKOG MANASTIRA:
, ,
,
,
'.
: " !"
:
" , "
,
,
: ", !"
.
, , ,
;
' ,
!

'
,
';
...
, , ,
,
!

AVE CAESAR! MORITURI TE SALUTANT! (1908)

, ,
;
,
.
,
, ;
;
.

;

, .
,

, ,
...
- , !
!... ?... ?

, ?...
' !
,
' ' ,
, !
,
...
, ' ,
...
, !...,
: " ,
!"

(1876)
( )




!
'
,

,
,
,
,
!
... ,
, ,
,
.
, ,
,
,
'!

, ,
,
,
!
!?
- "
,
!".
, ,
, !
- " , ,
!"
,
' ;
,
, !?

 , :
, !
, ,
' ' !
,
!

!

;
' , ,
' - !
,
,
' - ! ...
,
;

!
,
!
!
, ;
',
!
' .
;

!
':
,
, ; -
!

 ',
;
' !
'
-
'
, !
20. 1877.
!
, , ,
;
,
, !
...
!
! ...
, , ! ...

! ...
...
!

!
, ,
- !
...
!

', , ,
,
!
...
!

 ...
!
...
!
...
!
, ,
, !
...
!
,
, '!
' ,
'?!
...
!
, , ,
;
!
! ...
...
!
(27. 1859.
Kralj Nikola)
SVOME RODU
Ja ne snivam... moju duu
Aneoska diu krila,
Pa Kosovu leti ravnom,
Da vas grli, brao mila!
Da vas grli, i da ljubi
Vae lice, vae elo,
Na koje je mutno doba

Mueniki v'jenac splelo;

Da vas ljubi, da vam suzom
Svoju velju radost kae:
Blago rodu, blago zemlji,
Gdje se bratac s bratom slae!
Vi ste braa, vi ste ljudi,
Zainici srpske zore, Svete sjenke sa Kosova
Blagoslov vam danas zbore!
C'jelo Srpstvo danas klei
I krst asni mee na se,
A molitva ista, sveta
U visini talasa se:
"Daj im, Boe, volje jake,
Da izdrat' muke mogu,
Da dovre sveto djelo,
Posveeno tebi - Bogu;
Pa kad kube sjajnog hrama
U tvom jarkom suncu sine,
I zabruje zvona sveta
Jasnim zvukom sa visine,
uj molitvu njinog srca,
uj im elje, uj im glase...
Pa nek' jekne ar-planina:
Srpstvu zora rodila se!"
Aleksa anti
23. oktobra 1896.

- ,
,
,
,
,
,
,
.

 ?
?

,
,
,
,
,

.
?
?
,
,

.

,

.

,

?

.
-
,
,
,
,
,
.
, , ,
' ,
,
;
,
,
,
,
.

 ,
,
:
, ,
, ,
, ,

, ;
,
,
, ,
,
,
,
,
, ,
,
' .
,
,
,
,
,
,
.
,
, ,
,
,
' ,
,
,

.
,
,
,
.
' ,
,

 ,
,
.
,
' ,
,
;
e ,
.
, ,
;
,
;
,
,
,
,
.
, ,
.
,
,
.
,
,
,
,
,
,

!
-
,
, .

,
,
.

.




.
,
, , .
,
.
,
:
,
?
:
' ,

.


,
,
,
, .
, ,
,
,
.
,
,
,
.
,
, ,
,
.
,
,
,

 .
,
,
,
, .
,
,
,
.

,
:

.
,
...
:
.
, !
.
,
.
,
;
,
.
,
:
,
!
Desanka Maksimovi - MOJ SVET
Moj svet se sastoji od misli mutnih,
od srca pometenoga,
od onoga to u bolu dokuim,
moj svet se sastoji od nedoreenoga.
Moj svet se sastoji od sumnje u Boga,

od prieljkivanja
da ga ima negde gore,
od prigovora njegovim zakonima,
njegovoj volji da ovek bude stvoren.
Moj svet se sastoji od nespokojstva,
od prezanja pred svaim,
u njemu su i skruenosti blage svojstva
i pobuna
to ovek proe tek to zakorai.
Moj svet se sastoji od onoga
to se misli kad je ponona tama,
nestalniji je moj svet od dima,
od tuge tii.
Stotinu vasiona svet sad u meni ima
i stotinu krugova istilinih
Milo ropstvo
(Zemni raj)
Zivi oganj, tugu moju raspali,
Glas iz mene kukavicu izmami,
Dosadasnju m'k slavi volju ugasi;
Danica mi vece srcu ne sjaje,
Ne peva mi rasjski slavuj dusici.
Javor grane neka siri kome zna;Mjesta meni ni pod njime ne ima,
A kamoli uvrh bora zelena.
Lastavica, slavi-tica, drugoga
Neka djela pjesmom javlja svijetu,
Nek se glava drugog dici zvjezdicam',
Grdna smrca nek se kiti kime ce;
Moje prsi zauzeo Koledo,
Smedju kos raspauno Vinko mi,
Ljubica mi drazi krvcu ispila,
Roba sebi zadobila vjecnoga.
Junacke mi ostrigla brkove:
Njoj ti zivim, njoj cu mrijet sobom svim,
Talog vinka biti ce mi pokrovom,
Stirkinje li bela dojka uzglavak,
Raj nasavsi, sto ce meni para-raj?
Ax!
Rujno vince i ljubavna strelico,
Vami s' jedva svjetske brige izbavi,
Vasa radost mnome pjeva mahnito.
Jos me samo ovjencite ocicamTo je slava nemarnome za bolje:

Kad lastarom loza svojim uvehne,

Odmah slava poklonika iscezne:Sto li ce mi, kad me vece nestane!
Sima Milutinovic Sarajlija
1791-1847
,
1896. .
, ,
.

.
,
.
, , ,
.
,
,
.
.
,

. 1938.
.
,
.

. 16. 1941.
: ,
, . ,
. ?
, !
.

.... , ,
.
. ,
.
. , .
3. ., :
,
,

 ,
.
- ,

,
,
. ,
.

2300 ,
,
, .
,
:
. , ,
, ,
.
, : !
, , ,
, .
. , ,
,
,
-
,
.

1941.
. ,
,
. ,
, ,
,
.

, ,
.

: ,
,
, , ,
,
.... 1942.

 ,
, .
,
.
. 10. 1945.
,

,
, , 12
,
. ,
.
, ,
.
,

.
,
, .
24. ,
, ,

. , ,
,
, .
,
. e,
, .
,
. , ,
. , ,
,
. .
,
. , ,
. .
, .
, ,
.
.
: . .
, .
, .
, .

, ,
. ,

.


,
1945. , o .
,
,
. , (
,
).
,
( )
, ,
.
, , 1974.
. ,
, ,
, .

, 13 1941.
.
. ,
.
. .
27 ,
.
.

.
.
. , .
,

.
.
.
, ,
.
.


.
. ,
, .

. , ,
, .

, , .
.

,
.
.
.

.
.
, , ,
,
. ,
.

.
( . 167, 14. 1941.)

, 20

.

.
, ,,

.
.
. ,
. ,
.
.

 . .
.

. .

. .
.
.


. .
.
:



.
.

.

.
.
,
.


.

.
( . 173, 21. 1941.)



, 28
,
, ,
. ,
.

. ,
, , ,
. .
,
, . ,
,
. , , .
.
, :
- , !
, ,
. , , ,

. ,
. ,
.
.
, . ,
. .
.
.
. ,
, , ,
.
,
. .
, .
,
. , .
,
, ,
, - .
( . 180, 29. 1941.)
Ratko Pareanin: ?

.
""
,
. 2300
, ,
21. 1941. .
7000
, .

 . ?
, , , .
, , ,
, , , ,
.
.

. ,
, ,
,
. :
, ,
!...
, -
! -
: ,
!
.
. ,
, .
, , :
, ,
. 2000, 3000 ,
.
. ,
, , - ""!
,
1943.
, :
5. 2. 19.
- .
.
. 20. 23.
. ,
17 . 60 . 25/26.
1943.
10. 3. (
) .
5. 2.
. ,
,
10. .
3. (11,12. 13. ) . 14

 .
,
: .
, ,
.
1914-1918. ,
,
1915. .
, , 1915.
.
-
, ,
- ,
.


" ", , , - "
". ,
...

,
.
,
.
. , ,
150 . ,
, ...
.
74 !
.
,
" , , , ..."
,
"
,
",
, , , , ,
, " , ,
, , , , ,
,
, ...

. ,
" ,

 ...".
, -
,
,
, ( )
. - 1917.
.
25 ,
, , .
26. 1917. 3. .
, , ,
.
,
,

" ". 13.500 ,
, 80 .
.

.

1917.
, , .
20
000 .
.
, .
" "...


, , ,
-
, .
, , , 15
22 28 .
, ,
1914. , , 1918.
.


;
. ,
, ,

 "" "
" - " ".
,
,
, "
".

, 1917. ,
20 .
, - - ,
.
, 28.
- 11. 12. 1921. .

" "...
- , ,
, , , , , .
, . 47
37. 37 .
(, , ) ,
, .
.
, ,
. ,
, , .
, ,
. . ,
, 51. ,
, 60 .
, .
, , 250
, .
,
, 57 . ,
,
,

, 12. 1918. .


...
iz 'Plamena Cetnistva' Stanislava Krakova:

Komita, hajduk i junak umeo je da bude skoro svaki Srbin sa Juga, ako ne kroz ceo
zivot, a ono uvek u trenutcima sudbonosnim po njega, njegovo selo i nasu buducnost.
Svoju otpornost i probudjenost imali su ne samo prema Turcima, nego su oni prvi
osetili bugarsku opasnost, koja je neposredno u tom trenutku njima grozila, dok se u
Beogradu idealisticki radilo na jedinstvu sa Bugarima, verujuci u njinu iskrenost.
Ljudi iz Bugarske koje je nasa drzava skolovala, postajali su nasi neprijatelji cim su se
vratili preko granice, bugarske kjnige koje smo mi stampali za skole u Bugarskoj slate
su u Juznu Srbiju za prvu pismenu propagandu, a Ljuben Karavelov, koga smo mi
placali da izdaje u Beogradu novine "za duhovno jedinstvo Srba i Bugara", stavio je
odmah na celu svoga lista, stampanog u Srpskoj Drzavnoj Stampariji, kao devizu
'Bulgarijata od Carnoto do Jadranskoto si moreta; i od Bjeloto more do Pestata".
Ta ideja koju je Ljuben Karavelov u Beogradu propovedao imala je preko bugarske
Egzarhije da se izvede.
Rusija kao reakciju na propagandu unijata i protestantstva u Makedoniji i Bugarskoj
potpomagala je zelju Bugara da stvore slovensku crkvu nezavisnu od Grcke, da bi se
spaslo pravoslavlje i slovenstvo.
Dobijena Egzarhija bila je za odnose nase sa Bugarima sudbonosna. U ime slovenske
crkve u Juznu Srbiju dosli su na celo Bugari soviniste u vladicanskim mantijama. Za
njima su isli svestenici, ucitelji, propagatori.
Pored sve mrznje na Grke, pored primamljivosti sluzbe na slovenskom jeziku, koju mu
je pruzala bugarska egzarhija, najveci deo Srba na Jugu, pun atavisticke netrpeljivost i
podozrenja, voleo je ostati u tudjoj, omrznutoj crkvi, nego da pridje sumnjivoj
Egzarhiji.
Drugi manji deo, iscrpljen, neobavesten, zeljan slovenskih ljudi i slovenskog jezika,
prisao je Egzarhiji kao crkvi, ali cuvajuci svoju srpsku narodnost. Prvih dana
Egzarhija je prodirala ne kao bugarska vec kao opste slovenska crkva. Ali kasnije,
kada se vec uslo dublje u srpske krajeve, kada su stigli sa svih strana bugarski
svestenici i ucitelji, Egzarhija je pocela bezobzirnu propagandu i besno proganjanje
srpskog imena.
Vec 1874. godine stanovnistvo iz cele Juzne Srbije, iz eparhija: samokovske,
custendilske, veleske, debarske, melnicke, ohridske i sereske, svugde gde su vec
upoznali Egazrhiju, poslalo je molbe Sulatnu i Vaseljenskom Patrijarhu, trazeci
povratak ukinute Pecke Patrijarsije. U tim molbama seljaci su pisali:
"Mi smo Srbi a ne Bugari. Egzarhat hoce d ansa pobugari, ali mi to necemo i zato
molimo spasite nas ove bede i dajte nam nasu samostalnu srpsku crkvu."
Koliko je bila strasna bugarska propaganda, vidi se po tome da su najcistiji Srbi iz
Vojvodine, koji su odlazili u Juznu Srbiju kao ucitelji, ubrzo postajali bugarasi i
odricali se svoga imena.
Jos pre stvaranja bugarske Egzarhije dosao je iz Novog Sada u Veles za ucitelja
Djordje Miletic, rodjeni brat Svetozara Miletica, vodje srpskog naroda u Vojvodini. Kao
SLoven u doba borbi oko nezavisne slovenske crkve, po savetu Rusa, stupio je uz
Bugare, postao egzarhista i bugrski prvak u Juznoj Srbiji, tako da je njegov sin
Ljubomir Miletic, profesor univerziteta u Sofiji, danas jedan od najvecih bugarskih
sovinista i srbofoba.

 ,
.

.
1915-1918
: -
,
. .
. (
.
, , , ,
. (D. I, 9294; William-a .Drayton-aD.
I, 191.) .
.
.
: , ,
, , , , , , ,
. , , ,
, , , , , ,
. . ( .
( 16. 1916. . 199 D.
I, 78.) , ,
,
. ,
10-12 .
3. 3. I I
. , .
.
,
. ,
.)
, ,
. (Album etc. . 33 42.)


, .
; , ,
.
,
. 2. 5. 42. .
10. .

 ( ).
(,
, ,
,
, , ,
), . , ,
( ;
), ,
( , ,
, , ,
), ( , ,
, ). ,
,
.
,
.
, 3. .
, .
, :
, , .
. ,
' , : ,
, , ,
. , ,
". ,
. ,
. ( , ,
,
.
; 16 .
, ,
,
.)
, , ,
.
. . :
,
. ,
.
. ,
,
. ,
,
. , , .

 , .
: ,
. .
, , . .
, ,
, , 2000
( , 2000
.)
, ,
, .
,
, .
,
. . ,
. ,
.
;
.
1916. . enmasse. ,
,
. ,
.
, , , ,
.
, , .
, . ,
.
,
. , ,
: ,
, :
, , " '
", " !
,
43 ;
, , . 43
40 ". 14. 1915. .
.
.
,
. ,
, .


.
,
, .
,
,
, :
., , :
. ,
,
, . (
3. 1915. , 16
, , .
.
, 16 , ,
.)
22.
, , 36, ,
. 50 .
, ,
, . .
, : ,
, , 32 , .
, , 1892. ,
. ( ,
,
.
,
,
" . (.D. I, 93). ,
. , ,
. ,
. .
. ,
.
.
,
, , , 14-15 .
. ( 62
.
.

 ,
.

. , ,

. .
.
, 23 .
, ,
. . 18.
1915. ( 2.
1862. . ,
,
, 1890, .
, , .
. ,
.
2.
. ,
.
,
. , ,
, , ,
1914. . 1915.,
, ,
,
, ' ).
,
. : . ( 20. . 1871.
, ,
), .
,
,
. , ,
1872. ,
, ,
, 1878. ,

,
, (. , .
. I, 13.), , 1870. ,
(.
. . I, 12), . ,
1866. , ,
. (

 , .)
.
.
,
. , .
.
, ,
.
, , ,
.
, ,
. .
. ,
, ,
: , ".
,
. ,
, ,
, , ,
. , ,
.
, ,
. ,
,
(D. II, 323
).
(...) ,
, ,
. ,
, " .
,
, , . 1917. ,
. , ,
.
. , .
,
; , .
, ,
, . .
, , .
. , ;
.
, .

 , . ,
,
. ,
. ,
, 40
; ;
(),
... ,"
: ! "
.
= (
= ), .

( 1968.( )
- -
:
-
- . 20. 1943.
- .
,
, , , , ....
,
-, -
. ,

, ,


.
- , ,
:
. -
. - ,
,
, .
.- ,
, ()
,

, , . ,

 ,
1 300 .
14.. .
.
.
, .
.- 1300
, .
171 , 700 3 .
.
. ,
, .
.-
1 300 , .
, .
, , ,
.
,
9. 1944..

1 300
.
:- 1943.,
23. 1943. .
. , ,
- (-
.) , . -190
, . . 35
.
-
.
. ,
- - , :
. - , :
,
. , , ,
. : .
: ,
, . :,
13. , , ,
. . .
450 , .

 ,
. .
, .
1944.. , .
; ,
: 1980. -
,
:

( 1943.
):
1943.
.
1943
.
( )
-,
- .
20
() 1943 , .
, - .
-
, 1980.
- ,
- -
( ).
. 21. 1943.

(4x4).
,
: , , ,
, . ,
- -
, , -
. -
.
: , , .
,
. 22.

 , ,
- , 23. 1943
( ) , , .
171 , 429 -, , ,
, . .
. ,
, , , ,
, ,
.
, .
, , .
.
, .
, , -
. , , ,
.
: 1980. , ,
:

( , 1943. ):
. ( ),
//- -
, .
.
,

.
, ,
.
, .
. - ,
: , , ....
, 5
.
,
, .
.

 , , , ,
,
, .
, , ,
.
,
- .
.
.
. 1943.
1915. .
.
, , , , .
, y
y .
1979. ,

TOPLICA
Posle povlaenja srpske vojske kroz Crnu Goru i Albaniju, okupirana Srbija je bila
podeljena izmeu Austro-Ugarske i Bugarske. Granica izmeu ove dve okupacione
zone je bila du Velike Morave od Smedereva do Stalaa, a zatim linijom: KruevacVukanja-Zlata-Lebane-Lipovica-OgoteGnjilane-Betina-ar-planina-albanska granica. Zapadno od ove linije je pripalo
Austro-Ugarskoj, a istono Bugarskoj. Ovoj drugoj su jo pripale Vardarska
Makedonija, pritinski i prizrenski okrug. Od okupiranog dela Srbije Bugarska je
stvorila dve zone: Moravsku vojno-inspekcijsku oblast sa seditem u Niu i
Makedonsko vojno-inspekcijsku oblast sa seditem u Skoplju.
Centralne sile i Bugarska su organizovale privrednu eksploataciju Srbije, vrile
rekvizicije i konfiskacije imovine stanovnitva. Rekvivirala se stoka, hrana, koa,
vuna. Posledice smanjenog broja goveda i konja odrazile su se na ishranu
stanovnitva i smanjenje zasejanih povrina. Prema izvorima Meunarodnog
Crvenog krsta, do 1. septembra 1917. od gladi je umrlo oko 8.000 lica.
Bugarska je vrila bugarizaciju Srba, ali i Albanaca, Turaka, Grka i Jevreja.
Makedonsko stanovnitvo je tretirano kao bugarsko. Nemaki izvor kae: Bugari
ne proputaju da iskoriste vreme svoje okupacije istone Srbije i Makedonije. Oni
su svoju novu upravu uveli bezobzirno i brutalno... Rad na bugarizaciji karakteriu
dva osnovna pravca: unitenje gornjeg i srednjeg sloja (inteligencije) i nasilno
uvoenje bugarskog jezika
U nikom okrugu ubijeno je oko 100 svetenika. Pod izgovorom da ljude alju u

Sofiju, Bugari su vrili streljanja. Tako je u Vranju i okolini ubijeno 3.500 ljudi, a u
Surdulici oko 3.000 lica. Uz zabranu jezika i pisma, Bugari su menjali i imena
porodicama, a svi udbenici na srpskom jeziku su oduzeti od stanovnitva. U srpske
crkve su dovoeni bugarski popovi, a srpske ikone su zamenjivane bugarskim. Na
kolskim sveanostima deca su morala da govore kako su zadovoljna to su ponovo
povratila svoju bugarsku nacionalnost. U zarobljenikim logorima Bugarske
poetkom 1917. je bilo 187 srpskih oficira i 31.492 vojnika to je bilo 20,5% svih
zarobljenih Srba od strane neprijateljskih drava.
Svi okupatorski zloini, pljakanja, glad, teror, unitenje bilo kakve nade u spas
imali su samo ogranien uspeh. Ve marta 1916. austro-ugarski izvori su zakljuili
da je zabluda misliti kako Srbi smatraju da su uniteni.
Poeci otpora okupatora su bili u formi linog bunta, esto i razbojnitva, ali od
jeseni 1916. otpor je skoro iskljuivo politiki, slobodarski. Prema procenama
okupatora bilo je oko 50.000 ljudi sposobnih da nose oruje. Prve komitske ete u
Crnoj Gori su organizovali braa Milinko i Toko Vlahovi, Jovan Radovi i Miljan
Drljevi. Prve sukobe sa komitama Austrijanci su imali ve septembra 1916. Komite
su inili uglavnom zaostali, sluajno ili namerno, srpski i crnogorski vojni obveznici
i izleeni ranjenici koji su izbegli zarobljavanje.
Okupator je odmah izvrio odmazdu; streljano je vie ljudi u optinama Bora,
Draguica, Guncati i Bumbarevo Brdo. I na teritoriji pod bugarskom okupacijom
takoe su se pojavile odmetnie grupe. U kopaonikom kraju i okruzima Kruevac i
Kosovska Mitrovica dejstvovao je odred Koste Vojinovia.
O aktiviranju ljudi sposobnih i spremnih za rat u samoj Srbiji mislila je i srpska
Vrhovna komanda Ulaskom Rumunije u rat, general Mihajlo ivkovi, komadant
Srpskog dobrovoljakog korpusa u Odesi, doao je na ideju da prebaci ceo korpus
kod Turnu Severina i u datom trenutku ga aktivira u Timokoj krajini. Taj trenutak
je trebao da bude sinhronizovan sa probojem Solunskog fronta. Dalji razvoj
dogaaja, nepovoljan po Rumuniju onemoguio je bilo kakvo dejstvo po
ivkovievom planu.
Srpska Vrhovna komanda je napravila plan o pripremi pobune u Srbiji, ali koja bi
planula na njen znak. Ovaj zadatak je poveren poruniku Kosti Milovanoviu
Peancu koji se avionom spustio kod sela Mehane 28. septembra 1916. Peanac je
naiao na problem jer je pobunjeniki pokret rastao i preduzimao akcije bez
njegovog znanja, a on je imao zadatak da pripremi ustanak kada bude jasno da se
Bugari povlae.
Peanac, voen moda linom ambicijom, moda uveren da e do proboja
Solunskog fronta doi vrlo brzo, moda da sauva primat prvog oveka pokreta, tek
zajedno sa Kostom Vojinoviem je obnarodovao proglas poziv na opti ustanak u
kome je stojalo da je doao momenat za osloboenje od germansko-bugarskog
jarma.

Krajem 1916. i poetkom 1917. namnoio se veliki broj eta, afirmisao se niz
etovoa, a voene su borbe i arke. U austrijskom izvoru iz januara 1917. pie: U
jesen prole godine su na teritoriji vojne uprave u Srbiji uoene dve oblasti u kojima
je bilo razbojnitava i etovanja... U podrujima okruga Kruevac i Kurumlija
(ovaj poslednji u oblasti bugarske uprave) dobila su obelelje sistematski
organizovanog ustanka.
Povod za izbijanje pravog ustanka je bilo regrutovanje srpskih mladia u bugarsku
vojsku. Nezadovoljstvo naroda se snano povealo i nalo izraz u sukobima i
neredima. etovoe su 21. februara veale i glasale za ili protiv dizanja ustanka.
Jedino je Peanac bio protiv, ali morao sloiti da se ide na ustanak i da mu bude na
elu. Podeljene su i zone odgovornosti: Vojinovi je bio odreen za Kopaonik i
dolinu Ibra, Peanac za Toplicu, Milinko Vlahovi za Vranje, Toko Vlahovi za
Timoku krajinu, a Jovan Radovi za Pirot. U proglasu je kazano da e se dan
opteg ustanka i mesto mobilizacije odrediti kasnije. Karakteristino je da kada su
etovoe dole na teren, ustanak je (spontano) ve bio u toku. To potvruju u
neprijateljski izvori; austro-ugarski vojni atae u Sofiji je znao da se u regionu
Prokuplja, Kurumlije, Lebana skoro u pitanju ustanak.
Krajem februara i poetkom marta 1917. godine ustanici su kontrolisali teritoriju
izmeu reke Rasine, Kopaonika, June Morave i unisa. I mimo ove teritorije
okupator nije bio miran; odmetnike ete su bile veoma aktivne i uspene kod
Knjaevca, Zajeara i Svrljiga. Prvi odgovor okupatora je bilo brojno jaanje
sopstvene vojske, to su izveli prebacivanjem trupa sa Solunskog, Italijanskog i
Istonog fronta. Procenjuje se da su skoncentrisali oko 30.000 vojnika.
Obraun sa ustanicima je poeo 12. marta u reonu Dubci-Zlatari gde su Austrijanci
opkolili 13.000 ljudi, borbe su trajale 20 dana. Protiv austro-ugarskih trupa,
Vojnovi se prihvatio borbe kod Blaca, Jankove klisure i Brusa. Vojinovi je imao
uspeha te se ceni da su ove bitke bile i najvee ustanike pobede.
Sa druge strane, Peanac je izbegavao borbe i male komitske ete prebacivao je u
neprijateljevu pozadinu, a braa Vlahovii, pritisnuti od nadmonijeg neprijatelja,
povlaili i prelazili u gerilu. Bugari su zauzeli Prokuplje 14. marta, a Austrijanci
Kurumliju (16. marta). Jo deset dana je trajalo slamanje ustanka; 25. marta
Bugari su proglasili kraj operacija.
Obraun sa ustanicima je bio svirep. Od 5-6.000 ustanika, polovina je pobijena.
Ubijani u stariji ljudi, ene i deca. Prema podacima samih Austrijanaca, pobijeno je
20.000 ljudi. Peanac i Vlahovi su se sa 2.500 ljudi uspeli skoliniti i izbei smrt.
Bez obzira na sve mere okupatora, mir se nije sasvim vratio ni u Toplicu ni u druge
delove Srbije. Slino je bilo i u Crnoj Gori; etovanje se nastavilo sa prolea 1917.
Uz stare ete su nicale nove. Region dejstava se protezao od Hercegovine do Pirota i
na sever do Negotina. Okupator je opet vrio odmazdu nad civilnim stanovnitvom.

Primenjena je i jedna novina: obrazovane su takozvane protivete, iji je zadatak

bio da goni odreenu etu do unitenja. U etovanju najuspeniji su bili Vojinovi,
Peanac, braa Vlahovii i Jovan Radovi. Meu njima nije bilo dovoljno saradnje,
a izmeu Vojinovia i Peanca su trajala meusobna optuivanja.
Akcije komitskih eta su trajale celu 1917. godinu, bez obzira na rtve. Okupator je
uspeo da nanese osetne gubitke i da likvidira neke voe, a trijumfovao je kada je
decembra 1917. kod sela Grgura ubijen Kosta Vojinovi. Oruani oblik otpora je
trajao sve do proboja Solunskog fronta.
Okupacione snage u Srbiji (u prvom redu Bugarska) tokom cele 1917. godine su
vodile surovu politiku prema srpskom stanovnitvu. Uz sve ve koriene mere,
primenjivane su odmazde za komitske akcije, a nastavljeno je i sa interniranjem
civilnog stanovnitva. Sve je to dovodilo do smanjenja brojnog stanja stanovnitva i
njegove privredne snage. Prema podacima Crvenog krsta Austro-Ugarske, krajem
1917. u Nemakoj je bilo 34.000 srpskih ratnih zarobljenika, u Austro-Ugarskoj
93.500, a u Bugarskoj 35.000. Prema istom izvoru, broj interniranih civila u
Nemakoj je bio oko 2.000, u Austro-Ugarskoj oko 77.000 , a u Bugarskoj oko
100.000 lica.
ZAJEAR i KNJAEVAC
Zbog podele Makedonije Bugarska je napala Srbiju 1913. godine. Vodila se bitka na
Bregalnici. etrnaesti puk II poziva se istakao kod Krivolaka, dok se XIV puk I i III
poziva borio na frontu Pirot-Zajear. Bugari su uspeli da preko Kadibogaza uu u
Knjaevac jula 1913. i tu ostanu samo tri dana, a onda su se povukli ostavljajui za
sobom pusto.
U Prvom svetskom ratu Timoka Krajina je bila pozadina, sve do 14. oktobra 1915
godine kada su Bugari poeli napad na Zajear. Borbe su trajale do 29. oktobra
1915. godine, kada su Bugari uli u Zajear i konano okupirali ove krajeve.
Srpska II armija i konjika brigada francuskog generala Gambete 13. oktobra 1918.
godine oslobodile su Pirot, a dva dana kasnije Svrljig i Kalnu i poele se sputati u
dolinu Timoka. Knjaevac je osloboen 16. oktobra. U okolini Zajeara, 15.
oktobra, seljaci su se digli na ustanak protiv okupatora, ime su olakali dejstvo
srpskih i saveznikih snaga na timokom pravcu. Nakon niza borbi na prilazima
Zajearu iz pravca Knjaevca, Konjika brigada generala Gambete umarirala je
19. oktobra 1918. godine u Zajear.
, , .
.
, ' .
, ' .

 , ' .
, .
, .
, .
.
, .
' , , ?!
, ,

' ,
, :
, . ' .
, .
, ,
, .
, :
? - , .
' , .
, , .
. ' ,
' , .
' , ' ' .
, .
, , ' , ' ' .
, . - ?
- , ,
, ' , .
' , ' , ' ' ,
' ' .
' , .
' ' .

 , .
!

:
, 27. 2014.
.
,
, , 27. 1943. .
21 .
,
.
, .
, .
,
.
,
, ,
1941-1945.

, .
.
.
,
, ,
.
, ,
.
, 18. ,
, ,
, .
,
, . ,
. ,
1948. , .
,
.
. . .
, , ,
1944. , .
.
18.
30 , 29 .


.
,
, .

, .
.
5. , .
, ,
. ,
.

.
, . .
,
,
.
,
. , ,
, :
. ,
. , . 1944. ,
.

,
1. , 1943. .
,
.
. ,
.
1943, .
,
2. , .
20 , . ,
, ,
, , ,
.
.
,
, .
.
.
, 1.

. .
, .

 ,
,
. ,
, ,
:
!
,
:
, !
! ,
. !
, ,
. , , ?
? ? ?
, ,
,
:
, ,
. , 2.
,

,

.

.
,
100 .
, ,
:

,

. 300
,
, 17
,

( ),
. 2 ,
65 (35
), 26 (14
), 50 ,
120 , 80
(20 ), 4 ,
2 , 5

( ,
),
20 ,
17 10
.
:
,

- -
. ,
. ,

.
, :
.
:


.
, . ,
.
, .

:
1. 1944.

. 23 .
70 ,

1950- ,
1. 2014. . ,
, - ,
,
.

:
, ,
,
.
.


, . ,
, ,
.
,
(
,
).
6.000 , .
, 1944. 1.000
.
,
,
.
1944.
, ,
,
.
, . ,

,
.
.
28 ,
22, .
22 1953. ,
1. , ,
.
,

. ,

,
.

. ,
.
,
, .
, ,
:
,
. , , .
, ,
.

 , ,
.


:

, ,
,
1941-1945. ,
.
.
, 1996. .
:
.
www.znaci.net,

.
1994. ,

1941-1943,

1991-1993, 1994. .
, ,
1995. ,
,
, ,
.
, ,

, ,
( 1991.
), .
.
,
,
,
.
,

,
,
, .
, ,

 ,
,
,

(, , )
.
, , ,

, ,
.

,

. ,
, ,
.
, .
,
.
,
,
,
, ,
.

- (1983-1991),
, ,
-
1941-1945.
(
, ,
, ). ,

, . ,

(
. ).
.
( )
,
,
,
( , 10
).
,
( )

 ,

. ,
.
,
.
.
, ,
. ,
30. 1941. , , .
1986. ,
, ,
,
.
;

.
,
,
, (.

).
,
. ,
1941. , 1942.,
,
, .

. ,
,
. , ,

, .
,

,
. ,
-
.
,

,

,
( ).
,
20. 1941. ,
60. (
-), ,

,
. ( .
, , 19).
, ,
,
1941. ,
. , (
, )
1941.
( ).
, 31.
1941. ,

,
, . ,

. .
, ,
26. 1942.
, .

,
. ,
,
.

.
,
. , ,
14, 1.

. (
, 14, 1, 35)
1941. ,
,
.
. ,
,

, ,
, . ,
,

()
(
). ,

,
( ), ,
. ,

.
, 23. 1942. (
, 14, 1, 70).

. ,
4
,
,

, ,
, .
21. 1942.
.
5 .
,
.
,
,
,
, .
: ,

,
, -
, ,


. ,
,
( ),
: ,
, ,
,
.

 .
.( ,
, , , ,
, 2000, . 134-138).
, ,
1941. ,
1942. ,
,
.
1944.
, ,
,
,
.

,
,
, (
).
, ,
, 60%
(
).

.
, ,
,
,

.
,
, ?

.
,

.
, ,

,
,
.
,
: ,

 , ,
, :
:

,
,
,
.
, ,
, ,


.
:
,
,
,
,
,
,
.
, ,
,
.

, ,
,
.
, ,
, , ,
.
, ,
, ,

.

, , .
,

.
96 (I) 11. 1946.
,

, 9.
1948. , 260 (III)

 ( 12.
1951. ).
2.
. :
- ,
-
,
-

,
-
- .
, ()
.

, , (
1946. ,
,
-, ).

. ,
,
,
, ,
. ,
.
.
.
.
. , .
. ,
,
, .

(, , ).


( ), (
19, ),
.
,
,
, ,
, .
, ,
() , .

 ,
, .
,
, , ,
,
. . 193.,
1942. ,

, ,
.; 251.

( ).
. ,
.
( ) ,
(
),
. .
.
.
, ,
( ). , ,
: , ,
, (. ,
, , 1, ,
1935.., 135-136).
,
( ). ,
, ,
(
, ,
;
). : ,
, , 2, , 1937..,
151).
,
? ? .

,
,
, 100.000
, . (. ,
, , 2005., 820)
,
.

 ,
, ,
,
. , ,
. ,
,
. .
,
. 3.
,
a priori . ,
,
. , .
,

. ,
,
.
, ,
() ,

. ,
, ,
( ,
,
). ,
.
, (
?) . ,
, ,
,
.
,

,
(
).


, .
,
7 9. 1945. (. , ..,
896).
,
,
(,


, .)

,
8-9 . 10.000
21 4
, 2005. .
19. 2003.
(
). 6. 2004. ,
14 7 ,
.
14. , 9 1

.
, ,
.
200.000 300.000 .
,
30.
, ,
( ).
.
16. 2005. , 59
, 40 5 .
72
29 . 15.
.

,
11. ( 150.000 300.000 ).
,
,
. , ,
.
15. ,
14.000 -
,
.
.
. ,
.
.

16,
.


,
.
,
2.530 .
1. .
,
. ,
48 .

. ,
.
, ,
1. .
95% . , 22.
4
, 250 .

.
,
,
, ,
, 4 .
,
. 24
,
.
,
.

.
2006.
. (: Israels
unilateral disengagement plan, Wikipedia)
, ,


, ,
, ,
, ,
, (
() ) ?
NEMA DOKAZA DA JE GENERAL SIKORSKI UBIJEN

U okviru petogodinje istrage nisu pronaeni dokazi zloina u avionskoj nesrei u

kojoj je 1943. godine ubijen general Wladyslaw Sikorski, predsjednik poljske
Vlade u egzilu tokom Drugog svjetskog rata, izjavio je jedan zvaninik.
Glasnogovornik istraitelja Andrzej Arsenjuk rekao je da je na taj nain potvren
rezultat britanske istrage, koja je ranije utvrdila da se avion sruio jer se zaglavilo
visinsko kormilo, ali je istakao kako postoji mogunost da se istraga ponovo
otvori ukoliko se pronau novi dokazi, prenosi Tanjug.
Sikorski je bio premijer poljske Vlade u egzilu u Londonu, kada je poginuo u
misterioznoj avionskoj nesrei neposredno poslije polijetanja sa Gibraltara, dok
se vraao iz obilaska poljskih trupa u Africi u vrijeme kada je njegova zemlja bila
pod nacistikom okupacijom, podsjea AP.
Spor sa Staljinom
Meutim, sumnje da je rije o ubistvu podstaklo je to to je Sikorski te godine bio
u sporu sa sovjetskim liderom Josifom Staljinom zbog smrti vie od 20.000
poljskih oficira, koje su zarobile sovjetske trupe.
Pojedini poljski historiari, takoer, smatraju da je taj spor razljutio saveznike
zemlje, kojima je bila potrebna Staljinova pomo da bi se borili protiv njemakih
nacista.
Poljski Institut nacionalnog sjeanja, koji istrauje nacistike i komunistike
zloine protiv Poljaka, otvorio je istragu 2008. godine, kako bi istraio mogunost
sovjetske sabotae aviona u kojem je stradao Sikorski.
Izvor: Agencije
UMRO POSLJEDNJI ATENTATOR NA HITLERA
13 mart 2013
Ewald-Heinrich von Kleist, nekadanji pripadnik njemakog Wehrmachta i jedini
preivjeli uesnik zavjere protiv Adolfa Hitlera 20. jula 1944, umro je u 90. godini
u svojoj kui u Minhenu, izjavila je njegova ena Gundula von Kleist.
Von Kleist je kao 22-godinji porunik njemake armije 1944. godine dobrovoljno
pristao na to da na jednom sastanku s Hitlerom u samoubilakom napadu
raznese sebe i nacistikog diktatora.
Taj atentat nije uspio, ali je Von Kleist kasnije iste godine imao glavnu ulogu u
najpoznatijem pokuaju ubistva Hitlera i bio je posljednji preivjeli lan grupe
njemakih oficira koji su pokuali da ga ubiju 20. jula 1944, prenosi Tanjug.

Von Kleist je roen 10. jula 1922. na porodinom imanju Gut Schmenzin u
Pomeraniji na podruju tadanje sjeveroistone Njemake, koje sada pripada
Poljskoj.
Njegova porodica je pripadala dugakoj lozi pruskih zemljoposjednika, koji su
stoljeima sluili dravi na visokim vojnim i administrativnim pozicijama.
Von Kleistov otac, Ewald von Kleist, jo od prvih dana bio je protivnik Hitlera, ak
i prije nego to je taj nacistiki diktator doao na vlast i bio je mnogo puta hapen
nakon to je firer preuzeo kontrolu 1933. godine.
uveno je putovanje starijeg Von Kleista u Englesku 1938, godinu dana prije
izbijanja Drugog svjetskog rata, kada je pokuao utvrditi da li e ostale zapadne
zemlje podrati dravni udar protiv Hitlera.
On, meutim, nije uspio navesti britansku Vladu da promijeni svoju pomirljivu
politiku.
Uprkos protivljenju svoje porodice nacizmu, mlai von Kleist se 1940. pridruio
njemakoj armiji i 1943. je ranjen u borbama na Istonom frontu.
Samoubilaki prsluk
Tokom oporavka s njim u januaru 1944. stupa u kontakt Claus von Stauffenberg,
jo jedan oficir iz aristokratske porodice i predlae mu plan za ubistvo Hitlera.
Von Kleist je izabran da kao oficir bude model za novu uniformu za Hitlera i Von
Stauffenberg mu je predloio da ispod te uniforme obue samoubilaki prsluk, te
da ga detonira kada bude stajao blizu Hitlera.
Godinama kasnije Von Kleist je ispriao da je otac, kada mu je izloio plan za taj
samoubilaki napad, samo nakratko zautio i zatim svom 22-godinjem sinu
rekao: "Da, mora to uraditi."
"Oevi vole svoje sinove i moj je sigurno volio mene. Bio sam prilino siguran da
e rei 'nemoj'", sjeao se Von Kleist. "Ali, kao i uvijek, potcijenio sam ga."
Taj plan samoubilakog napada nikada nije realiziran, podsjea agencija AP.
Mjesecima kasnije Von Kleista je ponovo kontaktirao Von Stauffenberg i ponudio
mu da uestvuje u atentatu na Hitlera 20. jula 1944, o emu je 2008. snimljen i
historijski triler "Valkyrie", u kojem je Tom Cruise igrao ulogu Von Stauffenberga.
Von Kleist je trebao donijeti paket sa eksplozivom na sastanak s Hitlerom, ali je
taj plan promijenjen i Von Stauffenberg je odluio da sam postavi tu bombu.

On ju je postavio u konferencijsku salu gdje se Hitler sastajao sa svojim vojnim

savjetnicima u sjeditu u Istonoj Pruskoj.
Gurnut paket
Hitler je, meutim, izbjegao svu silinu eksplozije, jer je neko gurnuo paket ka nozi
stola, to je umanjilo snagu eksplozije.
Ta zavjera je propala. Von Stauffenberg, Von Kleist stariji i mnogi drugi su
uhapeni i smaknuti. Neki su objeeni, a Von Stauffenberg je strijeljan.
Sam Von Kleist je uhapen i Gestapo ga je poslao u koncentracioni logor
Ravensbruck, ali je, zatim, neoekivano puten, nakon ega se vratio na svoju
dunost.
Poslije rata je osnovao izdavaku kuu Ewald von Kleist, bavio se javnim
obrazovanjem vezanim za sigurnost i transatlantskim odnosima.
Godine 1963. bio je osniva Minhenske konferencije o sigurnosti, foruma koji i
danas okuplja vodee svjetske diplomate i vojne zvaninike.
[1] (. Claus Philipp
Maria Graf Schenk von Stauffenberg;-, 15.
1907 , 20. 1944)
.
.[2]

, ,
. .
,
,
( , ).
,
, .
,
,
(. )
, ( , ).
,
. ,
.
.

, 20. ,

. .
.
[]
(
) ,

.
,
. ,
.
.
,
.1926, , 17.
.

,
. 1933,
,
,
.
, 1938,
.

.
1. 1937. ,
.
,
, , .
(31. 1940) .
1. 1943.
. , ,
.
,
,
.


1939,
.

, 1943, ,

.
,
.
,
.


.

.
20. []
20.


,
,
.
, , 1944.
, .
.
,
,
.
. ,
. ,

.
, ,
Ju
52 . .
,
,
,
.


. ,
, .
[]

; .
.
, ,
,
,
. (, )

[]

, ,
,
.
,
,
.
, :
!
,
. , ,
, .

,
10.
, .



400 .
,

( ).

.
,

 , 5.000

.

.
[]
26.
. : , ,
, .
. 92. 2. 2006.
. , , ,
.
(. Berthold Schenk von
Stauffenberg; , 15. 1905 , 10. 1944)
, 20. 1944,
.
, .
, .
(
, )
. ,
(Oberhofmarschall)
, (Alfred
Schenk von Stauffenberg) - (and
Caroline ne von xkll-Gyllenbrand).
, .
,

, 1927.
(Stefan George),
. 1930. 1932. .
1939. ,
.
,
, ,
. , ,
,
, 20.
1944. , ,
. ,
.

 , ,
.
. , 10.

.[1]
(. August
Wilhelm Antonius Graf Neidhardt von Gneisenau; , 27.
1760 , 23. 1831) ,
(18131814) .
.
[]
27. 1760. .
.
, .
1777. ,
.
-.

.
1786. ,
.
17931794. .
,
.
[]

1806. ,
.
, . 1807.
.
.
.
[]
.

.
. 1809.
.
, 1809. . , ,
.


.
[]
, ,

.
.
1814. .
1814.
, .
.
.
, ,
.
,
.
.
.
[]
1816. 7. ,
.
, 1818. .
1825. . 1831.
, .
24. 1831.
1831.
[]
.
.
.
, .
(. Valkyrie) 2008.
.


.
,
, .
, , ,
.

 []
: .
,
.

.
(. Erwin Johannes Eugen Rommel,
(); , 15. 1891 ,14.
1944)
.
(Wstenfuchs, ()).
,
,
.
,
.
[]
50 km ,

, ,
. ,
. ,
.
1910.
124.
.
1911.
1916. . 1928.
.
1912.
. 1911. 1912.
.
[]
,
.
- .
" (Pour
le Mrite), .

,

 150 , 7000 81
.
( )
.
[]

(1929 1933)
(1935 1938). , Infanterie greift
an ( ), 1937.

Hitler Jugend. 1938. .

. ,
(FuhrerBegleitbattalion).
.
.
-.

1. 1939. .
[]
1939.[]
.
-
:
, ;
? ?".
-

.
1940-41.[]
1940. 7. ,
Gespenster-Division ("


) Fall Gelb,
.

5. , 15.
1941.
.


-Deutsches Afrika Korps
.
1941-43.[]
, 1942. .


- '.

,

.

.


.
. ,
.

.
.
60 .

.

.



.

. ,

- ;

"
.

.

,


,
. ,
. ,
.

8. ,
. .



2. .


.
.

, ,
(
6.

).
1943-44.[]
.
,

.

.


.

.
.
,


.


.

 .


.
.


.
21. ,
,


.
[]
17. 1944.

.
. , 20.
1944. . .

.
,
.

" (Dolchstolegende)

.
.
.
.
14. 1944. .
.
[]

(1942)

 (1 31. 1942)
-
8.
.
[]
1. 8.
. ,
,
. 2.
,
.
, .
, .
, .
,
.
10.
,
. 14. 21. .
, ,
, 700 .
, 27. .
, ,
, . ,
, ,
.
8. , 31.
, ,
.
[]
,
( ).

.
,

.
8. .
8.
.

 7.500 ,

.

. 23. 3.
1942.
, 8.
. , ,

.
[]
1942.

. ,
. 30.
, ,
8. .
.
, 8.
. 200.000 1.000
100.000 500 .
[]


.
,
.
12 ,
- - - ,
.


. .
,
. ,
.
, .

, 2,5
, . .

[]
23. 21:30 .
, -
, -.
, .
,
-. ,
.
24. ,
.
,
.
.
,
, .
25. .

, .
9.

. 25. 26.
. , ,
. 6.200,
2.500 .
, 370 ,
900. , .
, 29. .
, ,
. ,
102.

. 2.
2. 1942.,
35 .
.

. , ,
3. 4. . 6.
; 30.000
.

10.
: " , ,
".

,
.
[]
1966. 1968.
. 7.500

.
1944. ,
,
. , ,
, ,

.
, ,
. ,
, , , , , ,
, .

,
6.
-.

,
.
[]
[]
, 1944. . -
.
, 1941. ,
.
.
1942., 1943.

.


(,

, ).

( )
,
.
.
,
.

.
: ,
1942. , ,
1943. . ,
,
1944. .
1943.
- .
.
1944.

. .
,
,
,
.
: .
,

,
. ,
.
19. 1942.
. ,
,
.
,
,
,
. ,

 ,
.
,

.


,
.

.
. 1943. . (
1944. .)

. 1944.

.
COSSAC

. SHAEF
.
3 5
3 .
.
, 47
: 19 , 5 1
, 21 1 ,
140.000 .
(
),
, 6.900 4.100
.
12.000
- 1.000
.
10.000 t 14.000
.
40 :

, 190 km
, ' .

.
,
,
( . Operation Bodyguard - )

(. ).

( . Operation Fortitude )
.

,


.
1.
. ,
.
,

-
.
,

1.
.
,
( . Operation Skye - )

.


.

, , ,
( . Operation Titanic) 6.
. 200



.

,
.
- , ,
" " 4
, ,
.
79.
, .

,
,
.
( . PLUTO - pipe line under the ocean;
)
.

.
,
28. 1944. , 749

.

(British Daily Telegraph)

. 5 ;
, 5
, ,
.

. ,
.

.
,

 - , ,
.
. .
.

.
[]
1942. 1943. .
.

.
1943.
,
.


(. ,
),
.

.

. , ,

, .
1944. . (
,
).
, ,
.
, ,

.
.
,
, ,
,
(Rommelspargel).


,

 ,
.


. ,

(Freiherr Leo Geyr von
Schweppenburg).

, 5.
.
.
,


.
,
, , , .
,
, ,
,
.

, , ,
.

,
,
. (
).
,

.


.
[]
,
:

6. -

.
1. 3, 4, 6 45

(Queen Red sector) .
4.
10. .
3. 72.
, --.
41.
.
3. , 2. 48.
, -- --.
46.
. (,
, 46.

).
50. 8.
, .
47.
.
V ( 1. 29.
) , -- --.
2. 5.
-- (Point du Hoc)
2. 5.
.
VII ( 4.
) , .
101. -

.
82. - -, .
, . (Maquis)
.

.
.
5. 1944.
. 6.

.

.
4.
.
82. -
, ,


.

91.
- .
[]
8 , 6.939
(1.213 , 4.126 1.600
, ).
,
,
.
: (
. ) (
).

,
,
.
.
[]
,
,

.
,
( 352.
321. ). 352.


, 6. 1944. ,
,
.
,
, ,
.
-
.
,
,
.
[]

716.
,
.
352.
.
.
6. , .
, .
91. - (Luftlande - -),
- ,
1057. 1058. .
, (

),

.
709. (), - , 729. 739.
( ,
) 919.
.
( ) .
709.
.

[]
,
:

243. (), -
, 920. (2
), 921. 922. .
.
30. ,
, .

[]
21. , -
, , 12.
,
, .
,
1943.
, 16 .
,
.
[]
6. 1944. 5.000 10.000

.
.
. 4.000
. , , ,
.
, ,

.

. .
.
.

.
.

. ,
,
.

. ,
.
600 .

 2.000 .
352. .

. 10 .


.

.
(
, ,
, ...). ,
.
[]

.
,
.

.
.

. 5. 6.
1944. 432
-47 7 000 101.
.
82. 6.

7 900
. ,

.
. 2.000
2.500 .
.

.
[]

.

 ,

.

.
21.
12. .

.
.
,

.

, .

.
101.
, ,

. ,
.
.

.



.

,
,
. 82.

. 101. :

.
.


. "Hold until relieved"
.

 ,

. ,
, .

.
.
[]
.


.

.
2
: , , .
.
.

."
(
).
.
15. --
.


. ,

.
: , ,
. .

.
.
.
.
. .
40
, -
, , .

. 251, 222 .
91.
, 243. 709. 6. .
, .
[]
00:48 01:40 .
6.928 432 -47
.
[]
101. ,
-,
. Pathfinder-
-
,
.
.

-.
502. 101. .

. -
.
.
502.
( )
.
.
502. .
.
506. .
-
. .
,

.
.
, , 06:00 ,
4. .

( ) . ,


.
501. .
.
- .
.
2 3 . 501. .
.
04:00,
04:30 .
, 2.
---
(
).
[]
, 01:51
82. . . 369 -47,
10 .
101. . 82. -

.
, 505., 75%
.
.
Pathfinder- -
(
-
) -
.
, 508. . 25%
.
(
,
, ). .
507. .
(
- 20mm

).
507. . ,

.

 ( ) - 82. . -, 3. 505. .
04:30 .

82. . .
3. 505. . .
.
[]
.

, ,
,
.
[]

.

.
,
, -
.

:

-.
. , ,
.

.
: , ,
.
,
. -
, ,

 , ,
. , 502.

4.
. 101. 82.
. 24 , 2.500
6.000 101.
. , 82.
-
6. .
[]
6. 1944. ,
.

.
150
. ,
,
.
[]

10. 15. ,
,
17. .
, .
10. 11. ,
12. .
13. ,
.
[]
13. , (
) (
) 7.
- .

.
,
,

 .

[]
.

.
,
-
.

. ,
.
[]
.

!"-"!" "Thunder!"-"Flash!",
.

.
[]
,

- (Nigel Cawthorne - Turning the tide,
82. )
- , 1970
. (, 3. 1880[1] , 1964)
, ,
, .
[]
, [1].
1902.
.
.
1908.
.
1910. - ,

 , 1915.
.
1919.
.
1920. ,
1937.
.
1. 1941.
II[2].

.
,
1943.
,

().
.
1943. , .

,
, ,
10 ,
.
, ,
.
.
1964. , .
Nikola M. Stojanovi (Mostar, 1880. - Beograd, 1964.) je bio srpski knjievnik,
politiar i velikosrpski intelektualac . Bio je istaknuti protivnik AustroUgarske Monarhije i zalagao se za stvaranje Kraljevine Jugoslavije.
Poznat kao autor lanka koji je prvobitno objavljen
srpskom asopisu Srbobran koji je tada kao glasilo Srpske samostalne stranke u
Hrvatskoj izlazio u Zagrebu u broju 168/169 iz godine 1902 naslovom: "Do
istrage nae ili vae (= "do istrebljenja naega ili vaega").
U svojem lanku navodi izmeu ostaloga slijedee teorije:
Srbi i Hrvati su, po miljenju nekih, dva plemena istoga naroda; po miljenju
drugih, dva posebna naroda (narodnosti); po miljenju treih, jedan narod, jedno
pleme. Pleme nastaje u vremenu pre ustanovljenja drave, a narod nastaje u
dravi inicijativom jednog plemena. Ta se uloga pripisuje u naoj istoriji plemenu

kojim je upravljao Stevan Nemanja, ali i iza toga imamo i suvie primera koji
pokazuju da srpske velmoze nisu htele ili nisu mogle shvatiti zajednicu interesa
svih krajeva, bez koje nema govora o trajnom politikom jedinstvu. Politiki je
Srbe ujedinila zajednika odbrana na Kosovu i kasnije zajednika sudbina
robovanja jednoj istoj vlasti. Kulturno jedinstvo, kome je udario temelj Sv. Sava,
ogledalo se najbolje u toj velianstvenoj odbrani i u kasnijem stapanju srpske
aristokracije sa demokracijom u jednu nerazdeljivu, divnu sastavinu demokraciju s aristokratskim ponosom. U tom i lei vanost kosovskog boja, u
tom smislu srpski poraz na Kosovu znaci jednu veliku pobedu.
...Hrvati dakle nisu ni pleme ni posebna narodnost. Oni se nalaze na prelazu iz
plemena u narodnost, ali bez nade da e sainjavati ikada posebnu narodnost.
...Ta se borba mora voditi do istrage nae ili vae. Jedna stranka mora podlei.
Da li e to biti Hrvati, garantuje nam njihova manjina, geografski poloaj,
okolnost, to ive svuda pomeani sa Srbima, i proces opte evolucije, po kome
ideja Srpstva znaci napredak..
Posrbljavanje Hrvata dakle po Stojanoviu nije dovoljno, i po njemu Hrvati moraju
u potpunosti nestati jer je to "evolucijski neizbjeno".
Slijedili su protusrpski prosvjedi u Zagrebu a tada prvi puta javno nastupa
i Stjepan Radi. Ti prosvjedi nisu bili samo zbog tog antihrvatskog lanka, nego
posljedica dugogodinjeg izazivakog pisanja ovog lista [1]
Imenovan je 1. travnja 1941. godine banom Vrbaske banovine ukazom
jugoslavenskog kralja Petra II.[2]
(1880 1945), ,
, ,
,
.

,
.
[]
,
, ,
,
. ,
.
[]
.
, .

 , ,
, .
(1908), (1940),
. 1935.
1939.
- , 1940,
.
( , ,
).
: , , ,
, , .
[]

.
[]
2008. ,
,
.
2008.
, ,
.


,
,
.
,
, .
,
1944.
, 1. 2. 1945.
. ,
, ,
,

, , , .
, ,
, 180 440 ,
, .

 , ,
, , ,
,
. ,

.
,

, , ,
. ,

,
.

.
(. . 326/44) 29. 1944. ,
,
.
,
, ,
.
.
: 19.05.2008
Zar mora potomak Grigorija Boovia da zatrai rehabilitaciju za oveka koji je
dokazani humanista, knjievnik i novinar?. Zar to znai da oni okrivljeni i
pogubljeni koji nemaju potomke da e moda Sv. Petar da ih rehabilituje?....Kada
su 1947.godine anki Stoki saoptili da su joj drugovi iz CK sve oprostili,
glumica je od sree umrla. Sanduk do groblja je preveen je na volovskim
kolima, sav u cveu, narod je usput kleao, na Topiderskom groblju otpevana je
pesma Oj moravo , po njenoj elji. A spomenik joj nisu podigli ni drava, ni
pozorite ve verna sluavka (kojoj je ostavila skromno nasledstvo) s natpisom:
"Svojoj plemenitoj gazdarici anki podiem ovaj spomenik blagodarna Magda."
Zahtevu za rehabilitaciju anke Stoki, podneo je poarevaki odbor Lige za
zatitu privatne svojine i ljudskih prava u oktobru 2006.godine, pridruilo se
Narodno pozorite iz Beograda (u Politici , u rubrici tema dana , M.D. [objavljeno:
03/05/2008.] Ne znam ta je navelo ljude iz pozorita da se pridrue, ako to ve
sami nisu uinili , ili smatraju da je ustanovljenje nagrade Velika ana za
glumaka ostvarenja dovoljna rehabilitacija. U svim bivim socijalistikim
dravama, pa i u bivim republikama ex yu, ovi procesi su daleko odmakli,
zato u Srbiji nisu?Da to moda ne spreavaju svetski monici, Vatikan ili
belosvetske karakondule?

 ,
. 2
,
, .
3. 24. 1945.

.
20
, 1988.
.
, ,
, .
2. 1885. ,
,
, ,
, , ,
.
, ,
. , 1922. ,
,
, 1927.
. 1928.

. 1931.

, ,
.
1936.
,
.
. , 1945. ,
, .
1961.
,
, ,
.
,

...
.
1943.

 . ,
,
,
, .
1974.

.

1970.
, ,
.
,
, ,

.
1940. ,
,
. - ,
.

.
,
,

.
,
,


, .
.
,

. 2
.

: 21/12/2009
.

. 1943 (
)

 , ,
.

,
. .
MISTERIJA
Mia Cvijetinovi, osumnjien za ubistvo Kneleta, nestao pre devet godina,
policija sumnja da je ubijen u okolini Gornjeg Milanovca
BEOGRAD - Nestanak Miodraga- Mie Cvijetinovia, nesuenog zeta
Radeta aldovia ente i osumnjienog za ubistvo Aleksandra
Kneevia Kneleta, prijavljen je tek prole godine, devet godina posle
nestanka, saznaje Kurir u beogradskoj policiji! Iako policija ima
saznanja da je Cvijetinovi ubijen u okolini Gornjeg
Milanovca, njegovo telo jo nije pronaeno!
Enigma Cvijetinovi traje ve 15 godina, odnosno, od
kada je sa tri rupe na glavi, u apartmanu 331
beogradskog hotela "Hajat", 28. oktobra 1992.
godine, pronaen le Aleksandra Kneevia Kneleta.
Dok je za jedne Kneletova smrt do dananjih dana
ostala misterija, po drugima je sve bilo jasno odmah
posle njegove likvidacije... Ubicom je proglaen
Cvijetinovi.

Knele

Nesueni entin zet ostao je igosan kao Kneletov ubica ak i kada ga

je istrani sudija oslobodio zbog nedostatka dokaza! Meutim, ubrzo
posle oslobaanja, Cvijetinovi je nestao! Miljenja o njegovom
nestanku i danas su podeljena u beogradskom podzemlju... Meu
preivelim estokim momcima stare garde i danas ima onih koji tvrde
da je Mia iv i da se krije u strahu od osvete Kneletovih preivelih
prijatelja. Oni drugi i mnogobrojniji, meutim, tvrde da su se Kneletovi
prijatelji odavno osvetili.
Cvijetinovi je osumnjien za Kneletovu likvidaciju kada je policija
utvrdila da mu je Kneevi dan pre ubistva "konfiskovao" dip, zatim
ga odvezao na imanje Darka Aanina u Krnjeevce i prodao za 5.000
nemakih maraka! Meutim, stvar se iskomplikovala kada je enta
otiao po dip svog zeta. Digla se frka, a u "Hajatu" se iste veeri sa
Kneletom sastao i Goran Vukovi Majmun, "kum" vodovakog ganga.
U "Hajatu" je te veeri vien i Darko Stanojevi, Kneletov prijatelj, koji
je kasnije likvidiran u Nemakoj.

Posle Kneletove likvidacije, Cvijetinovi je pobegao iz Srbije. Vian je

po Nemakoj, a u Beograd je, prema tvrdnjama svojih prijatelja,
svraao povremeno, u strogoj tajnosti. Po jednoj verziji, Mia je
likvidiran krajem 1996. godine u Italiji, ali je ova sumnja ubrzo pala u
vodu kada se posle entinog ubistva, 15. februara 1997. godine, u
novinama pojavila velika itulja u kojoj se Cvijetinovi oprostio od
aldovia!
Bilo je i onih koji su se kleli da su Cvijetinovia videli na entinoj
sahrani, navodno, uz njegovog brata Mosketa?! Izvori iz podzemlja
veruju da je Cvijetinovi, ako je zaista mrtav, najverovatnije likvidiran
posle entine smrti, jer je njegovom likvidacijom izgubio najmonijeg
zatitnika.
Nestali i Iso Lero Damba, Voja Amerikanac...
Godinama se kao nestali vode i Iso Lero Damba i Voja
Raievi, poznat kao Voja Amerikanac. estoki Dorolac Iso
Lero Damba nestao je 23. septembra 1992. godine.
Legendarni Damba, vlasnik detektivske agencije "Karmen",
poslednji put je vien u cik septembarske zore ispred Palate
"Beograd", posle "izlaska" iz kockarnice na estom spratu.
Damba se prethodno "zakaio" sa obezbeenjem, u kojem su
bili momci iz Arkanove agencije "Delije". Damba je bio pijan,
a obezbeenje nije htelo da ga pusti unutra, pa je dolo i do
tue. Pretuenog na mrtvo ime, trojica estokih momaka
ubacili su Dambu u beli pik-ap i tu se Isi gubi svaki trag. U
beogradskom podzemlju se spekulisalo sa tri verzije - po
jednoj, sa betonskim cipelama baen je u Dunav, po drugoj je
uzidan u temelje jedne poslovne zgrade, a po treoj je njegov
le prenet i zakopan negde na vukovarskom ratitu!
Voja Raievi, zvani Voja Amerikanac, nestao je krajem 1997.
godine. Raievi je nestao posle povratka iz Amerike, u kojoj
je iveo godinama. Njegovo telo nikada nije pronaeno, a dip
koji je vozio naen je zapaljen u Runju.
<< VREME | BR 945 | 12. FEBRUAR 2009.
ESTRADA I KRIMINAL >
DUHOVI DEVEDESETIH
jovana gligorijevi, momir turudi, dokumentacioni centar "vremena"

VEINA NOVIH ESTRADNIH ZVEZDA JEDNOSTAVNO NIJE UMELA DA

PEVA, PA JE NEDOSTATAK GLASOVNIH SPOSOBNOSTI NADOKNAIVALA
GLAMUROM, REKLAMAMA I SPOTOVIMA, A DOBRO SE VIDELO GDE SE
NALAZI NOVAC NEOPHODAN ZA SPONZORSKU PODRKU
Vest o ranjavanju folk pevaa Aleksandra Vuksanovia, poznatijeg kao Aca
Lukas, preneli su 3. februara svi mediji na prostoru bive Jugoslavije. Lukas je
ranjen na parkingu ispred zgrade u kojoj ivi u Novom Beogradu. Kada je izaao
iz zgrade i poao ka svom automobilu, napada je na njega ispalio dva hica, od
kojih je jedan pogodio Lukasa u nogu. Vuksanovi je posle ukazane pomoi i
noi provedene u Urgentnom centru puten kui. Ve posle nekoliko dana
pojavio se kao gost u iriju emisije Nove zvezde granda na Televiziji Pink.
Mada je Lukas demantovao da njegovo ranjavanje ima bilo kakve veze sa
mafijom i dugovima, tvrdei da je posredi bio samo pokuaj krae njegovog dipa
i da je lopov zapucao u panici, po medijima je krenula lavina pretpostavki o
navodno novom dokazu o povezanosti Ace Lukasa sa svetom kriminala.
Nije da raniji Lukasov ivot i njegove otvorene ispovesti nisu tome dale povoda.
Lukas je prethodnih godina bez ustezanja priao da je bio ovisnik o kokainu, o
kockarnicama u kojima je ostavio milione maraka, nije krio ni da je, poput
njegovih kolega, pevao za honorar na slavljima kod mnogih kontroverznih
biznismena. Bio je uhapen u akciji "Sablja" 2003. godine. Mada su se po
medijima tada provlaile mnoge prie o njegovim vezama sa voama zemunskog
klana, na kraju je osuen na etvoromesenu zatvorsku kaznu zbog
neovlaenog posedovanja jednog pitolja.
U poslednje vreme je Lukas tvrdio da se oslobodio poroka i vie puta se javno
pokajao zbog korienja droge. Bio je estoko ljut zbog novinarskih podmetanja
veze sa mafijakim klanovima posle ranjavanja. U antologijske izjave e sigurno
ui njegove rei: "To to se u nekim mojim pesmama pria o estokim momcima
ne znai da sam ja jedan od njih, niti da se druim s njima. () Pa i Oliver
Dragojevi peva o galebovima, pa ne verujem da se privatno drui s njima."
ta god da stoji iza ranjavanja Ace Lukasa, ovaj dogaaj je ponovo pokrenuo
prie o vezama estrade i kriminala u Srbiji.

KORENI ESTRADE: Te veze su poele da se naziru krajem osamdesetih, kada

su estradni fenomen postali politiari, koje su nezaustavljivo sledili kriminalci. Do
tada nevidljivi i u javnosti nepoeljni likovi su preko noi promovisani u "crne
bisere", medijske zvezde novog doba. Bujanje estradnog kriminala ispratila je i
pojava nove estrade, iji je zatitni znak bio turbo folk. Proces pribliavanja ove
dve pojave je bio logian. Nova elita je sa novom estradom imala mnogo
zajednikih taaka slina interesovanja, obrazovni nivo, iste statusne simbole.
Osim toga, veina novih zvezda nije umela da peva, pa je nedostatak glasovnih
sposobnosti nadoknaivala glamurom, reklamama i spotovima, a dobro se videlo
gde se nalazi novac neophodan za sponzorsku podrku.
Mutni svet kontroverznih biznismena privukao je i po nekog rokera. Po pravilu su
to bili oni kojima je stvaralaka energija odavno presuila. Svojim prijateljstvom
sa eljkom Ranatoviem Arkanom su se naroito hvalili Bora orevi, voa
Riblje orbe, i Oliver Mandi, koji je zvezdane trenutke karijere doiveo jo
poetkom osamdesetih. Oliver Mandi bio je i lan Arkanove Srpske
dobrovoljake garde. U televizijskim nastupima, u maskirnoj uniformi je sa
epskim nadahnuem govorio kako se osea ratnik u boju, mada se od
Mandievih ratnih pohoda pamti jedino prepad na prodavce piratskih muzikih
kaseta ispred SKC-a u Beogradu, koji je izveo praen nabildovanim momcima.
Kada je Arkan u novembru 1993. osnovao Stranku srpskog jedinstva i krenuo u
predizbornu kampanju, uz sebe je vodio brojnu grupu folkera i rokera.
Najkonstantniji su bili budua supruga Svetlana Ceca Velikovi i peva Dej
Ramadanovski, za koga su glasine govorile da se karavanu prikljuio zbog
ponude koju nije mogao da odbije. Dej je, inae, u mladosti zbog ibicarenja
vie puta bio u popravnom domu i zatvoru, to nikada nije krio. Njegov roak bio
je Iso Lero Damba, poznati dorolski "estoki momak", koga su 23. septembra
1992. godine u kockarnici na estom spratu Beograanke pretukli radnici
obezbeenja, posle ega mu se gubi svaki trag. Kockarnicu je tada obezbeivala
agencija Delije, iji je vlasnik bio Arkan.
Lazar Dugali Laki i Dara Bubamara
UMRETI ZA NJIM: Iako je eljko Ranatovi Arkan mrtav punih devet godina,
njegov brak sa pevaicom Svetlanom Cecom Ranatovi i dalje je prva
asocijacija na veze estrade i kriminalnih krugova. Sve je poelo u septembru
1993. godine. Menader Bane Stojievi pozvao je Cecu da sa Dejem

Ramadanovskim i Oliverom Mandiem nastupa u Erdutu: "Samo sam

prokomentarisala: Uh! Kakvo mae! Ko je ovaj tip? Bruka, kako izgleda! eljko
je jedini bio u odelu, a ja sam oekivala Arkana u maskirnoj uniformi." Smrtno se
zaljubila i ve tada odluila da se uda za njega. Dve godine su se viali i
pokuavali da to sakriju od javnosti. Privilegiju da obelodani njihovu vezu dobio je
Milovan Ili Minimaks, u emisiji "Minimaksovizija", kada je u prvom minutu nove
1995. godine najavio ono to e kasnije mediji nazvati "svadbom veka". Na
medeni mesec nikada nisu otili, jer je Arkan morao na ratite.
Sran Ademovi Adem i Lela Andri
Folk zvezdu nijedna pria o Arkanu nije pokolebala. Nastavila je da oboava
svog supruga, koji je za nju uvek bio samo heroj i patriota. "Taj ovek je sve
smeo. Kako onda ena da ne umre za njim?", zapitala se jednom. Burna
ljubavna pria zavrila se u istom stilu: Arkan je ubijen 15. januara 2000. godine
u hotelu Interkontinental. Ceca i njena sestra ranjenog su ga odvezle u Urgentni
centar, ali mu nije bilo spasa. "Kada je poginuo, godinu dana nisam izala iz
kue. Da sam mogla, i zidove bih ofarbala u crno", ispriala je kasnije Ceca.
Dok Arkana i dan-danas "kuje u nebesa", tvrdei da joj je ast to je bila udata za
takvog oveka, Ceca nerado govori o tome kako je i pre njega imala veze sa
momcima. Najpoznatiji meu njima su Goran Bojovi Amonijak, likvidiran 1992, i
Dejan Marjanovi aban, izreetan 1996, godinu dana posle Cecinog i
Arkanovog venanja.
Ni posle Arkanovog ubistva, estradna slava Svetlane Ranatovi nije se
smanjivala, sve dok 17. marta 2003. nije uhapena u akciji "Sablja". Ironijom
sudbine, akciju je vodio Dragan Karleua, tadanji pomonik naelnika Uprave
za borbu protiv organizovanog kriminala, inae otac pevaice Jelene Karleue.
Prema tadanjem saoptenju Vlade Srbije, u kui su pronaene velike koliine
oruja i vojno-policijske opreme. Ranatovieva je u zatvoru ostala 121 dan,
ispitivana je i zbog svojih veza sa voama zemunskog klana, ali su te optube
kasnije povuene.
Istraga protiv pevaice proirena je i na zloupotrebu slubenog poloaja u vezi sa
prodajom fudbalera FK Obilia, na ijem elu je Ranatovieva zamenila
poginulog supruga. Ranatovieva je i u serijalu "Insajder" Televizije B92
navedena kao jedan od kljunih likova takozvane fudbalske mafije. Iako se o

optunici po tom sluaju neko vreme naveliko prialo, te glasine su u poslednje

vreme utihnule.
Poetkom 2007. nestala je sa programa TV Pinka, na kome je godinama bila
glavna zvezda, nakon to je Dejan Milenkovi Bagzi prilikom svedoenja rekao
da je voa zemunskog klana Duan Spasojevi doao na ideju da otme eljka
Mitrovia, vlasnika TV Pinka, poto mu je ona rekla da Mitrovi ne zna ta e s
parama. Ranatovieva je negirala Bagzijeve optube, ali na programe Pinka nije
vraena.
Sve to se deavalo nije preterano nakodilo njenoj estradnoj slavi, a najbolji
dokaz je koncert na Uu 2006. godine, na kome se okupilo vie od 100.000
ljudi.
DVA SVETA?: Ljubavna pria pevaice Gordane Goce Boinovske i pripadnika
surinskog klana Zorana ijana okonana je razvodom nekoliko godina pre
njegove pogibije, 27. novembra 1999. godine, kada je izreetan mecima. Iako ju
je ostavio zbog druge ene, Boinovska o ijanu i dalje govori sa pijetetom.
Upoznali su se u Herceg Novom, a venali dva dana kasnije. "On sportista, ja
pevaica, dva razliita sveta. Poeli smo od nule, zajedno se muili, sticali. On
nije voleo da ja pevam. Posle jednog nastupa u Bosni, gde me je vozio, samo je
kratko rekao: Od danas ti vie ne peva. Otkazala sam sva ve dogovorena
pevanja", ispriala je za "Ilustrovanu politiku". U braku su proveli osam godina,
dobili dvoje dece, a onda je ijan shvatio da je zaljubljen u petnaest godina
mlau enu sa kojom je tri nedelje pre ubistva dobio sina.
Uprkos tome to je nakon razvoda morala ispoetka da gradi karijeru i to ju je
razvod, prema sopstvenom priznanju, potpuno slomio, Boinovska nikada nije
osuivala ijana: "Bio je divan otac. Naa veza je nasilno prekinuta kada je
ubijen. Volela bih da je iv pa da ima i tri ene. Njegove slike su i dalje u naoj
kui, kao i sve ono to nas svakodnevno podsea na njega." I danas porie
ijanovu umeanost u kriminalne poslove, meutim: "Sto puta je dolazila milicija
u nau kuu, ali ja sam se dobro snalazila u tim situacijama. Zorana sam toliko
volela da sam bila spremna na sve. Da mi je dao pitolj i rekao: Sad, kad ovi
uu, ti pucaj bez razmiljanja bih to uradila. Znao je da kae prijateljima: Kad
bih reio da opljakam banku u vajcarskoj, nikoga od vas ne bih poveo, samo bi
Goca ila sa mnom!"

MALA OD SKANDALA: Iako je karijeru praktino izgradila na skandalima, o

ljubavnom ivotu Jelene Karleue se gotovo nita nije znalo dok 1999. nije
otpoela vezu sa Zoranom Davidoviem andom, "uspenim biznismenom", za
kog se prialo da je umean u trgovinu narkoticima i kradenim automobilima.
Romansa je bila kratkog veka. Dva meseca nakon to je srpska folk zvezda broj
jedan, Ceca, obukla crninu, slina sudbina zadesila je njenu najveu rivalku.
Zoran Davidovi anda ubijen je 23. marta 2000. godine dok se vraao sa
sahrane Branislava Lainovia Dugog, jo jednog "estokog momka", ubijenog
takoe u saekui. U vreme dok je bila sa andom, Karleua je, poput koleginica
koje su se uputale u veze sa momcima slinog profila, tvrdila da je njen deko
mlad i uspean, a da su prie o njegovim kriminalnim radnjama podmetanja zlih
jezika.
Poslednjih godina inilo se da je na andu sasvim zaboravila, a onda je pre
godinu dana optuila Cecu Ranatovi za andino ubistvo. U intervjuu za tabloid
"Skandal" ispriala je da je prisustvovala telefonskom razgovoru posle Arkanovog
ubistva, u kome je Ceca navodno otvoreno zapretila andi: "Sedela sam pored
Zorana, koji je okrenuo Cecin broj da joj izjavi sauee, a ona je vrisnula u
slualicu: Vui e ti se creva po Beogradu! Ja sam to ula, jer sam sedela pored
njega. Nepuna dva meseca posle toga prosuli su mu mozak."
Ni Ceca ni bilo ko drugi nije bio voljan da komentarie i preispituje ove tvrdnje.
Svega petanestak dana kasnije, Karleua je mnogo veu panju privukla
provokativnim spotom snimljenim u sveanoj sali Gimnazije u Sremskim
Karlovcima, pa je i sama uskoro zaboravila na ovaj sluaj. Danas je udata za
fudbalera Duka Toia i ima erku Atinu. Panju privlai kupovinom cipela sa
tiklama za svoju etvoromesenu erku.
UDAJA, RAZVOD, UDAJA: Oni koje je to interesovalo, nasluali su se,
svojevremeno, najava pevaice Radojke Adi, poznatije kao Dara Bubamara,
da uveliko planira venanje sa Lazarom Dugaliem Lakijem, im on izae iz
zatvora, gde se naao zbog umeanosti u poslove nemake i austrijske automafije. U prvom trenutku, Dara je sve demantovala, tvrdei da je njen izabranik
uspean biznismen i da je re o izmiljotini domaih tabloida. Meutim, kada je
javni tuilac grada Bohuma potvrdio da se Laki nalazi u istranom zatvoru, digla
je ruke. Veliko venanje javnost nikada nije videla jer su, u vreme kada je
najavljivano, Dara i Laki ve bili u braku. Ta vest se proula kada su odluili da se

razvedu. Venali su se, navodno, zbog papira. Laki poseduje nemako

dravljanstvo, a udaja je Dari znatno olakala ugovaranje nastupa u Nemakoj.
Nakon razvoda, tabloidi su preneli da je Dara dobila svu imovinu, pre toga je
optuivi za bigamiju. Nekoliko meseci nakon raskida sa Lakijem, dok razvod
braka nije bio formalno zavren, Dara je obavila crkveno venanje sa izvesnim
Milanom Kesiem, biznismenom iz Pariza. Sa njim je i danas, nedavno su dobili
sina, a Lakija vie ne pominje.
KUMA I KUMICA: Estradnu slavu svojih koleginica folk pevaica Lela Andri
nikada nije dostigla, ali njena biografija nije nita manje koloritna. Lelica Lela
Andri bila je udata za Srana Ademovia Adema, koga je policija navodila kao
pripadnika "Zvezdarske grupe", a njeni kumovi bili su i Branislav Lainovi Dugi,
kontroverzni biznismen ubijen 2000. godine u Beogradu, i Sredoje ljuki ljuka,
istog zanimanja, ubijen 2002. godine.
Na sudu se Lela Andri nala zbog tube vajcarskog biznismena Kurta
Alenspaha, koji ju je tuio zbog prevare. Okruni sud u Beogradu je 2005. godine
osudio na jedanaest meseci zatvora, uslovno na tri godine, i obavezao da isplati
oteenom 140.000 franaka, ali je u junu 2006. Vrhovni sud Srbije ukinuo tu
presudu i odbacio optunicu, jer je oteeni odustao od krivinog gonjenja. Iste
godine je Lelu Andri stigla i mnogo ozbiljnija optuba.
Pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal u Beogradu optuena je za
pomaganje u odavanju slubene tajne, u procesu koji se vodio protiv takozvane
Jotkine grupe. Slubena tajna odnosila se na informaciju da policija prislukuje
mobilne telefone kruevakog kriminalca Zorana Jotia Jotke, koji je podmitio
sudiju Vrhovnog suda Srbije Ljubomira Vukovia kako bi ga pustio iz zatvora i
oslobodio optubi. Tu informaciju, po optunici, Lelica Ademovi je dobila od
Mire Radovanovi, supruge zamenika specijalnog tuioca Milana Radovanovia,
i prenela je biznismenu Ljubinku Gobeljiu, takoe optuenom u ovom sluaju.
Radovanovi je uhapen zbog sumnje da je svojoj supruzi otkrio slubenu tajnu i
kasnije je umro u pritvoru, a Sudsko vee je odluilo da razdvoji postupak u
odnosu na Lelicu Ademovi i Miru Radovanovi i predmet uputi drugom sudu.
Tesna povezanost estrade i kriminala u Srbiji je pojava ije je zlatno doba, valjda,
prolo. Operacija "Sablja" izazvala je, bar nakratko, smanjenje broja raspoloivih
mecena, kumova i zatitnika, a onda su, ini se, "estoki momci" izali iz mode.
Kontroverzni biznismeni su se uglavnom povukli u senku anonimnosti, a

pevaice se danas ee udaju za sportiste ili manekene. Ipak, komentari i

panja koju je u itavom regionu izazvalo ranjavanje Ace Lukasa pokazuju da je
seanje na to doba jo uvek vrlo ivo, i da se duhovi iz boce puteni devedesetih
nikada ne mogu u potpunosti vratiti natrag.
Sa svadbe u zatvor
Nova klasa je redovno pozivala najvee folk zvezde da im pevaju na svadbama i
drugim sveanostima, bogato ih plaajui. Taj obiaj se ni do danas nije potpuno
izgubio. Pojedini mediji su 2006. godine preneli vest da su na svadbi izvesnog
Dragana Ilia u jednom od najpoznatijih hotela u Buenos Ajresu, pevali Ceca
Ranatovi, Mira kori i Aca Lukas. Ili, inae kum Sretena Jocia Joce
Amsterdama, luksuznom svadbom je prekrio pravila kunog pritvora, koji je
uspeo da izdejstvuje posle skoro dve godine provedenih u zatvoru. Posle toga je
ponovo vraen u zatvor, u kome se po tvrdnjama medija naao zbog optube da
je lan meunarodnog narko-kartela.
Doba nevinosti
U vreme bive Jugoslavije, pojam estrade praktino nije ni postojao. Muziki svet
se delio na zabavnjake, narodnjake i ibarsku magistralu, kao podanr
narodnjaka. Ono malo veza izmeu muziara i kriminalaca u to doba nevinosti
delovalo je nekako idilino. U aku je sedamdesetih godina bilo poznato da je
dobar prijatelj lanova grupe Smak lokalni momak na loem glasu sa nadimkom
Biska, po kome su ime dobile neke od pesama ove grupe. Biska je, po predanju,
utao kada su ga u policiji tukli, a jednom je ak pokuao da pobegne iz
policijske stanice skaui kroz prozor! Njegovom ugledu u gradu ipak je mnogo
vie pridonosilo prijateljstvo sa poznatim rokerima.
Krupniji kriminalci bi obino, poto bi se istakli u domovini, bili liferovani u
inostranstvo. Najpoznatiji su tamo obavljali dodatne delatnosti za Dravnu
bezbednost, najee uestvujui u likvidiranju tadanjih neprijatelja drave u
emigrantskim krugovima. To je ovim gastarbajterima garantovalo mirnu luku kada
se vrate u maticu, pod uslovom da ute i ne eksponiraju se u javnosti. Oni koji su
se sa njima druili tada se nisu time javno hvalili, u to doba to nije bilo politiki
korektno. Folk pevaica Vesna Zmijanac je biranim reima o svojim prijateljima iz

redova vitezova asfalta (Ljuba Zemunac, Rade aldovi enta, ore Boovi
Gika) priala mnogo kasnije.
Kako je tada izgledao kriminal povezan sa svetom ou-biznisa, vidi se iz primera
ljudi sa estrade koji su doli u sukob sa zakonom. Rok peva Adolf Dado Topi je
1973. godine proveo u Vojnom istranom zatvoru 26 dana jer je pokuao da
izbegne odlazak u vojsku, to je u to vreme bio estok prekraj za koji slava nije
bila olakavajua okolnost. Poto je u vojnikoj uniformi oduio dug otadbini,
Dado Topi je nesmetano nastavio karijeru.
Zdravko oli, jugoslovenska megazvezda, u februaru 1987. godine je u Ohridu
priveden u stanicu milicije jer je kod njega pronaena vea koliina deviza.
Inspektori su ga tri dana ispitivali i proveravali da li je bio u ekipi koja je htela da
devize kupi jeftino i proda skuplje. Kada je puten, po linom svedoenju, morao
je da ide na rukove i veere u kue tih istih inspektora. Bez obzira na to to su
voleli moje pesme, oni su morali da rade svoj posao, rekao je oli. Iako je u to
vreme ve svaki Jugosloven poinjao da operie stranom valutom, oli se
naao usred medijskog skandala. Inae, sav pronaeni novac mu je oduzet.
Najpoznatiji je ipak sluaj Gorana Ipe Ivandia, bubnjara Bijelog dugmeta. On je
19. septembra 1978. uhapen zbog posedovanja haia i osuen na tri godine
zatvora (koliina haia zbog koje je Ivandi uhapen i osuen verovatno bi se
danas nala prilikom racije u bilo kom gradskom kafiu). Ipe je u zatvoru u Foi
proveo 18 meseci, a pomilovan je za Dan Republike 1982. godine od strane
predsednitva SFRJ zbog primernog ponaanja. Kau da su ga boravak u
zatvoru i medijska buka koja je ovaj dogaaj propratila veoma teko pogodili.
Svetsko, a nae
Povezanost estradnih i kriminalnih krugova nije retka u svetu, niti je pojava
novijeg datuma. U maju 2005. godine, londonski mediji objavili su nova saznanja
u vezi sa tvrdnjama da je Frenk Sinatra bio saradnik mafije.
"Gardijan" je citirao izjavu glumca Derija Luisa iz jedne Sinatrine biografije po
kojoj je on bio kurir mafije, a jednom je umalo uhvaen s poiljkom novca. "Poto
je proao kroz carinu, slubenici su od Sinatre traili da otvori kofer u kome je
bilo 3,5 miliona dolara, ali su ubrzo odustali od pretrage zbog guve koju su
napravili Sinatrini oboavaoci", naveo je Luis. On je ispriao da je Sinatra

dobrovoljno postao kurir mafije i da je do pomenutog incidenta na njujorkom

aerodromu dolo neposredno poto je gangster Laki Luano 1946. deportovan iz
SAD u Italiju. Sinatra je uvek poricao veze s mafijom, ali je FBI sredinom
devedesetih objavio tajna dokumenta koja govore da je tih veza ipak bilo.
Amerika rep i hip-hop scena nezamisliva je bez kriminalne primese. Gotovo da
nema izvoaa koji ne moe da se pohvali oiljcima od metaka dobijenim u
ulinim okrajima, a tekstovi pesama najee se bave kriminalom i tekim
gangsterskim ivotom u crnakom getu. U isto vreme kada su u Srbiji hit bile
kajle, ogrlice sa krstovima, glomazno prstenje i odea sa ivotinjskim dezenima,
slina moda vladala je i na reperskoj sceni u SAD.
Zatvorske kazne, ranjavanja i droga obeleili su ivot i karijere mnogih hip-hop
izvoaa, ali, jedini koji je uao u legendu je uveni Tupak (2pac) akur. Ubijen je
u septembru 1996. godine u obraunu sa lanovima uline bande. Imao je jedva
25 godina, est snimljenih albuma, odsluenu zatvorsku kaznu od pet godina
zbog silovanja i jedno ranjavanje koje je jedva preiveo.
PATRIOTE SE VRAAJU U JUGU
Umoreni internacionalnim karijerama po Italiji, Nemakoj i zemljama zapadne
Evrope, vitezovi beogradskog asfalta poetkom devedesetih mahom su se
vraali u Srbiju.
Iako su danas njihove biografije uglavnom romansirane, upueni tvrde da je
njihov uspon u evropskom podzemlju zapravo bio prilino mukotrpan i poinjao
kao i kod dananjih kriminalaca sitnim prestupima, a kod nekih i vercom
anirane garderobe.
- Kao i kada su u pitanju sve legende, i u sluaju estokih momaka stare garde
danas se samo govori o lagodnim stranama njihovog ivota ili robinhudovskim
epizodama koje su imali - kae kriminolog Zlatko Nikoli.
Po povratku u zemlju neki su se devedesetih okrenuli ulaganju u privatni biznis,
dok su drugi rad u inostranstvu za Slubu dravne bezbednosti (SDB) ubrzo
zamenili ratitem i demonstriranjem patriotizma. Zajedniko im je ostalo jedino da
su skoro svi na kraju poginuli od metka, a njihove likvidacije i danas su mahom
nerasvetljene.
Radoslav Trlaji
Jedan od monijih predstavnika beogradskog podzemlja, pripadnik
novobeogradskog ganga (kasnije zvani beanijski klan). Bio je voa Partizanovih
grobara, a zatim sponzor i predsednik FK Beanija. Upamen po uvenoj

reenici kojom opisuje Beograd devedesetih Mala bara, mnogo krokodila.

Trojica napadaa ubila su ga 26. februara 2000. u ulici Ivana Ribara u Novom
Beogradu u zasedi rafalima u glavu i grudi iz kalanjikova. Tokom Sablje
ubistvo je pripisano zemunskom klanu.
Iso Lero Dambo
Pripadnik stare garde, vrlo slabih nerava, koji je sebe nazivao dorolskim
kraljem, u emu mu niko nije protivreio, ak ni policija. Vlasnik agencija za
pomo pri naplati dugova Satelit i Karmen, jedinih te vrste u Beogradu. Lero je
nestao 23. septembra 1992. godine. Poslednji put je vien u kockarnici u Palati
Beograd, gde ga je obezbeenje pretuklo i izbacilo, odakle mu se gubi svaki
trag. Za njegov udnovat nestanak vezivalo se ime Vukaina - Vuleta Gojaka
(ubijen 6. septembra 1997. godine), koji je tada bio ef obezbeenja, a
spekulisalo se da ga je sklonio Arkan, iznerviran jer mu je pucao u portret u Zoni
Zamfirovoj.
uro Radonji Grof
Do prvih para u Beogradu doao je zahvaljujui prostitutkama koje su mu
uhapeni drugovi ostavljali na uvanje. O njegovom debelom evropskom
iskustvu svedoi i 11 i po godina provedenih u zatvorima Austrije, Nemake i
Holandije zbog pljaki. Po povratku u zemlju, povukao se iz kriminala i otvorio
restorane i butike. Poginuo je 1998. godine u saobraajnoj nesrei.
Branislav Lainovi Dugi
U beli svet otisnuo se jo sedamdesetih i, kako je govorio, tamo se kao pulen
Ljube Zemunca bavio svim i svaim, osim prostitucijom i drogom. U inostranstvu
se obogatio pre svega uterivanjem dugova, a po povratku 1991. novac je uloio u
nekretnine, hotele i diskoteke u Novom Sadu. Iako je jedno vreme bio i
komandant Srpske dobrovoljake garde, brzo se udaljio od SPO i u jednom
intervjuu izjavio i da nije hteo da slui pod zvezdom petokrakom, pa nee ni pod
zvezdom Danicom (Drakovi). Nakon toga pribliio se autonomaima i izjasnio
se za Vojvoanski pokret. estoki momak sa Limana, u Novom Sadu poznat i
kao Lajavi, u Srbiji nikada nije osuivan, vaio je za uzornog ugostitelja. Kada
je desetak dana pre ubistva privoen na informativni razgovor zbog atentata na
Arkana, ljuto je rekao da ne zna nita o tome, ali je dodao: Shvatam i bol
Arkanove porodice, ali veoma dobro znam i koliki je bol on naneo drugima, samo
se o tome nigde ne pie, iako je mnoge u Beogradu zavio u crno. Lainovi je
ubijen 20. marta 2000. ispred hotela Srbija u Beogradu, kada mu je ubica
priao i ispalio dva hica u glavu. Za ubistvo je optuen zemunac Milo Simovi.
Darko Aanin
Jedna od najkontroverznijih linosti jugoslovenskog podzemlja. Vrhunski bokser,

veliki potovalac Josipa Broza i, kako je za sebe govorio, profesionalni kockar.

Vlasnik fabrike ogledala, kockarnice, lanca restorana u Nemakoj, preduzea
Kruna trejd i Interplast trejd. Hapen je zbog ubistva Andrije Lakonia, a
belgijska policija ga je traila zbog sumnji da je uestvovao u likvidaciji Envera
Hadrija, osnivaa Komiteta za zatitu prava Albanaca na Kosmetu. Osloboen je
tih optubi, kao i mnogih drugih. Ubijen je hicima iz kalanjikova dok je gledao
fudbalsku utakmicu u svom kafiu Legat na Dedinju 30. juna 1998. Ubistvo
nerasvetljeno.

Utorak, 1. jul 1997.

NOVI METODI PODZEMLJA: NESTANAK UMESTO UBISTVA
OPROBAN NACIN S VISE "PREDNOSTI"
Samo u poslednja tri meseca nestala su tri vazna coveka "sive zone"
Nakon dugog perioda zatisja u beogradskom podzemlju u poslednje vreme sve cesci su
slucajevi novog metoda u obracunima zavadjenih gangova - samo u poslednja tri meseca
nestala su najmanje tri coveka koji su predstavljali vazne ljude u "sivoj zoni". Za sada je
sigurno da se svaki trag izgubio Vojislavu Raicevicu, zvanom Voja Amerikanac, jednom od
biznismena iz beogradskog "crnogorskog lobija", zatim Ivanu Cvetkovicu Zuci, momku sa
Vidikovca i poznatom imenu "crnih hronika", te Miodragu Misi Cvijetinovicu, svojevremeno
osumnjicenom da je ubio Aleksandra Knezevica Kneleta.
Upuceni tvrde da je ovaj nacin obracuna s protivnicima vrlo pouzdan i mnogo manje rizican.
Pre cetiri godine, kada je nestao Iso Lero Dzamba, vlasnik detektivske agencije "Karmen",
ovaj nacin je prvi put "provaljen". Dzamba se jedne veceri pojavio na ulazu u kockarnicu na
sestom spratu "Beogradjanke" u prilicno alkoholisanom stanju. "Zakacio" se s
obezbedjenjem koje su cinili momci iz Arkanove agencije "Delije", jer ovi nisu hteli da ga
puste unutra. Doslo je do tuce, obezbedjenje ga je, po sopstvenoj tvrdnji, izvelo do izlaza iz
"Beogradjanke" - i od tada niko ne zna sta se s njim desilo. Podzemlje i dan-danas nagadja
sta mu se moglo dogoditi - neki tvrde da je ubijen (ne zna se zasto i od koga) i odnesen na
ratno podrucje, drugi da je zazidan u temelje nekakvog novog naselja, sto je inace recept
mnogih svetskih mafija.
Pomenuti Voja Amerikanac nestao je tokom noci, takodje na nerazjasnjen nacin, a njegov
dzip je pronadjen zapaljen u jednom prigradskom naselju. Ovaj nestanak povezivan je s
talasom obracuna u crnogorskom podzemlju mada niko nista ne moze pouzdano tvrditi. I u
slucaju Mise Cvijetinovica sve je uglavnom nepoznato. Posto je pretprosle godine oslobodjen
optuzbe da je ubio Kneleta, Cvijetinovic, inace nesudjeni zet pokojnog Zemunca Radeta
Caldovica Cente, kretao se uglavnom po Nemackoj a u Beograd je svracao povremeno,
uglavnom u tajnosti, jer je postojala opasnost da ga neko od Knezevicevih prijatelja likvidira.
Krajem prosle godine pricalo se da je navodno ubijen u Italiji, ali se ovog februara u

novinama pojavila velika citulja u kojoj se Misa Cvijetinovic oprostio od Cente. Na

Caldovicevoj sahrani, po tvrdnji nekih ljudi, Cvijetinovic je navodno vidjen u pratnji
Centinog brata Mosketa koga su tada prijatelji nosili na rukama posto je mesec dana ranije
povredio noge pri pokusaju samoubistva (skocio je s terase svog stana). Dva meseca kasnije
u opticaju se pojavila prica o njegovom nestanku iako ona zvanicno nije potvrdjena ni od
porodice nit od njegovog beogradskog advokata. Zato postoji i varijanta po kojoj se
Cvijetinovic, mozda, na neko vreme pritajio jer je Centinim odlaskom izgubio "zastitnika" pa
je za njega postalo isuvise "vruce". Nestanak Ivana Cvetkovica Zuce potvrdjen nam je od
strane nekih njegovih poznanika i gotovo je sigurno, kako oni tvrde, da mu se nesto desilo.
Zuca je, kazu oni, vec duze vreme planirao odlazak u inostranstvo, i cesto je pricao "da se
krug oko njega zatvara jer je od 1992. godine, od ubistva Kneleta, izgubio najblize
prijatelje". Slucajevi nestanaka verovatno ce se nastaviti jer je ovo sada postao vec oproban
nacin s vise prednosti, od kojih je sigurno najveca sto se ne dize ogromna medijska larma kao
pri brutalnim javnim likvidacijama, i sto policija tako ima mnogo manje tragova i sansi da
uhvati "otmicare".
DVA KOMADIA FILCA I SEDAMNAEST GODINA NAGAANJA
Radislava Dada Vujasinovi (30 godina), mlada novinarka "Duge", stradala
je nasilnom smru izmeu 7. i 8. aprila 1994. Od tada traju sporenja i
prebacivanja u javnosti: je li se ubila sama, kako tvrde vlasti, ili ju je
neko ubio, kako veruju porodica i neki drugi ljudi. Sluaj je zahvalan
za senzacionalistiki pristup: lepa mlada cura, povezana sa raznima
preko svojih tekstova i putovanja po raznim bojitima,
traumatizovana zbog svega toga, moda u posedu delikatnih
informacija... Tu se...
Vreme etvrtak, 18. avgust 2011. | milo vasi
Ovde treba poeti od poetka, to je i inae dobro. Razni likovi koji su do sada
tvrdili da "znaju ko je ubio Dadu" nisu najverovatnije znali nita. Bilo ih je
devedesetih vie; imamo i tog nekog "zemljaka" Ratka Mladia koji oktobra 1994.
(sedam meseci kasnije) tvrdi Mladiu da su Goran Majmun Vukovi i neki Duan
Malovi u to upetljani itd. Sada Dragan Paravinja pria kako je, eto, priznao
otmicu i ubistvo Antonije Bili (17) iz Drnia samo zato da ga ne izrue Srbiji (gde
je osuen za silovanje), jer da bi ga onda Udba ubila poto zna ko je ubio Dadu.
Sada zbog toga srpska i hrvatska policija imaju zajedniku radnu grupu, jer se
sve mora proveriti, pa i prie Paravinje, poznatog manipulatora i intriganta.
Prialo se da je Dada ila na ivce raznima: Arkanu ("Ti si sledea!"), Boidaru
Stevanoviu zvanom Mika prajc iz RV i PVO (navodno ju je organ bezbednosti
RVPVO sasluavao oko neega), RDB i kome sve ne. Verovatno jeste: krenula
je kao veoma patriotski nastrojena, ali se kako izgleda ubrzo razoarala u
razne rodoljubne profesionalce i poela da pie ne ba naklonjene lanke, da
pita ovo i ono i uopte da se bavi nepotrebnim temama.

Moda je Dadu neko doiveo kao "izdajnika" iz sopstvenih redova? Takvi se

lake ubijaju od drugih; setimo se sudbine Slavka uruvije koga su u Familiji
smatrali za "idejno bliskog" do jednog trenutka...
Motivi tih raznih likova ine se nedovoljni za takav zloin: Mika prajc bio je
neozbiljni i preambiciozni karijerist (gurao se da postane naelnik Generaltaba
posle Adia); Arkan je bio suvie pametan da bi ubio jednu popularnu mladu
novinarku "Duge" (nije mu to neki Iso Lero Damba...); on je inae jako pazio da
se ne zamera novinarskoj profesiji; u to vreme nije bilo niega to bi nekog
Jovicu Staniia uznemirilo, a da to moe da dozna neka Dada Vujasinovi.
Porodica kae da se alila na povremena maltretiranja, formalna i neformalna
sasluavanja, tube za klevetu (Bora Jovi) i da je sve to teko doivljavala. Bila
je tu jo i intimna trauma zbog krize u odnosu sa tadanjim partnerom.
Treba, dakle, krenuti od poetka, onako kako su stvari izloene u spisu.
POSLEDNJI DAN: Radislava Dada Vujasinovi poslednji je put bila viena iva u
svom stanu na Novom Beogradu 7. aprila 1994. kasno uvee. Njen drugar je
toga dana oko podneva razgovarao s njom telefonom; trebalo je da joj donese
neko gorivo (to je 1994, ne zaboravimo); kae da je zvuala neraspoloeno. Oko
osam uvee doao je po dogovoru pred njenu kuu i pozvonio, ali ga je ona
pozvala gore u stan. Bila je uplakana i "vidno uznemirena", kae, pa je probao da
je oraspoloi: predlagao je da izau negde, da proetaju itd; bio je vidljivo
zabrinut za nju. Odbila je i nastavili su da piju viski: iz flae od 0,7 dcl falila je ve
treina, kae. Dada je popila jo "5 do 6 aica" i na kraju ga posle ponoi
praktino izbacila napolje. U meuvremenu je telefon zvonio, ali je Dada molila
njega da se javlja. Pre nego to e otii, Dada ga je molila da joj da pitolj, jer da
se plai. ovek je odbio: sve i da je imao svoj registrovani pitolj na sebi, ne bi joj
ga bio dao, normalno sasvim. Iste noi, pola sata kasnije zvao je Dadu, ali se
javljala samo telefonska sekretarica; i tako sutradan ceo dan.
Zabrinut s razlogom Dada je par meseci ranije bila popila izvesnu koliinu
sredstava za umirenje, pa je imala posledice ovek zove redakciju "Duge". Ni
tamo se nije javljala; zatim zove druge poznanike i prijatelje: niko nije mogao da
stupi s Dadom u dodir. Nastaje uznemirenje: prijatelji i kolege zovu Dadine
roditelje koji ive u Berlinu; majka im kae da ne pokuavaju da provale vrata, jer
su veoma solidna i jaka; onda pokuavaju da nau Dadinog tadanjeg deka,
Bratislava Bracu Grubaia, jer da on ima klju od stana. Nali su ga tek oko 23
sata, 8. aprila, kod "ene s kojom je bio u razvodu", kako se navodi u policijskom
informativnom razgovoru, jer se bavio celoga dana po gradu svojim poslima. Ima
tu i jedna delikatna i intimna pozadina cele prie, ali nije od znaaja u
konkretnom sluaju. Bilo kako bilo, Braca Grubai odlazi na Novi Beograd, do
Dadinog stana gde ga ekaju jo dva prijatelja i tast jednog od njih koji ivi u
neposrednom susedstvu; ve je 9. april, iza ponoi. Otvaraju vrata i nalaze
Radislavu Dadu Vujasinovi mrtvu ispred veoma okrvavljene fotelje i sa
lovakom pukom pored sebe, ispod savijene leve noge. Vrata su, kae se u
spisu, bila zakljuana samo automatskom bravom (nemaju kvaku spolja), ali ne i
kompletnom bravom sa ipovima, to je Dada inae savesno inila.

SPIS OD 15 REDOVA: Ne raspolaemo prvim kriminalistiko-tehnikim nalazom

iz te noi (ako postoji...); imali smo uvid u jedan veoma kratak izvetaj (15 redova
pisaom mainom), gde se suvo konstatuje da ta je sve naeno na licu mesta.
Jedna lovaka puka sa jednim orozom (levim) zapetim; s drugim (desnim)
opaljenim; jedna puna patrona kal. 16 u levoj cevi, jedna ispaljena u desnoj; obe
proizvodnje "Kruik" Valjevo, sa samom br. 2 (prenik same: oko 5 mm). Sve
fotografisano i taka. Nema podatka o procenjenom trenutku smrti, to se inae
procenjuje na licu mesta (merenje temperature naenog lea; nalaz ukoenosti;
itd.); to je vano, jer Dada Vujasinovi nije bila viena iva vie od 24 sata. Kako
je prvi uviaj na licu mesta proao ne znamo; znamo da o tome, osim ovih 15
redova, nema traga u spisu. Pritom na uviaju nije bio prisutan deurni istrani
sudija, niti deurni tuilac, to bi morali u ovakvom sluaju (niti su se sutradan
pojavili na licu mesta). U jednom kasnijem dopunskom uviaju pronaeno je
nekoliko zrna same prenika 5 mm u fotelji i u zidu iza fotelje; nekoliko
identinih zrna je naeno pri obdukciji.
PROBLEM STRANIH PREDMETA: Sledei prirodni korak koji je i jedan od
razloga za celu ovu komplikaciju bila je obdukcija tela Dade Vujasinovi.
Obdukcijski nalaz jasan je u glavnom delu: masivni prostrel pod uglom od 37
stepeni, s desna ulevo i odozdo na gore od 7 cm levo od grudne kosti, pa do
pazune duplje. Tom prilikom razneseno je bar tri rebra, ramena kost i pokidani
glavni krvni sudovi. Izlazna rana je, naravno, velika. Procena obducenata i drugih
strunjaka je da je Dada iskrvarila posle desetak minuta, ali i da je trauma bila
onesposobljavajua. Dodaju i da je nivo alkohola u krvi (1,75 promila) i elucu
(jo nije bio apsorbovan) bio toliki da je produio ivot rtvi. S obzirom na izjavu
Dadinog drugara koji je s njom pio prethodne noi, ta okolnost sa nivoima jo
neapsorbovanog alkohola u elucu i apsorbovanog u krvi zasluivala je veu
panju zbog procene trenutka smrti.
E sad: prilikom obdukcije patolozi-anatomi dr. Branimir Aleksandri i dr. Slobodan
Kovaevi u telu su pronali i strane predmete. Re je o "nekoliko dramlija" (zrna
same; neka su i ispala iz odee) i o "dva filcana epa". Nekada se znao red:
svaki strani predmet bio bi izmeren (po dimenzijama, mikrometrom; na primer
"oivalni predmet sa olovnim punjenjem obloen metalnom legurom sa uzdunim
tragovima" duine i prenika tih-i-tih i mase te-i-te). Kad je o sami re, skupila bi
se svaka dostupna dramlija, to bi se izbrojalo i zapisale bi se dimenzije (n
komada olovnih kuglica prenika n). To je u ovom sluaju veoma vano: patrona
kal. 16 za lovaku puku sa samom br. 2 (prenik 5 mm) sadri tano odreen
broj (sa minimalnim odstupanjem) kuglica; u sluaju "Kruika" oko 40 (provereno
u praksi). Patrone kal. 16 iz "Kruika" imaju za tu vrstu municije iskljuivo jedan
ep od grubog i jevtinog filca dimenzija 17 mm (prenik) X 15 mm (duina), kako
je to s mukom kasnije utvrdio balistiki vetak Vlada Kosti putujui ak u fabriku
u Valjevu, da bi bio sasvim siguran.
PROBLEM "DVA EPA": Ostaje, dakle, nepoznato na ta su doktori Aleksandri i
Kovaevi mislili u svom sudsko-medicinskom nalazu pominjui "dva filcana
epa", iz ega e kasnije izai sva ova konfuzija. Da su bili tada izmerili dimenzije
ta "dva filcana epa", danas bi nam svima bilo lake. Tu se sad treba pozabaviti i

tim filcanim epovima. Naime (videti crte) lovaka patrona izmeu barutnog
punjenja i same ima po pravilu i redom kartonski poklopac, filcani ep i jo
jedan kartonski poklopac. Nekada, dok se znao red, ep je bio od skupog
kompaktnog namaenog belog filca koji se jako teko kida. Odatle u klasinoj
literaturi (M. iri, Z. Jovanovi itd.) uverenje da se filcani ep ne raspada;
tavie, praksa je pokazala da su takvi epovi nalaeni na 2-3 metra posle
prostrela pukom samarom; inae se nalaze na 5-6 metara od mesta opaljenja.
U dananje vreme, meutim, epovi od belog i skupog filca zamenjuju se
epovima od jevtine grube vune smee boje (videti sliku) koji su manje
kompaktni ili to je bolje plastinim kupama koje samu dre na okupu po
ispaljenju i obezbeuju kompaktniji snop. To je sluaj kod austrijskog
"Hirtenberga", "Rotweila", "Trepe" i "Kruika", kao i kod drugih proizvoaa
lovake municije. Ima sad tu jedna razlika: "Trepa" i "Hirtenberg" koriste takav
ep od dva oigledno fabriki razdvojena dela (videti sliku); "Kruik" koristi
iskljuivo jednodelni ep dimenzija 17 X 15 mm (za kalibar 16). U eksperimentu
se pokazalo da se takav jevtini ep od smee vune moe bez napora prstima
razdvojiti na dva dela (videti sliku). To bi znailo da se ne moe iskljuiti okolnost
da se ep iz "Kruikove" patrone od koje je poginula Dada Vujasinovi raspao
sam od sebe u sudaru sa kostima (kojih je bilo na putu: rebra, ramena kost) na
dva dela. Polazna brzina paketa (ep, sama, poklopac) iz puke kalibra 16 je
370 metara u sekundi za tu patronu, ne zaboravimo. Dr Duan Dunji, poznati
sudsko-medicinski vetak, prisea se da je ve imao jedan slian sluaj u svojoj
praksi: pre nekoliko godina je u leu koji je obducirao naiao na takav ep koji se
popreko raspao na dva dela. Ali, on je to uredno zabeleio i tu je razlika.
Balistiki vetak Vlada Kosti u svom inae sjajno i savesno uraenom
vetaenju iz juna 2008. pokuao je sve mogue eksperimente. Pre svega je
utvrdio da je puka TOZ (iz Tule, SSSR) naena na licu mesta ispravna (mnogi
lovci vole dvocevke sa otvorenim orozima, jer su bezbednije). Iako Dadin otac
tvrdi da iz te puke "nikada nije pucano", ing. Kosti je otkrio da je iz leve cevi
ipak bilo pucano ne zna se ni ko ni kada. Pokuao je i sa istovremenim
opaljenjem obe cevi, ne bi li potvrdio teoriju "dva epa"; teko: trzaj je straan i
izazvao bi povrede prstiju, bilo nonih, bilo runih. Svi se vetaci, naime, slau da
je Dada mogla da se ubije pritiskajui okida nonim ili runim prstima ako se
ubila. Da su obducenti izmerili dimenzije "dva epa" i izbrojali zrna same
odmah, ing. Kosti ne bi morao da se mui sa eksperimentima, mada je izvesno
da e oni biti od koristi za balistiku nauku. Ing. Kosti, kad je o "dva epa" re,
polazi od toga da projektil te mase ispaljen iz te puke na toj (veoma maloj)
razdaljini tom brzinom pravi "balistiki kanal" (ranu) kroz koju e nesmetano proi
i ep i eventualno prisutni poklopci bez prepreka. Terminalna balistika je,
meutim, udo: ne moe se iskljuiti mogunost sudara opisanog epa sa
kostima, kojom prilikom bi on promenio smer kretanja i raspao se na dva dela; za
kuglice same priznaje se da znaajno skreu u sudaru sa kostima i guim
tkivom. Ali mi nemamo podatke o dimenzijama "dva epa": da li su nekada bili
jedan ep ili ta? Zato ing. Kosti, suoen sa istim ovim dilemama, veoma
razborito predlae istranom sudiji da opet saslua obducente i jo nekoliko lica.
Naime, "dva filcana epa" i tih "nekoliko dramlija" iz obdukcije dr. Aleksandri

predao je na revers "nepoznatom licu iz GSUP Beograd", iji je potpis na reversu

temeljito neitak; pozitivne identifikacije nema. Beogradska je policija tada, 12.
aprila 1994. taj dokazni materijal progutala, podrignula i nikom nita. U
odgovoru na dopis istranog sudije Neboje ivkovia na tu temu iz marta 2008,
Policijska uprava beogradska nekoliko dana kasnije odgovara da nije dola do
"takvih informacija, jer se na Institutu za sudsku medicinu protokoli uvaju deset
godina", pa da zato oni to nemaju. Taj odgovor je ing. Kosti s pravom nazvao
"nerazumljivim": oni iz GSUP, kao, ne znaju "ko je i da li je uopte preuzeo te
delove", jer da se "protokoli ne uvaju posle deset (10) godina"! Ovde je re o
istrazi koja traje i iva je; kakvih deset (10) godina?
SKANDALOZNA ISTRAGA: Jasno je, dakle, da su i uviaj na licu mesta (onaj
najvaniji!) i kasnije istrane radnje bili aljkavi, ukljuujui tu i obdukciju. Niko se,
na primer, nije bavio ni sa "dva epa"; ni brojem zrna same br. 2 iz tela i sa lica
mesta; ni sa okolnou da je Dada Vujasinovi naena na podu pored fotelje, a
da nema podataka o okrvavljenju poda, mada je fotelja bila veoma natopljena
njenom krvlju, ak toliko da je krv prokapala kroz nju sve do poda. Kako je Dada
dospela na pod posle takve traume? Gde je njena odea iz trenutka smrti? Nema
je, izgubljena, kao i ti epovi. Osim toga, na desnom naslonu fotelje naeni su
tragovi kapajue krvi grupe A, kako je istakla grupa vetaka iz Novog Sada u
kasnijem supervetaenju; Dadina je bila grupa O. Odakle i ija je ta krv? To niko
nije traio.
Osim toga, vetak iz Instituta za bezbednost Dragan Krsti ustvrdie u jednom
trenutku (iz spisa nije jasno kada tano) da je primedba jednog drugog vetaka
da sa puke nisu bili uzeti otisci prstiju neumesna. On kae sledee: "Inae,
veoma je redak sluaj da se na oruju mogu izazvati otisci papilarnih linija
prstiju." Ta je tvrdnja izazvala zgraanje balistikih i kriminalistikih vetaka koje
smo kontaktirali: ta, zar se sa visokopoliranih povrina elika i lakiranih povrina
drvenih delova vatrenog oruja ne mogu izuzeti papilarni otisci? Puka nije bila
obraena na otiske i to je injenica; tavie to je skandal.
S obzirom na sva ova pitanja, sva je prilika da e se nasilna smrt Dade
Vujasinovi rasvetliti tek posle ponovne temeljite istrage od samog poetka.
ak je pitanje da li i tada, jer su originalni podaci i nalazi s lica mesta
nezamenljivi posle sedamnaest godina. Mogla je da se ubije tu se svi slau.
Mogao je i neko da je ubije ali nema dokaza, osim iznesenih pitanja. Stan je bio
zakljuan; da li je u tih 24 sata dok je bila nedostupna nekome otvarala vrata?
Nita od toga mi ne znamo, a sva je prilika da neemo ni saznati. Dotle e nas
zamajavati razni Mladievi "zemljaci", Dragan Paravinja i ostali koji jo ekaju na
red da se istaknu.
UHAPENA GRUPA KOJA JE FINANSIRALA LUKU BOJOVIA
panska policija je na Kanarskim ostrvima otkrila mreu narkodilera i uhapsila 25 ljudi za koje sumnja da su dilovali drogu i
na taj nain finansirali zemunski klan, iji su lanovi optueni

za ubistvo premijera Srbije Zorana inia 2003. godine. Ovu

grupu panska policija dovode u vezu sa Lukom Bojoviem koji
je prema optunici srpskog Specijalnog tuilatva okupio
odbegle lanove zemunskog klana nakon akcije Sablja kojom
je ovaj klan rasturen
Agenti panske nacionalne policije otkrili su tri plantae marihuane u
Las Palmasu i Alikanteu i zaplenili vie od 700 stabljika u staklenicima i
na otvorenom terenu Gran Kanarije.
Jedna od pronaenih plantaa marihuane
Pogledajte video snimak panske policije zabeleen tokom hapenja na
jednoj od plantaa marihuane.
U akciji je zaplenjeno i 840.000 evra, 65 grama kokaina, luksuzni nakit i
satovi, kao i razna dokumenta koja su se nalazila u sefovima dve
banke. Policija je u saoptenju navela da je mrea dilera okupljena oko
ove grupe razvila uspean mehanizam uzgajanja marihuane te su imali
i do dva prinosa godinje.
Policajci su istragom otkrili tri plantae kanabisa sativa . Jedna od njih,
na kojoj je bilo skoro 500 stabljiki, je bila u okvoru viespratne kue
pronaene u Las Palmasu u Grand Kanariji. U nekoliko soba su
pronaeni staklenici sa automatskim sistemom za navodnjavanja,
halogen lampma i klima ureajim koji su stvarali idealne uslove za rast
biljaka i proizvodnju nekoliko useva godinje. Ostale dve plantae
smetene su u ruralnim podrujima ostrva, ali su i pored loijih uslova
imali posaeno oko 200 biljaka.
Ova akcija predstavlja nastavak istrage o poslovanjima srpske mafije
na prostoru panije. Istraivanje policije poelo je u februaru, posle
hapenja Luke Bojovia, Vladimira Milisavljevia, Vladimira Mijanovia i
Neboje Petria.
panija je Bojoviu koga mediji u paniji nazivaju voom paramilitarne
grupe Arkanovi tigrovi bila baza za poslove koje je obavljao sve do
hapenja. Bojovi u samici madridskog zatvora eka ekstradiciju u
Srbiju, gde mu se sudi za vie ubistava i pokuaja likvidacije tokom
2004. godine.
U oktobru ove godine panska policija je na Kanarskim ostrvima, u
zajednikoj akciji sa Upravom kriminalistike policije Srbije, uhapsila
Lukinu suprugu Barbaru Bojovi, kao i Nikolu Bojovia, Lukinog roenog
brata (kasnije ubijenog u Ulici carice Milice u Beogradu). Tada je

uhapeno jo dvadesetak ljudi osumnjienih za dilovanje droge i pranje

novca. Barbara i Nikola puteni su iz pritvora 29. oktobra, posle 20
dana provedenih u pritvoru.
Centar za istraivako novinarstvo Srbije (CINS) i regionalna novinarska
mrea OCCRP su u februaru 2012. godine objavili profil Luke
Bojovia koji sadri preko 50 dokumenta na vie od hiljadu strana, a
koji svedoe o aktivnostima njegove grupe.
Novinari CINS-a i OCCRP-a otkrili su i deo Bojovievih poslovnih
aktivnosti o kojima se do tada nije znalo u javnosti. On je, preko svog
bliskog saradnika Cvetka Simia, ubijenog 2010. u Zagrebu, bio vlasnik
kompanije TAEDA iz Zagreba i kompanije TAEDA GROUP LLC iz
Delavera (of-or zona u Sjedinjenim Amerikim Dravama). Obe
kompanije su imale istoimena predstavnitva u Beogradu. U
beogradskom ogranku hrvatske firme, Luka Bojovi je ak i lino bio
imenovan kao direktor.
ORGANIZOVANI KRIMINAL: GOSPODARI SMRTI I NJIHOVE SLUGE
Najokrutniji profesionalni ubica koji je na slobodi je Sretko
Kalini, kae za Centar za Istraivako novinarstvo NUNS-a
Bora Banjac, nekadanji naelnik UBPOK-a. ef Zemunskog
klana Duan Spasojevi i njegova desna ruka Mile Lukovi Kum
upoznali su sluajno Kalinia u njhovoj rodnoj Medvei, kada
su doli na slavu kod prijatelja, vlasnika pilane. U toj pilani
Kalini je radio kao drvosea; sumnja se da je zavrio osnovnu
kolu
Pie: Vuk Cviji
Ubijanje je zanat. Za komunistikog vakta u Srbiji, profesionalne ubice
su radile za monopoliste: Upravu bezbednosti Jugoslovenske
narodne armije (u argonu KOS zbog naziva kojeg je nosila posle
Drugog svetskog rata Kontraobavetajna sluba) i Resor dravne
bezbednosti MUP-a (argonski Udba, to jest Uprva dravne bezbednosti
kako se nazivala do 1965). Tek kasnije, pred slom reima Slobodana
Miloevia, nestaje monopol: iz Dravne bezbednosti (DB) nastaju
mone mafijake organizacije poput Zemunskog klana, koji, takoe,
regrutuju profesionalne ubice. Iako je od onih prvih profesionalnih
ubica ideoloki svesnih do poslednjeg zemunca Sretka Kalinia,
prolo 50-tak godina, sve njih krase zajednike osobine: instikt
samoodranja, izrazita neobrazovanost, mala inteligencija i velika
svirepost. Bilo je i izuzetaka, koji su se razlikovali od kolega samo po
veoj inteligenciji, koju su koristili da to bolje isplaniraju neko ubistvo.
Svi oni su na neki nain dobijali pomo od drave, tako da se do danas

u Srbiji nije pojavio, ili nije otkriven samostalni serijski profesionalni

ubica.
U slubi drave
Sve je poelo kada je posle Drugog svetskog rata kada je nestalo
ideolokog elana i kada su KOS i DB poeli da regrutuju, umesto
idoloki svesnih pojedinaca, obine kriminalce, koji su za razne
povlastice i uz pruenu obuku, bili spremni da rade prljave poslove.
Deo spiska od ubistva, pre nacionalnih ratova na prostoru bive SFRJ u
kojima je prepoznatljiv rukopis DB se sledei: vlasnik novina
Vaskrsa Srbije, Petar Vlaji, ubijen je 20. maja 1975; politiki emigant
Boro Mamula ubijen je 17. avgusta 1977. u gradu Geri u dravi Ilinoji
(SAD); predsednik SNO za Zapadnu Nemaku, Duan Sedlar ubijen je
16. aprila 1986; u ikagu, 9. marta 1986. godine pronaen je
raskomadani le Borivoja Mania u prtljaniku njegovog automobila, a
istovremeno je i nestao i njegov rukopis o nekim dogaajima iz Drugog
svetskog rata koji do danas nije pronaen
Najsvirepije ubistvo poinjeno je u noi izmeu 18. i 19. maja 1977.
godine u ikagu kada su ubijeni sa 64 uboda Dragia Kaikovi (45) i sa
54 uboda njegova devetogodinja poerka Ivanka Miloevi, kojoj su i
oi bile iskopane.
Poinioci ovih brutalnih profesionalnih ubistava nikada nisu otkriveni,
ali sumnje politike emigracije i tadanje svetske demokratske javnosti,
da iza tih ubistava stoji tajna sluba potvruju dva sluaja. Za ubistvo
Save ubrilovia, saradnika lista Srpska borba 15. decembra 1969. u
vedskoj tamomnja policija je osumnjiila izvesnog Milana op okia.
vedska policija je utvrdila da je osumnjieni sa dokumentima izdatim
u Jugoslavije doao iz Londona. oki je neposredno po ubistvu uao u
avion JAT-a, koji je iao za Beograd, a pilot je odbio zahtev vedske
policije da ponovo sleti. vedska je zatraila izruenje okia, ali na taj
zahtev nikad nije odgovoreno.
Drugi sluaj koji jo direktnije otkriva umeanost DB je pokuaj ubistva
Bore Blagojevia u Francuskoj. Za to je bio osumnjien izvesni Zdravko
Tribi, koji je priznao francuskoj policiji da je saradnik DB, zbog ega je
proteran. Blagojevi je ipak ubijen 8. marta 1975. u Briselu. Ni zajedno
od ovih ubistva nikada nije voena istraga u SFRJ i dravama nastalim
iz nje.
Sluaj Arkan
Pred raspad SFRJ saveznim DB-om rukovodio je Stane Dolanc, koje
razgranao praksu regrutovanja kriminlaca za ubistva. Jedan od

Dolancovih najvanijih reguta, eljko Ranatovi-Arkan, postao je

poznat najiroj javnosti, zahvljujui svojim estradnim sklonostima i
burnim deavanjima dvedesetih godina u koje je bio umean. Tane
Ranatovieve zasluge u obraunima sa neprijateljskom emigracijom
nikada nisu otkrivene, ali se Dolancu pripisuju rei: Jedan Arkan mi
vredi vie nego cela sluba.
Prema jednoj verziji, prvi kontakt izmedu njih dvojice uspostavljen je
preko Ranatovievog oca koji je, kao oficir JNA, od svog prijatelja
Dolanca prosto traio pomo za nestanog sina. Druga verzija kae da
je Ranatovia angaovao jedan poznati pripadnik DB-a preko izvesnog
policijskog inspektora.
Mladen Lojovi, bivi kriminalistiki inspektor, a danas vlasnik privatne
agencije, kae za Centar za Istraivako novinarstvo NUNS-a da je u to
vreme bilo desetak profesionalnih ubica uglavnom iz redova
kriminalaca.
Najpoznatije ime je Arkan. U inostranstvu su krali za sebe, a ubijali za
DB, a po nekad i zbog svojih kriminalnih interesa, objanjava Lojovi.
Bivi potpredsednik Interpola Budimir Babovi istie da se javno
govorilo da je Raantovi bio izvrilac zadataka jugoslovenskog DB u
likvidaciji protivnika komunistikog reima.
On se time javno hvalio i pokazivao pitolje koje je kao pripadnik DB-a
dobijao od bivih visokih funkcionera drave, kae Babovi za Centar
za Istraivako novinarstvo NUNS-a.
Poznat je i sluaj, kada je Arkan u beogradskoj Palati pravde, gde mu se
sudilo zbog klasinog kriminala, pokazao zdravstvenu knjiicu overenu
u saveznom DB-a. Sredinom 1991. Arkan tadanja vlast u Srbiji izvlai
na nain koji do danas nije objanjen iz zatvora u Hrvatskoj komandant
paravojne formacije Srpska dobrovoljaka garda (SDG). Ve sledee,
1992, njegov zamenik je postao Milorad Ulemek Legija organizator
politikih ubistava krajem devedesetih i tokom 2000. godine. O odnosu
Ranjatovia i Ulemeka svedoi za Centar za Istraivako novinarstvo
NUNS-a jedan pripadnik SDG-a koji inzistira na anonimnosti.
Legijina devojka je pokrala neke majice koje su bile za jedinicu, a
Tata (Arkan) je poludeo. Tada je otkrio opalio je amar Legiji, pa su ga
vezali za stub, gde je odstojao dva dana. Tate su se svi plaili, ali su
ga i potovali, kae ovaj sagovornik.
Kao jedan sa liste profesionalnih ubica DB-a spominje se i eljko
Maksimovi Maka, ije e ime postati poznato iroj javnosti tek nakon

ubistva policijskog generala Boka Buhe 2002, od kada se nalazi u

bekstvu. Maksimovi je roen 22. januara 1963. u Beogradu.
Pored Zemunca Sretka Kalinia, Maka je vaio za najopasnijeg, kae
za Centar za Istraivako novinarstvo NUNS-a Bora Banjac, nekadanji
naelnik UBPOK-a.
Sumnje da je Maksimovi sradnik DB-a potiu jo od 1995. On je 17.
marta te godine sa etiri hica iz pitolja ubio policjaca OUP Palilule
Gorana Radulovia. Poslednji hitac ispalio je u glavu ve umirueg
policajca. Samo nekoliko dana je proveo u pritvoru. Ubistvo
dvadesetdevetogodinjeg policajca okvalifikovano je kao nuna
odbrana.
Profesionalne ubice se devedesetih godina u Srbiji regrutuju se iz
redova kriminalaca nabijenih kvazi patriotizmom. Svi oni su bili po
nekim interesnim kriminalnim grupama vezanim za drogu, reket i
krau automobila. Pravljenje organizovanih kriminalnih grupa poinje
sa ratovima u bivoj SFRJ. Profesionalne ubice prvu obuku dobijaju na
ratitima, a birani su meu onima sa krivinim dosijeima. Policajci su se
posle 1990. plaili nekih ljudi iz kriminalne sredina. Taj strah je naalost
trajalo do ubistva Zorana inia, zakljuuje Lojovi.
Policajci privatnici
Devedesete godina dvadesetog veka u Srbiji nisu bile dobre ni za
profesionalne ubice: pojavili mnogi poluprofesionalci i amateri. Ipak,
kada pitate iskusne i dokazane policajce, kakvi su Bora Banjac, Mile
Novakovi i Gvozden Gagi, ko se izdvaja, odgovorie vam Voja
Amerikanac.
Vojislav Raievi, nazvan Voja Amerikanac, pojavio se iznenada, kao
to je i nestao. Prema nekim informacijama on je zavrio neke vojne
obuke u SAD-u, odakle je doao u Srbiju. Osnovano se sumnja, ali
nikad nije dokazano da je tokom burnih devedesetih lino poinio oko
20 ubistva na vrelom beogradskom asfaltu. Zbog ovih nedokazanih
sumnji nije u redu spominjati rtve, a neki naruioci su sigurno bili u
dravnim slubama.
Voja Amerikanac nije mogao da poini tolika i takva ubistva bez
murenja i podrke pojedinih ljudi iz policije i DB-a, kae Mile
Novakovi.
Bora Banjac napominje da Raievi nije ubijao samo po zadatku, ve je
mogao da ubije oveka, zato to ga je popreko pogledao.

Raievi je 1997. nestao, a sumnja se da su ga neki od naruioca

zauvek sklonili, kada mu je istekao rok upotrebe. Njegovo telo do
danas nije pronaeno.
Spisak profesionalnih ubistava iz devedesetih, koji je do danas ostao
nerazjanjen, veoma je dug. Osim vodeih pripadnika podzemlja
ubijani su ljudi iz vlasti, kao, na primer, tadanji prvi policajac Srbije,
Radovan Stojii Bada, i savezni ministar vojske Predrag Bulatovi.
Koliko su devedesete bile neobine i za profesionalne ubice svedoi i
ubistvo Gorana Marjanovia Goksija Bombaa 1995. u restoranu
Olimp na Zvezdari, kada je ubijena i njegova devojka Jelena orevi.
Kao naruilac ubistva osumnjien je Sreten Joci Joca Amsterdam, koji
se sumnjii i kao neposredni poinilac mnogih ubistava, ne samo u
Srbiji, ve irom Evrope. Ipak, prema navodima tuilatva i policije Joci
je za ubistvo Marjanovia angaovao dva policajca Bojana
Milosavljevia i Miodraga Prodanovia, koji su jo tokom devedestih bili
pravosnano osueni. Protiv Jocia se i dalje vodi postupak, a on se
nalazi na slobodi posle davanja jemstva od 300.000 evra.
Kao neposredni ubica eljka Ranatovia Arkana 15 januara 2000.
godine, kako je sud utvrdio, bio je angaovan policajac Dobroslav
Gavri, a jedan od sauesnika je bio takoe policjac Dejan Pituli.
Prema nedokazanoj tvrdnji ubistvo Ranatovia plaeno je etiri
miliona nemakih maraka, ali suma verovatnije znatno manja
nekoliko stotina hiljada maraka. Gavri, koga su pojedinci zvali i Talini
Tom jer je jednim pitoljem osim Ranatovia ubio i dvojcu njegovih
prijatelja koji su bili sa njim Milorada Mandia i Dragana Garia, sada
je u bekstvu.
Komandant (Arkan) ranije nikada ne bi dozvolio da mu neko prie kao
to je to uradio Gavri. Opustio se od kada je poeo da ivi sa Cecom
(pevaica Svetlana Ranatovi) i prestao je da vodi rauna o takvim
stvarima objanjava sporu reakciju Ranatovia sagovornik iz SDG-a.
Politika ubistva
Jo u prvoj polovini vladavine Slobodna Miloevia bilo je profesionalnih
ubistva koja nisu bila u interesu drave ve kriminalnih grupa, ali su
injena u dravni blagoslov. Ipak, na samom kraju svoje vladavine
Miloevi je pokazao i najbrutalnije lice. Tada je nestalo i najmnjeg trag
razlike izmeu kriminalaca i dravnih agenata.
Najvia sudska instanca u Srbiji Vrhovni sud konano je utvrdio da je
Miloevi nareivao ubistva politikih protivnika. Prvo je 3. oktobra
1999. na Ibarskoj magistrali u ataru sela Petka pokuano ubistvo lidera

SPO Vuka Drakovia, kada su ubijena etiri lana njegove stranke.

Sledee godine, 15. juna pokuano je ubistvo Drakovia u njegovom
stanu u Budvi, neto kasnije 25. avgusta otet je i ubijen Ivan Stamboli.
Ova ubistva su, kako je sud utvrdio, poinjena po direktnoj
Miloevievoj naredbi.
Za ove politike likvidacije karakteristino je da su ih organizovao i
izvrio komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO), specijalne
formacije DB-a, Miloradu Ulemeku Legija i pet njenih pripadnika: Duan
Marii, Nenad Bujoevi, Leonid Milivojevi, Nenad Ili i Branko
Berek.
Sva petorica, prema psiholokom nalazu posle hapenja, delili su
starah od Legije, ali su mu se istovremeno i divili; svi su prva ubilaka
iskustva stekli jo u ranoj mladosti u ratovima u bivoj Jugoslaviji. Iako
jedan od njih Bujoevi zbog emocionalne nezrelosti nije sluio
vojsku, bez problema je postao kapetan JSO-a.
Ovim zloinima perthodilo je ubistvo Slavka uruvije, vlasnika
Dnevnog telegrafa na Uskrs 11. aprila 1999. Odmah posle 5. oktobra
objavljen je dosije uran iz koga se jasno vidi da je DB dao logistiku
podrku za ubistvo novinara. uruviju izgleda nisu ubili pripadnici JSOa, koji su tada bili zauzeti ratovanjem, ve izvesni Luka Pejovi, sa
dosijeom narkodilera, koji je ubijen ubrzo posle objavljivanja dosijea
uran 10. decembra 2000
I pored sve brutalnosti, ovi zloini su izvedeni traljavo, u smislu da su
ostavljeni brojni dokazi ko stoji iz njih. Na primer, odmah posle ubistva
na Ibarskoj magistrali Ekspertski tim SPO utvrdio je da kamion, kojim je
iscenirana nesrea pripada DB-u. To je utvreno zahvaljui naenoj
registarskoj tablici, i raunu o popravci kamiona u vulkanizerskoj radnji
u blizini baze JSO u Lipovakoj umi.
Pored svih brojnih dokaza samo je postupak za ubistvo Stambolia i
atentata na Drakovia u Budvi, pravno okonan, to potvruje da su
strukture tajnih slubi i posle petoktobarskih promena titile svoje
pripadnike.
Industrija smrti i njen predradnik
Istovremeno sa ovim politikim ubistvima, Zemunski klan je, uz
logistiku pomo JSO-a i DB-a, likvidirao svakog za koga bi
neprikosnoveni ef ove mafijake grupe Duan Spasojevi, pretpostavio
da predstavlja opasnost za klan. To je trajalo do ubistva premijera
Zorana inia.

Za ubistva Zorana Uskokovia Skoleta, Zorana Davidovia ande,

Jovana Guzijana Cunera i drugih, Zemunci su imali logistiku pomo
drave. Milorad Bracanovi, obavetajni oficir u JSO-u, koji je kasnije
postavljen za naelnika slube za tajno praenje i prislukivanje u DBu, javljao je Spasojeviu javljao gde se nalaze rtve. Svim ovim
rtvama su prislukivali telefonske razgovore, potvruje za Centar za
Istraivako novinarstvo NUNS-a bivi pripadnik DB-a koji inzistira na
anonimnosti.
Glavni ubica iz redova Zemunskog klana do 2002. bio je Sretko Kalini,
jer je tada doiveo saobraajnu nesreu, pa je morao da pauzira.
Najokrutniji profesionalni ubica koji je na slobodi je Sretko Kalini.
Njegov identitet je otkriven tek posle ubistva Zorana inia. On je
prvi pravi profesionalni ubica. Duan Spasojevi i Mile Lukovi Kum su
ga pronali u Medvei, objanjava Bora Banjac.
Prema njegovim kao i reima Mileta Novakovia, Spasojevi i Lukovi
su Kalinia sreli sluajno u njhovoj rodnoj Medvei, kada su doli na
slavu kod prijatelja, vlasnika pilane. U toj pilani Kalini je radio kao
drvosea. Ubilako iskustvo stekao je u Hrvatskoj i Bosni tokom ratova;
Kalini je roen 25. februara 1974. godine u Zadru. Novakovi istie da
je bio idealan profesionalni ubica, jer za njega niko nije znao, a pri
susretima sa kolegama iz klana bio je utljiv i povuen.
Mislim da nije zavrio ni osnovnu kolu. Spasojeviu i Lukoviu je
priao o ratu, tako da su oni shvatili ko je on i poeli su da ga obrauju
da radi za njih. Odveli su ga prvo za Beograd, a kasnije su ga prebacili
u Novi Sad iz koga je dolazio samo na zadatak. Pronali su mu i
devojku kojom se kasnije oenio i sa kojom je iveo u Novom Sadu.
Vodili su ga na putovanja u Montekarlo. Na fotografijama sa tog
putovanja vidi se njegovo oduevljeno lice, kao da je dete. Zbog svega
toga im je bio zahvalan i bio je spreman da umre za Spasojevia i
Lukovia, objanjava Novakovi i istie da je Kaliniev identitet
otkriven zahvaljujui saobraajnoj nesrei koju je doiveo.
Svedok saradnik, Ljubia Buha ume, se setio da se neki Beli leio
posle saobraajne nesree u bolnici na Beanijskoj kosi. Zahvaljujui
bolnikom kartonu otkriven je Kliniev identitet. On je nije odlazio na
zajednike proslave, niti se druio sa ostalim zemuncima, tako da se o
njemu malo zna, kae Novakovi.
Kalinieva okrutnost se ispoljila i na rtvama otmica koje je inio
zemunski klan. Prema svedoenjima svedoka saradnika, Spasojevi je
morao da intervenie da bi sklonio Kalinia od rtva kako bi one ostale
u ivotu. Linost Kalinia moda najvie otkriva svedok saradnik Dejan

Milenkovi Bagzi u svom svedoenju na Specijalnom sudu u procesu

protiv Zemunskog klana
Kalini je pao u depresiju, kada on i Legija nisu uspeli da ubiju
umeta. Ba je bio neraspoloen, svedoio je Milenkovi. On je
opisao, kako je Kalini ubio jednog Albanca iz ista mira. Prema
Milenkovievim reima Kalini je nesrenom oveku prvo traio linu
kartu, a zatim ga je ubio krampom, da bi potom raskomadano telo
zakopao u umi.
Kalini kao ni ostale profesionalne ubice nikada nije uhapen i u
bekstvu je od ubistva premijera inia. Nekadanji policajac
Novakovi sumnja da e ikada biti uhapen.
On moe da ivi kao divlji ovek, bez struje i vode. Verovatno se krije
u nekoj zabiti, u umi, na planini i teko da e biti uhvaen. ak i ako
bude otkriven, takvi se teko ivi predaju, kae Novakovi.
Naslednici
Sa profesionalnim ubistvima nastavljeno je i posle unitavnja
zemunskog klana, to potvruje i ubistvo Branka Bulatovia,
generalnog sekretara Fudbalskog saveza Jugoslavije. On je ubijen 27.
marta 2004. u strogom centru Beograda ispred kancelarije u 10 sati
ujutru. Ubica ije su crte lica svedoci opisali policijskim crtaima, mirno
se udaljio sa mesta ubistva podzemnim prolazom kod Terazija. Na
alost, slini primeri potvruju da postoje mnogi naslednici zemunskog
klana.
Ubistvo svedoka saradnika Zorana Vukojevia Vuka 3. juna 2006,
potvruje da su ostaci zemunskog klana jo uvek aktivni. Njihovu
umeanost potvruje i telo jednog od njih Zorana Povia, koje su
njegove kolege posle ubistva Vukojevia ostavili ispred bolnice.
Pretpostavlja se da je u rvanju sa Vukojeviem Povi ubijen. Vukojevi
je ubijen posle stranog muenja, to svedoi da ni ostali pripadnici
klana nisu zaostajali za Kaliniem.
Profesionalnih ubica sada ima meu ostacima zemunskog klana, ali se
pominje i takozvani bosnaski lobi za koga kau da upravlja
podzemljem. Javljaju se i neki novi likovi koji ubijaju zbog podelele
zarade od droge, kao i zbog podele teritorije gde se droga prodaje.
Neke ubice su na sintetikim drogama, na bazi anfetamina, ili kokainu.
esto imaju psihopatoloke poremeaje i pre nego to ponu da
ubijaju. Krakterie ih to, to se ne obaziru na policiju, kae nekadanji
inspector Lojovi.

Kod nas nikada pred sud nije izveden pravi profesionalni ubica, koji je
ubio vie rtava, a nije bio vezan za njih, kao ni za naruioce. Ima vie
dokaza da su profesionalne ubice sastavni deo kriminalnih klanova, ili
su angaovani samo za pojedinana ubistva, kae za Centar za
Istraivako novinarstvo NUNS-a, policajac Gvozden Gagi.
Iz ovih primera se moe zakljuiti da su profesionalne ubice u Srbiji
ranije regrutovane u dravne slube, a kasnije su ih regrutovale
kriminalne organizacije, koje je stvorila i negovali KOS i DB. Njihov
psiholoki profil moe biti samo povran, jer ni jedan od njih nije
uhvaen, ili nije meu ivima.
DOSIJE ARI
Poslove narko bosa Darka aria Centar za istraivako
novinarstvo Srbije poeo je da istrauje jo poetkom 2010.
godine, u vreme kada je bio poznat malom broju ljudi. U
saradnji sa Organized Crime and Corruption Reporting Project
(OCCRP), CINS je tokom poslednje etiri godine stvorio bogatu
arhivu tekstova i dokumenata u Projektu ari, te razotkrio
naine na koji je ariev klan dopremao drogu u Evropu iz
Latinske Amerike i prao novac u Srbiji, njegovo uee u
privatizacijama dravnih firmi, kao i neke od njegovih najbliih
saradnika, poslovne partnere i politike veze
Pripremila: Milica Stojanovi
Podseamo na neka naa istraivanja o poslovima Darka aria i
njegovih bliskih saradnika u protekle etiri godine:
ARII SU BILI VLASNICI KLUBA U CENTRALI SPS
Objavljeno: 22. novembra 2012.
Sinopsis: Postoje mnoge indicije da su Darko ari i Duko ari su
bili vlasnici popularnog nonog kluba Vanilla, smetenog u seditu
Socijalistike partije Srbije, u centru Beograda. Poslovanje kluba nije
postalo predmet istrage ak ni poto su menader Vanille i jo jedan
zaposleni uhvaeni sa 20 kilograma heriona u garai brae
ari. Duko ari, svedoei pred sudom 2007. godine, decidirano je
rekao da je on vlasnik kluba.
Glavne uloge: Darko i Duko ari, Aleksandar Nikaevi, Zoran
Anelkovi, Sreko irovi, Velibor Vrane, Dejan Despotovi

"Uvek je bio u drutvu ozbiljnih, legalnih igraa. Ne u drutvu

kriminalaca. Oko njega nije bilo elavih likova sa oiljcima. Samo
brendirana elita".
(Aleksandar Nikaevi, bivi studentski lider, generalni sekretar
AMSS, o Duku ariu)
"ari se pojavio i Vanilla se pojavila posle dve godine, kad ja vie tamo
(zgrada stranke) nisam ni ulazio".
(Zoran Anelkovi Baki, dugogodinji visoki funkcioner SPS-a)
U EKSKLUZIVNOM INTERVJUU ZA CINS SEDAM DANA PRED
HAPENJE, BIZNISMEN OPI TVRDI DA JE NEVIN
Objavljeno: 29. aprila 2011.
Sinopsis: Jedan od arievih bliskih saradnika, javnosti nepoznat pre
istraivanja CINS-a, Zoran opi, otkrio je detalje nekoliko sumnjivih
privatizacija, ali i nain rada i ponaanja samog aria. opi priznaje
da je ariu prodao kompaniju Mitrosrem, ali dodaje da nije on taj koji
treba da brine o tome da li je kupac narko diler ili ne.
Prvi put na javnoj sceni: Zoran opi
"Ako ja znam da on na raunu ima 25 ili 29 miliona evra od WAZ-a, od
prodate tampe, (da li sam ja) trebao njega da pitam: Izvini drue, a
da ti ne radi drogu? Ma boli me () ta radi. Meni je bitno da on hoe
da kupi i znam da ima pare, razumete".
Iz razgovora okrivljenog Darka aria i okrivljenog Zorana opia sledi
da okrivljeni ari pita okrivljenog opia kada e ii u banku za ono,
a opi u nastavku razgovora navodi da e rezervisati mesto na
splavu H2O za predsednikaBanke Intesa
(Deo optunice Specijalnog tuilatva iz marta 2011.)
RODOLJUB RADULOVI: MISTERIOZNI EF NARKO KARTELA
Objavljivano: 26. maja 2012.
Sinopsis: Na vrhu arievog narko-kartela, sudei prema podacima
bezbednosnih slubi nekoliko razliitih zemalja sveta, nalazio se
misteriozni brodovlasniki magnat sa Balkana koji je do skora mirno
iveo u Beogradu, igrao tenis, druio se i poslovao sa ovdanjom
poslovnom elitom.
Glavne uloge: Darko ari, Bogdan Rodi, Andrija Krlovi, Zoran

opi, Jasna Radulovi, Aleksandar Taflevi, Milan Zukanovi..

Prvi put na javnoj sceni: Rodoljub Radulovi
Mesto: Rusija, SAD, Kajmanska ostrva, Ujedinjeni Arapski Emirati.
"Iz dokumentacije se takoe vidi da su ari i Radulovi sakrivali kokain
na brodovima koji su prevozili legalan teret, upakovan kao da je
cement ili eer".
"Federalni sudija u ijoj je nadlenosti bio predmet na sudu na
Menhetnu, doneo je 2003. godine presudu kojom je naloio Raduloviu
da isplati 1,9 miliona dolara zbog prevare. U tom trenutku Radulovi se
ve vratio u Beograd, gde je pokretao nove firme i pronalazio druge
partnere".
"Do trenutka kada je napustio Ameriku, Radulovi je ve imao dugove
vee od 15 miliona dolara, a amerika Komisija za hartije od vrednosti
je pokretnula istragu protiv njega".
RADULOVI SE VRAA KUI I POKREE POSAO
Objavljeno: 27. maja 2012.
Sinopsis: Rodoljub Radulovi uvek je lako sticao prijatelje, partnere
i novac. Poslovnu reputaciju izgradio je kroz kompanije koje je osnovao
u Rusiji, Austriji, Sjedinjenim Amerikim Dravama i drugde, a na
Balkan se vratio 2002. godine spreman da se baci na posao
Glavne uloge: Darko ari, Rodoljub Radulovi, Maksut atovi, Milan
Zukanovi, Milomir Joksimovi, Bogdan Rodi, Slavko Despot, Andrija
Krlovi, Dragan Dudi, Ana Nikoli...
"Istraivai i tuioci u Grkoj, Junoj Americi i Velikoj Britaniji sumnjie
Radulovia i odbeglog krijumara narkotika Darka aria da su voe
rasprostranjenog i unosnog kokainskog kartela, pokazuje
dokumentacija do koje su doli OCCRP iCINS".
"Mi smo se svi znali mnogo ranije pre nego to smo napravili firmu.
Onda, mi smo se svi zbliili tu (naKolingu) igrajui tenis. Radulovi se
ve bavio tim poslom, ako niste znali, dovodio Amerikance ovde da
snimaju, pre 90ih godina, pre ratova, u bivoj Jugoslaviji".
(Maksut Maksa atovi, filmski producent, vlasnik Komune)

"On mi je objanjavao kako se one (banane, prim. aut) beru i kreu na

put zelene, da bi u toku puta sazrele".
(Maksut Maksa atovi)
BIZNISMEN RODI POVEZAN SA ARIEVIM ADVOKATOM I
RADULOVIEM
Objavljeno: 28. maja 2012.
Sinopsis: Ugledni srpski biznismen Bogdan Rodi poetkom 2010.
godine poslovno je saraivao sa Andrijom Krloviem, uhapenim
advokatom Darka aria. Dokumentacija CINS-a i OCCRP-a otkriva
poslovne odnose Krlovia i Rodia, kao njihovu vezu sa novcem narko
bosa.
Glavne uloge: Darko ari, Rodoljub Radulovi, Bogdan Rodi, Andrija
Krlovi, Zoran opi...
Mesto:Panevo
"Dok je tuilatvo zatvaralo krug oko narko-bosa Darka aria i
njegovog advokata Andrije Krlovia poetkom 2010. godine,
kompaniju koju je koristio za pranje novca zaraenog na narkoticima
kao i zgradu vrednu vie od milion evra, Krlovi je preneo na uglednog
srpskog biznismena Bogdana Rodia".
"Poslovno partnerstvo ova dva biznismena postoji i u zajednikom
vlasnitvu nad kompanijomZnak Invest u Panevu, koja ima
nepokretnosti u vrednosti od 1.2 miliona evra, pokazuje dokumentacija
koju poseduju OCCRP i CINS".
OPTUNICA PROTIV RADULOVIA: VERC DVE TONE KOKAINA
SAKRIVENOG U SOJI
Objavljeno: 13. decembar 2012.
Sinopsis: est meseci nakon to je CINS/OCCRP objavio serijal
tekstova o Rodoljubu Raduloviu, u kojima je objasnio njegovu ulogu
u kriminalnoj organizaciji, Tuilatvo za organizovani kriminal podiglo je
optunicu protiv njega. Zajedno sa ariem, Radulovi je optuen u
oktobru 2012. godine za uee u vercu blizu dve tone kokaina.
Optunica opisuje kako je kokain nabavljan i pakovan u Junoj Americi,
te kako je prekookeanski brod Verti, uprkos policijskim pretresima i
prislukivanim komunikacijama zaverenika, uspeno dovezao drogu
prikrivenu tovarom soje do obala panije 2009. godine.

Glavne uloge: Darko ari, Rodoljub Radulovi, Anastazije Martini,

Drako Vukovi, Dragan Dudi Fric, Boris Laban, Nenad Novakovi,
Vasa Janii...
"Saradnici su, meutim, bespomono plutali nezgodnim uem Rio de
la Plate uzalud pokuavajui da pokrenu motor svog gumenog amca
koji se u sred vonje naprasno pokvario. Posada nekog drugog amca
bi moda pozvala obalsku strau, ili luku kapetaniju da ih izbavi. U
ovom amcu je, meutim, bilo 1.825 kilograma kokaina u
vodonepropusnim torbama".
"Ipak ih je, posle vie sati, pronaao. Vezali su amac za svoj i odvukli
ga do obale. Tu su urno stali da pretovaraju kokain u automobile. U toj
urbi, negde su zaturili jednu torbu sa trideset kilograma kokaina".
"A tamo, argentinska policija je upala na brod dok je bio u luci San
Lorenco. Pretresla ga je do poslednjeg rafa i konopca. Nita nisu
pronali jer su pretresli pogrean brod. Upali su na Golden, a droga je
bezbedno isplovila ka obalama panije na Vertiju".
DAI BIO UPOZOREN NA KONTAKTE TONEVA SA MAFIJOM
Objavljeno: 1. jula 2013.
Sinopsis: Savetnik za nacionalnu bezbednost premijera Srbije Ivice
Daia, Ivica Tonev, se, prema izvetaju BIA-e, 2009. godine sastao i
sa Rodoljubom Raduloviem, koji je zajedno sa ariem optuen za
meunarodnu trgovinu kokainom iz June Amerike u Evropu.
Glavne uloge: Darko ari, Rodoljub Radulovi, Ivica Dai, Ivica
Tonev
Mesto: Beograd
"Policijski izvori su nam potvrdili postojanje video snimka i rekli da je
deo ire istrage veza arieve grupe sa politiarima, koju predvodi
Tuilatvo za borbu protiv organizovanog kriminala".
"Sastanku su prisustvovali i Raduloviev sin ore i italijanski
biznismen po imenu Andrea Bartolaci. U izvetaju se navodi da su
razgovarali o realizaciji izvesnog poslovnog aranmana u vrednosti od
oko 2 miliona evra na podruju optine Surdulica Tonevljevog
rodnog grada".
"Ja u se videti sa svakim ko eli da investira u Srbiju, sa svakim".

(Ivica Tonev, savetnik premijera)

"Obavetajni izvetaj pokazuje da su se Tonev i Radulovi sastali
aprila 2009, u vreme kada se brodom prevozila soja obogaena
drogom".
ARIEVI POSLOVI SA MEDIJIMA
Objavljeno: 27. oktobra 2011.
Sinopsis: Konglomeratu imovine porodice ari od 2006. do 2009.
godine pridruilo se i nekoliko tampanih medija, kao i firma koja se
bavi distribucijom tampe. Tako se na srpskom medijskom nebu
2009. godine pojavio magazine Code, koji je prestao da izlazi ubrzo po
poetku hapenja pripadnika arieve grupe, posle svega 15 brojeva.
Glavne uloge: Darko i Duko ari, Svetlana ari, Jelena Jankovi,
Vanja Buli, Naike Bokan, Jovica Lonar
Mesto: Beograd, Podgorica, Pljevlja
"Domaice urke bile su manekenka Svetlana ari, osnivaica i
veinska vlasnica lista sa 60 odsto udela i glavna urednica Jelena
Jankovi, biva manekenka. Tada je Svetlana ari bila nepoznate iroj
javnosti u Srbiji, ali za nju e se ubrzo uti".
"Da znam e je ari nikada ne bih rekao".
(Filip Vukovi, gradonaelnik Pljevalja)
"Moj brat, Darko, mi je traio paso na par dana i kasnije mi je
saopteno da mi je uplaeno na raun u Austriji 29 miliona evra od
prodaje beogradske firme tampa nemakoj dravnoj firmi WAZ. Eto, to
sam upoznat oko te firme".
(Duko ari na suenju 2011. godine)
RADNICI ARIEVE AGENCIJE NAORUANI
Objavljeno: 17. marta 2010.
Sinopsis: MUP Srbije je tokom 2006. i 2007.godine izdao dozvole za
nabavku i noenje 8 pitolja agenciji za fiziko-tehniko
obezbedjenje Total Security System, kojom upravlja Marko ari.
Firma je osnovana u Pljevljima, a sedite firme je premeteno u stan u
Bulevaru Arsenija arnojevia u junu 2007. godine. Prema istraivanju
Centra za istraivako novinarstvo Srbije, ovaj stan je registrovan
na Duka aria, Darkovog roenog brata.

Glavne uloge: Darko ari, Duko ari, Marko ari...

Mesto: Beograd
"Prema informacijama koje smo dobili od MUP-a, agenciji Total Security
System su izdate dozvole za nabavku i noenje oruja u dva navrata,
27. marta 2006. godine i 19. septembra 2007. godine, a oba puta je
agenciji dozvoljeno da se naorua sa po etiri pitolja".
CINS: PREKO 2.500 STRANA DOKUMENATA O LEGIJI
Centar za istraivako novinarstvo Srbije (CINS), u saradnji sa
regionalnom novinarskom mreom Organized Crime and
Corruption Reporting Project (OCCRP), objavljuje onlajn bazu
dokumenata Milorada Ulemeka, poznatog kao Legija. Baza
sadri preko 70 dokumenata na vie od dve i po hiljade strana
o Legiji i njegovim saradnicima ukljuujui sudske spise,
krivine prijave, dokumentaciju o kompanijama i imovini
steenoj kriminalnim aktivnostima
Pie: Dragana Peo
Bivi komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) i voa
Zemunskog klana Milorad Ulemek zvani Legija osuen je za neka od
najteih krivinih dela. Na najviu kaznu zatvora od 40 godina Legija je
osuen etiri puta: za zloinako udruivanje (organizovanje kriminalne
grupe), ubistvo premijera Zorana inia, ubistvo politiara Ivana
Stambolia, pokuaj ubistva Vuka Drakovia. Suenje pripadnicima
JSO za oruanu pobunu 2001. godine je jo u toku.
To, meutim, nisu jedini sudski postupci voeni protiv njega. CINS
otkriva da je Legija imao probleme sa zakonom jo od sredine 90-ih to
ga nije spreilo da se probija kroz dravnu slubu.
Uhapsili pogrenog Ulemeka
Marta 1994. Legija je neprilagoenom brzinom vozio dip Micubii
Pajero na putu Ni Bela Palanka i tako prouzrokovao saobraajnu
nezgodu u kojoj je bilo tee povreenih. Postupak se od decembra
1996. kada je podignuta optunica vodio pred tadanjim Optinskim
sudom u Niu, ali je Legija bio nedostupan sudskim organima.
Dok se u Niu jo vodila istraga protiv Legije, poetkom juna 1996. on
je bio primljen u radni odnos u Resoru dravne bezbednosti MUP-a
kada je doneto reenje na ime Milorad Lukovi, prezime njegove bive

supruge koje je takoe koristio.

Za njim je zatim bila raspisana poternica januara 2000. godine u Niu,
povodom optunice za saobraajnu nezgodu. S obzirom da tada
dravni organi nisu mogli da ga pronau iako je radio u policiji, suenje
je nastavljeno u njegovom odsustvu nakon ega je bio osuen na est
meseci zatvora.
Krajem marta 2003. godine, po poternici za Legijom bio je uhapen
Mihajlo Ulemek iz Stare Pazove i zadran u pritvoru. Nakon to je
Mihajlo u pritvoru proveo najmanje osam dana, policija iz Nia je pitala
sud ta da rade sa njim jer je u predmetu i naredbi grekom
naznaeno ime traenog lica kao Ulemek Milorad, navodi se u
sudskim spisima.
Viski i hevi-metal
Ulemek je takoe bio optuen za paljenje diskoteke Tvrava u Kuli.
Naime, on je 3. maja 2001. godine oko 23 asa svratio u lokal gde je
pio viski. Oko 4 sata ujutru, nakon to je veina gostiju napustila
diskoteku, Legija je pucao iz pitolja u dva televizora, a zatim od
konobara zahtevao da puta kaste koje je on doneo na kojima je bila
hevi-metal muzika.
Njegov kolegaiz JSO a Dejan Ivkovi, sa kojim je to vee pio, razbijao
je flae i muzike ureaje. Usled toga, pojavila se vatra u kojoj je ubrzo
nestala cela diskoteka, a procenjena materijalna teta je prelazila 4
miliona dinara prema dokumentima istrage.
Legija je priznao da je ispalio 5-6 hitaca, a kada je nastao poar u
diskoteci, pokuao je, ali nije uspeo da nae aparat za gaenje poara,
navodi se u optunici tadanjeg Optinskog javnog tuilatva u Kuli.
Zvezdan Jovanovi, lan JSO-a koji je po nalogu Legije snajperom
upucao premijera, takoe je, prema CINS-ovom istraivanju, imao
krivinu prolost. Jovanovi je 1986. godine pred sudom u Niu bio
osuen na 10 meseci zatvora zbog teke krae.
Duan Spasojevi: 41 krivina prijava i donacija zemunskom Domu
zdravlja
Bliski Legijin saradnik bio je pokojni Duan Spasojevi, lider Zemunskog
klana, ubijen prilikom pokuaja hapenja u aprilu 2003. zajedno sa
pokojnim saradnikom Miletom Lukoviem.
Prema evidenciji MUP-a, koju CINS poseduje, samo protiv Spasojevia
od 1993. do 2001. godine bila je podneta ukupno 41 krivina prijava od

kojih se veina odnosi na teke krae, razbojnitva, prevare. Meutim,

mnoge od tih prijava nisu imale sudski epilog. Prema svedoenju
Duana Krsmanovia, jednog od lanova Zemunskog klana koji je u
zatvoru, Spasojevi je imao dobre veze u policiji, a u jednom sluaju je
pomogao i samom Krsmanoviu da izae iz zatvora.
Spasojevi je u vidu donacije pomogao i zdravstvenu ustanovu u svom
komiluku. U martu 2002. godine on je ugovorom o poklonu donirao
Dom zdravlja Zemun koji se nalazi nedaleko od mesta gde je nekada
bila njegova vila u ilerovoj. Pomenuti ugovor potpisali su Duan
Spasojevi i Danica Salaki, direktor Doma zdravlja, a CINS objavljuje
ovaj dokument u onlajn profilu.
Usled slabog materijalnog poloaja zdravstvenih ustanova, a u optem
interesu svih graana, poklonodavac e u svom troku izvriti kreenje
fasade zgrade Doma zdravlja Zemun (ulica Rade Konara), postavie
ogradu izmeu trotoara i dvorita (ulica ilerova), strana ulaza u Deji
dispanzer, stoji u ugovoru o poklonu u kojem nije navedena vrednost
radova na objektu koje je finansirao Spasojevi.
Milioni od otmica
Klan kojim su Ulemek i Spasojevi rukovodili jedan je od najveih
kriminalnih organizacija na ovim prostorima koja se bavila gotovo svim
oblicima kriminalinh aktivnosti. lanovima grupe je sueno za vie
ubistava, otmica, reketiranja, pokuaje ubistava, a samo na osnovu
otmica klan je pribavio milione evra.
U periodu od 2000. do 2003. kada su otmice vrene, klan je zaradio
vie od 20 miliona evra, navodi se u sudskim spisima. Legija je, prema
svedoenjima Dejana Milenkovia Bagzija, za sebe uzimao gotovo
polovinu novca od otmica.
Prema podacima iz optunice protiv Aleksandra Simovia za ubistvo
svedoka saradnika Zorana Vukojevia, pojedini svedoci i lanovi klana
su naveli da je razlog ubistva to to je Simovi znao da se kod
Vukojevia nalazi etiri miliona evra koje je zakopao u nekom vrtu.
Meutim, istraga nadlenih organa je rezultirala trajnim oduzimanjem
samo placa u ilerovoj, koji je oduzet od Spasojevieve i Lukovieve
udovice, i dela Legijine kue u Beogradu steene kriminalnim
aktivnostima, dok se ostalom novcu ili imovini u koju je taj novac
mogao biti ulagan, izgubio trag.
*****

CINS je jue objavio detalje o ofor kompaniji koju je osnovao Legija, a

koja nije bila poznata domaim istranim organima. Tekst moete
proitati u novom izdanju nedeljnika NIN od 13.06.2013. i na naem
sajtu.
Kompletnu bazu podataka Milorada Ulemeka Legije pogledajte ovde.
Ostale prie i onlajn profile iz ovog projekta pogledajte ovde.
POSLOVI ANTONA STANAJA U SRBIJI NIKADA NISU ISTRAENI
Kriminalana grupa Antona Stanaja, koji je u petak ubijen u
Sudanu, uspela je da u privatizaciji u Srbiji kupi vie preduzea
nego ariev narko kartel. Pri tome su partnerstva sklapali sa
uticajnim biznismenima i politiarima. Srpsko tuilatvo nikada
nije istrailo ove poslove
Piu: Bojana Jovanovi, Stevan Dojinovi
Specijalni sud u Beogradu osudio je Antona Stanaja u maju 2011. godine na 6 i
po godina zatvora i novanu kaznu 100.000 evra jer se kao ef kriminalne grupe
bavio meunarodnim vercom cigareta. Stanaj, Crnogorac albanskog porekla,
nalazio se u pritvoru od septembra 2007. godine kada je na beogradskom
aerodromu spektakularno uhapen u okviru policijske akcije Memfis.
Sa presudom, sud mu je odobrio i jemstvo od 400.000 evra koje je uplatio da
saeka kaznu na slobodi.
Sloboda mu nije puno dobrog donela. Stanaj je u petak ujutru ubijen u Sudanu,
saznaju podgorike Vijesti. Prema nezvaninim informacijama, njega je u
hotelskoj sobi ubio poslovni partner, Albanac sa Kosova.
Njegova porodica je saoptila da Pokojni Anton je u Sudanu boravio i radio krai
period u posljednjih godinu dana. Ova informacija nas je sve teko pogodila pa
vas molimo za razumijevanje da o traginom sluaju ne dajemo ire informacije.
Prema sudskoj dokumentaciji, vercerska grupa koju je predvodio Stanaj koristila
je poslovnu strukturu i veze podgorike kompanije Rokped, ekskluzivnog
uvoznika cigareta za Crnu Goru. Ova kompanija se nalazi u vlasnitvu
Antonovog oca Roka Stanaja.
Grupa je, u periodu od 2004. do septembra 2007. godine vrila uvoz cigareta u
Crnu Goru preko of-or firmi registrovanih na Kipru i u amerikoj dravi Delaver,
koje su navodno bile distribuirane fri-opovima u Crnoj Gori. Lanim papirima
pokazano je da su uvezene cigarete prodate, a zapravo su vercovane u Srbiju, i
odatle dalje u Hrvatsku, Maarsku, Austriju, Sloveniju i druge drave Evropske

Unije. Specijalno tuilatvo za organizovani kriminal u Srbiji navodi u optunici da

su pored originalnih vercovane i falsifikovane cigarete razliitih proizvoaa,
koje su nabavljane iz fabrika u Dubajiu, Grkoj, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj,
Nemakoj, Kini i Srbiji.
I pored toga to je Anton Stanaj bio uhapen i sudilo mu se za verc cigareta,
kompanija Rokped je nesmetano privatizovala poljoprivredne kompanije i
vinarije u Srbiji, uestvovala u javnim nabavkama i vodila velike poslove u Crnoj
Gori vezane za distribuciju tampe, cigareta i automobila.
ak i jedan od najveih meunarodnih proizvoaa cigareta Japan Tobacco
International (JTI), ije je brendove Winston i Monte Carlo Stanaj vercovao ,
nije eleo da raskine saradnju sa Rokpedom. Ova kompanija je do danas
ostala ekskluzivni distributer JTI za Crnu Goru. Vie o ovome i ostalim
informacijama vezanim za ueem JTI u meunarodnom vercu cigareta
moete proitati u istraivanju OCCRP o poslovanju Japan Tobacco
International.
Bivi ministar u Stanajevoj mrei
Nikada nije pokrenuta finansijska istraga Stanajevog poslovanja u Srbiji, pa nije
utvreno gde je ulagan novac od verca cigareta.
Meutim, istraivanje Centra za istraivako novinarstvo (CINS) i regionalne
novinarske mree Organized Crime and Corruption Reporting project (OCCRP)
iz maja 2011. godine razotkrilo je poslovnu mreu Antona Stanaja i interesantne
poslovne veze. On je saraivao sa ljudima iz kriminalnog miljea, ali i sa poznatim
srpskim biznismenima poput Bogdana Rodia, pa ak i sa bivim ministrom
energetike iz inieve vlade Goranom Novakoviem.
Najblii saradnik Antonu Stanaju je ipak bio njegov prijatelj Zoran opi, optuen
u Srbiji i Bosni i Hercegovini da je prao novac za odbeglog narko bosa Darka
aria, pri prodaji poljoprivrednog kompleksa Mitrosrem u Sremskoj Mitrovici i
kupovini eerane u Bijeljini. Detaljno o Zoranu opiu proitajte u
CINS-ovim istraivanjima.
Zoran opi je u intervjuu za OCCRP/CINS sredinom 2011, dok je bio begunac
od srpskog pravosua, tvrdio da je postupak koji se u Srbiji vodio protiv Antona
Stanaja nameten. Novinarima je objasnio da su istrani organi u Srbiji na silu
spojili 6 nepovezanih sluajeva verca cigareta i imenovali Stanaja za efa
kriminalne grupe.
Zato bi on to radio ako je firma Rokped zvanian zastupnik i prodaje svim friopovima cigarete? I ne samo fri-opovima, prodaje i maloprodajama u Crnoj
Gori. Sa markicama. Razumete?! to bi on sada radio to?! rekao je opi.

OCCRP/CINS je otkrio da je veinu preduzea u Srbiji opi kupio u partnerstvu

sa Stanajevom porodinom kompanijom Rokped i njenim erkama firmama u
Srbiji Rokped i Europamont iz Novog Sada.
Prema naem istraivanju, Rokped je u Srbiji, u partnerstvu sa opiem i
samostalno, kupio udele u sledeim preduzeima: Agrovojvodina, Industrija
kotrljajuih leajeva, Agrocoop, Zmaj, Stanii, Banat seme, Mlinpek,
Erdevik, eer +, M.E.A i Panonliv. Ova grupa je po broju privatizacija u
kojima je uestvovala uspela da nadmai i narko kartel Darka aria.
Zoran opi je novinarima CINS/OCCRP potvrdio da je uestvovao u
privatizacijama sa Rokpedom. On je istakao da su braa Anton i Nuo Stanaj
njegovi veliki prijatelji i da ih zna due od 10 godina.
Veina privatizovanih preduzea je zavrila u steajnom postupku, jer su vlasnici
imovinu optereivali kreditima i hipotekama. Tipian primer je kompanija Zmaj,
nekada najvei proizvoa traktora i kombajna u Srbiji. U privatizaciji ovog
preduzea, osim Zorana opia, meu poslovnim partnerima Antona Stanaja
nali su i bivi minister energetike, Goran Novakovi, ali i Bogdan Rodi, poznati
srpski biznismen, osniva Roda marketa i nekadanji vlasnik MB pivare. Vie
o privatizaciji Zmaja, proitajte ovde.
Skoro 4 miliona evra na tenderima
Takoe, injenica da je protiv Antona Stanaja u Srbiji bila podignuta optunica
zbog verca cigareta, nije uticala ni na poslovanje kompanije Rokped u Crnoj
Gori. Prema dokumentaciji koju je OCCRP/CINS prikupio, u periodu od 2008. do
2011. godine, Rokped je samo na javnim nabavkama dobio poslove u
vrednosti od 3.8 miliona evra.
Pored ostalih, od Rokpeda su automobile i rezervne delove za automobile
nabavljali i crnogorska Uprava za spreavanje pranja novca i finansiranje
terorizma, u vrednosti od oko 25 hiljada evra, Ministarstvo unutranjih poslova i
javne uprave Crne Gore izdvojilo je oko 30 hiljada evra, a Uprava policije Crne
Gore oko 650 hiljada evra. Sve to dok se Anton nalazio u zatvoru.
Mediji u Crnoj Gori nisu pisali o Stanajevim kriminalnim poslovima ne elei da
se zamere kompaniji Rokped, koja je kontrolisala distribuciju tampe.
Kriminalni saradnici
CINS/OCCRP poseduje izvetaj Dravne agencije za istrage i zatitu Bosne i
Hercegovine (SIPA) u kome se navodi da je porodica Stanaj blisko saraivala sa
Naserom Keljmendijem, jednim od najveih narko dilera u regionu. Prema
izvetaju, Keljmendi je voa najorganizovanije regionalne kriminalne grupe koja
se bavi vercom heroina, oruja i cigareta, ali i zelenaenjem i

iznudom. Keljmendi je poreklom sa Kosova, jedan period ivota je

proveo u Bosni, a sada se nalazi u bekstvu.
U istom izvetaju SIPA, navodi se i da je Anton Stanaj imao bliske poslovne veze
sa Ekrem Lukom, jednim od najbogatijih ljudi na Kosovu, koji kontrolie srpskoalbansku mafiju, kao i verc droge na relaciji Pritina-Beograd-Pritina.
Osim Antona, jo jedan lan porodice Stanaj ima kriminalni dosije. Njegov brat,
Nuo Stanaj, optuen je u Srbiji za zloupotrebe u privatizaciji, zajedno sa Zoranom
opiem. U optunici iz 2011. godine se navodi da je Nuo Stanaj, kao jedan od
vlasnika kompanije Agrocoop, u periodu od avgusta 2006. do februara 2007.
godine uestvovao u protivpravnoj prodaji imovine preduzea Industrija
kortljajuih leajeva (IKL) iz Beograda, zbog ega je pomenuta kompanija
oteena za 9.2 miliona evra. Na optunici se, osim pomenutih, naao i Pavle
Bai, predstavnik konzorcijuma pri kupovini preduzea Zmaj u Zemunu.
Lista partnera se ovde ne zavrava: Vie informacija o Antonu Stanaju i njegovoj
fascinantnoj biografiji moete nai u bazi podataka o Antonu Stanaju.
BOGDAN RODI OSUMNJIEN ZA MALVERZACIJE U PRIVATIZACIJI
Poznati srpski biznismen Bogdan Rodi uhapen je u
ponedeljak u Panevu zbog sumnje da je izvrio krivino delo
zloupotreba slubenog poloaja i tako naneo tetu od blizu 1.5
miliona evra preduzeu Brixol iz Vrca.
Piu: Bojana Jovanovi, Stevan Dojinovi
Bogdan Rodi, nekadanji vlasnik Pivare MB i osniva trgovinskog
lanca Roda marketi, koji je poslovao i sa klanom Darka aria,
sumnjii se da je zloupotrebom slubenog poloaja otetio
privatizovano preduzee Brixol iz Vrca za oko 1.4 miliona evra.
Rodi je uhapen u ponedeljak u Panevu, sa jo est osoba (direktori i
lanovi upravnih odbora povezanih preduzea) i odreen mu je pritvor
od 30 dana, potvreno je Centru za istraivako novinarstvo Srbije
(CINS) u panevakom Viem javnom tuilatvu.
Bogdan Rodi je, kao podstreka, jedini ostao u pritvoru zbog
mogueg uticaja na svedoke i ometanje istrage. Ostali su uglavnom
opisali radnju izvrenja dela i oni su puteni da se brane sa slobode,
rekla je Gordana oli, tuilac Vieg javnog tuilatva u Panevu.
Osumnjieni, inae vlasnici oko 60% akcija oteenog preduzea
Brixol, najpre su uz saglasnost malih akcionara osnovali novo
preduzee koje je nosilo isti naziv, a potom na njega preneli svu
imovinu privatizovanog preduzea. Novoosnovano preduzee je potom,

bez odluke skuptine i znanja malih akcionara, prodato jednoj hrvatskoj

firmi, ali novac nije zavrio u Brixol-u, objanjava oli za CINS.
Novac od prodaje koji je uplaen na prvobitno preduzee Brixol,
putem fiktivnih ugovora o poslovno-tehnikoj saradnji, osumnjieni su
izvukli i prebacili na raune povezanih pravnih lica iji je vlasnik
Bogdan Rodi, kae oli.
Sumnja se da su ovakvim postupkom Rodi i saradnici su nezakonito
pribavili oko 1.4 miliona evra, ali je nainjena i dodatna teta za male
akcionare, dravu Srbiju i ostale poverioce u iznosu od oko 500 hiljada
evra, rekli su CINS-u u panevakom tuilatvu.
Na sajtu Centralnog registra za hartije od vrednosti, meu veinskim
vlasnicima preduzea Brixol, nalazi se vie pravnih lica. Ni u jednom
od njih se Bogdan Rodi ne pojavljuje kao vlasnik, ali je poznato da je
on esto kontrolisao preduzea preko posrednika. Jedan od akcionara
kompanije Brixol je Matica group sa 5 posto udela, koja je u
vlasnitvu of-or preduzea iz Lihtentajna, ali u kojoj je direktor
Bogdan Rodi prema dokumentaciji koju poseduje CINS.
U finansijskoj dokumentaciji preduzea Brixol za 2009. godinu,
navodi se da je ovo preduzee u toku 2008. godine davalo beskamatne
pozajmice kompaniji Petroline, koja je njegov najvei akcionar, ali i
vrilo zajednika ulaganja sa drugim akcionarom Rodievom
kompanijom Matica group. Preduzee je te godine sklopilo i ugovor o
zajednikim ulaganjima i poslovno-tehnikoj saradnji sa treim,
nepovezanim licem kompanijom Rodi M&B trgovina, koja se nalazi
u vlasnitvu porodice Bogdana Rodia.
Preduzee Brixol, koje proizvodi uvene hepo kocke, sredstva za
kunu hemiju, linu higijenu i dezinfekciju, osnovano je 1925. godine
kao akcionarsko drutvo.
U junu 2011. godine, Privredni sud u Panevu otvorio je steajni
postupak nad preduzeem Brixol, na predlog najveeg akcionara,
preduzea Petroline iz Zemuna. Raun preduzea bio je u
neprekidnoj blokadi od 28.12.2008. godine, navodi se u Reenju o
pokretanju steajnog postupka.
Dokumentacija pokazuje da je berzanski zastupnik kompanije Brixol
bila firma berzanska firma Tandem Financial, u vlasnitvu brae
Bai, optuenih u Srbiji za zloupotrebe sa preduzeima kupljenim u
privatizaciji i na berzi.
Oba brata, Gordan i Pavle Bai, su optueni za malverzacije u

privatizovanom preduzeu IKL. Gordan je, osim ovog, optuen i za

zloupotrebe u poslovanju kompanije Zmaj, firme koju je Rodi kupio u
privatizaciji.
Veze sa klanom Darka aria
Centar za istraivako novinarstvo (CINS) i regionalna novinarska
mrea Organized Crime and Corruption reporting Project (OCCRP) su u
istraivanjima tokom prole i pretprole godine otkrili do tada javnosti
nepoznate poslove i partnerstva vojvoanskog biznismena Bogdana
Rodia. Istraivanje je pokazalo da je Rodi u svojim poslovima esto
dolazio u dodir sa kriminalnim strukturama Darka aria, optuenog u
Srbiji da je provercovao blizu 5 tona kokaina iz June Amerike u
Evropu, kao i da minimum jo jedna Rodieva privatizacija sem
Brixol-a nije prola po propisanim pravilima.
Tako su, u privatizaciji industrije poljoprivrednih maina Zmaj,
poslovni partneri Bogdana Rodia bili Zoran opi, optuen za pranje
arievog kokainskog novca i malverzacije u privatizacijama, Goran
Novakovi, ministar energetike u inievoj vladi i lanovi porodice
Antona Stanaja, osuenog u Srbiji za meunarodni verc
cigareta, nedavno ubijenog u Sudanu.
Bogdan Rodi je u ovu znaajnu privatizaciju uao sakriven iza
strukture of-or kompanija.
opi je u intervjuu za CINS/OCCRP, datom neposredno pred hapenje
u aprilu 2011. godine, potvrdio da je njegov prijatelj Bogdan Rodi
bio jedan od partnera u privatizaciji Zmaja, ali odbio da dalje pria o
svom odnosu sa Rodiem. Intervju sa opiem, koga tuilatva u Srbiji i
Bosni terete da je prao novac za Darka aria, proitajte na
sledeem linku.
ema kupovine Zmaj-a
Istraivanje CINS-a i OCCRP-a pokazalo je da su privatizacioni partneri
nakon kupovine Zmaj-a potpuno obustavlili proizvodnju u ovoj firmi.
Ve tokom prve godine stavili su pod hipoteku 24 posto imovine
preduzea kod novosadske Metals Banke kako bi, izmeu ostalog,
dobili bankovne garancije u vrednosti od 2,7 miliona evra za druga
preduzea koja su u Rodievom vlasnitvu, a nemaju veze sa
Zmajem.
Ove garancije su Rodi i opi dalje koristili za privatizaciju preduzea
Vraki vinogradi.
Danas, na zemljitu nekada najveeg proizvoaa kombajna, nalaze se

dva hipermarketa, od kojih je jedan izgradio Bogdan Rodi, lan

konzorcijuma koji je navodno trebalo da oivi fabriku. Vie o sudbini
preduzea Zmaj, proitajte ovde.
Novinari CINS/OCCRP otkrili su da je Bogdan Rodi poslovao i sa drugim
saradnicima Darka aria. On je sklapao partnerstva sa Andrijom
Krloviem, optuenim za pranje arievog novca, ali i sa Rodoljubom
Raduloviem, protiv koga je srpsko Tuilatvo za organizovani kriminal
u oktobru prole godine podiglo optunicu, teretei ga za uee u
isporuci 1.8 tona kokaina.
Rodi je poetkom 2010. godine od Krlovia kupio kompaniju Novi
Tami, koju je ariev kartel koristio za pranje novca zaraenog na
narkoticima. Samo dve nedelje nakon ove prodaje, Krlovi je uhapen i
optuen za pranje novca.
Krlovi je, iznosei odbranu, pred sudom rekao da je od Rodia
poetkom 2008. godine pozajmio 750 hiljada evra kako bi kupio akcije
ivinarske firme Topiko.
Zgrada u Panevu, iji su vlasnici Bogdan Rodi i Rodoljub Radulovi
To je bio zajedniki posao moj i mog poslovnog prijatelja i partnera
Bogdana Rodia i njegove firme,rekao je Krlovi sudiji.
Rodi je, preko kompanije Novi Tami, uao u partnerstvo i sa
Rodoljubom Raduloviem u vlasnitvu nad nekretninom u Panevu koja
vredi 1.2 miliona evra. Vie o tome, proitajte u tekstuBiznismen
Rodi povezan sa arievim advokatom i Raduloviem .
Vii sud u Beogradu je 10. oktobra 2012. godine, pet meseci nakon
tekstova CINS/OCCRP-a, doneo odluku kojom je oduzeo Raduloviev
vlasniki udeo u ovoj zgradi, dok je Rodi ostao vlasnik do danas.
Novinari CINS/OCCRP su, istraujui sluajeve u kojima je Rodi bio
akter, uporno zvali ovog vojvoanskog biznismena, ali on do danas nije
eleo da razgovara sa njima.
BIZNISMEN RODI POVEZAN SA ARIEVIM ADVOKATOM I
RADULOVIEM
Dok je tuilatvo zatvaralo krug oko narko-bosa Darka aria i
njegovog advokata Andrije Krlovia poetkom 2010. godine,
kompaniju koju je koristio za pranje novca zaraenog na
narkoticima kao i zgradu vrednu vie od milion evra, Krlovi je
preneo na uglednog srpskog biznismena Bogdana Rodia.

Nakon to je Rodi preuzeo kompaniju, on je odmah promenio

adresu, a zatim i naziv preduzea.
Stevan Dojinovi, Bojana Jovanovi i John Holland
Istraivanje novinarske mree Organized Crime and Corruption
Reporting Project (OCCRP) i NUNS Centra za istraivako novinarstvo
Srbije (CINS) otkrilo je da je Rodi poslovao sa arievim saradnicima,
optuenim za pranje novca, ali i sa Rodoljubom Raduloviem
koga policijske agencije vie zemalja oznaavaju kao vou narko
mree.
Dokumentacija koju OCCRP i CINS poseduje otkriva poslovne odnose
Rodia i Andrije Krlovia, arievog advokata koji se trenutno nalazi u
zatvoru gde mu se sudi zbog uloge koju je igrao u arievoj narko
mrei. Prema optunici koju je Specijalno tuilatvo za organizovani
kriminal podiglo u avgustu 2010. godine Krlovi je firmu Novi Tami,
koja je bila u njegovom vlasnitvu, koristio za pranje novca. Tuilatvo
ovu kompaniju nazvalo je protonim bojlerom za pranje novca.
Podaci koje su prikupili novinari OCCRP-a i CINS-a pokazuju da je
Krlovi vlasnitvo nad kompanijom prebacio na Bogdana Rodia deset
dana pre hapenja.
Meu Rodievim poslovnim partnerima je i Rodoljub Radulovi, ije
firme posluju u Moskvi, Sjedinjenim Amerikim Dravama, Junoj
Americi i na Bliskom istoku, a protiv koga je pokrenuta istraga u vie
zemalja sveta i raspisan nalog za hapenje od strane Grke policije,
koja ga zajedno sa ariem oznaava kao jednog od lidera kriminalne
grupe koja se bavi vercom kokaina. Poslovno partnerstvo ova dva
biznismena postoji i u zajednikom vlasnitvu nad kompanijom Znak
Invest u Panevu, koja ima nepokretnosti u vrednosti od 1.2 miliona
evra, pokazuje dokumentacija koju poseduju OCCRP i CINS.
Biva fabrika tekstila u Panevu koja je u vlasnitvu Radulovia,
biznismena Bogdana Rodia i arievog advokata Andrije Krlovia
Biva fabrika tekstila u Panevu koja je u vlasnitvu Radulovia,
biznismena Bogdana Rodia i arievog advokata Andrije Krlovia
Bogdan Rodi je povezan sa jo jednim arievim saradnikom, srpskobosanskim biznismenomZoranom opiem, kome se u Banja Luci sudi

pod optubom da je oprao milione evra. Istraivanje koje su CINS i

OCCRP uradili prole godine pokazalo je da su Rodi, opi i nekadanji
ministar energetike Goran Novakovi pomou of-or kompanija osnovali
partnerstvo koje im je kroz privatizaciju donelo milione. Priu o tome
proitajte ovde.
Od aria, protiv koga je 2010. godine podignuta prva optunica u
Srbiji i koji je jo uvek u bekstvu i Radulovia, protiv koga se vodi
istraga u vie zemalja, nismo uspeli da dobijemo komentar.
Rodi nije odgovorio na mnogobrojne telefonske pozive i poruke.
Krlovi je u zatvoru gde eka suenje zbog uloge koju je igrao u
arievoj narko-organizaciji.
Podaci Agencije za privredne registre, katastarska i sudska
dokumentacija i razgovori sa poslovnim partnerima, saradnicima i
Krlovievom suprugom dokumentuju veze izmeu dvojice navodnih
voa narko-kartela i jednog od najuticajnijih poslovnih ljudi u Srbiji.
Pranje novca kroz uzgoj svinja i pilia
Krlovi je na sudskom sasluanju u maju 2010. godine izjavio da je
2003. osnovao kompaniju Novi Tami, koja se bavila uzgojem svinja.
On je rekao i da je poetkom 2008. od Rodia pozajmio 750 hiljada
evra da u ime kompanije Novi Tami kupi akcije poljoprivrednog
preduzea Topiko.
To je bio zajedniki posao moj i mog poslovnog prijatelja i partnera
Bogdana Rodia i njegove firme, rekao je Krlovi sudiji.
Ugovor o transferu firme izmeu Andrije Krlovia i Bogdana Rodia
Ugovor o transferu firme izmeu Andrije Krlovia i Bogdana Rodia
Nekadanja dravna firma Topiko jedna je od vodeih farmi pilia i
distributera jaja, pileeg mesa i drugih proizvoda u Srbiji. Prema
finansijskim izvetajima, ova kompanija poseduje imovinu vrednu oko
35 miliona evra, a u 2011. poslovni prihodi su iznosili skoro 40 miliona
evra. Kupovina akcija preduzea Topiko, znaajno je poveala
vrednost firme Novi Tami.
Optunica koju je Specijalno tuilatvo za borbu protiv organizovanog
kriminala podiglo u avgustu 2010. godine, navodi da je ari u
decembru 2008. dao Krloviu pola miliona evra. Tuilatvo veruje da je
ova transakcija bila pokuaj pranja novca, budui da je novac koriten
za isporuku robe kompaniji koja je bila pod kontrolom arievog

saradnika opia. Ta kompanija, Mitrosrem, nikada nije platila robu,

navodi se u optunici.
Prema poslovnoj dokumentaciji i intervjuima koje su obavili novinari
OCCRP-a i CINS-a, Krlovi i njegova supruga Ljubinka su sredinom
2008. godine sklopili poslovno partnerstvo sa Rodoljubom
Raduloviem.
Ljubinka je novinarima OCCRP-a i CINS-a objasnila da je u u aprilu
2008. godine osnovala kompaniju Znak Invest da bi investirala u
staru tekstilnu fabriku povrine 5.200 kvadratnih metara u blizini
centra Paneva, za koju se nadala da e je pretvoriti u hotel. Budui da
nije imala dovoljno novca, ona i njen suprug su traili investitora.
Uli su u partnerstvo sa Rodoljubom Raduloviem koji je investirao 600
hiljada evra, to mu je donelo udeo od 45%, rekla je Ljubinka. Novi
Tami, pod kontrolom njenog supruga, takoe je uloio u firmu kupivi
15%, prema podacima prikupljenim u Agenciji za privredne registre.
Radulovi je poznavao mog supruga, ali ne znam od kad ni kako,
izjavila je Ljubinka Krlovi OCCRP-u i CINS-u. Videla sam Radulovia
samo jednom kada smo potpisivali dokumenta.
Ljubinka nije elela da razgovara o Novom Tamiu, Rodiu, kao ni o
svom suprugu pozivajui se na to da je krivini postupak jo uvek u
toku.
Nepune dve godine kasnije, stvari su krenule po zlu. ari je nestao iz
Srbije u januaru 2010. godine, a veliki deo njegove grupe je uhapen. O
hapenju arieve grupe, koje je izazvalo senzaciju u Srbiji, izvetavale
su mnoge TV stanice i tampani mediji.
Krlovi je, mesec dana nakon raspisivanja poternice za
ariem, vlasnitvo Novog Tamia sa svom imovinom preneo na
Rodia, ukljuujui i udeo od 15% u Topiku i udeo od 15% u Znak
Investu. Vlasnitvo u kompaniji Znak Invest znailo je i udeo u
zgradi koja je u njenom vlasnitvu, ija je vrednost procenjena na 1.2
miliona evra.
Na sudu je Krlovi izjavio da je 2010. godine odobrio transfer
kompanije Novi Tami na Rodia jer nije mogao da vrati novac koji je
od njega ranije pozajmio. Iz kopije ugovora do koje su doli OCCRP i
CINS vidi se da se transfer desio 26. februara 2010. godine. Ugovor ne
sadri kupoprodajnu cenu, ne spominje postojanje duga, kao ni bilo
kakve druge finansijske uslove.

Dve sedmice kasnije, Krlovi je priveden u akciji hapenja lanova

arieve grupe i optuen za pranje novca.
Kompanija Novi Tami je tada ve bila bezbedna u rukama Bogdana
Rodia i tuilatvo nije pokazalo mnogo interesovanja za ovaj sluaj.
Uspeni porodini biznis
Bogdan Rodi je poznati srpski biznismen, a njegova porodica je osniva i
nekadanji vlasnik trgovinskog lanca Roda, iji marketi se nalaze irom Srbije i
Crne Gore. Porodica Rodi je poveala bogatstvo kada je prodala MB pivaru
holandskom pivskom gigantu Heineken, ali i vlasniki udeo u Roda marketima
slovenakom regionalnom trgovinskom lancu Mercator 2006. godine.
Prema podacima privrednog registra, Rodi je vlasnitvo nad firmom Novi
Tami preuzeo u februaru 2010, da bi u maju iste godine premestio
kompaniju iz Paneva u Novi Sad gde ivi. Dokumenti pokazuju da je u
novembru 2011. godine ime kompanije promenjeno u Terra Preta.
Rodi je pre neto vie od tri meseca, 30. januara 2012. godine vlasnitvo na
Novim Tamiom/Terra Pretom preneo na kompaniju Matica Real Estate.
Matica je kroz drugu kompaniju, IQ Individual, u vlasnitvu Rodieve
supruge Jelene.
Iz kopije ugovora do koje su doli OCCRP i CINS vidi se da se potpis Bogdana
Rodia nalazi na obe strane ugovora. On je naveden kao vlasnik Novog
Tamia/Terra Prete i kao direktor Matica Real Estate.
Podaci Agencije za privredne registre pokazuju da je Bogdan Rodi direktor firme
Novi Tami/Terra Preta, kao i Matica Real Estate i da se ove firme nalaze na
istoj adresi u Novom Sadu.
Prema podacima sa sajta Centralnog registra za hartije od vrednosti, Novi
Tami/Terra Preta jo uvek poseduje 15% akcija u Topiku. Veinski
akcionar ove fabrike za proizvodnju pileeg mesa je kompanija Perutnina Ptuj,
veliki slovenaki prozvoa i distributer piletine, koji poseduje 70% akcija to
direktno, to kroz preduzee Tehnooprema, koje je takoe u njihovom
vlasnitvu.
Za vreme sudskog procesa prole godine, Krlovi je rekao sudiji da su on i Rodi
dva puta pokuali da prodaju svoj udeo u Topiku Perutnini Ptuj, ali da nisu
uspeli da se usaglase oko cene. Krlovi nije objasnio niti su ga to pitali na sudu
kako su on i Rodi mogli biti vlasnici Topikovih akcija u isto vreme, poto
poslovne knjige pokazuju da je Krlovi svu imovinu prebacio na Rodia.
Milan u, lan uprave kompanije Perutnina Ptuj, rekao je novinarima OCCRP-

a i CINS-a da je Krlovi na skuptinama akcionara njihove odluke uvek dovodio u

pitanje.
Sigurno nije imao nameru da bude aktivan vlasnik, rekao je u. Kada su bile
skuptine akcionara, on je uvek bio nesaglasan sa svim.
Nakon to je Krlovi uhapen, Rodi je pozvao ua i predstavio se kao novi
vlasnik kompanije Novi Tami. Prema njegovim reima, Rodi je ponudio da
proda svoje akcije, ali po ceni vioj od realne. Perutnina je odbila ponudu.
Partnerstvo sa Raduloviem i opiem
Radulovi rukovodi poslovima u Moskvi, Sjedinjenim Amerikim Dravama,
Centralnoj Americi i na Bliskom istoku, a optube za proneveru prate njegovo
poslovanje ve vie od dve decenije, pokazuje poslovna i sudska evidencija sa
etiri kontinenta koju su sakupili OCCRP i Centar za istraivako novinarstvo
Srbije.
Iako danas srpska policija Radulovia oznaava kao jednog od organizatora
kriminalne grupe koja se bavi krijumarenjem narokotika, ne postoje naznake da
su Krlovi i Rodi bili upueni u njegove navodne veze sa trgovinom narkoticima
u vreme transakcija 2008. godine.
Dokumentacija koju poseduju OCCRP i CINS pokazuje da su Radulovi i Rodi
jo uvek poslovni partneri u zgradi u Panevu.
Zoran opi, jedan od optuenih, takoe je bio Rodiev partner pri najmanje
dve privatizacije dravnih firmi u Srbiji, ukljuujui vinariju Vraki
vinogradi i fabriku traktora Zmaj.
U viemesenom istraivanju privatizacije kompanije Zmaj, koju je Rodi
kupio zajedno sa opiem i bivim ministrom energetike Goranom Novakoviem,
novinari OCCRP-a i CINS-a su utvrdili da su partneri prekrili odredbe ugovora i
obustavili proizvodnju u ovoj fabrici odmah nakon kupovine. U isto vreme, zemlja
koja je pripadala fabrici je optereena hipotekama kako bi firme Bogdana Rodia
dobile bankarske garancije za privatizaciju Vrakih Vinograda.
U razgovoru sa novinarima OCCRP-a i CINS-a u maju 2011. godine,
sedam dana pre nego to je uhapen u Banja Luci, opi je izjavio da je Bogdan
Rodi njegov prijatelj i da Zmaj nije ni bio kupljen zbog proizvodnje. On je
takoe objasnio da je pokuao da ariu proda privatizovanu kompaniju
Mitrosrem kroz niz manjih transakcija, jer su mu firme bile u problemu i trebao
mu je novac. Evidencija privrednog registra pokazuje da su neke od ovih
transakcija ukljuivale Novi Tami dok je bio u Krlovievom vlasnitvu.

BIVI MINISTAR GORAN NOVAKOVI I BOGDAN RODI PRIVATIZOVALI

ZMAJ SA ZORANOM OPIEM I ANTONOM STANAJEM. ZMAJ
PROPAO
Privatizacija fabrike Zmaj je dovela do poslovnog saveza
biveg ministra energetike Gorana Novakovia, biznismena
Bogdana Rodia i osoba koje su kasnije optuene za pranje
novca i verc cigareta Zorana opia i Antona Stanaja.
Proizvodnja je stala, imovina zaloena u korist drugih
Rodievih firmi, veina radnika ostala bez posla. Agencija za
privatizaciju sve tolerisala
Stevan Dojinovi i Bojana Jovanovi
Nekada najvei proizvoa kombajna i traktora u Jugoslaviji prodat je
grupi of-or kompanija iza kojih se, prema istraivanju NUNS Centra za
istraivako novinarstvo (CINS), kriju ovek kasnije optuen da je prao
novac Darka aria, mona porodica iji je jedan lan osuen u Srbiji
zbog verca cigareta, jedan poznati biznismen i bivi minister
energetike.
Industrija poljoprivrednih maina Zmaj nadomak Beograda prodata je
na tenderu 2006. godine.Metodom tendera je privatizovano svega 5
procenata srpskih kompanija zato to su smatrane strateki bitnim za
dravnu ekonomiju. U sluaju Zmaja, interes je bio da se pronae
dobar investitor koji e kompaniju vratiti u ivot. Dogodilo se suprotno.
Nakon kupovine, ovi partneri su obustavili proizvodnju i godinama krili
ugovor koji su sklopili sa Agencijom za privatizaciju. Agencija, koja nije
ni znala kome je prodala preduzee, nikada nije reagovala na krenje
ugovora iako je, prema internoj dokumentaciji ije kopije CINS
poseduje, znala ta se dogaa.
Prodaja Zmaja na upeatljiv nain ilustruje kako je u velikom broju
sluajeva zloupotrebljavan proces privatizacije u Srbiji. Preduzee je,
naime, prodato grupi iji su lanovi bili i Zoran opi, kojem se u
trenutku prodaje sudilo za verc cigareta, a danas je optuen i za
pranje novca kriminalne grupe Darka aria i lanovi porodice Antona
Stanaja iz Crne Gore koji je prole godine u Srbiji osuen na est i po
godina zatvora kao ef grupe koja je vercovala cigarete u
meunarodnim razmerama. Sa njima su, sa druge strane, sredstva
udruili Bogdan Rodi, poznati domai biznismen, osniva Roda
marketa i nekadanji vlasnik MB pivare i Goran Novakovi, ministar
energetike u inievoj vladi. Posle prodaje, fabrika je prestala da

proizvodi bilo ta, a preko petsto radnika je izgubilo posao. Vlasnik je

dva puta zaloio nekretnine za potrebe svojih drugih preduzea, na
zemljitu fabrike su nikli hipermarketi, a Zmaj je sada u vrhu liste
najveih dunika u Srbiji.
Fabrika koja je proizvodila kombajne kojima se elo 95 posto svih
itarica u republikama bive Jugoslavije, danas lei naputena, a na
38,5 hektara zemlje u njenom vlasnitvu nalaze se dva hipermarketa,
od kojih je jedan izgradio Bogdan Rodi, lan konzorcijuma koji je
navodno trebalo da oivi fabriku.
Istraivanje srpskog i bosanskog Centra za istraivako novinarstvo i
novinarske mree Organized Crime and Corruption Reporting
Project otkrilo je da je opi bio veza izmeu grupe biznismena i
kriminalaca iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore koji su zajedniki
pokupovali desetak kompanija iz regiona. Dravne agencije koje su
osnovane kako bi zatitile dravnu imovinu i kontrolisale da li se
ulaganja realizuju, nisu uinile nita da ih u tome zaustave, vidi se iz
dokumentacije Agencije za privatizaciju i drugih dravnih institucija, te
poslovne dokumentacije dobijene iz lokalnih sudova i poreskih rajeva
irom sveta. Privatizacija Zmaja je jedna od njih.
Partneri
Na svom vrhuncu, u doba Federalne Republike Jugoslavije, fabrika
Zmaj je godinje proizvodila 1.200 kombajna i zapoljavala 5.000
radnika. Njena produktivnost je s godinama opadala, ali je 2005.
godine ipak proizvela 34 traktora.
Od 2006. godine kada je privatizovano, ovo preduzee nita ne
proizvodi. Finansijski izvetaji deponovani u Agenciji za privredne
registre pokazuju da je broj zaposlenih opao sa 647 pre privatizacije, na
73 u 2010.
Roda market u pozadini naputene upravne zgrade Zmaja (foto: Stevan
Dojinovi, CINS)
Na listi kompanija koje su najvei dunici u Srbiji, koju je pre pola
meseca objavila Poreska Uprava, Zmaj se naao na 91. mestu sa 6
miliona evra duga. Prilikom nedavnog obilaska fabrike, novinari nisu
zatekli nikog od radnika, dok su 36.272 kvadratna metra fabrikih
zgrada stajala prazna i zaputena. U dva pogona u koja se moglo ui,
maina nije bilo. Po podu su leali razbacani komadii stakla, a rastinje
je probilo zidove. Nekoliko stotina metara dalje, takoe na zemljitu
koje pripada Zmaju, nalaze se dva hipermarketa. Bogdan Rodi je
podigao Roda market, koji je kasnije prodao slovenakom gigantu

Merkatoru zajedno sa itavim svojim maloprodajnim lancem. Drugi

hipermarket je u vlasnitvu kompanije DIS.
Konzorcijum of-or kompanija tada nepoznatih vlasnika, kojem je
Zmaj prodat u decembru 2006. godine, u kupovini je pravno
zastupao i dokumentaciju potpisivao Pavle Bai biznismen kojeg je
pre godinu dana policija optuila za prevaru tokom privatizacije jedne
druge firme. Ova grupacija je platila milion evra za preuzimanje
preduzea i obavezala se da e uloiti u proizvodnju dodatnih 6 miliona
u narednih pet godina.
Konzorcijum je koristio niz kompanija smetenih na Britanskim
devianskim ostrvima i u Delaveru (of-or zona u Sjedinjenim
Amerikim Dravama) i tako imao kontrolu nad firmama koje je
kupovao, a prikrivao stvarne vlasnike, pokazuju podaci iz poslovnih
registara na Britanskim devianskim ostrvima, u Srbiji i SAD.
Prema CINS-ovom istraivanju, konzorcijum koji je kupio Zmaj
ukljuuje sledee kompanije:
++ Figra iz Beograda, 50 procenata. Firmu je osnovala ERG
International sa Britanskih devianskih ostrva. Iz tamonjeg registra
poslovnih subjekata se vidi da je bivi ministar energetike u vladi
Zorana inia, Goran Novakovi, bio direktor i pravni zastupnik te
kompanije. Novakovi je u telefonskom intervjuu sa novinarom CINS-a
rekao da je prodao svoje akcije godinu dana nakon privatizacije.
++ Agrocoop iz Novog Sada, 31 procenat. Polovina deonica
Agrocoopa je vlasnitvo opia, Baia i porodice Stanaj iz Crne
Gore, preko njihovih preduzea DSD Tobacco, te novosadskih firmi
Tandem Financial i Europamont.
opi, koji je jo 2004. godine bio optuen za verc cigareta, centralna
je figura u privatizaciji nekoliko drugih stratekih firmi u Srbiji i BiH.
Novinari Centra za istraivako novinarstvo su saznali na osnovu
dokumentacije iz poslovnih registara, sudova i u razgovoru sa opiem,
da je on radio zajedno sa nekim od vodeih biznismena i figura iz
kriminalnog miljea. U avgustu 2010. godine optuen je da je za raun
narko bosa Darka aria prao novac zaraen od prodaje droge.
Porodica Stanaj iz Podgorice vlasnik je firme Rokped, koja je
ovlaeni zastupnik za prodaju vozila marke audi i folksvagen za
Crnu Goru. Pored toga poseduju i agencije za promet nekretninama i
najveu mreu kioska u svojoj dravi gde su i jedni od najveih
veleprodavaca cigareta. Beogradski Vii sud je krajem maja ove godine
osudio Antona Stanaja na 6,5 godina zatvora i 100.000 evra zbog

verca cigareta.
Pavla Baia je policija prijavila da je u oktobru 2010. uestvovao,
zajedno sa opiem i Nuom Stanajem, suvlasnikom Rokpeda,
u zloupotrebama prilikom privatizacije kompanije Industrija
kotrljajuih leajeva iz Beograda.
++ Finpro, registrovan u Delaveru, SAD, 18 procenata. Pravni
zastupnik Finproa je Zoran Koprivica, koji je takoe pravni zastupnik
biznismena Rodia. opi je, u snimamom intervjuu koji je dao
novinarima Centra za istraivako novinarstvo, potvrdio da je, kako se
izrazio, njegov prijatelj Bogdan Rodi bio jedan od partnera u
privatizaciji Zmaja.
++ DArcy & Platt iz Beograda, jedan posto. Kompaniju je osnovala
firma Red Plate sa Britanskih devianskih ostrva u kojoj je Novakovi
direktor.
Kasnije je firma Finpro kupila 100 posto udela preduzea Figra i
time 50 posto udela u Zmaju. Tada je Koprivica imenovan za
predsednika upravnog odbora Zmaja, a meu drugim lanovima
odbora nalaze se jo tri visokopozicionirana slubenika Rodievih
porodinih firmi.
Rodi je bio nedostupan za komentar iako su ga novinari tokom
istraivanja zvali nekoliko puta.
Novakovi je na pitanja CINS-a odgovorio elektronskom potom.
Napisao je da ga je upravo Rodi povezao sa opiem i Baiem i
predstavio kao Rodieve partnere. opi mu je dao legitimnost za
kupovinu Zmaja trebali su mu strateki partneri kako bi dobio
zeleno svetlo od Agencije za privatizaciju, koja je zahtevala da u
kupovini uestvuje firma sa iskustvom u poljoprivredi. opi je bio
kvalifikovan zbog svoje kompanije Agroocop, koja se bavila prodajom
semena, ubriva, stone hrane i drugih poljoprivrednih proizvoda.
On tvrdi da se tokom godinu dana, dok je Zmaj bio u njegovom
vlasnitvu, ponaao u skladu sa odredbama ugovora. Dokumentacija iz
Agencije za privatizaciju opovrgava njegovu tvrdnju i iz nje se vidi da
proizvodnja maina nije nastavljena.
Krenje ugovora
Prema kupoprodajnom ugovoru, kupci su se obavezali da e
obezbediti kontinuitet proizvodnje u periodu od 5 godina . U
ugovoru pie i da e biti raskinut ako kupac ne obezbedi kontinuitet u

obavljanju osnovne registrovane delatnosti Subjekta privatizacije .

Ali, istraga CINS-a je otkrila da uslovi ugovora nisu ispunjeni.
Proizvodnja kombajna je prestala odmah nakon prodaje, imovina je
stavljena pod hipoteku, preduzee vie nita ne proizvodi, a veina
radnika je ostala bez posla.
CINS je doao u posed internih dokumenata Agencije za privatizaciju,
kao to su izvetaji koji pokazuju da su zaposleni u Ageniciji bili svesni
smanjenja proizvodnje, ali da nisu pokrenuli postupak raskidanja
ugovora. Na primer, Agencija je u sopstvenom izvetaju iz oktobra
2007. godinenavela da ne postoji organizovana proizvodnja i da je
preduzee ostvarivalo prihode prodajom rezervnih delova i materijala,
te iznajmljivanjem i kroz subvencije.
Izvetaj iz maja 2008. pokazuje da je preduzee u stvari prestalo da
funkcionie i da prihod od prodaje ini samo 9,40 posto u poreenju
sa prihodima od prodaje u 2005. godini. Danas Zmaj ne proizvodi
nita, ali kontrolie zemlju vrednu vie miliona evra.
opi je u snimanom razgovoru rekao da Zmaj nije kupljen radi
poljoprivrede i potvrdio da je kupljen samo zbog nekretnina.
Dokumentacija Agencije za privatizaciju, meutim, pokazuje da njeni
slubenici nisu znali samo za obustavu proizvodnje, ve i za iznoenje
kapitala iz Zmaja u korist preduzea Bogdana Rodia. Revizori
Agencije su otkrili da su privatizacioni partneri tokom prve godine
stavili pod hipoteku 24 posto nekretnina preduzea kod novosadske
Metals Banke kako bi, izmeu ostalog, dobili bankovne garancije u
vrednosti od 2,7 miliona evra za druga preduzea koja su u Rodievom
vlasnitvu, a nemaju veze sa Zmajem.
Bankovna garancija nije trebalo da pomogne Zmaju ve Rodiu za
privatizaciju preduzea Vraki Vinogradi, tvrdi se u izvetaju
Agencije za privatizaciju, a drugi deo hipoteke nad imovinom Zmaja
je zaloen kod iste banke kako bi Rodieva kompanija M&B Invest
dobila 3 miliona evra. Predsednik Upravnog odbora Zmaja Bai je
rekao revizorima da su ta tri miliona iskoriena kako bi se platio dug
Zmaja, ali kada su od njega zatraili da preda ugovore koji bi objasnili
vezu izmeu Zmaja i M&B Investa on je, prema navodima Agencije,
rekao da ti ugovori ne postoje.
Generalni direktor Zmaja Vesna Miljkovi uhapena je u januaru
2011. godine pod sumnjom da je zloupotrebila poloaj i otetila
preduzee za 800.000 evra. U krivinoj prijavi pie da je ustupila
dugovanje jednog preduzea u steaju prema Zmaju firmi brata Pavla

Baia, Gordana, i to na Gordanov nagovor. Gordan je u trenutku

podizanja ove krivine prijave ve bio u pritvoru zbog optunice za
zloupotrebe u privatizaciji Industrije kotrljajuih leajeva iz Beograda,
za koju je optuen i njegov brat Pavle.
ta je dobro za Zmaj?
Pet godina nakon prodaje Zmaja, u razgovoru sa novinarima CINS
a, predstavnici Agencije za privatizaciju sada tvrde da ovo preduzee
nije imalo anse, iako je prodato na tenderu.
Opredeljenje drave sigurno nije proizvodnja kombajna i traktora, da
se ne laemo, kae za CINS Ivan Paligori iz Agencije za privatizaciju.
Je l mislite da je strateki interes da u Beogradu imamo tri fabrike
traktora?
Iako je ugovor o prodaji od nove uprave Zmaja nedvosmisleno
zahtevao da nastavi sa proizvodnjom u dotadanjem obimu,
predstavnici agencije su u snimanom razgovoru izjavili da bi raskidom
ugovora svi bili na gubitku.
ta je dobro, raskinuti ugovor? I ta e onda posle ti radnici raditi? Ko
e im biti vlasnik, drava? Zadnja opcija, davanje svih moguih
zakonskih olakavajuih okolnosti da se ugovor zadri to je nas cilj,
objasnio je Paligori. Ne samo Agencija i ministarstvo, svi imamo
interes da zadrimo kupca koliko god moemo.
Radnici su otputeni u stotinama, Zmaj je jedan od najveih dunika
u Srbiji.
Nemam pojma ko je Zoran opi
Direktor sektora za komunikacije Agencije za privatizaciju, Duan
Belanovi nam je rekao da, s obzirom da su of-or firme u pitanju,
agencija nije ni znala ko su kupci Zmaja.
Belanovi: Zoran opi nita nije kupio.
CINS: Jeste, kroz Agrocoop.
Belanovi: Ali kroz Agrocoop. Kako ja da znam ta je njegova firma?
Ja sam proverio Zorana opia, ja nemam pojma ko je Zoran opi. Vi
ste mene pitali za njega, ja sam proverio, moe on da bude vlasnik sto
preduzea, otkud ja znam ta vas interesuje. On nije kupac nijednog
preduzea, porodica Stanaj nije kupac nijednog preduzea. Ne postoji
nijedan Stanaj koji je ikada bilo ta kupio.

CINS: Kupio je Rokped (koji je u vlasnitvu porodice Stanaj).

Belanovi: Vi to znate, vi ste istraivaki novinar, ja nisam.
ZORAN OPI: VEZA MAFIJE, KRUPNOG BIZNISA I BANAKA
opiev sistem je, uproeno govorei, izgledao ovako: kupi
jedno preduzee u privatizaciji (obino sa partnerima), zaloi
imovinu firme u banku, podigne novac, pa kupi drugo
preduzee i tako dalje
Stevan Dojinovi i Bojana Jovanovi
U opievu igru punu lakog i, pokazee se prljavog novca, unitenih
preduzea i otputenih radnika, ukljuivali su se veliki srpski
biznismeni, par politiara i vie ljudi iz kriminalnog miljea, od kojih je
najkrupnije ime i ono koje je, zbog pranja novca od droge, opia
kotalo slobode Darko ari. Za sve to vreme, banke su opiu
nesebino davale kredite, garancije i novac, a dravne agencije ga
putale da kri privatizacione ugovore kao da se nita ne dogaa. Da
na drugom kraju planete junoamerike policije nisu presrele arieve
jahte sa tonama kokaina Zoran opi bi verovatno i dalje privatnim
avionom vozio estradne zvezde, kupovao preduzea i dobijao nove i
nove kredite za njihovu imovinu. U intervjuu koji je dao Centrima za
istraivako novinarstvo iz Srbije i BiH (CINS i CIN) i OCCRP-u sedam
dana pred hapenje, opi u svom poslovnom sistemu nije video
ozbiljna krivina dela. Uznemirujue je to je i naa drava imala slian
stav, sve do izbijanja afere ari, kada je poela velika istraga o pranju
kokainskog novca, koja je stigla i do opia i njegove neverovatne
imperije. Jedino za ta mu se do tada sudilo bio je verc cigareta iz
2003.
Ko su svi ti poslovni ljudi i politiari, moete proitati u bazi
dokumentacije o Zoranu opiu koju objavljuju NUNS Centar za
istraivako novinarstvo Srbije i Organized Crime and Corruption
Reporting Project. Ovde proitajte priu o najvanijim injenicama i
imenima, opievoj mrei preduzea, ljudi i banaka spremnih da mu
daju kredite. Tu su uspeni biznismen iz klana porodice Kari i mnogi
drugi, bivi ministar, i par veoma krupnih i aktivnih srpskih privrednika.
Zoran opi je zapravo bio veza izmeu grupe biznismena i
kriminalaca iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore koji su zajedniki
kupili vie desetina preduzea u regionu. Njegov novac, iako se merio
desetinama miliona, ni iz daleka nije bio dovoljan za operaciju ovih
razmera partneri i banke su upumpavali stotine miliona evra u nove i

nove privatizacije bez kraja. Preduzea su koriena da se iz njih izvue

novac, kao i za pranje vie desetina miliona evra otkrilo je
istraivanje novinara sarajevskog i NUNS centra za istraivako
novinarstvo i novinarske mree Organized Crime and Corruption
Reporting Project. Banke, su ovoj grupi obezbeivale kredite, a dravne
agencije koje su osnovane kako bi zatitile dravnu imovinu i
kontrolisale da li se ulaganja realizuju, nisu uinile nita da ih u tome
zaustave, vidi se iz dokumentacije Agencije za privatizaciju i drugih
dravnih institucija, policijskih i sudskih dokumenata, te iz
dokumentacije poslovnih registara vie drava i poreskih rajeva irom
sveta.
Najvee rtve ove operacije su preko hiljadu radnika koji su ostali bez
posla. Nakon to su upotrebljene, neke i u kriminalne svrhe, deset firmi
je otilo u steaj, a tri zaplenila je drava.
CINS je sakupio vie od 100 dokumenata koji svedoe o opievim
poslovima i njegovim partnerima. Sva dokumenta moete da proitate
na sledeem linku: opiev profil.
ivotno delo
Mrea kompanija i poslovnih partnera koju je biznismen Zoran opi
godinama gradio je zaista velika: kupio je 17 bivih dravnih kompanija
i osnovao bar duplo vie svojih, a meu poslovnim partnerima je
okupio ljude iz sveta kriminala, ugledne biznismene, pa ak i politiare.
Zoran opi
opi je imao i stabilnu i finansijski zaista veliku podrku banaka od
kojih je dobijao milionske kredite.
Danas, kada je opi uhapen i pod zaista tekim optubama, cela ta
imperija se rui, a partneri ga polako i tiho naputaju, minimalizujui
finansijsku tetu koja za mnoge na kraju moe ispasti ogromna.
opi se trenutno nalazi u pritvoru u Banjaluci, pod optubom da je
prao novac za Darka aria, optuenog za verc i trgovinu tonama
droge. Banjaluko tuilatvo ga, konkretno, tereti da je uloio 2,2
miliona evra arievog novca u kupovinu eerane u Bijeljini.
U isto vreme, opi se u Srbiji nalazi pod jo 6 razliitih optubi. Prema
istragama policije i Specijalnog tuilatva Srbije, on je svoje kompanije
koristio za pranje novca, zloupotrebe u privredi i verc cigareta.
Pored opia, optueno je jo 20 njegovih saradnika u Srbiji i Bosni,
uglavnom direktora i zastupnika njegovih firmi. Protiv veine ljudi koji

su sa njim partnerski ulagali novac, kupovali od njega, ili mu prodavali

svoje firme, nisu podnete krivine prijave, niti su podizane optunice.
Privatizacija bez kontrole: zloupotreba imovine i pranje novca
opi je, iako 2004. godine optuen da je vercovao cigarete, od 2005.
do policijske akcije vezane za aria, koja je zaustavila beskonani niz
privatizacija, kupio 17 dravnih kompanija u Srbiji i Bosni i Hercegovini.
Uporedo sa pojavljivanjima na sudu, gde se branio od optubi da je
organizovao verc 620.720 paklica cigareta preko svojih kompanija
Nafta ITC i International Tobacco Company, opi je uestvovao na
tenderima, kupovao akcije na berzi i preduzea u privatizaciji.
Direktor Sektora za komunikacije Agencije za privatizaciju, Duan
Belanovi nam je rekao da je problem bio u zakonu sve do 2008.
drava nije proveravala ko kupuje preduzea, to jest da li je kupac za
neto optuen, nalazi se pod istragom ili ima kriminalnu prolost.
Ja nemam pojma ko je Zoran opi, rekao je Belanovi novinarima
CINS-a.
Podaci iz baze Agencije za privredne registre pokazuju da je opi
veinu kupovina obavio preko svoje kompanije DSD Tobacco
(nekadanji distributer cigareta) u kojoj je bio predsednik upravnog
odbora. ini se da je kupovao dve vrste preduzea. S jedne strane,
privatizovao je kompanije razliitih delatnosti koje su posedovale
vrednu pokretnu imovinu ili nekretnine, ili se bavile distribucijom
cigareta. Sa druge strane, kupio je vie preduzea koja su vezana za
poljoprivredu putem razliitih delatnosti: proizvodnje i prodaje semena,
ubriva, stone hrane, prerade kukuruza, ali i eerane i proizvoae
poljoprivrednih maina.
Privatizovao je sledee firme: Mitrosrem, Agrocoop, Zmaj,
Agroseme panonija, Mlinpek, Stanii, Sokolac, Banat seme,
Industrija kotrljajuih leajeva, IPOK, Vraki Vinogradi,
Agrovojvodina, Elnos Agrovojvodina, eeranu u Sremskoj Mitrovici,
eeranu u Bijeljini i Agrocoop iz Banjaluke. U isto vreme, sam je
osnovao ili kupio od drugih lica jo dvostruko ovoliko preduzea.
Sve ovo je uinio za samo 3 (tri!) godine. U proseku je, samo u
privatizaciji, kupovao jedno preduzee na dva meseca.
Kako je opi uspeo da, u kratkom vremenskom periodu, kupi toliko
kompanija?
Investicioni perpetuum mobile

Imao je beskonaan investicioni model koji je funkcionisao ovako: Kupi

jedno preduzee, stavi njegovu imovinu pod hipoteku za koju mu banka
isplati novac, kojim onda kupi sledeu kompaniju. Tako je opi je
napravio lanac privatizacija.
Krenete, pozajmite pare, kupite jednu firmu Ta firma koju ste kupili
ima neku imovinu. Pa onda idete drugu, pa idete treu, pa idete estu,
razumete, objasnio je opi novinarima CINS-a i CIN-a u intervjuu u
aprilu prole godine, sedam dana pred hapenje.
Policija ga optuuje da je tokom ovih kupovina poinio viestruke
zloupotrebe, zbog ega su protiv njega podignute tri krivine prijave
krajem 2010. i poetkom 2011. godine.
Policija ga optuuje da je, sa saradnicima, prodao zgradu kompanije
Industrija Kotrljajuih Leajeva za 9,2 miliona evra, a novac prebacio
na raune svojih privatnih firmi da bi ga koristio za privatizaciju
kompanije Mitrosrem.
opi sa Radivojem Bratiem, bivim ministrom
za poljoprivredu Republike Srpske, kupovina eerane u Bijeljini (Foto:
Sutra.ba)
Prema drugoj optubi, opi je stavio celokupnu imovinu skrobare IPOK
pod hipoteku, a zatim 5 miliona evra, koje je na osnovu hipoteke dobio,
prebacio na raune svojih firmi. Takoe, on je optuen da je nelegalno
pod hipoteku stavio zemlju koja je pripadala preduzeu Stanii, kako
bi izdejstvovao da banka oprosti dug od 4 miliona evra drugom
njegovom preduzeu.
Novinari CINS-a su otkrili i da je opi sa svojim partnerima stavio
hipoteku na imovinu kompanije Zmaj, nekada najveeg domaeg
proizvoaa kombajna i traktora, kako bi 5,7 miliona evra bilo
isplaeno privatnim kompanijama koje nisu povezane sa Zmajem.
Meutim, drava za ovaj sluaj nije bila zainteresovana, a nije ni sada.
Proitajte priu o Zmaju ovde.
Veina drugih kompanija koje je opi kupio u savezu sa razliitim
partnerima, takoe su finansijski propale i nalaze se u steaju, otkrilo je
istraivanje CINS-a. O svakom od ovih sluajeva moete proitati
dokumentaciju u opievom profilu.
opi je u Srbiji dva puta optuen, avgusta 2010. i marta 2011, da je
pomogao Darku ariu u pranju novca tako to mu je prodao
kompaniju Mitrosrem, jednu od najveih poljoprivrednih kompanija u

Srbiji, a ari mu je u ratama isplaivao novac tokom 2009. godine.

Cena koju su ugovorili za Mitrosrem, bila je 29 miliona evra. Priu o
pranju arievog novca prodajom Mitrosrema proitajte ovde.
opi je novinarima srpskog i bosanskog Centra za istraivako
novinarstvo rekao da jeste stavljao pod hipoteku i prodavao imovinu
svojih kompanije, ali da mu cilj nije bio da prisvoji novac za sebe, ve
da pomogne samim firmama. Objasnio je da je novac prebacivao sa
rauna jedne firme na raun druge, a ne u svoj dep.
Priznao je novinarima da je prodao ariu kompaniju Mitrosrem, ali je
dodao i da nije on taj koji treba da brine o tome da li je kupac narko
diler ili ne.
Kae da ga je upoznao 2008, u vreme kada ari nije bio optuen za
verc kokaina. Tada je ari prodao preduzee tampa nemakoj
kompaniji WAZ Mediengruppe. Priu o tome kako je ari prodao
tampu kompaniji WAZ proitajte ovde.
Ako ja znam da on na raunu ima 25 ili 29 miliona evra od WAZ-a, od
prodate tampe, (da li sam ja) trebao njega da pitam: Izvini drue,
a da ti ne radi drogu? Ma boli me () ta radi. Meni je bitno da on
hoe da kupi i znam da ima pare, razumete, rekao je opi novinarima
Centra za istraivako novinarstvo.
Banke
Sve to je opi radio omoguile su mu i banke koje su mu nesebino
davale kredite.
Neboja Jestrovi, optuen u avgustu 2010. da je bio glavni ariev
saradnik u pranju novca, objasnio je pred sudom zato je bilo znaajno
imati opia na svojoj strani.
Zoran opi je bio moja veza sa bankama On ima veze u svim,
kada kaem veze, znate ta znai veza u srpskom smislu, u svim
bankama Bukvalno nema banke u kojoj on nije imao otvorena vrata
do prvog oveka banke, to sam ja kasnije koristio za dobijanje
garancija, rekao je Jestrovi iznosei odbranu u februaru 2011. godine.
Darko ari i Zoran opi rezervisali mesto na splavu za predsednika
Banke Intesa,
pie u optunici.
Prema optunici Specijalnog tuilatva iz marta 2011, koju CINS
ekskluzivno objavljuje (dokument pogledajte u bazi), opi i ari su na

osnovu hipoteke koju su 2009. godine stavili na hotel Pali, koji je

ari kupio u privatizaciji, dobili 6 miliona evra od banke Intesa. To je
bila jedna od rata koje je ari isplaivao opiu za Mitrosrem. Iz
prislukivanih razgovora opia i aria vidi se da su bili u direktnom
kontaktu sa glavnim ljudima ove banke.
Iz razgovora okrivljenog Darka aria i okrivljenog Zorana opia sledi
da okrivljeni ari pita okrivljenog opia kada e ii u banku za ono,
a opi u nastavku razgovora navodi da e rezervisati mesto na splavu
H2O za predsednika Banke Intesa, pie u optunici.
Inae, splav H2O se nalazi u vlasnitvu firme LLP Intermark
Intertainment Group, u kojoj se meu vlasnicima pojavljuje i sestra
Darka aria, Danijela. Pogledajte bazu dokumenata o Darku ariu.
CINS je predstavnicima banke Intesa uputio poziv za intervju preko
portparola banke. Predlog je odbijen.
opi je novinarima potvrdio da je imao dobar tretman kod banaka i da
je u privatizaciju Mitrosrema uloio 6 miliona evra koje je od banke
dobio bez ikakvog zaloga
Partneri: vercer kokaina, vercer cigareta, ugledni biznismeni i bivi
ministar
Ponovo, nije samo Darko ari bio privuen onim to je opi imao da ponudi.
Mrea firmi koju je opi izgradio, kao i desetine miliona evra koje su se preko
rauna ovih preduzea kretale, privukla je partnere iz svih sfera: ljude iz
kriminala, poznate biznismene, pa i politiare.
Istraivanjem opievih delatnosti, novinari Centra za istraivako novinarstvo
su, izmeu ostalog, doli do imena sledeih ljudi i kompanija koji su sa njim bili u
velikim poslovima:
Hapenje Antona Stanaja
+ Stanaj porodica (Rokped), biznis i verc cigareta: Veinu
svojih preduzea opi je kupio u partnerstvu sa kompanijom Rokped iz
Podgorice, najveim distributerom cigareta za Crnu Goru i ovlaenim
prodavcem vozila audi i folksvagen. Koristili su i erke firme podgorikog
Rokpeda, osnovane u Srbiji: Rokped i Europamont iz Novog Sada.
Rokped je u Srbiji, u partnerstvu sa opiem i samostalno, kupio udele u
sledeim preduzeima: Agrovojvodina, Industrija kotrljajuih leajeva,
Agrocoop, Zmaj, Stanii, Banat seme, Mlinpek, Erdevik, eer +,
M.E.A i Panonliv.

Vlasnik Rokpeda je Roko Stanaj, iji sin Anton je uhapen u septembru 2007.
godine na beogradskom aerodromu i optuen da je organizacijom
meunarodnog verca cigareta zaradio najmanje 20 miliona evra. On je osuen
u maju 2011. godine na 6 i po godina zatvora i novanu kaznu, a uporedo sa
presudom sud mu je odobrio i jemstvo koje je uplatio da saeka kaznu na
slobodi. Odmah je odleteo kui za Podgoricu.
Nikada nije pokrenuta finansijska istraga, pa nije utvreno gde je ulagan novac
od verca cigareta i da li je moda zavrio u privatizaciji.
U optunici se navodi da je Erik Karaonji, koji je za Antona Stanaja sakupljao
novac od dilera koji su prodavali cigarete po ulici, 15. maja 2007. godine predao
opiu na ruke 20.000 evra. opi je, u intervjuu Centru za istraivako
novinarstvo, rekao da je u pitanju bila pozajmica od njegovog prijatelja Stanaja.
+ Bogdan Rodi, biznismen: Poslovni putevi opia su se vie puta
ukrtali i sa Bogdanom Rodiem, poznatim srpskim biznismenom.
Njih dvojica su postali partneri u privatizaciji kompanije Zmaj, decembra 2006.
godine. Imovina ove firme je stavljena pod hipoteku kako bi se dobile bankarske
garancije u vrednosti od 5,7 miliona evra za druga preduzea koja su u
Rodievom vlasnitvu. Ovaj novac je korien i za uee u privatizaciji Vrakih
Vinograda. Time je kren privatizacioni ugovor, ali Agencija za privatizaciju
nikada nije reagovala. Priu o privatizaciji Zmaj-a proitajte ovde.
opi i Rodi su zajedno privatizovali i pomenute Vrake Vinograde. Kupili su
ih na tenderu u oktobru 2006. za 5.7 miliona evra, ali je ova privatizacija
raskinuta 2009. godine.
+ Goran Novakovi, bivi ministar energetike: ak se i bivi ministar
energetike, Goran Novakovi, naao meu opievim partnerima.
On je sa opiem, Stanajem i Rodiem uao u konzorcijum koji je kupio fabriku
Zmaj. Novakovi je bio ministar u inievoj vladi, u peridu 2001.2002.
godine. Rekao je za CINS da ga je Rodi povezao sa opiem.
+ Milo Hamovi, sin trgovca energijom Vuka Hamovia: Prema
navodima optunice iz BiH, opi je tokom 2009. godine dogovorio transfer od
preko 250.000 evra sa Miloem Hamoviem, tridesetdvogodinjim sinom Vuka
Hamovia i drugim neimovanim osobama iz firmi Eurotrade Holdings Limited sa
Britanskih devianskih ostrva, Pacific LC Group LLC iz Delawarea SAD i
Shine Film Production LTD sa Kipra.
Vuk Hamovi, Miloev otac, vlasnik Grupacije EFT, je pre sedam godina bio pod
istragom u BiH. Posebno odeljenje za organizovani kriminal, privredni kriminal i

korupciju pri Tuilatvu BiH navelo je u svom izvetaju iz 2004. godine kako
postoje indicije da je Hamovi preko svoje kompanije umean u zloupotrebu,
kada je uz velike provizije davao kratkorone pozajmice Elektroprivredi Crne
Gore. Istraga je zaustavljena zbog nedostatka resursa i zato to je Odeljenje za
teki privredni kriminal Velike Britanije preuzelo sluaj. Britanski policajci su
odlukom glavnog tuioca prekinuli istragu, nakon to su preporuili da se protiv
Hamovia podigne optunica.
Nenad Savi, direktor za komunikacija EFT-a je CIN-u negirao da je Milo
Hamovi imao poslove sa opiem.
+ Nikola Dimitrijevi, biznismen roaki povezan sa porodicom
Kari: Dimitrijevi je prodao svoju kompaniju DTM Relations opiu.
Preduzee je zatim iskorieno da se preko njega prebaci vlasnitvo
Mitrosrema na aria. Dimitrijevi je optuen 2010. godine da je sa ariem i
opiem prao novac, a zatim je sklopio sporazum sa tuilatvom po kojem je
priznao krivicu i dobio kuni pritvor.
Dimitrijeviev zet je Branko Lazarevi, bivi ef kabineta Ministra policije Ivice
Daia. Lazarevi je bio i suvlasnik firme DTM od kraja 2006. do sredine 2007.
godine, pre nego to je izvreno krivino delo. Nakon to su dnevne
novine Blic objavile da je Lazarevi bio povezan sa ariem preko
kompanije DTM Relations, on je premeten iz Daievog kabineta u
diplomatiju.
+ Enver Morali, hrvatski biznismen: Policija Bosne smatra da je
poslednji opiev korak u operaciji pranja novca za aria i druge, za sada
nepoznate osobe, trebala da bude prodaja eerane u Bijeljini koju je, prema
navodima optunice, kupio novcem koji je je dobio od Darka aria. Hrvatski
biznismen Enver Morali, koji nije optuen u ovom sluaju, uloio je oko 6 miliona
evra u pokretanje proizvodnje u eerani, a planirao je da preuzme i veinsko
vlasnitvo. Budui da je Okruni sud u Banjaluci blokirao svu opievu imovinu,
pa i fabriku eera, Morali je sada prisiljen da eka ishod suenja.
Inae, blokada eerane proizvela je ogromne gubitke poljoprivrednicima koji
ive u tom kraju. Proitajte priu o njihovoj sudbini ovde.
+ Mia Dobri, generalni direktor Pinka u BiH: Dobri je sa
opiem osnovao avio-taksi kompaniju Aviorent 2008. u Bosni. U vlasnitvu
kompanije se nalazi avion Cessna 340 A, koji vredi oko 160.000 evra.
Dobri se pojavio na intervjuu koji je novinarima Centra za istraivako
novinarstvo dao Zoran opi u Banjaluci i objasnio da je opi jedan od
njegovih najveih prijatelja.
Mi se poznajemo 26 godina. On je studirao u Sisku, a ja sam bio u to vreme

predstavnik Koncertne poslovnice Banja Luka Nae druenje nije nikada

prestalo i nismo se nikada u ivotu posvaali, rekao je novinarima Dobri. I
moe slobodno da zna da se ja svojih prijatelja ne odriem, koliko god oni bili u
tekoj situaciji. Znai, on je nesumnjivo u najsloenijoj situaciji koju sam ja u
ivotu sreo.
+ Predrag Rankovi, zvani Peconi, kontroverzni biznismen: opi
je novinarima Centra za istraivako novinarstvo rekao da mu je Predrag
Rankovi, poznatiji kao Peconi, dugogodinji prijatelj i da su njihove firme nekada
saraivale.
CINS je otkrio da je opi, preko svoje firme Sokolac, u decembru 2008.
godine zaloio 30.000 setvenih jedinica (oko 60 tona) kukuruza kod firme
Invej, koja se vodi na Rankovievog uraka Srana Sredojevia. Invej mu je
na osnovu toga, kako se po ugovoru obavezao, trebalo da isplati izmeu 750 i
900 hiljada evra.
Darinka Pilipovi, glavni opiev raunovoa, pre njega je radila u Peconijevim
firmama. Ona je uhapena u aprilu 2011. pod sumnjom da je opiu pomogla u
zloupotrebi zemljita firme Stanii.
Dobri je, u svedoenju pred sudom u Banjaluci, rekao da je opi, dok se
nalazio u Bosni, bio u telefonskom kontaktu sa Peconijem, kod koga se
raspitivao kakva je situacija u Srbiji u vezi sa prijavama koje je podnela srpska
policija.
RODOLJUB RADULOVI: MISTERIOZNI EF NARKO KARTELA
Na vrhu arievog narko-kartela, sudei prema podacima
bezbednosnih slubi nekoliko razliitih zemalja sveta, nalazio
se misteriozni brodovlasniki magnat sa Balkana koji je do
skora mirno iveo u Beogradu, igrao tenis, druio se i poslovao
sa ovdanjom poslovnom elitom
Piu: Stevan Dojinovi, Bojana Jovanovi i John Holland. Istraivanju
doprineli: Paul Radu i Mar Cabra
ezdesettrogodinji Rodoljub Radulovi je na vrhu arievog
kriminalnog biznisa, koji se odvija pomorskim putevima izmeu June
Amerike i Evrope, a novane transakcije se obavljaju preko fiktivnih i
firmi-erki registrovanih na Kajmanskim ostrvima, Balkanu i na oba
amerika kontinenta.
Podaci koje su Organized Crime and Corruption Reporting Project
(OCCRP) i NUNS Centar za istraivako novinarstvo (CINS) dobili od

argentinskog tuilatva pokazuju da su britanski istraioci, amerika

Agencija za borbu protiv narkotika (DEA) i tuilatva junoamerikih
zemalja u potrazi za Raduloviem i ariem. I italijanski tuilac je
nedavno doveo arievu organizaciju u vezu sa najmanje tri ubistva.
Argentinski operativni dosijei se pozivaju na poverljivi izvetaj
britanske Agencije za teke vidove organizovanog kriminala (SOCA)
koja iznosi pojedinosti o narkooperacijama. Izvetaj takoe otkriva kako
je nadgledan vei broj Srba i drugih dravljana zemalja sa podruja
bive Jugoslavije koji su delovali iz Argentine.
Ova organizacija drogu transportuje iz June Amerike u Evropu.
Izvetaj SOCA navodi da su voe ove organizacije Darko ari i
Rodoljub Radulovi, stoji u argentinskim poverljivim policijskim
operativnim dosijeima koje su pregledali i kopirali OCCRP i CINS. Oni
su koristili dva broda kojima su transportovali po 500 kilograma
kokaina.
Argentinski dokumenti koji se odnose na period od aprila 2009. do
marta 2010. godine, takoe sadre poverljivu korespondenciju izmeu
junoamerike i srpske policije, podatke iz putnih isprava i tajnom
nadgledanju. Izvetaji pokazuju da je ari, za kojim je raspisana
poternica jer je osumnjien za rukovoenje masivnom narkomreom,
putovao iz Brazila u Argentinu avionom i automobilom tokom 2007. i
2008. godine. Po svoj prilici je koristio slovenaki paso.
Iz dokumentacije se takoe vidi da su ari i Radulovi sakrivali kokain
na brodovima koji su prevozili legalan teret, upakovan kao da je
cement ili eer.
Prvi brod se zove MV VERTI, u pitanju je tovarni brod koji e stii u
Argentinu 8.marta tekue godine sa legalnim transportom 25 tona
eera; drugi brod se zove MV THE GOLDEN ili THE LION; takoe se radi
o tovarnom brodu koji e stii u Argentinu druge ili tree nedelje marta
sa legalnim transportom betona., pie u izvetaju koji je sainjen
03.aprila 2009.godine.
U izvetajima se pominje najmanje osam ljudi sa Balkana koji su
uestvovali u krijumarenju, ukljuujui i jednu osobu za koju
argentinski istraitelji tvrde da je bila misionar u slubi Srpske
pravoslavne crkve.
ari je u bekstvu od januara 2010. godine kada je u Srbiji pokrenuta
poternica, a zatim i optunica protiv njega, zbog trgovine drogom i
pranja novca. Iz dokumentacije koju su prikupili OCCRP i CINS se vidi

da je Radulovi posedovao fabriku za proizvodnju cementa u Abu

Dabiju i da je iveo na najmanje tri kontinenta. On nije bio dostupan za
komentar. Grka policija je takoe prole godine pokrenula istragu
protiv Radulovia, aria i njihovih saradnika zbog trgovine drogom i
pranja novca, ali do sada nisu uspeli pronai ni jednog od njih.
Radulovi sebe opisuje kao potenog biznismena koji nije uinio nita
loe. Deo svog bogatstva preneo je na saradnika koji je zatim ubijen u
Crnoj Gori.
Istraujui poslovne registre i sudske spise iz Rusije, SAD, Kajmanskih
ostrva i Ujedinjenih arapskih emirata, kao i drugih zemalja, OCCRP i
CINS su poeli da odmotavaju dvadesetogodinje klupko prevara,
obmanjujuih ugovora, nevraenih zajmova i onoga to u sudskim
spisima zovu fiktivne firme koje su osnovane sa ciljem da izvuku
novac iz meunarodnih transakcija za raun Radulovia i njegovih
kompanija.
Nakon povratka u Srbiju poetkom 2002. godine, priaju njegovi
prijatelji i saradnici iz Beograda, Radulovi se hvalisao kako je uspean
poslovni ovek koji vodi poslove u nekoliko zemalja, a da je u SAD-u
postao izuzetno bogat. Njegovi saradnici kau da je tako stekao
reputaciju koja mu je otvaralo vrata za nove poslove.
U stvarnosti, do trenutka kada je napustio Ameriku, Radulovi je ve
imao dugove vee od 15 miliona dolara, a amerika Komisija za hartije
od vrednosti je pokretnula istragu protiv njega. Brojne parnice koje su
podigli poverioci i reenja o plenidbi imovine nalaze se u sudskim
spisima u tri savezne amerike drave. Sudija iz Majamija mu je naloio
da plati 12,1 milion dolara zbog prevare, a banke su zaplenile vie od
1,8 miliona od 3 miliona dolara vredne imovine. Meu ovom imovinom
se nalazila i vila na rivijeri u blizini mjesta Fort Loderdejl na Floridi.
Radulovievo bogatstvo se toliko smanjilo da je privatna kola dobila
parnicu vrednu svega 3150 dolara zato toRadulovi nije platio
kolarinu za svoje dete, navodi se u sudskim podacima iz june Floride.
Radulovieve kue na obali Floride
OCCRP i CINS su takoe otkrili podatke koji pokazuju da je Dravno
pravobranilatvo iz Njujorka podiglo optunicu i izdalo nalog za
hapenje Radulovia 1. janura 2001. godine zbog sumnje da je varao u
trgovini hartijama od vrednosti. Sluaj jo uvek nije zatvoren. Podaci iz
okrunog suda pokazuju da zamenik dravnog tuioca Michael S. Kim
nije preduzeo nikakve dalje mere nakon podizanja optunice.
Podaci iz OCCRP/CINS istraivanja i intervjui takoe ukazuju na to da

postoje bliske veze izmeu osumnjienih kriminalaca i legitimnih

poslovnih ljudi irom Balkana.
Radulovi je suvlasnik zgrade u Panevu vredne 1,2 miliona evra,
zajedno sa srpskim biznismenom Bogdanom Rodiem. Iz poslovnih i
sudskih spisa se vidi da je takoe bio poslovni partner sa arievim
advokatom Andrijom Krloviem, koji u pritvoru eka na suenje zbog
optubi da je prao novac za aria.
Rodi se, inae, uortaio i sa Zoranom opiem, kome se takoe sudi
za pranje arievog novca. opi, Rodi i bivi ministar energetike
Goran Novakovi koristili su of-or kompanije preko kojih su
privatizovali dravne kompaniju Zmaj. OCCRP/CINS su tokom svog
istraivanja otkrili da je nakon privatizacije proizvodnja zaustavljena, a
vlasnici su u meuvremenu od imovine zaradili milione evra.
Pre nego to se Radulovi vratio u Srbiju i privukao panju
meunarodnih agencija koje istrauju trgovinu narkoticima, on je
otvarao firme na raznim stranama sveta. Na tom putu se esto
spoticao, kako se vidi iz tubi, presuda, izjava datih pod zakletvom i
sudskih odluka.
Sve je poelo u Rusiji
Tokom osamdesetih Radulovi i njegova supruga Jasna su osnovali firmu Yox
Austria koja je trgovala ruskim gorivom. Jedan od prvih poslova je bila
prodaja nafte Bosni i Hercegovini preko sestrinske kompanije iz Italije, pred
poetak rata u Hrvatskoj. Naftu je obezbedio Transpetrol, firma registrovana na
Bermudima, koja je u parnici iz 1991. godine tvrdila da joj Yox nikada nije platio
za ovu poiljku. Iz parnice koje su podnesene u Londonu, te odluke sudije
Okrunog suda iz Palm Bia u mestu Vest Palm Bi na Floridi, vidi se da je
Radulovi dalje registrovao niz fiktivnih firmi koristei se lanom dokumentacijom
kako bi izbegao plaanje gotovo 137.000 dolara.
Radulovi je dosledno lagao o svojoj imovini i slao lane izvetaje o kreditima
kod Jugobanke, stoji u ovoj tubi koja se vukla na sudu do 1995. godine.
Ameriki sudija je odbacio veinu navoda tube, smatrajui da je za parnicu
nadlean sud u Londonu, ali ne i taku kojom se Radulovi lino tereti za
prevaru. Nakon to je vii sud odbacio njegovu albu, Radulovi se proglasio
insolventim i tako izbegao plaanje dugova.
Ovaj sluaj je bio slian daleko veoj tubi koju je protiv Radulovia u to vreme
podnela velika ruska naftna kompanija Lukoil. Prema sudskim spisima Yox,
koji je bio u vlasnitvu Radulovia i njegove ene Jasne, kupio je 1991. godine
vie od 165.000 metrikih tona nafte po ugovorenoj ceni od preko 21 milion
dolara. Yox je uplatio samo deo novca. Sud iz Moskve je presudio da Radulovi

mora da iplati Lukoilu jo vie od 12 miliona dolara.

Prema izvetaju SOCA, Darko ari i Radulovi su voe narko kartela
Kako stoji u sudskim spisima i javnim dokumentima, da bi izbegao plaanje Yox
je u Boka Ratonu na Floridi, Kajmanskim ostrvima i drugim mestima registrovao
nekoliko novih kompanija pod imenima Ramoil Holding, Ramoil Management i
slino. Ove kompanije su bile paravan iza kojeg je brani par Radulovii krio
imovinu i preko kojih je izvlaio novac za svoje line potrebe, kako to otkriva
tuba koju je 1998. godine podneo Lukoil u amerikom okrunom sudu u
Majamiju. tavie, firma sa Kajmanskih ostrva uopte nije postojala, ve se
samo radilo o potanskom sanduetu.
U svim relevantnim periodima, Ramoil Holding je bio lana kompanija, navodi
se federalnoj optunici. Njena jedina funkcija bila je da se pojavljuje kao
nominalna ugovorna strana u meunarodnim robnim transakcijama (za
Radulovia), te kao kanal za plaanje i prijem sredstava koja su bila pod
potpunom kontrolom Radulovia i koja su prebacivali sebi i/ili drugim Ramoil
kompanijama.
Radulovi se pravdao kako nije morao platiti za naftu zbog embarga Ujedinjenih
nacija koji je zabranjivao graanima Jugoslavije da sklapaju ugovore sa stranim
firmama. Njegova argumentacija je pala na sudu.
U svojoj odluci sudija je primetio da je Radulovi priznao da je i drugi ugovor koji
je potpisao u Boka Ratonu na Floridi, bio laan.
tavie, Radulovi je posvedoio da nije imao nikakvu nameru plaanja duga ,
napisao je okruni sudija K. Majkl Mur u februaru 2003. godine, dodajui da je
Radulovi potpisao ugovor samo da dobije na vremenu. Mur je na osnovu
raspoloivih dokaza doneo obavezujuu presudu kojom je naloio Raduloviu da
isplati 12 miliona dolara zbog prevare.
Iz dokumentacije se vidi da Ramoil i Radulovi nisu nikada platili taj dug.
Kasnije, 2003. godine, drugi sudija je obavezao Radulovia da isplati dodatnih
600.000 dolara kako bi se pokrili trokovi Lukoilovih advokata.
Ramoil je nastavio da radi jo nekoliko godina nakon presude. U finasijskom
izvetaju koji je podneo amerikoj Komisiji za hartije od vrednosti, njegovi prihodi
u 1997. godini su pali na jedva 1.1 miliona dolara, sa 6.1 milion koliko su naveli u
izvetaju podnesenom godinu dana ranije. U 1998. godini Radulovi je pozajmio
kompaniji vie od 2.2 miliona dolara, to je kasnije pretvorio u akcije. Jo jedan
partner, Aleksandar Taflevi, je takoe pozajmio kompaniji 3 miliona dolara
koje pretvorio u akcioni kapital.
U javnim podacima vrednosnih papira ne postoji nikakva informacija o tome ta

je kompanija uradila sa pozajmljenim novcem.

Taflevi, koji je poreklom iz Moskve, a danas ivi u Boka Ratonu na Floridi, nije
odgovarao na ponovljene pozive novinara OCCRP-a i CINS-a.
Usprkos presudi suda na Floridi i Ramoilovim slabim prihodima, Radulovi je
kupio dva imanja u prestinom mestu Lajthaus Point na Floridi. Prema podacima
iz zemljinih knjiga i zajmova podignutih kod banaka, imanja su danas
procenjena na vie od 3,5 miliona dolara. Tokom narednih nekoliko godina, on je
podizao kredite i povremeno kasnio sa uplatama. Potom je plaao penale kako bi
aurirao kredite, navodi se u dokumentaciji.
Ramoil, koja je trgovala na amerikoj berzi specijalizovanoj za firme sa malom
kapitalizacijom, nastavila je i dalje da pria o svojim meunarodnim biznisima i
ugovorima vrednim desetine miliona dolara. U izvetajima koje je podnosila
amerikoj Komisiji za hartije od vrednosti, kompanija je tvrdila da ima
ugovore vredne desetine miliona dolara za izgradnju hotela i drugih zgrada u
Ujedinjenim arapskim emiratima.
Krajem devedesetih, ameriko berzansko trite je bilo preplavljeno
manipulatorima akcijama i takozvanim bojler sobama u kojima su se brokeri
zajedno sa optuenim kriminalcima sastajali kako bi naduvali vrednost akcija
kroz lane izvetaje, a potom su pokuavali akcije proturiti naivnim investitorima.
Boka Raton je bio sredite za emu poznatu kao pump and dump (napumpaj i
istovari).
Sudska dokumentacija pokazuje da su Radulovi i grupa berzanskih meetara
tokom 1999. i poetkom 2000. godine na sav glas reklamirali ogroman potencijal
Ramoila. Radulovi i Taflevi su tvrdili da je kompanija iz Boka Ratona tokom
etiri godine zabeleila promet od 1,6 milijardi dolara i zaradu od 331 milion
dolara, ali niko od njih nije objasnio na koji nain.
Radulovi je takoe uspeo da napumpa vrednosti akcija sa oko 7 dolara po
akciji na visokih 20 dolara a tvrdili su takoe i da nameravaju da kupe akcije
vredne 150 miliona dolara u jednoj vajcarskoj finansijskoj kompaniji. Ime
kompanije nikad nije otkriveno, ak ni u Ramoilovim saoptenjima za medije.
Bez obzira na to, investitori su se borili za akcije.
alba podnesena 11.10.2001. godine amerikoj Komisiji za hartije od
vrednosti, otkriva da je cela stvar bila samo dobro razraena prevara.
Dokumentaciju, koja je navodno bila plod profesionalne revizije, u stvari su
falsifikovali sauesnici. Radulovi i Taflevi su u medijima davali netane izjave
za javnost obeavajui da e se Ramoil u skoroj budunosti nai na velikoj
NASDAQ berzi, iako kompanija nije ispunjavala ni minimum zahteva. Takoe,
navodna dokumentacija o spajanju sa drugom firmom, to je bio okida za skok u
vrednosti akcija, je bilo pismo od jednog paragrafa u kome Radulovi iznosi

potencijalnu mogunost pripajanja vajcarskoj kompaniji.

Federalni sudija u ijoj je nadlenosti bio predmet na sudu na Manhattnu, doneo
je 2003. godine presudu kojom je naloio Raduloviu da isplati 1,9 miliona dolara
zbog prevare. U tom trenutku Radulovi se ve vratio u Beograd, gde je pokretao
nove firme i pronalazio druge partnere.
Dragan Dudi, jedan od tih ortaka, nije dobro zavrio. Prema crnogorskim
podacima, Radulovi je 2006. godine bez ikakvog obrazloenja preneo na
Dudia svu svoju imovinu u Crnoj Gori, vrednu milione dolara. etiri godine
kasnije, Dudi je ubijen iz vatrenog oruja u jednom kotorskom kafiu.
Ni poslovni partner i prijatelj Milan Zukanovi, vlasnik Kolinga, jedne od
najveih graevinskih firmi u Srbiji, nije bolje proao. On je pre par meseci izvrio
samoubistvo u svom neizgraenom objektu, prema navodima policije.
Iako je Radulovi nesumnjivo stekao reputaciju u Beogradu i Crnoj Gori (o emu
emo objaviti nove tekstove), to ga nije spreilo da zadri navike svetskog
putnika.
Prema podacima iz poslovnih registara, berzanskim prijavama i pismu koje je
Radulovi dobio od Gulf Banke 1999. godine, Ramoil je imala kancelarije u
Dubaiju, te neke poslovne aktivnosti u Abu Dabiju u Ujedinjenim Arapskim
Emiratima.
Ali, ti podaci su nepouzdani, a s obzirom na tvrdnje iznesene u parnici koju su
amerike federalne vlasti podnele protiv Ramoila, teko je razluiti injenice od
fantazije. Radulovi je bio direktor i predsedavajui kompanije City Mix
Concrete u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, ali se ak i uRamoilovim
izvetajima (za berzu) postavlja pitanje da li e kompanija ikada ostvariti
zaradu.
U izvetajima amerike Komisije za hartije od vrednosti u periodu od 1997. do
1999. godine navode se tvrdnje da je Ramoil osigurao ugovor sa luksuznim
hotelom Ric-Karlton za izgradnju tornja od 50 spratova u Abu Dabiju. Ovaj
projekat se nikad nije ostvario.
U izvetajima se tvrdi i da su dobili koncesiju na zemlju vrednu 36 miliona
dolara, ali nisu imenovali vlasnika. Takoe, tvrde da su dobili ugovor za poetak
radova na izgradnji Slobodne trgovinske zone Saadiyat vredne 3,3 milijarde
dolara. Ramoil nije bio ukljuen niti u jednu od ovih stvari.
Iz pisma koje je Gulf Banka iz Emirata poslala Raduloviu 1999. godine, a koje
je u posedu OCCRP-a i CINS-a, vidi se da su Radulovi i njegova firmi City Mix
Concrete dobili kredit od milion dolara za kupovinu kamiona i druge opreme.

etiri godine kasnije, odnosno 2003. godine, banka je poslala jo jedno pismo
City Mixu. U njemu se navodi da City Mix kasni sa isplatom rata za kredit i da
je banka ponudila reprogramiranje preostalih dugovanja sa rauna.
Nakon tube koju je 2001. godine podnela amerika Komisija za hartije od
vrednosti i drugih presuda, Ramoil je uklonio sve svoje partnere i direktore iz
tog perioda i nema vie nikakvih veza sa sumnjivom prolou.
No, Radulovi nije odustao. OCCRP i CINS su doli u posed dokumentacije sa
Kajmanskih Ostrva od 6. avgusta 2007, gde se vidi da je Rodoljub Radulovi
podneo zahtev za registraciju nove kompanije Ramoil Holding Co. Ltd, sa
osnivakim kapitalom od 9.000 dolara.
Dokumentaciju je podneo advokat, a nova Ramoilova adresa je 31 The Strand,
P.O. Box 2075, Grand Cayman.
RADULOVI SE VRAA KUI I POKREE POSAO
Rodoljub Radulovi uvek je lako sticao prijatelje, partnere i
novac. Poslovnu reputaciju izgradio je kroz kompanije koje je
osnovao u Rusiji, Austriji, Sjedinjenim Amerikim Dravama i
drugde, a na Balkan se vratio 2002. godine spreman da se baci
na posao
Stevan Dojinovi, Bojana Jovanovi i John Holland
Jedne noi u augustu 2003. Radulovi je sedeo u teniskom klubu
Koling na Dedinju, njegovom omiljenom mestu i okupljalitu
biznismena, politiara i beogradske elite. Drutvo su mu pravili Maksut
atovi, poznati domai filmski producent i Milan Zukanovi, vlasnik
Kolinga, jedne od najveih domaih graevinskih kompanija.
Radulovi se sa njima, uz pie, dogovorio da osnuju firmu koja e
koristiti njegove navodne amerike veze da primame velika imena i
snimaju filmove u Srbiji.
Ta velika imena se nikada nisu pojavila, a firma nije krenula sa radom.
Neuspeh ipak nije spreio Radulovia da u deceniji koja je usledila
osnuje nova partnerstva i pokrene poslove sa srpskim monicima.
Otvoreno se hvalio svojim uspesima u SAD-u i tako privukao partnere
sa Balkana uz iju je pomo izgradio razliite aranmane uvoz
banana, hotele, kazino, kao i poslove sa nekretninama.
Njegovi partneri u to vreme nisu znali tavie, u to je bilo upueno tek
nekoliko njegovih bliskih saradnika da je Radulovi Ameriku napustio

pod pretnjom graanskih parnica, istraga federalnih organa i brojnih

optubi i sudskih presuda u kojima je ocenjen kao prevarant.
Radulovi je imao jo jednu tajnu. Istraivai i tuioci u Grkoj, Junoj
Americi i Velikoj Britaniji sumnjie Radulovia i odbeglog krijumara
narkotika Darka aria da su voe rasprostranjenog i unosnog
kokainskog kartela, pokazuje dokumentacija do koje su doli Organized
Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP) i Centar za
istraivako novinarstvo Srbije (CINS). ari protiv koga je 2010. u
Beogradu podignutaoptunica jo uvek je u bekstvu, a od Radulovia
koji je osumnjien jedino u Grkoj, nismo uspeli da dobijemo komentar.
Danas dvojica njegovih balkanskih poslovnih partnera nisu vie meu
ivima. Jedan od njih, posrednik u poslu sa narkoticima, u sred dana je
upucan u jednom kafiu u Crnoj Gori, dok je Milan Zukanovi izvrio
samoubistvo, izgleda zbog prevelikih dugova. Ne zna se gde je
Radulovi.
Iz sudskih dokumenata, policijskih izvetaja, istraivake
dokumentacije, kao i evidencija o imovini iz est zemalja koje su
OCCRP i CINS pregledali, vidi se da su se Radulovieve navodne
aktivnosti vezane za narkotike odvijale dok je on gradio veze sa
nekoliko uglednih biznismena i ostalih lica, ukljuujui:
Milomira Joksimovia, vlasnika preko 100 kompanija i prijatelja Sretena
Jocia, zvanog Joca Amsterdam koji slui zatvorsku kaznu zbog ubistva
Bogdana Rodia, lana dinastije vlasnika maloprodajnih objekata, koji
je Raduloviev partner u 1.2 miliona evra vrednoj zgradi u Panevu
Maksuta atovia, producenta mnogih poznatih srpskih filmova
ukljuujui Underground i Crna maka, beli maor. On je takoe
vlasnik muzike producentske kue Komuna i doveo je zvezde poput
Luiana Pavarotija, Madone, Stinga, Metalike i benda AC/DC da
nastupaju u Beogradu.
Milana Zukanovia, vlasnika Koling-a, koji je dve decenije upravljao
firmama za nekretnine i graevinskim poslovima do pre dva meseca,
kada je, prema tvrdnji policije, izvrio samubistvo pucavi sebi u glavu
Slavka Despota, ekskluzivnog uvoznika kubanskih cigara u Srbiji
Andrije Krlovia, arievog advokata protiv koga je prole godine
podignuta optunica za pranje novca
Dragana Dudia, osumnjienog za krijumarenje narkotika i vlasnika
luke Risan u blizini Kotora u Crnoj Gori. Radulovi je 2006. prepisao
gotovo svu imovinu na Dudia, koji je etiri godine nakon toga ubijen
Tenis i TV-produkcija

Rodoljub Radulovi je voleo tenis, rekao je u razgovoru sa OCCRP-em i

CINS-om jedan njegov poslovni partner, i provodio je puno vremena
igrajui u sportskom centru Koling. Za njega je to bilo ne samo mesto
gde se bavio sportom, ve i prostor gde je sklapao nove veze. Tamo se
predstavljao kao bogati biznismen iz SAD-a, vlasnik velike graevinske
firme u Rusiji i uopte, nastojao da se spoji sa beogradskom elitom.
Prema reima njegovih prijatelja i partnera, esto je bio vien u drutvu
poznate srpske pevaice Ane Nikoli.
Kada je 2003. godine seo sa atoviem i Zukanoviem, Radulovievi
ameriki poslovi bili su u rasulu. Istraivanje OCCRP-a i CINS-a pokazuje
da su samo etiri meseca pre toga 14. aprila 2003. advokati,
zastupnici firme iz Moskve koja je dobila presudu za prevaru protiv
Radulovia i odtetu u vrednosti od 12.1 miliona dolara, na sudu u
Majamiju traili dodatnih 627,000 dolara da pokriju trokove procesa
protiv njega. Njegove kue su zaplenjene, a pre toga mu je izreena
novana kazna u vrednosti od gotovo 2 miliona dolara za jednu drugu
prevaru u Nevadi (SAD).
O ovim detaljima nije bilo rei na tom sastanku.
Umesto toga su producent atovi i Zukanovi, vlasnik sportskog
centra i jedne od najveih graevinskih firmi i agencija za nekretnine u
Srbiji (Koling), odluili da s njim investiraju. Oni su novi poslovni
poduhvat nazvali Tri Em Invest, a kancelarije su otvorili na adresi
Krontanska 5 u Beogradu, u zgradi koja je u vlasnitvu Zukanovieve
agencije Koling.
Mi smo se svi znali mnogo ranije pre nego to smo napravili firmu.
Onda, mi smo se svi zbliili tu (na Kolingu) igrajui tenis, rekao je
atovi u intervju za OCCRP/CINS. Radulovi se ve bavio tim poslom,
ako niste znali, dovodio Amerikance ovde da snimaju, pre 90ih godina,
pre ratova, u bivoj Jugoslaviji,
Meutim, samo 18 meseci kasnije, Radulovievi partneri napustili su
kompaniju, pokazuje poslovna dokumentacija. Radulovi ju je
konano zatvorio u augustu 2009. i u evidenciji ne postoji trag da je
snimila ijedan film.
atovi je rekao OCCRP-u i CINS-u da se partnerstvo raspalo zbog
razlika u miljenjima kako bi bilo najbolje voditi kompaniju. U to vreme
se firme pravile ko dobar dan. Seli smo, napravili firmu, posao se nije
realizovao, ni jedan posao nije uraen nikada. Probali, nije ilo, pa
svako svojim putem dalje, objanjava atovi.

Takoe je izjavio da je Radulovi dugovao Zukanoviu, koji je svom

prijatelju poeo graditi vilu na Dedinju, ali nije dobio novac zauzvrat.
To nije neka velika lova jer je objekat bio daleko od toga da bude
zavren, rekao je atovi. Dug se nije ispreio izmeu njih dvojice koji
su ostali u prijateljskim odnosima, rekao je.
Zukanovi, koji je nagomilao ogromne dugove u svojim poslovima sa
nekretninama i graevini, pronaen je mrtav sa prostrelnom ranom u
glavi na jednom od njegovih gradilita. Policija je Zukanovievu smrt
proglasila samoubistvom.
Gradilite na kojem se Zukanovi ubio
Njegov prijatelj takoe smatra da mu je doao glave poslednji poslovni
poduhvat objekat u kome se ubio. Poeo da gradi na veliko i onda
dola svetska kriza, pala kupovna mo, pala prodaja, tu se zaglavio i
eto, na alost, bilo ta je bilo. Ja sam ga ubeivao da ne uloi u to, (ve
da) sedimo lepo ovde, zajebavamo se, pijemo vino, igramo tenis,
uivamo, ova lepota, mir na Dedinju, kae atovi.
On je rekao da Radulovia godinama nije video, te da je okiran da je
ovaj imao veze sa ariem i trgovinom narkoticima.
atoviu se inilo da je Radulovi novac zaradio uglavnom kroz uvoz
banana u Srbiju, a ne od kokaina.
On mi je objanjavao kako se one beru i kreu na put zelene, da bi u
toku puta sazrele., prisea se atovi.
*****
Istraivanju doprinela organizacija MANS iz Crne Gore
Kralj banana
ini se da je Raduloviu prekookenaski transport vie iao od ruke nego rad na
filmskim projekatima.
Radulovi je uspostavio veze sa ekvadorskom firmom, jednom od najveih
proizvoaa banana i ananasa na svetu, a 2002. osnovao je kompaniju Bana
King u Srbiji koja je distribuirala i prodavala robu, prema reima poslovnih
partnera i poslovnoj evidenciji. Zahvaljujui ovom poduhvatu porasla je
Radulovieva reputacija u srpskim biznis krugovima.
Iz evidencije privrednog registra vidi se da jeRadulovi Bana King osnovao
sa dvojicom imunih Srba, Milomirom Joksimoviem, zvanim Mia Omega i

Slavkom Despotom, vodeim uvoznikom kubanskih cigara.

Joksimovi je u razgovoru za magazin NIN tvrdio da ima vlasniki udeo u
preko 100 kompanija, a pregled baze podataka Agencije za privredne registre u
Srbiji pokazuje desetine firmi povezanih s njim. Do mnogih je doao kroz
privatizaciju, poevi od 2004, a dve privatizacije su ponitene u januaru 2010.
jer nije ispotovao ugovore, ili nije isplatio punu sumu novca, prema podacima sa
web-stranice Agencije za privatizaciju.
Joksimovi je takoe bio prijatelj kriminalca koji je sejao strah, Sretena Jocia
zvanog Joca Amsterdam, i bio je gost na zabavi povodom Jocievog 45.
roendana 27. oktobra 2007. Joci izdrava zatvorsku kaznu jer je devedesetih
godina izdao nareenje za ubistvo kriminalnog oponenta i eka suenje za
smaknue hrvatskog novinara Ive Pukania.
Slavko Despot, Raduloviev drugi partner u Bana Kingu, vlasnik je firme Julieta,
jedne od najveih uvoznika kubanskih cigara u Srbiji, kroz koju dalje dri nekoliko
La Casa del Habano u Srbiji i Bosni i restoran Julieta u Beogradu.
Julieta je u vlasnitvu of-or kompanije Alpha Management Consultants LLC
sa seditem u Delaveru. OCCRP i CINS poseduju dokument iz kog se vidi da
je Despot vlasnik ove firme i da za nju ima punomo.
Despot je, takoe, preko kompanije Jai Thai vlasnik uvenog beogradskog
restorana Zodijak.
Kao i u sluaju firme Tri Em Invest, Radulovievi partneri ni ovde nisu dug o
izdrali, pa su obojica ovu kompaniju napustili u decembru 2002. Radulovi je
ostao dok je nije zatvorio krajem 2006.
Od Joksimovia nismo uspeli da dobijemo kometar. OCCRP/CINS je zvao
Despota u vie navrata, dok nam konano jedan od njegovih asistenata nije
rekao da on ne eli da da komentar. Tako, nismo utvrdili zbog ega su partneri
ovog puta napustili Radulovia, s obzirom da je posao sa bananama, izgleda,
dobro iao.
Upravna zgrada KOLING-a, mesto na kom je Radulovi osnivao firme
Radulovi je i pre firme Bana King na Balkanu obavljao poslove uvoza i izvoza,
pre vie od 40 godina, za vreme bive Jugoslavije, pokazuju stare privredne
arhive koje su otkrili OCCRP i CINS. Stari, pohabani, od mieva nagrizeni
dokumenti beogradskog Trgovinskog suda pokazuju da jeRadulovi radio kao
ef jednog ogranka u dravnoj firmi Hempro od kraja 70-ih do poetka
80-ih. Ta se kompanije bavila uvozom i izvozom irom sveta i imala je ogranke
u Moskvi, Berlinu, Pakistanu i drugde.

Iako je iz Jugoslavije otiao oko 1983. i osnovao kompanije u Austriji, Italiji, Rusiji
i na Istoku, Radulovi se lako vratio kui i svojim pediterskim korenima oko
2002, izjavili su njegovi prijatelji i saradnici.
Nigde kao kod kue
Dok su Radulovievi uspesi u Srbiji bili nejednaki, puno je uspeniji bio u rodnom
Kotoru u Crnoj Gori, gde se ini jednim od vodeih biznismena.
Hotel u Kotoru
Njegova firma Trecom upravlja velikim povrinamazemljita i nekretnina u
istorijskom starom gradu u Kotoru na kojem je Radulovi napravio hotel i kazino.
Kotor, drevna rimska i vizantijska naseobina koja je za vreme etiri veka duge
venecijanske vladavine pretvorena u utvreni grad, zatiena je od strane
UNESCO-a kao mesto od velike istorijske vrednosti.
Dokumenti pokazuju da je Trecom osnovan 1989. Naredne godine je ta
kompanija sklopila unosne ugovore sa kotorskom optinom i iznajmila sedam
lokacija u istorijskom starom gradu, ukljuujui delove drevne tvrave. Tokom
ratnih godina 90-ih, kompanija ja imala privilegovani tretman kada je bila
osloboena obaveze plaanja kirije. Ugovore je u ime Trecoma potpisao
Rodoljubov brat arko Radulovi, direktor ove kompanije.
U istorijskom gradu, Trecom je osnovao hotel Cattaro, kafi AS i kazino
Cattaro, u koji je investirao skoro 400.000 evra.
Radulovi je krajem 2006, iz nejasnih razloga,preneo 90% vlasnikog udela
u Trecomu na Dragana Dudia, mornara koji je uestvovao u krijumarenju
kokaina, a koji je u maju 2010 . ubijen u Kotoru. Ivan Vraar, stanovnik Kotora
koji je optuen za ovaj zloin, izjavio je da mu je Dudi pretio, meutim policija
nije dala jasan motiv za ovaj zloin. Italijanski tuilac Mario Venditti, nedavno
gostujui na konferenciji u Crnoj Gori, je izrazio sumnju da iza ubistva Dudia
stoji narko kartel.
Krajem prole godine je grka policija uhapsiladvoje Dudieve dece pod
optubom da su prali novac za aria i Radulovia.
Oni su prenosili ogomne koliine novca preko banaka i ofor kompanija, stavljali
novac u sigurne-sefove u bankama i kupovali luksuznu imovinu u junim
predgraima Atine Takoe, dva luksuzna automobila i jedan motor su
pronaeni, koji su konfiskovani kao proizvod legitimizacije prihoda od nezakonite
radnje, navodi se u saoptenju grke policije od 1. Decembra 2011.
OCCRP i CINS je doao u posed dokumenata u Beogradu koji pokazuju da je u
vreme njegovog ubistva, Dudi bio predmet istrage u Srbiji u kojoj je bio prikazan

kao jedan od voa mree krijumara kokaina. Specijalni tuilac u Srbiji rekao je
OCCRP-u i CINS-u da je istraga poela u januaru 2010. i da je trajala do njegove
smrti.
Ekskluzivni dokument do kojeg je OCCRP doaopokazuje da su Dudia
smatrali jednim od vodeih ljudi arieve bande: Osumnjieni Dudi, zajedno sa
okrivljenim ari Darkom, Sokovi Goranom, Vujanovi eljkom i vie NN lica
organizovao je kriminalnu grupu, pie u ovom dokumentu.
Istraga pokazuje da je Dudi u junu 2009, tri godine nakon to je preuzeo
kontrolu nad Radulovievom kompanijom, izdao nareenje lanu narko grupe
Anastaziju Martiniu da ode u Junu Ameriku i obezbedio mu novac za
avionsku kartu, kao i 265.000 evra u gotovini za jahtu koja je trebala biti koritena
za krijumarenje droge. Argentinska policija je u oktobru 2009. presrela ba tu
jahtu u blizini urugvajske obale i zaplenila preko dve tone kokaina.
Radulovi, Rodi i advokat Darka aria
Poslednji put se u poslovnim evidencijama Radulovi pojavljuje u decembru
2008, kada je uloio novac u kompaniju Znak Invest u vlasnitvu Andrije
Krlovia i njegove supruge Ljubinke Krlovi. Taj dogovor je predvideo izmeu
ostalog da Radulovi dobije udeo u 1.2 milliona evra vrednoj zgradi u Panevu.
Uplatio je, preko banke, iznos od 600.000 evra i dobio 45% vlasnitva,
objanjava Ljubinka za OCCRP/CINS. Trebalo je to da bude hotel, to se nikada
nije dogodilo jer je moj mu uhapen.
U januaru 2010. policija je optuila Darka aria da je voa narko-mree i
zaplenila mu imovinu u Srbiji.
Dve nedelje kasnije uhapen je Andrija Krlovi pod optubom da je prao novac
za aria. Ugovori pokazuju da je Krlovi preneo kompaniju Novi Tami i sa
njom deo vlasnitva nad zgradom vrednom 1.2 miliona evra Bogdanu Rodiu,
lanu mone porodice Rodi koja kontrolie maloprodajne objekte u nekoliko
zemalja Balkana. (pogledajte prateu priu).
Danas su Radulovi i Rodi jo uvek partneri u zgradi. Krlovi je u zatvoru i eka
suenje. Rodi nije odgovorio na nae pozive.
DOSIJE ARI: KRATKA ISTORIJA JEDNE PRIVATIZACIJE
Posao sa tampom se s pravom moe nazvati jednim od prvih
velikih arievih legalnih poslovnih poduhvata. U samoj tampi
se ari nee zadrati dugo i ve za godinu dana e svoj
distributivni lanac prodati nemakoj medijskoj grupaciji VAC,
koja je malo pre toga izala iz vlasnitva konkurentske

distributivne mree Future plus. Piter Lange, lan uprave VACa, kae da je za ime Darka aria saznao tek na samom finalu
procesa preuzimanja kompanije. ari tada nije bio poznat
kao kontroverzna osoba, pa nismo imali potrebe da sumnjamo i
da postavljamo pitanja. Mi nismo imali nikakvog kontakta sa
njim, nikakvih telefonskih poziva, sastanka, niega
Stevan Dojinovi
ini se da je uloga koju je Darko ari, aprila ove godine optuen da je
organizator meukontinentalnog verca kokaina, imao u kupovini i
prodaji lanca kioska tampa, veoma bitna za njega. Pre svega, sam je
ari u pismu koje je poslao domaoj javnosti pre dve nedelje
nagovestio da je on zahvaljujui ovom poslu jedan uspean biznismen
koji je znao ta da kupi i preproda, a ne lider balkanskog narko-kartela,
kako su ga organi gonjenja oznaili.
ari, meutim, kako pokazuje dokumentacija do koje smo doli, nije
jedina linost koja je prola kroz vlasniku strukturu ovog trenutno
najjaeg maloprodajnog lanca tampe i cigareta. ini se da je dosta
novca nepoznatog porekla prolo kroz ovu kompaniju dok je na kraju
nije otkupio nemaki medijski gigant VAC.
Krenuli smo tragom arievog pisma i pregledali podatke iz Agencije za
privredne registre, obimnu poslovnu dokumentaciju koja prati razvoj
distributivnog lanca, pokazuje koju je tano ulogu ari imao u njemu i
kako je ceo posao prodaje ove firme medijskom koncernu VAC obavljen
i sklopljen.
Ali, da se krene od samog poetka.
Prodajna mrea tampa je, s obzirom da je konkurencija upala u
bankrot, trenutno najmoniji distributivni lanac novina i cigareta u
Srbiji. Prema informacijama dobijenim iz ove firme, ona raspolae
mreom od 550 kioska, uglavnom lociranih u Beogradu i Novom Sadu, i
lancem od 50 prodavnica Just a moment. U ovim objektima dnevno
pazari oko 160.000 kupaca. Firma upoljava 1870 radnika, a kako to
prikazuje finansijski izvetaj, prethodne godine je ostvarila prihod od
blizu 8,5 milijardi dinara.
Kompanija koja danas upravlja ovim lancem kioska je tampa sistem,
osnovan 30. juna 2005. Meutim, sama distributivna mrea postoji jo
od 60-ih godina i u poetku je njome upravljalo drutveno preduzee
DP tampa. Kada je krajem 90-ih u Srbiji zapoeo prelazak na trinu
privredu, ovaj maloprodajni lanac se takoe svojinski transformisao, pa

tako, 1998. godine, DP tampa, zajedno sa jednim privatnikom osniva

preduzee tampa komerc, koje preuzima poslovanje lanca kioska.
U POETKU BOKANOVI
Taj privatni preduzetnik bio je Mladen Gruji, trenutno biznismen i
poslanik Nove Srbije u Skuptini.
Kada je preduzee tampa komerc osnovalo tampa sistem, koji e
odmah preuzeti upravljanje nad distribucijom, Mladen Gruji je reio da
napusti vlasnitvo u majci firmi i uopte posao distribucije tampe. On
je danas vlasnik mnogih drugih firmi. Izmeu ostalih, Lilli drogerie,
Beotursa, Tree petoletke, kao i uvenog lanca pekara Hleb i kifle.
Gruji je svoje mesto u tampa komercu prepustio porodici svog
roaka Vanje Bokana, ubijenog u Atini 7. oktobra 2000. Tako, novi
partneri dravnom preduzeu postaju Bokanove erke: punoletna
Naike, kao i maloletne Olga i Ingrid, koje je zastupala Bokanova
udovica Sanja Bokovi. Za osnivanje tampa sistema uplaen je
kapital od oko 350 miliona dinara.
Ubrzo zatim, 11. jula 2005, nepunih mesec dana nakon osnivanja ovog
novog preduzea, tampa komerc preputa kompletno vlasnitvo nad
tampa sistemom i time distributivnu mreu grkoj firmi Polestar
enterprajzis. U decembru 2005, ova firma dalje vlasnitvo predaje
kiparskoj kompaniji Lekana trejding. Obe ove firme su se nalazile u
vlasnitvu Vanje Bokana, a nakon njegove smrti su pripale erkama.
Naike se pojavljuje kao potpisnik ugovora o primopredaji vlasnitva u
tampi. Bokan je inae poslednji period ivota proveo upravo u Grkoj,
u ekskluzivnom atinskom naselju Glifada odakle je upravljao poslovima
i gde je, pred ulazom u svoju vilu, ubijen iz automatskog oruja. Ubice i
naruioci nikada nisu otkriveni. Za Bokana se tvrdilo da je bio jedan od
pionira u poslu verca cigareta, kao i da je u trenutku smrti bio jedan
od najbogatijih Srba.
PREUZIMA ARI
Oktobra 2006. godine dolazi do ponovne promene vlasnike strukture
tampa sistema, ali ovog puta se tu pojavljuju nova lica i kompanija
polako odlazi iz ruku lanova porodice Bokan.
Tako, u tri navrata, koji su se odigrali tokom aprila, oktobra i novembra
2006, celokupno vlasnitvo tampe sistema otkupie kompanija
Bonake enterprajz limitid sa Gibraltara. Prvi ugovor sastavljen 18.
aprila 2006, kojim je preuzeta treina udela u tampi, a u ime Bonakea,

potpisao je lino Darko ari, koji se u tom periodu ve preselio u

Srbiju, dobio dravljanstvo i prijavljeno je iveo u Beogradu.
Nakon ovog ugovora, ari se vie ne pojavljuje u spisima i sva ostala
dokumenta e potpisivati ljudi koji e poetkom ove godine biti
uhapeni i oznaeni kao njegovi saradnici u pranju novca.
Poslednji ugovor od 15. novembra 2007, kojim je preuzeto kompletno
vlasnitvo tampe, potpisao je Neboja Jestrovi, sa pozicije direktora
Bonakea. Jestrovi, inae roen u Pljevljima (odakle je i ari),
uestvovao je u najbitnijim arievim investicijama u domau privredu.
Predvodio je, u ime kompanije Municipijum S, konzorcijum koji je kupio
preduzee THU Pali i tako se dokopao hotela Prezident na Paliu i
Patrija u Subotici, a zatim na aukciji 2009. godine kupovine hotela
Vojvodina i Putnik u Novom Sadu. Jestrovi se nedavno predao
srpskoj policiji i odreen mu je pritvor, a drava je sredinom aprila
zaplenila kupljene hotele.
Da li je ari bio opinjen biznisom distribucije tampe ili je i ovaj
posao video kao zgodnu priliku da opere veliku koliinu novca, ostaje
za sada nepoznato. U svakom sluaju, posao sa tampom se s pravom
moe nazvati jednim od prvih velikih arievih legalnih poslovnih
poduhvata. ari e u narednim godinama nastaviti ono to je zapoeo
sa Bokanovima, otkupljivati kompanije i preuzimati poslove ljudi koji su
se nali ili pod istragama ili u finansijskim problemima, kao to su
Antun Stanaj, Mile Jerkovi te Stanko Suboti. U samoj tampi se ari
nee zadrati dugo i ve za godinu dana e svoj distributivni lanac
prodati nemakoj medijskoj grupaciji VAC, koja je malo pre toga izala
iz vlasnitva konkurentske distributivne mree Future plus.
Iako je Futura imala veu mreu kioska, ta kompanija je bila u looj
ekonomskoj situaciji i nije postojala mogunost da se oporavi, i to je
jedan od razloga to smo je napustili. tampa sistem je bio u mnogo
boljoj poziciji jer su kiosci bili koncentrisani u Beogradu i Vojvodini, pre
svega u Novom Sadu. Zato smo, pored ostalog, preli u tu distributivnu
mreu jer smo verovali da moemo razviti kompaniju i zaraditi novac
za nekoliko godina, objanjava u telefonskom intervjuu Piter Lange,
logistiar i lan uprave VAC-a.
PREPRODATO VAC-U
Preuzimanje tampa sistema trajalo je godinu dana, a prvi konkretan
potez VAC je nainio avgusta 2008. godine postavljanjem svog oveka
za direktora ove firme. Piter Lange je izabran da vodi pregovore o
prodaji, a odluku o njegovom imenovanju na mesto prvog oveka
tampe potpisao je, u ime akcionara Bonakea, bivi policajac i advokat

Andrija Krlovi, koji e biti uhapen 9. marta ove godine zbog

umeanosti u pranje novca za Darka aria, pre svega kroz
privatizovano preduzee Mitrosrem.
Piter Lange nam je rekao da jeste udno to da je u istom trenutku on
bio direktor, a ari vlasnik firme, ali da nije primao nikakva nareenja
od njih i da je samo on odluivao: To je bio period tranzicije. Gospodin
Krlovi, pravni zastupnik vlasnika Bonakea, je bio moj partner u celim
pregovorima. Upoznao sam i Neboju Jestrovia, prvog dana kada smo
doli u tampu. Krlovi ga je predstavio kao nekog ko je tu da nadgleda
da li je sve u redu, ali koliko se ja seam, on nije imao nikakvu zvaninu
funkciju u kompaniji. Zato sam posle dve nedelje pitao Krlovia zato
ga se plai i rekao mu da on mora da ode. Jestrovi je tada nestao i
posle je preao na mesto direktora distributerske mree Futura plus.
Lange kae da je za ime Darka aria saznao tek na samom finalu
procesa preuzimanja kompanije, a da je do tada jedino znao da
Bokanovi imaju udela u vlasnitvu. Na kraju pregovora, gospodin
Krlovi mi je rekao da on zastupa interese jednog oveka, Darka aria,
koji je vlasnik, i da i on mora da potpie ugovor. ari tada nije bio
poznat kao kontroverzna osoba, pa nismo imali potrebe da sumnjamo i
da postavljamo pitanja. Mi nismo imali nikakvog kontakta sa njim,
nikakvih telefonskih poziva, sastanka, niega
Nakon to je Lange postavljen na vodeu poziciju u tampa sistemu,
VAC-u e trebati jo gotovo punih godinu dana da i formalno preuzme
vlasnitvo. Preuzimanje je izvedeno u dva poteza koji su se odigrali u
junu 2009. U prvom, Ost holding, kompanija koja se nalazi u okviru
grupe VAC, otkupljuje sve akcije Bonake enterprajza. U drugom potezu,
koji se dogodio bukvalno istog dana, Bonake se izbacuje iz vlasnikog
lanca, a Ost holding sada direktno, bez ikakve kompanije medijatora,
postaje stopostotni vlasnik tampa sistema. Tada i sama firma menja
lokaciju, seli se iz Kosovske ulice u Bulevar Mihajla Pupina, gde joj je
sad i adresa, a Lange nakon uspeno obavljenog posla odlazi sa mesta
direktora.
arievi poslovi sa medijima
tampa sistem nije jedina kompanija ija je aktivnost povezana sa
medijima a u koju je Darko ari plasirao svoj novac, pokazuju podaci
poslovnih arhiva Srbije i Crne Gore. Na elo Upravnog odbora glavnog
konkurentskog preduzea, Future plus, marta 2009. godine je
imenovan Neboja Jestrovi, ariev saradnik u privatizacijama
preduzea u Srbiji.

to se tie samih tampanih izdanja, koliko je sada poznato, ari je

imao udela u dva lista.
Udeo u uticajnom crnogorskom listuPobjeda, koji se nalazi u
veinskom dravnom vlasnitvu, iznosio je oko 4,6 odsto akcija u 2009.
godini. Akcije su drali arieva firma Mat kompani, koja godinama
dominira privrednim ivotom Pljevalja, i njegovi saradnici Jovica Lonar,
Goran Sokovi i Miro Mrdak. Novija lista akcionara pokazuje da su
Lonar i Sokovi napustili svoje udele.
U Srbiji su Svetlana Ceca ari, atraktivna manekenka i supruga
Darkovog roenog brata Duka, i Naike Bokan zajedno osnovale Code
magazin u junu prole godine. Ovaj magazin je pratio deavanja na
domaoj det-set sceni, a prestao je izlaziti neposredno nakon
raspisivanja poternice za ariem.
Beogradska tamparija BMG-MN se takoe moe vezati za aria i
njegov klan: vlasnici su Neboja Joksi i Milo Nikoli, obojica optueni
12. aprila ove godine da su kao lanovi arievog klana bili direktno
ukljueni u trgovinu kokainom.
Preduzee Mat kompani, u vlasnitvu brae ari, podnelo je 2007.
godine zahtev za dobijanje dozvole za kablovsku distribuciju TV
programa, ali je Savet Agencije za radiodifuziju Crne Gore odbio ovaj
zahtev.Na pitanje zbog ega je preuzimanje tampe izvedeno na ovako
neobian nain, Lange kae da je to zato to na Balkanu postoje veoma
kompleksne konstrukcije kompanija koje stoje iza nekih poslova.
Nama, sa naim prethodnim iskustvom u Srbiji, bilo je bitno da
preuzmemo i kontroliemo sve poslovne i operativne procese u
kompaniji i mislili smo da to moemo izvesti na ovaj nain. Sve je
uraeno u skladu sa srpskim zakonima.
Nakon ovog poslovnog poduhvata, ari je ostao bez ikakvog udela u
vlasnitvu i kontrole nad tampom. Ali, u narednim godinama e poeti
sa jo krupnijim ulaganjima, pre svega sa otkupom privatizovanih firmi
po Srbiji, posredstvom ofor kompanije Mateniko, registrovane u
amerikoj dravi Delaver, iji su formalni vlasnici njegovi saradnici iz
Crne Gore.
U pismu koje je, navodno, ari lino sastavio i pre dve nedelje poslao
javnosti u Srbiji, poreklo celokupne svoje imovine pokuava opravdati
upravo ovim poslom koji je sklopio sa VAC-om. Samo iz jednog posla
izmeu moje firme i jedne poznate njemake firme, imam 30 miliona
evra na svom raunu, tvrdi ari u svom obraanju, kao i da je svu
imovinu uredno prijavio i legalizovao, a sada mu je sve zaplenjeno.
Otkud mu, na prvom mestu, novac kojim je tampu otkupio od

Bokanovih, ari u svom pismu ne navodi.

Predstavnici koncerna VAC nisu nam mogli potvrditi da li je ova suma
koju spominje ari tana, jer je protiv politike njihove kue da takve
informacije iznose u javnost.
Upisan kapital tampa sistema u trenutku prodaje iznosio je malo vie
od etiri miliona evra, novanog i nenovanog kapitala. Meutim, u
potencijalu, raunajui na samu mreu prodajnih mesta i konkurenta
Futuru plus koji je upao u bankrot i nalazi se pred gaenjem, firma je
vredela mnogostruko vie. Moe se rei da su i Darko ari i VAC proli
veoma dobro u ovom poslu, svako iz svojih interesa.
arievi poslovi sa medijima
Braa Darko i Duko ari, obojica optuena da su uestvovali
u meunarodnom vercu kokaina, pored mnogih drugih svojih
poslova su bili zainteresovani i za medije. Tako se njihovoj
poslovnoj imperiji, o kojoj je pisao NUNS-ov Centar za
istraivako novinarstvo, mogu prikljuiti i jedan magazin u
Srbiji, manjinske akcije crnogorskog dravnog dnevnika
Pobjeda, ali i vodea distribucija tampe u Srbiji. lanovi
njihove kriminalne grupe su vlasnici tamparije u Beogradu
Stevan Dojinovi
U noi 8. oktobra 2009 godine, beogradski klub Magacin bio je pun
glumaca, novinara, manekenki, pevaa, pevaica i uesnika domaih
rialiti emisija. Svi oni su bili pozvani da dou i podre izlazak novog
nedeljnika Code, preteno orijentisanog na izvetavanje sa domae
det-set scene. Prvi broj izaao je aprila te godine, a njegovu
naslovnicu su ukraavali pevaica Jelena Karleua i viestruki osuenik
Kristijan Golubovi, sa kojima su uraeni intervjui.
Novinar Vanja Buli odrao je te veeri govor i preporuio novopeeni
magazin kao dobro mesto gde se mogu proitati vesti iz svih oblasti.
ARIEV CODE: Domaice urke bili su manekenka Svetlana ari,
osnivaica i veinska vlasnica lista sa 60 odsto udela i glavna urednica
Jelena Jankovi, biva manekenka. Tada je Svetlana ari bila
nepoznate iroj javnosti u Srbiji, ali za nju e se ubrzo uti.
Nedelju dana nakon Code-urke, policije vie zemalja udruenom
akcijom su zaplenile vie od dve tone kokaina na jahti blizu Urugvajske
obale, a domai pravosudni organi e obelodaniti da je ovaj kokain
trebala provercovati kriminalna grupa kojom je komandovao

crnogorski biznismen Darko ari. U nizu tekstova koji su se nakon

toga mesecima objavljivali o ariu pojavljivalo se i Svetlanino ime, kao
supruge Darkovog roenog brata Duka.
Oba aria su danas optuena da su rukovodila meunarodnim
vercom kokaina, kao i da su prala tako zaraen novac. Darko je u
bekstvu, dok se Duku sudi u Crnoj Gori.
Zanimljivo je to da se u vlasnitvu kompanije CODE PRESS d.o.o., koja
je izdavala magazin, pored Svetlane i urednice Jelene, nalazila i Naike
Bokan najstarija erka uvenog vercera cigareta Vanje Bokana,
ubijenog u Atini 2000 godine.
U svakom sluaju, ivot ovog magazina je bio kratak posle 15 brojeva
on se ugasio. Poslednji broj se u prodaji pojavio 16. novembra, u vreme
kada se u zatvoru nalazilo desetak osumnjienih za verc kokaina i
kada je bilo pitanje trenutka kada e se tuilaka istraga proiriti i na
Darka aria. Danas je, sem zaputene Fejsbuk strane magazina Code,
gotovo nemogue na Internetu nai ikakvog drugog traga o postojanju
ovog lista. Kao da ga nikad nije ni bilo.
AKCIJE U POBJEDI: Meutim, interesi porodice ari u poslovanju sa
medijima su daleko prevazilazi jedan slabotirani nedeljni magazin
kakav je bio Code.
Vei zalogaj je bila kupovina akcija uvenog crnogorskog dnevnika
Pobjeda, koji je u veinskom dravnom vlasnitvu. Lista akcionara iz
marta 2009., koju CINS ima, pokazuju da su te godine arieva firma
Mat op (u meuvremenu je promenila naziv u Mat Company) i trojica
njegovih saradnika Goran Sokovi, Jovica Lonar, Miro Mrdak
zajedno imali malo vie od 4,6 odsto akcija ovog lista.
Mat Company je bila okosnica biznisa brae ari u Crnoj Gori, pre
svega u graevini, prodaji nafte i transportu. Firmu je 2006. osnovao
Duko ari u rodnim Pljevljima, ali se 2010. vlasnitvo prenelo na
ofor kompaniju Mateniko LLC u amerikoj drave Delaver. Kao vlasnici
ove kompanijeupisani su Jovica Lonar i Miro Mrdak, a pretpostavlja se
da je pravi vlasnik bio Darko ari.
Goran Sokovi je aprila 2010. u Srbiji optuen da je, pored aria,
takoe bio jedan od organizatora grupe koja je vercovala kokain iz
June Amerike ka zemljama Evrope. On se jo u bekstvu.
Jovica Lonar je sredinom maja ove godine uhapen u Crnoj Gori i
optuen je za pranje novca brae ari.

I Sokovi i Lonar su u meuvremenu na berzi prodali akcije koje su

imali u Pobjedi, za znatno manje sume nego to su ih kupili. Lista
akcionara iz maja ove godine pokazuje da su meu akcionarima ostali
Mat op i Mrdak Miro sa 1,4 odsto akcija, ali takoe i niz drugih
nepoznatih lica iz arievog rodnog grada Pljevalja.
Inae, pre nego to su arii i njihovi saradnici pazarili manjinski paket
akcije u Pobjedi, drava je bezuspeno pokuavala da proda ovaj list.
Najozbiljniji pregovori su voeni krajem 2008. i poetkom 2009. sa
nemakim medijskim gigantom VAC-om, koji je od kupovine odustao jer
je zamrzao svoje poslove na Balkanu.
UPORITE U PLJEVLJIMA: Najjae uporite su braa ari ipak imali u
svom rodnom gradu Pljevljima.
Tamo su, preko Mat Company, pokrenuli niz biznisa i uposlili dobar deo
sugraana, uestvovali su na tenderima i sklapali poslove sa lokalnom
samoupravom, a podrku su oigledno imali i od samog gradonaelnika
Filipa Vukovia koji je maja 2010, kada je bila podignuta optunica
protiv Darka aria, gostujui na televiziji izjavio: Da znam e je ari
nikada ne bih rekao.
Dokument iz januara 2007 godine, koji poseduje CINS, pokazuje da je
Mat Company (dok se zvao Mat op) zatraio od Savjeta agencije za
radiodifuziju Crne Gore dozvolu za distribuciju radio i televizijskih
programa, ali je zahtev bio odbijen jer je podnet mimo opsega koji su
nueni.
U Pljevljima dva puta meseno izlaze i Pljevaljske novine, za koje se
tvrdi da je na njih ari imao jakog uticaja. Registar Privrednog suda u
Podgorici pokazuje da 60,48 odsto vlasnitva u kompaniji koja izdaje
ovaj list Novinsko Izdavako Preduzee Pljevaljske Novine d.o.o. dri
Vela Mikovi, supruga arievog advokata Josifa Mikovia. Prema
navodima medija, ari je preko ovih novina slao ifrovane pretee
poruke dravnim organima Srbije zbog akcije koja je pokrenuta protiv
njega, ali je direktorka Pljevaljskih novina Vela Mikovi sve
demantovala.
DISTRIBUCIJA TAMPE: Sem samih medija, ari je u jednom periodu
bio i vlasnik vodee distribucije novina i cigareta u Srbiji, mree kioska
tampa. U vlasnitvo ovog preduzea ari je uao aprila 2006.
preko Naike Bokan, o emu je CINS ve pisao. U svakom sluaju, ovo je
verovatno najvei ariev poslovni poduhvat, koji mu se jako isplatio
distribuciju je prodao maja 2008. nemakom medijskom koncernu Vac
za 29 miliona evra. Dokumenta pokazuju da je novac uplaen na raun
ofor kompanije Lafino trejding iz Delavera, koja se vodila na ime

Duka aria.
Kada je bio upitan za njegovu vezu sa firmom Lafino trejd pred Viim
sudom u Bijelom Polju pre mesec dana, Duko je rekao: Moj brat,
Darko, mi je traio paso na par dana i kasnije mi je saopteno da mi je
uplaeno na raun u Austriji 29 miliona evra od prodaje beogradske
firme tampa nemakoj dravnoj firmi Vac. Eto, to sam upoznat oko te
firme.
Zanimljiv je podatak i da je Neboja Jestrovi, koji je avgusta 2010.
optuen da je jedan od kljunih ljudi koji su za aria prali novac, bio
imenovan marta 2009 godine na elo upravnog odbora druge velike
mree kioska Future Plus, koja se nalazi u vlasnitvu begunca Stanka
Subotia. Jestrovi je, iznosei odbranu pred sudom, rekao da je tu bio
postavljen kao strunjak koji je trebao firmu izvui iz finansijske krize.
TAMPARIJE: Biznis registri pokazuju da, pored svih ostalih kompanija,
postoje i tamparija iz Beograda koja se nalazila u rukama ljudi koji su
optueni da su lanovi arieve grupe.
ari nije izuzetak
Postoje mnogi drugi sluajevi da su mediji u Srbiji bili u vlasnitvu ili
kontrolisani od strane osoba sa kontroverznim biografijama. Nedeljnik
Identitet je silom drave ukinut 2003, nakon ubistva premijera Srbije
Zorana inia, jer je utvreno da je pravi vlasnik ovog glasila bio
Duan Spasojevi, voa kriminalnog zemunskog klana, ukljuen u
poslove sa drogom, kidnapovanjima i ubistvima.
Kontraverzni biznismen Milan Beko je medijima potvrdio da je on pravi
vlasnik Veernjih novosti, sakriven iza nekoliko povezanih ofor
kompanija.
Stanko Suboti, lice sa Interpolove poternice, kada je kupio kompaniju
Borba, preko koje se domogao mree kioska od koje napravio
distribuciju Futura plus, postao je vlasnik nekada jako uticajnog lista
Borba.
Vlasnitvo mnogih medija u Srbiji i danas vodi na razliite ofor
destinacije, pa je pitanje ko sve upravlja njima.Neboja Joksovi, zvani
Joksa, bitan lan grupe koji je bio direktno ukljuen u verc kokaina
kroz Italiju, 2008 godine je kupio 38,31% udela u kompaniji BMG, koja
je bila vlasnik BMG-NM tamparije.
Vlasnitvo mnogih medija u Srbiji i danas vodi na razliite ofor

destinacije, pa je pitanje ko sve upravlja njima. Ovu tampariju, ija je

imovina procenjena na preko 3 miliona evra, osnovao je 1990. godine
Dragia Nikoli, otac Miloa Nikolia, kome se takoe sudi pred
specijalnim sudom kao lanu arieve grupe. Milo je optuen da je,
nakon to su poela hapenja, dva dana skrivao Joksovia.
Milo Nikoli je vlasnik druge kompanije MN tamparija, osnovane
2005, u kojoj je Joksovi direktor, a kroz nju dri i 21,51 odsto
vlasnitva u BMG-NM tampariji.
Joksovi je, nakon hapenja, pristao da bude zatieni svedok u
postupku protiv Darka aria, a njegova tamparija je u maju ove
godine bila napadnuta projektilima iz raketnog bacaa.
CINS OTKRIO AKTIVNU LEGIJINU FIRMU NA PANAMI
Milorad Ulemek Legija je, koristei lano ime Vlado
Vukomanovi i adresu prebivalita u Atini, zajedno sa svojom
suprugom osnovao ofor firmu na Panami 2001. godine. Firma
je i danas aktivna, a finansijska istraga koju je vodilo srpsko
tuilatvo nije otkrila ovo preduzee
Pie: Dragana Peo
Rezultat celokupne finansijske istrage Specijalnog tuilatva i MUP-a
Srbije protiv Milorada Ulemeka zvanog Legija, biveg komandanta
Jedinice za specijalne operacije (JSO), jeste trajno oduzeta treina
njegove kue u beogradskom naselju Cerak, iako je otmicama i
ubistvima zaradio desetine miliona evra.
Legija je etiri puta osuen na po 40 godina za zloine koje je
sprovodio u partnerstvu sa Zemunskim klanom: ubistvo premijera
Srbije Zorana inia, niz otmica i druga ubistva, a ovi kriminalni
poslovi su mu doneli milione evra, to se vidi u svedoenjima lanova
ovog klana.
Ulemek je, recimo, sam uzimao ak polovinu novca od otmica, dok su
drugu polovinu meusobno delili ostali lanovi Zemunske grupe, kako
je svedoio Dejan Milenkovi Bagzi. Samo na osnovu etiri otmice
(Milije Babovia, Miroslava Mikovia, Vuka Bajruevia i Suada Musia)
klan je zaradio oko 20 miliona evra, ali je domae tuilatvo uspelo
da pronae i zapleni samo pomenuti deo kue od 178m2 u Beogradu,
procenjene kupoprodajne vrednosti blizu 200.000 evra.
Tuilatvo nije uspelo da ue u trag preostalom novcu ili imovini u koju
je taj novac ulagan. Predstavnici tuilatva su odbili da daju izjave
novinarima Centra za istraivako novinarstvo Srbije (CINS).

Mile Novakovi, bivi naelnik kriminalistike policije MUP-a, u intervjuu

za CINS kae da je mogao bolji posao da se uradi oko otkrivanja
Legijine imovine.
Nikad nije do detalja istraeno kao to je moda moglo, kae
Novakovi za CINS.
Legijin lani hrvatski paso na ime Vlado Vukomanovi, koji je koristio
pri osnivanju ofore firme na Panami
Meutim, novinari CINS-a su, devet godina nakon hapenja Legije,
otkrili ofor kompaniju koju je Ulemek registrovao na Panami koristei
lano ime Vlado Vukomanovi iz falsifikovanog hrvatskog pasoa.
Panama, drava u Centralnoj Americi, jedna je od ofor zemalja koje
domai poslovni ljudi, ali i kriminalci, esto koriste zbog tajnosti
vlasnitva i izbegavanja plaanja poreza u Srbiji.
Prema dokumentaciji iz poslovnog registra ove drave, Legija pod
lanim imenom, njegova supruga Aleksandra Ivanovi i nepoznata
osoba Andjela Klobuar osnovali su kompaniju Stone Wall Shipping &
Trading, S.A. 20. septembra 2001. godine.
Kapital ove firme iznosi 10.000 dolara, a neke od delatnosti za koju je
registrovana su aktivnosti pomorskih agencija, prodaja i iznajmljivanje
brodova i brodogradnja.
Firma je osnovana u periodu kada je Legija sa Zemunskim klanom,
prema detaljima presuda, bio aktivan u Srbiji u vrenju krivinih dela, a
za registraciju kompanije je angaovana specijalizovana advokatska
agencija Chen, Estrada Y Wong koja je registrovala i niz drugih
kompanija na Panami.
Legija je upisan da radi kao sekretar ove firme, Aleksandra Ivanovi je
generalni direktor, a Anela Klobuar blagajnik, pokazuju podaci
panamskog registra.
Novinari CINS-a su pozvali advokata Duana Dankovia, pravnog
zastupnika Ulemeka na suenju za pobunu JSO-a. Dankovi e se, kako
nam je u telefonskom razgovoru rekao, tek u drugoj polovini juna
sastati sa branjenikom tako da do objavljivanja teksta nismo uspeli da
dobijemo odgovore od Ulemeka.
Na broju telefona na adresi gde stanuje Ulemekova supruga Aleksandra
u Beogradu, niko nije odgovarao na nae pozive.

Novinarka CINS-a je pozvala sve telefonske brojeve na kojima su

prijavljene osobe prezimena Klobuar i kontaktirala osobu koja se zove
Anela Klobuar preko drutvene mree. Meutim, nismo dobili
potvrdu da je osoba koju smo kontaktirali ista ona koja se pojavljuje u
dokumentu o osnivanju panamske firme.
Grka adresa
Legija prijavio adresu prebivalita u predgrau Atine, glavnom gradu
Grke
Legijina kompanija sa Paname nije vlasnik ni jedne firme u Srbiji prema
podacima poslovne baze Agencije za privredne registre (APR).
Meutim, svo troje vlasnika su pri registraciji firme, kao svoje mesto
prebivalita, naveli adresu u Grkoj: ulica Esperidon Square 2b (Plateia
Esperidon 2b), koja se nalazi na Glifadi, luksuznom predgrau Atine.
Dokument o osnivanju Legijine kompanije pogledajte ovde.
Upravo je ova adresa bila upisana kao mesto stanovanja Legijine
supruge Aleksandre Ivanovi u Grkoj, prema evidenciji Jedinice za
ekonomski i finansijski kriminal, odeljenja u sklopu Ministarstva
finansija Grke.
Baza podataka ove jedinice koja se bavi istragama pranja novca i
drugog finansijskog kriminala, u koju su novinari CINS-a imali uvid, sem
osnovnih podataka o Legijinoj supruzi (datum roenja i adresa) ne
navodi druge detalje.
Postojala je pria da je (Legija) dole (u Grkoj) imao neku imovinu, da
je imao stan, kae Mile Novakovi za CINS.
On takoe navodi da je srpska policija istraivala Legijinu imovinu u
Grkoj, ali da nije dala rezultate i dodaje: Imao je prijatelje u Grkoj.
Stalno su mu ovde dolazili. Sa njima je radio neke poslove, ali nije ni to
istraeno.
Novinari CINS-a nisu mogli da vide ko su vlasnici stanova na adresi koju
su Legija i njegova supruga prijavili na Panami, jer su nam u grkom
Katastru rekli da je u toku proces ureivanja njihovog registra zbog
ega je privremeno nemogue utvrditi vlasnike objekata.
Zgrada na adresi Esperidon Square 2b, Glifada, mesto prebivalita
Legijine supruge prema evidenciji grke Jedinice za ekonomski i
finansijski kriminal Foto: CINS
Novinarka CINS-a je posetila Glifadu, luksuzno predgrae Atine, kako bi
zakucala na vrata pomenutog stana.

Na adresi Plateia Esperidon 2b nalazi se stambena zgrada u ijem

prizemlju su butici, a iznad stanovi.
Na interfonu ispred ulaza u zgradu navedena su imena Grka i jedna
firma Smart House, koju su 1997. godine osnovala petorica
Grka, prema podacima grkog poslovnog registra.
Novinarka CINS-a je pozvonila na svaki od interfona na ulazu u Plateia
Esperidon broj 2b, ali niko od onih koji su se javili na interfon nije znao
ko su Aleksandra Ivanovi, Vlado Vukomanovi i Anela Klobuar.
Takoe, nije im poznato da su lica koja se tako zovu ikada stanovala tu.
Jedna starija gospoa je samo prokomentarisala da je ula da u kraju
stanuje jedan Srbin koji je u emotivnoj vezi sa jednom grkom
pevaicom, ali joj imena za koje smo je pitali nisu poznata.
Pogledajte galeriju CINS-a: Trg Esperidon na Glifadi, luksuznom
predgrau Atine, gde je prema evidenciji organa u Grkoj
prijavljena Legijina supruga Aleksandra Ivanovi (foto: CINS)
Radnici okolnih butika, taksisti na taksi stanici u ulici, kao i ostali
prolaznici raspoloeni da odgovore na naa pitanja, nisu uli ni za jedno
od tri imena na koje je panamska firma registrovana, kao ni za samu
firmu.
Atinski komiluk: Legija, Bokan, arievi saradnici i biznismen
ivani
Glifadu, atraktivno predgrae grke prestonice, krasi veliki broj lepih
plaa i luksuznih trgovinskih i ugostiteljskih objekata. Sem toga, to je i
mesto boravka vie kontroverznih srpskih dravljana.
Nekoliko blokova od Esperidon trga, u Legijinom komiluku, nalazi se
kua iju je adresu za osnivanje svojih firmi koristio i uveni Vladimir
Vanja Bokan.
Bokanova firma Polestar Enterprises Inc., preko koje je kontrolisao
distribuciju tampe u Srbiji, registrovana je na adresi porodine kue na
Glifadi, na uglu ulica Nikiforou i Saki Karagiorga.
Kua na uglu ulica Nikiforou 16 i Saki Karagiorga 62, adrese koje su
Vanja Bokan i njegova erka Naike prijavili kao prebivalite za
osnivanje ofor firmi
Foto: CINS

Istu adresu koristila je i njegova erka Naike Bokan kada je registrovala

svoju firmu na Panami Castello Compania Naviera S.A. Ona je,
prema podacima sa Paname, osnovala jo jednu firmu u toj zemlji
Orel Trading S.A. i adresa koju je prilikom osnivanja prijavila se
takoe nalazi na Glifadi, ali u delu naselja koji je udaljen od centra u
ulici Aidinou 5, gde se nalazi stambena zgrada.
Obe firme je osnovala 2001. godine, nakon oeve smrti, a nekoliko
meseci kasnije Legija je osnovao svoju panamsku firmu. Distribuciju
tampe u Srbiji, koju je nasledila od oca, ustupila je Darku ariu,
osumnjienom efu meunarodnog narko kartela.
Mile Novakovi za CINS kae da jo jedna stvar povezuje Legiju i
Bokana, sem zajednikog komiluka. Ulemek se, nakon oko etiri
godine provedenih u francuskoj Legiji stranaca, vratio u Srbiju i dobio
svoj prvi posao upravo kod Vanje Bokana.
Radio je u obezbeenju njegovih poslovnih prostora, butika koje je
Bokan u to vreme imao i ostali su u dobrim odnosima. Kasnije je Legija
krenuo za svojim poslovima, kae Novakovi.
Vladimir Beba Popovi je 2005. godine u svom svedoenju pred
Specijalnim sudom na suenju za ubistvo premijera Zorana inia
takoe pomenuo da je Legija dugo vremena bio lini telohranitelj
Vanje Bokana, pokojnog trgovca cigaretama.
Opisujui svoje susrete sa Legijom, Popovi je tada na sudu takoe
izjavio: Znam da je Milorad Lukovi (mislei na Legiju) sve vreme
priao kako je krenuo da se bavi biznisom i kako taj biznis razvija u
Grkoj i na Tajlandu.
Bokan je bio jedan od najpoznatijih vercera cigareta na Balkanu 90-ih,
a ubijen je 2000. godine.Prema pisanju grkih medija, ubistvo se
dogodilo ispred kue u kojoj je Bokan vie godina stanovao, u naselju
Vula, odmah pored Glifade.
U pomenutom naselju Vula, na adresi Papanikoli broj 36, ive deca
Dragana Dudia, zvanog Fric, koji je bio jedan od kljunih karika u
arievom narko kartelu. Ova adresa se u telefonskom imeniku
Grke vodi na ime njegove erke Srdane Dudi.
Dudi je, prema istrazi srpskog tuilatva, esto boravio u Atini i bio je
jedan od organizatora meunarodnog verca kokaina, a takoe i
poslovni partner drugog uticajnog lana bande Rodoljuba Radulovia
zvanog Mia Amerika. Ubijen je u Crnoj Gori 2010. godine. Vie detalja
o vezama Dudia, Radulovia i aria, o emu je CINS ranije

pisao, proitajte ovde.

Upravo u naselju Vula su krajem 2011. godine uhapeni Dudieva
erka Srdana i sin Damjan, pod optubama da su prali novac za aria i
Radulovia. Prilikom hapenja, pronaena je vea koliina novca u
njihovom stanu, navodi se u policijskom saoptenju nakon hapenja.
Svi uhapeni su, nakon plaanja kaucije, puteni i osumnjieni za
pranje novca od droge. Istraga o ovom sluaju je okonana, ali
optunica jo nije podignuta, reeno je CINS-u u tuilatvu u Atini.
Odmah pored Vule, nalazi se naselje Vuliagmeni. Prema podacima
biznis registra u Grkoj, prebivalite u tom naselju ima poznati srpski
biznismen Radomir ivani. On je vlasnik kompanije Verano Group u
sklopu koje posluju Verano-motors, Robna kua Beograd, Trni
centar i hotel Zira i druge kompanije. ivani je takoe partner
biznismena Milije Babovia, suvlasnika Viktoria Group, sa kojim
je zajedno osnovao ofor firmu Verano Commercial, takoe na
Panami.
Upravo je Babovi bio rtva otmice Legije i Zemunskog klana. Otet je u
martu 2002. godine. Neposredno pred kidnapovanje Babovia, Legija
je, kako bi sakrio umeanost Zemunaca u to krivino delo, otputovao u
Grku kod Babovievog partnera ivania. Tako je Legija postao veza
komunikacije izmeu kidnapovanog Babovia i lanova Zemunskog
klana, kao i veza za primopredaju novca za otkup koji je preuzeo lino,
opisao je Mile Novakovi u svojoj knjizi Otmice Zemunskog klana. Za
otkup Babovia isplaeno je 10,5 miliona evra.
Novakovi komentarie za CINS da finansijska istraga Legijine imovine
oigledno nije uraena kada je trebalo.
to se vie produuje period tog ispitivanja, bie sve tee jer se
tragovi zatiru, objanjava Novakovi novinarima CINS-a.
*****
* Tekst premijerno objavljen u nedeljniku NIN, 06. juna 2013.
PLJEVALJSKI DON DARKO ARI
Nakon silnih nagaanja u medijima, policijske akcije u Srbiji i
Crnoj Gori potvrdile da je Darko ari bio ukljuen u verc
kokaina, koji je zaplenjen u oktobru u Urugvaju. CINS
ekskluzivno objavljuje emu arievih preduzea
Pie: Vladimir Kosti

Darko ari, ovek sa crvene poternice Interpola, uspeo je ovih dana

da zaseni i Ratka Mladia biveg generala vojske Republike Srpske i
najpoznatijeg begunca sa ovih prostora. Od kada je Specijalno
tuilatvo za organizovani kriminal reilo da istragu za verc preko dve
tone kokaina iz June Amerike proiri na njega i njegovog saradnika
Gorana Sokovia, ari ne ,,silazi sa naslovnih strana. ak se i na
Facebook-u iz dana u dan pojavljuju grupe, kojima se prua podrka,
kako se tamo naziva, poslednjem ivom Donu iz Pljevalja.
Neki od arievih klubova: kafi Pascuci i splav H2O u
Beogradu i Municipijum S iz Pljevalja
Jedna od ovih grupa broji tri hiljade lanova, to nije udno kada se
uzmu u obzir okolnosti u kojima porodica ari svojom poslovnom
imperijom dri ovaj grad u ivotu. O njihovim tamonjim kompanijama
smo ve pisali (proitaj ovde). Odreene promene su se dogodile u
Mat company, firmi iji je prvobitni vlasnik bio Darkov mlai brat
Duko, a u kojoj je pored Jovice Lonara sada kao vlasnik upisana i
,,Mateniko LLC, firma iz amerike drave Delaware.
U isto vreme arii su otvorili i novu kompaniju ,,Mat constructions,
dok stare ,,mid product, bar po podacima Centralnog registra
privrednog suda u Crnoj Gori vie nema. Zanimljivo je da im ni mediji
nisu strani pa je tako neuspeni pokuaj za dobijanje licence za
distributera radijskih i televizijskih programa, nadoknaen akcijama u
dravnom listu ,,Pobjeda. Prema podacima podgorike Centralne
depozitarne agencije iz marta prole godine, pored drave Crne Gore,
koja je u ,,Pobjedi imala 76 odsto akcija, neto iznad jednog procenta
su imali i ,,Mat shop, Jovica Lonar i Sokovi Goran. Lonar nije vie
akcionar ni ,,Pobjede ni ,,Hotela Pljevlja u kojima je prema podacima
iz marta 2009. imao 15 odsto akcija.
Polazna taka u Srbiji, bar to se poslovanja tie, ariima je bila na
Novom Beogradu. U policijskoj akciji pretresanja objekata koje se
povezuju sa ariem, bila je i zgrada na adresi Bulevar Arsenija
arnojevia 80/14, gde je registrovana kompanija ,,Municipium S.
Ono to je interesantno jeste da je jedan od vlasnika te firme Neboja
Jestrovi, nekadanji generalni direktor Future plus, firme Stanka
Subotia Caneta, a drugi i veinski vlasnik je ve pomenuti ,,Mateniko
LLC. Takodje, ,,Municipium S je prema podacima iz 2008. godine bio
vlasnik 72 odsto akcija ,THU Pali ad , a samim tim i hotela
,,Prezident na Paliu i ,,Patrija u Subotici.
Poslovne zgrade, kue i stanovi

Darko ari nasledio je od oca 6.935 kvadrata parcela u optini

abljak, gde je sagradio poslovnu zgradu, a u Pljevljima je u ulici V.
enisijevia kupio 716 kvadrata prostora na kojem se nalazi kua.
Duko je u Pljevljima kupio 837 kvadrata u ulici T.Pejatovia gde se
nalazi porodina kua i dve poslovne zgrade. Majka Ivanka poseduje
1.238 kvadrata prostora u Zupcima, 42 kvadrata u Pljevljima i 94
kvadrata u Budvi, gde se nalaze stambene i poslovne zgrade, a sestra
Danijela 79 kvadrata stambenog prostora u Pljevljima.
Mediji su aria povezivali i sa kupovinom hotela ,,Vojvodina u Novom
Sadu i hotela ,,Putnik u Beogradu. Prema podacima Agencije za
privredne registre, ova dva hotela su u vlasnitvu Blaa Dedia,
odnosno kompanije ,,Maestraltours iz Budve.
Medjutim, hotele je u februaru i martu 2009. godine kupio konzorcijum
THU Pali ad i ,,Maestraltoursa(pogledajte dokument), a i danas se
kao predsednik upravnih odbora tih hotela vodi Radovan trbac, inae
advokat Darka aria. ,,Municipium S trenutno ima veinski broj akcija
u trgovinskom preduzeu ,,Forum-Plasman ad i sitni je akcionar
,,Maestral banke iz Novog Sada.
Na udaru policije su bili i ,,Caffe shop Pascucci na Terazijama, klub
,,H20 na Zemunskom keju i ,,Caffe Code na Novom Beogradu. Kao
vlasnik ovih kafia i klubova vodi se kompanija ,,LLP Intermark
entertainment group u kojoj 10 odsto kapitala ima roena sestra
Darka i Duka aria, Danijela.
Prema onome to se moe videti na Facebook-u, Pljevljake ne zanima
mnogo odakle ariima novac da sve ovo finansiraju. Njima je bitno
samo ono od ega se ivi i kako se ivi. Ipak, injenica je sledea:
policija Darka aria sumnjii da je zajedno sa eljkom Vujanoviem i
Goranom Sokoviem suorganizator meunarodne kriminalne grupe
koja je pokuala da provercuje preko dve tone kokaina iz June
Amerike u Evropu.
Akcijom Ratnik sa Balkana, u kojoj su uestvovale srpska Bezbednosno
Informative Agencije Srbije, Amerike agencije za suzbijanje narkotika
(DEA), kao i policija u Agrentini i Urugvaju, ovaj kokain je zaplenjen u
Urugvaju oktobra prole godine.
Poslovi Balkanskih ratnika
Nakon akcije ,,Ratnik sa Balkana, u kojoj je zaplenjeno preko
dve tone kokaina, mediji u Argentini i Srbiji su saglasni oko

jedne stvari veliku ulogu u vercu te droge je imao

kontroverzni pljevaljski biznismen Duko ari
Vladimir Kosti
Duko i njegov brat Darko se inae ve dugo u medijima oznaavaju
kao vodei ljudi trgovine drogom u Crnoj Gori. Nedavno ih je Neboja
Medojevi, predsednik crnogorske opozicione stranke Pokret za
promene, optuio da novac peru preko firmi Stanka Subotia. Ipak, dok
se o tome samo nagaa, ono to se moe injenicama potkrepiti jesu
razgranati poslovi porodice ari u rodnim Pljevljima. Od zabave, preko
prehrane, oblaenja i transporta pa sve do graevine, arii su uspeli
da postanu nezaobilazni u svakodnevnom ivotu Pljevaljaca.
Njihova poslovna mrea zapoinje u rodnom gradu diskotekom
,,Municipium, iji je vlasnik Duko ari. On je i predsednik dva
fudbalska kluba. Jedan od njih je FK Rudar, koji se takmii u crnogorskoj
prvoj ligi, a drugi je Municipium, koji se takmii u malom fudbalu.
Upravo je nekadanji sportski direktor FK Municipium, Jovica Lonar,
sadanji vlasnik ,,Mat company, firme iji je prvi osniva bio Duko
ari (pogledajte dokument Regulatorne agencije za energetiku). Preko
ove kompanije arii su sklapali ugovore sa optinom Pljevlja u dva
navrata, 2008. i 2009. godine, uglavnom za graevinske poslove, kao
to je izgradnja i asfaltiranje puteva ukupne vrednosti od oko milion
evra. I za JP istou iz Pljevalja i JP Elektroprivredu Crne Gore su
obavljali graevinske radove i razne remonte, vrednosti od oko sto
hiljada evra (sve ugovore moete pogledati ovde).
arii svoje poslove nisu obavljali sami ve su u duhu porodinih
poslova u njih ukljuili sestru Danijelu i majku Ivanku. Nakon to su
Pljevaljcima obezbedili ,,igara, red je doao i na ,,hleb, pa su arii
preko Ivanke vlasnici pekare ,,arobnjak. Danijela ari je vlasnica
radnje ,,Dolce vita, koja trguje tekstilom, a Duko i Ivanka su ortaci u
preduzeu za transport ,,mid produkt. Zanimljivo je da jedino Darko
ari ne poseduje nita u Pljevljima. Ipak, prema podacima Agencije za
privredne registre Srbije, on se vodi kao vlasnik kafe kluba Cassino u
Kragujevcu. Ovo je zanimljivo jer je u akciji ,,Ratnik sa Balkana, jedan
od osumnjienih, eljko Vujanovi, uhapen upravo u klubu ,,Cassino
gde je navodno radio kao menader.
Podua lista uhapenih
U sklopu akcije ,,Ratnik sa Balkana, u Srbiji je protiv eljka Vujanovia,
Marka Vorotovia i Nikole Pavlovia pokrenut krivini postupak. Osim
njih, Specijalno tuilatvo je podnelo zahtev za proirenje istrage protiv
jo etrnaest lica meu kojima su i uhapeni Dragan Labudovi, Dejan
Raki, Milo Pandrc, Radan Adamovi, Milo Krpovi i Milo Caji. U

saoptenju Specijalnog tuilatva iz Beograda, navodi se da je jedna

osoba uhapena u Bosni i Hercegovini i da se trenutno nalazi u
ekstradicionom pritvoru.
Diskoteka Municipium zabava kao ariev biznis
Inae, akcija ,,Ratnik sa Balkana je sprovedena u novembru ove
godine u saradnji srpske Bezbednosno Informative Agencije Srbije,
Amerike agencije za suzbijanje narkotika (DEA), kao i policija u
Agrentini i Urugvaju. U poetku su primeena esta putovanja
,,sumnjivih srpskih dravljana u Junu Ameriku da bi se kasnije otkrio
razlog njihovog odlaska tamo nabavka velike koliine kokaina.
Namera ove grupe je bila da se droga jahtom Maui dopremi do jednog
veeg trgovakog broda, koji prevozi ito u Junu Afriku. Odatle je,
pored zadravanja izvesne koliine za prodaju na predstojeem
Svetskom prvenstvu u fudbalu 2010. godine, trebala da se usmerava
dalje u Evropu. Meutim, plan im je pokvarila oluja zbog koje su morali
da se privremeno pristane u urugvajskoj luci Santjago Vaskez. Ubrzo su
na jahtu upali policajci. Tom prilikom je zaplenjen kokain u vrednosti od
preko sto miliona evra. Glavni akteri prie su na vreme pobegli, a
uhapena je samo posada jahte.
RATKO KNEEVI SVEDOIO O DUVANSKOJ MAFIJI
Specijalno tuilatvo za organizovani kriminal nakon
svedoenja Kneevia razmilja o proirivanju i pokretanju
novih krivinih postupaka
Pie: Ivana Veljin
Ratko Kneevi: "Imam dokaze o sprezi mafije i drave"
Informacije dobijene tokom sasluanja Ratka Kneevia, nekadanjeg
bliskog saradnika crnogorskog premijera Mila ukanovia, tuilatvo e
iskoristiti za proirenje postojeih krivinih postupaka, ali se otvara
mogunost i za pokretanje novih, navodi se u saoptenju specijalnog
tuioca Miljka Radisavljevia.
Kneevi je u protekla tri meseca, tokom pojavljivanja u medijima,
tvrdio da se na elu duvanskog kartela u Srbiji nalazi Stanko Suboti,
zvani Cane, te da je vercom cigareta ostvario dobit od 300 miliona
evra. Iznosei podatak da je Suboti u svom vlasnitvu imao i vojno
krilo spremno da ubije za malo novca, Kneevi je optuio Subotia
kao organizatora najmanje devet ubistava: Vanje Bokana, Radovana
Stojiia Bade, Jusufa Bulia, Gorana ugia, Darka Raspopovia,
Milana Rajkovia, Blagoja Sekulia i Duka Jovanovia.
Kao svedok, Kneevi se naao i na upanijskom sudu u Hrvatskoj, gde

je za ubistvo Ive Pukania, vlasnika nedeljnika Nacional, optuio, po

njegovim reima, duvansku hobotnicu: Stanka Subotia i Mila
ukanovia.
Ovaj nekadanji predstavnik crnogorske trgovinske misije u Vaingtonu,
dao je izjavu i italijanskoj Direkciji za borbu protiv mafije, gde je izmeu
ostalog, doveo u vezu verc cigareta u Crnoj Gori sa pranjem novca
preko firmi Codex iz Linhetajna i Dulwich sa Kipra, za koje je
ustanovljeno da ih je kontrolisao Stanko Suboti.
U Italiji je podignuta optunica prema kojoj je utvreno da je Milo
ukanovi, zajedno sa svojim ministrima, stvorio sistem naplate taksa
na vercovane cigarete. Za uzvrat, italijanske kriminalne organizacije
dobile su celu infrastrukturu luka Zelenika i Bar, kao i zatitu policijskih
i carinskih slubi Crne Gore. Meutim, suenje crnogorskom premijeru
pred italijanskim sudom odloeno je do prestanka imuniteta. Stanko
Suboti je u italiji optuen kao tvorac sistema za pranje novca, koji je
korien tokom skoro deset godina ilegalne trgovine cigareta.
Tokom 2003. godine policija Srbije je sprovela tajnu akciju Mrea u
kojoj je Stanko Suboti oznaen kao jedan od glavnih vercera cigareta
na ovim prostorima. Juna 2007.godine uhapeno je osmoro lanova ove
kriminalne grupe, dok je za Subotiem raspisana Interpolova poternica.
Iako je uhapen u Rusiji, za samo neto vie od mesec dana, rusko
Generalno tuilatvo donelo je odluku o oslobaanju, a na osnovu
Evropske konvencije o zastarelosti. Danas se Subotiu sudi u odsustvu.
O detaljima istrage o duvanskoj mafiji u javnost je prvi izaao
Meunarodni konzorcijum istraivakih novinara.
REKONSTRUKCIJA: TA SE ZAISTA DOGODILO SA VRAKIM
VINOGRADIMA
CINS do detalja rekonstruie kako je drava omoguila
kineskom kupcu da za treinu trine cene kupi Vrake
vinograde. Objavljujemo sva dokumenta koja pokazuju ko je
kome i kada dao novac, kada su se menjale uredbe i kada se i
kako reagovalo na nepravilnosti
Pie: Milica Stojanovi
Jedan od najproblematinijih pokuaja privatizacije neke drutvene
firme u Srbiji poslednjih godina, prodaja Vrakih vinograda, zavrio
se optim prepucavanjem na relaciji Vlada opozicija, ponitavanjem
postupka i ulaskom policije u Agenciju za privatizaciju.

Klupko koje se tokom poslednjih nekoliko meseci formiralo oko

Vrakih vinograda, u nekoliko rei moglo bi biti razmreno ovako:
drava je, promenom zakonske regulative, investitoru omoguila da
preduzee kupi za 30 odsto od procenjene trine vrednosti.
Drava je i pre toga bila svesna razmera skandala koji je sama
napravila, ali postupak je poniten tek nakon to je ministar
privrede Saa Radulovi izaao u javnost sa podacima o, kako je on
sam rekao, "skandaloznoj" privatizaciji.
Centar za istraivako novinarstvo Srbije rekonstruie ovu aferu i
objavljuje dokumenta koja pokazuju ko je kome i kada dao novac, kada
su se menjale uredbe i kada se reagovalo na nepravilnosti.
KRATAK VODI KROZ POKLANJANJE PREDUZEA
Na prijavi kineskog preduzea SIEPA-i, za sredstva koja se dodeljuju
stranim investitorima, nema datuma, mesta i potpisa.
U svom Poslovnom planu iz februara ove godine, nekoliko meseci pre
prodaje Vinograda odnosno pre licitiranja cene po novim uslovima
koje omoguava vlada kineska kompanija procenjuje da e joj ba
osam miliona evra biti neophodno za kupovinu.
Korisnik sredstava koje je SIEPA odobrila ne postoji prilikom
prijavljivanja. Bie registrovan u Srbiji tek nekih pola godine kasnije,
ba na isti dan kada ta sredstva dobije.
Guan Nan kupuje Vrake vinograde na jedinstvenoj licitaciji, na kojoj
je jedini uesnik i to za 30 posto procenjene vrednosti. Vie od tih 5,28
miliona evra vredi samo vino uskladiteno u podrumima kompanije
koju su kupili.
NOVAC ZA INVESTICIJE PRE PRODAJE FIRME
Poetak 2013. godine:
Kinesko preduzee Zhe Jiang Guan Nan prijavljuje se Agenciji za
strana ulaganja (SIEPA) kako bi dobilo novac u okviru Programa
privlaenja direktnih investicija. Uvidom u dokumenta iz ove
prijave mogu se zapaziti tri neobine okolnosti.
Najpre, na samoj prijavi, mesta predviena za datum, mesto i potpis
ovlaenog lica nisu popunjena, pa nije mogue sa sigurnou utvrditi

kada je prijava podneta.

Dalje, u Poslovnom planu (februar 2013. godine), koji je kineski
investitor dostavio, pie i da se deo planiranog ulaganja odnosi na
kupovinu imovineVrakih vinograda (osam miliona evra), a deo na
kupovinu nove opreme i tehnologija. Interesantno je da kineska
kompanija ak nekoliko meseci pre prodaje Vinograda odnosno pre
licitiranja cene moe da proceni da e joj ba osam miliona evra biti
neophodno za kupovinu.
Trea okolnost neuobiajena za ovakvu prijavu je to to korisnik novca
koji kineska kompanija trai ne postoji. Naime, kako se vidi iz
dokumentacije, kompanija-korisnik e u Srbiji biti registrovana tek 8.
jula, istog dana kada je Mlaan Dinki, tada ministar finansija i
privrede, potpisao odluku da joj budu odobrena sredstva namenjena
firmama koje otvaraju nova radna mesta.
10. april:
Komisija SIEPA-e predlae Ministarstvu finansija i privrede da dodeli
sredstva za privlaenje direktnih stranih investicija za 43 preduzea,
meu kojima je i Vrako vinogorje Guan Nan doo iz Vrca. Preduzee
dobija 1.482.000 evra za investicioni projekat Kupovina imovine
preduzeaVraki vinogradi, kao deo programa podsticaja
zapoljavanja novih radnika.
Zapisnik sa sastanka Komisije potpisuju tadanji dravni sekretari
Ministarstva finansija i privredeAleksandar Ljubi i Ivica Koji,
direktor SIEPA-e Boidar Laganin i lanica Komisije Irena Paji.
Njih etvoro su zasedali po 17. javnom pozivu za dodelu sredstava za
privlaenje direktnih investicija. Prema podacima sa sajta Agencije, rok
za prijavljivanje po ovom pozivu bio je 15. februar 2013. godine.
Kinesku kompaniju pred ovim telom je zastupao ivko Miholji, koji
jepunomoje za ovo dobio 18. februara, tri dana nakon isteka roka.
Ukratko, najvei problem ove odluke bila je dodela novca za otvaranje
247 radnih mesta, za koja se kasnije ispostavilo da ve postoje,
odnosno da se radi o ljudima koji su u Vinogradima ve zaposleni.
Na konferenciji za medije, odranoj 22. novembra, Ivana Kopilovi, iz
advokatske kancelarije koja zasutpa firmu Guan Nan rei e
ispravljajui prevodioca ne produava se ugovor sa ovih 247 radnika
nego je nova firma, Guan Nan doo, duna da primi u radni odnos te
radnike bez prekida, poto se kupuje imovina a ne firma.

Bilo kako bilo, ovaj dokument nikada nije realizovan, pa kompanija iz

Kine, zapravo, nije dobila ovih 1.482.000 evra.
USVAJANJE SPORNOG PROGRAMA
12. april:
Akcionari i zastupnici dravnog kapitala Vrakih vinograda na
vanrednoj sednici Skuptine akcionara usvajaju Program
restrukturiranja kompanije. Re je o dokumentu kojim se blie odreuju
cena, uslovi i nain prodaje, a koji je napravila privatna konsultanska
kua Factis doo iz Beograda. Preduzee je ovim dokumentom
procenjeno na 17.617.875,63 evra.
Agencija za privatizaciju vratila je u maju prethodno
izglasan Program na ispravku, nakon ega je dokument ponovo usvojen
5. juna, glasovima zastupnika Agencije za privatizaciju.
23. maj:
Optinsko vee Vrca prihvatilo je nacrt Memoranduma o razumevanju
izmeu te optine, Vlade Srbije i kineske kompanije. lan 1 nacrta
Memoranduma sadri i odrednicu po kojoj kineska kompanija Guan Nan
group namerava da kupi deo imovine srpskog preduzea preko svog
domaeg zavisnog drutva XXXXX doo, koje u trenutku prihvatanja
Nacrta jo uvek ne postoji. Sam Memorandum nikada nije potpisan.
Agencija za privatizaciju nastavlja sa postupanjem kao i do sada,
unapred odredi kupca, dogovori se o ceni, postupak prilagodi tom
kupcu, odnosno sprovede tako da samo odabrani kupac moe da
pripremi dokumentaciju u rokovima i na nain koji Agencija odredi, a
onda tvrdi da je sve raeno po zakonu i da je uspeno izvrila prodaju,
jer je u tom momentu ostvarila trinu cenu
Savet za borbu protiv korupcije,
povodom prodaje Vrakih vinograda
PRIPREMA TERENA ZA DAVANJE ISPOD CENE?
Paralelno sa upoznavanjem uesnika ove igre sa Programom
restrukturiranja, u samoj Vladi Srbije menja se Uredba o postupku i
nainu restrukturiranja subjekata privatizacije, u medijima poznatija
kao sporna uredba.
29. april:
Predlog promena Uredbe Ministarstvo finansija i privrede alje na

adrese nekoliko dravnih tela, koja treba o njemu da se izjasne.

Najvanija je sledea promena:
Ako je prvo javno nadmetanje po poetnoj ceni od 100 odsto
procenjene trine vrednosti imovine proglaeno neuspenim, odmah
zapoinje drugo nadmetanje sa poetnom cenom od 51 odsto
procenjene trine vrednosti imovine, a ako je i drugo nadmetanje
neuspeno, odmah zapoinje tree nadmetanje po ceni od 30 odsto
procenjene trine vrednosti imovine.
Dakle, ukoliko niko ne eli da kupi preduzee za onoliko novca koliko je
procenjeno da ono vredi, istog dana e biti organizovana jo dva kruga
licitiranja, na kojima e preduzee biti ponueno jeftinije.
Dopise potpisuje dravni sekretar Ivica Koji, a na pojedinima je i
potpis dravnog sekretaraAleksandra Ljubia - iste dvojice inovnika
iji su potpisi i na zapisniku sa sastanka komisije SIEPA na kome su
odobrena finansijska sredstva za kinesku kompaniju Guan Nan.
24. jun:
Nakon to je poetkom maja povuklo jedan i poslalo novi predlog
izmena sporne Uredbe o postupku i nainu restrukturiranja subjekata
privatizacije odreenim Vladinim telima, Ministarstvo finansija i
privrede, pod oznakom vrlo hitno Uredbu alje Sekretarijatu Vlade,
Sekretarijatu za zakonodavstvo i Direkciji za imovinu.
5. jul:
Promenjena Uredba usvojena je na sednici Vlade Srbije.
Istorija skandalozne privatizacije
Vraki vinogradi nisu prvi put neuspeno privatizovani. Vie detalja
o tome koji biznismeni su i na koji nain uestvovali u toj privatizaciji
proitate u CINS-ovoj prii. Godine 2009. ta privatizacija je raskinuta, a
prvog novembra 2010. godine Agencija za privatizaciju donela je
odluku o pokretanju restrukturiranja Vrakih vinograda AD.
LICITACIONI MONOLOG
8. jul:
Ministar finansija i privrede Mlaan Dinkipotpisuje odluku kojom
se Guan Nan doo odobrava dodela sredstava za kupovinu Vrakih

vinograda.
Ovaj potpis bio je potvrda odluke SIEPA-e iz aprila da novac dodeli
kineskoj firmi.
Njima je data mogunost za dobijanje podsticaja kao to ih dobija bilo
koja domaa i strana firma. Oni nisu nikada dobili podsticaje, jer ugovor
o podsticajima nikada nije potpisan. Njima je samo nagoveteno da
imaju mogunost ako ispune sve kriterijume, a nisu ih ispunili. Zato ih
nisu ni dobili. Da su Kinezi platili i odgovarajuu cenu, ukljuujui i ove
zalihe, i da su dokazali da e zaposliti nove ljude, a ne postojee, tek
onda bi dobili podsticaje, obrazloio je svoju odluku Mlaan Dinki za
Politiku.
Istog dana: Kineska kompanija, odnosno opunomoenica Ivana
Kopilovi, u Agenciji za privredne registre upisuje kompaniju Guan Nan
doo Savski Venac, koja tek od tog trenutka zvanino poinje da postoji.
Firma je registrovana na adresi Savska 13, a kao vlasnik 100 odsto
kapitala upisano je Preduzee za proizvodnju, bojenje i doradu
tkanine Zhejiang Guan Nan iz Kine.
Kinezi prave odeu, a ne vino
Prema podacima iz poslovnog registra Narodne Republike Kine,
kompanija Zhejiang Guan Nanpreduzee za proizvodnju, bojenje i
doradu tkanina d.o.o osnovana je 2003. godine, od strane Guan nan
investment group d.o.o. Delatnost drutva je proizvodnja tkanina,
odee, odue i kapa, posteljine, papira od aluminijumske folije; prodaja
sopstvenih proizvoda; bojenje finih tkanina i dorada, proizvodnja
tekstila, obrada bronze. Zakonski zastupnik je Cai Shaoxiong.
Istog dana: Agencija za privatizaciju raspisujeJavni poziv za uee na
javnom nadmetanju za kupovinu dela nepokretne i pokretne imovine
privrednog drutva Vraki vinogradi ad Vrac u restrukturiranju. Rok
za prijavljivanje i dostavljanje bankarskih garancija je 18. jul. Ovaj rok
od 10 dana oigledno favorizuje samo kompanije koje su u toku sa
svim detaljima privatizacije Vinograda.
26. jul:
Javno nadmetanje za kupovinu imovine AD Vraki vinogradi. Jedini
uesnik na ovom nadmetanju je kompanija Guan Nan doo,
koja Vinograde kupuje u treem krugu za 5.285.362,69 evra, odnosno
30 odsto procenjene vrednosti, iskoristivi sve povoljnosti koje joj je
drava prethodnim odlukama servirala.

Ovo znai i to da Kinezi treba manje da plate celo preduzee nego to

je, po Programu restrukturiranja i prvoj ponudi, trebalo da plate samo
zalihe nedovrene proizvodnje vina.
Osim kineske kompanije, Vinograde su oacovale jo tri firme, ali se
njihovi predstavnici na licitaciji nisu pojavili.
Licitacija inae praktikovana kao proces u kom vie zainteresovanih
lica nudi novac za odreenu firmu ovoga puta odrana je po
odredbama promenjene Uredbe. U konkretnom sluaju, to znai da po
ponuenoj ceni nije hteo da je kupi niko, po polovini ponuene cene
opet niko, da bi tek u treem krugu kada je cena pala na 30 odsto,
predstavnici kineske kompanije podigli ruku.
Potpisivanje ugovora zakazano je za 27. jul.
REAKCIJE
1 8. avgust
Skoro dve nedelje nakon licitacije, ugovor jo uvek nije potpisan.
Kineski investitori ne znaju zbog ega, a dokumenta kau sledee:
najpre je Skuptina optine Vrac traila preispitivanje privatizacije,
potom je sud u tom gradu odbio da overi ugovor (zbog problema sa
parcelama). Reagovalo je i Ministarstvo privrede, koje je od Agencije za
privatizaciju trailo da razmotri mogunosti otklanjanja manjkavosti.
Dopis Ministarstva potpisao je ranije spomenuti dravni
sekretar Aleksandar Ljubi, onaj isti koji je potpisao i zapisnik sa
satanka komisije SIEPA-e na kome su odobrena stimulativna sredstva
kineskoj firmi.
12. avgust:
Povodom privatizacije Vinograda reaguje i Savet za borbu protiv
korupcije, iji izvetaj sadri i sledei deo:
Savet smatra da Agencija za privatizaciju nastavlja sa postupanjem
kao i do sada, unapred odredi kupca, dogovori se o ceni, postupak
prilagodi tom kupcu, odnosno sprovede tako da samo odabrani kupac
moe da pripremi dokumentaciju u rokovima i na nain koji Agencija
odredi, a onda tvrdi da je sve raeno po zakonu i da je uspeno izvrila
prodaju, jer je u tom momentu ostvarila trinu cenu.
2. septembar:

Srbija dobija rekonstruisanu Vladu, Ministarstvo finansija i privrede

prestaje da postoji, odnosno razdvaja se u dva odvojena ministarstva.
Na elo Ministarstva finansija dolazi Lazar Krsti, dok je Ministarstvo
privrede u ijoj je nadlenosti ovaj sluaj pripalo Sai
Raduloviu.
EPILOG PONITAVANJE
Krajem avgusta i u septembru u nekim medijima sve ee se
pojavljuju tvrdnje o navodnim malverzacijama prilikom
prodaje Vrakih vinograda. O ovom sluaju izjasnili su se
premijer Ivica Dai, prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vui i
direktor policije Milorad Veljovi koji su najavili istragu.
31. oktobar:
Ministarstvo privrede, nakon izvrenog nadzora, sastavlja izvetaj o
sluaju Vinogradi, koji alje nadlenim institucijama. Nepunih mesec
dana kasnije aktuelni ministar Saa Radulovi za televiziju Pink kae:
Ovo je katastrofa, odgovorni e odgovarati, prvo dravni organi, pa i
ostali. Ovo je bio nezakonit postupak. Ministarstvo trai da se postupak
poniti i da uemo u novu proceduru, ovo je zaista sramota.
Nakon ove ministrove izjave, u medijima je nastala svojevrsna
kakofonija, dirigovana iz dva opozitna politika tabora: kabineta
predsednika Srbije Tomislava Nikolia sa jedne i Mlaana
Dinkia sa druge strane. Tokom nekoliko dana smenjivale su se
optube o tome ko je na koga vrio pritisak da se poto po to
potpie ugovor sa investitorom iz Kine. Gde je tu istina, naravno, nismo
saznali.
1. novembar:
Olivera Aranelovi, koja je tokom ovog procesa istovremeno bila
zamenik direktora Agencije za privatizaciju, predsednik Odobora
direktora Vinograda i predsednik Komisije za sprovoenje
licitacije, podnela je ostavku na funkciju u Vrakim vinogradima.
4. decembar:
Vlada Srbije usvaja izvetaj Ministarstva privrede, a dva dana
kasnije prodaja Vrakih vinograda i zvanino je ponitena.
TAJNA DOKUMENTA SLIKARA DRAGANA MALEEVIA TAPIJA (2)

Plaene ubice tajne policije

Dokumenata koja posjeduje Vuk Jovanovi, kako sam kae, pravi su corpus
delicte kako je UDBA pravila svoje ubice koje je naoruavala, poklanjala im
kafie, falsifikovala pasoe a onda, kada im nijesu bili potrebni, ubijala ih
nemilosrdno. Jovanovi direktno proziva dvojicu visokih policajaca u sluaju
odnoenja 800.000 njemakih maraka iz Miloevieve vlade, kao i oko
dogaaja sa Dafinom.
- Kako je UDBA stvarala plaene ubice najbolje potvruje sluaj Juse Bulia.
Po ovom pitanju prozivam policajca Zorana Vesia i njegovog efa Lukia da
nam neto vie kae o dokumentu slube u kojoj rade i za koji tvrdim da je
sigurno iz te slube. Radi se o slubenoj zabiljeci tada starijeg zastavnika
Zorana Vesia, u kojoj pomenuti, mislei na Bulia, kae da je miljenja da,
bez obzira na Bulievu kriminalnu reputaciju, treba mu omoguiti legalizaciju
vatrenog oruja, pitolja, kako bi se jo jednom potvrdio korektan odnos
izmeu SDB-a i njega. U slubenoj zabiljeci koju je Vesi proslijedio naelniku
Uprave za suzbijanje kriminaliteta pukovniku Miloradu Vlahoviu, izmeu
ostalog, stoji da je Buli registrovana informativna veza. Takoe, Vesi je
naelnika obavijestio o periodu njegovih kontakata sa Buliem i saznanjima za
veliki broj krivinih djela koja su ve realizovana, i to podnoenjem krivine
prijave, dok su neka jo u toku operativne obrade - pria Jovanovi. On dalje
navodi da u dokumentu stoji da je Buli ve due vrijeme bio u kontaktu sa
Dafinom Milanovi, vlasnicom "Dafiment banke", koju je uspio da ubijedi da
pristane na kontakt i saradnju sa Slubom dravne bezbjednosti.
- Buli je Dafinu ubijedio i da preda na uvid dokumentaciju koju je ona tajno
vodila, a ista se odnosi na izvjesne ministre i ljude iz Vlade Srbije koji su u
odreenom vremenskom periodu iz "Dafiment banke" odnijeli oko 800 miliona
njemakih maraka, a koje su zavrile na bankovnim raunima u inostranstvu.
Jusa je bio jedan u nizu vrstih momaka koji su postigli sve ubijajui za UDBU
ili potkazujui svoje kolege iz kriminalnog miljea. Ovaj Tapijev dokument je bio
tema u vie naih razgovora kada se pojavila "Dafiment banka" i sav glamur
oko nje. "Nemoj ni sluajno da ulae, ovo je ista prevara SDB-a", govorio mi
je Tapi. Moj drugi izvor iz prve ruke bio je advokat i moj prijatelj Velja Cveti,
koji je inae bio Dafinin advokat prije nego je postala vlasnica banke.
- Dafina je sitan prevarant i bila je osuena na godinu i po dana zbog
pronevjera, govorio je Cveti.Tada su joj u eliju doli dvojica iz SDB-a i
predoili joj cijelu ideju. SDB je imao u svojim kartotekama njen sluaj, kao i tip
koji su traili za tu ulogu. Moram da priznam da gotovo nikad nijesu pogrijeili.
Dafina je imala taj dar da briljantno lae, prevari ljude i da bude perfektan lik za
tu ulogu. Cijeli sistem je radio u toj prevari, posebno televizije koje su pratile
Dafinu i stvarale njen imix poslovne ene i privatne banke koja ima
nevjerovatan uspjeh i kamate kojima niko ne moe da odoli. Politiari su se
slikali sa njom, posebno Raja Konti koji bi je tipkao za obraze i cijela nacija je
bila kao u transu - istie Jovanovi.

Jovanovi dalje naglaava da je sve jasno, s obzirom na to da je Buli bio veza

izmeu SDB-a i Dafine.
- Ko je ovaj ovjek, jasno se moe vidjeti i u ponuenim dokumentima prema
kojim je izvrio vie krivinih djela ubistva, tako da je po Vesiu, kako je naveo
u zabiljeci, on u samom vrhu beogradskog i jugoslovenskog podzemlja, pa je
samim tim na izvoru dobrih operativnih informacija i apsolutno je spreman na
saradnju sa ovom slubom po pitanju najteih krivinih djela - tvrdi Jovanovi i
dodaje:
- Oni ne mogu da kao nojevi zavuku glave u pijesak jer za sve imam
dokumentaciju. Nevjerovatna je bila opredijeljenost ljudi sa ovih prostora da
postanu policajci. Svaki politiar danas eli da kontrolie policiju i da ima za
ministra svog ovjeka. To je formula koja omoguava pljaku pod direktnom
kontrolom onih koji bi trebalo da to spreavaju. Drugi razlog su dosijei koji su
uvijek prepreka jer je praksa UDBE bila da sve ljude koji se bave politikom
kompromituju i kontroliu. To je vailo i za vrijeme prije Miloevia, kada su iz
jednog jezgra tajne politike policije stvarani politiari koji su sluili odreenoj
politikoj opciji.
U okviru pravljenja pretorijanskih gardi, koje e omoguavati neogranieno
vladanje i permanentno zastraivanje svoje populacije, bilo je i stvaranje ovih
hordi oloa koje su sve radile za svoje naredbodavce. Tako je i Jovica Stanii
sa svojim lovcima na psihopate pronaao i bestijalnog Spasojevia, koji je bio
prodavac droge koju je nabavljala SDB preko raznih kanala. Sve ovo i jo
mnogo toga sigurno vam nee rei ni bivi ministar policije Duan Mihajlovi,
koji je svojevremeno bio Miloeviev potrko, o emu takoe postoji
dokumentacija, posebno pismo koje je on poslao Miloeviu 17. oktobra 1996.
godine, u kojem izraava aljenje zbog neuspjeha realizacije saradnje sa
Novom demokratijom na pokrajinskim i gradskim izborima - kazao je izmeu
ostalog, Jovanovi.
M.V.R.
Srijeda, 14. Jan. 2004.
IZ DOKUMENATA SLIKARA DRAGANA MALEEVIA TAPIJA (3)
- Pljaka koja je poela u vrijeme Miloevia nastavljena je i u periodu
vladavine DOS-a, samo to su ovdje dovedeni ljudi koji su imali potene
namjere da neto promijene. Metode SDB-a su postale vremenom sve
suptilnije i vrlo je teko obinom graaninu da ih prepozna. Al Kapone je imao
bandu od 200?300 ljudi i bio je neprijatelj broj jedan, a sad zamislite
organizaciju SDB koja broji oko 4.000 strunjaka svih profila koji ne odgovaraju
nikome. Imaju na stotine obuenih ubica. Oni nas prislukuju, imaju dosijea
preko kojih ucjenjuju i manipuliu pojedincima. Drugim rijeima, svakom je
jasno da je to drava u dravi koju kontrolie najvei majstor za manipulacije
ministar Mihajlovi - istie Vuk Jovanovi, i dodaje da je, sreom, rezultat
izbora takav da se on skloni. Nastavljajui priu o nainu vrbovanja ljudi sa
sumnjivim dosijeima od strane srpske tajne policije i o tajnim dokumentima ove

slube koje mu je svojevremeno dao Dragan Maleevi Tapi, Jovanovi kao

primjere navodi Sredoja ljukia i Slobodana Katia. Iz dokumentacije koju je
dostavio naoj redakciji lako je, s obzirom na potpise, zakljuiti ko je podnosio
a ko rjeavao zahtjeve. U jednom od predmeta koje je prezentirao Jovanovi,
koji se odnosi na Slobodana Katia, a koji je potpisao stariji zastavnik Zoran
Vesi i dao na dalje razmatranje naelniku Uprave pukovniku Miloradu
Vlahoviu, izmeu ostalog, stoji:
"Slobodan Kati, deportovan je iz njemakog grada Frankfurta zbog nelegalnog
boravka. Kati je od strane njemake policije lien slobode u maju 1995.
godine i u zatvoru je proveo vrijeme do dana deportovanja. On je dugi niz
godina proveo u NJemakoj, gdje je oenio NJemicu. Tamo je otvorio i restoran
i u trenutku kada je zatraio da legalizuje stalan boravak, biva uhapen od
njemake policije".
U istom predmetu, za koji Jovanovi tvrdi da ga je dobio od pokojnog Tapija,
Zoran Vesi, izvjetavajui pretpostavljene, kae da je preko svojih operativnih
veza za Katia saznao da je jedan od vodeih kriminalaca mlae generacije u
Frankfurtu. U istom on dalje navodi da je u kontaktu sa vie operativnih veza,
da su ga zamolili da pokua omoguiti vraanje odnosno izdavanje novih
putnih isprava zbog, kako je naveo, miljenja da e se i dalje angaovati na
prikupljanju informacija za SDB. Kao odgovor na ovaj Vesiev zahtjev prema
predmetu koji posjeduje naa redakcija, Vlahovi je naredio da se putna
isprava izda po hitnom postupku. Jo jedan u nizu interesantnih dokumenata
kako je tajna sluba regrutovala svoje "radnike" svakako je i onaj o Sredoju
ljukiu - ljuki. Prema Jovanovievoj dokumentaciji i ljukiu, kao i mnogim
drugima, operativna veza je bio upravo Zoran Vesi. U istom Vesievom
izvjetaju se navodi da je ljuki registrovana operativna veza - informator od
3.12.1993. godine, zaveden pod rednim brojem 1057&93. U ovom dokumentu,
naznaenom kao slubena tajna, navodi se da je "rasvijetljeno" kriv za djelo
ubistva na tetu pokojnog Milomira Teinia iz Novog Beograda, zatim za
primanje mita i zloupotrebe slubenog poloaja, operativna informacija za
krivino djelo ubistva (obrada je u toku) pokojnog Slavie Pavia, ista
informacija za djelo ubistva ora Stankovia, kao i djelo izazivanje opte
opasnosti, odnosno podmetanje eksplozivne naprave na tetu Duana Krstia
zvanog Duca.
- Ovaj izvjetaj nije smetao nikome, ve je odgovor elnika SDB-a bio da
nemaju primjedbi u vezi sa angaovanjem ovog lica za informatora - tvrdi
Jovanovi i dodaje da je u naoj dravi sve bilo mogue.
Moja pria je pria iz prve ruke, moji sagovornici su bili bivi predsjednici
drave, ambasadori, naelnici Generaltaba, efovi obavjetajnih ili
kontraobavjetajnih slubi. Nijesam nikada bio lan ni jedne partije, osim
Demokratske stranke od 1996. godine. Redovno sam dobijao odobrenje da
posjetim svoju zemlju, naroito poslije incidenta u hotelu "Jugoslavija", kada
sam napadnut od ubica SDB-a. To je bila reperkusija koja mi je najavljena
samo nekoliko sati prije od slubenika SDB-a zbog naina na koji sam pribavio
dokumentaciju o ratnom zloincu Kurtu Valthajmu - tvrdi Vuk Jovanovi.
On dalje navodi da veliki dio informacija koje je dobio od Dragana Maleevia

Tapija govori da je znaajan dio lidera DOS-a igrao dvostruku igru.

- Zbog velikog straha od tajnih dosijea elja je svake partije da kontrolie
policiju a ne finansije, to bi bilo normalnije. ansa da se 6. oktobra probudimo
slobodni, sa ove distance, izgledala je nerealno. Kljunu ulogu su odigrali
ucijenjeni politiari, koji su i programirani za ovakve prelazne situacije. Ovo je
pobjeda prolog reima, koji je nepogreivo vodio igru do sada. Izlaz je da se
to prije u politiki ivot ukljue ljudi koji nijesu imali anse da budu vrbovani od
strane SDB - kazao je, izmeu ostalog Jovanovi.
M.V.R.
etvrtak, 15. Jan. 2004
TAJNI DOKUMENTI SLIKARA DRAGANA MALEEVIA
Jovanovi: Tapi upozorio uruviju da e biti likvidiran
Kako radi tajna policija Srbije i ko je sve ukljuen u rad te slube najbolja su
potvrda dosad manje poznati detalji iz tajnih dokumenata SDB-a, koja je
pokojni Dragan Maleevi Tapi ostavio Vuku Jovanoviu, uz molbu da ih ovaj
objavi "kada doe vrijeme za to". Jovanovi je u nekoliko nastavka pokuao
da priblii irem auditorijumu koliko je znaajna tajna policija u odravanju
vlasti, kao i o uskoj povezanosti visokih dravnih funkcionera sa
organizovanim kriminalom i podzemljem, u ovom sluaju beogradskim.
- Tajna policija je stvorila ljude zvijeri koji su opsluivali Slobodana Miloevia
i onda je te iste psihopate preuzeo Zoran ini i njegov aparat koji znajui
da ima posla sa ubicama potpuno normalno sarauje i dalje sa njima na isti
nain kao i njegov prethodnik. Sreom bilo je ljudi koji nisu mogli da podnesu
takav tok stvari, poput Dragana Maleevia Tapija. Maleevi je bio javna
linost i u vremenu apsolutne diktature, vrlo esto je iznosio stavove koje se
nijesu dopadali izvjesnim policijskim krugovima. Tapi je jo iz djetinjstva
poznavao ljude koji su se nalazili na rukovodeim mjestima u SDB-u. NJegov
stari poznanik iz djetinjstva Arkan nije bio meu ivima, a momak sa kojim se
povremeno viao samo zbog toga da bi imao zatitu od "surinaca", koji su
bili u ekspanziji moi, bio je Maka. Tapi mi je jedanput rekao da mora da se
skloni u Crnu Goru jer mu prijete, i to je za kratko prolongiralo njegov ivot.
Zadnje nedjelje marta 1999. godine za vrijeme bombardovanja mi je
pozvonio na interfon, koji jedini nije bio ozvuen u mom stanu i ostavio mi je
pismenu poruku na odreenom mjestu u dvoritu, od koje sam se sledio. Ima
etiri Vuka na listi za egzekuciju: Vuk Drakovi, Vuk Obradovi, Vuk
Bokovi i Vuk Jovanovi. "Ti i Brka (Milovan Brki) novinar, koji je takoe na
listi prioriteta, beite hitno iz Beograda. Pokuaj da kontaktira uruviju i
saopti mu da mu je Mira poslala zlatan gajtan" - stajalo je u poruci - tvrdi
Jovanovi.
On dalje navodi, da nije bio ba u najboljim odnosima sa uruvijom zbog
nekih lanaka koje je ovaj svojevremeno objavio ali ga je, ipak, kako tvrdi,
upozorio i predloio mu da bjee u Crnu Goru ili Maarsku, dodajui da ga je
pokojni uruvija samo mirno pogledao i vrlo glasno komentarisao da ne

vjeruje jer je tih dana bio na naslovnim stranama svih poznatih listova, kao
"Herald tribijun". Jovanovi dalje navodi da je ubrzo poslije ovih deavanja
uhapen, ali da je, zahvaljujui bombardovanju koje je tada poelo, uspio da
pobjegne i otputuje za Budimpetu.
- Na granici u Subotici su izvodili iz kupea mlade ljude i ubacivali ih u
kamione koji su imali odredite Kosovo. Nekoliko dana poslije su me prijatelji
nazvali iz Beograda i javili da je uruvija ubijen u prisustvu supruge. Tapi je
bio sve depresivniji. Poslije nekoliko dana mi je ostavio poruku da se hitno
vidimo. Tapi mi je tom prilikom, izmeu ostalog, rekao da je sljedei na spisku
za egzekuciju novinar Tijani i da ga hitno upozorim da bjei.
Iako sam ga poznavao lino, ipak sam otiao kod novinarke Goce Sue u
njenu produkcionu kuu i njoj sam dao zadatak da to uradi, rekavi joj o
dogaaju sa uruvijom. Sreom se Tijani sklonio na vrijeme, to sam i sam
morao da uinim. Tapija su ubili jer je mnogo znao, a ivimo u vrijeme kada
psihopate i ubice titi jedan reim koji nas je doveo u ovo stanje - kazao je,
izmeu ostalog, Jovanovi.
M.V.R.
Petak, 16. Jan. 2004.
PREVRNUTA ZEMLJA
Policija je, izgleda, uspela da razrei veliko ubistvo i tako stavila do znanja da joj
ruke nisu vezane
U viemesenom "prevrtanju neba i zemlje" u pronalaenju ubica generala
policije Boka Buhe, srpski ministar policije Duan Mihajlovi, inae osvedoeni
"rotarijanac", otkrio je "masone", kao glavne vinovnike ovog zloina, sa ni manje ni
vie nego poznatim slikarom Draganom Maleeviem Tapijem na elu. Posle
iscrpne i tajnovite istrage policija je uhapsila i nadlenim sudskim organima privela
Nikolu Maljkovia iz Beograda i nekoliko njegovih sauesnika, s osnovanom
sumnjom i operativnim dokazima da su ne samo izvrili atentat na Buhu nego planirali i
ubistva istaknutih politiara. Ustanovljeno je da su planirani atentati na predsednika
Vlade Republike Srbije Zorana inia i otmica lanova njegove porodice, kao i
likvidacije efa Poslanike grupe DOS-a u Skuptini Srbije edomira Jovanovia,
predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava eelja, biveg naelnika Resora
dravne bezbednosti MUP-a Republike Srbije Jovice Staniia, potpredsednika
Savezne vlade Miroljuba Labusa...
U trenutku dok je ministar Mihajlovi predstavnicima medija s neskrivenim
zadovoljstvom objanjavao okolnosti serije hapenja pripadnika kriminalistikih
organizacija, stigla je vest da je deurni istrani sudija oslobodio pritvora Dragana
Ilia, jednog od uhapenih, to je u policiji, navodno, izazvalo revolt, a taj in
protumaen obezvreivanjem njihovog dugotrajnog i mukotrpnog rada. Ceo sluaj je
imao i svoj nesvakidanji epilog. Ili je prvo puten poto je priznao da je vlasnik
ogromne koliine tekog oruja koja je naena u njegovoj kui u Belom Potoku
(raketni bacai tipa "zolja", etiri trenutne tromblonske mine, jedan pukomitraljez,
vie puaka i pitolja i ogromna koliina razne municije, ukljuujui i pancirnu,

kao i 159 000 evra i 68 500 dolara). Osumnjieni je izjavio da je oruje dobio,
navodno na uvanje, od Arkana (eljko Ranatovi) i Bombone (Miodrag
orevi), pa su nadleni procenili , prema dosadanjoj praksi, da je ovo priznanje
dovoljan razlog za oslobaanje iz pritvora. Neto kasnije Ili se obreo u Urgentnom
centru a, po prijavi njegovog brata, tamo je dospeo poto je estoko pretuen.
Policija nije saoptila ko je to uinio i zbog ega. Naprasno se i istrani sudija
predomislio i Iliu, ipak, odredio pritvor.
Smrt slikara
Druga, jo bizarnija okolnost je iznenadna smrt tokom sasluanja poznatog slikara
Dragana Maleevia Tapija, takoe, navodno, jednog od uhapenih pripadnika
teroristike organizacije koja je ubila generala Boka Buhu. Priveden pod sumnjom da
je kao ef Velike nacionalne loe Jugoslavije (pri Velikoj loi Francuske) jedan od
organizatora vielane grupe profesionalnih ubica, Maleeviu je prilikom
sasluanja iznenada pozlilo i preminuo je od posledica sranog udara. "Iskreno mi je
ao to ova borba ima i neplanirane rtve", saoptio je javnosti ministar
Mihajlovi. "Od Tapija se osnovano oekivalo da istrazi saopti niz vanih
podataka o obimu, prirodi i planovima grupe koju predvodi eljko Maksimovi Maka,
za koga znamo da je ubio jednog nesrenog policajca koji ga je 1995. godine pokuao
da legitimie u ulici Svetozara Markovia u Beogradu, a ima indicija da mu je ua
specijalnost likvidacija pripadnika ovog ministarstva."
Elem, u javnosti se odmah postavilo pitanje zato je policija izala sa
slavodobitnim saoptenjem ako joj je glavni akter - Maka - u bekstvu, a glavni
informator delokruga teroristike grupe - Tapi - naprasno preminuo. Odnosno, zato se
sve obelodanjuje u jeku same akcije. Tim pre to je ministar Mihajlovi samo dan
ranije izjavio da su policiji vezane ruke sve dok se ne donese zakon protiv organizovanog
kriminala i na saveznom nivou.
Analitiari opte prakse su to odmah doveli u vezu sa smru slikara Tapija
(neto se tim povodom moralo i saoptiti), a oni, preteno politike provenijencije,
vie su skloni zakljuku da su ministar i policija iskoristili prvu priliku kako bi
"poklopili" ve poslovine kritike na raun ovog ministarstva. Zlobni idu i dalje pa
policijsku ishitrenost dovode u vezu sa nizom pisama u dnevnom listu "Nacional", koja iz
duboke konspiracije pie Ljilja Buha, poznatija kao supruga surinskog "biznismena"
Ljubie Buhe umeta, a sve o njegovom nestanku posle izbegnutog atentata u
Zemunu, o podzemnim i legalnim poslovima i vezama sa aktuelnim srpskim vlastima.
Odreene ruke
Za policiju su to puka i zlonamerna nagaanja a ministar Mihajlovi je na
vanredno uprilienoj konferenciji za novinare opovrgao sve tvrdnje da su policiji ruke
vezali neki monici u vlasti. "Nismo nemoni i niko nam vie ne vezuje ruke. Nadam
se da e i ovaj sluaj upozoriti naivne pojedince u politici i vlasti da ni na koji nain
ne uruju sa podzemljem ma koliko se njihove donacije i prilozi inili isti i
primamljivi...", kae Mihajlovi i upozorava da policija ima posla sa vieglavom
adajom i da se, odsecanjem njene prve glave, moe oekivati uzvratni udarac.
O kakvoj se adaji radi, govori podatak da su najiru, najsloeniju i najduu
operativnu akciju srpske policije zdrueno izveli GSUP Beograda, RDB, koji je sada

nezavisna dravna agencija - BIA, i svi drugi organizacioni delovi Ministarstva. Ve

godinu dana BIA je raspolagala operativnim saznanjima o teroristikoj grupi iji je cilj
destabilizacija vlasti i izazivanje haosa u zemlji kako bi se stvorila povoljna atmosfera za
egzistiranje organizovanog kriminala. Tokom protekle nedelje organi bezbednosti su
evidentirali pojaane aktivnosti pripadnika navedene grupe i ubrzanu pripremu za
realizaciju pomenutih namera.
U cilju spreavanja novih likvidacija, izvreno je hapenje Nikole Maljkovia
iz Beograda, osumnjienog za ubistvo Boka Buhe, koji se u Beogradu pojavio posle
pet meseci kako bi izvrio planirana ubistva. Maljkovi do ovog hapenja nije imao
policijski dosije, a prilikom hapenja je ustanovljeno da ima nekoliko stranih pasoa,
meu kojima i bosanski.
Organizator aktivnosti ove grupe je eljko Maksimovi Maka, za kojim se
intenzivno traga.
Optube na raun Maksimovia pre nekoliko meseci izneo je lider srpskih
radikala Vojislav eelj pripisujui mu ubistvo Boka Buhe i dovodei ga u vezu
sa nizom osoba iz "kriminogene sredine", koje su poslednjih godina poubijane na
beogradskim ulicama. eelj tvrdi da je Maka bio blizak Milanu oreviu
Bomboni, Arkanovom kumu, ubijenom 11. marta prole godine. Lider radikala je tada
naglasio da se Maksimovi krije u Crnoj Gori i da pripada "gangstersko-mafijakom
klanu Stanka Subotia Caneta apca". Sa njim u drutvu vian je i Milan
Rajkovi, ubijen 30. aprila 2001. godine ispred zgrade RTV Pink na Dedinju, kad je
ulazio u svoj automobil. U njegovom depu, izmeu ostalih dokumenata, pronaena
je i slubena legitimacija Dravne bezbednosti Crne Gore. eelj je Maku optuio
da radi sumnjive poslove za crnogorsku tajnu slubu i da je u vezi sa Vukainom
Maraom. Dovoen je i u vezu sa Sretenom Jociem, poznatijim kao Joca
Amsterdam, koji je uhapen u Bugarskoj i izruen Holandiji. Jocia trae policije
vie zapadnnih zemalja, ukljuujui i nau, zbog ubistava, pljaki, napada na
policajce. Prema nekim navodima, Maksimovi se tereti za ubistvo generala Radovana
Stojia Bade i organizovanje ubistva Zorana Todorovia Kundaka.
Pojavljivanje slikara Dragana Maleevia Tapija u ovoj prii iznenadilo je samo
neupuene. Ovaj kontroverzni slikar hiperrealizma svojevremeno se pojavljivao u
tampi, ali kao "umetniki autoritet" i veliki beogradski plejboj ija ivotna pria
nije liena bizarnosti. arija kae da je najbogatiji prestoni slikar u mladosti
falsifikovao pasoe, bio umean u jedan dravni udar, a zlobni se kunu da je
najobiniji beogradski Arsen Lupen. Kako bilo da bilo, nekadanji tapkaro iz
Balkanske ulice postao je svetski priznati slikar (iako nije nikada studirao slikarstvo)
ija dela dostiu cenu do 100 000 dolara (krase i zidove Bele kue u Vaingtonu),
ali je esto spominjan i uz imena koja nisu ba bila za pohvalu. Zna se da je bio
dugogodinji prijatelj sa eljkom Ranatoviem Arkanom, i ne samo prijatelj. Imao
je dosta novca. Tvrdio je da je od slika i raznih poslova kojima se bavio.
Poetkom ove godine je nestao iz Beograda poto je primio "veoma ozbiljne"
anonimne telefonske pretnje posle intervjua u "Nacionalu". U tom intervjuu on je
potvrdio da zna ko su "prave ubice" eljka Ranatovia Arkana, ali je, kako je
svojevremeno poruio iz inostranstva, u nekom intervjuu izneo neto negativno na
raun DB, zbog ega je doao u sukob za Zoranom Mijatoviem, tadanjim
zamenikom efa DB. Tapi je jo poruio da je njegov ivot "oroen do prolea" i

izneo niz konkretnih tvrdnji da nove vlasti prislukuju graane.

Ostae tajna zato se posle takvih pretnji vratio u Beograd i saekao hapenje
koje ga je kotalo ivota. Nedoumicu izazivaju i izjave ministra policije da je jasan cilj
grupe da se izazove pometnja koja bi se iskoristila za preuzimanje kontrole nad
nelegalnim poslovima (od koga i u iju korist?) i bolje pozicije na kljunim mestima u
vlasti, iako je tren pre rekao da ceo sluaj nema politiku pozadinu ve se radi o
isto kriminalnom teroristikom aktu. Mnogo toga ministar, u stvari, nije rekao.
SLOBODAN IKONI
MASONI SA ASFALTA
Tragina smrt slikara maginog realizma tokom informativnog razgovora u
policiji, u trenutku iroke akcije hapenja osumnjienih za ubistvo generala
policije Boka Buhe i raskrinkavanja teroristike organizacije, koja je, kako se
tvrdi, poinila niz ubistava i nameravala da izvede nove atentate na srpske
politike elnike, pretvorila se u svojevrsnu aferu.Svaki detalj pokretao je
lavinu kontroverznih komentara.arijom se zakovitlala pria koja je u sebe
uvlaila sve vie zvunih imena, a u ii su se, pre svega nali masoni,
koji su dovedeni u vezu sa mnogobrojnim politikim i kriminalnim aferama
Na poslednjem ispraaju Dragana Maleevia Tapija na Centralnom groblju u
Beogradu veliku povorku njegovih prijatelja i potovaoca pratili su zvuci starogradske
pesme Duo moja i urevdan, a poslednji pozdrav bio je uz pesmu
Jo ne svie rujna zora. Uz svee i pravoslavne obiaje, posebnu panju su
izazivala obeleja pripadnosti masonima. Njegova lina obeleja - regalije koje
pripadaju grand komanderu. Umrlica u Politici za Suverenog Velikog Komandira,
brata 33. stepena, Vrhovnog Saveta kotskog Rituala Jugoslavije, samo je potvrdila
izuzetni Tapijev rang u bratstvu slobodnih zidara.
Tragina smrt slikara maginog realizma tokom informativnog razgovora u
policiji, u trenutku iroke akcije hapenja osumnjienih za ubistvo generala policije
Boka Buhe i raskrinkavanja teroristike organizacije, koja je, kako se tvrdi, poinila
niz ubistava i nameravala da izvede nove atentate na srpske politike elnike,
pretvorila se u svojevrsnu aferu.
U ii javnosti
Svaki detalj pokretao je lavinu kontroverznih komentara. Tako se za Slobodana
Glavonjia, biveg stareinu gradskih sudija za prekraje, koji je govorio na
sahrani, pronela vest da je poznavao i pravdi izmaklog eljka Maksimovia Maku, a
zatim i da je u srodstvu sa Vladimirom Popoviem Bebom, nedavno smenjenim
direktorom Informativnog biroa Vlade Srbije.
arijom se zakovitlala pria koja je u sebe uvlaila sve vie zvunih imena,
a u ii su se, pre svega nali masoni, koji su dovedeni u vezu sa mnogobrojnim
politikim i kriminalnim aferama.
Nema sumnje da su slobodni zidari jedna od najmisterioznijih organizacija na svetu.
Skoro tri veka unazad obredna primanja uticajnijih i uglednijih pripadnika ljudskog

drutva u masoneriju odvijaju se u tajnosti i na nain kako su to inili osnivai

slobodnog zidarstva. Otkad su Andersenovom konstitucijom (1723. godine, po
masonskom kalendaru 5723.) ustanovljena naela Jovanovskog sistema masonerije,
masoni se pridravaju tradicionalnog naela ponaanja. Masonski rituali, njihova
mo i uticaj raspaljuju matu onih koji veruju da gospodari sveta nisu ni vodei
politiari, ni ekonomski giganti, ve upravo tihi ljudi iz senke.
Iz strunih publikacija se moe zakljuiti da masonstvo i nije tako
tajanstveno. Sami masoni ne prave neku tajnu od toga da su pripadnici bratstva;
nose prstenje, dugmad za koulje i kravate sa masonskim znacima kao to su uglomer
i estar, najpoznatiji masonski znaci koji, posebno, podseaju na davne poetke
bratstva u kamenorezakom zanatu. Aktivnosti loe nisu tajne, naroito u manjim
gradovima, a mnoge loe imaju i svoje publikacije, kao i posebne adrese na Internetu,
dostupne svima.
Ipak, postoje neke masonske tajne i mogu se podeliti u dve kategorije. Prva je,
nain na koji se ovek moe identifikovati kao mason - hvatovi i lozinke. To se ini
zbog beskrupuloznih pojedinaca koji su pokuali da se predstave kao masoni u nameri
da dobiju pomo pod lanim izgovorom. Drugu kategoriju je tee objasniti, jer je to
ono to masoni uobiajeno podrazumevaju kada govore o masonskim tajnama. Te
se tajne ne mogu iskazati reima. One izraavaju promenu koja se u oveku zbiva
kada uistinu prihvati odgovornost za sopstveni ivot i, u isto vreme, istinski odlui da
je prava srea u pomaganju drugima.
Masonerija svake zemlje je apsolutno van tajne, svojevremeno je govorio Tapi u
nizu javnih razgovora na temu masona. Osnovni uslov da bi neka masonerija mogla da
funkcionie i da bi bila priznata od drugih masonskih organizacija je da je ta abdulencija
registrovana zvanino od vlasti te zemlje. Znai, ni u kom sluaju se ne moe
govoriti o ilegalnoj organizaciji.
To potvruje i zvanina registracija vaspostavljene (posle viedecenijskog
prekida) Velike loe Jugoslavije 1990. godine, iji je Veliki majstor postao Zoran D.
Nenezi, autor poznate knjige Masoni u Jugoslaviji. Tada se, navodno, pojavilo
samo troje ljudi koji su doneli dokumenta i rekli da su oni bili lanovi bratstva. Od njih
trojice javno se pominje samo dr Andrija Gams, profesor prava, koji je i umro kao mason
i data mu je masonska itulja (masonsko pravilo je da se ime brata javno moe
pomenuti samo posle njegove smrti).
Iz tog perioda datira i pria da je s poetkom rada masona bio upoznat i Slobodan
Miloevi, dozvolivi im (posle susreta sa velikim majstorom) da se registruju kao
grupa graana. Borisav Jovi u svojoj knjizi Poslednji dani SFRJ negira taj susret
i navodi da je on trebalo da uprilii tu audijenciju, ali je Miloevi odbio, zamolivi
Jovia da velikog majstora pita da li je Tito bio mason.
Podele i raskoli
Elem, poetkom devedesetih godina prolog veka poinje klasina srpska
pria. S obnavljanjem masonerije desilo se neto slino kao i s obnavljanjem
viepartizma. Broj masonskih organizacija poeo je da se umnoava, da se u javnosti
pria o njihovim podelama i raskolima. Svaka masonska organizacija u SRJ istie da
je prava, da samo nju priznaju relevantne slobodnozidarske loe sveta. Tako se,
prema dosadanjim napisima i novinskoj dokumentaciji, moe zakljuiti da u

Jugoslaviji postoje etiri masonske organizacije: Velika loa Jugoslavije (VLJ),

Regularna velika loa Jugoslavije (RVLJ), Velika nacionalna loa Jugoslavije (VNLJ)
i Veliki orijent (VO). Jo se moe saznati da ostatak Velike loe Jugoslavije
sarauje sa Ujedinjenom velikom loom Engleske, regularna loa sa Ujedinjenom
velikom loom Nemake, Nacionalna loa s Velikom francuskom loom, a Veliki
orijent s francuskim Velikim orijentom.
Taj trag upuuje na zakljuak da su na raslojavanje nae masonerije, osim
meuljudskih nesporazuma, uticale i slobodnozidarske organizacije iz sveta. Kada god
se nezadovoljna ili suspendovana grupa masona odvajala od matine jugoslovenske
loe, ekspresno bi je priznala neka masonska organizacija iz Evrope.
Naela Jovanovske masonerije da mason mora da veruje u Boga, to jest da nije
dozvoljeno da bude ateista, trebalo bi da iz redova masonerije diskvalifikuje lanove
partijskih organizacija koji su blii idejama komunizma. Pojava francuskog Velikog
orijenta na teritoriji SRJ (organizacije koja je iz svog statuta izbacila obavezu verovanja u
Boga) doprinela je tome da se spominju imena politiara iz SPS-a i JUL-a i da tu lee
koreni kriminalizacije masona.
Sami masoni o tome nerado govore uz opasku da podele vuku svoje relikte jo iz
perioda osnivanja i one neto znae profanima, a za brau masone su nebitne.
Podela naih masona nije vena, ve je, tavie, na putu iroko
ujedinjenje naih masona, kae Dragutin Zagorac, zamenik Grand Komandera
Vrhovnog Saveta kotskog Rituala Jugoslavije (nosilac 33. stepena ovog reda).
Tajna Velikog orijenta
Meu masonima se, inae, ovih dana bei od razgovora o Velikom orijentu, loi
za koju su poslednjih dana u javnosti najvie vezivali Tapija, iako je poznato da je bio
Veliki majstor Velike nacionalne loe Jugoslavije.
Novine su brujale da je Tapi priveden pod sumnjom da je kao ef Velikog orijenta
jedan od organizatora vielane grupe profesionalnih ubica. tavie, Vojislav
eelj, lider srpskih radikala, javno ga optuuje da je u svoju lou primio eljka
Maksimovia Maku, za kojeg policija tvrdi da je glavni organizator ubistva Boka
Buhe, Radovana Stojia Bade, Zorana Todorovia Kundaka, kao i da je
mozak osujeenih akcija ubistava poznatih politikih linosti.
Ii e eelj i dalje, s tvrdnjom da je sekretar te masonske loe, u kojoj je ef
Dragan Maleevi Tapi, Slobodan Vuksanovi, lider Narodne demokratske stranke,
da izvesnu dunost u loi ima i Borislav Pelevi, predsednik Stranke srpskog
jedinstva, da je upravo zbog Make dolo do sukoba izmeu Zorana Nenezia i
Tapija, kada je ova loa, po miljenju upuenih, navodno potpuno kriminalizovana.
Tada je Tapi, kako navodi eelj, poeo intenzivno, uz pomo arkanovaca da u
svoju masonsku lou ulanjuje mnoge mone direktore javnih, drutvenih i
privatnih preduzea.
eelj ne bi tek tako bio proglaen Velikim majstorom manipulacija kada u celu
priu ne bi uveo i jo neke politiare, poput Duana Mihajlovia, Neboje
ovia, Dragoljuba Miunovia, proglaavajui ih za masone. Za ministra
policije, u ariji je odmah krenula pria kako, navodno, nije izabran u cugu u
masonsku organizaciju, poto je prilikom glasanja dobio jednu crnu kuglicu. Krem
njegove vetine je i tvrdnja da se, u stvari, radi o ratu dve kriminalne grupe koje

predvode, ni manje ni vie, ve aktuelni predsednik SRJ Vojislav Kotunica i srpski

premijer Zoran ini, uz indirektnu aluziju da su, moda i oni masoni. A kada bi
Kotunica i ini i bili masoni, verovatno ne bi stigli dalje od Treeg reda, kae
Zagorac. Po masonskim pravilima rang se stie, ne u profesiji kojom se neko bavi, ve
u pregalakom radu u masonskoj organizaciji.
Politika negiranja
Predsednik Demokratske alternative Neboja ovi izjavio je na koferenciji za
novinare da nije mason, a i da jeste - ne bi krio, jer ne misli da je to neto loe.
Meutim, on je zatraio razotkrivanje masona meu naim politiarima, kao i da
se kae u kojim loama sede. eeljeve navode demantuje i Slobodan Vuksanovi
i ocenjuje da eelj (koji nije brat, on je samo sluga novog gospodara) najpre
napada politiare koji su podrali Vojislava Kotunicu tokom predizborne kampanje.
Iskreno reeno, najvie bih voleo da budem Dems Bond. Ali, nisam! to se
masona tie, pa oni i nisu tako loe drutvo s obzirom na to da su meu njima bili i
Dositej Obradovi, Vuk Karadi, Njego, neki od Karaorevia..., kae
Vuksanovi za NIN.
to zbog eelja, to zbog drugih denuncijacija Maleevia nijedan dravni
organ, pa ni policija o Tapiju nisu govorili u tom kontekstu. Saoptenjem za javnost se
oglasio samo Vrhovni savet kotskog rituala Jugoslavije negirajui bilo kakvu
Tapijevu povezanost sa Velikim orijentom, kao i koordiniranu saradnju sa VLJ i RVLJ,
navodei da je naneta velika teta samom Tapiju, njegovoj porodici, mnogobrojnom
masonskom bratstvu svih obedijencija u ovoj zemlji i, napokon, javnosti jer je ponovo
dobila iskrivljenu sliku o radu masonerije.
Samo neznanje dovodi u zabludu. eelj je linost koja je provela dobar deo
svojih politikih nastojanja ba uz Tapija. Mnogo toga je nauio uz Tapija. Jedino se
nije nauio vaspitanom ponaanju, kae Zagorac i upozorava da su samo
ortodoksni katolici i devijantne linosti protiv masonerije. U zabludi je ako misli
da nosi vest. On je obina istaica u neijoj ruci. I nama, koji smo u masonskoj
organizaciji deluje jako smeno, jer nije svestan koliko nae brae masona sedi u
njegovom najbliem okruenju i koji mu se, verovatno, na isti nain smeju.
Masonerija do svojih ciljeva koraa lagano i sigurno, bez koraka nazad, sa
viskom u ruci koji se ne sme zaljuljati, deo je saoptenja Vrhovnog saveta
Jugoslavije, koji kae da se kree putem koji su jo davni preci obeleili. Nikada se
od tog svetog puta nee odustati i sve privremene prepreke, kao i do sada e
prevazii. Za masone, Tapi je jo jedna rtva na tom putu.
SLOBODAN IKONI

Masoni i NIN
Od momenta kada je na kolegijumu NIN-a odluivano da masoni budu tema ovog broja,
nau redakciju kao da su poele da nadgledaju masonske krtice. Znalo se gotovo,
iz minuta u minut, ta NIN smera sa masonima u Srbiji. I, nekako, odmah, znalo se da
e tekstovi biti - zlonamerni iako jo nisu bili ni - napisani(!?) Neki od NIN-ovih

sagovornika iz masonskih krugova su nam tvrdili da su obaveteni kako NIN smera

gadan napad na srpsku masoneriju (!?). Kada je naslovna strana otila u
tampariju, onda je stigao savet da bi naslovnu stranu (na kojoj je prikazan ritual
pristupanja masonskoj loi) trebalo malo zatamniti, neke delove ba do crnila, da
se lica sa fotografije ne bi prepoznavala.
Zatim je u NIN stigla i ekskluzivna vest da je Zoran N. Nenezi majstor jedne
beogradske masonske loe umro i to jo pre dve godine!? A Nenezi je, u drutvu
Duke Jovani, vien i na ovogodinjem beogradskom Sajmu knjiga. I to na
tandu izdavake kue Paideia kako kupuje Enciklopediju masona.
Ni najstariji ninovci ne pamte da se skoro zbog neke teme digla tolika praina pre i
nego to su novine odtampane.

Kako je Tapi poeo da crta

Slikarska karijera Dragana Maleevia Tapija poela je u njegovoj sedmoj godini, u
haustoru zgrade u Hilandarskoj 4 u Beogradu. Precrtavao je strip Tri ugursuza, koji
mu je iz Politikine tamparije donosio otac, novinar, pre nego to bi se pojavio u
prodaji. Karte za izlobu u ovom ulazu kotale su pet dinara za decu i deset za odrasle,
priseao se Tapi mnogo godina kasnije, u romansiranoj autobiografiji objavljenoj u
Politikinom zabavniku pre tano osam godina, 1994.
Pare je Tapi u detinjstvu zaraivao i tako to je kolskim drugovima prodavao
svojeruno napravljene novogodinje estitke sa Diznijevim junacima. Biznis je
provaljen, uiteljica je traila da vrati novac, kod kue je zbog toga dobio batine.
Zadrao je ono to je zaradio.
Usput, crtao je i enske aktove, bez naroitog uspeha izgleda, poto mu je otac
govorio da od njega nee biti nita. Predlagao mu je da umesto golih ena crta
ake u koli kako sede. Uiteljica, pak, kada je otkrila da ne lae i da je on
autor svojih crtea, traila mu je da crta biljke, mape, natpise poput peri ruke
hipermanganom.
Nije mu se to ba svidelo, pa je nastavio da crta u potaji, a pare je zaraivao
prodajui polovne stripove prekoputa kafane umatovac i otkupljujui srebrne
petobanke predratne kraljevine, koje je onda preprodavao kujundiji kod bioskopa 20.
oktobar. Od novca koji je tako zaradio, kupovao je senf, ploe i odela kod krojaa
Riste Makedonca.
Umesto Akademije likovnih umetnosti, na koju mu otac nije dao, upisao je i ko
od ale zavrio spoljnu trgovinu.
Godinama kasnije, 1987, slikarstvo je za Tapija poelo da postaje i vie od zabave.
Prodao je prvu sliku, nekom Nemcu, za osam hiljada maraka, iako je najpre za nju traio
50 000 dolara. Kako je govorio, nije ni hteo da je proda.
Tek, tog leta 1987. godine, prvi put je zvanino izloio svoje slike, na izlobi u
Rovinju, uz Miu Popovia i Olju Ivanjicki. Posle samo dve godine asopis Art
njuz uvrstie ga meu sedam najboljih hiperrealista sveta, njegove slike pojavile su
se u gotovo svim velikim galerijama sveta, a najvea cena koju je postigao za jednu

sliku, do te 1994. godine, bila je 135 000 funti.

N. V.

Pismo sedamdeset sedmorice

Nekoliko dana posle smrti Dragana Maleevia Tapija oglasile su se njegove kolege
koje smatraju da se protiv slikara maginog realizma vodi medijska kampanja. U
svom pismu, izmeu ostalog, oni istiu da iscrpnost podataka i istovetnost tih napisa
svedoi da potiu iz istog izvora, to jest da su pripremljeni, jer su neke potpisali oni
koji nisu ni bili u novinarstvu u vreme Maleevievog uspona.
U pismu koje je pored likovnog kritiara Dejana oria potpisalo jo
sedamdeset i est potpisnika koji sebe smatraju njegovim prijateljima, potovaocima
i u sferi umetnosti idejnim saborcima, kae se da je Maleevi za ivota napadan
ne samo kao medijski na najistaknutiji slikar, ije je bogatstvo smetalo onima koji se
bore za umetnost bez vrednosti, ve je protiv njega zbog uticaja koji je imao u drutvu,
zbog misije da slikarstvo figure, pejzaa, mrtve prirode, priblii svima, posebno
mladima, u dva reima, harangirano, voen proces, kao u najgorim danima
staljinizma.
Svi ti koji su se vie od jedne decenije trudili da dokau da je Maleevi bio
falsifikator, i to sopstvenih slika, nikada nisu ni bili u njegovoj blizini pa nisu ni mogli da
vide njegove slike u procesu i postupku nastanka koji on nije krio ni od koga. Upravo se
zbog harizme i injenice da je kolovao najmlau generaciju realista, Maleevi
postavio na elo slikarstva precizne figuracije, one umetnosti koja nam donosi veliki
ugled u svetu, istiu potpisnici ovog apela.
BOA SPASI TVRDI DA JE POZNATI SLIKAR UESTVOVAO U AKCIJAMA DB
Gika predloio Tapija za DB
BEOGRAD - Poznavao sam Dragana Maleevia Tapija od 1980. godine, a radili
smo zajedno do 1993. Imao sam zadatak da ga izuim, da proverim da li je
sposoban da izvri poslove od interesa drave. Njega nam je na tacni lino Gika
doneo - kae za 'Blic' Boa Spasi, bivi pripadnik DB.
- Sredinom 80-ih na vrhu podzemlja su eljko Ranatovi Arkan, ore Boovi
Gika i Ljuba Zemunac. Meu njima se pojavljuje i ime Tapija, kao oveka kojem
u svako doba mogu da se obrate i koji e im produiti putne isprave, udariti peat
na falsifkovanu kartu ili e im pripremiti neki ek za realizaciju u inostranstvu.
Tim radnjama Tapi se uglavnom bavio za te svoje pajtae i to je bio njegov izvor
prihoda - tvrdi Spasi.
Prema njegovim reima, agentima tajne policije nije promaklo da se radi o
'veoma vetom oveku, odlinom falsifikatoru, koji pored toga moe i da pribavi

dokumenta koja bi bila potrebna slubi za operacije u inostranstvu'. Spasi kae

da je re bila uglavnom o akcijama uhoenja ili pijuniranja teroristikih grupa
nae emigracije. Iako nikada nije dospeo u prvu elitu kriminalaca, oni su ga
veoma uvaavali i potovali, pa je ve 1983. godine Tapi ukljuen u vee operacije
slube.
- Ja sam rukovodio tim operacijama koje su se izvodile u inostranstvu. Tapija
nikad sluba nije angaovala da bude neposredni izvrilac nekih akcija. On je
vodio rauna o dokumentima ili bi imao zadatak da posle naih operacija
unitava sve tragove koje bi strane policije mogle dovesti do naih izvrilaca ili
nae zemlje uopte. Ili bi poturao tragove koji bi istragu stranih policija odvele u
sasvim pogrean pravac - kae Spasi.
On kae da je Sluba posle nekoliko uspeno izvedenih akcija ustanovila da Tapi
ima izvanredne odnose i sa kriminalnim podzemljem Italije, naroito Nemake i
jo nekih zemalja.
- Nismo mogli da objasnimo na koji nain je on dolazio do tih veza, sve dok
jednog dana u savezni SUP nije stigla jedna depea naeg generalnog konzulata iz
tutgarta, gde se navodi kako su predstavnici nemake unutranje policije
posetili na konzulat i izjavili kako raspolau podacima da izvesna lica poput
Tapija i Arkana doekuju tovar droge iz Turske na beogradskoj eleznikoj stanici
i dalje ga vozom sprovode za Nemaku. Nemci su traili da ovo proverimo. Lino
sam, tada sam bio glavni inspektor za specijalne akcije SDB, razgovarao sa
Tapijem. Smejao se, nije rekao ni da, ni ne. Bio sam zbunjen kada sam posle
nekoliko nedelja dobio obavetenje da je izvesna osoba sa imenom ika ivac,
koji e kasnije biti omiljeni lik u Tapijevim slikama, uhapen u tutgartu sa 10
kilograma heroina. ika je osuen na 12 godina robije - kae Spasi.
Spasi tvrdi da je njegovo poznanstvo sa Tapijem prekinuto kada je dobio
informaciju da Tapi odrava vrlo dobre veze sa srpskom tajnom policijom, na
ijem se elu ve nalazio Jovica Stanii.
- Verovatno je za njih posle obavljao odreene poslove. Uglavnom, neki od
visokih elnika srpske policije su se hvalili kako su poeli da dobijaju slike_arhiva
od Tapija. Od 1995. godine poinje njegov sukob sa odreenim strukturama tajne
policije. Pretpostavljam da su u Slubi verovali da se politiki opredelio za Pania
i smatrali su da vie nije ovek reima - kae Spasi. n. b.
Na telu nema povreda
BEOGRAD (Srna) - U obdukcijskom nalazu beogradskog Instituta za sudsku
medicinu pie da je smrt Dragana Maleevia Tapija nastupila usled naglog

pogoranja dugotrajne bolesti srca i krvnih sudova - javio je Radio B92,

pozivajui se na izvore u beogradskom Okrunom tuilatvu. Obdukcijom nisu
ustanovljene mehanike povrede tvrdih i mekih tkiva. U pitanju su preliminarni
rezultati, a oekuju se hemijsko-toksikoloke analize.
Saoptenje porodice preminulog slikara Dragana Maleevia
Za smrt Tapija saznali iz medija
BEOGRAD (Tanjug) - Porodica slikara Dragana Maleevia Tapija, koji je u
utorak uvee umro od sranog udara tokom informativnog razgovora u
beogradskoj policiji, jue se obratila javnosti povodom tog traginog dogaaja, jer
su se, kako su istakli, u medijima pojavile 'neodmerene, neodgovorne, pa i
zlonamerne interpretacije'.
U saoptenju za javnost dostavljenom preko advokatske kancelarije 'Fila',
Maleevieva supruga Bojana i erka Jovana navode da su, sat poto je Tapija
policija odvela iz stana, za njegovu smrt saznale preko sredstava informisanja.
- Kako i zato su novinari saznali pre porodice da se ova tragedija dogodila i kako
se dogodila, ostavljamo savesti onih koji su u tome uestvovali - naglaava
Maleevieva porodica i dodaje da 'ostaje dostojanstvena u svom bolu i ne eli da
uestvuje u bilo kakvoj daljoj polemici povodom svoje tragedije'.
Porodica navodi da je 29. oktobra u njihov stan dolo nekoliko policajaca koji su
rekli da imaju nalog za pretres, prilikom kojeg su privremeno oduzeli samo
porodine mobilne telefone. U saoptenju porodice tvrdi se da je Tapi poslednjih
nekoliko meseci imao visok krvni pritisak i srane smetnje, zbog ega mu je
prepisana i terapija, a te veeri mu takoe nije bilo dobro, 'pa mu je za vreme
trajanja pretresa izmeren izuzetno visok pritisak'.
- Uprkos tome, on je krenuo na taj razgovor, a pripadnici MUP su rekli da e
trajati kratko, da e ga brzo vratiti nazad. Potrebne su im bile neke informacije od
njega, budui da je poznavao eljka Maksimovia - navodi porodica preminulog
slikara i dodaje da je, posle jednog sata preko medija ula vest o njegovoj smrti.
MASONI TRAE ISTINU O TAPIJU
Milan Lajhner: Velika nacionalna masonska loa zvanino e zatraiti
rasvetljavanje Tapijeve smrti
BEOGRAD - Najava Vladimira Boovia, generalnog inspektora MUP-a
da e ponovo ispitati sve detalje vezane za smrt beogradskog slikara
Dragana Maleevia Tapija dodatno je pojaala sumnju javnosti u
zvaninu verziju njegove smrti.

Boovi je u intervjuu Kuriru izrazio sumnju u zvaninu verziju policije,

po kojoj je Tapi umro prirodnom smru, od posledica sranog udara, i
najavio da e ponovo ispitati sve okolnosti koje su dovele do smrti
slavnog srpskog slikara.
Da podsetimo, Dragana Maleevi Tapi priveden je 29. oktobra 2002.
godine oko 20 sati na informativni razgovor u SUP Beograd, pod
sumnjom da je u vezi sa grupom eljka Maksimovia Make, koja je
optuena za ubistvo policijskog generala Boka Buhu. Iako se u
trenutku hapenja poalio na visok pritisak, policija ga je ipak privela,
bez prethodnog lekarskog
pregleda. Nakon nekoliko sati
Znao da e biti ubijen?
policija je saoptila da je Tapi
U jednom od svojih poslednjih
preminuo.
intervjua Tapi se poverio da
mu preti srpska tajna policija i
da su mu dani odbrojani.
- Trebalo je da budem ubijen
"Tokom razgovora Maleeviu je
6. juna 1999. godine. Jedna
iznenada pozlilo, pa je odmah
poznata folk pevaica, koja je
pozvana ekipa Slube hitne
bila sa jednim od vodeih ljudi
pomoi, koja je ubrzo stigla i
SDB-a, priala je da sam posle
konstatovala smrt. Smrt je,
uruvije ja na redu. Preiveo
najverovatnije, nastupila usled
sam, a dvojicu mojih
sranog udara", saoptila je tada
nesuenih atentatora sluba je
policija.
likvidirala prilino buno,
usred bela dana. Osoba koja je
Nedugo posle Tapijeve smrti u
uvek bila tampon-zona izmeu
javnosti su se pojavile prve
slube i te ekipe osuena je
sumnje u zvaninu verziju. Prema
kasnije na 11 godina zatvora
tvrdnjama nekih od policajaca koji
zbog ubistva u jednom
su prisustvovali sasluanju, Tapi je
poznatom beogradskom
guen najlonskom kesom, to je i
restoranu - priao je tada Tapi.
dovelo do infarkta.
Uguen najlonskom kesom

Neki od njegovih bliskih prijatelja izrazili su sumnju da je Tapi ubijen

zbog toga to je kao ef masonske loe "Veliki orijent" i dugogodinji
saradnik srpske tajne policije bio upoznat sa svim velikim politikim
ubistvima i povezanosti politiara i policije sa kriminalnim grupama.
Milan Lajhner, bliski prijatelj Dragana Maleevia, inae nekadanji
veliki majstor beogradske masonske loe, kae za Kurir da e Velika
nacionalna masonska loa zvanino zatraiti od generalnog inspektora
MUP-a Vladimira Boovia rasvetljavanje Tapijeve smrti.

- im sam obaveten da je Tapi priveden, posumnjao sam u namere

policije. Tapijeva supruga mi je javila da je u trenutku hapenja imao
veoma visok pritisak, ali da ga je policija, uprkos tome, privela. Bilo mi
je sumnjivo i to to je u njegovom privoenju uestvovao veliki broj
dobro naoruanih policajaca, koji su vozilima opkolili njegovu kuu.
Kasnije mi je Tapijeva supruga plaui saoptila da je preko medija
saznala da je njen suprug preminuo u zgradi SUP-a. Veoma je
sumnjivo to to pre sasluanja nikome nije palo na pamet da ga
odvede na lekarski pregled i to njegova porodica nije obavetena pre
medija da je preminuo. Tvrdnje nekih svedoka da je uguen
najlonskom kesom shvatio sam veoma ozbiljno. To bi moralo da se
istrai - pria Lajhner.
Supruga pokojnog slikara, Bojana Maleevi, jue nije elela da daje
nikakve izjave povodom najave generalnog inspektor MUP-a da e
ponovo ispitati detalje vezane za smrt njenog supruga.
- Ona jednostavno ne moe ponovo da se potresa. Jasno je da
podrava sve to bi dovelo do rasvetljavanja sluaja sumnjive smrti
njenog supruga - rekao nam je "njen prijatelj", koji se javio na telefon.
Imao dokumentaciju o "zemuncima"
Vuk Jovanovi, jedan od bliskih Tapijevih prijatelja i bivi portparol
Demokratske stranke za ljudska prava, kae za Kurir da je Maleevi
ubijen zbog svojih saznanja o vezi kriminalnih grupa i srpskih
politiara.
- Godinu dana pred smrt Tapi mi je poverio brojnu dokumentaciju
srpske tajne policije, koja svedoi o Duanu Spasojeviu i njegovoj
kriminalnoj grupi, kao i njihovoj vezi sa politiarima. Radi se o
dokumentaciji za koju policija tvrdi da je izgubljena, ali ja sam je
prosledio svim zvaninim dravnim organima. Meutim, niko mi nikada
nije odgovorio, iako ova dokumentacija moe da dovede i do
rasvetljavanja ubistva premijera inia - tvrdi Jovanovi.
DEJAN VRANE
Dragan Maleevi Tapi (Beograd, 22. januar 1949 Beograd, 29.
oktobar 2002) je bio jedan od vodeih srpskih slikarafotorealizma. Po profesiji
diplomirani ekonomista.
ivot[]

Dragan Maleevi Tapi roen je u Beogradu 22. januara 1949. U ranoj mladosti
poeo da se bavi slikarstvom kao samouk. Slikarska karijera Dragana
Maleevia Tapija poela je u njegovoj sedmoj godini, u haustoru zgrade u
Hilandarskoj 4. uBeogradu. Precrtavao je strip Tri ugursuza, koji mu je
iz Politikine tamparije donosio otac, novinar, pre nego to bi se pojavio u prodaji.
Karte za njegovu prvu samostalnu izlobu u ovom ulazu kotale su pet dinara
za decu i deset za odrasle. Do 1989. godine, iveo je u inostranstvu, u svetskim
metropolama: Milanu, Beu, Kembridu, enevi, Minhenu, na Bahamima Ovo
poslednje pomenuto mesto u Tapijevom slikarskom ivotu zauzima prvo mesto,
sa kojeg ga je vidovnjak u Nasauu, 1975. godine podsetio na raskoan slikarski
talenat u reinkarnaciji starog slikara Jana van Ajka.
Ve 1985. svoja dela prvi put prikazuje javnosti na grupnoj izlobi u Rovinju,
uz Miu Popovia i Olju Ivanjicki, gde je izlagao narednih pet godina.
Prodaja njegovih prvih slika u galeriji Prijeko u Dubrovniku 1987. biva presudan
trenutak za njegovo slikarstvo. Svoju prvu sliku prodao je jednom turisti, Nemcu,
za 8.000 maraka, iako je najpre za nju traio 50.000 dolara. Od tada svoj ivot
usmerava u skladu sa svojim talentom. Posle samo dve godine asopis Art
News uvrstio ga je meu sedam najboljih hiperrealista sveta. [1]
Osamdesetih i devedesetih godina XX veka njegove slike izazivaju ogromnu
medijsku panju,[2] a slede mnogobrojne samostalne kao i grupne izlobe irom
zemlje i
inostranstva: SAD, Kuba, Belgija, Francuska, Engleska, Nemaka,vajcarska, Gr
ka, Kipar, Bugarska, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, Rusija, Kina, Japan...
Slike mu se nalaze u brojnim privatnim kolekcijama kao to su kolekcije biveg
predsednika i dravnog sekretara SAD, Dord Bu i Henri Kisindera,
pokojnog japanskog premijera Kakueija Tanake, i mnogih drugih uglednih linosti
irom sveta, ali i javnim zbirkama, meu kojima je i zbirka Bele kue.[3]
Godine 2000. imenovan je za poasnog graanina Dordije.
Na veliku alost svetskog slikarstva i potovalaca likovne kulture, iznenadna i
prerana smrt umetnika 29. oktobra 2002. godine, spreila ga je da izlae ve
ugovorene izlobe u muzejima i galerijama kao to je muzej Pegi Gugenhajm.
U Beogradu je 2012. godine otvorena prodajna galerija njegovih slika. [4]
Umetnost[]
Dragan Maleevi Tapi, smatra se vodeim
predstavnikom hiperrealizma i maginog realizma u srpskom slikarstvu.[5] Neki
likovni kritiari njegovo slikarstvo ocenjuju kao eklektino I iluzionistiko. [6]
Slikao je ulja na platnu i drvetu, po uzoru, I tehnici veoma slinoj tehnici koju su
razvili stari majstori, posebno Jan van Ajk i Salvador Dali. Zahvaljujui ovoj
specijalnoj tehnici podslikavanja, njegove slike su slike enormnog stepena
materijalizacije. Slikajui samo ono to se vidi, i to to jasnije, sauvao je vedrinu

duha i radost ivljenja, te ovo neki kritiari vide kao specifinost Tapijevog stila.
[7]
Veina kritiara slae se u tome da je Tapijevo slikarstvo izvedeno do tehnike
perfekcije i da je Tapijev umetniki jezik, univerzalno razumljiv za likovnu publiku.
[8]
Meutim, njegova dela obuhvataju daleko iri dijapazon. Ova dela iroj publici
jo uvek nisu poznata u meri kao to je njegovo slikarstvo, ali vano je
napomenuti da se u poslednjim godinama svoga umetnikog stvaranja bavio i
skulpturom.
Na njegovim slikama dominiraju scene iz svakodnevnog ivota, precizno, gotovo
fotografski predstavljene. Slikao je pejzae, anr kompozicije, mrtve prirode,
enske aktove, pojedine slike sa istorijskom, religioznom i socijalnom tematikom,
kao i prizore sa primesama nadrealnog.
Sa sigurnou moemo rei da je Tapi jedan od naih najpopularnijih i
najprodavanijih slikara, a njegova dela prodavana su i za vie stotina hiljada
amerikih dolara.[9] Tokom svog ivota naslikao je stotinjak slika, meu kojima su
najpoznatije Polje sree, Labudovi, Venezuela, 18 ta rupa, Garaa, Duh Tesle,
povodom 50 godina od Tesline smrti, Anna Bach, Borba urana, Rodezija,
Radost Bankrota (na omotu kompilacije Bijelog dugmeta Ima neka tajna
veza (1994)), Toplo-Hladno (na omotu kompilacije The Best of Oliver Mandi),
ikin bend (na omotu CD-a Muzika za Filmove, Gorana Bregovia), Bliher, itd.
Tapi - Mason[]
U srpskoj javnosti, paralelno uz slikarski, pomno gradi i ugled
najuticajnijeg masona u zemlji.[10] Sa istomiljenicima 1990. revitalizuje Veliku
lou Jugoslavije i postaje jedan od najveih javnih propagatora masonske misli
(Slobodnog zidarstva).[11] Tapi je otiao na "Veni Istok" kao mason najvieg, 33.
stepena i kao Grandkomander Vrhovnog Saveta Srbije Drevnog i
Prihvaenog kotskog Reda. Nakon iznenadne smrti, u njegovu ast, Velika
Nacionalna Loa Srbije formira novu lou pod imenom Dragan Maleevi Tapi.
Samostalne izlobe[]

1989. Muzej u Boru

1991. Galerija Jugoslovenskih umetnikih dela, Beograd
1992. Galerija Sveti Stefan - Crna Gora; Galerija Panorama, Ni;
Vojvoanski muzej, Novi Sad; Galerija Scottish Rite, Los Aneles, SAD;
Miloev dvor, Poarevac; Galerija Leonardo, Beograd;Kafe galerija
Dvorite, Beograd
1993. Herceg Novi; ICC Art Gallery Limasol, Kipar
1994. Hotel Vitoa, Sofija, Bugarska; Kulturni Centar Kotor; Kultuni
centar Podgorica.
1995. Caffe Gallery, Kikinda; Galerija Renata, Sombor; Galerija Narodnog
Fronta, Muzej Grada Beograda, Beograd.
1996. Izloba slike E, moj narode! u Jugoslovenskoj Galeriji Umetnikih
Dela, Beograd; Narodno pozorite Zoran Radmilovi, Zajear;

1997. Umetnika Galerija Ruski Dom, Beograd.

1999. Kulturni centar Skoplje, Makedonija; Galerija Sveti Stefan - Crna
Gora;
2001. Vojvoanski muzej u Novom Sadu; Galerija Sveti Stefan- Crna
Gora; Hotel Grand, Kopaonik;

Grupne izlobe[]

1986. Muzej u Rovinju

1987. Galerija Studio 57-Prijeko, Dubrovnik.
1989. Galerija Keith Green, Park Avenija, Njujork
1990. Galerija Leonardo, Beograd
1992. Galerija Rose, Beograd.
1994. Galerija Picasso, Panevo; City Galerija, Beograd.
1995. Galerija Picasso, Panevo.
1996. Galerija Jugoslovenskih umetnikih dela, Beograd; MSU Beograd,
Izloba Nikola Tesla
1997. Paviljon Cvijeta Zuzori, Beograd
2000. Jugoslovenska Galerija Umetnikih Dela, Beograd.

Reference[]
1.
2.

3.
4.
5.
6.

7.
8.

^ Slobodan Ikoni, Masoni sa asfalta, NIN, Novembar 2006

^ Mile Suboti, Lepota Realizma, Rastko br. 4, Beograd 1998, 3233. Dejan ori, Strunjaci za ubre, Duga br. 1614, Beograd 1995,
69. ore Kadijevi, Nema sluaja Tapi, NIN, Beograd 1995, 38.S.
Trifunovi, Smee po meri kritike, Politika Ekspres, Beograd 1995, 14.
^ http://www.politika.rs/ilustro/2285/2.htm
^ Otvara se galerija Dragana Maleevia Tapija (Politika, 2.
novembar 2012)
^ Dejan ori, Dragan Maleevi Tapi, tekst za katalog povodom
izlobe u Galeriji Leonardo, Beograd.
^ Mia Miloevi, Flamanac i Maioniar, tekst za katalog povodom
izlobe D. M. Tapi, Majstor Maginog Realizma, Galerija Leonardo, 1992,
Mia Miloevi, Flemish Magican, tekst povodom izlobe u ICC Art
Gallery, Cyprus 1993.
^ ore Kadijevi, udan slikar, tekst u katalogu povodom izlobe u
Galeriji Renata, Sombor 1995.
^ Ljupo Malenkov, Pejzai, tekst za katalog povodom izlobe u
Kulturno-Informativnom Centru, Skoplje 1999.

9.

^ Dragana Nikoleti, Dotukao nas je na karakter, Reporter br. 188.

Beograd 2001, 45-47. Momo Kapor, Tapijev magini realizam, Duga br.
369, Beograd 1988, 50-51.
10.
^ Cecilija Rabrenovi, Lagana igra jednog dentlmena, Dentlmen
br. 6, Beograd 1997, 37-39. Masoni nisu bauk, Svedok, Beograd 1998,
10-11.
11.
^ Kako da postanete mason, Veiti Fenomeni br. 2, Beograd 1998,
11-41.
Spoljanje veze[]

Zvanina internet prezentacija Dragana Maleevia Tapija

Facebook stranica Dragan Maleevi Tapi
Facebook grupa Dragan Maleevi Tapi
Profil na portalu Arte
VNLS - Loa Dragan Maleevi Tapi
Vrhovni Savet Srbije, Drevni i Prihvaeni kotski Red
Slika ikin bend Dragana Maleevia Tapija na omotu CD-a Gorana
Bregovia Muzika za filmove
Slika Radost bankrota Dragana Maleevia Tapija na omotu albuma
Bijelog Dugmeta Ima neka tajna veza

Posle dosad najsveobuhvatnije akcije srpske policije

SVA LICA DRAGANA MALEEVIA TAPIJA
"POLITIKA", 31. OKTOBAR 2002. MARIJA OREVI
Dragan Maleevi Tapi (Beograd 1949), po profesiji ekonomista, po zanimanju
samouki slikar, preminuo je od posledica sranog napada prilikom privoenja i
sasluavanja u beogradskoj policiji, preksino, povodom ubistva general-majora
Boka Buhe.
Dragan Maleevi Tapi bio je poznat najiroj javnosti kao slikar ija dela dostiu
vrednost i do 100 hiljada dolara iako ta cifra nikada nije uistinu potvrena i
proverena i iako se znalo ili bar pretpostavljalo da je re o obinim falsifikatima.
Dar za falsifikovanje, sumnjivu zaradu i pranje novca Tapi je pokazao jo u
ranom detinjstvu, o emu je govorio u gotovo svakom svom intervjuu. Kao deak
preprodavao je upola cene novine koje je njegov otac, zaposlen u jednom
lokalnom listu, donosio kui, od toga otkupljivao srebrnjake sa likom kralja
Aleksandra i preprodavao ih zlataru u Balkanskoj ulici. Kasnije je nastavio sa
otkupljivanjem srebrnih tabakera, antikviteta, nakita koji je prodavao zlatarima.

U etvrtom razredu osnovne kole pravi prvi falsifikat. Svom kolskom drugu iz
razreda falsifikuje lekarsko opravdanje, urezujui na gumicu ime dr Dragan
Maleevi i utapa je potom u mastilo... Kasnije tapka karte ispred Doma
omladine i bioskopa "20 oktobar" i zbog tog "zanata" dobija nadimak "Tapi".
Ozbiljniji "biznis" poinje neto kasnije, kada mu prijatelj ostavlja iskorienu
povratnu voznu kartu do Trsta koju Tapi potapa u alkohol i poto nestaje indigo,
prepravlja je u kartu na relaciji Beograd - Be. Taj posao se toliko razvija sa
upisivanjem raznih destinacija da su graani jedno vreme bili uvereni da je re o
pravoj agenciji! Zbog ove akcije jedno vreme je odleao zatvorsku kaznu, ali kao
to je tvrdio - kratko.
Odan masoneriji
Dragan Maleevi Tapi bavio se projektovanjem zgrada i prostora, hvalio se da
ima kue irom sveta, sa falsifikovanim pasoem je jo kao esnaestogodinjak
otiao u inostranstvo, na neko vreme. Okupiranost gradnjom vezivao je za ideale
masonerije kojoj je bio odan, za koju je isticao da se zalae za potpuni red.
Tvrdio je da se kao sasvim mali davio nekoliko puta, ali je udom bio spasen, da
je bio mrtvoroene koje je prodisalo tek posle nekog vremena.
Dragan Maleevi Tapi je jo 1970. godine posedovao beli "rols-rojs" jedini u
Jugoslaviji, a potom i "kadilak". Izjavljivao je da su zlobni ljudi koje iritira injenica
to on ima takve limuzine. U Beogradu je sa Arkanom i jo nekoliko ortaka drao
popularni klub "Amadeus". U biografiji Dragana Maleevia moda je najuvenija
pria o njegovoj reinkarnaciji, njegovim prolim ivotima. Naime, ivei jedno
vreme na Bahamima, uputio se kod vidovnjaka koji mu je rekao ta je on bio u
svoja prethodna etiri ivota. U prvom je bio poznati flamanski slikar, tvrdi da je to
Van Ajk, a u poslednjem - ratnik. Poeo je da slika u Rovinju, 1. maja 1987.
godine. Tvrdio je da je prva njegova slika prodata za 65 hiljada dolara i da su dve
slike na zidu Bele kue u kabinetu Dorda Bua!
Grubi obrauni
U strunim krugovima u Beogradu tvrdi se da te slike nikada nisu prodavane za
pomenute sume novca, i da nikada nigde nije zavedeno niti je poznata osoba ili
institucija koja je dala toliki novac za Tapijeve slike. Meutim, bilo je i uglednih
imena istorije i teorije umetnosti koja su "nasela" na ove cifre i iju je strunu
panju Tapi uspeo da kupi da bi se to vie prialo o njemu.
Kada je re o Tapiju svi se slau da je zaista bio izvrstan falsifikator i da je
virtuozno izvodio sve manipulacije. U vreme opteg pada moralnih i
profesionalnih vrednosti slike Dragana Maleevia Tapija nale su se sredinom
devedesetih godina na izlobi o Nikoli Tesli prireenoj u Muzeju savremene
umetnosti, nakon to su odbijene u galeriji SANU na ija se vrata takoe

zakucalo! Tapi nije tedeo grube rei i poteze da se obraunava sa strunjacima

koji ga nisu priznavali i koji su ga ignorisali.
Na stranicama dnevne i nedeljne tampe posveivani su mu obimni intervjui, sa
Tapijem su se fotografisali poznati glumci i javne linosti, izlobe na kojima su
izlagana njegova dela otvarala su ugledna imena naeg umetnikog ivota.
Dragan Maleevi bio je jedan od estih gostiju na estradnoj televiziji uvek
raspoloen da u intervjuima govori o svojim ivotnim dogodovtinama, nikada o
sutini umetnosti.
Zato je Tapi toliko iritirao strunu javnost? Zato to je slikarstvo koristio kao
paravan za druge neiste radnje i tako vreao umetniku disciplinu.
Poslednja afera vezana za ovog oveka dogodila se 2002. godine kada je zbog
pretnji upuenih njegovoj porodici pobegao iz Srbije. Pretnje su usledile nakon
njegove izjave da zna ko su ubice eljka Ranatovia Arkana.
OTVORENO PISMO VUKA JOVANOVIA, AKTIVISTE ZA LJUDSKA PRAVA IZ
NJUJORKA,
Novinar Milovan Brki se donkihotovski borio protiv Miloevieve, surinske i
ostalih mafija daleko prije vas
Gospodine ministre Mihajloviu,
Vrlo mi je drago da je najzad krenulo da se klupe odmotava oko najtraginije faze u
srpskoj istoriji koju ste imali prilike da pratite sa vrlo bliske udaljenosti do prije
izvjesnog vremena. Tragina smrt gospodina inia me je motivisala da se javim
vaem kabinetu vezanu za informaciju o ubicama koji su navodno prebaeni u
Rumuniju. Upravo sam tu informaciju dobio od strane novinara Milovana Brkia koji
je, kako sam saznao preko njegove majke, danas uhapen i navodno prebaen na
nepoznatu lokaciju.
Napominjem da su upravo Spasojevi iptar kao i ijan sa urednim dokumentima
DB-a uhapsili novinara tada "Srpske rei" Brkia poslije ega je odveden u danas
uveni Surin gdje je linovan od strane umeta (do skora uvaenog biznismena) i
njegovog brata, ijana, Spasojevia i policajca u uniformi.
Lino sam prisustvovao pomenutom suenju i nita nalik na to nijesam mogao da
zamislim da postoji bilo gdje u svijetu. O tome sam uredno obavijestio razne
organizacije u svijetu i ambasadora jedne vrlo uticajne zemlje, koji je na osnovu
toga izvjetaja poslao i pismo podrke novinaru Brkiu objavljeno u "Srpskoj rei".
Apelujem na vas da oslobodite novinara Milovana Brkia iz pritvora i da ga lino
zatitite od bilo kakvog oblika torutre.
Uostalom, poznato vam je ministre Mihajloviu da se on donkihotovski borio protiv
Miloevieve, surinske i ostalih mafija daleko prije vas i da je zbog takve
nemjerljive hrabrosti stekao veliku reputaciju u svijetu. Gledao sam va intervju na
studiju "B" u nedjelju, 6. aprila, gdje ste pomenuli novinara koji je pisao u listu "Dan"
"o tome da je predsjednik Vlade ini ubijen sa prozora zgrade Vlade - aludirajui

upravo na Brkia. Da li je to tano pokazae vrijeme, ali je injenica da je o ubistvu

predsjednika Kenedija napisano preko sto knjiga i isto toliko verzija ubistva a da
niko od tih autora nije uhapen. Uostalom, svima je sumnjivo ubistvo Spasojevia i
Kuma koji su mogli da budu uhapeni ili uspavani na bar 100 naina (kontrolisani
mediji su javili da je Bagzi policiji dao tanu lokaciju) a oni su onako nespretno
stavljeni na travu sa jezivim modricama po licu. Zar se glavni svjedoci tako tretiraju?
Otuda pekulacije da su glavni svjedoci ubijeni da bi se jedan represivan reim
zatitio. Prave bosove mafije emo ubudue traiti u DB-u, meu politiarima,
direktorima preduzea, bankarima i takozvanim biznismenima, a i ta teorija koja se
pokazuje apsolutno tanom upravo u vremenu pojavljivanja ovog pisma.
Novinar Brki je u naem kolektivnom sjeanju kao najvei borac za ljudska prava i
morate mi vjerovati na rije da emo svi mi koji se bavimo ovim problemom ve vie
od dvije decenije stati u stranu novinara. To takoe vai i za mnoge strane
organizacije i ambasadore koje su obavijetene o ovom incidentu.
Uostalom, autor ovog pisma je 1997. godine dao intervju listu "Svedok" (tadanjem
uredniku LJubi Stojadinoviu pod naslovom: "Srpski reim u Kuli obuava kriminalce
i ubice spremne da na ulicama batinaju goloruki narod") gdje sam pomenuo
Ulemeka - Legiju kao efa te Miloevieve bande. Vi ste Legiju, gospodine ministre,
do jue oslovljavali sa uvaeni gospodin Legija sa kojim nijesam nikad imao
problema.
Demokratija podrazumijeva i te kako praenje aktivnosti svih politiara i ministra od
strane medija i vi i niko u sadanjoj vladi nee biti aboliran od krivica, korupcije,
skandala, jer to je dunost novinarstva. Duan sam da vam na to skrenem panju
jer na zapadu ivim ve oko trideset godina, a vi ste do prije nekoliko godina bili siva
eminencija Miloevievog reima i ak, ta vie, tiranu ste omoguili da vlada preko
etiri godine kada ste izdali Depos zarad vaih nezasitih oportunistikih i
materijalnih prohtjeva. Zabranjena trgovina sa Irakom, o kojoj sam vam pisao
takoe u otvorenom pismu, o kojoj ste kao predsjednik Upravnog odbora
"Jugoimporta" znali je skandal bez presedana. Apsolutna indolentnost u pokrivanju
premijera inia e, bez obzira na rezultate akcije "sablja", ostati kao velika mrlja u
vaoj karijeri.
O svim tim temama kao i ire pisao je novinar Milovan Brki i to vam je oigledno
zasmetalo i pribjegli ste rjeenju zbog ega e vas novinari kod nas i u svijetu jo
vie opservirati jer nita ne moe da zaustavi demokratiju na ovim naim
prostorima.
U iekivanju vaeg prometnog odgovora aljem vam u prilogu dokument kao prilog
akciji "sablja" mada bih iskreno bio sreniji da se akcija zove "mozak" ili slino. Da bi
u rjeavanje ovih sluajeva ukljuili i Crnu Goru dozvolio sam listu "Dan" da ga u
cijelosti objavi.
Iskreno,
Vuk Jovanovi, aktivista za ljudska prava
Utorak, 08. Apr. 2003
Esej

DISIDENTSKO PISMO: KNJIEVNA I LJUDSKA DRAMA U EPOHAMA

RAZLIITIH DOGMI, IDEOLOGIJA I REZIMA
Pisac i disident Ivan Ivanovi, u detaljnom preispitivanju knjievnih
dostigunua i posrnua, nastalih u vreme razliitih autokratija i partokratija,
reito govori o vanvremenskoj snazi umetnosti ali i o kontinuitetu zla koje
neizbeno vreba sve ono to je dobro, plemeniti i prosvetitetljsko
U ovom radu, koji se moe nazvati ogledom ili esejom, elim itaocu da ponudim
dijalog o mom novom knjievnom ciklusu, pod naslovom Antropoloki ciklus, i da
mu ukaem na sve teorijske i socijalne pretpostavke za njegovo itanje i eventualno
izuavanje.
U modernoj nauci o ljudskoj vrsti postoje bar tri discipline koje se meusobno
dodiruju i prepliu: psihologija, sociologija i antropologija. Opte je prihvaeno da je
"psihologija nauka o ljudskoj dui, to jest o onome to se pod pojmom "dua"
razumeva, o injenicama, zakonima u razvitku duevnog ivota uopte". (Na
grkom psiha dua).
Za razliku od filozofije ona je empirijska nauka, to jest, njen predmet su pojave
neposrednog, unutarnjeg iskustva, "one koje svaka svesna jedinka nalazi u sebi kao
neto to joj je neposredno dato". Sociologija, prema definiciji Ogista Konta, osnivaa
novije sociologije, je nauka o osnovnim uslovima ivota ovekovog drutva.
(Na latinskom socius drug.) Kao socijalna statika (morfologija) sociologija
prouava "oblike, sklop i razloge trajanja i vrstine izvesnih stanja ovekove
zajednice". Kao socijalna dinamika sociologija prouava "uslove i zakone razvitka
ovejeg drutva". Uproeno gledano, psihologija se bavi vie ovekom a sociologija
drutvom.
Antropologija je najmlaa nauka u ovoj trilemi, a definie se kao "nauka koja
prouava oveka na osnovu anatomije, fiziologije, psihologije, istorije, sociologije,
filozofije, arheologije i nauke o jeziku". (Na grkom antropos ovek.) Antropologija
bi, dakle, htela da bude sinteza srodnih nauka, ali to je ve uradila filozofija.
Ovaj uvodnik mi je bio potreban da u njega smestim svoj knjievni opus...
Sastanak brae u odsustvu ae
Prvi ciklus, sastavljen od dve knjige novela i osam romana, uglavnom se bavi
psihologijom srpskog oveka koga bismo mogli da nazovemo Moravcem. (Prema
vaeoj karakterologiji, koju je sainio etnolog Jovan Cviji, promovisani su tipovi
srpskog oveka Dinarac i Panonac. U Cvijievoj karakterologiji Moravac je potpuno
zapostavljen. Kasnije je Vladimir Dvornikovi u svojoj "Karakterologiji Jugoslovena"
ispravio Cvijia, ali to jo nije nauno etablirano.)
Da na svom primeru objasnim sintagmu psihologija knjievnosti. U prvim
priama i romanima u potpunosti sam se identifikovao sa svojim junacima i govorio
kroz njih. Ali tu su se javile odreene tekoe. Prva tekoa bila je
problem prepoznavanja. Budui da sam polazio od ivotne realnosti i nastojao da od
ivota napravim literaturu, mnogi stvarni ljudi su se prepoznavali u mojim fiktivnim
junacima, koji su nastali kao rezultat opservacije i percepcije stvarnosti.

Prepoznali su se i neki komunistiki monici i to e me skupo kotati...

Naime, italac to svakako zna, ve moj prvi roman, "Crveni kralj", bio je
zabranjen od komunistikih vlasti a ja sam igosan kao neprijatelj komunizma i
proglaen nepoeljnim piscem. Druga tekoa bila je problem take gledita.
Postavilo se pitanje da li je moja identifikacija sa junacima romana bila lukavstvo
uma da govorim kroz njihova usta i kaem ta mislim a da ne budem uhvaen u kritici
komunistikog sistema? Oni koji su me optuili i osudili stali su na ovo stanovite.
Otad mi je prilepljena etiketa politikog pisca koja nije odlepljena do dananjeg dana.
Psiholoki pristup romanesknoj grai bio je karakteristian u tri moja prva romana
("Crveni kralj", "Arizani", "Jugovac ili Kako ui u istoriju"; prva dva romana su
uzburkala srbijansku javnost, trei je ostao neprimeen) gde sam na neki nain
govorio kroz usta svojih junaka. Tako, u "Crvenom kralju" priam o stanju u
jugoslovenskom fudbalu a samim tim i celokupnom drutvu formiranom na ideologiji
komunizma (Fudbal je, dakle, metafora drutva!) kroz usta junaka romana, Zorana
Jugovia, Zoke Kinga, fudbalske zvezde, emigranta kome su u jugofudbalu uinili
mnoge nepravde.
U "Arizanima" pripovedam kroz usta junaka, seljaka Sande Arizana, o tome ta se
sve seljaku deavalo tokom i posle Drugog svetskog rata i kako je sistematski
unitavano selo od strane komunista. Roman je odbrana srpskog seljaka od
komunizma, stoga je toliko popularan.
U "Jugovcu..." govorim kroz pisanje (dnevnik) profesora Uroa Gliia o
propadanju komunistikih ideala i pobedi malograanskog socijalizma u
jugoslovenskom drutvu. Sa stanovita take gledita ovde sam najblii identifikaciji
sa junakom romana (u "Crvenom kralju" najdalji), pa se tek tu moglo govoriti o
govoru kroz usta junaka, a to se nije desilo to je zato to roman nije prodro u narod.
Tokom stvaranja, postepeno sam se udaljavao od psihologije i pribliavao
sociologiji. Ve u romanu "ivi pesak, ivo blato" postavio sam problem pravosua u
totalitaristikom sistemu, gde su nezavisni ljudi rtve korumpirane vlasti. Profesor
Ljuba Stanivukovi, kome se sudi zbog liberarnih ideja, paradigma je progona
slobodnih intelelektualaca. Vie ne priam u prvom licu, distanciram se od junaka, to
znai da problem postavljam vie socioloaki nego psiholoki.
Ovaj niz ciklinih romana opusa SEVER - JUG zavravam sa dva romana o
tragediji etnikog pokreta generala Drae Mihailovia u graanskom ratu 1941-45. u
Junoj Srbiji i posledicama te srpske tragedije. U romanu "Braa Jugovii ili Kako
izii iz istorije" predstavljam tri sina etnikog komandanta June Srbije koje su vihori
mira bacili na razliite strane. Najstariji brat Aleksandar prilazi komunizmu, jer to je
jedini mogui put koji on vidi u borbi za opstanak. Na tom putu mora da bude vei
komunista od komunistike dece, vei titoista od Tita, to u potpunosti uruava
njegovu linost.
Njegovo je saznanje da se komunisti mogu pobediti samo njihovim sredstvima,
dakle, nemoralom, korupcijom, bezobzirnou (to je Zoka King iz "Crvenog kralja).
Srednji brat Stefan, istoriar, izlaz vidi u revalorizaciji srpske istorije, njenoj
zatiti od komunistikog nasilja, to ga nuno vodi u nacionalizam.
Njegova je zasluga to je spasio od mraka zaborava Budu Jugovia, oca brae,
etnikog komandanta kapetana (to je Sanda Arizan iz "Arizana".)

Najmlai brat Rastislav, pisac, uporno trai nekakvo tree reenje, koje vidi u
umetnosti kao komplotu ljudskih prava, slobode linosti i demokratskog drutva (to je
Uro Glii iz "Jugovca..."). Braa se sreu na sahrani majke da se raziu zauvek.
Ciklus zakljuujem antiratnim romanom "Ukleti Srbijanac" u kojem su opisane
devedesete godine Dvadesetog veka, koje obeleavaju novi graanski rat u
Jugoslaviji i oznaavaju kraj ove sedamdeset etiri godina stare drave.
Moj junak Rastislav Jugovi odbija da uestvuje u tom ratu i radije odlazi u smrt
nego na front.
Miloevieva vlast je roman proglasila defetistikim i prinudila izdavaa da uniti
tira. (To je efikasnije od zabrane, jer je egzekucija izvrena bez suenja, na roman je
jednostavno izvren atentat, ubijen je u mraku Miloevieve diktature.)
Nema sumnje da je Rastislav Jugovi iz ovog ciklusa bio moja najvea literarna
investicija. Kao i njegov tvorac, imao je sudbinu da bude marginalizovan, proganjan,
nepriznat. U liku pisca Rastislava Jugovia prorokovao sam sopstvenu sudbinu.
Sociologija knjievnosti me je nuno odvela u istoriju, pa je "Srbija na jugu"
istorijski ciklus. Kroz njega sam pokuao da naslikam kroz ta je sve Srbija prola u
dva nova veka svoje istorije i drave da bi na kraju puta doivela svoju kataklizmu.
Priznati i nepriznati istorijski roman
Na tom putu od psihologije preko sociologije do istorije javio se novi problem u
vidu pristupa istorijskoj grai. Poto se istorija dogodila, poto je injenino data,
postavlja se pitanje kako je pretoiti u literaturu. Kad sam se latio tog posla, mogao sam
da imam u vidu tua iskustva, u nas pre svih Dobrice osia koji je u istorijskom
romanu najdalje odmakao. ta je radio osi? On je spojio fiktivno i stvarno, pomeao
je Daie i Katie sa vojvodom Miiem, Nadedom Petrovi, komunistikim
glaveinama od Rankovia do Tita.
Istina, to je uradio Tolstoj pre njega, ali u nas je osi glavni promoter istorijskog
romana. Koji je rezultat? Patetika, preopirnost, sitni realizam.
Razume se da nisam mogao da idem tim putem, jedno da ne bih ponovio osia,
drugo da bih na manje prostora to vie rekao. Stoga sam na istorijskoj pozornici
ostavio samo stvarne linosti i prikazao ih kroz dramsko pripovedanje, to bi mogao
da bude moj pronalazak. (Nema istih pronalazaka, ni Dragoslav Mihailovi nije
izmislio psiholoko pripovedanje, prethode mu Laza Lazarevi i Bora Stankovi, ali je
on glavni promoter ovog postupka u savremenoj srpskoj literaturi).
Istorijski ciklus sam zapoeo romanom "Vojvoda od Leskovca" predstavivi
traginog dobrovoljca u srpskim ustancima prve polovine Devetnaestog veka, Iliju
Petrovia Strelju, kome je Karaore podario titulu, a Milo je ponitio. Radnja se
odvija kroz kazivanje pripovedaa Ceke Vlasotinanina i beleenje pisca Milana .
Milievia. Sva trojica su istorijske linosti.
Rekonstrukcija istorije June Srbije me je odvela do novih srpskih ustanaka u
Dvadesetom veku, 1917. i 1941. godine. U triologiji "Narodna buna" istom metodom
dramskog pripovedanja obuhvatio sam ceo vek istorije June Srbije, sa stvarnim
linostima kao nosiocima istorijske radnje, Kostom Peancem, Kostom Vojinoviem,
Ratkom Pavloviem ikom.

Ako je prvi ciklus rezultirao likom pisca Rastislava Jugovia kao krajnjeg
ishodita mog vienja nove srpske istorije, u drugom ciklusu put me je odveo do
pesnika Radeta Drainca kao sublimatora okolnosti pod kojima se ta istorija dogodila.
Razlika je u tome to sam pisca Rastislava Jugovia ja izmislio i morao sam u
njega da ugraujem sebe, a pesnik Rade Drainac je izmislio mene i pozajmio mi svoju
grau da sagradim literaturu o njemu. Ta literatura se sastoji iz romana o graanskom
ratu u Toplici "Crni dani Rake Drainca" i odbrane njegovog autora od napada s oba
pola tog rata, rasprave ili egzegeze "Drainac izmeu etnika i partizana". Konano su
obe knjige rezultirale romanom "Drainac, Fenomen i Crni dani", pokuajem
sagledavanja ovog pesnika njim samim.
Obdukcija jednog pisca
Pojam antropolokog eseja uveo je u srpsku knjievnost Nikola Miloevi jo
1964. godine, u knjizi "Antropoloki eseji". Naziv tog eseja glasi Ogled iz
antropologije. Za ono vreme komunistikog dogmatizma bila je to revolucionarna
novina i svet se gotovo zgraavao. Tada asistent na Svetskoj knjievnosti (dugo su ga
drali u predvorju nauke, jer se nije uklapao u njihove stereotipe), uzeo je jedan svoj
obini ljubavni susret i postavio ga na anatomski sto da ga analizira sa stanovita
psihologije i sociologije, odnosno antropologije. To je uradio sa istom ozbiljnou i sa
istim naunim aparatom kao kad je analizirao Flobera, Tolstoja i Bunjuela.
Ja sam bio student Nikole Miloevia i to sa ponosom istiem. Od njega sam
nauio da analitiki mislim i sve stvari dovodim u kauzalnu vezu.
Jo sam nauio da se i najsloenije filozofske teme mogu izlagati jasno i
razumljivo. Kad sam doao u situaciju da analiziram sebe, odnosno da svoju sudbinu
stavim na anatomski sto, nuno sam potraio teorijski osnov za taj posao u radu
Nikole Miloevia od pre etrdeset i vie godina. Tako sam otkrio antropologiju
knjievnosti.
Da objasnim itaocu ta podrazumevam pod sintagmom antropologija
knjievnosti. Knjievno delo nastalo na ovom postulatu podrazumeva istinit dogaaj
(to ne znai da je prepisano iz ivota) i nuno prisustvo autora u njemu (autor postaje
knjievni lik).
O prirodi plagijata i druge novele
Kao to sam ve rekao itaocu, antropoloka knjievnost (bavljenje stvarnim
ljudima i samim sobom) podrazumeva veliki rizik. Moji raniji ciklusi bili su pod
udarom drave ili onih njenih predstavnika koji su se u njima odslikali. Ovaj ciklus mi
je navukao na vrat privatne ljude ija sam imena i prezimena apostrofirao. To su
uglavnom ljudi vezani za Udbu (inovnici i dounici) koji su se u meuvremenu
penzionisali i propisali. Ranije su pisali dosije, sad piu pamflete. Za kratko vreme su
protiv mene napisane dve knjige i nekoliko lanaka. Jedan Udba iz Blaca je napao
moju knjigu "Crni dani Rake Drainca" (umanjio sam vrednost partizana!), dakle iao je
ad rem; drugi Udba iz Prokuplja je napao lino mene (razume se, promenio je ime!),
dakle iao je ad hominem.

U prvoj noveli iz zbirke, "Svinjarska farma", odgovorio sam na ove napade

teorijskom novelom o pamfletu uopte. U knjievnoj radionici na nikom Filozofskom
fakultetu dva profesora i tri studenta, na asu knjievne anatomije, raspravljaju o
pamfletu kao dnu knjievnog stvaralatva, sa osvrtom na pomenute knjige. Senkrup
beletristike!
Druga novela iz zbirke, "Filozofija palanke", odnosi se na jedno suenje u
Prokuplju, koje je potreslo Palanku u planini (Anelija Lazarevi). Tu se spore i sude
dva paraknjievnika, izvesni Tomi i izvesni Tim, onako kako su se sporili Ivan
Ivanovi i Ivan Nikiforovi u Gogoljevoj pripoveci, odnosno uitelj Grujica i pop
Vujica u Gliievoj, ili pop Spira i pop ira u Sremevoj noveli (romanu). Naime,
Tomi je sakupio i objavio anegdote o prokupakim boemima i laovima, a Tim to
prepisao i umetnuo u svojesoinjenije. Ova prokupaka farsa pruila mi je mogunost
da teorijski raspravljam o prirodi plagijata (poznati spor Danilo Ki - Dragan Jeremi).
Proces u Prokuplju je izgubio Tim i isplatio Tomiju prilinu sumu za duevni bol kroz
koji je ovaj proao kad je saznao da ga je Tim prepisao.
U treoj noveli, "Profesorov kod", bavim se problemom ljudskih prava. Novela je
napisana u formi tri profesorska predavanja: o sei knezova u pesmi Filipa Vinjia
"Poetak bune protiv dahija"; o istkama u komunistikom pokretu u knjizi ivojina
Pavlovia "Bilans sovjetskog termidora"; i o partijskim smenama u ustanovama
kulture u Prokuplju (u Narodnom muzeju i u Biblioteci Rade Drainac);
Konano, etvrta novela, "Kako upokojiti Drainca", koja je zbirci pozajmila
naslov, tretira odnos Toplice prema svom najveem pesniku. Zakljuak je da je
Drainac danas suvian u Toplici.
Graanin nekoliko Srbija
Drava u kojoj sam se rodio, odrastao i sazreo zvala se Jugoslavija, a ne
Srbija. Komunistika Jugoslavija, suprotno od Kraljevine, bila je najpre
federalna a potom konfederalna, pa se moe rei da je Srbija u njoj bila zasebna
drava, jedna od est (kasnije osam!) konstitucionalnih jedinica. Sve to mi se u
ivotu deavalo, bilo loe ili dobro (naalost, na drutvenom planu nita dobro!)
vezano je za dravu Srbiju. Stoga, drugu stranu u ovom radu zastupa drava
Srbija.)
Drugi naslov ovog odeljka bi mogao da glasi: Kratka istorija
propadanja(Dragoslav Mihailovi ima knjigu o svom golootokom stradanju pod
naslovom "Kratka istorija satiranja".) Pred itaocem je istorija posleratne
(posle Drugog svetskog rata) Srbije kako sam je ja video. Savremenik koji je
iveo tu istoriju moe poneeg da se podseti, a budunik da vidi u kakvoj dravi
je iveo njegov pisac.
Problem odnosa oveka i drave teorijski sam definisao u jednom
protestnom pismu objavljenom u NIN-u 25. septembra 2008. godine pod
naslovom "Turske pae srpske partokratije" (naslov je dala Redakcija), pa je
logino da krenem od njega. (Pismo je napisano povodom odbijanja drave
Srbije, odnosno njenog Ministarstva kulture, da mi dodeli vanrednu penziju za
doprinos razvoju srpske knjievnosti. Prevedeno je na bugarski jezik i objavljeno

u asopisu Literarni Balkani, u poglavlju o progonu intelektualaca u balkanskim

dravama).
U pismu sam naglasio da sam ivot (svesni deo ivota, od polaska u kolu
1945. godine do dananjeg dana, dakle do 2008. sad ve 2010. godine) proveo u
tri Srbije (zvaemo ih Prva, Druga i Trea), razliite po svom sistemu, ali iste po
odnosu prema svojim disidentima. (Disident - otpadnik, odmetnik, onaj koji se
odvaja u miljenju, jeretik.)
Prva Srbija (u okviru Federativne Narodne Republike Jugoslavije, odnosno
Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije), nastala po dolasku komunista
na vlast, na ruevinama Kraljevine Jugoslavije (u Kraljevini Srbi nisu imali
svoju dravu, jer su je se odrekli 1918. godine utopivi je u novonastalu
Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Kraljevinu Jugoslaviju od 1929.
godine), bila je u svemu totalitarna drava. Iako je u nazivu nosila odrednicu
narodna odnosno socijalistika, bila je to komunistika drava u kojoj je jedna
partija (Komunistika partija) vladala u ime naroda, u stvari narodom. ta su
uradili komunisti kad su uz pomo sovjetskih tenkova oslobodili ali i okupirali
Srbiju 1944. godine?
Najpre su unitili rivalski antifaistiki etniki pokret generala Drae
Mihailovia, pobili njegove pripadnike to na Zelengori i Drini, to u samoj
Srbiji, pohapsili i osudili preivele, oteli imovinu pripadnicima predratnog
graanskog drutva, prisvojili sredstva za proizvodnju (samo su seljacima
ostavili do deset hektara zemlje), ukinuli sve druge partije (stranke) i zaveli
totalitarnu diktaturu svoje Partije. (O dolasku partizana u Beograd i useljavanju
u tue kue - mnogi od njih su tad prvi put doli u glavni grad - lepo je napisao u
romanu "Vreme vlasti" komunistiki pisac Dobrica osi.)
Njihov partijski, vojni, dravni voa, misteriozni Tito (do 1943. godine se
nije znao njegov identitet) dobio je vlast kakvu nije imao nijedan kralj,
nametnuo se kao doivotni voa (bez ogranienja mandata) i zaveo diktaturu
prema kojoj je kraljeva estojanuarska diktatura bila obina pria.
Za sve one koji nisu mogli da prime ovaj teror a bili neoprezni pa otvorili
usta i nekom se poverili, ili za koje je politika policija Udba znala da mogu tako
da misle (ako ve nisu bili likvidirani bez suenja odmah po dolasku komunista
na vlast) radili su preki sudovi (mogli su da se nazovu i narodnim, graanskim...
ali zadatak im je bio isti, likvidirati klasnog neprijatelja - tako su stradali pisci
Grigorije Boovi i Svetislav Stefanovi, slikari Mihailo Milovanovi i Branko
Popovi, glumci Aleksandar Cvetkovi i Jovan Tani, urednik Politike Jovan
Tanovi).
Na prekom sudu sudski je ubijen i voa graanskog pokreta otpora general
Draa Mihailovi, da mu se, evo ve vie od pola veka ne zna grob! Reju, Tito je
bio jugoslovenski Staljin. Bila je to prva velika istka u zemlji.
Ve 1948. godine dolazi do velikog potresa u zemlji, do meukomunistikog
obrauna. Naime, komunistiki apostoli, Tito i Staljin, na mrtvo ime su se zavadili i u
sukob uvukli svoje drave. Tito je imao sreu, ali i znanje, da mu glavu spasi truli i
gnjili kapitalistiki Zapad, to je doprinelo da i mi njegovi podanici preivimo. (Tito je
ovo stanje iskoristio da se obrauna sa rivalima uglavnom u armiji - ubijen je general

Arso Jovanovi, naelnik njegovog taba u revoluciji. Za svoje politike protivnike,

ali i za nasumice odabrane neprijatelje, formirao je specijalni logor, Goli otok u
Jadranskom moru u Hrvatskoj, pakao na zemlji. (O Golom otoku su lepu literaturu
napisali Dragoslav Mihailovi, Antonije Isakovi, Miroslav Popovi... Dobrica osi
nije, a odeljak u "Vremenu vlasti" samo je bleda senka Antonija Isakovia.) Bila je to
druga velika istka u zemlji.
Meukomunistika svaa je imala dve dobre posledice: titovci su zemlju bar malo
pomerili ka Zapadu, a nas etnike potomke koliko toliko ostavili na miru. (Ljudi su
mogli da se zapoljavaju, deca da se koluju.) U isto vreme su fingirali demokratiju.
Jedan od njih, sa samog vrha, Milovan ilas, dotle najei kritiar Zapada, verovatno
se preraunao kad se otvoreno u lancima u partijskom listu Borba zaloio za
liberalizaciju i demokratizaciju drutvenog ivota. Sledila je kazna, ilas je poien
iz Partije, a sa njim mnogi liberalni komunisti, koji nisu shvatili da je Tito isto to i
Staljin. Bila je to trea istka u zemlji.
rtva meukomunistikog obrauna je bio i najbolji partizanski pisac Branko
opi. On je u "Jeretikoj prii" kritikovao novu klasu (ilas), zbog ega je doao pod
udar lino Tita i jedno vreme bio na ledu. Za razliku od ilasa, opi je prihvatio
kritiku, vratio se svojim partizanskim korenima, pa je nekako opstao. ilas je nastavio
sa kritikom, krijumario svoje tekstove na Zapad gde su objavljivani, zbog ega je
dopao dugogodinje robije. (Vie je robijao pod Titom nego pod kraljem!)
istka za istkom
Za ove poslove bila je potrebna jaka politika policija, Udba. (Imala je razna
imena - Ozna, Udba, DB..., u narodu se odomailo njeno ima Udba, pa u ga nadalje i
ja upotrebljavati.) Udba je izbacila srpskog komunistu Aleksandra Rankovia u sam
vrh drave i dala mu mo i nad Titom. Stari kominternovski lisac, verovatno uesnik
istki nad srpskim komunistima u Moskvi, Hrvat Josip Broz Tito (dotad se izjanjavao
kao Jugosloven, sad je prihvatio da je Hrvat), na vreme je prepoznao opasnost da na
vrhu partije i drave Srbin zameni Hrvata, pa je politiki likvidirao Rankovia na
jednom od moskovskih plenuma odranom na Brionima u leto 1966. godine. Dokazi o
zaveri su pri tom bili isfabrikovani, kao i oni protiv pukovnika Dragutina
Dimitrijevia Apisa u Solunu 1917. godine, kad je regent Aleksandar Karaorevi
odluio da likvidira vou ilegalne Crne ruke. (Rankovi je, za razliku od ilasa,
prihvatio status politikog umrtvljenika pa je ostatak ivota proveo u vili u
Dubrovniku a ne u kazamatu u Sremskoj Mitrovici.) Padom Rankovia bili su
pogoeni neki srpski komunistiki pisci, pre svih Dobrica osi i Antonije Isakovi,
koji e kasnije sloviti za opozicionare i napisati romane u ast svog politikog voe. Iz
Udbe i drave Srbije poieni su svi kadrovi koji su mogli da budu povezani sa njim,
rankovievci. To je bila etvrta velika istka u zemlji.
Ova promena je nuno vodila u dalju liberalizaciju politikog ivota. Nastaje
vreme izvesnih politikih sloboda, od komunista prozvano liberalizmom. Na elo
republikih komunistikih partija dolaze novi ljudi, poinju prie o komunizmu sa
ljudskim likom, proklamuju se privredna i drutvena reforma. Posle dugogodinjeg
letarginog sna bude se studenti, postaju nova drutvena snaga, dolazi do velike
pobune, gotovo revolucije, Tito se drma. Studenti trae povratak Marksu, istiu sistem

vrednosti Francuske revolucije, slobodu, bratstvo, jednakost (jedinstvo je

proklamovala komunistika revolucija), pravdu. Veliki ciljevi, uzbudila se itava
Evropa. to je najvanije, studentska revolucija je svetska, kosmopolitska,
humanistika. Ali, onaj isti lukavi lisac, kominternovski ak, koji je nadigrao sve
svoje rivale, prevario je i studente: sve im je obeao a nita im nije dao! etiri godine
kasnije (1972) uzee im i obeanje! (Priu da je studentska pobuna bila leviarska,
trockistika, anarhistika, antireformska... lansirali su oni koji su je marginalizavali i
umrtvili. Po tim titoistima ispada da su studenti spreili drutvenu i privrednu
reformu!)
Paradoks ovog liberalistikog perioda bio je u tome da je u njemu bilo najvie
zabrana knjiga, asopisa i novina, to daje kontroverznu sliku o tim dogaajima. Stoga
neki analitiari smatraju da to nije bilo vreme liberalizma nego dogmatizma. ivojin
Pavlovi, filmski reditelj i pisac (jedan od najveih srpskih reditelja i odlian pisac,
neopravdano zapostavljen od postmodernista), smatrao je da se ovaj period moe
porediti sa Periklovom Atinom i da predstavlja zlatno doba srpske kulture. Problem je
u tome to je to bilo vreme dvovlaa: liberalna i konzervativna struja u srpskoj Partiji
bile su u stalnom sukobu. Knjige su mogle biti zabranjivane zato to su - tampane! U
ranijem periodu nekomunistike knjige nisu ni mogle da ugledaju svetlost dana, pa
nije bilo zabrana.
Ovaj period je trajao do 1972. godine, a onda je Tito izvrio partijski i dravni
udar u Srbiji i oterao liberale s vlasti. Razume se da je to uradio uz pomo trojanskih
konja u srpskom rukovodstvu, a njihova imena su bila Petar Stamboli, Draa
Markovi, Radovan Pantovi... (Ovog poslednjeg, koji se moe uiniti nevanim,
istiem zbog zabrane moje knjige, gde je on odigrao kljunu ulogu kao potpredsednik
Skuptine zaduen za unutranju bezbednost.) Nastaje nova istka, peta po redu, tzv.
sea liberala. Udba ponovo dobija glavnu ulogu. Zemlja se vraa u dogmatizam koji,
sa malim prekidima traje sve do rasputanja Saveza komunista i raspada Socijalistike
Federativne Republike Jugoslavije, deset godina posle Titove smrti. I posle Tita - Tito!
Sramne Miloevieve godine
U ideolokom smislu u ovom periodu najznaajnija je Kumroveka kola (u
Kumrovcu, gde se rodio Josip Broz Tito). Tu su okupljani najperspektivniji omladinci
da se izue za budue upravljae Jugoslavije. kolovali su ih da nastave Titovu
Jugoslaviju, a oni je rasturili! Da budu nosioci mira, a oni postali tvorci rata. (Bilo bi
zanimljivo da se napie istorija Kumroveke kole, koja je njena uloga u stradanju
Jugoslavije.)
Druga Srbija koja traje u okviru Savezne Republike Jugoslavije (ine je samo dve
republike, Srbija i Crna Gora) bila je u znaku novog diktatora, Tita posle Tita,
Slobodana Miloevia. Poto je nadigrao svog srpskog komunistikog rivala Ivana
Stambolia jo u velikoj Jugoslaviji (drugog nikog nije mogao, svi su njega pobedili!),
ovaj novi srpski vod (Karaore i Milo u isto vreme - kako su mu tepali najvei
srpski pisci), svakako uz pomo svoje frustrirane supruge Mire Markovi, uspeo je da
za deset godina upropasti sve ono to su Srbi stvarali dva veka nove istorije: od
najpozitivnijeg naroda (posle Prvog svetskog rata) uspeo je da naini najnegativniji

narod Evrope, kakvo miljenje o nama vlada danas na Zapadu. Tako je komunista
Miloevi, lano optuen da je etnik, sproveo estu istku u Srbiji.
Druga Srbija se ne moe nazvati totalitarnom, im nije jednopartijska. Posle
mnogo muka i natezanja, dolo je do formiranja novih stranaka u Srbiji i Slobodan
Miloevi to nije uspeo da sprei, odnosno, kolski, nije mogao da zaustavi toak
istorije, ma koliko to eleo. To nije uspela da uradi ak ni njegova supruga, koja je
formirala novu levicu sa oiglednom namerom da zaustavi demokratizaciju Srbije. Ali
oni su uinili neto to istorija dosad nije znala: uveli su jednopartijski viepartijski
sistem! Naime, brani par je prigrabio svu vlast u Srbiji, privatizovao dravu, zaveo
diktaturu bez diktature.
U naznaenom tekstu iz 2008. rekao sam u NIN-u: "Postkomunistika drava,
nastala na ratnim ruevinama svoje prethodnice, nastavila je njen kontinuitet i zadrala
njen vrednosni sistem. Novina je bila u tome to je njen novi vod, novi Tito,
Slobodan Miloevi, razvio ratni barjak i pozvao pod njega sve nacionalne snage da bi
vodio nove balkanske ratove. U taj ratni stroj su stali i neki proslavljeni pisci. "Mnogi
srpski pisci su zaluivali srpski narod, meu njima je bio, naalost, i Borislav
Mihajlovi Mihiz!" (Mihiz u "Memoarima o drugima"). Danas tu nemam ta da
oduzmem niti dodam.
Tih deset Miloevievih godina su najsramnije godine nove srpske istorije. ta je
sve uradio Srbiji ovaj monarh sa Dedinja? Najpre je zavadio Srbe sa drugim
jugoslovenskim narodima (da se razumemo, ti narodi su bili radi kavzi, jer su videli da
e raspad Jugoslavije da ide njima u korist), a onda sa celom Evropom (od podrke
Rusije nije imao nikakve vajde). Kako su mu za ratove bile potrebne ogromne pare,
najpre je opljakao dijasporu, potom je potroio narodnu uteevinu, opustoio
penzijski fond, na kraju proizveo inflaciju valjda nezabeleenu u ljudskoj istoriji.
Obmanuo je Srbe u Hrvatskoj da se diu na oruje, a onda im nije pomogao, pustio ih
je niz vodu. Pobunio je i Bosnu, gde je proizveo stravian verski rat, kao reprizu onog
iz 1941. Poput Nerona koji je zapalio Rim da bi za to okrivio hriane (ako je to
tano), zapalio je Jugoslaviju da bi je kobajagi gasio. (Jedan njegov satrap iz Nia
predloio ga je za Nobelovu nagradu za mir!) Rezultat je bio taj da su Srbi u Hrvatskoj
ostali bez domovine, a Srbi u Bosni nisu dobili dravu. (Uopte ne treba sumnjati da
e dejtonska Bosna da pukne kao versajska Jugoslavija).
Konano priteran
U politikom smislu Miloevi je takoe bio veliki inovator. Poto nije mogao
sam da dobije izbore, iz opozicije je izvukao prebega iz Bosne Vojislava eelja, koji
je doao u Srbiju da umadincima prodaje srpski etniki pokret, ali bez ravnogoraca i
bez monarhije, a ovi to prihvatili i krenuli za njim kao ovce za ovnom predvodnikom
ili, bolje, kao Srbi za Voom u sjajnoj satiri umadinca Radoja Domanovia. Tako je
nastala crveno-crna koalicija, valjda kao kopija one iz 1939. godine izmeu Hitlera i
Staljina, koja bi donela Evropi vrli novi svet (Adols Haksli) da Hitler nije bio neveran.
A da bi nagradio svoju suprugu, svoju ledi Magbet, koja ga je pokrenula da osvoji
vlast, Miloevi joj je podario privredne resurse zemlje, pa su u njen JUL pohrlili
novobogatai, pljakai naroda, tajkuni, da politiki overe svoje imperije.

Crveno-crna koalicija, sa JUL-om kao udarnom pesnicom, smislila je jo jednu

inovaciju: da krade izbore! Verovatno je Miloevi raunao da mu izmrcvareni srpski
narod to nee zameriti. Ali, poto je 1996. godine jo jednom pokrao izbore, desilo se
neto na ta nije raunao: dogodili su se graani! Stanovnici najveih srpskih gradova,
u kojima je pobedila opozicija, organizovali su tromesene proteste da bi zatitili svoj
integritet. (Sa ponosom istiem da sam bio protestant!) Uhvaen u krai, priteran u
oak, diktator je na kraju priznao krau, doneo je specijalni zakon, lex specialis,
kojim prihvata da je opozicija pobedila u najveim gradovima, i pozvao panskog
socijalistu Felipe Gonzalesa da to overi.
Kao to se razlivena voda vraa u korito reke, tako su se i ratni dogaaji vratili u
Srbiju. Dogodilo se Kosovo! Albanci (Arnauti, iptari... neka ih zove ko kako hoe) u
junoj srpskoj pokrajini digli su se na ustanak, koji Miloevi nije mogao da ugui.
Pre toga je Albancima uzeo autonomiju, a sam gotovo celu deceniju drao glavu u
pesku tako da nije video da mu na Kosovu novi albanski lider, pisac Ibrahim Rugova,
otima vlast pravei paralelnu dravu. Kad se opasuljio, Albanci su ve imali
Oslobodilaku vojsku Kosova (OVK) i svoju intifadu. Da stvar po Srbiju bude gora,
Albanci su uspeli da problem internacionalizuju. Selo kao selo (svet kao globalno
selo!), jedni su stali na jednu, drugi na drugu stranu. Zapad je stao na albansku stranu,
valjda mu je bilo dosta balkanskog kasapina. I - druga Srbija je dobila neto to nije
nijedna zemlja na svetu: neprekidno bombardovanje od gotovo tri meseca od strane
najjae vojne alijanse na svetu, NATO pakta.
Teko je odgovoriti na pitanje zato Miloevi nije odmah kapitulirao. Nije
valjda oekivao da e sankcijama meunarodne zajednice unitena Srbija moi da se
odupre najjaoj vojnoj maineriji sveta? Ili se nadao, ispostavilo se bez pokria, da e
majica Rusija zarad njega i njegove supruge da ue u Trei svetski rat, kao to je
Zapad zarad Poljske uao u Drugi svetski rat 1. septembra 1939. godine? Noju je bilo
potrebno tri meseca da izvadi glavu iz peska i shvati da je zemlja iji je on predsednik
pobeena. Onda je potpisao kapitulaciju u Kumanovu i povukao vojsku sa Kosova
proglasivi pobedu! Taj brani par nita nije razumeo: ni da je sruen Berlinski zid, ni
da je rasputen Varavski pakt koji je umarirao u Budimpetu 1956. i ehoslovaku
1968. godine, ni da nema vie Sovjetskog Saveza, ni da Rusija nee u rat radi Srbije.
Jednostavno je poklonio Albancima Kosovo koje e oni desetak godina kasnije da
proglase nezavisnom dravom. (Njegov bankar Dragoslav Avramovi, super deka koji
je prekinuo inflaciju, slikovito je to opisao: Prvo ne da nita, na kraju svlai gae!)
"Turska" restauracija
Trea Srbija, prva srpska demokratska drava posle komunizma, nastala
petooktobarskim promenama 2000. godine, trebalo je da bude moja drava, odnosno
drava u kojoj u se oseati ovekom i umetnikom a da se ne bojim za svoj opstanak.
U poznim godinama u kojima sam, ozbiljno sam strepio da li e sloboda umeti da
peva kao to su sunji pevali o njoj (Branko Miljkovi). Srcem sam eleo novu,
demokratsku Srbiju, ali mi je razum govorio da od toga nee biti nita. Pobeda
Demokratske opozicije Srbije (DOS) nije znaila raskid sa komunistikom prolou,
niti poetak nove istorije Srbije. Sve je isto, samo njega nema! - osvanuo je grafit na
Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Nije bila potrebna neka naroita pamet da se to predvidi: na ovim prostorima se

uvek ostvaruje negativna utopija. Da pokuam da u najkraim crtama opiem tu
demokratsku dravu.
DOS je bio sastavljen, ini mi se, iz osamnaest partija! Na elu tih partija bili su
komunisti, generali, debejci, Miloevievi gradonaelnici, karijeristi. Koliko znam,
samo tri elnika DOS-a nisu bili lanovi Saveza komunista: Vojislav Kotunica, Zoran
ini i Vladan Bati. Prva dvojica potiu iz komunistikih porodica, a nisu bili
partijci samo zato to su se mangupirali, jer im se to moglo. Trei, Vladan Bati, bio je
iz etnike porodice (valjda su mu oca ubili komunisti) i samim tim bio je
antikomunista. Kako mu je ba 5. oktobra umrla majka, dao je veliku itulju u Politici:
Mama, kai tati, pobedili smo!
Nita nije bilo od Batieve pobede! Kako ovek gradi delo prema svom liku, lideri
DOS-a napravili su osamnaest komunistikih partija! Umesto jedne dobili smo vie
totalitaristikih partija, nedemokratskih, autokratskih, piramidalnih. Umesto
demokratije dobili smo partokratiju, u kojoj je vlast glavni cilj i smisao ivota. Stari
komunisti su mogli da likuju i da trljaju ruke: ne samo da nisu izgubili vlast, nego su
je ponovo osvojili. Poto su svukli svoje stare crvene koulje, obukli su nove crne,
plave, ute, arene... i ovladali dravom. Titovi komunistiki kadrovici, sekretari
partijskih komiteta, Stambolievi karijeristi, raznorazni neokomunisti, Miloevievi
direktori, julovci, sve je to pohrlilo u demokratske partije i situiralo se na glavne
pozicije. Pogotovo su julovci zajahali na elo kolone, jer su jo za Miloevieva vakta
preoteli drutvenu svojinu i strpali je u sopstvene depove (Karii, Beko, Drakuli...
kako se ve zovu). Trea Srbija je postala njihova svojina!
Istorija e morati da odgovori na pitanje ko je odgovoran to se ugovor s narodom
pretvorio u prevaru naroda. Spolja je bilo vidljivo da se dva novostvorena vlastodrca,
predsednik drave Vojislav Kotunica i predsednik Vlade Zoran ini na svakom
koraku konfrontiraju i zavaaju dve sestre, Demokratsku stranku i Demokratsku
stranku Srbije. Sukob predsednika i premijera najnegativniji je ishod srpske pliane
revolucije iz 2000. godine. Zemljom Srbijom (izdvajanjem Crne Gore nestalo je
Jugoslavije) zavladale su partije. Partije (stranke) su restaurirale turski feudalni sistem,
sa ministrima kao paama, nedodirljivim i neprikosnovenim u svom paaluku
(ministarstvu). Propale su sve nade disidenata da e sloboda umeti da peva kao to su
oni pevali o njoj.
Vraeni da paraliu
Ubistvom premijera inia raspao se DOS koji je ve naputanjem DSS prestao
da postoji. Velika pljaka naroda, zapoeta pod Miloeviem, samo je nastavljena.
Takozvana privatizacija u stvari je otimanje zajednike svojine od strane novonastalih
bogataa. Miloeviev koncept privatizacije i ratovi stvorili su preko noi novi sloj
bogataa. Srbija postaje zemlja koja ivi bez privrede od rasprodaje nasleenih dobara
i novih zajmova. Najpre ini a posle Kotunica ne samo da nisu spreili pljaku
naroda nego su je doveli do kraja. Miloevievi lopovi, koji su novac izneli u koferima
iz zemlje, sad se pojavljuju kao biznismeni sa Maralskih ili Kajmanskih ostrva i
kupuju Srbiju. Dravnu administraciju osvajaju novi ljudi bez iskustva i znanja po
partijskoj pripadnosti. Ne ume kolac da zailji a postaje ministar ili direktor dravne

firme! Ovi drugi sebi nabijaju plate kao da su na elu najveih zapadnih firmi. Novi
poslodavci masovno otputaju radnike s posla i alju ih na buvlje pijace. Srbijo,
majko, plai! - glasi jedan aforizam, mislim da se autor zove Bapsi.
Na novim izborima pobeuje Kotunica (desni blok) i obrazuje manjinsku vladu
sa podrkom socijalista iz senke. Tako se na politiku scenu vraaju Miloevievi
socijalisti poraeni na izborima 2000. godine. Oni koriste sestrinsku svau
demokratskih partija i diktiraju politiki ivot u zemlji. Bez njih se ne moe doneti
nijedna odluka, prolazi samo ono to oni ele.
A kako je izgledala ta podrka pokazau na jednom primeru, budui da sam se u to
vreme naao u Ministarstvu kulture, voljom SPO-a koji je dobio taj feud. (O tome sam
pisao u "Portretu umetnika u starosti", da ne zamaram itaoca time.) Poznato je da su
Kotunici bila puna usta Kosova, ak je i u Ustav ubacio odrednicu da e ono biti
veito srpsko, iako je bilo pod okupacijom NATO pakta. Razume se da se Srbija
mogla odrati na Kosmetu samo pod uslovom da ga Srbi ne napuste kao pod
Arsenijem arnojeviem 1690. i Arsenijem Jovanoviem akabentom 1730. godine.
Izmeu ostalog, trebalo je spasiti gaenja kosovske institucije.
Kao pomonik ministra za stvaralatvo, dobio sam zadatak da bdim nad ovim
ustanovama. Nas ovde interesuje Narodno pozorite iz Pritine dislocirano praktino nigde. (Zgradu zajednikog pozorita okupirali su Albanci i svoje novo pozorite
nazvali Adem Jaari, po prvom njihovom ustaniku (teroristi) ubijenom od srpskih
snaga bezbednosti sa celokupnom porodicom u selu Donji Prekaz.) Da bi se pozorite
negde stacioniralo i da bi funkcionisalo moralo je najpre da dobije upravni odbor. Na
odeljenju predloili smo etiri lana odbora a petog da imenuje samouprava. Koliko se
seam, na predlog je bio: akademik Dragoslav Mihailovi, knjievnik, za
predsednika; glumac Ljubia Samardi, kompozitor Zoran Hristi i dramski pisac
Duan Kovaevi za lanove. Javnost je za taj predlog saznala, budui lanovi UO
dali su egzaltirane patriotske intervjue. Predlog je usvojio kolegijum Ministarstva i
trebalo je da ga potvrdi vlada. Meutim, Okruni odbor SPS za Kosmet se nije sa tim
sloio, traio je da svi lanovi budu iz njihove stranke. Iz tog razloga vlada na
predlog nije usvojila, rad Pozorita je bio paralisan i tako je ostalo do kraja mandata
prve Kotuniine vlade.
ilas je krijumario svoje tekstove na Zapad gde su objavljivani, zbog ega
je dopao dugogodinje robije. (Vie je robijao pod Titom nego pod kraljem!)
Knjige su mogle biti zabranjivane zato to su - tampane! U ranijem periodu
nekomunistike knjige nisu ni mogle da ugledaju svetlost dana, pa nije bilo
zabrana.
Poto su svukli svoje stare crvene koulje, obukli su nove crne, plave, ute,
arene... i ovladali dravom. Titovi komunistiki kadrovici, sekretari partijskih
komiteta, Stambolievi karijeristi, raznorazni neokomunisti, Miloevievi
direktori, julovci, sve je to pohrlilo u demokratske partije i situiralo se na glavne
pozicije. Trea Srbija je postala njihova svojina!
Novi izbori vratili su Demokratsku stranku na scenu, ali ona nije mogla sama da
obrazuje vladu. Posle mnogo natezanja, verovatno na pritisak Zapada, demokratske

sestre su se nekako pomirile. Iako sa slabijim mirazom, Kotunica je ostao premijer.

Ali sloga nije dugo trajala, posle samo godinu dana dolo je do nove svae, ovoga
puta konane. (Oko ega se sestre svaaju, to ne moe ni Bog da razume!) Kotunica
je raspustio demokratsku vladu i raspisao izbore.
Najnovi izbori su ponovili polarizaciju dveju demokratskih stranaka, ali je ojaala
izvorna DS. Socijalistika partija Srbije, sad na elu sa Miloevievim portparolom
Ivicom Daiem, nala se u poziciji da moe da bira stranu. Posle mnogo pogaanja,
Socijalistika stranka je izabrala stranu koja je bila spremna da joj vie ponudi. Tako
je nastala koalicija izmeu Demokratske i Socijalistike stranke. Za istim stolom su se
nala dva ljuta protivnika, obojica pokojnici, Zoran ini i Slobodan Miloevi!
Uspostavljena je crveno-uta koalicija, ist oksimoron. iniev naslednik Boris
Tadi je rehabilitovao Miloevievog naslednika Ivicu Daia i ustoliio ga za
zamenika premijera i ministra policije! Protestanti iz 1996-97. godine su popljuvani i
popiani!
U svim tim politikim zameateljstvima ulogu zaina ima jedna grupa, Grupa 17
plus, ili Ge sedamnaest plus, takoe proizila iz prvobitne Demokratske stranke. U
tekstu iz 2008. godine sam napisao da u svim posleoktobarskim vladama ova grupa
ima otprilike onu ulogu koju je imao JUL u predoktobarskim: dri ekonomsku mo.
Njen elnik Mlaan Dinki oigledno je ovek novog vremena, uvek je tamo gde su
pare. Poto je ocenio da je karijera univerzitetskog profesora i dosadna i zamorna,
bacio se u politiku koja je u naim uslovima isto to i boks me: udri dok moe! Bilo
da je bio guverner, ili ministar finansija, ili ministar ekonomije, Dinki je uvek gazda
od para, pa ga moemo nazvati ministrom para. Dok je bio u opoziciji, napisao je
jednu veoma dobru knjigu, "Ekonomija destrukcije" (Velika pljaka naroda), koju je,
naalost, sam odlino proitao, nauio iz nje kako se pljaka narod. Mlaani Dinki je
danas na najuspeniji birokrata: njegovo je delo makroplan drave.
Za to vreme drava neumoljivo propada: unitava se imovina koju su generacije
stvarale, ljudi koji su sebe ugradili u proizvodnju gube posao i ostaju na ulici, rui se
humanistiki sistem vrednosti. Neverovatno do koje je mere crveno-uta vlast
ravnoduna na patnju naroda: ljudi trajkuju glau, lee na prugama da ih vozovi
pregaze, seku sebi prste na rukama, bogorade - novi birokratski sistem upravljaa ne
haje za to. Novonastala buroazija grabi da zagospodari dravom.
Razume se da nisam pristalica takve Tree Srbije, ma koliko sam se zalagao da
prve dve zavre na ubritu istorije. Svestan sam da sam odgovoran (moralno) to je
ovakva drava nastala. Stoga neka italac shvati ovaj tekst kao moj intelektualni i
moralni harakiri, priznanje krivice.
Prva Srbija protiv pisca
italac moje literature je video na koji nain sam se zamerio dravi Srbiji: to sam
je naslikao onako kako ona to nije elela. Umesto da je veliam i slavim, ja sam je
kritikovao; umesto da se njome hvalim, ja sam ukazao na njene mane. Oni koji su
vodili tu dravu nisu hteli moje ogledalo: razbili su ga da ne vide sebe rune u njemu.
Vlasti sve tri Srbije su na moj literarni izazov odgovorile kanjavanjem: proglasile su
me nepoeljnim piscem u dravi koju su prisvojile. Da vidimo hroniku tog
kanjavanja.

Najpre u Titovoj Srbiji. Moje nevolje sa dravom su poele ve u Prvoj Srbiji.

Poto sam 1972. godine objavio roman "Crveni kralj", vlasti su odgovorile njegovom
zabranom. Suenje "Crvenom kralju" pred Okrunim sudom u Panevu odrano je u
atmosferi progona liberala i partijskog obrauna sa slobodnim miljenjem. U
umetnosti je povedena neuvena hajka protiv tzv. crnog talasa i moj roman prvenac je
svrstan u tu kategoriju. Presuda je izreena pod partijskom direktivom, sud je tu bio
samo instrument. Nita nije pomoglo miljenje strune javnosti (knjievna kritika,
ekspertiza profesora etike na Filozofskom fakultetu u Beogradu Vuka Pavievia), sud
je trajno zabranio izdanje "Crvenog kralja" iz 1972. godine.
Posledice ove zabrane su po pisca bile katastrofalne. Odmah po zabrani sledio je
policijski progon autora romana. U moj ivot se uselila Udba (politika policija) da
vie iz njega ne izae. U to vreme sam iveo u Kurumliji gde sam bio profesor u
Gimnaziji. Udba je dola u Gimnaziju, digla me sa asa i privela u milicijsku stanicu;
u isto vreme je izvrila pretres u mom stanu u Kurumliji i u stanu moje majke u
itnom Potoku; organizovala hajku na mene u gradu, slala pretea pisma, dala zadatak
huliganima da me prebiju ako izaem u grad. Reju, Udba je organizovala moj izgon
iz zaviaja, iz Toplice.
Gimnazija u kojoj sam radio odmah me je suspendovala i pokrenula proces za
otputanje s posla kao moralno-politiki nepodobnog profesora da vaspitava
omladinu. Iako u to vreme jo nije bio donet Zakon o moralno-politikoj podobnosti,
dobio sam otkaz na slubu i trajno udaljen s posla profesora gimnazije.
U isto vreme u Okrunom sudu u Prokuplju poveden je krivini postupak protiv
mene, jer sam navodno romanom "Crveni kralj" radio na ruenju drave i na nasilnoj
promeni socijalistikog poretka. U toku istrage Tuilatvo je izmenilo optubu pa sam
optuen da sam romanom povredio ugled SFRJ. Na Okrunom sudu u Prokuplju
dobio sam dve godine zatvora, ali je presudu preinaio Vrhovni sud Srbije u
oslobaajuu. Vrhovni sud me nije politiki oslobodio nego pravno, prihvatio je sve
navode optube, ali je zakljuio da to nije krivino delo.
Ovim procesima u potpunosti je unitena moja profesorska karijera. Kad je
krenula hajka na roman, bio sam pred magistraturom i izborom za honorarnog
predavaa na Filozofskom fakultetu u Niu. Zabrana knjige, krivino gonjenje,
otputanje s posla - prekinuli su moj dalji rad u prosveti. Donoenjem Zakona o
moralno-politikoj podobnosti nisam mogao ak ni da konkuriem za posao u koli, pa
mi je na taj nain ponitena diploma Filolokog fakulteta.
Razume se da posle zabrane romana nisam mogao da ostvarim ni knjievniku
karijeru. Poto je "Crveni kralj" od strane strune kritike i italake publike doekan
kao remek-delo, u izgledu su bila nova izdanja, snimanje filma i TV serije, pozorina
predstava. Zabranom knjige svi ugovori koje sam zakljuio bili su poniteni. Iako sam
osloboen optube, sva vrata su mi bila zatvorena i punih deset godina nisam mogao
da objavljujem. Istina, dobio sam status samostalnog umetnika, ali to u mom sluaju
nije nita znailo, jer mi je javni rad bio onemoguen. Ocena Komunistike partije o
mojoj idejnoj nepodobnosti postala je zakon i sve institucije su se toga drale.
Ipak, reputacija koju sam stekao kod italake publike, kao i stav strunih krugova
o meni kao znaajnom piscu, uinili su da Partija trai za mene neko reenje.
Komunistikim ideolozima nije odgovaralo da budem tretiran kao rtva njihovog
sistema, posao profesora nisu hteli da mi daju, objavljivanje knjiga nisu eleli da mi

dozvole. Reenje je naeno u invalidskoj penziji. U to vreme su penzionisani mnogi

pisci koji nisu bili po volji reima, naveu po seanju neka imena: Matija Bekovi,
ika Lazi, Radomir Smiljani, Rastko Zaki, Danilo Nikoli, Grozdana Oluji,
Predrag Proti... Invalidskom penzijom su nas uutkali, ta hoemo, omoguili su nam
da preivimo. Moj poloaj je bio najtei, javni rad mi je praktino bio zabranjen, a
invalidska penzija je bila mala (zakonski minimum), jer sam imao samo osamnaest
godina radnog staa i etrdeset jednu godinu ivota. Kanjenik na slobodi!
Ma koliko bila dogmatska, Titova Srbija je u ponekim sluajevima umela da se
otvori. Meni se takvo otvaranje desilo 1982. godine, inilo se da u biti vraen u
literaturu. Te godine je u dravnom preduzeu BIGZ objavljen moj roman "Arizani" i
doiveo veliki uspeh kod italake publike. Verovatno rukovoena time, redakcija
preduzea je odluila da me nagradi, pa sam postao prvi nosilac novoustanovljene
BIGZ-ove nagrade. Ohrabreno time, amatersko pozorite Studentskog grada DES
stavilo je dramatizaciju "Crvenog kralja" na svoj repertoar, pod naslovom "Fudbalska
groznica ezdesetih". U isto vreme pozvan sam u asopis Duga da piem sportsku
kolumnu. Kao vrhunac tog mog kambeka bilo je novo tampanje "Crvenog kralja" u
BIGZ-u 1984. godine, u depnom tirau od pedeset hiljada primeraka. Kako ovoga
puta dravno tuilatvo nije reagovalo, inilo se da je jedna velika nepravda u srpskoj
knjievnosti ispravljena.
Meutim, uskoro se pokazalo da je to bio samo incident.
Odmah po objavljivanju "Crvenog kralja" reagovala je Partija, tadanji predsednik
srpske Partije Ivan Stamboli javno je napao institucije kulture koje rehabilituju
osuene pisce i pruaju im prostor za promociju. Ukazao je na nebudnost komunista u
kulturi i zatraio od njih da spree povratak otpisanih neprijatelja socijalizma. Ova
izjava je znaila kraj mog povratka u knjievnost. Poto je rukovodstvo BIGZ-a
pozvano u Udbu na informativni razgovor, prekinulo je saradnju sa mnom: odustalo je
od depnog izdanja "Arizana", nije obnovilo prodato izdanje "Crvenog kralja", odbilo
je moj novi roman "Jugovac ili Kako ui u istoriju" (u saradnji sa Prosvetom). Duga
me nije primila u radni odnos i prekinula mi je dalju honorarnu saradnju. Televizija
Beograd mi je otkazala naruenu TV seriju po romanu "Jugovac..." Reju, vraen sam
tamo gde sam bio, na margine knjievnog ivota.
Nije mi nita drugo preostalo nego da se ilegalno bavim pisanjem. (Kao invalidski
penzioner nisam ni imao pravo na rad!) Da bih objavljivao knjige, bio sam prinuen
da pokreem alternativne izdavake kue, koje su bile pod budnim nadzorom Udbe:
Zapis, Rukopise, Alteru. Dravne institucije ostale su za mene zatvorene. Ipak, i tu su
bile neke pukotine. Tako je glumac Nikola Simi spremio monodramu po mojoj noveli
"opska ambasada" i sa velikim uspehom igrao je u Jugoslovenskom dramskom
pozoritu (500 izvoenja). To pozorite je odbilo dramatizaciju romana "Arizani",
koju je nainio glumac ika Milenkovi, ali je dozvolilo monodramu, pod uslovom da
glumac ne uestvuje na festivalima, gde bi verovatno pobeivao. Grupa glumaca
Pozorita na Terazijama je igrala dramatizaciju "Arizana" (150 izvoenja), bez
finansijske podrke drave i uz preutkivanje medija.
Da zakljuim: u prvoj Srbiji nisam bio potpuno udavljen kao pisac, ali sam bio
potopljen u vodu do gue. Komunistika Srbija nije dozvolila da budem priznat kao
relevantan pisac.

Druga Srbija protiv pisca

U drugoj Srbiji, za vreme reima Slobodana Miloevia, moj status se nije bitno
promenio, mada se u poetku inilo da e se to desiti. Ve u vreme antibirokratske
revolucije (1988) u Prokuplju je na mitinzima traeno da se osudi moja presuda u
Okrunom sudu i da budem rehabilitovan. Iako u invalidskoj penziji, ja sam dotle
objavio dvadesetak knjiga i stekao sam znatan ugled kod italake publike. to je za
mene bilo najvanije, mogao sam slobodno da se bavim etnikim pitanjem, to vie
nije bilo sankcionisano. Tako sam objavio trotomni roman o graanskom ratu na jugu
Srbije i njegovim posledicama, "Braa Jugovii ili Kako izii iz istorije", koji sam
prethodno u ilegali pripremao dugi niz godina. Mogao sam slobodno da ga
promoviem po Srbiji, jer brutalnog nasilja nad umetnou vie nije bilo.
Jedno vreme je izgledalo da e doi do kakvog takvog nacionalnog pomirenja
izmeu partizana i etnika, to je za mene moglo da znai da u biti konano priznat u
svojoj zemlji za pisca. ak je vlastodraka Socijalistika partija Srbije pokazala
interesovanje da mi objavi sabrana dela. Jedan od njenih elnika, direktor Zavoda za
udbenike Dobrosav Bjeleti, pozvao me je da realizujemo taj projekt: Zavod e da da
pare, a ja da naem izdavaa. Predloio mi je da to bude nika Prosveta, koja je bila
pod kontrolom socijalista. No ja sam hteo opozicionog izdavaa, uinilo mi se da su to
Stubovi kulture Predraga Markovia. Bjeleti je pristao, ali je uslovio da se Zavod ne
istie kao izdava, u njegovoj partiji to ne bi bilo dobro primljeno. U isto vreme javila
se i opoziciona Optina ukarica da pomogne projekt. inilo se da u dobiti sabrana
dela, to je san svakog pisca!
Meutim, kad sam objavio antiratni roman "Ukleti Srbijanac", protiv
Miloevievih ratova, ta saradnja je prekinuta. Na scenu je ponovo stupila Udba,
ovoga puta u slubi novog srpskog vladara. Bilo je dovoljno da DB (sad se tako zvala)
pozove izdavaa (estradni menader Raka oki) na informativni razgovor i predoi
mu ta ga sve eka ako ne stopira roman, progon zbog utaje poreze i slino, pa da
izdava uniti ceo tira od 4000 primeraka. Kad sad pogledam na to, prihvatljivije je
bilo unitenje "Crvenog kralja", jer je bilo javni in, od likvidacije "Ukletog
Srbijanca", koja je izvedena u tajnosti! Oigledno da je Druga Srbija imala efikasnije
metode da uutka svoje kritiare od prve!
Konano, kad sam objavio drugi etniki roman "Crni dani Rake Drainca", takoe
u izdanju Stubova kulture, saradnju je otkazao i Predrag Markovi. Ovoga puta su me
javno napale borake organizacije, nekakav Odbor za uvanje istine (partizanske) o
NOB, a u Toplici su objavljena dva pamfleta protiv mene. Komunistika teza Prve
Srbije da sam etniki pisac overena je i u Drugoj Srbiji. Umesto da me podri, moj
izdava Predrag Markovi, vlasnik Stubova kulture, otkazao mi je saradnju, odnosno
prekinuo je tampanje mojih sabranih dela. Valjda sa takvim piscem budui
predsednik Skuptine Srbije nije hteo da ima posla! A moda su mu to zamerili i
postmodernisti, iji e on postati izdava?
Trea Srbija protiv pisca
Trea Srbija je trebalo da bude moja Srbija, jer je demokratska opozicija konano
dola na vlast. Sve to sam od nje zahtevao to je da mi omogui da nesmetano

objavljujem knjige, to mi je u prve dve Srbije bilo uskraeno, i na taj nain delujem
kao pisac. No od toga nije bilo nita. Novi vlastodrci su prihvatili komunistike pisce,
a opozicione jo vie gurnuli na marginu. Tako je Trea Srbija nastavila kontinuitet sa
svojim prethodnicama, postala jedina postkomunistika drava koja se nije
distancirala od komunizma.
Partokratska drava je ustrojila feudalni sistem gde svaka partija na vlasti ima svoj
posed u koji ne sme niko da dirne. Interes je postao osnovni pokretaki motiv drutva.
Humanizam je odbaen kao prevazieni pogled na svet. Novi upravljai Srbijom se
meusobno svaaju i bore za udeo u kolau vlasti, kao feudalci. Otimaju se o
Miloevieve kapitaliste, tajkune (velike gospodare), umesto da ih razvlaste.
Komunistiki pisci, udvoriki pesnici, postali su miljenici i nove vlasti.
Novi upravljai su uspeli da gotovo u potpunosti unite institucije kulture:
umetnika udruenja su pretvorili u udruenja grupe graana; ukinuli su izdavaka
preduzea, bioskope, osiromaili pozorita; ekonomskim metodama su spreili svaku
privatnu inicijativu; odbacili su sistem vrednovanja, knjigu sveli na obinu robu
nepodranu od drave. Tako je brutalna komunistika represija zamenjena plianom
represijom (termin Marinka Arsia Ivkova).
I u demokratiji su se, u mom sluaju, desila bar dva incidenta. Prvi, kad je Srpski
pokret obnove (Vuk Drakovi) u drugoj vladi dobio Ministarstvo kulture i postavio
me za pomonika ministra. Bio je to prvi platni spisak koji sam potpisao posle trideset
godina! Kad se taj posao zavrio, otiao sam u starosnu penziju, koja je povoljnija od
ranije invalidske, u iznosu prosene penzije u Srbiji. Drugi, kad je Politika a.d.
(urednik Jovo Vukeli) odluila da tampa moja dva proslavljena romana, "Crvenog
kralja" i "Arizane", kao knjige koje su izvrile znatan uticaj na itaoce i obeleile
jedno vreme. Meutim, to je bio samo sluaj, etvrta vlada pourila je da ove greke
ispravi i vrati me tamo gde mi je mesto, u disidente.
Taj posao je obavila Grupa 17 plus, vlasnitvo novih kapitalista, koja je u novoj
vladi dobila Ministarstvo kulture. U Politici a.d., kao i u mnogim drugim ustanovama,
Grupa je izvela udar i smenila sve kadrove koje je prethodna vlada postavila. U novoj
sei knezova, u novim istkama, za subau je u Politici postavljen izvesni Guavac,
kadar Ge sedamnaest plus, sa zadatkom da ukine izdavaku delatnost, to je ovaj gori
sluga loih gospodara i uinio. Jedan od prvih poteza mu je bio da zabrani
reklamiranje i prodaju mojih knjiga, to znai da e "Crveni kralj" i "Arizani" zavriti
u reciklai prilikom likvidacije preduzea. A posebna komisija Ministarstva kulture
odredila je da nisam znaajan pisac.
Da zakljuim ovo poglavlje. Bio sam disident u tri srpske drave, suprotstavljao
sam im se koliko sam znao i umeo. One su mi uzvratile svojim udarcima, brutalnim ili
rafiniranim, ne menja stvar. Uinile su da Srbija, majka ne rauna na mene.
Anatomija jedne vlasti
U elji da to vie uvrsti svoju vlast, pobednika opozicija, sada pozicija,
pohitala je da osvoji nezavisne institucije, kako bi gospodarila ivotom. Ja u ovde da
postavim na anatomski sto dva takva ina, jedan se tie umetnosti a drugi sudstva. U
prvom sluaju reiser je feud Ministarstva kulture, a u drugom feud Ministarstva
pravde.

Na prvi pogled, obe intervencije su opravdane: stanje u umetnosti i u sudstvu je

haotino i zahtevalo je hitnu reformu. Ali to je samo pojavna strana procesa: sutinska
je disciplinovanje nezavisnih inilaca.
Prvi sluaj. Ko god se bavi umetnou zna da taj posao ne moe da se radi bez
pomoi drave. Komunisti u prvoj Srbiji su to dobro znali pa su pomagali umetniko
stvaralatvo. (Nas ovde interesuje tretman izdavake delatnosti.) Osnovali su jaka
izdavaka preduzea u svim centrima, koje je drava dotirala. Preduzea su dobijala
vrlo povoljne beskamatne kredite na pet godina, to je omoguavalo tampanje
velikog broja knjiga. U redakcijama tih preduzea su sedeli afirmisani pisci, tako da je
gotovo svaki dobar rukopis bio objavljen. Gotovo svi listovi su imali svoje plaene
kritiare, pa je vrednovanje novih knjiga bilo kompetentno. Novine su po povlaenoj
ceni ustupale izdavakim preduzeima prostor za oglaavanje, tako da su knjige bile
solidno reklamirane. Pota je davala specijalne popuste za tampane stvari, tako da je
knjigu bilo lako distribuirati. Preuzea su imala svoje knjiare i svoje trgovake
putnike. Knjiga je bila jevtina i njeni ljubitelji su mogli lako da je kupe. Pored toga,
biblioteke su imale solidan budet, pa su otkupljivale gotovo celokupnu produkciju.
Da bi poboljala biblioteki fond, drava je uvela otkup knjiga za biblioteke. Knjiga
nije tretirana kao roba i nije bila oporezovana. Oporezovan je samo und i taj prihod je
iao u korist umetnike knjige. Preduzea su davala solidne honorare, tako da su pisci
mogli da se bave literaturom profesionalno. Uveden je status samostalnog umetnika
kome je drava plaala sve doprinose. Manje produktivni pisci dobijali su mesta u
redakcijama, to je bila neka vrsta sinekure. Reju, komunistika drava je drala do
knjievnosti i nastojala je da je unapredi.
Tamna strana svega ovoga bila je u tome to su komunisti te povlastice davali
samo svojim piscima. Oni su itavu inteligenciju delili na potenu i nepotenu.
Potena inteligencija je bila ona koja je sluila komunistikoj vlasti, a nepotena koja
joj se odupirala. Shodno tome, pisci su deljeni na podobne i nepodobne. Zob je izlazio
samo carevim konjima, nije bilo nita konju Miloevom (narodna pesma "enidba
Duanova"). Da bi kontrolisali knjievnu produkciju, komunisti su izdavakim
preduzeima nametnuli savete koji su imali ulogu cenzora (zvanina cenzura nije
postojala). Razume se da su u savetima sedeli komunisti koji su pazili da se ne
provercuje koji antikomunistiki tekst. Ako bi se to ipak desilo, na scenu su stupale
ideoloke komisije pri partijskim komitetima koje su izricale partijsku kritiku. U
pozadini su bili organi gonjenja, Udba i tuilatvo, koji su pokretali postupak za
zabranu takvih knjiga. Okruni sudovi su po pravilu prihvatali prijave tuilatva i
izricali trajne zabrane inkriminisanim knjigama. Sledila je drutvena odmazda pisaca
zabranjenih knjiga (komunisti su izbacivani iz partije, nekomunisti s posla).
U novoj sei knezova, u novim istkama, za subau je u Politici postavljen
izvesni Guavac, kadar G17 plus, sa zadatkom da ukine izdavaku delatnost, to
je ovaj gori sluga loih gospodara i uinio.
U tekstu iz 2008. godine sam napisao da u svim posleoktobarskim vladama
ova grupa ima otprilike onu ulogu koju je imao JUL u predoktobarskim: dri
ekonomsku mo. Njen elnik Mlaan Dinki oigledno je ovek novog vremena,
uvek je tamo gde su pare.

Umesto da me podri, moj izdava Predrag Markovi, vlasnik Stubova

kulture, otkazao mi je saradnju, odnosno prekinuo je tampanje mojih sabranih
dela.
Padom titoizma, stanje u izdavatvu se u nekim segmentima poboljalo, a u nekim
pogoralo. Umetnost je proglaena slobodnom (to se desilo za vreme Miloevia),
ukinute su zabrane, umetniko delo ne moe biti krivino sankcionisano. Reklo bi se
da je to bio veliki demokratski iskorak. Meutim, to je bio samo privid. Miloeviev
ministar kulture Miodrag uki definisao je u jednom intervjuu koju knjievnost
njegovo Ministarstvo namerava da materijalno i moralno podrava: samo onu koja
unapreuje nacionalni interes drave!
Drugim reima, i u postkomunistikoj dravi nema mesta za disidente. Usudio
sam se da ministru repliciram i kaem da je on iz svoje Drave prognao najznaajnije
srpske pisce, kakvi su ura Jaki, Milovan Glii, Radoje Domanovi, Stevan
Sremac, Vojislav Ili, Rade Drainac... za koje moemo da kaemo da su bili kritiari a
ne apologeti drave. Dakle, zobi ima samo za konje Miloevieve! (Knjige
Miloevieve supruge Mirjane Markovi tampane su o troku drave u ogromnim
tiraima, a tajkuni su finansirali prevode na kineski i indijski!)
Knjige na lomau!
Kad je dola na vlast demokratska opozicija (DOS), mi disidenti smo oekivali
Periklovu Grku, kakvu je video ivojin Pavlovi u liberalistikoj Srbiji. Odmah da
kaem, nita od toga. Demokrate su oslobodile knjigu politiki (to je uradio ve
Miloevi), ali su je unitile ekonomski (to je Miloevi inio samo prema kritikoj
knjizi.) ta su uradile demokrate?
Nova vlast je ukinula knjizi gotovo sve povlastice koje je ona imala pod
komunistima. Izdavake kue su propale, knjiare pretvorene u kolonijalne radnje,
oglaavanje u novinama postalo nemogue, potanski trokovi nadmaili vrednost
knjige, umetnika kritika ukinuta, knjiga oporezovana kao svaka druga roba, itav
vrednosni sistem uruen. Preiveo sam tri Srbije i mogu da kaem da nikad knjiga nije
bila u gorem poloaju nego danas!
Da itaocu opiem kako izgleda proizvodnja knjige danas. Poto su propale velike
izdavake kue, koje su drale do kriterijuma i koje su afirmisale pisce, tampanje je
preputeno kvaziizdavaima koji ne ispunjavaju elementarne uslove za proizvodnju
knjige (nema lekture, korekture, dizajna). Izdavaka liberalizacija je donela raj
skribentima, pisac danas moe da bude ko hoe. Dovoljno je da iskopa nekakva
dokumenta o svojim precima, da se priseti kako je uvao ovce ili goveda, ili da opie
kako je doiveo NATO bombardovanje, da to sve kako-tako sklopi i - eto knjige!
Potrebno je jo da nae za zbirku pesama 300, a za roman 500 evra za tampu i - eto
literature. Tira takvih knjiga je 300 do 500 primeraka, ali to nije vano, te knjige i
nisu za italaku publiku. Bitno je da skribenti zadovolje svoje ambicije. Ako jo
odvoje 200 evra za prikaz, a za te se pare moe nai prikaziva, dobijamo znaajnog
pisca. U optoj devalvaciji vrednosti knjievnost je izgubila svaki smisao. Tako je, u
stvari, demokratska vlast unitila knjigu oslobodivi je!

Umesto da obnovi institucije kulture, nova vlast je restaurirala komunistike

vrednosti. DOS ne samo da nije uinio otklon od komunistikog naslea, nego ga je u
potpunosti prihvatio. Dravni pisci su ostali dravni, a disidenti su se ponovo nali na
crnoj listi. Kako to izgleda u praksi, pokazaemo na primeru dodele posebnih
priznanja za vrhunski doprinos srpskoj kulturi.
Ideja da se neto uradi na poboljanju poloaja stvaraoca aktuelizovana je u
Ministarstvu kulture u kojem sam ja bio pomonik ministra za stvaralatvo (ministar
Dragan Kojadinovi). Pokuao sam i da unapredim ideju, inicirao sam razgovore sa
umetnikim udruenjima o krajnje nezavidnom poloaju umetnika.
Ranije je dosovska vlada (ministar kulture glumac Branislav Lei) izbacila
umetnika udruenja iz budeta i proglasila ih grupom graana, to je praktino
unitilo ove nekad veoma znaajne institucije, pa je na zahtev bio da se umetnika
udruenja vrate na budet. Takoe smo zahtevali da se knjizi vrate sve beneficije koje
je imala u komunistikoj dravi, da se oslobodi poreze pre svega. Traili smo i
ukidanje enormnih poreza na honorare, to je uinilo da knjievni ivot gotovo zamre.
(Udruenje knjievnika Srbije je o tome napravilo elaborat.)
Ko nije protiv nas taj je sa nama
Posebno je bilo problematino penzionisanje umetnika. U medijima su se pojavili
napisi o bednim penzijama vrhunskih umetnika. Ti umetnici su radili u institucijama
kulture u kojima su plate bile izuzetno niske ili su bili samostalni umetnici sa
doprinosima na nivou osnovne kole. U najteem poloaju su bili invalidski
penzioneri, uglavnom prisilno penzionisani, kao protivnici komunistikog poretka. U
jednom nepravednom penzijskom sistemu mala plata je donosila malu penziju.
Naroito se pisalo o sluaju vrhunskog komiara Miodraga Petrovia kalje, ija je
penzija bila poniavajua.
Da bismo ispravili tu nepravdu dali smo predlog kako da se doe do pravednih
penzija umetnicima. Predloili smo da penzije umetnika treba da se kreu u rasponu
od prosene do najvee penzije. Mogue su tri kategorije. Svi lanovi umetnikih
udruenja stiu pravo na prosenu penziju, recimo 200 evra. Oni koji su postigli
zavidan umetniki nivo dobili bi penziju od 400 evra. Vrhunski umetnici koji su
svojim delom zaduili srpsku kulturu dobili bi najveu penziju, 600 evra.
Pri tom, umetnicima bi se isplaivala razlika od ostvarene penzije po drugom
osnovu do ove projektovane. Oni koji su ostvarili po nekom osnovu veu penziju, ne
bi dobili nita. Kad smo izneli ovaj predlog imali smo u vidu da umetnici moraju da
dele sudbinu svog naroda i da ne mogu biti nagraeni bolje od njega. Ali ne treba da
budu na nivou siromatva. Zakljuili smo da bi najbolje bilo da sama udruenja
odrede kategorije umetnika, da se drava u to ne mea.
Od svih predloga nova vlada je prihvatila samo predlog da se poveaju penzije
umetnicima, ali na sasvim drugi nain. Kad su se pojavili napisi u medijima o bednim
penzijama, ministar para u svim demokratskim vladama, Mlaan Dinki, izaao je sa
demagokim predlogom da nekoliko umetnika dobije nacionalne penzije, najvee u
dravi. Od ovoga se brzo odustalo, pa je druga Kotuniina vlada (ministar kulture
glumac Vojislav Brajovi) odluila da nagradi zaslune umetnike u penziji sa po
50.000 dinara meseno (500 evra) doivotno, bez obzira na visinu ostvarene penzije.

To je formulisano kao posebno priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi u

Republici Srbiji.
Razume se da je tu glavni problem bio ko e da odredi koji su to umetnici posebno
zaduili srpsku kulturu? I, Ministarstvo kulture je u ime Vlade Republike Srbije
obrazovalo, u najboljem komunistikom maniru, komisiju koja e da odredi ko je ko u
srpskoj kulturi. Kako je komisiju imenovalo Ministarstvo, na elu sa ministrom,
postavljeno od strane Demokratske stranke, jasno je da je to bila ideoloka komisija.
Na elo te komisije je dola prevodilac sa nemakog jezika Drinka Gojkovi, koja je u
vie navrata pokazala animozitet prema srpskoj stvari. Ta komisija je u prvom krugu
bila izdana, pa je to priznanje dobilo ukupno 308 umetnika. Ali ve u drugom krugu
je cifra svedena na 50, po principu Prokrustove postelje, verovatno je ministar para
shvatio da je Srbija siromana zemlja i ne moe svakome da daje baki. U drugom
krugu iz bubnja je izvueno sedam pisaca. U treem krugu novi ideoloki komitet, koji
je imenovao ministar kulture Neboja Bradi (G17 plus), nagradio je 19 pisaca. (Prvi
put nisam konkurisao jer jo nisam bio u penziji, drugi i trei put jesam, ali sam
odbijen.)
Sve u svemu, Bradieva komisija, svakako sprovodei volju vladajue koalicije,
nagradila je one umetnike koji su joj bliski i koji u budunosti mogu da joj valjaju.
Ponovo je bila na delu komunistika podela na podobne i nepodobne pisce (umetnike).
Ministar je, u stvari, izvrio istku. Istina, nepodobne nije poslao u Sibir ili na Goli
otok (u drugim su dravama!), ali ih je ostavio u siromatvu i proglasio ih neuspenim
umetnicima, kojih srpska publika treba da se kloni. U isto vreme promovisao je
dravne pisce za antologije, itanke, kolske programe, svakojaku finansijsku potporu.
Trea Srbija je uzela na sebe prerogative da odredi koji je umetnik vredan a koji nije u
srpskoj kulturi. Tako se postavila iznad istorije, iznad vremena. Drava je ta koja
najbolje zna koji je umetnik ta dao i koliko je zaduio srpsku kulturu. Komunisti su
zabranjivali i progonili nepodobne umetnike, demokrate ih proglaavaju neuspelim i
izbacuju ih iz srpske istorije. Tako su oslobodioci od komunizma cementirali
komunistiki sistem vrednosti proglaavajui dravne umetnike.
Sadanja vlast je kroz sistem subvencionisanog penzionisanja umetnika efikasno
zavladala umetnou. Njena poruka mladim umetnicima je jasna: budite dobri,
nemojte da nas kritikujete, a mi emo vas kad doe vreme proglasiti vrhunskim
stvaraocima i posebno nagraditi. Pa sad ti budi protiv ove vlasti!
Stvar je u kafanama
Da nastavim raspravu o posebnim penzijama zaslunim umetnicima, kolokvijalno
nazvanim nacionalnim (termin je pogrean, nacionalne penzije dobijaju najvii
dravni rukovodioci). U stvari re je o bakiu!
Rastko Zaki, takoe gubitnik na konkursu, objavio je u listu Danas lepu pesmu o
milosti drave, "Drava deli baki", pa u da upoznam itaoca sa njom. Umetnik
kome su pod stare dane / Od nematine gae spale, pruio je ruku sa praznim eirom i
zamolio za milost. Kako imamo samilosnu dravu, ona je odluila, jebiga, da su i
umetnici dravna briga, i reila da prosjake nagradi sa po 50.000 dinara meseno do
kraja ivota. Zaki na primeru pisaca pokazuje kako je to uradila drava: Ko je slagao
prigodne rime, / Njemu sleduje dravno vime! Zar da se puste niz mutne vode / Pisci

koji su sricali ode? A ko je dravu amarao - / Ko bi mu dravni baki dao?! Do kraja

svoga nek pati veka, / Zasluio je da dovek eka!
ta, u stvari, predstavlja taj baki? Ministar kulture (Neboja Bradi), dakle,
ovek koji je odgovoran za taj posao, ovako ga je u jednom intervjuu obrazloio:
"Nacionalna penzija nije socijalna kategorija, nego priznanje za minuli rad i neke
rezultate za dobrobit nae drave." ta je praktino rekao ministar? Da oni umetnici
koji nisu dobili nacionalnu penziju nisu radili za dobrobit drave! Onaj koji je
kritikovao dravu nije radio za njenu dobrobit, dakle, ne zasluuje penziju! Ni
komunisti, iz kojih je ovaj ministar iznikao, nisu ovako dogmatski tretirali umetniko
stvaralatvo.
Kakvo dejstvo je proizveo rad Komisije za dodelu nacionalnih penzija videemo
na primeru jedne slikarke i jedne glumice.
Slikarka Doja Ratkovi-Gavela je triput konkurisala i uvek je odbijena. U Politici
je govorila o tome. Poto je navela da je odrala na stotine izlobi u zemlji i
inostranstvu, da su o njenoj umetnosti pisali Pea Milosavljevi, Milorad Pavi, David
Albahari... zakljuila je da penziju nije dobila "zato to ne ide po kafanama nego je
ivot posvetila umetnosti". Ogorena zbog odluke Komisije, napisala je protestno
pismo ministru Neboji Bradiu, ali je dobila "turi odgovor da je Komisija poteno
radila svoj posao". Najavljuje da e pokrenuti peticiju zbog "sramne odluke da joj, bez
ikakvog obrazloenja, Komisija ne dodeli priznanje za vrhunski doprinos umetnosti".
Glumica Eva Ras takoe nije dobila nacionalnu penziju. U ispovednom intervjuu
u magazinu Peat, ova glumica i spisateljica, inae teko obolela, pria kako je pola,
kad je ula da je odbijena, na Brankov most da skoi sa njega, kao Branko opi. Ali,
dok je ila ka mostu, pomislila je ta je sve preivela, gubitak erke Krune od dvadeset
tri godine, koja je smatrana udom od deteta kad je u desetoj godini napisala roman,
pa je odluila da odustane od samoubistva. Ako je preivela crvenu izdrae i utu
diktaturu.
Eva Ras je odbijena, ali je nacionalnu penziju dobila Neda Arneri. Nije na meni
da uporeujem ove dve glumice, ali Neda Arneri je vie igrala u partizanskim
filmovima, a Eva Ras u filmovima crnog talasa, zbog ega je i bila prozvana damom
crnog talasa. Zato nije dobila nacionalnu penziju, Eva Ras to lepo otkriva. "Ko je bio
dobitnik visokih odlija Titove drave ima ansu, ali ko je bio prokazan u Titovo
vreme, ostae i dalje na margini, i njemu se to i danas uzima za zlo. Ja sam dvostruko
kanjena u ivotu, poto me Tito nije voleo, a ne voli me ni Boris. On nije intervenisao
za mene kao to se Kotunica zauzeo za pevaicu Slaanu Miloevi." Dok Eva Ras o
vladavini ove garniture govori kao o utoj diktaturi, Neda Arneri je visoki funkcioner
Demokratske stranke i njen narodni poslanik. Proslavila se kad je iz Bodruma u
Turskoj, gde je letovala, pruila ruku do Beograda i glasala u Narodnoj skuptini. Kad
su Demokratsku stranku uhvatili na delu prevare, Stranka je pokazala lane avionske i
autobuske karte kako bi dokazala da glumica moe da putuje brzinom svetlosti. I dok
su mediji bili puni ove sramote, glumica je mudro utala bar tri godine, sve dok novi
elnik DS, Boris Tadi, nije javno priznao prevaru. Za takvo ponaanje se, razume se,
dobija - nacionalna penzija!
Ukinuti svaku simulaciju demokratije

Da se vratimo Komisiji Ministarstva kulture. Ovu Komisiju formira ministar ad

hoc, za jednokratnu upotrebu. Moj ministar (Dragan Kojadinovi) komisije je
odreivao u dogovoru sa svojim pomonicima, ali opet improvizovano, ko koga ima i
zna; za ovog ministra kau da to radi u svojoj partiji. Komisija ima savetodavni
karakter i ministar uopte ne mora da uvai njen rad, moe da ga umanji ili uvea,
zavisno od budeta kojim raspolae. U svakom sluaju, ministar je taj koji ima
zavrnu re i od njegove volje zavisi krajnji ishod. Prema tome, za rad reene
Komisije za nacionalne penzije odgovoran je ministar kulture Neboja Bradi. On je
dodelio nacionalne penzije u dva kruga. Vlada je to samo imenovala ne ulazei ni u
kakvu raspravu.
Komisija se sastoji od nekoliko lanova iz raznih oblasti umetnikog stvaralatva.
Sasvim je prirodno da svaki lan ima svoju oblast i da se u druge oblasti i ne razume.
Ne znam kako su radile komisije, ali tvrdnja Jovana irilova u Politici da je Komisija
odluivala konsenzusom besmislena je, jer kako, recimo scenograf, moe
kvalifikovano da se izjasni o radu jednog pisca? (irilov je dobio nacionalnu penziju,
moda je za njega vaio konsenzus. Promaeni stvaralac, slab pisac, upotrebljivi
birokrata. Kad je on bio upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorita, to pozorite je
izgorelo, na pamet mu nije palo da je odgovoran za to. Uvek uz vlast, tip za svaki
reim.) Da bi odbranio rad ministra, irilov je u Politici relativizovao ocenjivanje
umetnikog doprinosa. Umetniki doprinos je nemerljiv, nuno subjektivan, prema
tome Bradieva komisija je dobro radila. irilov mi je dao lagvort da izjavim da
drava nema pravo da ocenjuje vrednost umetnikog stvaralatva, pogotovo ne jedno
partijsko ministarstvo, makar kakvu nainilo dravnu komisiju. Ocenu moe da da
samo ira javnost, kritika, publika, a u krajnjoj liniji samo istorija.
Postavlja se pitanje da li je dravna komisija legitimna da odluuje o sudbini
ostarelih (isluenih) umetnika? Pada u oi da praktino jedan ovek donosi tu vanu
odluku: u prvoj Bradievoj komisiji to je bio Gojko Boovi, u drugoj Adam Pusloji
(obojica pesnici). Da li je jedan ovek kvalifikovan da bude sudija pred istorijom?
Osim toga, rad Komisije nije javan nego je tajan i ona ne daje nikakvo objanjenje:
jednostavno jedan ovek kae da taj i taj umetnik nije dao nikakav doprinos srpskoj
kulturi! Komisija ne daje nikakvo obrazloenje zato je nekoga odbila, pa njena
odluka moe da bude i lina osveta odabranog sudije. Ne postoji ni institucija albe na
odluku Komisije, to je primereno samo totalitarnim drutvima.
U medijima su izala imena nekih od odbijenih pisaca: Danko Popovi, ika
Lazi, arko Komanin, Rastko Zaki, Dobrilo Nenadi, Miroslav Egeri, Radomir
Smiljani, Grozdana Oluji, Rade Vojvodi... Mene je naroito pogodila sudbina
Radomira Smiljania. Sa ovim piscem sam nekad saraivao u slobodnom Jeu,
osnivao nezavisnu izdavaku kuu Zapis. Na jednom skupu sam uo podatak da
njegova invalidska penzija iznosi 14.000 dinara! (Moja je bila jo manja.)
Sedamdesetih godina Smiljani je napravio pravi literarni bum trilogijom romana o
Hegelu. Bila je to snana satira drutvenih prilika tog vremena. Trilogija je prevedena
na nemaki jezik i iz Hegelove otadbine su stigle pohvale, u stilu da Smiljani
nastavlja Svifta i Servantesa! (Preporuio bih Drinki Gojkovi da prevede sa
nemakog na srpski, posle Miloevievog idolopoklonika Hajndkea, Radomira
Smiljania, tim pre to e joj posao biti olakan jer ima original!) Takoe sam saznao
da je on teko oboleo i da ivi na skupim lekovima, koje od bedne penzije ne moe da

pribavlja. Neko je napravio poreenje sa Miloradom Paviem. Pavi je bio prvi pisac
posle Smiljania koji je "Hazarskim renikom" osvojio svet. (Dozvoljavam da je
Pavi to bio ubedljivije uinio od Smiljania.) Pavi je otiao u redovnu penziju kao
univerzitetski profesor, pa se ulo da ta penzija iznosi preko 50.000 dinara. Pored
toga, kao akademik je dobijao dodatak od 80.000 dinara. Onda je dobio jo 50.000
dinara. Kad se sve to sabere, Pavieva penzija iznosila je oko 180.000 dinara!
Uporedimo to sa Smiljanievih 14.000 dinara! (Ne znam ta ministar kao bivi
socijalista podrazumeva pod socijalnom penzijom!)
Na vest ko se sve naao u salonu odbijenih, stiglo je nekoliko komentara. Jedne
novine su napisale da su u tom salonu najbolji srpski pisci! Ja u ovde da navedem
komentar u NIN-u naunog saradnika u Institutu za evropske studije Mie urkovia:
"Titoistiki komunizam se na velika vrata vratio u Srbiju. Ako je Drinka Gojkovi u
situaciji da Danku Popoviu i Ivanu Ivanoviu ne dozvoli da dobiju nacionalnu
penziju (...) onda je potpuno normalno da se ponovo piu bele knjige, uvode
kriterijumi politike podobnosti, vraa verbalni delikt, progone srpski nacionalisti,
iste univerziteti, ukida sloboda govora... Poteno: treba ukinuti svaku simulaciju
demokratije i svaku iluziju da Srbi imaju bilo kakvu dravu". Drim da je ova
dijagnoza tana.
Kraj
Neprijatelj po roenju
Ve sam napisao da polaznu osnovu za moju antropoloku literaturu
predstavlja esej Nikole Miloevia "Ogled iz antropologije". U njemu pisac
analizira jedan svoj ljubavni doivljaj metodom antropologije. U ovom radu ja
sam pokuao da sebe objasnim tim metodom, tanije da analiziram svoj poloaj
u dravi Srbiji, koja mi je roenjem majka a tretmanom maeha. itaocu
dugujem jasan odgovor na pitanje zato mi je ta drava priredila poluvekovni
progon.
Videli smo da je jo Prva Srbija, komunistika, ve posle prve moje knjige,
prepoznala svoga neprijatelja. Taj tretman sam imao sve vreme njenog trajanja.
Moj raniji odgovor da je represija bila u prirodi te vlasti, svakako je taan, ali
nije konkretan. Ponueni odgovor da sam stradao zbog kritike vlasti nije
dovoljan, jer i drugi pisci su u svojim delima kritikovali komunistiki reim, pa
nisu doiveli moju kalvariju. Branko opi i Dobrica osi su doiveli kritiku
Partije, ali ih drava nije iskljuila iz knjievnog ivota. Pravi odgovor za moj
progon treba traiti u ishodu graanskog rata 1945. godine.
Naime, ja sam se svojim poreklom naao na poraenoj strani. Kako su
komunisti po osvajanju vlasti nastavili rat protiv klasnog neprijatelja i nastojali
da unite ostatke predratnog drutva, jasno je da su etniki potomci bili na
stalnom udaru. Ako su nas ve ostavili u ivotu, onda bar da nas kontroliu!
Kad sam se drznuo da se odmetnem u pisce, to znai da sudim o njihovom
delu, gotovo da sam se kandidovao za dravnog neprijatelja. To znai da sam
doao pod stalnu prismotru Partije i pod udar njene udarne igle, Udbe.
Ni Toplica nije mala, Udbu nam je dala!

Nije ni malo sluajno to su napadi na mene krenuli iz Toplice, dakle, iz mog

zaviaja. Poznato je da je Toplica tradicionalno pandurska, komunistiki
revolucionar Ratko Pavlovi iko ju je nazvao srpskom Vandejom. Posle rata,
Topliani su bili najbolji materijal za komunistiku policiju Udbu. Jedan bivi
komunistiki politiar (Radul Jovanovi) je nedavno napisao da je Toplica dala
25 naelnika Udbe!
A jedan drugi bivi komunista (Milentije Peakovi) obelodanio je Toplikim
sveskama da su se topliki partizani sastajali u kui jednog prvoborca iz Toplice
(Vuka Bajovia) na Banovom brdu u Beogradu da naprave plan za moju
likvidaciju. Odatle je potekla inicijativa za zabranu "Crvenog kralja", ta kua je
bila kovanica svih napada na mene. Sreom, ni njihova nije gorela do zore, otili
su na politiko groblje.
Pii kako je propisano
Druga, nacional-komunistika Srbija, sa Slobodanom Miloeviem kao
elnikom, odbacila je glavne principe komunizma, ali je zadrala njegov aparat.
U stvari, Udba je dovela Miloevia na vlast u Srbiji! Nije to bila neka nova
Udba, nego preimenovana stara Udba, kao to je i Socijalistika partija Srbije,
koju je osnovao Miloevi, samo preimenovana Komunistika partija. Ostali
smo, dakle, na istim pozicijama: etniki pisac i komunistika Udba. Miloevi je
javno obustavio progon pisaca, jedno to je shvatio da od toga nema koristi,
drugo to su mu bili potrebni za ratove. Moj problem je bio to sam odbio
njegovu ratnu politiku, to znai da sam ostao predmet obrade politike policije.
Ve sam napisao kakvu je kulturnu politiku definisao Miloeviev ministar
kulture Miodrag uki: drava e da pomae samo one pisce koji doprinose
nacionalnoj stvari. Prevedeno na normalan jezik, Miloevieva drava je od
pisaca traila da budu ratni hukai.
VLAKA POSLA
Milo Vasi | 03/03/2012
Iako je Srbija u etvrtak naveer dobila status kandidata za EU, u zavrnici
mukotrpnih pregovora umalo se okliznula na pitanju Vlaha. Naime, Rumunjska je
prijetila blokadom Srbije, tvrdei da prava vlake nacionalne manjine nisu u
skladu s europskim standardima. to se tono dogodilo, analizira na kolumnist.
Bez panike, molim. Ovdje nije rije o Vlajima, nego o Vlasima, nacionalnoj
manjini naelno rumunjskog porijekla koja ivi u istonoj Srbiji (Negotin, Zajear,
Donji Milanovac, Homoljske planine itd.). Zato su ti Vlasi sada ovdje vani? Zato
to je novopeena lanica Rumunjska, nenadano i dramatino, prije par dana
napravila scenu osporavajui Srbiji kandidaturu za Europsku uniju zbog vlakog
pitanja.

Prije svega, trebamo dovesti u red neke pojmove. Svatko ima svoje Vlahe.
Dalmatincima ne trebamo objanjavati: njihovi bogati Vlaji voze vlajbacha; o
uzreicama splitskih lovaca ovdje neemo jer bi bilo politiki nekorektno. Vlah ili
Vlaj je onaj Drugi, preko brda ili blizu ali Drugi. Turcima je Vlah bio kranin, pa
je to ostalo Bonjacima za Srbe; Hrvati su Latini (istona Hercegovina) ili
jednostavno katolici. Srbijancima je Vlah Rumunj koji ivi na desnoj obali
Dunava najkrae. Ne znam imaju li Rumunji u Rumunjskoj neke svoje Vlahe,
ali me ne bi zaudilo i da ih imaju.
Vratimo se, dakle, tom efemerno famoznom vlakom pitanju u Srbiji. Rumunjska
nacionalna manjina dijeli se na tri skupine: u Banatu, gdje ih je najvie, oni su
jednostavno Rumunji i oko toga nema prijepora; u istonoj Srbiji imamo dvije
struje jedni sebe smatraju Rumunjima, a drugi Vlasima jer da su drukiji po
dijalektu, povijesti itd. Mnogi od njih imaju srbizirana imena i prezimena (za
razliku od banatskih Rumunja), pa je teko u tome se snai. Drava tvrdi da su
im svima skupa zajamena prava nacionalne manjine itd., ali ni to nije tako
jednostavno: Vlasi tvrde da su uskraeni jer da su drukiji od drugih koji govore
rumunjski.
Tu cijela stvar poinje neugodno podsjeati na Baku i Srijem, gdje imamo
podjelu na: Hrvate, Bunjevce i okce (u Srijemu). Za bive drave (Jugoslavije,
ako se netko toga jo sjea), to nije bio problem; postao je nakon 1990, kada su
novonastali reimi krenuli koristiti te male razlike u politike svrhe. Miloeviev
reim nastojao je Bunjevce prikazati kao posebnu manjinu koja nije hrvatska, a
reim Vojislava Kotunice to je nastavio. Slino je bilo i s Vlasima koje se htjelo
iz nekog razloga odvojiti od ostalih stanovnika rumunjskog porijekla. Neki od
spomenutih kao da su nali vlastitu politiku raunicu u tome, kako to ve biva u
takvim nervoznim vremenima, pa smo dobili prilino nepotrebne i neukusne igre
na temu Bunjevci-Hrvati i Rumunji-Vlasi (mada ovi posljednji nisu bili od nekog
znaaja donedavno).
Ima tu jedna draesna zanimljivost: kada je Miloevieva Udba 1992. krenula
prislukivati telefone notornog Jezdimira Vasiljevia, piramidalnog bankara koji je
u suradnji s reimom ojadio mnoge graane Srbije, kao razlog za primjenu
mjera navedena je ni manje ni vie nego sumnja na vlaki nacionalizam i
terorizam. To se doznalo tek nedavno; pravi razlog, dakako, bio je oprez: potuje
li Gazda Jezda dogovor s Udbom. Naravno da nitko nikada nije uo za vlaki
nacionalizam i terorizam. Miloeviev je reim proizveo i druge sline podjele:
Romi su podijeljeni na Rome, Akalije i Egipane; meu Bugarima pojavljuju se i
opi; za njih smo ranije znali samo preko opske salate koja se u nacionalno

odgovornim birtijama zvala srpska sa sirom, kao to se turska kava zvala

kuvana ili narodna, poput narodnog graha u Hrvata.
Nakon prevrata iz 2000. godine, meutim, te sitniave podjele ostale su jer su
akteri bili uvidjeli korist od toga: ako se trse da su posebna i drukija manjina, tu
moe pasti neka lova iz prorauna; ako novci ne dou, onda imamo temu za
raspravu koja godi politiarima. Tako je, uostalom, Vojo Kotunica izmislio dvije
islamske zajednice u Srbiji, pak sada imamo muftiju Zukorlia koji ini monade i
scene po Sandaku, odapinje fatve i prijeti dihadom na najvee uivanje
srpskih ovinista i desniara s kojima oito koordinira svoje kandale.
Ova pria s vlakim pitanjem oito je umjetna i falschspielerska; ne moe se
iskljuiti ni mogunost da ju je kod Rumunja potakao netko od srbijanskih
eurofoba kojih je legion. Takoer je oito i da su Rumunji u tome nali neki svoj
sitniavi interes: idemo zaljuljati barku u zadnjemu asu, kad je sve ve
dogovoreno i gotovo, pa da vidimo hoe li nas netko usreiti da pristanemo
Nagodba je postignuta u zadnji as, Srbija dobiva kandidaturu; to dobiva
Rumunjska, to e se vidjeti jednoga dana, bez brige. Vlasi iz Istone Srbije ne
dobivaju nita, kao ni Bunjevci, Akalije, Egipani i opi. Oni su svoje uradili i ne
zanimaju nikoga do naredne prilike.
JOHN SCHINDLER, DOKTOR ZA PIJUNAU: SVE RTVE UDBE
INTERVIEW Dr. John R. Schindler ameriki profesor
Dr. John R. Schindler, ameriki profesor, koji je kao vrhunski ekspert za
(kontra)pijunau godinama boravio u ex-jugoslovenskim zemljama, narednog
mjeseca e u SAD-u objaviti intrigantnu knjigu koja se u cijelosti bavi
funkcioniranjem nekadanje jugoslovenske Uprave dravne bezbjednosti (UDB),
njenim tajnim likvidacijama irom svijeta, tehnikama i metodama koje je koristila;
profesor Schindler, ija je prethodna knjiga Nesveti teror (prole godine
prevedena u Srbiji) izazvala ogromnu panju, ekskluzivno za SB otkriva zbog
ega je godine truda uloio u istraivanje Udbinih likvidacija
UDBA je do raspada SFRJ ubila oko 80 emigranata, 60 Hrvata,
a ostalo su bili Srbi i Albanci!!!
Dr. John R. Schindler, profesor na amerikom Pomorskom ratnom koleu (U.S.
Naval War College), poetkom marta u SAD-u objavit e knjigu Agenti
provokatori: terorizam, pijunaa i tajni rat za Jugoslaviju 1945-1990
(Agents Provocateurs: Terrorism, Espionage, and the Secret Struggle for
Yugoslavia, 1945-1990)
u kojoj obrauje operacije i aktivnosti bive Uprave dravne bezbjednosti (UDB)
izvan granica bive Jugoslavije.

Schindleru su dobro poznate operacije tajnih slubi jer je skoro deset godina
radio za jednu takvu ameriku slubu - Agenciju za nacionalnu sigurnost (U.S.
National Security Agency) kao ekspert za kontrapijunau i kontraterorizam.
Dobar dio svoje pijunske karijere proveo je na prostorima bive Jugoslavije
gdje je doao u kontakt sa bivim pripadnicima UDB-e.
ZAPAD JE BIO BLAGONAKLON PREMA JUGOSLAVIJI
Kako ste doli na ideju da napiete knjigu o tajnim slubama bive
Jugoslavije, operacijama i likvidacijama za koje vjerujete da je odgovorna
Uprava dravne bezbjednosti?
Tokom 90-ih godina prolog stolje}a, kada sam bio ukljuen u lov na ratne
zloince u BiH i na prostorima bive Jugoslavije, zaintrigirala me injenica da su
mnogi od najtraenijih osoba bili povezani sa tajnom slubom bive Jugoslavije.
eljko Ranatovi Arkan moda je najpoznatiji i najsvjeiji primjer ovakvog tipa.
On je imao opsean historijat sa slubama drave sigurnosti, odnosno UDB-om,
tokom komunizma.
PROFESIONALNE UBICE:
Mnogi, poput Arkana, uestvovali su u specijalnim akcijama usmjerenim
protiv radikalnih emigranata van prostora bive Jugoslavije za reim Josipa
Broza Tita
Mnogi, poput Arkana, uestvovali su u specijalnim akcijama usmjerenim protiv
radikalnih emigranata van prostora bive Jugoslavije za reim Josipa Broza Tita.
Kao kontraobavjetajni oficir, u poetku, bio sam zbunjen injenicom da su
mnoge ubojice i razbojnici koji su povezani sa organizovanim kriminalom mafijom, istovremeno bili i visokorangirani saradnici UDB-e.
Svi oni su imali VIP status - veze i protekcije.
Ali, vrlo brzo sam shvatio da su ti ljudi bili dijelom meunarodnih operacija,
dijelom dekadama dugog rata kojeg je vodila Titova tajna sluba protiv
neprijateljske emigracije.
Nemogue je razumjeti u potpunosti zbivanja u bivoj Jugoslaviji poslije 1991.
godine, ubistva, korupciju, masovne zloine, atentate, bez razumijevanja kako se
UDBA tajno borila protiv terorizma.
Mi, posmatrai sa strane, mislimo o dogaajima kakav je bilo ubistvo Zorana
inia iz 2003., kao normalnim likvidacijama.
Ali, kada je premijer ini likvidiran usred bijela dana od ubojice koji je
istovremeno slubenik dravne bezbjednosti i boss organizovanog kriminala i koji
je odgovoran za ubistva u vie zemalja, to nije normalna likvidacija.
To je naslijee UDB-e, ono to ja zovem Titovim duhovima.
ZBUNJIVANJE ZAPADA:
U svim sluajevima likvidacija UDBA ih je pokuavala prikazati kao
rezultat prepirki izmeu emigranata.
To je pria koju bi zapadne policijske agencije i obavjetajni krugovi koji
nisu razumjeli jugoslavensku emigraciju esto prihvatali kao tanu
Kada i kako ste prvi put saznali za aktivnosti i likvidacije UDB-e, i koji je to
bio sluaj koji je privukao Vau pozornost?
Kao i svako ko se zblii sa veteranima UDB-e.

Kao to je ruski premijer Vladimir Putin jednom rekao: Ne postoje bivi

obavjetajci.
Ja sam uo prie u kafanama, poslije dosta ispijenih pia.
Prie o operacijama protiv terorista u Stuttgartu, ili Sydneyu.
Prie o nadgledanju, nadziranju koje je vodilo ubistvima koja su se deavala na
itavom Zapadu, posebice tokom kasnog perioda Hladnog rata.
Uzbudljive, ali krvave prie, nisu liile ni na ta od onoga to sam ranije uo i
znao.
U poetku nisam vjerovao, ali bio sam radoznao i tako sam poeo istraivati,
nezvanino, kako to pijuni vole rei, pravio sam hobi dosje.
Bio sam zapanjen kada sam otkrio da je veina onoga to su mi udbai ispriali
zapravo istina.
Prvi sluaj u koji sam duboku uao bilo je ubistvo hrvatskog disidenta Brune
Buia u Parizu koje se desilo u oktobru 1978. godine.
Bilo je to isto izvedeno UDB-ino ubistvo.
Iako je Bui bio veoma simpatian hrvatskim nacionalistima, on nije bio
terorista, ali svejedno je ubijen - metkom u glavu iz neposredne blizine kao i
veina rtava koje UDB-a naziva crnim programom.
Sluaj Buia takoe ilustruje primjenu duplih standarda na Zapadu kad su u
pitanju zloini UDB-e.
Naime, samo mjesec dana prije ubistva Buia, bugarskog disidenta Georgi
Markova ubila je bugarska tajna sluba u Londonu.
Taj svjetski poznat sluaj kiobran izazvao je bijes Zapada.
Istraga je jo uvijek otvorena, britanska policija nastoji rasvijetliti sluaj i hapsi
ljude i danas, 32 godine nakon ubistva.
Ali, nikoga na Zapadu nije mnogo zanimalo kada je Bui brutalno likvidiran dvije
sedmice kasnije u Parizu.
Sluaj je zaboravljen.
Tito je bio koristan Zapadu, tako da su zloini UDB-e uglavnom ignorisani, ak i
kada su jugoslavenski agenti brutalno vrili likvidacije vani.
Tokom trajanja Hladnog rata UDB-a je ubila vie ljudi na Zapadu nego itav
sovjetski blok, ali to je izazvalo veoma malu, ili nikakvu panju.
Kako tada, tako i danas.
STANDARDNI PRINCIP: METAK U ELO
Koliko vremena ste proveli u istraivanju i prikupljanju materijala za Vau
novu knjigu o UDB-i?
Proveo sam godine bavei se ovom problematikom, ali uglavnom kao hobijem.
Uzimao sam biljeke, razgovarao sa ljudima u regionu, iskopavao stare novinske
lanke objavljene na mnogim jezicima.
To je bio postepen proces, kako bi se dolo do injenica, ali neke stvari nikada
nee biti u potpunosti rasvijetljene jer je UDB-a bila veoma tajanstvena, a mnogi
od onih koji su znali detalje su umrli, uglavnom nasilno.
Teko da je sluajnost da su mnogi UDB-ini oficiri i agenti, od kojih je veina bila
koje sam proveo u amerikoj obavjetajnoj umijeana u crne akcije, danas
mrtvi, a slubi.

Ipak, te materijale nisam koristio u rijetko su umirali u postelji. svojoj novoj knjizi
jer su oni zabranjeni istraivaima.
Vano je napisati istinu,
Da li ste imali pristup arhivama odbaciti mitove, biti precizan i taan i ako
amerikih tajnih slubi (CIA, NSA, FBI...) se neto nije moglo provjeriti, ja to
nisam ni kad je rije o aktivnostima UDB-e i likvi- koristio.
Siguran sam da e godinama kasni- dacijama, te da li ste moda imali pristup je,
kada amerika obavjetajna zajednica takvim arhivama u drugim zemljama?
dopusti uvid u dokumenta o UDB-i, biti Imao sam prilike vidjeti neke amerike
interesantnih pria koje e potkrijepiti moju tajne dokumente i dosjee tokom
vremena knjigu.
Veina UDB-ine dokumentacije koja se tie specijalnog programa unitena je
poetkom 1990-ih kada se Jugoslavija poela raspadati.
Ipak, neto od tih materijala ugledalo je svjetlo dana u Beogradu, Sarajevu i
Zagrebu, i ja sam to iskoristio.
S druge strane, u mnogim sluajevima UDB-a je vodila rauna da ne ostavlja
mnogo pisanih tragova, to je dobro za pijune, ali loe za historiare.
Da li ste tokom istraivanja pronali neku zajedniku karakteristiku u UDBinim likvidacijama?
Veina UDB-inih likvidacija vani slijedila je standardan model.
Jugoslavenski agent proturio bi dezinformaciju u emigracionim krugovima na
Zapadu kako bi stvorio konfuziju i meusobne borbe unutar grupa.
Ubojica bi poduzeo nadgledanje rtve nakon ega bi likvidirao metu najee
metkom u glavu sa bliske udaljenosti.
Ubistva UDB-e bila su esto veoma brutalna, mnogo okrutnija nego to je bilo
potrebno za ubistvo.
U nekim sluajevima rtve su ubijane noevima, a ubadane su desetak puta.
U svim sluajevima likvidacija UDBA ih je pokuavala prikazati kao rezultat
prepirki izmeu emigranata.
To je pria koju bi zapadne policijske agencije i obavjetajni krugovi koji nisu
razumjeli jugoslavensku emigraciju esto prihvatali kao tanu.
Koliko ste ubistava naveli u svojoj knjizi i da li Vam je poznato koliko je
osoba UDB-a likvidirala izvan granica bive Jugoslavije?
Teko je rei sa apsolutnom sigurnou, ali izmeu sredine 60-ih do 90-ih.
UDB-a je pokuala izvriti preko stotinu ubistava i otmica na Zapadu, uglavnom
na podruju tadanje Zapadne Njemake, ali i u zemljama Centralne i Istone
Evrope, Britanije, SAD-a, Kanade, Australije, ak i June Afrike.
Gdje god su se nalazili jugoslovenski emigranti, UDB-a ih je slijedila.
UDB-a je irom svijeta likvidirala vie od 60 Hrvata, kao i odreeni broj Srba i
Albanaca.
U svakom sluaju, najmanje 80 potvrenih UDB-inih likvidacija desilo se tokom
posljednjih godina Hladnog rata u zapadnim zemljama prijateljski nastrojenim
prema Jugoslaviji.
Takoer, bilo je oko 12 ubistava u SAD-u.
UDBA JE MRTVA, IVJELA UDBA!

Da li Vam je poznato ko je bio odgovoran za operacije UDB-e izvan bive

Jugoslavije i ko je nareivao likvidacije?
U nekim sluajevima, sa prilinom sigurnou moemo utvrditi ko je odobrio
likvidaciju i ko je proveo jer su preivjeli poeli da priaju o tim sluajevima nakon
1991. godine.
U nekoliko sluajeva, sauvana je dokumentacija.
Danas je prilino jasan generalni obrazac.
Politiko rukovodstvo, obino na republikom nivou, zatrailo bi specijalnu
akciju protiv problematinih emigranata, neki od njih bili su istinski teroristi, a
neki nisu.
Na osnovu toga UDB- a bi izvrila likvidaciju, ponekad u saradnji i uz pomo
savezne UDB-e iz Beograda.
Drugim rijeima, veinu ubistava Hrvata izvela je hrvatska UDB-a i agenti koji su
bili blisko povezani sa kriminalnim krugovima i koje nije bilo lako dovesti u vezu
sa jugoslavenskim vlastima.
U nekoliko
U nekoliko sluajeva u kojima su ubojice uhapene bilo je skoro nemogue
utvrditi njihove bilo kakve veze sa UDB-om.
Kako biste danas ukratko opisali ovu tajnu slubu nakon Vaeg
istraivanja?
Nakon raspada Jugoslavije UDB-a je nestala, ali zapravo nije.
Niti jedna biva jugoslavenska republika nije se doista odredila spram nedjela
koje je poinila UDB-a kako vani, tako i kod kue, a niti jedna od novonastalih
tajnih slubi nije oistila svoje redove od UDB-inih operativaca koji su imali
krvave ruke.
Da navedem samo jedan primjer, njemake vlasti su 2005. godine podigle
optunicu Josipa Perkovia zbog njegove uloge u ubistvu urekovia.
Meutim, Perkovi je bio Tumanova desna ruka za pitanja sigurnosti poetkom
90-ih, a njegov sin Saa bio je savjetnik za sigurnost predsjednika Stjepana
Mesia. irom bive Jugoslavije udbai su jednostavno poinjali sluiti
novonastalim dravama i reimima, bez postavljanja suvinih pitanja.
Jasno je da nikom nije u interesu da se zloini UDB-e zaista do kraja istrae i
rijee.
Godinama su hrvatske vlasti poludiskretno pokuavale procesuirati Vinka
Sindiia, jednog od najplodnijih UDB-inih ubojica, vjerovatno odgovornog za
tuce ubistava na Zapadu.
On je osuen u Britaniji za pokuaj ubistva emigranta Nikole Stedula u kotskoj i
proveo je deceniju u zatvoru, a danas ivi normalno u Hrvatskoj.
U Srbiji, situacija je ak i gora.
UDB-ina infrastruktura bila je vitalan lanac zainjen kriminalom, koji je samo
djelimino demontiran.
Miloevi je imao sree da u svojim projektima koristi UDB-ine likvidatore; svega
nekoliko ljudi u Srbiji eli znati istinu o UDB-i i njenim zloinima.

Razgovarao: MIRSAD FAZLI ( SLOBODNA BOSNA )

KOJI SU PEVAI RADILI ZA UDBU I SDB ?
Operacija Miljacka
ivan Velisavljevi je bio visoki slubenik DB Jugoslavije zaduen po
nalogu Staneta Dolanca za rad sa muzikim zvijezdama iz Sarajeva i
Bosne: Saznajte kakav je regrut bio Goran Bregovi, kako je pao
Zdravko oli, da je DB financirala pravljenje pjesme Lipe cvatu,
kako je Alen Islamovi radio za MI6 a Jasenko Houra za hrvatsku
republiku obavjetajnu slubu. Tekst anonimnog itaoca srbijanskog
websitea urbanasrbija.com ovih dana uzdrmao je cijelu regiju;
Slube dravne bezbednosti su spremne da progovore o akcijama u
kojima su uestvovali za vreme Titovog i Miloevievog reima. Jednu
od najspecifinijih pria ima nekadanji pomonik naelnika Resora
dravne bezbednosti ivan Velisavljevi koji je penzionisan poetkom
1990. godine ukazom tadanjeg predsednika SFRJ.
Velisavljevi danas ivi u svojoj porodinoj kui u rodnim Lojanicama,
u blizini apca. Njegova kua je daleko od onoga kako bi javnost
zamiljala domove penzionisanih pijuna. Ovde nema visokih zidova,
gvozdenih vrata koja se otvaraju daljinskim upravljaem i dobermana
uvara. Pa ipak, iako je Velisavljevieva kua kao jedna od mnogih u
ovom kraju, u njoj postoji neto po emu se razlikuje.
Na briljivo ureenom tavanu, Velisavljevi ima kolekciju od nekoliko
hiljada LP ploa iskljuivo zabavne i rok muzike nastale u SFRJ. Na
pitanje da li je diskofil, Velisavljevi kae da mu te ploe nisu za
razonodu ve da su mu sredstvo za rad. tavie, Velisavljevi nam
otkriva da nijednu od ovih ploa nominalno ne moe da otui jer mu ih
je Resor dravne bezbednosti dao na revers.
Velisavljeviev angaman u slubi poeo je 1968. godine. Studentske
demonstracije su ozbiljno uzdrmale Tita. Iako je uspeo da ih umiri, Tito
je primeivao da se stalno pojavljuju nova arita. U tom trenutku Tito
je tek bio priveo kraju krizu oko Brionskog plenuma a odmah se
pojavila studentska kriza i invazija na eku i bilo je potrebno

pacifikovati barem jedan od frontova. U tom cilju Tito je na tajnom

sastanku diskutovao o tome koji se front moe prvo reiti. Veljko
Vlahovi je predlagao da SFRJ nabavi atomsku bombu koja bi joj bila
garant suvereniteta, Edvard Kardelj je pominjao pribliavanje NATO
paktu a Stane Dolanc je izaao sa najbizarnijim predlogom. Dolanc je
naime objasnio kako je CIA koristei muziku bendova snano
oslonjenih na hedonizam i upotrebu opojnih droga uspela da otupi
borbenu otricu studentskih protesta u Americi i da brojne progresivne
mlade ljude pretvori u bezopasne klovnove bez jasne revolucionarne
ideje.
Dolanc je smatrao da se tako neto moe uraditi i sa naom
omladinom. Veljko Vlahovi je smatrao da su nai mladi ljudi zdraviji i
zreliji od amerikih, ali Tito je bivao sve vie zabavljen Dolanevim
predlogom. Na kraju je Dolancu dato zeleno svetlo a operacija je
dobila kodno ime Miljacka po reci u Sarajevu poto je Tito smatrao
da je rat dobijen u Bosni i da sve nove bitke treba poinjati odande.
Miljacka je izgledala kao najurbaniji toponim u toj republici.
Dolanc je u saradnji sa svojim najbliim poverenicima Srdanom
Andrejeviem i Obradom oreviem izabrao mladog ivana
Velisavljevia da vodi Miljacku. I Velisavljevi je vodio ovu operaciju
pune 22 godine.
Prvi regrut prirodno bio mi je Goran Bregovi. Sa njim nije bilo
problema, on je voleo i ideju jugoslovenstva i seks i drogu, tako da
smo se lako dogovorili, svedoi Velisavljevi. Sa Bregoviem sam ak
primenjivao i jedan sistem koji je Sluba koristila sa kriminalcimaomoguavala im je da kradu u inostranstvu a da dobijaju sklonite u
Jugoslaviji u zamenu za obavljanje ponekog posla za nas. Tako sam i
ja omoguavao Bregoviu da krade strane pesme, da ih objavljuje
ovde kao svoje, a da u njima propagira ono to je nama bilo potrebno.
Zdravko oli ve nije bio tako jednostavan za regrutaciju.
Samit u Skenderiji
Zdravko oli je bio izuzetno talentovan izvoa i njega nismo mogli
da regrutujemo tek tako. On nije imao nita protiv nas ali nije eleo da

ikome ita duguje Ipak, kada je uhapen u Ohridu zbog razmenjivanja

deviza, Velisavljevi je u tome video svoju priliku. Obiao sam ga u
zatvoru u Ohridu i dogovorili smo se za petnaest minuta.
U Velisavljevievom odeljenju u resoru dravne bezbednosti nastupila
je histerija kada su saznali da je ola regrutovan. A onda se pojavila
panika kada su shvatili da su mu potrebne velike hit pesme. Deo
Slube je sumnjao u Kornelija Kovaa, i odlueno je da cela
jugoslovenska pop scena stane iza olia.
Napravili smo tajni sastanak jedne noi u Skenderiji. est mlaznih
aviona RV i PVO je dovezao sve kljune pop kompozitore kod nas. Bili
su tu Arsen Dedi, ore Novkovi, Kornelije Kova,Bojan Adami,
ika i Radovan iz Zane, Momilo Bajagi, mali Zlaja Arslanagi iz
Crvene Jabuke, Iztok Turk, Jasenko Houra, Jura Stubli, Vladimir
Divljan, Zoran Lesendri i mnogi drugi.
Smestili smo ih u Skenderiju. Sedeli su potpuno nepripremljeni ta ih
eka. Onda sam ja izaao za govornicu, osetio sam se kao Tito, i rekao
im da je svako duan da pripremi po jednu pesmu za olin povratniki
album., Velisavljevi ni danas ne moe da sakrije ushienje.
Ekipa kompozitora je potom vraena avionima u svoje gradove i
zapoet je rad na pesmama. Meutim, u Slubi je zavladala nervoza
poto se toliki broj ljudi nije mogao bezbednosno kontrolisati, tako da
su se na kraju opredelili da ipak Bregovi uradi ceo album kako pesme
ne bi iscurele u javnost.
oliev povratniki album je u jednom trenutku delovao kao da e biti
najvei album u istoriji pop muzike. inilo se da e ovo biti za olia
ono to je Smile bio za Beach Boyse, a mi to nismo smeli da
dozvolimo, ola je bio potreban Jugoslaviji u tom trenutku, i na kraju
je sve reio Brega.
Ratne trake
Sluba dravne bezbednosti je bila zaduena i za pripremanje
konceptualnih albuma koji su imali funkciju da se zavrte u eteru u
sluaju rata, pa ak i nuklearne apokalipse. To su tzv. Albumi sudnjeg

dana, tako smo ih zvali u slubi, na njima su snimljene poslednje

pesme na svetu, pesme uz koje je ovaj narod trebalo da preivi
nuklearnu zimu.
Na pesmama je radio sam krem jugoslovenske scene, u saradnji sa
timom psihologa. Ima nekih ljubavnih pesama koje smo testirali na
ivotinjama. I zaista kada bi im pesma bila putena, one su ih navodile
na parenje kroz luenje odreenih hormona. Takve pesme u principu
su pravljene za sluaj da u bunkerima posle nuklearnog rata moraju da
se ljudi stimuliu na produavanje rase.
Pustiti takvu pesmu u etar u regularnim okolnostima je krivino delo.
Ti snimci se nalaze u sefu Naelnika SDB dan-danas. Velisavljevi
nerado govori o ovim pesmama. Ipak, posle velikog navaljivanja rekao
je da je neke od njih pisao Kiki Lesendri a da ih pevaju Zana
Nimani,Anja Rupel i Marina Perazi. Kada smo ga upitali, lie li te
pesme na njihove ranije radove, Velisavljevi se osmehnuo i lakonski
odgovorio, Denis i Denis su za ovo vrti
Dvostruki agenti
Velisavljevi kae da se u svojoj praksi samo jednom sreo sa
dvostrukim agentom. To je bio sluaj Iztoka Turka, voe i glavnog
autora grupe Videosex. Iztok je radio za nas. Negde u vreme albuma
Lacrimae Christi kontaktirala ga je nemaka sluba BND. On je eleo
da prekine kontakte sa njima ali mi smo insistirali na tome da ih on
nastavi. Kako se pribliavao raspad Jugoslavije, Velisavljevi tvrdi da
se i Turkova lojalnost pomerala ka Nemcima. Nisam siguran da je Turk
izdao Jugoslaviju, mislim da joj je bio lojalan do samog kraja, ali kako
je vreme odmicalo sve manje i manje. O tome govore njegovi neuspeli
pokuaji da sa Videosexom snimi pesme na engleskom
Snimanje pesama na engleskom je po Velisavljeviu bilo smiljena
provokacija u samim centrima nemake obavetajne slube kako bi se
kolonijalizovala jugoslovenska muzika scena. Oni su eleli da
marginalizuju nae bendove time to su ih nagovarali da snimaju na
engleskom ime su ih odvojili od domae publike, a nisu dobijali pravu
ansu na inostranoj sceni. Na svu sreu, to im je uspevalo kod
alternativnih bendova. Mi smo Bregu, orbu i Azru drali pod

gvozdenim stiskom.
Album Divljih jagoda na engleskom bio je klasina zavera MI6. Njih je
kao svoje agente u tom periodu drao ozloglaeni Entoni Monkton. On
je poeo svoju karijeru kao rokenrol operativac za SFRJ da bi na kraju
zavrio slubujui u Beogradu. Na svu sreu. DB je imao svog aduta u
grupi. Alen Islamovi je bio na ovek i razarao je englesku karijeru
Divljih jagoda iznutra. On je bio zdrav element u toj grupi, i zato smo
ga i nagradili mestom pevaa u Bijelom dugmetu.
Velisavljevi sebe i danas smatra Jugoslovenom. On veruje da su same
republike slube dravne bezbednosti radile protiv zajednike drave,
ak i u domenu rokenrola. Jasenko Houra je bio ovek hrvatske
republike Slube. Nekoliko puta sam im slao dopise da nam ga stave
na raspologanje u saveznoj slubi jer je talentovan muziar, a oni su
odbijali i smiljali neke formalnosti. Odgovorno tvrdim da je njegova
pesma Mojoj majci (zadnja rua Hrvatska) maslo zagrebakog
odeljenja.
Nema nevinih, nastavlja Velisavljevi, kada smo primetili da se bog i
crkva esto pominju u pesmama Pilota, priveli smo Lesendri Zorana
da vidimo o emu se radi. Tokom noi javio nam se ef beogradskog
odeljenja i rekao nam da je on njihov. Mi smo morali da ga pustimo. Ja
sam tada shvatio da svaka republika sluba ima svoj bend.
Ibarska magistrala
Rata ne bi bilo bez propagande i bendova poput Prljavog kazalita,
naglaava Velisavljevi. On smatra da je naivno oekivati da je borba
izmeu tajnih slubi bila ita pitomija na polju rok scene nego na
drugim poljima. Scenario Ibarske magistrale je prvi put primenjen na
Krcunu, a drugi put na Draenu Rilu. Velisavlljevi odgovorno tvrdi da
u saobraajnoj nesrei lana Crvene Jabuke nisu ista posla. Zlaja je
ubrzo napustio bend, on je bio aneo, jedan od mojih najdraih
operativaca, pravi Jugosloven, kae Velisavljevi. Mislim da e biti
zanimljivo ako era ikada progovori, on zna celu priu.
Sadanja scena

Velisavljevi ne prati sadanju scenu od kada se penzionisao. Ipak ono

to vidi po televiziji i Internetu mu ne uliva poverenje. Dosta
talentovanih ljudi je otilo u narodnjake, a na rok sceni dosta bendova
peva na engleskom, a to nita ne valja. Scena je bila mnogo bolja dok
je DB kontrolisao jer mi smo i kreativno pomagali kad je nailazila
kriza. Velisavljevi se ponosi podatkom da je DB za pesmu Lipe
cvatu angaovao ak tri profesora Muzike akademije i jednog
profesora knjevnosti da pomognu Bregoviu da je osmisli. Danas
vie nema takve ambicije, naalost. Plaim se da DB vie ne kontrolie
ni one bendove koje je sam osnovao.
/ Izvor : Urbana Srbija /
UDBA U AKCIJI
Pocinioci, toboze, nisu znali da sam meta ja, vec su mislili da su to albanski
teroristi koji idu na Ravnu goru. To im je uzeto za olaksavajucu okolnost, kao da
je Albance dozvoljeno ubijati, pa su osudjeni za ubistvo Veselina Boskovica, dok
su Zvonko, Gaga i Vucko - kolateralna steta.
KADA je proslog cetvrtka (30. januar) sudija Miroslav Cvetkovic izrekao kaznu od
sedam godina zatvora bivsem sefu Drzavne bezbednosti Radetu Markovicu za
prikrivanje tragova, a pripadnicima Jedinice za specijalne operacije Nenadu Ilicu i
Nenadu Bujosevicu za ubistvo Veselina Boskovica na Ibarskoj magistrali, u
sudnici je nastao haos. Supruge poginulih plakale su, clanovi porodica i publika
negodovali, a advokati rekli da je "presuda sramna".
Okoncanje sudskog procesa povodom zlocina na Ibarskoj magistrali, kada su
ubijena cetvorica funkcionera Srpskog pokreta obnove, povod je za razgovor sa
liderom te stranke i jedinim prezivelim u automobilu na koji je naleteo kamion,
Vukom Draskovicem. Komentarisuci presudu za "Nezavisnu Svetlost" Draskovic
kaze da je ovog puta "pocinjeno ubistvo zakona":
- Ovo predstavlja sudski terorizam. Sudija Miroslav Cvetkovic prekrojio je
optuznicu sa ciljem da amnestira svoje partijske i ideoloske drugove,
organizatore zlocina Radomira Markovica i Milana Radonjica, i da neposrednim
izvrsiocima izrekne sto je moguce manju kaznu. Osudjujuci neposredne izvrsioce
Ilica i Bujosevica, sudija Cvetkovic je rekao da je nizom dokaza potkrepljeno
njihovo priznanje da su zlocin pocinili, a onda im je za olaksavajucu okolnost
uzeo cinjenicu da oni, toboze, nisu znali da je meta kamiona ubice Vuk
Draskovica, nego neki albanski teroristi koji idu na Ravnu goru. Kao da je
Albance dozvoljeno ubijati? Po tome, oni umisljajno mogu da odgovaraju samo

za ubistvo Veselina Boskovica, koji je bio sa mnom u kolima, dok za ubistvo

Zvonka, Gage i Vucka ne mogu da odgovaraju umisljajno, jer nisu zeleli da ih
ubiju, pa su oni kolateralna steta, odnosno - nastradali su u najobicnijoj
saobracajki.
NEZAVISNA SVETLOST: Bivsi sef beogradskog resora DB Milan Radonjic
oslobodjen je optuzbi. Kako to komentarisete?
DRASKOVIC: On po sudiji nije kriv za to sto me je 24 sata neprekidno
prisluskivao i tajno uhodio, sto je u blizini prostorija Srpskog pokreta obnove
instalirao cak i dva televizijska studija, a na dan zlocina pokrenuo celokupnu
sluzbu Drzavne bezbednosti da me tajno uhodi, iako je znao da na Ravnu goru
idem privatno, na jedan obican piknik da se odmorim, kao i da tamo nikakvog
politickog skupa nece biti. Radonjic nije kriv ni za to sto se raspitivao gde ko sedi
u kolima. Po Cvetkovicu, rec je o redovnom obavljanju zadataka uhodjenja i
pracenja unutrasnjeg neprijatelja. Jer, rezim Slobodana Milosevica i njegova
sluzba zvanicno me je, a to je na sudu prezentirano, oznacio kao unutrasnjeg
neprijatelja, srpskog ekstremistu i teroristu.
NS: Sudija se, izricuci presudu, pozvao na stari Zakon o krivicnom postupku.
DRASKOVIC: Cvetkovic je, bukvalno, pogazio zakon. On Ilicu i Bujosevicu,
neposrednim izvrsiocima, izrice kaznu od 15 godina zatvora, pozivajuci se na
stari zakon koji je vazio u vreme izvrsenja krivicnog dela i u vreme njihovog
hapsenja, kao povoljniji po njih. To ni student prve godine prava ne bi ucinio! Jer,
povoljniji za svu cetvoricu je novi zakon koji, za razliku od starog, ne predvidja
smrtnu kaznu. A za ovo delo ona je po starom zakonu - ultimativna.
Po novom zakonu - smrtne kazne nema, vec je najstroza 40 godina zatvora, sto
je blaze od smrtne kazne, ali sudiju to nije interesovalo. Cvetkovic u presudi
navodi: Ilic i Bujosevic kazu da su to ucinili, verovali su da ubijaju albanskog
teroristu, jer im je tako receno. Njihovo priznanje nije, medjutim, tako glasilo. U
njemu izricito stoji: "Jer nam je tako rekao sef Sluzbe drzavne bezbednosti Rade
Markovic". Ali, da ne bi Markovic bio organizator i dobio maksimalnu kaznu od 40
godina zatvora, sudija brise taj deo priznanja - da bi zastitio coveka broj jedan
drzavnog terorizma Slobodana Milosevica.
NS: Da li su Vasi pravnici trazili izuzece sudije Cvetkovica?
DRASKOVIC: On je u Beograd dosao iz Jagodine, doveo ga je Radmilo

Bogdanovic dok je bio sef unutrasnjih poslova Srbije. I taj Cvetkovic bio je clan
sudskog veca koje je meni 1991. godine, posle devetomartovskih demonstracija,
odredilo pritvor. Nimalo slucajno sadasnji vlastodrsci nisu ovaj predmet sudjenja
drzavnom terorizmu Slobodana Milosevica dodelili sudiji koji je zaljubljenik u
komunizam i Milosevica, a najogorceniji ideoloski protivnik Srpskog pokreta
obnove.
Na izuzece nismo imali pravo, jer je zakon takav. Cak ni porodice ubijenih i
njihovi advokati nemaju pravo zalbe na ovakvu presudu, vec ono pripada jedino
drzavnom tuziocu. On je vec izjavio da ce se zaliti, a ja zelim da verujem kako ce
Vrhovni sud Srbije presudu preinaciti i svoj cetvorici izreci maksimalnu kaznu od
po 40 godina zatvora, kao i da ce uskoro biti organizovan novi proces za zlocin
na Ibarskoj magistrali onima koji samovoljom sadasnjih vlastodrzaca nisu bili
obuhvaceni sadasnjom optuznicom drzavnog tuzioca.
NS: Na koga mislite?
DRASKOVIC: Na Legiju, operativnog organizatora zlocina, na njegovog
tadasnjeg zamenika i sefa bezbednosti Jedinice za specijalne operacije Milorada
Bracanovica, na policijske generale Branka Djurica, Dragisu Dinica, zatim na
Mihalja Kertesa, kao i na druge koji su ucestvovali u organizaciji zlocina,
njegovom izvrsenju ili prikrivanju.
NS: Pravni eksperti koje je angazovao Srpski pokret obnove nekoliko meseci
posle zlocina dostavili su svu dokumentaciju Opstinskom javnom tuziocu u
Lazarevcu. Da li je sud prihvatio nesto od vasih dokaza?
DRASKOVIC: Tokom sestomesecne istrage po hapsenju cetvorice okrivljenih i
samog sudskog procesa koji je poceo 11. septembra 2001. godine, apsolutno je
potvrdjeno sve sto je pravno - ekspertski tim Srpskog pokreta obnove tada
dokazivao i na sta je ukazivao. Cinjenice su potkrepljene materijalnim dokazima i
izjavama vise od stotinu svedoka. Na osnovu svega toga, jos u decembru 1999.
godine, podneli smo krivicne prijave protiv Radomira Markovica i Milana
Radonjica, kao organizatora tog velikog drzavnog zlocina, teroristickog akta na
Ibarskoj magistrali. Naravno, tada nismo utvrdili, niti smo u tim okolnostima
mogli, ko su neposredni izvrsioci.
NS: Pomenuli ste, u vreme zlocina, pomocnika resora Javne bezbednosti MUP-a
Srbije Dragisu Dinica, protiv koga je SPO podneo krivicnu prijavu. Kakva je njena
sudbina i znate li gde je Dinic sada?

DRASKOVIC: On je, koliko znam, penzionisan. U toku sudjenja saslusan je kao

svedok. Priznao je da je odmah posle zlocina na Ibarskoj magistrali policija upala
u specijalnu evidenciju vozila, jer je na licu mesta pronadjena registarska tablica
kamiona ubice, a te tablice zvanicno nije bilo u drzavnoj kompjuterskoj evidenciji
vozila, nego se vodila u tajnoj evidenciji Drzavne bezbednosti. Knjigu sa
podacima Dragisa Dinic nosi Radetu Markovicu, na njegov zahtev, a on je
zadrzava nekoliko dana, vraca je, ali i cepa stranice na kojima se nalaze podaci
o registarskim tablicama kamiona ubice. Te stranice nikada vise nisu vracene.
Dinicu je vec tada bilo jasno da Markovic prikriva zlocin, a kao policijski general
bio je obavezan da to odmah prijavi, posto je neprijavljivanje krivicnog dela takodje krivicno delo.
Posto insistiramo da je i on morao biti obuhvacen optuznicom i posto ga
navodimo kao coveka koji je bio u lancu smrti Slobodana Milosevica, on je
nedavno podneo privatnu tuzbu protiv mene, a sudija je ekspresno poveo
postupak.
NS: Na licu mesta, odmah posle masakra, bio je general policije Branko Djuric.
Vasi advokati predlagali su da on bude saslusan u svojstvu svedoka.
DRASKOVIC: On je bio sef beogradskog MUP-a, a na lice mesta stigao je pre
hitne pomoci, iskljucivo sa zadatkom da onemoguci pretragu terena i hvatanje
vozaca kamiona, kao i da obezbedi njegovu evakuaciju. I to je sudski utvrdjeno.
NS: A u cemu vidite krivicu Mihalja Kertesa?
DRASKOVIC: Ko je Legijinoj jedinici dodelio kamion? Mihalj Kertes, u to vreme
direktor Savezne uprave carina. Ko je toj jedinici dodelio drugi kamion, iste
marke i slicnih karakteristika, dva meseca posle zlocina, sa ciljem da ga
prefarbaju u zelenu boju i predstave da je to jedini kamion koji su ikada imali?
Opet - Mihalj Kertes. On je to priznao, ali nije optuzen.
NS: Gde je danas Kertes?
DRASKOVIC: Stanuje deset metara od mene. Ima ogromno obezbedjenje,
ogromnu vilu.
NS: Izjavili ste da je Vojislav Kostunica posle petog oktobra stitio Radeta
Markovica, a Zoran Djindjic Legiju.

DRASKOVIC: Sasvim je izvesno, a sa tim ce srpska javnost uskoro biti

upoznata, da uoci petog oktobra Slobodan Milosevic, Radomir Markovic, Legija i
drustvo prave dogovor po kome ce petog oktobra, ako se slegne pobunjeni narod
u Beograd, njihov zadatak biti da toboze pretrce na stranu pobednika. Na taj
nacin oni mogu da ocuvaju Milosevicev poredak drzavnog terorizma.
Jer, i neposredne ubice Ilic i Bujosevic takodje su iz jedinice za specijalne
operacije. Legija je tada bio komandant te jedinice, a Milorad Bracanovic njegov
zamenik i sef za bezbednost iste jedinice. Sudu smo ponudili dokaze da su i
Legija i Bracanovic operativno rukovodili zlocinom na Ibarskoj magistrali, da su
bili u jednom trecem automobilu, kojim je vozac kamiona ubice bezbedno
evakuisan odmah posle zlocina.
U masakru, sto je, takodje, dokazano, ucestvuju kamion kojim se ubija i koji vozi
Ilic i beli kombi Legijine jedinice, iz koga kapetan Bujosevic, inace Legijin kum,
"navodi" vozaca kamiona. To je isti beli kombi kojim je otet Ivan Stambolic, a
kasnije uhapsen Slobodan Milosevic. Iza njih ide treci putnicki automobil,
verovatno marke "golf", u kome su Legija, Bracanovic i ko zna ko jos, koji
preuzima vozaca kamiona.
Niko nije optuzen zato sto su danasnje vlastodrsce na vlast doveli komandanti
Milosevicevih eskadrona smrti i poretka drzavnog terorizma.
NS: Neposredno pred dogadjaj na Ibarskoj magistrali pritvoren je inspektor
Drzavne bezbednosti Vladimir Nikolic, koji je povezivan sa Srpskim pokretom
obnove. On je u zatvoru proveo 400 dana, a danas ga niko vise ne pominje.
DRASKOVIC: Nikolic je otpusten iz SDB u maju 1999. godine. Kidnapovan je
dva dana pred zlocin na Ibarskoj magistrali, jer ga je Sluzba optuzila da je covek
SPO-a, verovatno na osnovu jedne fotografije. Naime, te 1999. godine, na
Vidovdan, na kalemegdanskoj terasi organizovao sam prijem, na koji je on dosao
sa suprugom Brankom, iako ga ja tada nisam video. Iz nekih kafana znao se sa
pojedinim ljudima iz SPO-a.
Verovatno su pretpostavili da moze da procita rukopis zlocina na Ibarskoj
magistrali, da ukaze ka razbojnickoj pecini, pa su ga uhapsili. Vratio se u Sluzbu
po Milosevicevom padu, a gde je sada - ne znam. Prvi put sreo sam ga po
izlasku iz zatvora petog oktobra. Svracao je tada kod mene, ali se vise ne
vidjamo.
NS: Da li Vam se posle saopstavanja presude javio neko od bivsih prijatelja koji
su sada u DOS-u?

DRASKOVIC: Nije niko. Ne od saopstenja presude, nego od kada je poceo

proces. Oni sa mnom kontakt ne zele, ali ne zelim ni ja sa njima.
NS: Nije proslo ni godinu dana od Ibarske magistrale a preziveli ste i pokusaj
atentata u svom stanu u Budvi. Istraga o tome je obustavljena.
DRASKOVIC: Nije obustavljena, nego je crnogorsko pravosudje stopiralo. Ne
zbog nedostatka dokaza, nego zbog kriminalnih politickih nagodbi na relaciji
Beograd - Podgorica. I to nagodbi do kojih je doslo tek posle Milosevicevog
pada. Crnogorska policija, neposredno posle atentata, dolazi do imena terorista i
izdaje poternicu za Dusanom Spasojevicem, Miletom Lukovicem i Vladimirom
Jovanovicem Japancem, a svi su iz takozvanog Surcinskog klana, hapsi dvojicu
brace Lovric i traga za nekim koga sifrovano zove "pucac". Naravno da Milosevic
nije dozvoljavao da Spasojevic dodje u Budvu, a Lukovic bude isporucen. Posle
petog oktobra, verovatno na Djindjicev zahtev da se ne diraju ubice koje su
pomogle da on dodje na vlast, dolazi do pustanja uhapsenih iz zatvora i
stopiranja istrage.
NS: Dusan Spasojevic, jedan od osumnjicenih, pominje se ovih dana i u prepisci
izmedju Ljubise Buhe i Legije.
DRASKOVIC: Buha je, zajedno sa Legijom i Spasojevicem, bio ukljucen u
mnogo sta. On sada svedoci da su zlocin u Budvi operativno organizovali takodje
Legija i Bracanovic, da su u njegovom izvrsenju ucestvovali Spasojevic, Lukovic i
jedan pripadnik Legijine jedinice za specijalne operacije Crvenih beretki, koga je
crnogorska policija ganjala kao "pucaca". On je, kazu, bio najbolji strelac u
Crvenim beretkama.
Ljubisa Buha javno je ponudio dokaze da su na njegov telefon, odmah posle
zlocina, zvali Lukovic i Spasojevic, da je bio u kontaktu sa Legijom u vreme
zlocina, sto je i logicno, jer su tada zajedno ucestvovali u mnogo cemu. I sve se
uklapa u ono sto je crnogorska policija vec utvrdila, ili cemu je bila na tragu.
U to vreme govorilo se da su Spasojevic, Lukovic i "pucac" u Beograd uspeli da
se prebace vojnim helikopterom. Buha sada tvrdi da su to ucinili helikopterom
Sedmog bataljona, sto se, takodje, uklapa. Sada postoji zakon koji uvodi
instituciju zasticenog svedoka, pa ne postoji nacin da izbegnu nastavak istrage.
Posle Milosevicevog pada u Crnoj Gori su otisli toliko daleko u unistavanju
tragova atentata u Budvi da su unistili rukavicu na kojoj je atentator ostavio
tragove svoje krvi. Naime, moj stan u Budvi ogradjen je zivom ogradom, pa se

on, preskacuci, ubo i ostala je rukavica i krv na njoj, sto je unisteno tek po
Milosevicevom padu.
NS: Buha izjavljuje: "Znam ko je ubio Ivana Stambolica i organizovao pucanje na
Vuka Draskovica u Budvi", a policija odgovara saopstenjem: neka nam se jave
oni koji nesto znaju.
DRASKOVIC: Sve sto Ljubisa Buha kaze a odnosi se na zlocin na Ibarskoj
magistrali - tacno je. I bez njegovog svedocenja i ovih izjava, pravno-ekspertski
tim SPO-a, advokati ubijenih, ali i istrazni organi u Srbiji i Crnoj Gori vec su
prikupili dokaze.
Na osnovu toga zakljucujem da je tacno i sve ostalo sto govori. U ovom trenutku
nema pouzdanijeg svedoka od njega i ako je drzavnim organima stalo da se
unisti drzavni terorizam, da se rasformiraju Milosevicevi eskadroni smrti, a
komandanti ubica pohapse, sigurno je da ce Ljubisu Buhu iskoristiti u skladu sa
novim Zakonom o krivicnom postupku. Ukoliko im do toga nije stalo, pozivace
novinare da umesto policije vodi istragu.
NS: U vreme dok ste bili potpredsednik Savezne vlade, a taj period se poklapa
sa NATO bombardovanjem Jugoslavije, govorilo se da postoji spisak ljudi
predvidjenih za likvidaciju. Mozete li da kazete o cemu je rec?
DRASKOVIC: Ne znam o kom spisku je rec, ali da je postojao, vise je nego
logicno. Prvo jutro posle bombardovanja, Vlada Srbije je od Savezne vlade
zatrazila da izglasamo promenu saveznog Krivicnog zakona, kojom bi se uvela
smrtna kazna, sto taj zakon nije predvidjao. Ta promena trebalo je da omoguci
prekim sudovima izricanje smrtne kazne.
Samo zahvaljujuci cinjenici da sam se nasao u Saveznoj vladi, to nije moglo da
prodje. Zelelo se da se NATO agresija iskoristi kao kisobran za likvidaciju politicki
nepocudnih ljudi bracnom paru. Bez obzira da li je rec o liderima politickih
stranaka, novinarima, intelektualcima, slobodnomislecim ljudima... To sam
sprecio.
A da je spisak postojao govori i likvidacija Slavka Curuvije na Uskrs, 11. aprila
1999. godine. Srbija je bila okovana strahom, a ja sam javno reagovao, prvo na
Studiju B, a sutradan i na sednici Savezne vlade. Upozorio sam da je na delu
drzavni terorizam i da Mira Markovic ponovo hoce da nam crta petokrake po
Srbiji, a NATO agresiju iskoristi za unutrasnju agresiju i komunisticki prevrat. Zato
sam, u sred bombardovanja, 25. aprila, i najuren iz Savezne vlade.
Bracnom paru narocito sam se "preporucio" onog trenutka kada je, krajem maja

te godine, protiv Slobodana Milosevica podignuta haska optuznica. Milosevic i

njegova supruga nasli su se pred dva puta: ili gube vlast, a on ide u zatvor, ili po
svaku cenu zadrzavaju vlast. Posto su se pribojavali jedino bujice, a SPO i ja
deset godina bili smo im nocna mora, jer bez nas nije bilo nijedne pobune, dosli
su do zakljucka da me treba likvidirati.
NS: Rade Markovic ostao je na mestu sefa Drzavne bezbednosti nekoliko
meseci posle petooktobarske smene vlasti. U javnosti se veruje da je njegov
naslednik Goran Petrovic smenjen zbog toga sto je poveo istragu o Ibarskoj
magistrali.
DRASKOVIC: Goran Petrovic i njegov zamenik Zoran Mijatovic, u trenutku kada
su materijalni dokazi ukazali na neposredne izvrsioce Ilica i Bujosevica,
maksimalno im pomazu, tako sto njihovim porodicama izdaju lazne licne karte i
pasose, kao i nove stanove. Navodno, zbog toga sto su sva cetvorica ubijenih iz
krajeva gde jos vazi krvna osveta. Koji je jos ubica to dobio?
Sta su Petrovic i Mijatovic razgovarali sa Radetom Markovicem i sta su mu nudili
- ne znam. Legitimno je da se policija sluzi trikovima da bi dosla do
nalogodavaca.
Trebalo bi, medjutim, da se zna da je Gorana Petrovica i Zorana Mijatovica
smenio Legija. Drzavni tuzilac nije optuznicom obuhvatio Legiju, ali je istrazni
sudija, pritesnjen dokazima, pokrenuo istragu protiv Legije po privatnoj tuzbi
porodica ubijenih za krivicno delo operativnog organizovanja zlocina. U trenutku
kada je Legija pozvan u Okruzni sud da da izjavu, 11. novembra 2001. godine, u
Beograd iz Kule stizu Crvene beretke - pod punom ratnom opremom, u
blindiranim automobilima. Tada Legija postavlja ultimatum Djindjicu i Vladi da se
maknu Petrovic i Mijatovic, a da na celo DB-a dovede Milorada Bracanovica, koji
je bio njegov zamenik u JSO i sef za bezbednost Crvenih beretki u vreme zlocina
na Ibarskoj magistrali, budvanskog atentata...
Nadjena je formula da na celo Drzavne bezbednosti dodje profesor Andrija Savic,
a Bracanovic je imenovan za zamenika i time je prakticno preuzeo Sluzbu
drzavne bezbednosti. Od tada sve istrage oko svih likvidacija u Srbiji bivaju
stopirane. I to su cinjenice.
KAKO JE UDBA DOVELA DR. FRANJU TUMANA NA HRVATSKI TRON?
ZAGREB - Franjo Tuman se urotom Udbe svojedobno popeo na tron Hrvatske
demokratske zajednice, na mjesto dr. Marka Veselice. O konkretnim detaljima
kako je UDBA postavila Tumana na vlast proitajte kroz istraivaki tekst

Hrvatskog centra za istraivanje zloina komunizma kojeg ovom prilikom u

cijelosti objavljujemo.
Kako bi KOS JNA mogao ostvariti svoje interese (eventualno ouvanje
Jugoslavije, i preslagivanje unutarnjih granica SFRJ), za prvog predsjednika
Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) nije 1989. izabran bivi komunist i
disident Marko Veselica, nego bivi komunist i formalni disident Franjo Tuman,
za to se pobrinuo ef hrvatske UDBE Josip Manoli.
Novinar Josip entija, prvi ravnatelj Hrvatske izvjetajne novinske agencije i
savjetnik predsjednika Republike Hrvatske Franje Tumana, posvjedoio je u
svojim memoarima, objavljenim u knjizi Ako Hrvatske bude, da je Franjo
Tuman prijevarom doao na elo Hrvatske demokratske zajednice.
Prvi predsjednik Hrvatske demokratske zajednice trebao je 1989. godine biti
izabran na skuptini Hrvatske demokratske zajednice u hotelu Panorama na
Trgu portova, blizu gradske sportske dvorane, u Zagrebu.
Tumanovi suradnici, koji su bili bliski s tajnom slubom, ishodili su od
tadanjeg republikog sekretarijata za unutranje poslove Socijalisticke
Republike Hrvatske zabranu odravanja skuptine Hrvatske demokratske
zajednice.
Pod lanim izgovorom da se HDZ nalazi pod represijom komunistikog reima,
krug oko Tumana odrao je 17. lipnja 1989. u prostorijama lokalnog
nogometnog kluba NK Borac na Staglicu/Jarunu u Zagrebu tajnu skuptinu
Hrvatske demokratske zajednice na koju nisu bile pozvane sve one osobe koje su
trebale sudjelovati na predvienoj skuptini Hrvatske demokratske zajednice u
hotelu Panorama.
Meu osobama koje su trebale sudjelovati na osnivakoj skuptini bili su neki
Tumanovi protukandidati za predsjednika Hrvatske demokratske zajednice,
meu njima karizmatini i dugogodinji politiki zatvorenik dr. Marko Veselica.
Mali i konspirativni krug oko Tumana izabrao je, na tajnoj sjednici, za prvog
predsjednika Hrvatske demokratske zajednice Franju Tumana koji je na taj
nedemokratski nain izabran za predsjednika jedne politike stranke, kao to je
poslije vladao nedemokratski kao predsjednik Republike Hrvatske.
U noi s 1. na 2. oujka 2008. je nekadanji bliski suradnik Franje Tumana iz
Manolieva kruga, Slavko Degoricija, gostujui u televizijskoj emisiji Nona
mora posvjedoio pred urednikom i voditeljem emisije, eljkom Malnarom, o

nainu (metodi) dolaska Franje Tumana na tron Hrvatske demokratske

zajednice.
Degoricija je izjavio kako je postojala procjena Tumanovih suradnika o tome da
bi na javnoj skuptini Hrvatske demokratske zajednice za njenog prvoga
predsjednika mogao od strane delegata Hrvatske demokratske zajednice biti
izabran karizmatini dr. Marko Veselica.
Zbog toga je Josip Manoli sa svojim jakim vezama u tajnoj slubi isposlovao u
tadanjem Sekretarijatu unutarnjih poslova Socijalistike Republike Hrvatske, u
Zagrebu, zabranu odravanja izborne skuptine Hrvatske demokratske zajednice
u hotelu Panorama u Zagrebu.
U hrvatskoj javnosti je ispalo kao da su zloesti komunisti zabranili pokuaj
ustroja jedne nekomunistike stranke, alternative Savezu komunista Hrvatske, a
u stvarnosti je to bio unaprijed isplanirani udbaki trik zavaravanja javnosti.
Tako je Franjo Tuman urotom doao na elo Hrvatske demokratske zajednice i
svojevrsnim automatizmom i na elo Socijalistike Republike Hrvatske, s
obzirom da je nakon 45 godina komunizma bilo jasno da e na prvim
viestranakim izborima pobijediti ona politika stranka koja e hrvatskoj
javnosti biti predstavljena kao antikomunistika hrvatska rodoljubna opcija, a to
je u percepciji javnosti i veine birakoga tijela bila Hrvatska demokratska
zajednica, ta po svemu, a na osnovi povijesnih injenica, sudei urotnika
(zavjerenika) organizacija koju su vodili partizanski prvoborci meu kojima je
bilo i ratnih zloinaca i oficira totalitarne jugokomunistike tajne policije i tajne
slube, bivi komunisti i disidenti komunizma, nekadanji staljinisti i aktualni
titoisti, ljudi s jakim vezama u udbakom podzemlju i u jugoslavenskoj tajnoj
slubi u Zagrebu i Beogradu.
Urota Franje Tumana je zapoela kada je kao disident komunizma i nekadanji
politiki zatvorenik od jugokomunistikog reima u Zagrebu dobio uslugom
visokopozicioniranog aparatika u vladajuoj komunistikoj partiji, inae
postolara, Mike piljka, jugoslavenski paso kako bi mogao otputovati na Zapad
i meu hrvatskom emigracijom vrbovati pristae i skupljati novanu pomo za
svoju predizbornu kampanju.
U vrijeme kada nitko od hrvatskih disidenata i politikih zatvorenika nije mogao
od boljevikog reima dobiti putnu ispravu za legalni odlazak u inozemstvo
(politikim osuenicima je uvijek bila oduzeta i putna isprava),Franjo Tuman je
bio taj kojemu je vraena putna isprava.

Na elu Tumanove urote stajali su visoki udbaki oficiri koji su se po uzoru na

srpske zavjerenike oficire iz teroristike organizacije Crne ruke popeli na vlast
metodom urote protiv hrvatskog naroda, i koji su se na vlasti odravali velikim
laima, ucjenama, objedama nad politikim protivnicima i neistomiljenicima,
izbornim prijevarama, politikim atentatima i ubojstvima ili likvidacijama
oporbenih politiara, tajnim dogovorima za vrijeme rata o podjeli Bosne i
Herecegovine s velikosrpskim agresorom na Hrvatsku.
U vrijeme tranzicije iz komunizma u demokraciju bivi su komunisti na elu s
Franjom Tumanom i njegovim saveznicima u kriptokomunistikoj opoziciji
okupljeni oko komunistikog ideologa Ivice Raana proivjeli tranziciju bez da ih
je hrvatsko pravosue kaznilo zbog krenja ljudskih prava u bivoj Titovoj
Jugoslaviji jer su ivjeli pod zatitom urotnika koji su se rotacijom smjenjivali na
vlasti, prvo HDZ, zatim SDP i opet HDZ, i tako u krug.
Kako bi stvorila privid demokracije i politikog stranakog natjecanja, vladajua
staljinistika ljevica, obuena u hrvatsko ruho kao vuk pred Crvenkapicom,
stvorila je umjetnu ekstremnu desnicu kako bi sebe postavila u politiki centar.
Nije zato ni udno da, u javnosti poznata po hrvatskom nacionalizmu, hrvatstvu i
hrvatskom dravotvorstvu, Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) u ljeto 1989.
nije od strane komunistikog reima u Zagrebu zabranjena.
U priblino isto vrijeme kad i HDZ, osnovana je i politika liberalna stranka
HSLS (zbog zakonske prepreke, HSLS je tada osnovan kao savez a ne stranka),
ali HSLS po volji Kontraobavjetajne slube JNA i nije bio predvien da (sam)
preuzme vlast u Hrvatskoj jer je vlast trebala ostati u rukama onih bivih
jugokomunista koje se, ili moglo putem obavjetajne slube ucijeniti, ili koji su
jo koliko-toliko bili skloni ouvanju bilo kakve (labave) Jugoslavije. (HSLS je
imao program o preureenju Jugoslavije iz federacije u konfederaciju, isto kao i
HDZ.)
Radi se o oportunizmu i kukaviluku tih tzv. hrvatskih stranaka i njihovih
predsjednika jer je ustav Socijalistike Republike Hrvatske i ustav SFRJ
predviao pravo jugoslavenskih republika na samoodreenje do otcjepljenja od
Jugoslavije.
Tumana se moglo ucijeniti, bio je sklon ouvanju Jugoslavije kao konfederacije,
a bio je spreman sa Srbima podijeliti i Bosnu jer je o takvoj mogunosti u Zagrebu
razgovarao sedamdesetih godina 20. st. sa disidentom komunizma (Crnogorcem)
Milovanom ilasom.

Prvi javni nastup, nakon isteka zabrane javnog nastupa, je Franjo Tuman imao
na tribini Drutva knjievnika Hrvatske (DHK) na sredinjem zagrebakom,
tadanjem Trgu Republike, dana 27. sijenja 1989. godine kada je promovirao
Programsku deklaraciju osnivake skuptine Hrvatske demokratske zajednice.
Dok je lanstvo te stranke (HDZ) inilo 1990. nemali dio hrvatskog
dravotvornog nacionalnog graanstva, a birako tijelo inilo su oni birai koji su
traili hrvatsko dravno pravo, vodstvo stranke HDZ bilo je bive komunistiko,
od Franje Tumana (predsjednika stranke) do njegovih zamjenika Josipa
Manolia, Vladimira eksa, Stipe Mesia, Josipa Boljkovca, Dalibora Brozovia
(jezikoslovac) i drugih bivih lanova jugoslavenske komunistike partije.
Gojko uak, takoer najblii Tumanov suradnik u Hrvatskoj demokratskoj
zajednici, nije u smislu partijskih funkcija bio visokopozicionirani komunistiki
kadar u Titovoj Jugoslaviji kao Tuman ili Manoli (prvi je bio do 1961. general u
jugoslavenskom ministarstvu obrane u Beogradu, a drugi je bio visokopozicionirani oficir politike policije KPJ), ali je uak zato, vrlo vjerojatno, bio
suradnik jugoslavenske Slube za istraivanje i dokumentaciju (SID) Saveznog
sekretarijata za inostrane poslove SFRJ, iji je sekretar (ministar) u to vrijeme
bio jugoslavenski boljevik hrvatskog podrijetla Budimir Lonar koji je pak u
drugom mandatu predsjednika Republike Hrvatske Stjepana Mesia postao
njegov savjetnik u uredu predsjednika Republike.
Gojko uak je preuzeo ulogu formiranja takozvane politike ekstremne
(ustake) desnice u Hrvatskoj demokratskoj zajednici (HDZ) i Republici
Hrvatskoj i BiH.
U Hrvatsku se vratio 1990. kao hrvatski (politiki) emigrant iz Kanade, ali, s
jugoslavenskom putovnicom !!!
injenica je da niti jedan jedini politiki emigrant iz Titove Jugoslavije nije imao
jugoslavensku putovnicu (tzv. jugo-paso) upravo zato to su svi emigranti
ilegalno napustili SFRJ kako ih totalitarni reim ne bi mogao izloiti progonu, to
ne znai da ih nije proganjao, jer je jugoslavenska obavjetajna sluba SDB
(Udba) u inozemstvo slala svoje agente i suradnike koji su u hrvatskim kulturnim,
politikim i sportskim organizacijama po Njemakoj, Sjedinjenim Dravama,
Kanadi i Australiji glumili hrvatske patriote, ak i ustae i radikalne
nacionaliste, a nerijetko su agenti i suradnici Udbe (udbai) u organiziranim
politikim atentatima u inozemstvu ubijali hrvatske emigrante za raun
jugoslavenskog diktatora Tita, i jugoslavenskog reima i CK SKJ, i poslije Titove
smrti.

Gojko uak je u vrijeme kada se u Hrvatsku godine 1990. vratio iz emigracije

imao jugoslavensku putovnicu (paso) koja je bila izdana od ministarstva
vanjskih poslova SFR Jugoslavije u Beogradu, dana 15. lipnja 1990. godine (br.
putovnice: 012151).
Suradnik KOS-a JNA, a time i tajni agent jugoslavenske komunistike vlade bio je
kratkotrajni predsjednik HDZ-BiH, Davorin Perinovi, (kojeg je KOS kasnije
ubacio i u HSP).
Svjedok optube br. 12 na suenju Slobodanu Miloeviu na Haakom tribunalu
za ratne zloine u bivoj Jugoslaviji, Mustafa andi, koji je svjedoio u dijelu
suenja bivem srbijanskom i jugoslavenskom predsjedniku za zloine poinjene
u Hrvatskoj 1991. godine, bio je do veljae 1992. oficir Kontra-obavjetajne slube
(KOS) JNA u kojoj je radio u centrali Kontraobavjetajne grupe (KOG) ratnog
zrakoplovstva JNA u Zemunu.
Haaki svjedok andi je rekao kako je KOS imao jaku douniku mreu u
obavjetajnoj slubi Ministarstva unutarnjih poslova (MUP) Republike Hrvatske
(SZUP), kao i u redovima dunosnika vladajue stranke (HDZ) u Hrvatskoj.
Gospodin D. Franikovi je u razgovoru za Hrvatsko slovo, u broju od 10.
studenog 2006. nastavio, da misli kako je (...) konano sazrelo vrijeme da se
istrae sve likvidacije koje su se dogodile naim ljudima tijekom Domovinskog
rata, kao sluaj Paradik, Barei, Kraljevi, Udiljak i niz drugih sluajeva.
udne i nagle transformacije u hrvatskoj Obavjetajno-sigurnosnoj slubi za
vrijeme Miloevieve velikosrbijanske agresije:
(Razgovor u Hrvatskom slovu, u br. 603. godine 2006.)
Voditelj Hrvatskog centra za istraivanje zloina komunizma, Goran Jurii,
Zagreb.
Ovo je samo dio prie koja je davno poznata , drugi puno vaniji je u lanku
preuen. Meutim tko ga eli saznati neka proita knjigu Biografija
Franjo Tuman, autora darka Hudolista!
SRBIJA JE ZEMLJA DRAVNIH UBICA
December 19, 2012

Marko Lopuina, autor knjige Ubice u ime drave o likvidacijama tajne policije u
poslednjih sedam decenija, tvrdi da se ona deavaju i danas.
- Ozna i Udba su samo u Srbiji usmrtili 70.000 ljudi, a u emigraciji SDB je ubila 128
osoba. EU trai da se otvore tajna dosijea o tim zloinima, a naa vlast skriva tu krvavu
stranicu istorije .
J. G.
Najpoznatiji srpski publicista Marko Lopuina na Sajmu knjiga pojavio se sa
novom neobinom studijom o likvidacijama, koje su vrili agenti i saradnici
jugoslovenske i srpske tajne policije u poslednjih sedam decenija na prostorima
bive Jugoslavije i dananje Srbije. Ovo je jedna od retkih knjiga koja se bavi
politikim nasiljem ili dravnim terorizmom, kako Lopuina naziva represiju
slubi dravne bezbednosti.
o ta je bio direktni povod da napiete knjigu sa ovako dramatinim naslovom
Ubice u ime drave, koju je izdao novosadski Prometej?
- Uznemirile su me neprestane prozivke nae otadbine od strane zapadnih
drava i EU, koje trae da Srbija prezme odgovornost za zloine jugoslovenske
slube dravne bezbednosti poinjene krajem 20. veka. I da otvori tajna dosijea
dravne bezbednosti u kojima se skrivaju dokumenti i dokazi o partizanskim
uasima i Udbinim zloinima, kako tvrde Nemci, Austrijanci, Poljaci i poslenici
EU koji nas prozivaju. Bojim se da e se te prozivke i pritisci nastaviti tokom
naredne godine. I da emo doiveti da nam EU otkriva istinu i da ispisuje nau
tajnu i krvavu istoriju. Zato sam napisao knjigu da se sami uverimo ta je naa
tajna policija inila sopstvenom narodu.
o O emu se zapravo radi? O novoij evropskoj zaveri ili lustraciji?
- Kada je krajem marta u Evropskom parlamentu otvorena debata povodom
rezolucije o evropskim integracijama Srbije i o uslovima koje treba da zadovolji
zvanini Beograd, preporueno je da se u okviru pretprijemnih pregovora o
napretku otvoreno govori o delovanju politike policije. I da pod hitno treba da se
nastavi posao oko uklanjanja naslea bivih tajnih slubi iz doba komunizma,
kao i otvaranje nacionalnih arhiva, naroito Udbe i SDB u Srbiji. Evropski
parlament zahteva od Srbije da se otvore dosijei tajne policije, okona
rehabilitacija i isplate odtete ljudima stradalih u politikim i policijskim

procesima i progonima. Otvaranje tih dosijea je poglavlje broj 23 pregovorima sa

EU. Dakle re je o politikom zahtevu EU.
o Zbog ega ste Vi uznemireni oko tih pregovora?
- Zato jer je Srbija danas jedina evropska zemlja koja nije zakonski regulisala
oblast tajnih dosijea slube dravne bezbednosti i jer namerno skriva naruioce i
izvrioce masovnih, grupnih i pojedinanih ubistava ljudi, bez suda i presuda.
Bojim se da mi kao narod ne budemo kolektivno optueni za genocid nad
Hrvatima, Slovencima, Albancima, pa i iseljenim Srbima, koje su likvidatori
Ozne, Udbe, SDB i RDB ubijali u Jugoslaviji i po svetu.
o Koje su razmere tog dravnog terorizma, za koji tvrdite da traje u kontinuitetu
gotovo sedam decenija?
- Istoriari tvrde da je od progona i procesa jugoslovenske tajne policije stradalo
najmanje pola miliona ljudi. Nema vee srpske familije u kojoj neko nije stradao
od duge ruke Udbe, kako nazivamo sve srpske tajne policije. Ozna i Udba su
krajem Drugog svetskog rata do 1953. samo u Srbiji usmrtili 70.000 ljudi. U
emigraciji Sluba dravne bezbednosti i u samoj Srbiji je ubila 128 nacionalista i
javnih linosti. Mnogima od njih, kao na primer, generalu Milanu Nediu,
komandantu Nikoli Kalabiu ne znaju se ni ubice, a ni grobovi. Ja sam lino
upoznao ubicu Nikole Kalabia, ali nije bilo na meni da odgovara za svoje delo.
o Zato, ako vas ve toliko uznemirava sama injenica da ubice u ime drave
slobodno etaju po Balkanu i Srbiji?
- ovek koji je ubio Nikolu Kalabia u bioskopu Odeon u Beogradu 1946.
godine, zvao se Duan D. i bio je radnik Udbe. To je uradio po nareenju
pretpostavljenih, jer mu je to bio posao. On je uestvovao i u streljanju enerala
Drae Mihailovia na Adi ciganliji. Drava je za njega znala, imao je policijsku
penziju i doivotnu zatitu. Likvidator Udbe se jedino bojao da etnici u
emigraciji ne otkriju njegov identitet i da ga ne ubiju ili da napakoste nekom od
lanova njegove porodice. Iz tog razloga nisam smeo da otkrivam njegov puni
identitet.
o Ko su zapravo bile ubice u ime drave?

- Postoje po mojim saznanjima tri vrste likvidatora slube dravne bezbednosti.

Prvo su to bili njeni oficiri, koji su streljali pripadnike nacionalnih snaga u
Blajburgu, u Koevskom rogu i na 200 mesta po Srbiji. Neki od njih su postali
poznate linosti, kao na primer Ratko Draevi ili Simo Dubaji. Drugi su bili
delinkventi, koji su zavrbovani da rade za SDB jer su imali kriminali dosije i
pretnju robijom. Takav je Ilija Stani iz Sarajeva, koji je u paniji ubio Maksa
Luburia. I trei su bili pijuni iz redova emigracije, koji su radili za novac. Takav
je bio Krunoslav Prates, hrvatski nacionalista iz Minhena, koji je omoguio
likvidaciju Stjepana urekovia.
o Kaete da je najvie ubistava emigranata bilo u Nemakoj i Americi, ak 40.
Kako je bilo mogue da jugoslovenski likvidatoru deluju u inostranstvu?
- U Titovo vreme Josip Broz je predstavljajui emigrante kao dravne neprijatelje,
od Vilija Branta, Dona Kenedija i Dimija Kartera dobio saglasnost da u njihovoj
zemlji ubija teroriste. FBI i danas skriva dokumenta o tome da li je Bogoja
Panajotovi usmrtio na surov nain Dragiu Kaikovia i njegovu poerku.
o Kako su plaane te dravne ubice?
- Kako ko. Ilija Stani je dobio fiktivno radno mesto u Sarajevu, stan i automobil.
A bio mu je obean i orden od Tita. Atentatori na ustau Franju Goretu su dobili
100.000 evra, a ubice Stjepana urekovia po 5.000 maraka. Ostalima je opratana
robija, menjan identitet, omoguen ivot u inostranstvu. Neki su doli kui,
napravili policijsku i postali slavne linosti, kao na primer, Milorad Ulemek.
o Ko je odluivao koga e likvidatori tajne policije da usmrte ?
- U ratno i poratno vreme odluivali su Tito, Bevc, Leka i Krcun. U vreme
komunizma Savez za zatitu ustavnog poretka, koji su, na primer, vodili Stane
Dolanc i Milka Planinc. Oni su odluili da se ubije Stjepan urekovi, direktor
marketinga u INI, jer je bio agent BND, ustaki poverenik i izdajnik. Likvidirali
su ga momci iz Beograda i Podgorice, ali nijedan od njih nije osuen. U vreme
demokratije odluivali su Miloevieva porodica, politiari i policajci koji su
stvorili zemunski klan. Danas ne znam ko nareuje, ali znam da se likvidacije u
ime drave deavaju.
TRGOVINA DOKAZIMA
- Dok drava skriva tajna dokumenta o naredbodavcima i likvidatorima,
penzionisani policajci SDB nude piscima linu arhivu i dokaze o zloinima SDB.

Tako sam od jednoj policajca dobio tonski izvetaj Ilije Stania kako je ubio Maksa
Luburia tanglom po glavi otkriva Lopuina.
DRAVA UTI
- U Srbiji nema politike volje da se otvore tajna dosijea, jer su stranke okupirane
samo svojim osvajanjem vlasti. I jer pojedini lideri partija smatraju da mrane
tajne dravne bezbednosti moraju da ostanu u zakljuanim depoima. Ili ako se
otvore, treba tititi prava pobijenih, a i prava likvidatora !?
:
, . ,
, ,
.
:

. ,
, , ,
.
,, , ,
, . ,
. ,
, .
,
, .

, , :
. ,
: !

:
! :
! :
, ,
,

 , :
, , .

, , :
!
, ,
. .. ,
, , : , ,
, . :
, ; ,
; ,

, , .
: ! , ,
! , ,
: !
, , 1912. ,
:
! ,
, ,
!
:
! , .
, : , , !
, , ! , ,
:
, , !

, , !
, , :
. ,
.
, ,
: !
, . ,
, :

,
. , , .


,




, ,
. , , :
, ,
, , ,
, ,
, .
,
, , ,
,


, , , ,
-
, ,
, ,
1915. ,
,
, ,
( :
) ,
, ,

,
:

, ,
. , ,
,
; - , ,
,
, ,
.
, ,
,
.
,
, . ,

 ,

: , ,


1912.
1915. . .
,
.
,
:
(18801915)

35 . , ,
. .
.
, . , :
.
?


, , .
.
11. 29. 16. 1881
1880. . , ,
30
. ,
1880. . ,
, .
, ,
, .
1888. 1892. .
. 19,

( ).
, .

. ,

 ,
.

II .
.
,
. , ,
.
,
. ,
,
.
,
.
:
,
, ! , ,
, : ,
! ,

.
, ,
.
,
.
.


.
.

.


1899, 32. , .
1901. , 186 .
6.
, 1905. .
,
. 1901.

. ,
.



(18991902). ,
, ,
.
, ,

. , ,
,
, ,
: !
, !
, ,
, ,
, , .
,
.

: , , ,
!
.

.
.
, . ,
, ,
. , , ,
, ,
II .


.
,

, ,
.

.
.
.


23. 1903.

,
, ,
1903. .

.
, ,
,
50.000,
.
:
, .
,
.,
, ,
, ,
.
.
,
, ,

.

. 23. 24.

.
, ,
.
, ,
.

2 ,
, ,
.
.
, ,
,
. ,
, .


. ,
. :
, .
.
, ,
, ,
. ,
, .


( , )
19. . 1902.

. 1903.
, , ,
, .
,
.


1903.
.
, , ,
.
,
.
,
,

.
, ,
,
: ,
, ,

,
. ,
, ,
,
. ,

, , ,
.


, , , 16. 19.
1905. . , ,
, .
,

, ,
. .
. ,
.
. .
. .
, ,
. , .
1905. (, )
, ,
.

.


. ,
, ,

.
. .
.
, ,

.
( )
,
. .
. , ,
, ,
.
, ,
. .

 : ,
, , .
.
.
.

.
.

,
,
1905,
.

, .
1908, .

.
1908,
.

,
. ,
,

.
.
.
200 5.000
.

, . 7
,
,

!,
. 11 .
, ,
, .

. ,

 .


. ,
1917. , : , ,
.


,
.
.
. ,
. ,
.
.

. ,
,
.


. , 1908,

.
,
.
, : ,
!
.
1910. 1911.

. ,

.
.
, .
, 1913. ,
,
,
,
.
,

 .
,
.
: ,
.

.
,
.
, .

.
1911. ,
,
, (19121913)
.

, 1909. 1912.
.
.

. 1908. ,
( 1904) ,

.


.

,
(18641916) ,
, ,
.
. ,
.
, ,
. .

1912. ,

. 2

.

 .

. 1912.
. ,

, , ,
, .

1915.
1912.
.
.
.
,
. 10 % .
,
, .
1912, 2
. 30 4.000 .
( )
250 .



II . ,
I . ,
2. 3. 1912, ,
, .
,
. , ,

, ,
,
.
, 1. .


,

.
.
.

 .
,
, .
. 1.500
,
.
.
, ,

.

. 1912.
.
,
.
,
, .
,

, .
1913. .


, 1914, , ,
.
, ,
, ,
.
,
,
. ,
,
,
,
19081927.
(. . 16).
, ,


23. 1914:

, ,

 ,

,
,
.

, ,
.
. , ,
, , ,

.
. ,
.
.

, .

26.
1914,
.
, 1914.

, .

,

.
,
. ( :
, )
1914. ,
.

.
.

, ,
,

. ,
, .
,

. .
, ,
.

, , 1915,

, .
.
.
. ! ,
!, .
18. , ,
, .
. , . ,
,
.
. .
, 20. , .

,
. ,
,
.
, .

. ,
.
: . ,
, , ,
.
.

,
.
, ,
,
.

 , IV, 2. ,
. 6, , 1922.
.
, 6. ,
.
. ,
, 2 , ,
,
. ,
. .
,
, .

.
:

,
, ,
.
1932. ,
. ,
, , , ,
.

.
, , , ,
. ,
.
, ,
.
? :
. .

,
. ,
.
. ,

. , .

. (18781903)

 .

,
.
.
, ,
.

. , , ,

,
.
:


,
,
. ( ),
( ),

, ,
.
,
.
, .

,
,

.
,
( ) ( ).

,
.
,
( , ).

.
,
,
, ,

 , .
,
, , ,
.

, ,
(, ,
...).
,
,
.
, . (,
, ,
.)
,
, . ,
, , ,
,
, -

.

.


,
,
.
Gei Itn: The Richest View
(1886-1951),
1 ...
,

, :
?


,
,
: ,

.2
, , ,
,

 .

,
, stricto sensu,

,
,

.

,
, .
,
, ,
,

.3

,
,
.
, ,
,
, .

( )

.
, ,


.
, , , ,

forma mentis . ,
, ,
,
, ,


.
:

.

4

.
, :


. ,
La Gnose (1909), ,
Introduction generale a letude des doctrines hindoues (1921), Orient et
Occident (1924), LHomme et son devenir selon le Vedanta (1925), LEsoterisme
de Dante (1925), Le Roi du monde (1927), Autorite spirituelle et pouvoir
temporel(1929), Le Simbolisme de la croix (1931) Les Etats multiples de
letre (1932), Le Grande riade (1946), Aperus sur lesoterisme
chretien (1954) Simboles fondamentaux de la Science sacree (1962).
,
, La
Teosophisme, histoire dune pseudo-religion (1921), LErreur spirite (1923), La
Crise du monde moderne Le Regne de la quantiute et
les signes des Temps (1945).

, ,
,
, ,

, ,

.

:

.5

,
, , - - .

,
,
, :
,
,
, , .
. ,

,

.6
, , ,
, ,
,



, .

,
,

.

, ,

.7 ,
,

: .8
,

, ,
,

.
.

-
, (
, , )

,
, ,
.
, ,
. ,
,9
, , 1916.
,
. 1930.
, ,
sheikh : .


,

. ,
, , ,
, ,
Vishnu-purana.10

 ,
, ,

.
:

(
), , ,
.
- ,


- , .
, ,

.
(
) ( ).
,
, ,
; , ,

.11

:
,
, , , ,
, ,
.
,
,
.
- -,

,
.


,
, .
: . :
. ,
, ,
.

 .
, ,

.
,
.
. , ,

,
, , , ,

.12
,
:
,
, .

.
,
- . ,
- ,
. ,

- , ,
, .
,

.

:

.
,

,
, ,
, . ,

.
,
,
. ,

 , .
, ,
, . ,


. , ,
, , ,
,

-
.


, -
.
- , ,
, ,


.13 ksatriya ,
, ,
.14

, , ,
,

,
. ,
: , ,

?
.
, ,

,
.
. , ,
. ,

. ,

, ,15 ,

.
,
forma mentis
,
. ,

 ,
, . ,

, .16

.
, :
, , ,
. ,
,
, ,
: Du musst dein Leben ndern!
!
(
, ,
, , , 1987)

1 ,
. ,
LEsoterisme de Dante,
,
- 1976. ,

(, 1981).
. 12,
, 1986, ,

.
2 . Rene Guenon: Etudes sur la Franco-Maonnerie et le Compagnonnade,
, 1934.
,
, -
,
, , ,
. , 1717.
( 20.
1949, ).
, , ,

.
3
.
Rene
Guenon: La
Grande
Triade,
,
1946.
4
.
La Crise du monde moderne (1927) Le Regne de la quantite

et les signes des Temps (1945).

, ,strcto
sensu,

.
5 . Rene Guenon: Etudes sur la Franco-Maonnerie et le Compagnonnade,
,
1934.
6 Rene Guenon: Le Saint Graal, Le Voile dIsis, , . 170, , 1934.
7
. , Advaita
Vedanta,
. (. Rene
Guenon: LHomme et son devenir selon Vedanta, , 1925)
8 Rene Guenon: Rassembler ce qui est epars, Etudes Traditionalles, ,
-
1946.
9 ,
, ... (
, 20. 1949)
10 ,
. (, 1980), Kali yuga

Vishnu-purana .
11 Rene Guenon: Le Regne de la quantite et les signes des Temps, , 1945.
12 , ,
,
- ,
.
13 , , :
ksatra, brahmani
ksatriya. (Brhad-aranyaka-upanisad, I, 4, 11) ,

, ksatriye brahmane

(VI,
2,
7

VI,
1,
15).
14 Samuraj ( ,
),
,
1986.
15 Julius Evola: Introduzione, Rene Guenon, La crisi del mondo moderno,
,
1953.
16 ,
,
.

. .

 !
.,
: . ,
, !
,
, ...
,
.
. ? ?
,
,
1 Lokomanya Maharaj Bl Gangdhar Tilak (18561920) XX ,

, .
,

, , ,
, . ,


, . . :
,
, , ,
.2
, J. T. Sunderland :

? ,
,
. ,
e ,
,
, .
,
.
,
, , .
: ,
, , , ,
, ,

...3

 ,

.
,
. (The Orion, 1893)
(
) ,

. (The Arctic
Home in the Vedas, 1903)
,
,
. , Srimad
Bhagavad-Gita-Rahasya (1915)
Bhagavad-Gita
, Karma-yoga.
,

:
, , ,
shastra . -, Bhagavad-Gita,
.
Bhagavad-Gita .4
Gita-Rahasya
Gita-Rahasya5 ,
, ,
Bhagavad-Gita,
.

,

, ()
, ,

.
, Bhagavad-Gita

-
.
Bhagavad-Gita (Arjune)
,
,
,

(Karmayoga). , Bhagavad-Gita
, Bhaktiyoga Jnanayoga:
Bhagavad-

Gita

() Jnana () Bhakti (),

(). ,
Ishvara (), .
. .
; ,
. ,
() :, ,

? . BhagavadGita. Krishna
( ) . ,
.
, .
, ()
( ) , () .6

() ,
,
:
, ,

Prakrti ( ). BhagavadGita ,
,
, :
, ,

.
(II,
38)

Bhagavad-Gita

,
Samkhya, Bhagavad-Gita.
,
. ,
Purusha (-
) Prakrti ,

: () ()
,
,
. (VII, 5) : ,
;
(), , . (X, 9)
maya karma,
, .
, ,


Prakrti maya.

.
Bhagavad-Gita

: BhagavadGita
Bhagavad-Gita .
Bhagavad-Gita

Jnana Bhakti.

Gita-Rahasya

Bhagavad-Gita
, , ,
.
ethosa ,
Bhagavad-Gita
.

,
,
, , , ,
, etc. ,
ethosa. ,
Bhagavad-Gita

Prolegomena
to
Ethics.

.
, - -

, .
,
:
,
.

, , ,

.7
ethosom
Bhagavad-Gita:
(vasanatmika)
; 2) (vyavasayatmika)
(atma-nishta)

 ; 3) (sthitaprajna), ,
, , ;
4)
,
; 5) Atman-a
(pinda) (brahmanda) Atman
( moksha) ;
, (atmanpamya)
- .8



ethosa Bhagavad-Gita.

ethosa
, . ,
.





. ,
,
maya (avidya)
.
,
,
.
,
,
:

.
,
,

,
, , ,
. ,
(Chhanda, Mantra, Brahmana Sutra)
( 200 ),
. ,
, , IV
,

 XII
.9 ,

,
,
,
( )
.
,
,
.

:
,

,
.
,
:

.

,

.
Samhitas Brahmanas

10
,
,
(
)
.

Samhitas.


.
,
,
:

,
.11

 , ,

, ,
. ,
,
,
,
,
, .

, ,
.
,
,
- (Pio Filippani-Ranconi):

...
, , ,
, - ;
.
(diks),
.
,
.
.
, ,; ,
() Agni,
(yjamna) . ,
, (isa) ,

.12
-

,

.
:


. , rishi
,
.13 ,

,
, DevalokaDevayana ( ,

 ), Pitraloka Pitrayana,

.


( ),
.


;

.
; ,
,
,
-
. Vishnu Vasanta, Rudra
, Prajapati, ,
. Vishnu Varaha (Rig-Veda, I, 61, 7);
Indra Vritra Rudra Prajapati, Yajna
. Gand, ,
, ,
Yama. ,
.
;
,
,
(Canis).

.14

. ,
,
Agrahayani ( Mriga,

.


, .
,
,
Prajapati,

, .
, Frigge, ,
, ,
, (Friggjarockr).
Brechti
,
.15

 , ,
,
.16
, Frigga,
,


.17
,
-
. , -,
:
. , ,
,
. -,
,
.
. ,
,

.
, Samhita, .
Taittiriya Samhita Brahmana.

; Sutra
, darshana,

.

,
, .
The Arctic Home in the Vedas,
, ,
compendiuma ,
, ,
,
.

,
(Bergainge)
, ,
.

,
-

.

 ,

, ,
, . , ,
,
, ,

.


,

.


, intermezzo
.

;

, ,

.
,
. Summa summarum,
,
, Max Mllera, Whitneya
Jakobia Bloomfielda.
,
Maurice Bloomfield
,
() : , ,

.18
bloomfieldovsku ,
The Arctic in the Vedas
,
.

.
, ,
,
.
:
, ,

, .

,
. ,
,
, ,
, ,
. ,

. ,
, ,
,
. ,

( : )
. , ,
, ,
,

.


: 14.19 Colina Renfrewa,
20
:
...

.21
14
(
)
.
,

.
.22
,
;
,
. .
, ,
, (

, ) ,
, ,

,

 - -
,
.
, , ,
,
, . ,
,
,
,
,
.

Lokomanya Maharaju Tilaku

.

,

,
, . ,
,
,23 , ,
, , .24
,

,
, ,
. ,
, ,

,

.25
,
, , , ,
IV, 33)

.
,
; ,
...

.26
,
.

 .

:Thule ultima a sole nomen habens.
(Thule)
. Tulla
Tullan , ,
, , .
,
.
, ,
, ,

.27
,
.
,28
,
,
. , ,

.
(Rene Guenon),
,
,29 ,
,
( ) ...
; ,
,
. ,

.30
,
Li-Tzea
, ,
.31 -,
, , Shambala,

.32
, ,
,
, Sol invictus,
,
.33

, ,
.
,

, ,

 ; , ,
, .34

; ,
quasi officina gentium aut certe velut nationum.

,
Jean Sylvain Baillya (1736 1793).


. Bailly

( ),
.
,
, , , ,
Freyje .
Bailly
: ,
, ,

.35

, ,
(Friedrch Nietzsche)

: !
., ,
: . ,
, ... ,
, .
? ? -,
.
, ,
.
,
,36 , , :
,
, . . ,
,
... ,
, , ,

.37
()38
: ,
,
. , ,

;
,
. -,
,
.
, ,
, ,
, , .
, , ,

.
XX , ;

, .
Charet
, , ;
. (Ernst Jnger):
XIX XX
,

()
.39

; ,
,
,
,
.


.
,
,
, kali yuga, ,

,

, :
. , , , ,
. ,
, ,
.

, , .
, ,

 , ,
:

.40

Bhagavad-Gita,

:
. ,
, . ,
, ,
, .
,
.
,
, ,
.


. ,
, , : ,
, ,

; ,
, ()
()...
, ,
, ,
,
,
. ,

, ,
, ,
.

-
.

,
Bhagavad-Gita ,
.
Post scriptum,


. ,
, ,

 ,
, . ,

:
, , , . ,
Snorri Sturlusona,
.
,
,
, ,

.
,

. ,

.
,
,

. ,
,
; ,
, ,
.
, .
-, , ()

.41


,
. ,
, , ,
:

.
Taittiriya Samhita,
,
, ,
,
.42 , , ,

.

.
:
,
.43

 .
:
.
, .
,

,

,
. ,

,
. ,

.
:
( ) ,
, , ,

Taittiriya
Samhita.
, - ,
,
Ashvina, Dioskura ,

, . ,

, , ,
,44 ,
. , , ,

, ,
, , ...
,

( )
,
. ( )
, ,
?
Dioskura Ashvina, ,
,
, ,

?

,
.

(
, ,
-, ,
, , 1987)

1 ,
()
(Chandogya-upanisad, VII, VIII), ,
(Brhadaranyka-upanisad, II).
, ,
, ,
,

.
2 Vishwanath Prasad Varma: The life and phiklosophy of Lokomanya Tilak,
Agra
1978.
3

Vishwanath
Prasad
Varma: .
.
4 Sriman Bhagavadgita-Rahasya, . .
.
5
B.
G.
Tilak: Sriman
Bhagavadgita-Rahasya,
Poona,
1936.
6 , Sriman BhagavadgitaRahasya, , 1917. Vishwanath Prasad Varma: . .
7 . Rene Guenon: L Crise du monde moderne, Paris 1927; La Regne de la
quantite
et
les
signes
des
Temps,
Paris,
1945.
8
.
.
: .
.
9 . Friedrich Max Mller: A History of ancient sanskrit literature.
10
, ()

.
,

.
11 Julius Evola: Revolta contro il mondo moderno, Roma 1969.
12 Pio Filippani-Ronconi: Magia, religioni e miti dell India, Roma 1981.
13
,

.
14
B.
G.
Tilak: The
Orion,
1893.
15
Jakob
Grimm: Deutsche
Mythologie.
16 : , 1981.
17
: , ,
, , ,

Volosara,

.
18 Dr Maurice Bloomfield 22. 1894,
John Hopkins University; Ram Gopal: Lokamanya

Tilak,
Bombay

New
Delhy
1956.
19 . Willard F. Libby: Radiocarbon dating, University of Chicago Press, 1952.
20 14,

.
, ,
,
.
(Sir Grafton Smith),
.
21 Colin Renfrew: Carbon 14 and the prehistory of Europe, Old World
Archaelogy, San Francisco 1972. : Colin Renfrew: Colonialism and
Megalithismus, Antiquity, 41, . 164, 1967; Colin Renfrew: The
Autonomy of South-east European copper age, Proceedings of the Prehistoric
Society, 35, 1969; Colin Renfrew: The Tree-ring calibration of radiocarbon:
an archeological evoluation, Proceedings of the Prehistoric Society, 36,
1970; Ingrid U. Olson: Radiocarbon variations and absolute chronology,
120 Nobel
Symposium,
Uppsala
University,
1970.
22
Colin
Renfrew: .
.
23 ... Arimaspi arima
.
(, IV,
27)
,
.

Arimaspi: Aryannaaspa = . Arimaspa

(Prom. inc., 805), Aulo Gelia
(Noctes Attcae, IX, 4),
, ,
,

a
Arimaspi.
24
: ,
IV,
13.
25
: Defacie
in
orbe
lunae,
XXVI.
26
: ,
IV,
34.
27 . : . , II, 3,

.
28
,
0 ( ), (10-15 ) (
). . Arthur Ernest Mourant, Ada C. Kope Kazimiera DomaniewskaSobczak: The ABO Blood Groups; comprehensive tables and maps of world
distribution,
Oxford
1958.
29
, 1925,
Tule. ( Journal des Debats, 22.
1929, Paris; Rene Guenon: Formes traditionnelles et cycles cosmiques, Paris
1970)
30 Rene Guenon: Le Roi du Monde, X, Paris 1927.

; ,
,

. () ,
.
. ( , , . 177, 1987)
31
Li-Tze,
II
32 Edwin Bernbaum: The Way ti Shamhala. A search for the Mythical Kingdom
beyond
the
Himalayas,
New
York
1980.
33
: Ecloge, IV,
5-10.
34
Eumen: Panegir.
p.
Const.
August., VII.
35 Jean Sylvain Bailly: Lettres sur lancienne histoire de lAsie pour servir de
suite aux lettres sur lorigine des science, dressees a M. de Voltire par M.
Bailly, Londres-Paris 1779. , : Histoire de
lastronomie ancienne depuis son origine jusqua letablissment de lEcole
dAlexandrie,
Paris
1775.
36 . : , , 1978,
37

:
,

1978.
38 : (), 1978.
39
Ernst
Jnger: Strahlungen,

1963.
40 Rig-Veda, I, 115, I; Chandogya-upanisad, III, 13, 7;
:
,
65
b,
etc.
41 ( ),

1964.
42
,
II,
82
43

,
I,
19
45 , II, 95

-
(Bla Hamvas) (18971968)
?
(
: ) ,

(Georges Dymzil)1

a , .

, (Ren
Gunon).

,

forme
mentis

.
,

. ,
.
,
(Tradizione Primordiale),
, splendid isolation ,
.
(
, ),
de facto ,

.
,

. ,

,
, ,
,
.
,

.
.
1942.
: ( ) ,
, ,
, ,
,

.2

1935. ,
Imperialisimo pagano Rivolta contro il mondo moderno.

:

. ;

; , ,

 : ,
,
. .
,
3



.
: ,
,
kali yuga
: ?

.4

, :
,

.5

, .

,
,

.6
, ,
, :
,
,
, . , .7

,
:
: ,
. :

...
.
. , ,
.8 ,
: :
, .9
:
, , , , ,

 ,
.10

, ,

.

, ,
, ,

, hybrisa-,
.

,

.
: ,
, : ,
, ,
.
,

.11

,
,
:
.
, : ,
. : .12
,, ,

,
,
:
.
. . ,
, , ,
. ,
, , , ,
. , .
. , proton
pseudos, . ,
.
.
, , ,

, , , ,
. ,
. , .
, ,
.
, , , , .
,
, , , ,
. , ,
.
.

.13

() ,
() (hybris-),
yin-yang,
,

(), ,

.


.
,

,
, .
,
,
, , .

:
,
. : ?
: . :

:
.14


.


.

:
. , , ,

 , ,
,
.
, , , ,
,
,
.15

:
.
. .

. .
,

,
-,
.
,
, .

,
.
.
,
.
(
1932. )
.


,
,
, ,

.

:
.
.
, :
.
. ...
. ,
. :
; ,

.16

 :
, .
,
.
,


, ,
.17
, ,
.

, ,
, , .
,

. ,
,
, ( ) ,

:
.
. ,
, ,
... ; .
, . ? ,

.18


, ,
,
,

,
12.

1941.
,
:

, .
, .
.

.19

, ,
. ,

.
,
. XII

, (Geoffrey of Monmouth),
,
,
, (Ambrosius) (Killaraus),
, ,
.20 , ,
,

.

:
,
. . ,
. ,

... , , ,
: , ; :
. .
, .21
, ,

. ,
(Juan de Herrera), II
(El Escorial),
, ,
, ,
. (Corpus hypercubus, 1954).
, ,

.

,
.
,

( ,1942).
() ,
, ,
, ,

:
, , .
: , ,
. ,
, . ,

 : .
; , ,
, :
. ,

.22

.

,
, . ,

, , ,
: : ; :
; : .



(La
grandiosita della guerra e la piccolezza delluomo) 1943. , je
,
, ,
. :
.
:
,
, .

,
, ,
.
23 ,

.
,
,
, , ,
,
. : Secondo un
calcolo approssimativo, finora la guerra ha mobilitato circa cento milioni di
uomini armati. Ma non verosimile che in questa masa se ne trovino cento che
abbiano saputo approfondire lesperienza della guerra fino alla compresione
della
realta
esistenziale.24

realta esistenziale.
(Senofonte) , (Ammiani Marcellini) Rerum gestarum

 (Cesare) ,

,
.


.
,
,

.
XX ,

,
.
, ,


.
, (Teilhard de
Chardin), ,
, :
( , . . .)
,
, ,

.


,
,
.

,
, .


. - (Antoine de Saint-Exypry)

: .
. , ,
. (Drieu la Rochelle)
,

,
.
,

.
,
,
, ,
: Nelloscuro stato demonico del
panico non si manifestato il volto della morte, ma quello delluomo debole,
meschino e vile, al quale mancano la fede, laudacia e la salma necessaria a
vincere se stesso, qualunque cosa accada La cosa migliore sarebbe una
cambusa a prova di bomba, nella quale potersi rinchiudere per uscirne solo
dopo la firma del trattato di pace. Sarebbe la soluzione integrale del
problema della vita.25 ,
,
(paura della vita): In questo modo possiamo
avere unidea del punto in cui si trovava lumanita al momento dello scoppio
della guerra, possiamo avere unidea di quello che pensava, che sentiva, dei
Poteri
che
essa
serviva
e
della
vita
che
viveva.

, ,
,
.
,
:
A partire da quel momento, il soldato si staccato dal civile in questo punto
veramente essenziale. E questo il punto in cui luno non comprendepiu
laltro. E il punto che separa in modo fondamentale il civile dal combattente e
li separera per tutta la durata della loro vita, sicch il civile non capira piu il
soldato. Perch? Perch il soldato si liberato dallincantesimo di quel Potere
primordiale che si chiama TerroreLa condottta fondamentale delluomo
rimasto a casa sua determinata dallUr-Angst; la condotta fondamentale del
soldato data dal fatto che la vita non gli fa paura. E uscito da qualunque
sicurezz; in lui scomparsa la visione del mondo incentrata sulla dispensa e
lideale della cambusa a prova di bomba ha perduto il suo senso.26
,
: , , il soldato
sente il nemico umanamente piu vicino a s del civile.27

, ()
:
Al soldato si rivela la totale mancanza di senso sella Weltanschauung della
dispensa e cosi egli viene a sapere che lesseree delluomo non sostenuto dal
cibo, nesi dalla decisione Quando il soldato si rende conto che la vita non
viene decisa dai fatti, ma dallesistenza umana, allora si libera
della Weltanschauung della cambusa e anche degli ultimi brandelli di essa ed
entra nel mondo reale. Questa esperienza, lesperienza della realta, la piu

grande esperienza della guerra, quella incomparabilmente piu granbde tra

tutte.28

,
, ,

,
. , ,
,

, .


: .

.
,
() ,

.
, -
,
,
,

divide
et
impera.

,
,
,
, 1968. ,

. ,
:
. , ,
, ,

.29
,
,
, .

,
, , , ,
,
, (Katalin Kemeny).30


( ),
,
. ,
. ,
,
:
,

.31

,
:
, ,
, ,
, .
, .
,
.
.
, ,
,
, .
: , ,
.
, ,
(Patmosz, . . .)
,

.32
,


: ,
... ,
, , ,
, , ,
.33
, ,
,
.
.
, .
athanor- ,
.

1
Georges
Dumzil: LIdeologie
tripartie
des
IndoEuropens, Latomus,Bruxelles,
1958.
2 : , , , 1992.
3
Hamvas
Bla: A
vilagvalsag, Budapest,
1983.
4
Hamvas
Bla: op.
cit.
5
Hamvas
Bla: op.
cit.
6
Hamvas
Bla: op.
cit.
7
Hamvas
Bla: op.
cit.
8
Hamvas
Bla: op.
cit.
9
Hamvas
Bla: op.
cit.
10
Hamvas
Bla: op.
cit.
11
Hamvas
Bla: Hexakumion, Szombathely,
1993.
12
Hamvas
Bla: A
vilagvalsag, Budapest,
1983.
13
Hamvas
Bla: Patmosz, Szombathely,
1992.
14
Hamvas
Bla: A
baberligetkonyv, Szombathely,
1993.
15
Hamvas
Bla: Patmosz,
Szombathely,
1992.
16
Hamvas
Bla:
A
baberligetkonyv,
Szombathely,
1993.
17
Hamvas
Bla: op.
cit.
18
Hamvas
Bla: op.
cit.
19
Ernst
Juenger: Diario
19411945, Milano,
1983.
20 Michael Balfour: Stonehenge and its mysteries, Macdonald & Janes, Lodon,
1979.
21 : , , , 1992.
22

: op.cit.
23 : , , 10
15,
,
20002001.
24 Bla Hamvas: La grandiosita della guerra e la piccolezza delluomo.
(Claudio Mutti).
Tarsadalomtudomany, 12, ,

1943.
25
Bla
Hamvas: op.
cit.
26
Bla
Hamvas: op.
cit.
27
Bla
Hamvas: op.
cit.
28
Bla
Hamvas: op.
cit.
29
Hamvas
Bla: Patmosz
I, Szombathely,
1992.
30 Katalin Kemeny: Delo bezimene slave, : ,
,
1994.
31 : , , , 1992.
32
Katalin
Kemeny: op.
cit.
33 Bla Hamvas: op. cit.

Carlyle,

 (homas rlylea, 1795-1881)

:
o
, .
:

: 1848,
... ,
,

, - interregnuma,
?

,
: ,
, ,
,
,
,
.


, ,

.
;
,
.

, ,
, , .

,
,
.
,
:
,
.
, ,

.
, ,
,

 ,
. ,

,
ancienrgime,
, .
,

: , , ,

. ,
: ,
,
, ,
, .

,
.

, ,
: ,
, .

:

? ,

?
,
,
,
.
,

,
.
( )

, , ...


.

 hybrisa,
.
hybrisa
zoon noetikon,

.


, :
. ,
.
,
:
.
, , ,
,
. ,
,

, .
,
()
.

:
.
.
.
. Last but not least,
,
XX ,
,

.
, ,



.

,


, demosa.
0 ,



. ,
, ,

.
,
, ,
, .
,

,
.

,
- .

.

, .
, , ,
, , ,
.
,
, , ,
:
, -, , ,
, , ,
...

,
: ;
,
, , ...
; , , , ,

.
-
,
, ,
, : , , ,
, , ...

. ,
,
.

 :
...
,
.
ethosa

ethos paganitas
.
,
:

?

,
, ,
:
. ,
,

. ,

.
,
, :
,
,
...
, ,
. ,
,

,
. , ,
;
ethose ;

.
, , ,
,
;
, .
,
, ,
.
,

 ,
:
; , ;
...
; . ,
,
hybris .
,
, , ,
-

,
.
: ,

, . ,
.
, :

.
,

.
:

, ,
.
, ,
.

ethosa
,
.


, , ,
.
. , ,
,
.
,

. .
,

1827. .
:
, ;
, ,
,
.

,
, , ,
, .
:
, ,
, .
,
,
, .

. ,
,
. ,
,
? ,
, ,

?

.


, .

,
, , forma mentis.

:
. ,
, ,
:

,
. , ,
,
, . ,
... ,
.

 Ordre pour le mrite

, -
,
.

, :
-. ,
, , ,

. , ,
.


,
VIII.
,
,
, forma mentis.

- .
.

, ,
, , .

:

, Ordre
pour
le
mrite.
, ,


.


.
,

. .
,

, ,


.

 :
. , ,
,
: The Earlu Kingof Nor-way.
(
, , ,
, 1988; , , 1903)

( )

,
,
.
, ,

.

, ,
, ,

ethosa .

,
, ,
westerna,
- a ,


, ,
?
,
?

, ,
.
.
, -, ,

,
,
.
( . .) , ,

.
, ,
.
, Yorozuu,
, ,
The Nobility of failure ( ). ,
,
,
,
.
. .

- ,
:
,

,
, -
.

,
,
, ,
.
, ,
,
,
.
, ,
,
.

, , ,

:
.
,
. ,
, ! !
, , .

 ,
.
... :,
, .

.
, . ,
.
, , .
, .

.1)
(
), ,
(Tashiro Tsuramoto), ,
, (Yamamoto
Tsunetomo), .
,
, daimyo (Mitsushig Nabeshima),
. .

,
, junushi,
, , .

,
, .
,
. ,
, ,
,
: (Jocho Kyokuzan),
. , 1710,
, ,
, , ,

.
, , 1719. ,
. , ,
. , ,
,
,

, , ,
. , (
). ,
- (Saigyoa),
, ,

,
,

:
,
.
:
, ,
,
,
. ,
, , ,
. , (Tokugawa),
,

.

humanitas.
,
. ,
:
. , ,
- .
,
, , Ordo templarum. ,
,
.

,

.
, -
,
.
, , ,
kaishaku, coup de grce,
, seppuku. ,
haiku waka.
, , ,
(Sanenori Nishisanjo),
, Waka kokindenju ( waka),
, ,
Kokinshu,

.
ethosa
,
,
,
,
.

. ?


?
,

? ( ,
).
,
,
, .
,
,
,
.
,
,
.

:
,
. , ,

, ,
. ,
, ,

-
. ,

,
.
,
,
. ,
, .
, .


, . ,

.

, , , ,

, ,
,

. , ,
.
, , .

humanitas
.
,

, . ,

, , .

.
(Maurice Pinguet),
. ()
()
...

, ,
.2) ,
, - . .
.
,
,
.
, .


,
. , ,


.3) ,
, ( ) ,
,
. , ,
,

,
,

.

.


, , ,

 , , ,

, .
, ,

.

. , .
, .

.
:
!
: , ,

!

, , ,
, ,
.4)
, , ,
.
,
, ,

,
,
,
(Ragnarok), ,
, ego scriptor, , ,
Yealsa, .
,
, , ,
.

, : , ,

: ,
. , () ,
,
,
.5)
,
, , ,
, ,
, , :
:
,
.

 :
, .
,

, :
, .
,
, ,
:
. , , :,
, .
!

1.
Yukio
Mishima:
On
Hagakure, New
York,
1977.
2.
Maurice Pinguet: La mort volontaire au Japon, Paris 1984.
3.
Maurice
Pinget: .
.
4.
Ivana Morrisa, The Nobility
o/Failure, New
York,
1975.
5. : , III, 2, 15. ( . )

, ,

. ,
, ,
,

,
1973.
.
7. 1903. ,
, , ,
, ,
I.

(
) - ,

 (
),
- ,
.
, (nota bene!)
.
1928. , , 1937,
.
, 1940. ,
,
. ,
, 1944. .
1948. ,

. 1951. -
, , 1954.
- , ,
.
( ),
, 1973. , , ,
, .
,
,
. ,

.
,
,
,
.
,
, Cino del Duca,
Deutsches Kultunverk europaischen Geistes Bundersverdienst Kreuz

.

,
, , ,

, ,
,
, .

( ,
),

( ),
: ,

 ,
()

()
?
, ,


, .
,
, ,
. ,
( )
,
, ,
zoon nootikon. ,
, ,
: ,

.
,
,
:
. , ,
.
,
.
, ,
,

.
,
, , ,
,
.

: ,
,
, ,
.

,
.
,
,
,
,
. :
,
.
,
, ,

 , , ,
, , .
, , ,

.
, ,
,
. , ,
,

, (
)
.

,
,

,
.
,
.
.
, .
, XX ,
, .
, .
, ,

. <

(
,
,
, , 1998)

,
(Gustav Meyrink)
,
.

, Me
, ,
:
, , ,
.1 , Me
,

.


Mee, , terra incognita.

Me
, ,
, ,
- Me
2 -
Maa Ta, ,
: Johna Deea,
, Gustav Meyrink . ,

.3

Me

, ,
.
Me
:
Meyrinka, ,
,
, Poea,
Hoffmanna, Lovecrafta. , Meyrink
,
.4

,
( ) ,
Me .
,
, ,
, ,
, ,

.

Me ,

,
, ,


, ,
.
Me
,
.
Me
,

Simplicissimus,

.
Me ;
,
.
Me
, ,
(Elemire Zolla),
. ,
,
.
:
(Kierkegaard) . , (Hlderlin)
,
,
.
5
,
, Me

,
.
,
, , ,
Me . ,

Mons Desiderio-a ,
,

Me
,
, ;

: ...

.
Me ,
, . , ,


, .
,
coup de grce ,
,
. , Me
,
,
, .
,
.
Me

,
,

.


.
Me

.
a Me
:

. Me ,

, .
:
... , ,
,
, (
) . ,
: ,
, , , .
.
: , ,
. , , ,

, , ...
, ,
. .
.6

 Me ,
,
,
Me ,

:
, Meyrink Meyer
... ,
( ),
.
.
;
Meyer .
: . ,
. Meyer ( ,
), .
,
.
. .

.7
Me ,
,
;
, -
- ,
.

.
,
, , ,
. Me ,
,
: ,

.
,
Me ,
.
:
,
.8Me
,
, ,
,
. Me
,
,

 , Graal-a
,
.10 -

,
.
;
;
, .11
:
,
. , Me
; ,
,
, .
, Me

:
, - , ,
. , , ,
, : !
! ! ,
! :
.12
,
Me ,
. ,

, Me .
Me ,
, ,

,

.


, Me
,
, ,

. Me

, , ?

 ?
, athanor

?
Me
.
,
(Leon Bloy) : Dieu se
retire.
,
: . ,
? ?


. , , ,
,
, ,
. Me
, ,
.
Me

, . Me ,
, ,

.

,
. , ?
: , !
; ,
. . , ,
, , .
,
.
,
.
,
,
, ,

.13 Me


.14

a priori

 .


.
Me :
,
. ,
.15


,
.
Me

. Me
, .
? , Me :
.
, Me
,
: ,
, . ,
.
,
,
. ,
:
, ,
:

!
, ,
, .
: . ?
Me
: , Johne Dee,
; !
. , Johne Dee, !

!

,
: ! ? ,
, ?!

!
:
;
.16
,

 , ,
(Meister Eckhart)
,
, :
: .
... , ,
. ,
, .

.17
Me
, : .
,
,
, Me, .


. Me

.18
Me
,
,
, ,
,
. Me ,
, , ,

Me , ,
,
,

; ,
,
. Me
,
: ,
,

!

; -,
-. Me
, ; ,
, ,
, ,
, . ,
, :
:
. ;

 . : ?
( ) ,
,

.

, ,
.

.
(Assia Chotakalougin)

.
,
, ,
. , ,
,
, .
, ,
, ,
.
,
.
, Assia Chotakalougin
,
,
, XIX , (Peladan)

, :
?19,
, ,
;
,
, , ,
.
Me
,
.
; ,
;
; .
:

.
. - (Sainte-Beuve):

 ,
.20
Me , ,
: ;
, ,
, , , , , ...
. -

, ,

,
: ;
, , , ...
, Me ,

; ,
,
(Mario Praz),
:
,

.21

. ,

,
, , ,
. ,
. ,
,
;
, ,
,
,
. ,
,

.
, Me

, .
Me
- rverie
. ,
;
ego,

. , ,

: , , .
, ,
(Gautier) Fortunio:
,
. :

.
, Assia Chotakalougin
. ,
: . ,

. , ,
.
,
, ,

,
.22


,

Assia Chotakalougin.

,
.23

, ,

.24
,

, ;

yin-yang
.
, ,
coincidentia
oppositorum.
, ,
, , ,
: , ,


Chotakalougin!

,
! ?
: ; ...
? , .
,
,
. ,
,
,
.
,
-
, -
, ;
: , .
,

, ,
Hacate, .
, Isais, ,
.

Kellua,

: ! Isais.

,

, , , Caia ( ),
. () ( )


Me :
.
: , ...
, . ( Me
),

;
. , Me

,
.
,
, : ... ,
!... ,
,

.

,


,
.
25

.

, ,
,
. ,

,
.
,
,
, .
,

.
,
, : ,
, ,
,
memento mori, . Assia Chotakalougine
, : ,
, , ,
. , ,
; ,
Baffomet ,
...

, , .
,
,
.


,
, .
,

.
,
,

, .
,
,
. ,
Me
, :
,
. ,


. Me
: ,
, ,
, ,
!
! ;
, Johne Dee!
, , : :
. ,
.
, Me

. Me
,

sahaiya.26
,
,

,
, Vggdrasill, .
, ,
.

, .

Isais
: , ,
. ,
. ,
, ,
,

.
, . Me
, Isais,

 : ,
,
,

.

;
- ,
:
, ,
.
Me ,

. , , ,
, ;
,

.
,

;
,redressement, .
Me
.
?
Me -
, ?

;
,

?
,
,
,

.
, , ,
, ,
,
.
Hoela Dhatsa
, .

Me
,

 . ,
, Me
. Me

:
Shakti and Sakta. Me
,

: ,

.
Me vajroli-mudra( ,
, vajroli-tantra), -
.
, ,

Vedamai
Upanisada.

kali-yuga, ,
,
. , vajroli-mudra
, XX ,

Me
.

,
vajroli-mudra

(advaja),
, (yuganaddha).
;
,
, , ,
, ,
.
, ,
, (ujana sadhana), ,
,
nirvana, (advaja), .
Me
,
(
),
. ( . .

.)
, , Me
, ,

.
Me


reverie
.27

Me

,
,
,
.
:
.

yin yang,
,
.
, Evola,
Eliade, Titus Burckhardt, Zolla Fulcanelli, Me
. Me
, ,

,

.
,
Jane,
Assia Chotacalougine.
- ,
Me ,
. , Jane ,

.
,
,

,
, kali-yuga.
Assia Jane
: ,
. Jane
Me (Das
griine Gesicht) (Sephardi):
() .
, .28
Baffomet

Me :
. ,
, .
,

 , : Baffomet.
Baffomet?
,

. Baffometu
; ,

, ,
, 13. 1307. ,

.29 ,
,
, ,
.
,

Baffometu,
. ,

; ,
Baffometu
, .
,
Baffomet : ,
( ), .
Gaucerant, ,
figuram Baffometi
.30
Baffomet, .
Muhammada (
Baphomeries).
,
,
, .
, ,
.
,
Baffometa
. ,
, ,
: - = -,
() .

, ,
, , ,
-,

 . -
.
Me Baffometa,
,

, ,

: ,
.
:

:
.
Me
Baffometa
,
Baffometu
. ;
, ,
,
. Me Baffomet
:
, ! , ,
Baffometa! .
Baffometa .
Baffometu

. Baffomet

coincidentia oppositorum, yinyang;

: Yin-Yang: Baffomet.
. ,
, ,
Janusa Baffometa.

Me
, .
Mek ,

, Wtanove
, ,

. Mev
;
,
, , . ,

. , ,
Me , , ,

 . , ,

:
,
. Me
, ,
, ,

.

,
,
.
;
, ,
, , ,

, Albiona Albanie.
, , ,

.
, ,
;
.
,
:
;
;
Bartheletu
Greenu.

.
,
: ,
, ,

.
, Me ,
redressement ,
.
; ,
Me ,
.
, Me, ,
:
.

:
, , ,
, . ,
, .
.
. ,
, :

 .
. , , ,
, , ,

...31
,
, .

1 Enrico Rocca: Gustavo Meyrink e l'opera sua;: Gustav Meyrink:

II
Golem,Foligno
1926.
2
Julius
Evola:

Meyrinkovom L'Angelo
della
Finestra
d'occidente,Roma
1972.
3 Manfred Turkheim: Un somnambule divor par la vase; Gustav
Meyrink,
L'Herne,
Paris
1976.
4
Julius
Evola:

5
Elemire
Zolla: Misticidell'Occidente,Milano
1976.
6 Gustav Meyrink: Mon eveilala voyance;
7 Max Brod: Recontre avec Gustav Meyrink;
8
Gustav
Meyrink: navedeno
delo.
9 -
: Rene Guenon: Le Thiosophisme, histoire d'une
pseudo-religion,Paris 1928; Julius Evola: Maschera e volto dello spiritualismo
contemporaneo,Roma 1971; : (),

1978.
10 y
Manfred Lube: Beitrigezu einer Biographie Gustav Meyrink und Studien zu
seiner
Kunsttheorie,Graz
1970.
11 Oswald Spengler: Der Untergang des Abendlandes,Munchen 1918.
12
Gustav
Meyrink:

13
Rene Guenon: L'Erreur spirite,Paris 1923. :

:
,

14 : Rene Guenon: Le Regne de la quantite et

les
signes
des
Temps,XXXII,
Paris
1945.
15 Alexandra David-Neel, ,

, , ,
: ? (: Alexandra DavidNeel: Magic
and
mystery
in
Tibet, London
1971)
16
Plotin: Eneade,V,1,
9.
17 M. Eckharts Buch der gottlichen Trostung Von dem edlen Menschen (Liber
benedictus),Boon
1933.
18
, , ,
. Bhagavad Gita (XIII, 1-2)

: : prakrti / purusa, ,
, , ...

. Jacob
Bohme (Morgenrote, XXI, 49) : , ,
, .
,

(, III,
141b,
127b,
etc).
19Josph
Pladan:
A
coeurperdu,Paris,
1888.
20
Charles-Augustin
Sainte-Beuve: Voluptii,Paris
1834.
21 Mario Praz: Agonija romantizma (La came, la morte e il diavolo),Beograd
1974.
22
,
:

:
.
23
- ,

Bachofena: Das
Mutterrecht,Stutgart,
1861.
24

( , ,
25.

1982)
25

(I,199
etc.)
26
:
Julius
Evola: Metafisica
dellsesso, Roma
1969.
27 Mircea Eliade
,
Mephistopheles
et
l'androgyne, Paris
1962.
28
Gustav
Meyrink: La
visage
vert, Paris
1975.
29 , . .
:
(Juless Michelet). ,
, ,
.

, ...
,

! (San
Bernardo
di
Chiaravalle)
30
Leon
Charpentier: Les
Mystires
templiers, Paris
1967.
31 Mena Meyrink: Lejour de la mort ( )


,
. , Alphonse-Louis
Constant, Eliphas Levi,
, .

. ,
,
,
.
, 1850. , ,
, ,
,
(Rosenroth), (Swedenborga), -
(de Saint-Martin), (dOlivet), (Wronsk),
:
. ,

.

,
,
.
,
,
.

(, , )

. , ,
XX
(Rene Guenon)

.

, .
(Guenon),
.
(Rabelais) .
- ,
, ,
XIX ,
.
.
.

.


.
(, 1987)

I -
II -
III -

! - Coirriere
della Sera
.
,

-
.
-
,
, ,
.
, ,

.
,
, ,
,

. ,
.
,
, , , ,

Kaputt,
.



, ,
.
, -
-
- Corriere della
ser , .



,
. , ,
:

!
,
- ,
-
.

,
.

-
, ,
,
,
,

.
, 1940. ,

:
, , ,
. ,
,
.

 1915-1918.
. , , ,
, , , , .

.
, ,
,
Kaputt,
, ,
,
.

Kaputt, , 6. 1941.
, .
, .
divide et impera,
,
,
.
,

, , .

,
Kaputt.

.

.
,

:


. ,
, , ,
. ,
,

, .
,
,
.

,

 ,
,
, .

,
, . , ,

. , ,
,
(
):
- ? - . -
, ,
, . ?
- - -

.
- , , - .

,
.
- , , ,
.
,
, . , .
. , ,

.
.
, ,

.

:


, Kaputt
.

- , - .
, .
, ,
,
, .
, , ,
, .

.
- , - - ,
. , . ,
, , . ,
, .
- , , - , - .
- , - , - , , .

.
- - . -
.

.
,
, .
, .
. , ,
.
,
: , , . ,
, , .
, , ,
. .
Santa Maria Nuov, ,
. ,
, ,
,
,

.
,
, , , ,
. , ,
, .
.
! - , .
, ,
, ,
,
, . ,
;

 . , , , . ,
, , ,
, : !
, , , ,
, . ,
, , , ,
, ,
, , , ,
, .

.
- , - , - ?
, ,
, , , , , , ?
, , , ,
? - . ,
, , , .
- , - , -

.
, , ,
, , , , , .
, ,

.

-
, , ,
, -
. ,
. , ,

,
, , ,

.
- , - , - ,

.
- , - , - .
- , , - , - .
, ,
. , , ,
. . . .
- ? - , - ,
.

.
- ? - . -
, ,
, . ?
- , - , -

.
- , - , - .
, , .
- , , . ,
, , .
.
. . . ,
, .
- * , - , - ,
.
- ,, - - , .
, , ,

. ,

.
- , , - - , ,
, , .
?
,
.
- , - , - , .

.
- , , - , - , ?
,
, . , ,
, . ,
,
,
.

.
,

.
- , - , - , .
- , ,
.
.
. : ,

.
- , - , -
. , . .
.
, ,
, Via Korso , ,
, , , -,
, , y , , ;
, , , , .
VII , VII , VII
; slums ,
. , ,
. .

- - -
,

.
- , , ,
, . ,
. ,
, . .
.
,

.
- , - , -
.

.
.
.
. , .
. , . .
,
. . , ;
;
, , ,
. .
.
. .
; .
, , , ,
, .
.
. ! ,
, , , , , ;
, , ,
, , , ,
,

.
.
,
, , , .
, ,
, .
, .
, . ,
, , ,
. , .
. ,
, , ,
,
. ,
.
, , .
, ,

 . , ,
, , , ,
. .
!

, . , - ;

,
,
.
.
, , , ,
. .
, , . .
, , ;
.
, , , ,
, , , , ,
. ,
, , , ,
: ,
, , , ! . ,
. .
,
, , .
; , ,
. , , ,
, . .
. .
, .
, . , , . :
, ,
.
.
, , ,
. , , , , .
, , 1940. 1944.
.
.
, ,
.
. , , ,
.
( , 1959)

*
, . (. .)

,
, ,
.
, () (1978).
. .
.
,

.
,
, ,
,
, , ,
.
,
,
. ,
, ,

.

.

. , ,
,
,
, .
,

.

.
, ,
, , ,

 . ,
, ,
.
,
, ,
.


,

,

.

(ber die Linie, , 1955),

.
.
.
,

.
(
, 1978)
,
.
,

,
. :

.


. ,

, ,
,
. ,
. ,
,

. : , ,
, , ,
.

.

.
, , Ritz,
.

 , ,
- :

.

, . .

, ,

.
,

, ,
.
,
,

tabula rasa ,
, ...

, .
-, e ,
, ,
: , ,
, , .


.
. ,
, -
, ,
, ,
.

, -
(The Wilds Botfs),

.1 , ,

.

,

- .

.

. ,

,
. ,
,

.

, ,
, ,
,
.

,
,
, -
,
-.
:
( , , )

. , ,
,
:
-
, .

:,
,
,

 , , ,
, , .

,
,
.
,

.

:
,
, ,
,
.
,
, . ,
,
,
,
,
.
--
. ,
. ,
,

.
, ,
.
, ,
- .
,
, -

, .
-
, ? ,
,
, -(Citadelle),
. -
:
, - ,
, , ,



, .

:
,
, , ,
, ,
, .


b rut epoque.
,
.

,
, , -
. XIX
,

-

, -
- , .

,
,
-
, , .

,
,

.

, ,
.

, hic et nunc. ,



, .
, ,
, , ?

,

 , ,
. ,
,
: , ,

, ,
,
?

1 Burroughsove : ,
( ) , 1976.

I
II
III
IV Ethos
V
VI
VII

, ,
.
, , , ,
. ,
, , , ,
.
: , ,
, ,
. ,

. ,

 , .

:
.
, , ,
, .
,
. ,
, , ,
: , ,
.

:
I. 1. Chandogya-upanisad, III, 13, 7; : Contra Galileos.
I.
4.

: Carmina,
III,
3,
7-8.
II.
1.

: ,
42,
-.
III.
5.

.
IV.
20.
,
58-63.
VI. 1. : y., X, 29.; , II; -, I, 24, 10.; Taittiriya
Samhita, IV, 3, 11.

1985.

0. I. ,
, ,
, ,
.

I. 1. ? :
. , , :
, ,
,
. , ,
.
I. 2. -? :
- .
: -:
.
I. 3. , ?
: .


: - -.
I. 4.
:
.
.
.
I. 5. ,
.
I. 6.
:
.
I. 7.
.
. ,
, , ,
, .
I. 8. ,
. , , ,
; .
I. 9.
.
I. 10. ,
,
, .
I. 11.
; ,
. ;

.
I. 12. . ?

.
I. 13. .
, : ? :
.


II. 1.
, , ,

.
, ,

, .
II. 2. , , ,
: ,
.
:
.
II. 3. :

. ,

; ,
, : - ,
,
,
.
II. 4.

-,
.
:

.
II. 5.
: ,
.

III. 1.
.

 , ,
.
,
, . :

.
III. 2.

.
III. 3. ,
. .
.
III. 4.
,
, .
III. 5. , ,
.
,
, , ,
. ,
,
: ,
, ,
...
III. 6. , ,
. , ,
.
. , ,
.
III. 7.
.

, , .
III. 8. .

, .

, ,

 ,
.

III. 9. :
, .

. ,
.
III. 10.
.


.
III. 11. ,
,
-,
- .
III. 12. (yinyang) ,
:
, .
, -.

ETHOS
IV. 1. .
IV. 2. .
,
.
IV. 3.
: ,
, .
IV. 4. ,
;
.
IV. 5. .

.

IV. 6. ,

.
, .
IV. 7.
.
IV. 8. , .

.
IV. 9.
, .
,
, .
: .
IV. 10.
.
.
, ,
. ,
, .
IV. 11.
;
.
IV. 12. .
.
IV. 13.
, , .

.

.
IV. 14.
, ,
, ,
;
, ,
.

IV. 15.
, .
.
IV. 16. .
.
IV. 17.
.
IV. 18. ,
.
.
IV. 19. ,
.
.
: ,
, .
IV. 20.
() , ,
,
,
. .
, ,
. ,
.
, .

V. 1. .
.
.
V. 2. ;
, , ,
, , ,
.
, , ,
,
, . ,

, ,
.

VI. 1. , ,
- , .
,
: -
, ?
-.
,
( )
, .
- , ...
, .
: .
VI. 2. , , ,
, ,
, .
.
.

,
,
. , ,
, , ,
,
.
VI. 3. , -
-- ,
.
,
,
,
.

: -
,

.
-:

 ( ,
)
, , .

, .
VI. 4.

,
.

. , ,

- -
,
, , ,

, , .
VI. 5.

- ,
-, .
,
.

.
: , , ,
.
,
, -, . ,
: ,
,
.
VI. 6.
.
: ,
.
VI. 7. ,
,

. .


VII. 1.
,
.
VII. 2.
,
, ,
.

, , ,
.
, , ; ,
, ,

.
VII. 3. .

, ,
. ,

.
VII. 4.
.
-

?

()
, ,
1971. -
, , .
. ,
6. ,

,
.

.
,

 ,
humanitas,
, .
, ,
, , , ,
,

.
, .
.
, , ,
:
.

1

,
, .
-
.
, ,

,
. ,
, .
,
,
,

.
,

.
,

,
. ,

.


.
,

 , , ,
.
,
.
,
,

, ,
.
, ,

:
, dandya .
.
,
, , .
-, ,
,
, , ,
tabula rasa,
. Michel Deon Trompeuses Esperances
:
, , .
, ,
... ,
,
.

,
, ,
, ,
, . ,
,
,
.
, ,
.
. , , ,
.
. , ,
,
,
.
,
, ;
, ,
. ,
.

, , :
. Cyprian
Norwid
,
, , ,

.
,
. ,
,
satori .
, ,
, ,
. , , .
, , ...
, ,
, .
2

,
.


. ,
. , ,
,
, , ,
,
. ,
,
, .
, ,
, , , , .
, , ,
, ( )
. ,
, satori,
.
,
, .
, , ,
, , ,
. , .
.

 ,
, ,
, , , ,
, -, -,
. ,
.
,
,
, ,
.
, ,
.
,
.
3
,
. Self-control,

,
. ,
:

, : ?
,
.
,
, , ,
:
. ,
, ,
,
.
, . ,
, , :
.
,
.
, , , ,
, .

( -),
( ).
, ,

 ( ).

.
-,
,
, ,
.
,
,
. ,
, Africa, addio!,
.
,

.
,
,
, .
, ,
.

, , , .
,
.
,
, , . ,
:

. ,
, ,
. ,
, , , ,
. ,
,
,
.


.
, ragarsa;
, , ,
, ,

,
. ,
;

 , , hippiesa
,
, ,
, ,
, , .

:

.
.
,
,

-. , ,
,
,
, , ,
, ,
ragarsa

patria
potesta.
hippiesa
, .
, Wight, ,
, .
Europeo , :
,
, : ,
, ?
, ,
.
4
, ,
.
, ,

,
, --, , .
,
, .
,
, .
,
, . ,


, .
,
,
. ( )
,
. :
, ,

,
.
,
.
.
,
, , ,
.
, ,
, ,
. , ,
,
. , ,
,

.
, ;
,
.
, , ,
, ,
, . ,
.
:
, , ,
.
:
, ,
. .
, , , ,
: ,

. ,
, .
, , , ,

.
, . ,
, , , .
,

 , ,
,
.

. , ,
, ,
, .
,
,
. . <

()

( , , 1978)

()
.
, 1978,
XX ,
, ,
, .

,
() (), ,
,
?
?
?
() ? XX
, ?
17

(, // , ,
, , ,
, , ,
, / , ,
, , ,
Yin Yang, , ). ,

 , ,
- .

XX
,
: . ,
.
.
, ,
,

.
,
,
. ,
. , , ,
,
.
. ,
:
, .
, , ,
. , ,
, .
:
? ? ,

?
.

,
, : . .
, ,
.
, ;
, .
,
: .

,
,
,
.
,
,
, . ,
,
, .

 .
, , :
. ,
:
.
, ,
,
.
.

interregnumu, ,
, .
, , ,

.
, circulus vitiosus:

,
. ,
,
,
; ,
.

,
. , , ,
, ,
, interregnuma
. , ,
,
: , .
,
, .
,
?
, ,
, , ,
, ? ,
, , ,
- , -
, , , ,

?
, ,
.
,
, , ,
, interregnuma,

 , . ,
, ,
,
, ,
-. ,
,
interregnuma, ,
,
, , .
,
,
,

.
,
-,
, ,
, .
, , ,
, - ,

-
.
. ,
-, ?
?
()
,
.
, , , ,
, , ,
, ,
, ,
.
, ,
.
, ,
outopia eutopia, , ,

.1
, , ,
, , ,
, , .

.
,
, , .

, forma mentis

 ,
, ,
, forma mentis ,
. E. Cassirera,
, .2
. , ,
: , ,
. ;
, :
, ; ,
... ,
. , :
,
...
, , .3

, ,
,
, form mentis . ,

; ,

. , ,
,
, .
, -,
.
, ,
. . : ,
,
: , ;
.

.4
,
,
,
.
. .
. , ,
, ,
XX , ,
, .
, ,
, ,
. ,

 ,
, , ,
, consensus,

,
.
, ,
1984 ,
,
. , ,
,
1984, ,
,
. , ,

.5 ,

, (Brave new World)
,
.6
.
,
:
, .

.
. ,
, ,
,
.
,
,
, ,
,
- ,
, , .

,
, , , . ,

.
, , ,

.7
,
,
,
. ,
,
,

 1968.
, , ,
, ,
,
;
, , ,
. , ,

,
.
,
,
,

; , ,
, .
,
, , .

,
:
,
. ,
, ,
,
,
.
, , ,
XX ,
,
. , XX ,
, -
. ,
,
.
, ,
XX . ,
,
,
.

,
,
. ,

,

 ; Owena Cabeta,
, , ,

.
,
, , ,
, . ,

, .
, .
,

:
, .
, ,
.
. ,
, ,
, ,

.
,
. ,
, .
, , , .
,
. ,
. , ,
, , .
. ,
,
. ,
,

, , ,
. ,
, ,
,
,
, , ;

.
Massachusetts Institute of
Technology
; ,
TWA,
, ,
,

 ,
,
; , , sounds and lights,
, ,
. , homo duplex,
, ,
,
.
,
, ,

, ,
.
: .
,
.

.
,
,
, drop-outs, ,
.
, , , ,
, .

:
,
, ?
,
,
.
,
. ,
,
,
,
.
, ,
.
,
,
.8
,
,

 . K. Lwitha,
, ,

,

.9

.
,
. ,
. ,
, , .
, ,
, ,
,
.
,
: ,
. ,
: , , ,
:
. ,
,

, ,
, .
, , , ,
,

.
, ,
, . ,

,

, .
,
. , ,
, ,
, ,
,
,
.
. , ,
,

, - , .
,
. ,
,
. ,
,
. ,
, ,
, ,
,
, .
, ,
. ,
, . ,
, ,
, .
,
,
.
, ,
. ,

, ,

.
,
, ,
.

,
. ,

. , .
,
, ,
, .

, , via negationes,
, .10
, ,
;
. ,

XX .
XX

, ,


, .
. ,
, , ,
, ,
,
, ,
.
, , XX
. ,
.
, ,
,
.
: ,
, ,
, ,
, .
XX .
,
()
, .
K. Mannheima ,
Mannheim ,
. ,
Mannheim :
,
- , ,,
,
,
,. ,
,
. ,
.
, .
, , ,
Mannheim ,
.11
,
,
, , ,

. ,
, Mannheim

 . ,
J. J. Bachofen,
, ,

,
-.
XX
Bachofena. ,
Bachofena,
. , Bachofen
,
. ,
,

,
,
, ,

.
XX .
XX ,

,12
, .

-, ,

.
,

,
,
. ,
,
, , ,
,
.
, ,
, , .

, XX ,
-,
.
,

-.
,

,
, forma mentis.
, ,

, - .

, .
Bachofen,

: ,
; ,
... ,
- .
,
.13


-.
: -
XX

, ;
,
,

.
, - XX
,
() () ,
. ,
- .

, ,
.14
. ,
. ,

,
. , /
,
, , ,
- .
;
, ,
,

 . , ,
, ,
, .
,
,
, ,
, , ,
.
,
. , ,
, ,
,
,
, ,
, .
,
.
.
,
. , ,
;
,
,
.
,
.

.
,
. , , XX
.
, ,
,

.

,
, , .
, , ,
,
,
, , .
Bachofena,
,

 .
.15
, XX ,
, , ,
, . ,

,
, , .
,
.
,
, .

,
,
.
;
, ,
.
XX , , ,
,
,
forma
mentis
.

. , ,
ethnosa ethosa ,
,
, , : , ,
? , :
, .

.16
, Bachofen,
, .17
,
,
. ,
,
,
. ,
, , , .
,
. :

.18
, :
, , , ,

.19

, , , .

, .
, ,
, ,
, ,
. ,
,
.
,
. ,
,
, ,
, -.

.20 ,

, , . -

, ,
, .


.
; ,
. ,
,
,
, materia prima.
. ,
, , ,
,
. ,
, .21

, : ,

.
. ,
:
.

; ,
, ,


.
, , ,

: ,
,
.
. ,
, ,


. , ,
, .

,
, .
,
. , ,
, , ,
,
: !
, .
, ,
:
, ,
. , ,

.
,
. Marcuseovo


. ,
, ,
,

.

.
,
, auctoritas ,
.
- XX . ,
, auctoritas,
, ,
, -.
, auctoritas , ,
,

 , .
, auctoritas augere: ,
, . ,
auctoritas
arche,
, .
, , ,
, auctor.
auctoritas

auctoritas ,
auctor ,
. auctoritas
, ,
.
, auctoritas ,
.
,
, ,
.
: .
auctoritas Shakespeare King Lear ,
, ,
, , ,

:
:

?
:

.
:

?
:
.
:

?
: , ,
.
:

?
:
.
,
,
. ,
,
, ,
.

-. , ,
, ,
, ,
, .


,
. XX
. -
, -
, , -,

.
, -
Gibbsov : ,
, - .

-,
. N. Wienera, , ,
,
, ,
,
, . Gibbsovom ,
, . ,
,

. .22
,
-,
-. , ,
, . ,
-, ,
,
.
, -
,
;
,
.
:
,
-, ,
,
,

.
, , ,
, , ,
, , , .
, ,
, forma mentis.
, , ,
,
, ,

 .
, ,
,
,
, ,
.
, ,
,
, .23
, ,
, .
, , ,
aequitas,

.
, , , - , ,
, ,
, .
Vishnu ,
, (
) , ,

,
.
: .
, ,
,
. ,
,
, ,
.24
: , .
, ,
-
, ,
. ,
, ,
, ,
. ,
, , ,
.
- kshatrya:
, ,
, ; .25
, , ,
,

 aequitas.

. ,
, ,

,

.
, ,
, ,
, .
.
.

1
L.
Mumford: The
Story
of
Utopias,

1921.
2 E. Cassier: An Essay on a Man, Garden Siti Njujork 1956.
3 R. Bart: , , , - 1975.
4
E.
M.
Cioran: Histoire
et
Utopie,
Paris
1960.
5 A. Huxley: , , , -
1975.
6 , Brave New World, A. Huxley
, : 1931.
. ( Brave New
WorldRevisitid,

1958)
7
H.
Marcuse: Das
Ende
der
Utopie,

1967.
8 P. Tillich: Die politische Bedeutung der Utopie im Leben der Voelker,
1951.
9 K. Loewith: The Meaning of History, 1949. ,

, : J. B. Bury: The Idea of

Progress, An Inquirity into its Origin and Growth, 1955; H.
Freyer: Theorie des gegenwartigen Zeitalters, 1955; E.
Voegelin: Sciance,
Politics
and
Gnosticism,

1968.
10 H. Kesting: Utopie und Eschatologie im 19. Jahrhundert, 1952.
11
K.
Mannheim:

1968.
12 . . : XX , ,
,
,
.
,
,
1973.
13
J.
J.
Bachofen: Das
Mutterrecht,

1861.
14 () ()
. : Die antike
Kunstprosa, Laipcih-Berlin 1909. F. Altheim Klassik und Barock in der
romischen Geschichte (Atti del III Congresso Internazionale di Studi Umanistici,
1955)
.
R. G. Hockea: Maniersmus in der Literatur,
1959.

 Nietzsche Die Geburt der Tragoedie,

,
. , Nietzsche
,
, ,
,
- .
Nietzsche ,
, ,
. Nietzsche
,
,
, ,

.
15
J.
J.
Bachofen,
.
.
16 ,
VI,
3,
123-149
17
J.
J.
Bachofen,
.
.
18
Imperator
Iulian: Contra
Galileos
19 Chandogya-upanisad,
III,
13,
7;
Rg-Veda,
I,
115,
1.
20
.
:
,
,
1935.
21 - ,

,
, . Bachofen,
,
, .
.
22
N.
Wiener:

1964.
23
M.
Eliade: Traite
dhistoire
des
religions,

1948.
24 , , (Asha)
(Drud), rta-druh.
,

.
25 Bhagavad-Gita, II, 38.

( , , 1979)

 . ,
,
.
. Caton, ,
,
: , ,

?
,
,
; ,
. , , ;
, Quadrelli,
.
,
. ,
: ,
.
, , ,
,
, , -. ,
, ,
, . ,
, .
,
, .

.
, ,
, , .
,
: , . ,
,
, :
. ,
,
. , , ,
:
: ,
,
,

...
, ,
. ,
, : . ,
,
, ,

, . ,

 . ,

, .
. ,
? ,
?
,
? ,
, , ,
.
, ,
.
: ,
.
1976,

(
) ( Happening). ,
,

, , ,
,

.
, ,
, ,
, . ,
, , :
.
. ,
,

.
:
, , ,

?
: ,
?
?

? ,
.
, .
.
,
.
,
. ,
,

 .
.

, , ,

,

.
:
,
?
.
, ,

.

,
,
. ,
, , ?
:
, ; ,
, , ,
, .
; , ,
?
:
.

,
. ,
, , ludere,
, .
,
,
, ,

.
, ,
,
. Joyceov ?
Joyceov ,

, .
, Joyceovi
- ,
, . ,
, ,
, Joyce ,
, . ,

 , -, ,

. ,
auctoritas,
, ,
, ,
,

.
,
. ,
.
,
.
, ,
.
, 1977/78.

,
1
.
, ,

/ .

,
, 2

,

.




-
. ,
:
,
, .

, , ,
, .
,
.
, ,
,

. ,
,
.

: ,
, ?
, ,
,

.
.
, ,

XX XIX ,
,
, tabula rasa
, , , :
.3 ,
,
, , ,
, ,
,
, , ,
,
. , tabula
rasa, :
, ,
?

, ,
,
, -,
, .4 ,
, ,
,
, .5
, ,
: ,
,

, .

, ,
.6

,
,
,

,

.
, :


, , , - ,

.
,

. ,

, ,
, ,
, , ,

.
,
,



.
,
, ,
,
, ,
, ,
33 .
-
;

,
,
. ,
-
, , ,
.

 : ,
, ,
, ,

.7
:
/

, , ,

-
.
, ,
,
, .


- .
,
,
.

,
,

( ) ,
.
( ) ,

. ,
,
.
, ,
, ,
, ,
,
. ,

.
,

.8
, - , ,
,

, ,

 , , ,
, ,
.

,
. ,
, ,

, .
, .

, ,
,
.
,

,
:

.
, (
, )9


.
,
. ,


,
, ,
. ,
,
- ,
,
, . ,
,

;
,
;
: ,

.

, ,
, ,
. ,

 , : , ,
, .

.

,
.
, ,
:
.
,
: , ,
; , . ,
, .10
:
. ,
, ,

.11


,12
: .
, , .
. .
... , ,
,

.13
,


;
,
,
. ,

, ,
. ,
- ,
dhikr,14 ,
-
-,

.
(
)
-
, ,

 , , , ,
,
. ,

,
.

, ,
, ,
,
,

.

, ,
, ,
,
, , -,

.15 ,
, ,
,
,
,
. ,
, ,
. ,
,
:
,
, ,
;
, ,
, .
,.
, ,

.16
, :
? :
, ,.
: .
, ...

, ,
.17 , :

 ,
,
,
.

; ,

.

-,

, .
, : , -,
; ,
.18

.
,
, :19
, , ,
, , ,
,
.
.
,
... ,
,
; , ,
-. ,
-, .
, - -
. ...20
,

- -,
,
. , ,
-
- .
, ,
,
,
. ,
, ,

 , ,
(.) ,
, ,21
; ,
,
.22
- , ,
, , Du spirituel
dans lart: , -...
, .
, ; ;
. , ,
, , . , ,
, ... ( )
, ,

...
23
- -,
, ,

,
,
, ,
.
,

, ,
, , 33. .


, ,
.
, ,

. , ,

,24
,

.
, ,
,
,
. , ,
, ,
, :

, ,
, . , -,
, ,
, , ,
.
, ,

, . ,

. ,
, ,
:
; ,

.
, , -

, ,

.
,
; ,

.
,
,
,
- .
,
,
, ,

, , ,
, ,
.
,
,
.
,
, ,
, ,

.23

, ,

. ,

 : ,
. ,

.
,
, ,
.
, , ,
, ,
,
. ,
,
, 1915, : ,
,
, .
. ,
(
),
,
, ,
26
,
.
,
: ,
,
,
. , ,
.

!27
, ,
,
, .
,
,
, .
, , ,
,
, , ,
.

:

, !
, . ,
... .

, .28
,
, ,

,
, , .
, ,
,
,
, .29
,

. , :
, .

.30
,, ,
, ,
. ,
, ,
; ,
, , ,
,
. -
,
, ,
, .
, :
,
. , ,
. ?
,
, .31
, ,
,
,
- ,
,
, .
SOLVE-COAGULA
,
,
,
, , ,

,
, . ,
, ,

,
,
.
,
,

.
,
solve et coagula,

: -.
, solve et coagula,
() , ,
, .32 ,
, solve
, materia prima,
coagula

,
coagula

, coagula
, .

,
.
,
,
.
,
.
, : ,
.33 ,
.34 ,
, ,
:
... ,
, -
.35 ,
,
:
, , ,
. ,

, ,
: ( ) ;
, . ,
. , :
, , , ,

.
, , ,
:
,
, -

.
, ,
solve.
, ,
coagula, De la Philosophie Naturalle des
Metaux, :
, , ,
, .
Claviculae
, materia prima.
solve, ,
, , , nigrido.,
, ,
, ,

. , ,
: ? :
materia prima , ,
; : ? :
materia prima, .36
:
. .
. . ,
. .
, .
. .37 ,
, :
.
.38 ,
,
, ,
, ,
,
- ,
-. ,
, .

 solve
, , ,
: ,
. ,

.
,

, ,
, , ,
?, .39
, ,
,
.
,

, materia prima
. ,
; .40
,
, :
,41
,
,

.
,
solva coagula,
,
,
, solve.
tabula rasa,
,
, tabula rasa.
,
.42
1918, ,
.
, , ,
, . ,
, coagula. ,
:
. ,
... ,

...43

:
.44
,
: ,
.
, ,


.45 ,
, ,
. ,
. ,
, ,


. ,
Physiologus, ,
,
, ,
,
, , ,
. ,

, ,
. , ,
, ,
.

,
, , , .46
,
, , . ,
, :
: ,
. ,
,
, ,
, ,
. , ,
: 7 ,
.48
,
: ,
, ; ,
... ,
, . , ,
,
, ... .49
, , , , ,
, ,
:
. , . , .50
, , , , , ,

.51 ; ,
,
, :
, ;
,
, .
, solve , ,
, , ,
...
.52 ;
,
. , ,
,
.
, , :

.53
, ,
, ,
. ,
,
.54
,
.
Le Voleur de Talan:
. ,
. , .55 ,
, ,
,
,
;
, .
,
,56 :
,
, ,

,
,

.57
, ,
,
, ,
, ,
,
.58 ,
,
,
, .
, , ,

 . :
, . 0 ,

.59
: , ;
() 60
Tabula smaragdina:...
. ,
.
, .
, ,
, ,

.
,
, ; ,
,
. ,
, : ,
(), ... () ,
. , :
, , , , ,

.61
, ,
:
,
; ,
, , ,
,

.62
,
, ,
, .
, , ,
: , .63
,
.
,
, .
1115 ,
,
, .
, ,
- ,
:
,
, , ,
, , .

 , ,
.
,

.64
,
, ,
,
, . ,
: ,
;
: ,
, ,
, ,
... , , ,
, ; , ,
,
.65


,

, .
, , :

:
solve-coagula.
,
, ,
, ,
,
, ,
.66 ,
,
,
, ,
( , ; . . .),

.67
, ,
:
, (
, ; . . .)

.
, ,
: ()
.
,
: ,
, ,

 .
, , ,

. ,
:
?.68
,
,
.
-
,
. -
,
;

, (-): ,
, ,
, (!)
, ,

,69

,
,
,
, :
, , ,
, , , , , ,
... ,
, .


,
: , :
. , ,

. :
? ? !70
, ,
.71
: , , . , ,
, , , . ,
, , , .72 :
; ,
.73
, ,
,

 -

.74
,
, ,
,
:

:

, ,
,
, , ...

,
(; . . .), ,
,,

,.

, ,
,

solve, .
, , -
, ,
,
, ,
, ,
, -,
.
.75
, ,

-

.
, ,
, - , ,
,
,
, - . ,
,
, ,
.
, ;
, ,

 ,
.
, , ,

,
, . ,
, :
,
. .
. ,
! ,
, ,
: , ,
, , ,
, ,
, , ,
,
,
, ,

.
, ,
,
. ,

,

?
,
, :

, XVII ; ,
, 1761,
1819, , ,

22.
,
,
,76
. ,
,
,
, .
, ,
, , ,
,
.
- ,

, ,

 ,
-, ( ),
forma mentis
, ,
,

.
,
,
, .
, , . <
( , , - 1976, ,
. 4-34)

1 , . 4546, 1976, X
(916 1975);

.
2 The Tradition
of
the
new.
3

;
Sic, ,

1918.
4
,
. ,
Manierismus in der
Literatur,
1959.
5 :
, ,
,
. : Pansophie Stutgart 1936. ,
;
XVI
; Shakespeare in Selbstbezeugnissen und
Bilddokumenten,
1958.
6

:
.
.
7 ,

, ,

. ,
, ;
.

8 , ,
,
, . ,
,

,
.


, , , ,
, - .

.
9 ,
,
,

.
, , ,
,
,
,
,
. ,
, , ,
,
;
, ,
. ,
, ,
: .
( : Die Revolution der modernen Kunst; Rowohlts Deutsche
Enzyklopaedie).
10 : Essai sur lesprit de la decoration islamique, 1952.
11

:
.
.
12 . Ueberwindung des Modernismus, 1954,
,

.
13 : A propos de lart musulman; u Normes et valeurs dans Vlslam
contemporain,
1966.
14 . : L'Art du monde, 1941; Dictionaire des symboles,
1969.
15 . . : , 1967. . . .
(Piet Mondrijan, 1969),

. ,

 .
,
,
;

.
, ,
Les Grands Inities; : , 1968.
( w, 1957),
. , ,
. ,
.
,
, ,
,

.
16

.
.
:
.
.
17

.
.
: .
.
18

: Linea
Punto
Superficie,
1968.
19 , ,
:
,

( Francs-Macons, 1960).
-

, , ,

.
20

:
.
.
21 - tessellated
pavement, , ,
: Le blanc et le noir, u
Etudes Traditionnelles, , 1947; Symboles
fondamentaux
de
la
Science
sacre,
1962.
22 , ,

: ouroboros.
23
: Du
spirituel
dans
lart,
1954.
24 , Der Untergang des Abendlandes,

,
, :
... (
) .
,

.
25
Dictionnaire
des
symboles,

1969.

26
: Le Symmbolisme de la Croix, 1931; Le Roidu Monde,
1927.
27

: ,
1974.
28 . : LAstrattismo di Piet Mondrijan, 1956.
29 ,
, ,
,

.
30

.
j:
.
.
31

.
j:
.
.
32

: La
Grande
Triade,
1947.
33 ,
,
, ,

.
34 , 23. 25.

1922.

Merz, ,

1924.
35 : , , ;
y, 19. 1920. Vie des Lettres, .
4,

1921.
36 : De la Maconnerie occulte e de l'initiation
hermetique,
1926.
37 : (VIII), .
.
38

,
.
.
39

.
.
40

:
.
.
41 : : . , . 2, ,
1917.
42 : Dada Painters and Poets ,

1951.
43

: Pier
Reverdi:
hes
ardoises
du
toit,
hes
jocfcets camoufles, .
45,
,

1919.
44 : , Sic, ,
1917.
45 : , . 45, , 1919.
46 , : Pagan Mysteries in
the
Renaissance,
1958.
47

: Le
Chimie
au
moyen-age,
1893.
48 , : La Tradizione ermetica, 1971.
49 , 28, , 1964.
50

.
51

, . .
52

:
.
.

53 : , . .
54 : , , , 1918.
55

: Pier
Reverdi, .
.
.
56
, : Andre Breton et les
donnees
jonda-mentales du surrausme,
1950.
57

,
.
58

: Forgerons
et
Alchimistes,
1956.
59

:
.
.
60 : R. Hulsenbek: Prieres fantastiqves, , . 3, ,

1918.
61
:

, .
.
62
:

:
.
, .
.
63

, Littirature, ,

1922.
64 : Dada Painters and Poets, . .
65

: Pier , .
.
.
66
: Le
mystere
des
cathdrales,
1964.
67 : Malerei im 20. Jahrhundert, 1954.
68

,
.
.
69 , Les Manifestes du Surralisme, 1958.
70

: Mon
corps
et
moi,
1925.
71 : Ha liberte ou Vamour, 1962. ,
,
( Surrealisme et
sexualits, 1971). ,
,
,

.
72

: Ombres u Une
lecon
de
moral,
1953.
73 : De l'horizon d'un homme a Vhorizon de tous, u Poemes
politiques, 1948. L'amoureuse ( Capitale de la douler,
1964),
, :
, , .
74

: Marcel
Duchamp,
1974.
75 : , . .
76 , . .

 ,
,
.
, 1968. ,

,
, .

,

.


,
,
, .

,
,
. ,
, ,
,
,
.

.

,
,
,
.
,
,
. ,
, . ,


, ,
, ,
.
,

 , , ,
,

, . , ,

, :
, , ,

: , , -.

. (Kelsen, 1929)






.

,
,
. ,
: ,

,
.
.
,
, .
,
,
,
,
. ,
,

.
,
,
(XXXVII, 1-4), :
: , ,

.(LXXIII,
8-11)


. ,
, ,

 .
,

. ,
, ,
, ,
, ,
:
:

?
:

.
: ,

?
: .
:

?
: .
:

,
?
: , ,

.
:

?
: .
,
,
:
, ,
,
.

...
, ,
.(Von Baader,
1925)

,

. ,
, .

, .

, ,
,
. (, 1949)
:
; , .

: ,


,
, , , ?
,

, ,
,

:
, , .

, ,
;
,

.
,
, ,
,
.
,

,

:
, ,
,
, ,
,
.
,

,
. ,
, .

...
. (Horkheimer,
1976)


,

:
:

. (

1941)

, ,
,
, .

.
.
, *-
,
(, - ),
,
,

.
*- *-
,

*--


,
... ,
( , ) *-
, , :
, .
(Dumezil,
1969)
, auctoritas ,

auctor, augur Augustus augeo
*-:
.
auctoritas
, ,
,
,
: ( senex )
,
, ,

.
,
.

auctoritas
,
.

, .
forma mentis ,
,
:
,
.


, , (, I, 8).
.

,
.
,
.
.
, ,
,

auctoritas

potestas libertas,
,
.
auctoritas potestas. imperium,

interregnum-.
, ,
,
De res publica,
: (auctoritas)
, (potestas) (libertas)
. ,
, ,
, potestas, , ,
, .
,
,

.

,
,
, :

 auctoritas, ,
, tutoris auctoritas : ,
, ,
. (Mommsen, 1887)

,
. ,


,
.

, ,
.

: ,
,

, .

,
. ,


.

.

, ,
urbsa-,



.

, , ,
,

:
,
,
,
,
, .(, 416 417)


,

 , ,
, .

,

.

. ,
(V, 322) (XXIX, 27)

;

. (Benveniste, 1969) ,

, Curia Calabra ,
.

auctoritas

.
augustus

.
: auctoritas
, auctoritas potestas

.

,
,
, ,
,

.
, ,
,
,
religio,

auctoritas.
, 204.

.

.
. ,

: auctoritate
omnibus praestans. ,
,

:

.
,
: ,

.(
,
II,
35)
,
,
.

,
,
, ,

.


auctoritas
, ,
.
auctoritas
,

auctoritas,

auctoritas potestas.
(Monumentum ancyranum),
(ex mea potestate transtuli) res
publica

auctoritas potestas, ,
princeps ,
, .

. ,


auctoritas.
,

auctoritas.


. ,
,

.

 , ,
.
,

,
.

.


pax auguste, ,

. , ,
,
, ,

:
, , ;

,
, .

.
(II,
79)

(, I, 42).

auctoritas .


.

, :

! (
II,
99).

, , :
, ,
(II, 100). ,

auctoritas:

auctoritas .
,
auctoritas.
,

 , .
, ,
,
auctoritas.
.

, , ,
, , auctoritas
,
, potestas,
, .
, auctoritas,
,
,
. , ,
, ,
, ,
, ,
,

.
auctoritas potestas,
, .
, , , ,
. , ,
,
, : ,
? , .
, , , .
(,
I,
74)
, auctoritas
, ,
, .
, ,
, ,
(XIV, 1, 7) , ,
,

.
(XIV,
52)

, ?
! ,
,
,
, .
I, auctoritas

 .
,
, ,
,

auctoritas

.

,



,
, .
auctoritas
, .

auctoritas,

, , ,
. ,
, , ,

( , 16,18-19) sacra
auctoritas, ,
. ,

auctoritas, ,
,

auctoritas , sacra auctoritas

,
. ,
auctoritas (Lutcke,
1964),
, ,
, , .
,
,
, (congregatio
sanctorum), (Civitas Dei),
, ,

.
,

,
: omnis potestas a Deo. ,


,

.


494. :
, :
. , ,
, ,
, . ,
,
.
,
.
,
,
:
,
.
: : , .

.
(22,
38)

IV
Saxenspiegel: .
.
XIX ,
Immortale Dei XIII:
: .
.
: ,
.


, : grosso modo,
.
V ,
,
, ,
, ,
,
.

.
,
,

(Chandogya-upanisad,
7,1,1).

,


.


.
VIII, auctoritas
(potestas directa in temporabilis)

.

libido dominandi ,
, divide et impera
, ,
donatio Constantini, ,
II, 751. ,
.
, , , .
, ,
,
, II
,

auctoritas.
, II


... , ,
, ,

, .

,
, ,
, .(De Stefano,
1978)
,


.

,
,
, ,
II,


.


, ,

, , .(Alethlogos,
I,14) II Castel del Monte
,
,

II , ,
. II
,
.
, ,

II
() , ,

. (,
1996)
,
,
,

, : Homo fit Papae, sumit, quo dante, coronam.



:
,
, .
,
. :
.
V

.,
, , Della Martorana
,
, ,
II,

II
.
,
.

.

, .

,
(Rahn, 1933) ,
,
,
,
,

.
,

,

.


, II (1143)
,
.
, , ,
, ,

.
, ,
,
, ,
potestas ,
.
,

,
,
.
,
,
.


.
,
,
,
,
, .

 , ,
, ,
,
, , forma mentis
. ,
,
. (Weber,
1989) (Sombart, 1911)


,
,
.
,
, , XV ,
, II,
: .

... ,
.
, ,
, .

,
,

auctoritas,

,
.
, ,
,
,

.
, ,
, ,
.

,
.

,
.


.

(moltitudo) (populus)
unum, . ,

,
,

. ,

.

.
,
.


,
, ,
.
,

:

, ,

.(Elements
of
Law,I,
19,
10).
, ,

,
. (Elements of Law, II, 1, 19).

,
.
,

. V

, , .
,
,
:
, .

, . ( , 41,24-25).
,
:
.
,
, ,

,

:

.

.(Leviathan
or
the
Matter, XVI).

,
. auctoritas
,
,

,
, .
auctoritas
. ,
(
) : ,
, , .


,

.


, ,
,

.
,

,
,
.

, , ,

.
(Eschenburg,
1965)

,

.

 .

.
, forma mentis

.
.


() ()
.

.


, .

:

(
)

,
. (Schmitt, 2001)

.


, ,
. ,

, .
.
, ,
,
, . ,
,

. , ,
,
, ,

.
,
,


.
, :
,

.
:

. (, I,
7)
, ,
, ,

forma mentis,
:
,
.
. (III,
38)
forma mentis .

, , ,
.
,
,
, , ,
,
. ,
, ,
, ,

.
(Juenger,
1957)

. ,
:
liber(or)um quaesundum causa (o gratia) .
,
() , , ,
, .

. (,
1969).

, ,
,
.
,
,
.
,

 happy few, ,
. , ,
, ,
, .
, ,

, ,
,
,
, ,
,
,
: , / , /
. / , , , /
, / , /
! / , / ,
, / , , / ,
/ ! ( X)
, ,
, ,
:
...
(, I, 635d)

,
. ,
Les soires de SaintPtersbourg , ,

.


.
,
,

.
,
- ( )
. (
, II,
1,
12)


. , .
,
,

 .
, ,
, ,

.
, ,
,
. ,
, ,
,
, ,
.
,
,
()
. ,
,
.

.


.

,
.
,
, ,


.
, ,
, , .

- , -.

forma mentis ,
.


.

, ,

.
, ,
, , .

 .
.
,
,
. ,
, ,

,
:
;
.
...
, ,
. :
. (, 1989)

?

auctoritas .
.
,

.

,
, de facto
, ,

.
,
,
.
, ,
.


.

:
,
.

. .
.
.
.(Ortega y Gasset,
1921)
,
?
,
,
, .
,
. ,
- , ,

. ,
,
, (Huntington,
1996)
- , ,
, ,
.
:
,
.
,
(, III, 3): Si fractus illabatur orbis impavidum ferient
ruinae.(
.)
,
, ,
,
.
/ ,

. ,

,

samnyasin-.

,
, (Gunon, 1945),
,
,
.

.
,
,
:

(Paci, 1965)

,
,

.
(Heidegger,1980)
,

. ,

,

.

.
,
.
,
strictu senso, ,
, ,
.
,
.

, .

, ,

.
, ,


, .
,

,
, .
,


.

 , ,

,
, .
,

,
, ,

.

.
,
,
,
.


.
<
( , , , 2004)

()

,
XII
I, , ,
, : ,
. ,
, .

,
. ,
.

, 1683.

. , ,

, 1688. ,
.

.
:
, XIV


, 1688.

. XIV

, ,
,

.


, ,
.
: , , ,
! ; ,
; , .
.
,

! (-,
1963)

,
, .
,
-

.
, XIX , ,
,
, ,
.
,


, ,

.
, , 1945. ,
,
,
. ,
, - ,

 .
,
, ,
.

, , , ,
, -, ,
.


,
. (Pound, 1953)
-
,
.
-

.
-
.




.
,
: , .
,
, ; ,
, ,
, ,
.
, -- ,
,
:

, ,
, .
, , ,
, .
, ,
.
, , , (
), ,

 .
:

. (I,
87-91)

forma mentis
:
: -,
() , ,
, ,
,
; : ,
, ,
, ,
, , ,

.
(Dumzil,
1958)

,
.

:

. ,

. ,
.

, , :
, /

.(,
II,
7,
378-379)

,
.
,
. , ,


. , ,

y(Autran, 1935)
,
, ,
. y ,

 , : , /
(y) , /
. (XIX, 11 89)

II
,
, ,
, .
y, , .

,

.
,

.

( )
, , ,
.
,
. , rex-augur, ,
, . Nj ,
, ,

.

, .

,

,

.


,
.


,
,
, ,
,
. ,

 ,

, ,

,
.

, , ,
. ,
:
, /
, / ,
. :
/
.
,
: /
/

.

. , , ,
,
,

: , (, VIII,29, 7). : ,
, . Chandogya-upanisad (VI,
2, 3-4) : ,
(), ,
; .

() ,

.

-
,
,

: Jnanayoga,
Karmayoga Bhaktiyoga. ,
, ,
.
:
,
. (III, 4)

 , ,
, ,

():

,

. ,

: . (
) ( ) ,
. ,
, , ,
, ()
... ()
(IV, 440-441)
.

. ,

, , ,
.
, ()

:
.

,

.
()
:
()
.
, ,
:
, ,
. ,
, , ,
. (IV,
443)
,

(, 1960).
, (
) ( ) ,
, ,
. , ,
, .
, ,
, axis mundi, ,
, .


. , ,
, ,

.
(,
1994)

(*- *//)

,

domus:

.
*= *()

,
,

. (,
1962)


(, -)

:
, , ,

()
() (-). (Benveniste,1969).

. Hic domus hic patria est!
,
,
, ,
: .

*-

.(,
,
1984).



,
, , , .

, forma mentis, ,
,


.
, ,


, , .

.
,
,

:
:
,?
: , . , ,
, ? .
, , , , , ? .
, , , , , ?
. , , ,, , ?
. , , , , ,
? . , , , , ,
, ? ., ,
? : ,
, (),

.
(Brhad-arannyaka-upanisad, III,
9,1-20)


.
,
, .

,
. :
,
,
,

.
:
,
, ,
,

(), ()
().

.
, ,
,
, .

, ,

 ,
:
, , ,
; ...
, ,
,
, , ,

. (
,II,
38-45)

, ,
(28, 29),
.


,
.

.

,

:
?
?
. ,

. (,
XIII,
11,
12)
,
,
,

:
: , . , ,
; ; ;

. (, XIII,
11,
12)


, .

, (
, 15, 29),

1563. . ,
.

interregnum-
,
, .

:

, . ,

:
,

.

,
( ) (),
(

. ,
, ,
,
,
, , .


:
,
:
: ,
, .
: , ,
,

. (, XXII,
1267)

,
,
,
.

. Nj
: ,
. (IV, 440-441)
(IV, 435 )

, ,

() :
, ,
... (IV, 435).
,

? . (IV, 435)

:
,

.
; , ,
,

. (IV,
436)
, ,
.
,

.
,
,

, ,
.
, :
,
,
;
,
, , ; ,

. (III,
415-415)
alter ego, ,

:

, ; ,
,
(III, 697)

(
)

. ,

.
,

.
, ,
.

.
,

(Popper, 1950),
.
,


. (
) ,


, .

.
,

.
,
,


.
, ,
,

,
. ,


.



,
, ,

.
,
,

.
,

.
, ,

:
() (),
, , ,

,
,
, ,
. (Discorsi,
I,
55)


,
,
, , .


: . ,
, , ,
:
, , ,
.
.

. (IX,
592)

,
,
,
,
. ,

.
.

:
,
, ,
...
,
. ,
,
, .


, .
,

.

;


. (325-326)

,
:
,

, , (325).
,
,
,

.
:
?
(, VIII, 547) ,

,
, .


, ,
,
.


melting pot-,
.
,
.
,
:
, ,

. (
,
336)

,
( dixit),
, ,
:
,
, ,
: , , ;
.
, , ,
. (, VIII, 560-561)




,

, .


.


.

:
,
.
,
,
.
;
. (De Maistre, 2001)
, ,
,
. (Dumont, 1966). ,


.

 , ,
, .

:
()


.

,
,


. ,
()

, .


. (Coomaraswamy,
1943)


.

, .

, , 1020.
:

. , , :
, , ...
, , ,
, , .
:
...
; ,
. .
, , , ,
(): , , .
;
;
. ,

:

: .

,
: , , ,
,

. (Le
Goff,
1974)



,
, . ,
,
. ,
,
,
.
.

. XIII
, (Wuocher),
,
. XIV :
, ,

.
,
, , ,
, .


, .
,

,
, ,
.
, ,

.
, () ,
,

. (,
1982)

, ,
( dixit),
,
.
,
, ,
.
, XVII ,

,
, :

: ,

. (Sella,
1982)


:
anciene rgime...
,
, ,
,
, ,
, . (, 1985)
,


,
, . -

,
,
.


,


.
(, II, 35) ,
,
,
,
. ,

-!

,
,

.

,

.

,
,

;
,
,

.


, ,
(, 1997),
.

(, II, 72):

.

.
.

.

, ,
.

 , 1389. ,

,
.

.


.

(, II, 60),
, ,

,
,
:

!...

,
,
;

,
,
:

.


:
.

,
,

,

, .

, , ,

, .



,
.
. , ,
, .

, ...


(.affaires, . business, .);

. (Benveniste,
1969)
: ()

?

.

, , ,
.
...
(VIII, 544 )
(VIII,
547 )
,

.
(VIII, 545 ),
, , ,
,
(VIII, 548), .


.

:
, (
)
, ,
,

. (III,
416-417)

:
,
,
, .
, . (VIII, 547)



.

: ,

. (III,
415
)
.
,
, , .
,
, ,

:
,
, , ,

.(
3)

:
,
, (
) ,

. (
8)

.


.

,
,

.

, ,
. Nj , , .

 ,
, , ,
.


,
, :
,/ /
/ () ./
() ,/ ( ) /
... / / , /
, / : / /
. /
/ / : /
, / . (Voluspa, 21-23)


.
,
() ().

, () ,
(), ,
, , ,
.
. :

: , ,
, ,
.

. (Boyer,
1981)




.

.
, ,
. :
, ,
.

.
,
.

, .

, ,
.
.
, ,
,
, .
, , ,
, ,

, ,
: ,
,
.

, ,
,

.


,
. , ,

; :
, , ,
, . ,
;
. ,
, , ,
. ,

,
. ,
, ,
, ,
. ,
, :
,
.
, , ,
... (, 1964)

.

,

, .

.

,
,
.
, ,
.


, .

, , ,

.
,

,
. ,

.

, :
,
, :


( ) . (II, 28)
: ,

.

,
:

 ,
;

. (II,
28)

:

.
(II,
28)

.
,
:
, ,
:

. (II,
31)

,

:
, ,
, ,
,
, ,
, ,

;
, ,
.

. , ,

,

. ,
,
. (II, 32)


(197) (II, 3, 18),
,
:
/ /
. (, I, 1)
,
:
/ , /

 . / , /
; / , /
/ . (, I, 1)



, .

, ,
,
,
, . (, 1982)
,
, ,
, (, 1996)
: ,
; ,
.

, ,

.
,
, ,
.
( , 109-201)
,
: , !
. , ,
,
;
,

. (, 415)
,

(),
. , ,

, , .

:
, , ,
.

 .


. , ,
.
, . (, III, 2)
,
, ,
, , j ,

,

:
, ,
.
;
...
...

.
...

.

.
...
.
;
. y ( , .. .)

;

. ,

.
. (,VI,
1)
j
,
(
)
( ...
)
( ),
(
),
( ).
.

 ,


,
.
,

.

.

,
. ,
,
:
,
.

.



,
.
1347.
,
, ,
,
.

, 1887. , ,
, ,
,

.


,

.
, ,
, 1614. ,
, . ,

, ,

 ,

. ,
,
,
;
, ,
, , XI
XIV , ,

. (Gunon,
1929)


.
, .


: :
, ,
, ,
. (Goubert,
1976)


,
,
.
,

: ? ! ?
!

!
()

, ,
, .
. , ,


: .
, ,
,

, .

: ,

 , ,
.

-
,
.
.
.

religio ,
, ,

.

, , ,
,
, .
,
. ,
, ,

- ,
.
,

.

, ,

, , , ,

.

,
, ,
.


.

. ,


, . (Polanyi,
1974)

,
,
, , ,
...

, religio,
, ,
.
,
.
,

:

;
.
;

. (De
Tocqueville,
1970)

, ,
, ,
.
, ,

(Toennies,
1920).

Osnabrueckische Geschihte , 1768. :

paterna rura
, ,

,
, . (Chabod,
1967)
,

Glaeserne
Bienen:
,

. ,
. , ,

 .
. . (Juenger, 1957)
(...)

conditio sine qua non
. ,
,
. ,
,
,
.

, . ,
, , ,
,

,
. ,
,
:

, , , ,

. , ,
,
,

. (DonosoCorts,
1946)

.

,
,
.
:

de facto ;
,

.

, Ancien rgime.


.




.

.

, ,
, ,
, ,
.

. .
, VIII
,

.
,

.
,
,
:
: ,
,
...
, ,
. (De
Maistre,
2001)


,
.

.
,
,
.
:
, ,
,

. ,

 ,
, ,
, .
,

....
,

.

.(,
1989)

, .

. ,



,
. ,
,
(
) ,
.
,
,

. (,
1996)


. 23. 1916.

:
.
,
,
, ,

: ,

.
,

,
, (, II, 29). ,
, ,
,

, , ,
.
,
,/ ,
; ; / ,/
; / , /

.
,
:
, / ? / , /
! / , /
/ , /
, / ; / , /

,
/

.

,
,
, ,
.

, : /
, -, / , , /

.


,

,
. ,
,

,

,
.

,
, . <
( , , , , 2004)

 ,
,,
.
( ,
),

Reich
,

.
,
, ,
.
,

-

,

.

.

,

,
().


.



:
. ,

.
, , ,
?
,
,
. ,
,

 .

, .

. ,
,
: ? !

,

:
; ,
,

. (De
Maistre,
2001)
,
,
,

1794.
:
,
;

. (Oberlercher,
1989)


, . ,
,
,
,
, .
,
,
,
.


.

,

.
, , ,
. ,

,
.
, ;
, . ,

 , , .

; , ,
: ... (De
Maistre,
2001)

. ,

.
,
. 1797.

,
, :
, ,
.
, ,
, ... X
; , ,
,
... ,
, ;
,
. (De Maistre,
2001)
,
,

, ,

,
. ,

.
sui generis

. ,
,

.


.
,
,
,
1834. .

, -,


, .

1871.

,
.


, .

, , ,
.

-
?
: ,
()

, ,
.


, ,
.
, ,
, ,

.
,

, One
W orld ,
, ,
.

,
1849.
:
,
.
.
, ;
,
,

,
,

. (Mazzini,
1972)

, ,
.
,
,

.

, ,
,

, :
,
,
,
.
. ,
,

. (Bonnard,
1936)

()
,
, ,
.


, . ,
, :
. ,
, ,
, ,

.

:
,
. , ,
, ,

.

, . ,
,
, ,
.
,

 .
, .
,
, .
,
:
, , .

. (Maurras,
1966)

, ,
, ,
:
, ;
.

:
, IX, XI,
, ,

. (De
Chateaubriant,
1937)
,
,
, , , ,
, . ,
, ,


. ,
, ,
,

.

,
, .
, , ,


.

. ,

,
.

 , :

.


, ,
. , ,

, ,

.



.

.
- ( ,
373).



.


.

, .


. (Nolte, 1987).

,
(Bavendamm,
1983)
,

, .


,
,
.
,

, .

, .
.
, ,
,
,
Groupe
colonial
.
,
,
, ,

,

,
. (Girardet,
1972)

-
:
-

.
, , ,
,
XIX
.

,


.

,
:

...
,
, ,
,
.
,
. (Rhodes, 1902)
, ,

(: )

,

()

.
, ,

, ,
. ,

. ,

.
. , ,
,
,

.

.

:
,
; , ,
,

. (De
Gobineau,
1967)


.
,
, ,
. , 22. 1855.
, ,
:
.
,

( di x it) .

, ,
(, 1998), ,
, , ,
, ,
, ,
.


.

 .
,

, .
,
,
(Greenfels, 1992). , ,
, ,
,

.
, :
,
. (Ratzel, 19021904)

. ,

, ,
Hispanidad .
1840. ,
.

, .


,
. , ,

,
.
,
,

.



, ,
.
,
. ,


,

 ,
- , .
:
,
-, 30. 1875,
,
.

,

.
(,
1976)
,

.
,
.
:
,
,
-
.

-
Nj
. ,


, : .



. ,
,
, 24.
1992. : ,
, ,
, .

, 16.
1991


, ,

. (Baker, 1991)

 . ,

, ,

.
divide et impera
-, .
, ,
, ,
, One W orld

.
, , ,
,
One W orld.

,
,

. ,
XX ,
, ,


( ) ...
,
,
, ,
, , . (Hobsbawm,
1996)
,
, ,
,
() .


(1912),
(1905)
. (,
1947) ,
,

:
, , ,

 ...
,
, . ,

( )

, , , ,
:
, ;

, , ,

?
() ,

, ,
.
,
, , 11. . 1882. :
, . ,
, , .
, .
, ,
. ,
.
,
, , .

,
.
,
,
,
, ,
,

.


.

.

.
: . ,

,
.

(, 5, 44; , 6,27)
,

(inimicos) ,

(hostes
) .
(Schmitt,
1995)


(),
.

. ,
,
,
,
, natio anglic
,

() , ,
.


(natio *gnatio)
() (, , 1984).


. ? ? ?
? / ... ?
( , I, 3, 170-172)
, : ,
, , /

? (
, IV,
3,
138-139)
,
,
,
.

. ,
,
, ,

 , .
, ,
,

.

:
,
, . ,
,
...

, ...

. (Bachofen,
1990)

,

, ,
: ! (,414415).


,
, .
:
,
.
, .


,
,
.

, ,

.

.

,
.

 , .

,
,
.

,

,

.
:


forma mentis , ,
, . ,

,
. ,
, ,
, ,
,
, .
:
, ,
,
(, 1956),
. ,
,
international cro w d
, ,

, , ,
.


, ,
. ()

, . ,

, ,
() ()


, .

.
.

,
, , ,
, .


.
,
, ,

.

.
, ,
(, IV, 5) (Heusler, 1908).

, , ,
, ,

.

.
,
, , ,

,
,

,

.

(IV, 435-436)
,

:
,
, ,
? , ,
,
... , ,
, ,

. (V,
469-470)

, , ,
(Chabod, 1967)
, ,

:

 ,
.
.
,

. (

,VIII,
143).

,
.
,

,
: ,
, , ,
,

.
(Germania
, XXXVII)

:
,
,

. (XXVIII)

,
. ,
, .
, ,
, ,
.
,
,

:
( )
, (y ).
, , :
, (). ( )
, . , ,
. () , ... ( , I, 23)

,
,
(I, 4) , ,
(I, 18), (I,
5), (I, 9) (I, 11),
(I, 7) (I, 15),
(I, 10)


(I,
17).

,

.
: ,
().
.

,
. , ,

:
.
, ,
,

.
- - ,
, ,
,
-, -.
,
,

, ,
.

.

: - ,
, :
()

, . (II, 39)

,
,
,
. , ,

, ,

, , :
, , ?
, , .
, : ,
, , () ?

 , .
, ,

. (III,
284)
,
,
, -
, , , ,
, ,
.

:
, , ,
. , (),
? ,
, ,
, , , , ,
. ,
(), ; (
); ...
, ();
, . I
, , ()

(). I
; ,
() ... ,
, ,

,
(I,
32-47)
,

. ,
,
. ,
, , 1389.
,

,
, , .
, , ,
,
. ,
, ,
.
, ,

.
: ,

 :
?

: , .
.

. (Dumzil,
1965)

:

,
.
, ,
, , .
,
,

,
, -
, .
,
,
. ,

.


, ,

.
,

- .

, .
,
, , ,

,
(XIV). , ,
, :

. , ,

, , . ,
,

.
, .
, ,
,

. (XXIII)

.
,
-,
. :

,
, ,
, , ,


. , ,
, ,
,

:
, ,
,
.
, ,
,
, ; ,
, ... (

, VII,
102)

, ,
, ,

, . ,
, ,
( , V,470)

.
,
. ,


.

,
, ,
, , . ,
,



.
,


:

.
, ,
,

. I
.
,
,
. , ,
, ;
, ,
. ,
, ,

. (

, VIII,
144)

,
. ,
, , ,
.
:
, , ,
,
.




.

, ,
. , Misopogon ,
,
,
. ,
:

 ? ?

. (349-350)

:

,
.
,
,

. (359)
, ,


.
, :
, .(370)

.

,
, ?
,
,

. ,
,
,

. (De
bello
Gallico
, VI,
24)
:
,
.
,

, ,
,
.
,


paganitas . I,
.


, .

, .
.
() , melting - pots
, . ,
melting pot ,
, ,
.
,

, ,
,
.

: ,

.
, , ,

1932.
:


, .
, ,
; , ,
.
, ,
, , , , ,

. (Juenger,
1990).
,
, . ,

, .

, .
I :

: ,
, .
,
.


. ,
,
,
,

.

,
, ,
,
,

. ,
,

.
,
, .


.

,

.
, ,
.
,


,

.
,

. ,
, , ,
,
.
,
,
, :


; ( ) ,
, ,
, ,
.
. ( , 132)


, .

,
, .
,

. (51)

, ,
,
.
.
:
.

...
.( , VII, 1327, 29-35)
,
.
,
,
. , ,
,
, ,
.
,

.

.


,

.


,
, .
, ,, de facto ,
.
, ,
,

 ,
.

.
, ,
(, 1953), Drang nach Osten

. ,
,
,


:
()
,
()
...
.



, ,
....
,
,
. (Goebels, 1942)
,

.
. W affen
SS , ,
, ,
.
W affen SS ,



,
. ,

Charlemagne

(Saint-Paulien,
1958).
, W affen SS


:

,

. (, 1968) W
affen SS
,
,

:
, ,
,
, ,
, ,
... ,
, ,
, .
. ! ! , ,
, ,
-. ,
. ,
.
... (Degrelle, 1970) <
( , , , 2004)

?
...

,
?

:

? :
?

,
.

,
, .
,

 ,
:
Duoquumfaciuntidem nonestidem.
, . ,
,
,
, .
, ,

.
, ,

, . (Maschke, 1995)

,

,
.

,
,
.
,
, ,
,
.
, ,

,

.
, ,

, - .
, ,
.
(Demetrius, 101)
,
,
. ,

. ,
,
.


. ,
, ,

,
, , 157.
, ,
. 145 .
, ,
, 375 . (Magli, 1997)

,

. :
,

,

(: - )

.

-
, .

,
, conditiosinequanon,
,
.
.
, .
, aposteriori ,

. ,
, , ,
.

,
,

madeinUSA.

.
,
, ,
- ,
,
. ,
,
,
.

, ,
, .

Completingtheinternallmarket,
:
320
(:
, . . .),
,
.
, -


.
, ,


.
, ,
,

.

. ,
-

, , ,
, , ,
, .

.
,
(Corm,
1993),

.


, .

,

,
.
, , :
,
. ,
, .

, ,


. (Allais, 1992)


. (Dumezil, 1958)

.
,
, ,
, - ,
. ,

,

.

, ,
(),
.

,
,
, ,
,

.
()



.

 , ()
732, ,

.
, , ,
, .

,
.
, ,
(), ,
,
, ,
, ,
,
.

,
,
.
,
,
,
.
, , ,
,
,
.
, , ,

.


. (Magli, 1998) ,

:
,
. .


,
. ,
, (
), .
.

. ,

 ()
. , ,
.
,
.
() . (Magli, 1998)

,
()
(Hobsbawm, 1996)
, ,
.
,

.


() ()
.

,
, .
,
,
,
, .

.

,
.
,
,
,
.
,
FinancialTimes, , :
,
, .
,
,
.
(Stephens,
2000)


:
,
.


.
,

,
() ()
.

,
, . <

:
1. Allais, M.: Erreursetimpassesdelaconstructioneuropenne, Clement Juglar,
,
1992.
2. Dumezil, G.: LIdeologietripartiedesIndo-Europeens, Latomus, ,
1958.
3. , .: 1780, , ,
1996.
4.
Magli,
I.: ControlEuropa,
Bompiani,
,
1997.
5. , .: , , , 1995, .
16171618
6. Stephens, Ph.: Mr Blair goes to Warsaw, FinancialTimes, , 6.
2000.

:
. ,
:
.
Denis de Rougemont
,
, - ,

Denis de Rougemont1 (1906-1986)

, ,
, ,
, , ,
, .
de Rougemontovog ,
2

, ,
-,

. , ,
,
, ,
de Rougomontovih .
,

. ,




, .


XX Rougemont
, (notre
avant-guerre)
,
, , .
,
, , Denis de Rougemont
, (Aragon,
Breton, Eluard, Gide, etc.) (Brasillach,
Cline, Drieoi la Rachelle, Rebatett, etc).

-
Denis de Rougemont ,
Esprit, Ordre nouveau Hic et Nunc,

.

. ,

 , ,
,
, ,
, -
.
(
)

,
-
. ,
-
;

,

.
, ,
, de Rougemont
, -
.3

de Rougemontovog

.
de Rougemontov ,
, . de Rougemontu,
,
.
de Rougemont

. , hic et nunc, de Rougemontovo

:
,
, ,
-. de Rougemantu,

(
)
-
. De Rougemontovo

, ,

.
,
.

Le style cest lhomme

de Rougemontu .
, ( )
homo universalis,
. , , de Rougemont

.

,
,
de Rougemontov ,
, ,

,
. de Rougemontovih
: de Rougemont

forma mentis , , . , de Rougemontov
impasse
boutade,
.
, de Rougemont, ,
:
? !... Sartre, Fanona,

.4
boutade
, de Rougemontove

. ,
: ,

Ernsta Jngera.5 , de
Rougemontovoj ,
J. L. Bargesa:
. , de
Rougemont, .
de Rougemonta
XX :

.

 .
de Rougemontovim
:

, .
,
.6

,
de Rougemontovog

.


- .
,

,
,
.
de Rougemont
, .

.
,

,
. De Rougemont
, ,
, , , 1953. ,
, Arnolda Toynbeea Roberta Schumana
Alcide de Gasperia: ,

,
, ,
, ?
,

,

.
,
,
, , etc.


. ,
,
:

.7
,
,
:
,
.

. ,


. Emmanuel Berl, ,

:
.
,
, . Spengler
- ,
, .
.8

, , de
Rougemont
, :
, ,
, ,
.
,
? ,
,
? ,
?
,
? :
. : . ,

-

.9

,
, de Rougemont
,
.



, .
-: ?

de Rougemontovu -

.
de Rougemontove -


. , (
) de Rougemontovog ,

-. ,
, - de
Rougemontove -,
, ,
. de Rougemonta,
-
, ,
,
, .
de Rougemontovu
-,
: ( )
, ;
.
XIX , ,
.
, , ...
, , - -
, de
Rougemontova ,
- ;

. de Rougemont

-. de Rougemontovo
-
. ,
- ,
,
.

, ,
II , : II,

.
de Rougemontov
-. De Rougemontu

-; ,

- .


-;

,
, ,
.

de Rougemontove :

10
, -,
.
, , -
,

. , , de
Rougemont :
:
. -


:
,
. ,
,
;
,
:
.
de Rougemontove
- :

.
-
, ,

 ,
.
-

.
de Rougemontove
: -
-

- ( made in USA),
, - .
-
:
-, ,
-
, ,
,
.
:
, -
,
.

,
,
,
.11 ,
,
,

; ,

,
: ... uomini siate, e non pecore matte, si che 1 Giudeo di voi tra voi
non
rida!12
, e, de Rougemont
,
-. 1968. ,

,

. ,
, ,
Charles de Gaullea. De Gaulleova

 :

,
-,
,
,

.
, 1968.
: ,
, ,
,
, .

, ,

.13
de Rougemontova
. , , -,
, -,
.

, ,
,

.14
-, - -
-
,
. ,

, , ,
.
-
- : -
, , ,

.
,
,
. De Rougemotnt
, .

, -,

, .
, ,
, ,

.
de Rougemontove -
, ,
. , , ,

( )
: , ,

. ( )

, , . <
( ,
, , , 1989.
: www.dragoskalajic.com)

1 . Denis de Rougemont: , , 1983, -

de Rougemontu ,
Lawrence Duirella, Eugne Ionescoa, Igora Markevitcha, Saint Hohne
Persea, Andr Reszlera, Patrick Waldbergra .
2 Sartre
de Rougemonta
. de
Rougemontovu , Ordre nouveau, 15.
1938. : .
. .
.
, , ,

.
3 . Denis de Rougemont: Politique de la Personne, Paris, 1934; Penser avec les
mains,
Paris,
1936.
4 Denis de Rougemont: Introduction u Europe and the Europcans, An
International
Discussion
Max
Beloffa,
London
1957.
5
.

II,
79.
6Denis
de
Rougemont:

, .
7 Denis de Rougemont: Introduction u Europe and the Europeans...
8 Emamiel Berl: Hors du rel, La Table Ronde, Paris, 1957.
9
Denis
de
Rougemont:
,
.
10
( 16141615),
.

XVII ,
. (Pierre Cahunu:

,
I,
I,
,
1977)
11 . : , 25.

1987.
12
: Paradiso,
V,
80-81.
13 . Jean-Jacques Servan Schreiber: Le dfi americain, Paris, 1967. (
, ,
,

.)
14 . : ( ), ,
1980; , XXI , . 3, , 1986.

Ars erotica ars amandi, ,
,
. ,
,
(nous)

, .

.
(zoon noetikon)

,
.

: ,
, , ,

.
forma mentis
,
.
,
:
, -
,

 .
, ,
,

.[1]

Edda
,
, ,
, ,
, forma
mentis.

, . ,
ars erotica
,
,
.
Ancien regime
,
.
,
[2]

.

,
, .


,

, .


( )
.
, ,
,

.
,

. ,

 ,
.
,
:

, , : , ,
,
miss
, ,
- ,
miss
,

.
,

.[3]


.
,
,
,
.
,
,
,

.

(1914) 1974,
, ,
, .

: 35.000 .
1933.
: () .
. .
, . ,
,
.




.
,


, ,
. , tour de force,
,

, ,
, , ,
.
:
... ... ,
,

...

.
, ,
.

. ,
.
,
, .
ethosa logosa ,

,

.
, ,
,

, : ...
,
. () .

:
, ,
.
, ,
, ,
tour de force ,
.

.
: , .
: , ...
... , ,
. Last but not least, ,
. ,
:
.

 ,
: ... ,
. ,
,
,

.

,
.
. , ,
,
, .
, ,
, :
. ,
:
, .
: , ,
,
, .

,
.
, ,
. ,


. ,
,
.

,
.
(,

.)

,
, : . ,
. .
,
,
, , .

 , , (
)
,
,
,

.

:
() , .
, ,
: ,
()
. : ,
, .
, , .

?


, .
, ,

. ,
. ,
, .
:

,
. , ,

, .

.
,
, ,

. ,
:

, .
,
,
.

: ,
,
, ? ,
,
?

?
,
,

 .
,
,
. :
. , ,
.

. : ()
().


,
humanitas. ,
, ,
, .
,
: , ,
. ! ,
,
,
, .
,

.
,
, ,
, ,
.

. ,
, :
. ,
, . , (),
.
,

.
,
,
:
, , ,
, .
,

.
,

 .
,
, ,

(). <
(/ ,
1931 1932 , ,
, 1990)

1
Anais
Nin: Cahiers
secrets,
,
1987.
2
, : :

(),
1-2,
,
1982.
3 Enrico de Boccard: Dzionario della letteratura erotica, , 1977.

(, 1968)
(SF , 1989)
(1985)
(, 2001)
(, 2005)

. , , ,
, , . ,
par excellence,
1968,
, 2005,
. , ,
(, , , , ...),
, , .
,
,
.
, ,

 -.

.
,
, .
, ,
.
,
, . ,
,
.
,
,

.

, .
, ()
. , ,
;
.

(, , , 1968)
,
,
,
.
.
(1968), - ( ,
, 68; , ,
7; , , 22; , ,
24), (
1 50, 51 1250),
(

),
, ,
,

.
, ( , )
,
, . (,
!?)
,
1968, . ,

, , ,
-
.

(, , , 1989)
1989. SF
, ,
,
,
. ,

,

,

().
, ,

.
, ,
,
- . ,
, , 1993,
, , ,

, , ,
. ,
,
,
, ,

.
- ,
,
,
(La-sol-la ).

(, , , 2001)

?

,
, , ,

.
, , ,
,

 ,
, ,

.
,
, ,
, .
,
,

.
, ,
,
. ,
,
.

(,

2005)

... ,
. , ,
. ,

...

.
,
,

.
, ,

() ,
. , ,
, , ,
, , . :
, ,
, ,
, .
,
, ,
, , , ,
. .
,

.
, , ,
, ,
, ,
, . . ,

 . ,

1960-,

( ) ,
, ,

. , ,
, ,
,
, ,
, , . ,
, . ,
,
, , . , .
, , , ,
, , ,
,
.
, , , ,
,

.
, , ,
,
, . ,
,
( ,
)

,
,

.
, , .
, ,
. ,
,
, ,
, ,
.
,

.
?

.
.
... ? ?
...
.

(,

2005)

... ,
,

. ,
. , ,
, ,
. ,
, , ,
,
.

.
, .
,
. ,
, ,
, , ,
. ,
, .
, ,
, ,
. ,

,
.

.
,
, ... ,
, . ,

, .

.
,
.

 , .
, ,
, .
,
, -

.

,

.
, .
. ,
.
...
.
, , ,
. , ,
.
,
.
.
.

.
, , ,
, , ,
, , .
, ,
, .

, , .
,
.
,
,
, .
.
, .
.
.


.
:

. , ,
, .

 ,
, ,
, .
, ,

: , ...
1929, ,
,
,
. ,
, .
,
. ,
... .
, ,
.

. ,
.
,
.
,

...
...
, ,
, ,
, .
, ,
, ,
.
... , ,
, .
, .
,
.
, .
, ,
.
,
, . ,
, ,

!
,
. ,
,
, ,
. . ,
,

.
, , .
, . .
.
, ,

.
: ,
, ,
,

.
, , ,
, .

3. 1949. ,
.
,
,
,
,
600 .
,
.

,
.
. ,
,
, - .
,
, ,
,
, , ,
.
... : ,

.

 . ,
,
, ,
, ,
. ,
. ,
, :
, , .

, , , ,
, , ,
, . ,
,
, ,
, , , ,
: , , .

, ,
: !
. .
, , ,
,
, ,
, , , , .
,
, ,
, ,
.
,

,
II .
, , ,
, Nautilus, ...

...

.
, , , , , , ... ! !
: ,

:
, ...
.

, , ,
, ,

...
...
,
. ,
,
axis mundi
, , , . (...)
: ,
. ,
, .
,
.
... ,
.
... . ,
? .
,
. , , .
, ...
,

...
... , ,
, ,

...
. ,
, , , ...
,
, . ,
,
...
... ,
,
, , .

, .
.
,
,

 . , ,

, , ,
, , , ,

:

, ,
, , ,
.
,
, ...

.
( )
?
.
... . ,
, , , : , :
, .
, ,
, ,
. ,
.
-
. ,
,
. !
.
, !

. , , , ,
. Last but not least,
. ,
,
. .
. ? :
, , ,
.
, , . , ,
,
.
, , , , ,
--!

 .
: ,
, .
... .

,
XIX . , ,
.
, .
, , : , ,
... ,
, .
, ,
,

...
... , ,
... , ,
. .
... .
, ,
. , ,
,

...
.
.

, .
.

, , .
... :
:
, ,
. , .
, .
.
, ,
.
, ,
... ,
,
, .

 ,
,
, .
.

. ,
.

...

.



.

.
: ,
.
. ,
, . ,
, ,

, .
, .

. , , , ,
, !
...
, ,
. ?
! -
, ...
... ,
.


, .
,
. , ,
,
, ,
. ,
. , ,
.
, ,

.
...

 !
? ?
.

.


,
.
.
,
, .
... ,
, , , ,
, ,
!

, , , .
: ?!
, ,

: .

?
... , horor. ...
...
, ...
,
. .
.
...
, ,

.
... !

, ...

-!
... .
, , ,
, , .
...
.
,
!

. ,
, ! ...

, ,
, .
,

.

,
.
.
.
. .

!?...

,
. , ,
, ,
. ,
.
,
, , , ,
, .
, ,
.
, , ,
, ... ,

:
spleen- .
,
, , , ,
, .
, ,
, .
... :

.
...
. ,
, .
,
, ,

 ,
? ! , ,
,
.
, .
, ,
, .
...
,
, .

,
.
:
. .
... , ,
, ,
.
.

?
, :
, ,

!

. : ,

...
.
, .

, , , ,
.
Royaliton...
, ... ,
, , , ,
, .
, ,
.
.

.
. ,

 , ,
, ,
... ,
,
, , .

...

?
?
, ,
...
, pax americana,
, ,
, , ,
.
,
.
,
. , ,
, : , ,
, ...
, , ,
, .
, , ,
. ... ,
: ,
.
, , , ,
.

:
, . .
: ,
... , .

... : ,
, , ...


. ,

.
, ,
,
. , ! non
stop swinging ,

 , .

... .

...

:
?


. , tout Jewyork,
... ,
. ,
. , ,
, , .
.
, , , .
. ,
.
... :

, , .
,
?
, ,
,
. ,
, .
,
.
,
,
,
.
, ,
.
, , ,
.
, ,
, , . ,


, . ,
, ,
. ,
...
.
.
,
: ,
, ... :
, ,
, . ,
, , , ,
, ... ,
, ,
XIX , , , ,
,
...

:
...
... , .
,

.
, .

,
. ,
, -
, , ...
,
, ,

:
, ,
,
: .
:
... , , ,
.
. , ,
,

 , .

, .
,
...

... , ,
.
( )
.
?

, ? .
, ,
.
...

,
.
, ,
, , .
,
: ,

:

, ,
...
.
... .
,
, .

.
.
...

...
,
. ,
, . ,

, ,
, ...
, , ,
, . , ,
.
, .

,
, ,
. ,
, , .
, ...

, , ,
.

?
. ...

?
,
,

.
?

.
:
... ? ?

...
.

***

,
,
.
. ?
.



. ,
. ,

.
***
,


.
-
.
- -
,

.
.
- ,

:
,
, ,
,
, , .

, .
, ,
,
.
,
.

,
,

.
...


I
II
III ?
IV
V
VI
(1)


.
,
, -, ,

?
,
-, , 1944. .

,

:
.

.
- 1940. ,

. , ,
, , ,
,
- , 1942.
, .
, ,
.
-
,
.
,

, ,
. , ,
,
. -

:
, ,
, , , ,
. .

?
, .
. -
, ,
, . ,
, -
.
. ,

:
, ,

.
,
-
2/33,
. 1944. ,
, , -
P-38 Lifghtning .
, .

-,
-,
. -
.
.
.
,
?
, ? :
,

.

, . ,

.
,

. , ,

.
,
.

XX ,

.
XX
, ,
, , ,
, -
, , ,
,

.
,
, , ,

, ,

.
,
, . ,
, ,
,
: ,
, ,

.
1914,
,
. ,

,
, .


.

, ,
, .
,

. ,
,

1917.
,

:
,

 .
,
,
,
;
.
.
. , .


, .
,

17.

1943.
:
.
.
.
,
,
.

, Index librorum prohibitorum (
). ,
,

.

,

-,

:
!

,

.


. . ,
, ,

: ?
. .
:


, ,


.

? (
) , , ?
,
- ,
,
,

:
,
,
.
. .
, ,
, .

! ? ,
, , ? ?
,
, ,
,
,
24.

1992.
:
.
.

. , .
,
, . q
***
(2)

1915.
.

,
, .

,
, ,
,

:
. ,
, , ,
, .

.

,
. , ,
, ,

:
. :
. 1915.
, ,
,
. , , ,
. : , , ,
, , , . : , , ,
, .

. .



. , , ,
, ,
, . ,
, XX ,

, ,
:
,
. .
,
, ,
. , ,
, , ,
.
,
,
.
.
.
,
. ?

 .
. .
,
, .
,
,
, ,
,

:
, ,
,
, :

.
-, ,
,


, .
, ,
Pour la Merite, ,

.
,

. , ,

:
, , , ,
.

.
, , , ,

:
, 1919,
. . ,

, ,
, .
, , , .
, , ,
. , ,
.
.
.

 .
,

.

. -, ,
, , .

, ,
, , , .

XX , . ,
1994. , :
,
. ; ,
; - ,
, ,
( );

, , ,
, , , ,
,
.



,


, , ,
.
.
, ,
:
, .
,

26.

1944.
:

, ,,

.
,



.
:
;

,

.

Waffen-SS , , ,
, ,
. ,
,
, , ,


. ,
,
.
, ,
, ,

. , ,
.

,

.
,

.
, ,

, 111.
, , , 1993.
, .
:
,
.

,

, ,

.
,
, , , ,


, .

.
, , , ,
, . ,
: .

:
? ! , , !
,

!
,

:
!
!

.
, :
, , .
,
, ,
.

,
,
.
. ,
,
,
. , ,
, , :
: ,
.

.
. . ,

.
.
, ,
:

 , .
. . : .
?

. q

***
(3)
?
?
? ?

?

,

. ,
,

.

.

,

.


. ,
:
, , ,

.
,
, ,
.
, , ,
24. 1942.
, :
. .
. .
. .

 .
. .
.
, . ,
, . ,
.
. .
. . . !
. ! . !
. . . !
-

.
- ,
,


:
, ,
, ,
,
. ,
.
.
? .

Heil
Hitler.


, .
, 30. 1944. ,
, , -
,
:
,

. .
. . .

() .
,
. , , .
. .
: . .




. .

.

,
.
, ,
, , ,
, .
, ,
? :

, ,

, ,
.

,
() , ,

.
,

:
, .
. .
. , . .

.
,
, .
. .
? ,
.

.
:
. . .

.
,
, .
.


, .

.
23.
1994.
:
. .
. ,
. .
. .
. , , , .

.
.

, ?
.

,.
,
?
,, , ,

.
.

.
,

.
,

.
,

?
,, . .
. . ,

.
,
LAge dHomme, ,
, , ,

:
, .
, -,
.
.

.


- .
,
, :

 . ,
,
. ,
, .
.
,

.
, ;
.
. , ! .
! .

.
,
,

:

. , ,
, ,
.
.
.
, .
, . ,
,
. , ,
.
,
, , . ,
, ,
. , .

,

. :
,
, ,
Raphael , ,
, 27. 1944. :
. Raphael
,
.
.
. , ,
.

.
,

,

?
-
,
,
. :
.
. q
***
(4)

-
? ?
, ,
?
-?


.

,
. ,
:
,
, ,
, . , 1995.
, ,

:
,
. ,
,. ,
,
, ,
. : !
: , ,

,
, .

.
,

, . ,

,
. ,

.

, .

. , , ,

, .

, ,
XX ,
, , ,
,
, .
, , .
,
,
, , :
. ?
, .

?
,
.
, ,
.

.

, ,
.
, ,
.
.
, ,

 , ,
.
,
, ,
. ,
. ,
,
,

.
,
, XIX XX .

,
, : , ,

.

, -,
.
,

:
, ,
.


,
, .
, ,
. ,
,

:
. . .
. .
. ,
.

.

:

.
. ,
, . ,

, , ,
, , . ,

.
, , ,
, ,
, .

,
,

, .
, ,
:

,
, .

,
,
, .
.
,
, ,

:
,
. .

:
.
. .

.
, .
.
,
,

.
.
.
. , . , ,

.
.

.

.
, ,
,

 ,
, .
, ,
. ,
. ,

,
,

,
,

.


,
,

.
,
, ,

:
, , .
. , .
; .
. .

?
, ,
,
,
. ,

,
, 6. 1934. ,
, , :
, , ,
, . ,
,
, , ,
, :

.
, , .
.

!

. ? , , .
1914.
.

 , .
.
, ,
. , .
, , ,
,

,
,
,
. ,
.

,
:
, ,

.
, .
.
-, ,
,

:
.
. , ,

.
ethos
. ethos -

:
,
, , .
, .
. ,
.
.
.

.
. .
:
.
. .

.
ethos -
.
,

-

. ,

:
. , e .
. . ,
. ,
. , ,
... . .
. . q
***
(5)


,
?
,

,

.
, ,
, -
, , ,
. -
, .

:
, !?
.



.

,

, ,
.
:
, . ,

.

,
.
, ,
,

:
,

.
,
, :
, ,
.


,
.
,
,
.
,

.
,
:
1936. ,
() ,
. ,


. ,
,
, .
,

 . ,
, ,

.

, ,
:

. ,
, ,
,
. ,
, ,
, .

.
.
,
,
,
.

.
,
, ,
.
:

, .
, ,
-
.
, :

()
. ,
, .
,
,
, .
, Mea culpa, ,
,
- ,

:
, ,
,

 . .
,

.
,
,

:
, ,
, ,
. .
, , , ,
, , .

.
- ,

.

,
:
.

,
,
, .
, ,
, ,
,
. 14. 1943,
-, ,
.
22. 1943.

:
, .
. ,
. .
, , , ,
, ;
, , , , ,
. ,
.
16. 1943,

:

.
,
,

 , - .
,

:
!
. , ,
! , ! ?
! . ! !
...
!


.
, ,
.
1929. ?

(
)
, , ,
.
. , 1954. ,

1929:

,
, ,
,

,
,
,
,

,
, , 6.
1934. , ,
, , , ,
, ,
.
,
,

(),

. , -
, ,
, .
, ,
,
.

 ,
.

,
, , .
:
,
, ,
. ,
,
:
,
, .
, 1944,

,
!
.
,


.
.

, :
,
.
, ,
,
, .
, ,

.
, ,

:

.
, ,
. ,
, .
,
,

.
,

 ,
,

:
, .
, ,
.
.
, , ,

.
,
. ,
,

, ,
27. 1941. .
q
***
(6)

?

?
?
, ?

: .

,, , ,
.
,

. , ,




, , ,

.
, 401. ,

 , - ,
, ,
.
,
. ,
, .
,
, ,
,
( : ),

.

,
,

. ,
,

.
, ,
.


, , .
: ?

,
,
,
, .
,
. ,

,
. ,
, ,
, 1922. , .
,
.
,

,

. , ,

 ,

. (1928), (1930)
(1933),
.

:

.
,
, .

, ,
,
.
,
,
.
, , ,
- .

, , :
;

: .
; , ,
.
, .
. ,
, ,

: , ,
,
. .
.
, .
, ,
, . , ,
;
, ,
, ,

 ;
. .

:
: ,
? .
:
, . ,

,

.
?

:

! .

. : ,
, .
, :
.

:
,

. ,
,

,
.

, , ,
,

.
, ,

:
.
.
, .
. (
) . . .
.

 . , ,
, 800.000 ,
, :
, ? , ,
. .
.
, ,
,
, ,

. ?
,
, :

. , .
,
, ;

(.

.)
.
.
:
- ,

:
,
, ,
,
, , .

, .
, ,
,

.
,

, ,
,
,
, .
, ,

 ,
:
.
, ,
, ,
,
,
, ;

,

, ,
, ,
:
- , ,
,

:
, ;
.

.
-
. , ,
, ,
. ,, ,
. ,
, , ,
: .

:
, ,
,
: , -,
, .
: . (
), ? ,

.
, ! ,
, ;
.
, , ,

.

:
.

.
.
.
,
, ,
.
, .
, , ,
,

, ,
, ,
.
,
.
, ,
, .
?
,
. ,
,
.
. .
,
, .
.

. 50


,
, .
,
, de
facto , 10-15
, .


?
, ,
.
,
. ,
2000. . ,
,
.
,
.

17-18 .

.
, .
,

?
, . , ,
-
, ,
.
, -
, .
, ,
, , , ,
.
?

.
, 150 , ,

.

, ,
.
, ,
, ,
,
.
, ,
, ,
.
,

 1968,
.
1942. ,
,
, , .

. , , ,
.
?

,
.
. ,
.
?
.
.
( ).
, , , ,
, . .
.
,
, .
?
, ,
27.
1941. ,

,
. ,
.
,
,
.
. ,
-
.
, ,
,

.
, ,
, .

 , ,
.
, ,
.
,
, ,
.
, ,

,
, ,
... .

. 70 ,
,
. ,
- . ,

. .
, 1992,
,
,
. ,
,
- .

.
-,
9. 1991. 1997. -
-
?
.
(-),
, ,
.
,
, .

. , .
, .
, ,

.
,
.

. , , .
1995. , ,
,
.
.

. 16. 2001.
,
,
.

,

?
, .
. :
.

, .
.
.
.
,
, ,
.
, .
, , ,
, .
,
. , ,
.
,
:
,
, .

?
, . ,
,
,
- .
,
, .
:
. ,

 .
.

?
.
:
, ,
.
, .

?
, . <

*

-
?
, . , ,
.
. ,
, .

.

, ,
, ,
.
. ,

. ,
, .
*

-
, ?
, ,
. , ,
, .
.
,
, ,
.
, .


(2003

I DOLCE VITA
II ,
III
IV
(1)
Dolce vita

. ,
, . ,
,
, .
,
,
.
, .
,
- :
, ,
, ,
. .

,
:

, ,
; ,

.

.
. dottoressa ( poetessa)
-
,
, .
(

), . ,
,
120 80 160 120: ,
.
.
, , .
.
, . ,
.


,
, ,
,
,
.
, ,
, ,
tagliatta,
,

:
() ,

.
,
, ,
dessert , ,
, , ,
, ,
, -,

.

. ,
.
, ,
,
.

:
, .
.
:
. ,
,
.
, ,

?
,
:
Dolce
vita!
,
,
. ,

.
,
, ,
. , ,
,

, .


,
.

, , ,
.
, , ,

, , ,
, ,
: !
sambuca, ,
, , .

, , Cointreau.
. ,
, -
Majestic
,
:

!
Majestic-
. <
(, 23, , 2002)

(2)
,




.
( ,
, ),

.

: ,
,
. ,

. ,
.
:
. ,

.

: .
:
,

, .

. , , ,
.

. .

, : .
,

.
, , .
,
.
,
, ,
, ,
,


:
.
... ,
. A propos, ? Vugavu?
, vugavom, poip,
. : ? , . ?
! .
, ,
... ,
,
. , ... ? ,
, . ,
, mornay . ? ?
? , ,
, , Parmiggiano reggiano!
, ,
220 , ... ,
...
, , ,
, , .
, .

.
.
a la cart.

...

.
,

?
,

.
, ?
. ,

.
, , ,
, .
. ,
.
, .

.
, ,
, ,

 .

( ?) . ?
.

?
: , , ,

,
...
:
, .
!?
, ,
,
.
. <
(, 24, , 2002)

(3)

, ,

.
, , ,
,
.
, ,
, ,

UNESCO-.

,
.


, .
, ,


.

 -
,
.
,
, :
, , ,
? !
- .
,
, .
,

.

? ,

,
. , ,
.
.
, ,
,
.
,
, ,
,

.
, ,
, ,
.

.
:

.
: , , Le croix du Sud,

.



, ,
via Paris ,
, , ,
.
,
,

,
,

press-
.
, ,

,

:
,
-

!
, ,
, -
, CIA, MOSSAD
. ,
,
.

.
Le Croix de Sud
.
, ,
,

, ,
.

. , ,

1944.
:

.

, , ,
,
. , ,
,
:
. , :
!

:
, , :
.
,

!
,
. sotern.
. .. , .


Le
Croix
de
Sud

:
!

!
,
, :
: ,
, .
... , , ,
1969. , ,
.

:
!

!
,
, ,

:
, !

!

.

:
, !
, !
.
.

. .

. <
(, 25, , 2002)

(4)
O
,

, Carpaccio

, , ,
: Harrys bar. -,
, .
, , ,


. ,
, ,
.
,
. ,

.
,
,
. ,
, , ,
,

:
,
: .
,
.
,
, .
, :


, ,
.

,
.

, ,
,
, , .
, , ,
,
, , , aglio
e oglio ( ).
, .
, , .
:

.
, ,
50.000.000 .
, ,

.
, , , .

 ,
. ,
.
: .
, , .
Carnex- ,
, .

.
,
, , .
. ,
.
,
, .

, ,
, ,
, ,
:
-

.
-?
,
,
. ,
.
:
!

!
,
,
. , , ,
. , ,
, . ,
, , , ,
.

( dixit)
, , ,
.

,

, ,
. ,


,
. , ,
. :

Carpaccio, Harrys bar,
, , , ...
Carpaccio

.
? ? ,
, .

Carpaccio

:
!?
, , .

:
, .
,
o
.
. , , ,
! <
(, 26, , 2002)

, ,
,




,
,
. ,
.

 ?
,
XX
. . ,

, ,
. ,
, ,
: .
,
. ,

, .
, ,

?
: ,
.
. , .
,
, .
,
, , . ,
, ,
.
,
, .
,

?
, ,
. ,
.
,
.
,, .
.

.
:
.
?
1945.
, .

 , ,
.
, ,
.

. ?

.
:
.
,

,
,
.
,
,
.

?
:
,
. ,
,
.
, . , ,
,
.


.
,
, ,

. ,
.

?
. ,
, , .
.
,
.

.


( , , 2003)

XXI

,
.
,
.
:
.

,
.
, . ,
,
, .

:
,
. ,
, , .
?
? ? ,
, ,

.

.
, , :

. ,
, .
? ?
? , ,
,
.
,
,

.


: .
.

 ,
, , .

:
() .




,

. ,

,
, ,

. , , ,
,
. ,
,


.
,
, , .

. :

?

, ,

.

,
:
.
,
, ,
, ...
, ,
, ,
.

;

 .
,
,
,
: , ,
,
, ,
.
, ,
, , ,
(

, ,
)?

,
, , IV
, I
, ,
.
,
.

16. 1806. , I:

, ,
,

,
,
, , .

,
. ,
- , ,
, ,

.
, -
(1788-1790) :
,
I.

- , I,
. ,
- , , ,
, ,

. , ,

.

,
.
, ,
, , . ,
,
, ,


, .
-
,
().

.


.
,
, , ,
, .


, ,


.
,
, .
: () .
, ,

. ,
, .

()
,
.
()

, .


, de facto,

.
, ,

, ,
.
,

,
: ,
, ,

...
,

( )
( ). , in
nuce, ,

.
,
, , )
(), )
,
) ()
, .

, ,
:
, ,
,
, ,
. .
, , ,
.
,
, ,

.
, ?


. ,

 / .
, ,
, ()

. ,
,
. ,
(?)
,
,
, .
-
,
,
XIX
.


.

, , ,
, , , pro
domo sua.
,
,
(). , ,
, ( )

.
,
,
, .
:

, ,
. , ,
: , ,
.
, ,
,
,
, ,

.

(),
.


,

, ().

( )
.
,
,
hic et nunc .
,
.
,
,
,
(nota bene!)
:
( ,
. . .)
, .


,
.
,
, ,
, ,
, .

( )
:
.
(),
.
14.
1845. , :

, , ,
,
,

 , ,

,
.
,
,
, ,
,
,
. ,
,

. (
)
, ,

.

,

, ,
-
. Mutatis mutandi,
,
,
.
,
.

, SECI
.
,
,
, , .
, ,
, de
facto,
.

, ,
.

/ (),
,


-.

.
,



. , , ,
conditio
sine qua non
.
,

.

.


- ,
. , ,
,
: . ,
,
, ,
.

, ,
,
. , ,


.

.<
( , 104, , 1998)

1 : ,
, ,

1993.
2 : , , 1993.
3 Drago Kalaji; Kako je okupirana Evropa, Duga, br. 1684, Beograd 1998.
4

: .

5 Drago Kalaji: , Duga, br. 1682, Beograd 1997.

6 Alexander dell Vale: Islamisme et Etats-Unis une alliance contre lEurope,

LAge dhomme, 1997.

,
?
(
)
, ?
:




()?
, ,
.
:

.

, ,

.


,
.
,

.
,
.
,

 () ()

,
.
,
, 20. 1995. :
,
17. . .

.
. : .

,
. , ,
, ,
.
: !
, ,
. .

.

:
,
.
.

: ,
, ,

.
, ,

,
.


. ,
: . ,
.
,
, .
,
:

 ,
.
.
, ( )

.

,
, .
:
,
, ,
,
.


. ,

2000. .

.
,
.
, , .
,
.

,

. ,
.
,

(Subir
lajustement
structurel,
LesNoveauxmaitresdumonde,
LeMondediplomatique,
,
1995),
() , ,

.
,
,
,
,
. ,

.

 ,
, NAFTA.

.
,
Fortune 6. 1995. :
?
, ( 7), , 1995.
,


().
(Lesmarchsfinanciersemergents)

Revuedeconomiefinanciere (. 29 1994. ),

.


, ,
.

.
?


.
,
( )
,
.

,
. ,
,
,
.


.
, ,
: ;
.

. ,
,
. ,

.

: ,
.


,

. ,
,
, ,

.
,

. , ,
, ,
. ,

,
.
, , , ,
.


.

.
.
,
:

.


.
,
.
.
, ,
:

,
. , ,
,
, ,
.
,
, .
,
adhoc ,

. ,

.
.

.
,

.

.

,
.


. ,


,

.


.


. , ,

.
.



.


.
, ,
.

.
, :
, .
:
(: ,

)

(:
).



,
.
, ,
.
, , ,

,

.
(
),
Le Monde diplomatique,
( ) .
1982. , ,
,
,
. ,
,
Danslaspiraledeladette ( ),
LeMondediplomatique, (
, . . .) .
. ,
, ,
,
() .

:
.
()
.
: ;

,
.

. ,
,
.


()

,
.
,
,
.

.
.
. ,
, ,

.

,
.

,
, ,
.


, ,
,

, DebtandtheEnvironment: ConvergentCrises ( :
):
( ) ,

!
-
. ,
. ,


,
?

 ,
. <
(, , 1996)

, ,
, :
.
, :
,
,
,

...

, .
,

,
, ,
, .
, ,

.

, , .
,
,
.
,

:
, , ,
.
,
. ,
. (, 1959)
,
, ,
,

 , , ,
,
.

,
?
, ,
.
,
.

,
.
,

, .

,
.
.
ocassio;
, , ,
: ocassio causa,
,
...
; ,
;
, , ,
,

.
(Schmitt,
1968)

:

;



.


( )


,
, II
. ,

, .
,
, ,
. ,
,

:
, , , ,
, , , , ... ,
, , , , , .

,

:
, , , .
, , ,
; , , , ,

.
, , ,
,
: , , ,
, , . , , , ,
... , , , .

: , , ,
, ...

,

:
, , , ,
, , , , ,
.


, (
), ( )

(
).
, , ,

, .
,
: , ,
, ,

.
, ,
- .
, ,

: , , ,
, ...
, , .
(,
1959)




.
, , ,
-.
, ,
,

.
,
, , ,
, :
,
. -,
,
, , , , , 1945.
, , .

.
, ,
,
,
XX .
, ,

, ,

: ! (Cantos LXXIV).
,
:
(Cantos LXXX). ,
.
, ,
.




.

.

,
.
,
,
.

. (, 1978) *

.
,
, : ...
, , , , ,

.
()
, ,
.
, , ,
, :
, , ,
, , . .
,
- ,
.
,
, ,
, , ,
, (, 1987),

.
,
,
.

, ,
.


(Daumal, 1952).

 , ,
, .
, ,
,

: , , , ,
, , , ,
, , , , ,

.
,
,
, , : , , ,
, ... , ,
;

,
.
.
,
, ,
, .
,
.
, , ,
.
, , ,
,

, , . , ,
,

,
. ,
. <
( ,
, 2000)

,
.,

,
,
Daumal,
R.,
Le
Mont
Analogue,
,
, ., , . 5/XXIV, ,
Schmitt,
C.,
Politische
Romantik,
,
, . ., , , 1987.

1959.
1952.
1978.
1968.

.
, . ,

, , ,
,
,
?
:
, ,
,
,

:
, .
.
, 1917. ...
. ?
, ,
, ... .
, ,
.
, , ...
, :
, ,
!
, . : ,
... . : , ,
! ,
, .
,. , :
.

...
,
, ,
,
.
, , . ,
,

: , ,

!

dandya,
,
,
, .

, .
:
... .

.
,
, ,
.

,
. :



-.
, ,
,
,
.
,
.
,
, ,
,
, .
,

:
, .

,
.

, .
, ,
. ,

, . :

 ,

, , , ...
, , ,
. ,
. :
,
.

, ,
. , -
- , , ,
. ----,
-... , ,
, , ,

...

!

-, .

:

... ,
, , . .
1902. , ,
, : , . ,
.
,
. ,
. ,
.
, , .
,
, , ...


, ,
:
?

, ,
:
,
,
,

 ...
,
, .
, ,
.
.
,
, .
,
, ,
...

, .
,
.
, , ,
,
,
...

,
, , ,

?
,
!

.
, XX , .
: .
,
.
,
,
.
, , ,
, , ,
, , , , ...
, ,
, ,

, ,
, .

. ,
, .

...

:
, ,,
, .

 ,
, .
, , . ,
, , , ,
. , ,
,. ,
...
, ,

.

, ( , . . .).
.
,,
.
, ,
...

.

, ,

,
.
, ,
, ,
. ,
- , .

,
,
,.
,
,
, :
:

.
,

:
-
. ,
,
. ,
.


.
, ,
, , , , ,
, ,
.
,
?

.
,
, . ,

...
,

.
,
.
,
,
.
, ,
,

.
.
. ,
, ,
. ,
,
.
. , ,
, ...
. ,
.
, , ,
, .

, , ,
. ,

.

.
:
,

 ,
.


. ,

,
.
.
, .

, , ,
,
, .

.
,
,

Sotebya
,
splendid isolation, .

:
- , ,
, ,
. ... ,
. : ,
, ?
: , ,
, ,
? ,
, .
.

.
, .
II ,
.
.
,
, , ,
.


.

,
,
,
.
, ,
,
, ,
Accademia di Belle Arti,
, .
, :
.
, . ,

, , ,
,
,
?
,
, , , .
, .
,
, , , , .
,

.


,
. corpus delicti
,
.
,
, ,
.


. ,
: .
.
,
,

 ,
... ,

.
.

. , : ,
. ,.
. ,
.

.


,
. , !,
: ?
,
,
.
, , ,
, ... .
... ? ( )
,, , ! ?

?

,
: ?! :
!
!
, ,
, ,
.
, , ,
,
.
, ,
,
, .
,
, ,
.


.
.

 ?

,
,
:
.
,

. ,
,
,

.
,

.

:
,

: , ! ,

, ,
...
,
,
. ,

. ,
.
: , , .

, ,
: ,
. ,

. ,
,
, ,
.

,
, .

.

 .

, : , .
,. ,
! .
,
.
, -
-
.
,
. ,
,
. ,
, ,
.
.
,

.
, .
, .
,
, ,
, .
, , :
.
.

.
, .
...
.

. , ,
, , .


, .
: , , , ...
, , ,: ,
. , , ,
. , .
,
, . ,
...


.

. :
, ,
.
.
-, ,
:
.
,
.
! <
(, , 19. 1992)

,

.
, .
,
,

.
,
, ,
. ,

!

,
. .

,
,

.
,
,
,

 .
, ,
.

,

.
.
, ,
.
, .
,
.
.

.
, ,
. ,
. :
,

?
, ,
:

!?
.

!
,
.
.
.
,

:
!

.
,
, .
,

.
? ?
, ,
...

? ?

1870.

,
, .

.
!,
,
28.

1870,

.
, ,
,
VI. ,
,
, . ,
, .
,
.

, Blue note ,
.
jazz- ,
. Jazz

.


jazz .
jazz
.
, ,

:
! .


.


.

,
,

VI:


, .
. ,
,
,

.
, .
,

. VI ,
.

:
, ...
!

:
, , ... .
. !? , .
. , ,
. .
, , :
?
,
VI

.
, ,
, .
,

.



:

,

, ,

.

,
. ,

 , horror-, ,
.

.
,
,

.
1789.
1917. .

: .
, ,

.
.
,
,
,
, .
-
.
, , ,
,
.
.

? ,
. ... ,

.
.
,

:
... .

.
,
, ,
.
.
, ,
.
. ,
,
:
, , !<

 :
IKB

,

:
, ,
. .,

.
. ,
,
,
, ,
. , ,
. ,
: International Klein Blue, IKB.
?
,

.
! ,
. .
,

:
, ,
,
,



.
.

XX ,
,
,
, 34. .
, ,

 ( ) (
) ( )

,

.

,
.
,

.
1946.
, , ,
, .
,

.

.

.
- ,
,
, ,
. , , ,
,
.
, -
.
1952. 1953.
, .
.
,
Grasset. .
, ,
, IKB, .
-
, , .
, , ,
,
. , ,
IKB . IKB
, ,
. ,

.

.
Corriere
della
Sera

 . IKB
,
Nel blu dipinto di blu ( ),
.

, ,
, . ,
IKB , .
, ,
.
, horror vacui,
, . , , ,

.

,
.
.

,
, . -
. ,
Mondo cane ( ),

happening
,

,
IKB

.
,

. ,

. happening
,
-- ,
, .
Mondo cane
IKB . ,
,
,
, .
. ,

 , happening
,
,
. happening-,
,
,
,
, ,
,
.
,
. ,
, .
, : .

Mondo cane,
. ,
,

,
6.

1962.
.

,
,
.
, , .
.
,
. <

,
(22. 1943 22. 2005, ).
Accademia di Belle Arti 1965. ,
(30 cum laude).
. ,
.
,
.

, , , 1968.
,

(),
,
1971.

 ()
,

,
1978.
, , , 1979.
, , , , 1985.
From
Leonardo
to
Picasso,

,
,
1989.
,
,
,
1990.

,
,
1993.

,
,

,
1994.

,
,
,
1994.

,
,

(
)
1994.
ma ,
,
,
1995.

2,

,
,
1998.
Serbia, trincea dEuropa, Edizioni allinsegna del Veltro, , 1999.

,
,
,
2001.

,
,
2004.
, ( ), , ,
2005.
, , , 2005.

, , ,
,

), , ,
, , ,

.
19801988.
(, ),
, , ,
, ,
, ,
( ).
,

:
: , ,
,
1982.
: , , ,
1986.

,
,
,
1986.

:
,
,
,
1987.
: , , ,
1987.
: ,
,
,
1987.
: , ,
,
1988.

 : , - / ,
,1989.

:
,
,
,
1988.

:
,
,
,
1989.

:
,
,
,
1990.

:
,

,
,
1990.
: ,
,
,
1998.

: ,

104,
,
1998.
Mauro Bottareli: Good morning, Belgrado, Barbarossa, , 2000.
,
, (,
, , , ,
, , ,...),

(, ),

(Giornale
dItalia, Area,Padania, Orion) (mm ,
, m , m, m , ...).


1992. ,
1995.
,
2003.


2005.


Galleria

Galleria
Galleria

Galleria
Galleria
Galleria
Galleria
Galleria
Galleria

LObelisco,
,

,
,
aya,
,
del
Levante,
,

,
,

,
,
La
Sfera,
,
Vinciana,
,
ai
Carbonesi,
,
San
Michele,
,
la
Sfera,
,
Vinciana,
,

1964.
1965.
1967.
1967.
1967.
1968.
1969.
1970.
1970.
1970.
1971.
1972.

Galleria
San
Michele,
,

Sebastian,
,
, ,
Galleria Eleuteri, , 2004.

1972.
1973.
1979.
1987.
1993.

,
, ,
, Pittsburgh International Exibition of Contemporary art,
LAlternative attuali () La Figuration narrative dans lart contemporain
() ,
, 1970
1978, Collegium artisticum
AICA.

.
() XX , Neue
formen Lavaguardie delldoppoguerra in Europa

XX
XX . .

,
(V Rassegna di Arti Figurative di
Roma e di Lazio), 1993. .

,
,

:
( ), ,

1967.

212,
,
1968.

,
1972.
,

,
1974.
, 10. -, , 1976.
, 11. -, , 1977.
, , ,
1983.
& ,

,
,
1984.
(
, ),

19911992.

 XX ( ),
, , 1994.

- ( ),

,
22 .

- XX ,

, , ,
,
.
(19971998)
-
,
, ,
. 19971998.
( )
, .

,
, ,
, , , ,
, ,
, , , ,

, ,
:
,
,. ,
,
,
.
, , ,
. ,
, . ,
, XX , ,


, .
,
,
,
,
,
, , , :
, , . ,
, ,
, . , .
, ,
,

.
, .
,
:
Ja!
Ich
weiss
Ungesttigt
gleich
Glhe und verzehr ich mich.
Licht
wird
Kohle
alles,
Flammebinichsicherlich.

woher

ich
der

alles,

was

was

stamme!
Flamme,

ich

fasse,
lasse:

!
,
.

ich

:
!

, !

,
:

, . ,
, aurora borealis,
,
(
): ... , ,
,
, ,
.
. , .

 , , , ,
,

.
,
;
, ; :
.
, , (
,
), , ,
, , . ,

.
, . ,
, , ,
, , , , , ,
, , ,
, , , , ,
, , ,
, , , , ,
, , , ;
, , ,
, , :
.
,

.
, , .
, ,
, ,
o tempora, o mores! .
, , , ,
,
.
: , , , ,
.
. , .
, , , ,
. ,
,
,
-- ,
,

. ,
. , ,
.

.
, ,
, ,

 ,
. , , . ,
.
,
,
, ,
: () .
*

credo, .
,
, ,
.
, .
, , ,

. ,
( ) ,
, ,
, , ,
, ,

.
,
, . , ,

.
. ,
, , .
, , .
.

.
,

.
, .
, :
. , , ,
?

.
, .

,
!

,

. , , . ,
, , .
, ,

. .
,
, , .
,
, .
,

.
, , .
, ,
, , ,
,
, ,
, , , ,
.
, ! <
( , 25. 2005,
,
, , 2005)
***

(. I, 47)

?
(9. 2004)

(1943-2005)


. , 22. .
. ,
, ,
, , .
, ,
. , , .
:
, ,
. .
. ,
,

.
(...)
: ,
.
, , .

, ,

.
1942.
20. , .
,
, 7. ,
, , ,
.
,

,
.
, ,

2004.
, ,
. ,
,:
, ,
, , , , ,
, , .
, .

, , ,
, .
, ,

, ,
, .
, , , ,
, .
, .
. .
, .
,

.
, , , , ,
.
, .
.

?
, ,

:
, ,
,
. ,
.
, .

.
,
,

.
, , .
, , , , , .
, , .
, , , ,
. ! ,
, , !

.

, , .

,
, , ,
. ,

.

,

 . ,
,
. ,
,
,
, , ,
,
, ,
,

.
, -
, ,

, .

. :
,
, .
,
,

.


, . , ,
.
(

1995. ) ,
.

.
.
, , .
, , .
, , .
,
.
, , .
,
, ,
,
, .
, , ,

.

. ,

:
.
.

.

,
.
,
. ,

:
,
. .
, ,

.
.
,
, ,
, ,
.
, ,
, .
, ,
, , ,
,
.
, ,
, , ,
,
, . ,
play-boy-, ,

,
, ,
, . ,

.

, ,
,
. ,,
, ,
, ,
,, ,
. .
, .

. ,

, , ,
, ,
: ,, .
, ,
, : ,,
...
.

, .
1988. .
( 1903,
). , ,
,

.
,
:
, ,
,

:
, .
, , :
!
(: , , 2, 2005, www.e-nacija.com)

, ,

. , ,
,

.

,
, ,
, ,
ars poetike. , ,
, ... .


, , ,
, .

, ,

.

.
. ;
,
,
. ,

.
.

. ,
.
.
.
, ,


,
. -,
.
,
,
.
, .
. ,
. ,
, ... ,
:

.
,
,
, . ,
,

,
.
, ,

 , ,

.

, . , .

,
, ,
.
.
. .
, .
.
. , ,
,
.
.

.


, ,
? ,
,
.
, ,
-,
.
, , , ,
, , ,
, , ,arbiter
elegantorum , , ?
,
.
,
. .
.

.

.
, ,
, .

 , , .
.
, .
, ,
.
. :

.


, ,
.

, . , , ,

.
;
bef stroganov .

, .
,
. ,

: .
. .
,
.

. ,
, . ,
,
, :
, , ( ),
. ,
,
.
.
.
. . ,
, ,

.



,
. ,
, . , ,
: . ,

,

.
.
;
,
; , -

, , .
( ),
.
.
, .
.
,
, . , ,
. , .
, , , ,
.
, ,
, ...
,

.
, ,
- ,
.
,
, ,
... , ,

.

.
, .
.
. , , ,
.
.
, , ,

.


, . , ,
. .
7
,

.
, ,
,
.

.
.

. ,
,
.
, ,
, ...

, .
, , :
, , 1993. . ,
.

.
, ?
,
, ,
.

.
, , ,
, , , .

, , , , ,
.

 .
( )

:
, ?
, ? :
, ;

...

,
.

,
,
,
, ,

.

, .
, , ,

, .
, , , , ,
, .

(
, )

.
, ,

, , . ,
, , :

:
, ... .
,
, , , ,

?
,
.
, .
<




,
.


. ,
,
,
,
, ,
,
.
, ,
, ,
. , .
. ,
,
,
, ,
,
.
- ,
, .
, ,
, .
,
,
,
.
, .
, ,
, , ,
.
,
.

.
,
.
,
.
,
.
.

(, ,
),
(, -). , ,

 ,

.
,
,
,
,
.

,
.
, .
, , ,
, , (
). , , .
, . ,
, (, , , ).

: .


, ,

.

.
,
( , ),

, , .
( ),
, (
),
.
.

, , ,
, .

,
, ,
, .

 ,

.
, ,
XX . ,
, , ,
.
(
, , ),
, ,
.

, ,

. <


, 22.
2005, , , ,

.
, 1994. ,
. , ,
, , , ,
.
. , ,
. .
1997.
1999. ,

.
1999.

, ,

.

, ,
, , ,
. . .
. ,
,


! <

?
J

?
.
, ,
, , , ,
.
,
. , .
XX (
),
. , ,
?

, , , ... .

. .
.


(,
,
.)

.
,
. , , ,

.
, , ,
. , ,
. -, ,
-.
XIX
,
, . ,
,
.
( ).
, ,
.
,
,

 .
: ,
,
, ;

, ,

.
. ,
,
.
,
, ,

?
, ?
- . , !
.
,
, ,
, ,
.
. , ,
. ,
, , , ,
, , . ,
.
,
, .
:
, ,
, , , , ,
.
, , ,
, , ,
, . ,
. , ,
, ,
, .
, , :
. , ,

.
? . ?
?
90- (, 1995) ,
.
:
,

 . , , . ,
, , ,
.

,

.
, ,
. . .

.
,
,
. : ,
.
, ,
. , (
),

.
,
( , , ,
),
. ,
, ,
, , .
.
:
. ,
, ,
, , ,
. : , ,

.
, , ,
. ,
,
.
, .
,

. ,
, . ,
10 14 , ;
()
, : , , , .

 .
. ,

. . ,
, , , 80-
.
, .
, ,
( ) .
.
, , ,
, .

!
, (
, ,
)
, ,
.
,
.
, .

.
, , ,

.
, , ,
.
,
. ,
1991. .
.
, XX ,

,
. ,
... , , .
, :
,
.
(

,
,
.)
,
.

.
!
,
.

 ( ) .
.
,
.
, !
. ,
,

1917.
.
,

.
(,
). ,
: !
,
!

. , , .
,
, , ...


. .
,
. 1993.
.
, ? ,
, ?
, , ,
?
, ?
,
:
, ,
,
,
. ,
,
, .

.

,
. , ,
,

. ,
,
,
.


, .
, ,

.
,
.



(: ).

: ,
. ,
,

.

,

. ,


,
.
.
(, )
. ,
.
.
.
,

.
, . 1
,
, .

,
,
, ,
.

 ?

, .
,
, .
,
.

. ,
, ,

( , ,
!) ,
. ,
,
, .
. 1,

.
,
.
?

?
,
,
.
,
. !
. .
.
, . !
: ! .
: ,
, ...

.

:
,

, -
:

. ,
,
, , ,

.
:

, ,
. ,
, .
, ,

. ,
.
1943. ,
. 1944. , ,
, (
) .

,
.
, 1944, ,
.


.

.

,

, .
. ,

,

.
,


.
,
,

.
:
.
, , -
. , ,
, , ,
,
, ,
.
( ,

1994),
, ,
: .
,
, ? ,
, ;
, ,
. , , .
:
.
, .
,
. -
, , :
.

,
,
, ,

. , ,
,

.
,
, ,
. ,
? ,
?
, .

:
, ,
,
.

()
.

, . ,
, ,
,
,
, , ,
,

 ,
.
.
: .
,
. ,
, ,
.
:
,
,
, .
...
. ,
, , ,
,

, .
, , ,
.
,
.

. , , ,
. , . ,
,

.
,

?
?

?
, ?
,
, . <
( , 1995,
m ,
. : )


, .
( ) , ,
, ( )

 , . , ,
: , ,
, , ,

: *
,
,
, , ,
, , .
,
,
.
, ,
, (
)

.
,
,
.
,
, . ,

. , ,
. ,
,
, .
, j
. ,
, , ,
, . ,
, , ,
, ,
. ,
, ( ), a a
, ,
.
.

,
, : ,
. ,
. ,

 , ,
,
, . ,
,
( ) ,

.
, ,
, .
,

( ,
). , ,
,

.
: ?
, ,
,
. ,
,
. ,
, ( )
, ( )
, .
, , : ,
, , , ,
.
: ? : , ,
, , ,
, , . ,
,
,
( ).
, .
,
: , . ,
( ,
), ,

(
) .
( )
: ,
.

 ( ) ,
, ,
,
. , ,
,
,
, - . ,
, ,
. ,
,
,
. , ,
,
, .

.
,
.
, , ,
, ,

, .
, ,
, ,

, ,
. , ,
, .

,
. : ,
, ,
. , ,
, , ,
.

,
.
, , , ,
...
.

,
, , .
,

 , .
,
, ,
. , ,

. , ,

,
.

,
: , .
,

.
Ave et salve! <
( ,
)


, , ,
,

.
, ,
,
,

, , ,
, ,

.
, .
.

.
, -
, - ,
, :
, . ,
,

.
, ,

 ,
. <

( : , , 2, 2005,
www.e-nacija.com)

2012. ,
, , ,
, .
,
, .

(
).
.

,
,
.
. : XX
, ,
. ,
,

. ( ,

.)
, ,
, ,
. ,
,

.

, .
,
.
, ,
. ,
, ,
.


, , .
,
. ,
, .
, (
) .
, ,
. () ,
- . ,
, .
,
.
, , .
, ,
.
?
. ,
, . ,
, .
, , .
, .
, ,
:
; .
; .
; .
;
.
; .
, ;
.

, .

, . <


, ,
(1898-1974)
,
. forma mentis


.
, ,


.1
.
,
(),
.


,
.
.

, .2
3
()

,
.


().
1921. .
, , ,
: Tud
und Verklrung. , , :
,
...
, .
...
, , :
, ,
, .
, . :
. ,
, :
: , ,
.4
, ,
: :
; ,
reklame, restaqueuere

 , : Ich Habe mein Sache auf

nichts
gestellt.
, ,
:
, ,
.
,
, ,
, ,
, .
, ,
,
.

, ,
:
, , ,
, :
, ,
, , ,
,

.5
:
, ,
. ,
.6

(nous)
,
.

,
,

. ,

:
,, ,
, ,
,
. , ,
, ,

.7
, ,
,
, ,
, (),
(), (), () ().
, Sturm und Drang

.
,
,
.
, .
, ,

. ,
, , (
, ), ,

. , , ,
, ,
; ,
, ,
.8
, ,
,

, ,
, ,
. , -,
coincidentia oppositorum.

, ,

.
,
, . ,
,
.
,
.

:
,

 ,

,
?

.
,
( pontifixa)
,

.

,

.
,autoritas .9
,

.


, ,

.
,
,

, ,
,
.10 ,
,
, yinyang .
interregnum,
,

,
,

.


. ,
,

.
,
, ,

Imperialismo
pagano (

), 1928.
,
. ,
paganitas, , 11 ,
, ,
.
, paganitas
. ,
,
,

, -
,
.12
, ,
.13 ,
,

,

Maschera
e
volto
dello
spiritualismo
contemporaneo ( ).14

,
: ,
,
, ( ) .


,

,

.15

, ,
paganitas,
.
,
.
:


,
.
,
, Opus transformationis.
, ,
, , ,

 .16
, ,

.



,
. ,
,
.17 ,
,
,
,

, ,

.

,
,
.

.
,
.
,
. ,

,
, .
.
, Rivolta contro il mondo
moderno ( ),18

.
,
, .
, ,
, .

, ,
,19 ,
,

 ,
.
,
. ,
.

Metafisica del sesso ( ):
. ,
,
;
, , ...

:
,

.21
forma
mentis ,
.

.
La dottrina del Risveglio (
) Pali Society,
.
,

.

: ,
,
, .
,
,
.
,

. ,
, ,
, , ,
. -, ,
, ,
: ,
, ,
,
. , ,
,
, .

 ,
. ,
, .
. , ,
, , ,

.22

, -
, ,
.
,
, ,
,
.23
,
, kali yuga,
, ,
,

.

, ,
, - .24
, ,
,
, - .25
,
, ,
,

.
,

, ,
, , Fedeli
dAmore,
.

restauratio e
continuatio ,
.



: ,
, , ,

 .


. , ,
, ,
,
, , .
,
.26

, ,
:
,
,
, ,
- ,

.27
,

,
.
,

, .
,
,
, , , ,
, , .
,
, ,
,

.
:
.
,
,

. : , , ,
, ,
, ,
, ,
, ,
, ,
. , , ,
, .

 ,

, ,
,
,
. ,
, .
,
, ,

kali
yuga.28

,
,
. , ,
, , ,
,
,
.
, ,
.
,
. ,
,
, aequitas aequalitas.
,

() ,
. , ,
, , ,
, . ,
, - ,

, . ,
, ,

.
,
,
, . , ,,
,
, . ,
,
, .
, , , ;
. ,
.
. ,

 , , , ,
.

. ,
, ,
, ,

.
.

,
?
,
,
.29 ,
,
. Last but
not least, kaly yuga ,
,

.

.
. , ,
.

, .
,
,
, : Si fractus illabatur
orbis,
impavidum
efrimet
ruinae.30
, , , ,
, ,
,
: ,
,
. .
. ,

, , , . ,
,
.

,
,, , .31

 ,
, ,
. , ,
:

, .32

,
(),
().33

( ),
,
, .


: ,
, ,

( ), ,
.34
,
,
(Wildnis). ,
,
, .
: : ,
, . ,
, .35
,
:
,
,
,
, , .

.
,
: ,
.
, .36
,
.
, ,
.37



, , .

. , ,
, .
XX , , , ,
, , , , ,

.
,
.
,

, 1945. , post
factum.
,
, .

,

.

,
.
, ,
- .
,

) , ,
.
,
, ,
( ), .
XX ,
, ,
. , grosso modo,
,

.

, .
,
.
,
: ,
. .

 , ,
, ,
, , ,
, ,

...

,
- , ,
II , ,
.
,
, ,
.
,
. , ,

,
.

.

,
,
.
Hoepli,
. Il mito del sangue37 ( )
, ,
, , .
Sintesi di dottrina della razza38 (
),
,
,

.
,
,
. ,
imprimatur ,
,
,
.

.

,
.39 , ,
,
, .40
,

 , ,
,
, ,
.41

,
.42
Post scriptum
, ,
,
.
, 1945.
, , ,
, , ,
. ,
. ,

.

:
; .
,
: , ,
- ,
, , .
, ,
spissitudo spiritualis
, ,
.43

.
.
, ,
1974. . <
(
I ,
, , , 1990)

1 Julius Evola: Il Mistero del Graal, , 1972 (1937).

2 : Arte astrata (
, 10 4 ), -, 1920; Le
parole obscure du paysage interieur( 4 ), , 1920.

3 Julius Evola: Meditazioni sulle vette, , 1978.

4 Julius Evola: Note per gli amici, Bleu . 3, , 1921.
5 Maijhimanikayo, I, 1.
6 Julius Evola: Il Cammino del Cinabro, , 1972 (1963).
7 Julius Evola: Teoria dellIndividuo assoluto, , 1927.
8 Julius Evola: .
9 , , augeo
, ;

.
auctoritas,
(Le Vocabulaire des institutions
indo-europeennes, II, , 1969). ,
.
10 Julius Evola: Il Cammino del Cinabro.
11 , ,
.
12 Julius Evola: Imperialisimo pagano il fascismo dinnanzi al pericolo eurocristano, -, 1928 (VI). ,
(
2)
( - ),

- .
13
.
14 Julius Evola: Maschera e volto dello spiritialismo contemporaneo, , 1971
(1932).
15 Julius Evola: Scritti sulla massoneria, , 1984.
16 imprimatur , Bocca 1955. Introdutione alla Magia.(
Mediterranee, 1971)
17 :
: , : , ,
, 1987.
18 Julius Evola: Rivotla contro il mondo moderno, , 1969 (1934).
19 Rivotla contro il mondo moderno
Vremea, . 382, 31. 1935.
1937 : Mircea Eliade: Fragments dun journal II, ,
1981.
, . . (segreto del dottor Honiberger,
, 1986). : Claudio Mutti: Mircea
Eliade e la Guardia di fero, , 1989.
20 Mircea Eliade: Traite dHistoire des Religions, , 1947.
21 Julius Evola: Metafisica del sesso, , 1969 (1958).
22 Julius Evola: La Dottrina del Risveglio, , 1973 (1943).

23 Julius Evola: Lo Yoga della potenza, , 1972 (1947, LUomo

come Potenza).
24 Julius Evola: La Tradizione Ermetica, , 1971 (1931).
25 Julius Evola: Il Mistero del Graal.
26 Julius Evola: .
27 Julius Evola: .
28 Rivolta contro il mondo moderno Sulleta
oscura ( ).
29 Julius Evola: Introduzione, Rene Guenon: La crisi del mondo moderno,
, 1953.
30 , , ()
. ()
31 Julius Evola: Cavalcare la tigre, , 1973 (1961).
32 Martin Heidegger: ber Die Linie, Freundschaftliche Begegnungen,
Festschrift fr Ernst Jnger zum 60. Geburstag, 1955. :
Ernst Jnger: ber die Linie, Anteile. Martin Heidegger zum 60. Geburstag,
, 1950.
33 Cavalcare la tigre, XV.
34 Martin Heidegger: Introduction a la metaphisique, , 1967.
35 Ernst Jnger: . .
36 Julius Evola: Orientamenti, , 1971 (1950).
37 Julius Evola: Il mito del sangue, , 1937.
38 Julius Evola: Sintesi di dottrina della razza, , 1941.
39 Otto Weininger: ( ), ,
1986.
40 Julius Evola: Tre aspeti del problema ebraico, , 1973.
41 Renzo de Felice: Storia degli evrei italiani sotto ili fascismo, , 1961.
42 Julius Evola: Il fascismo visto dalla destra, , 1970 (1964).
43 Pio Filippani-Ronconi: Julius Evola: un destino, Testimonianze su Evola,
, 1973.
Mia urkovi, 1971. Diplomirao je i magistrirao filozofiju na Filozofskom
fakultetu u Beogradu gde je 2005. godine i doktorirao. Zaposlen je kao
nauni saradnik na Institutu za evropske studije. Bavi se politikom i
pravnom teorijom, fenomenima popularne kulture i procesima evropskih
integracija. Autor je sedam knjiga i veeg broja naunih radova. Sa
Politikom uz povremene prekide, sarauje od 2001. godine.
Roen 24. avgusta 1971. u Zemunu. Od 1991. do 1996. studirao
filosofiju na Filosofskom fakultetu u Beogradu i diplomirao ocenom
10,00 (prosena ocena tokom studija 9,35). Iste godine upisao
magistarske studije na istom fakultetu smer Etika. Dobitnik je nekoliko
stipendija meu kojima i stipendije Ministarstva nauke i tehnologije
Republike Srbije. Od 1997. sarauje na projektima Instituta za evropske
studije u Beogradu, gde je od poetka 1999. zaposlen sa zvanjem
istraivaa. Organizator je pet, veinom internacionalnih skupova

(letnjih kola, humanitarnih kampova), meu kojima je i nauna

konferencija Evropski identitet-stanja i perspektive (maj 1998). Takoe
je uestvovao na brojnim skupovima u zemlji i inostranstvu.
Objavio je petnaestak lanaka u strunim asopisima i publikacijama.
Bavi se savremenom politikom i pravnom filosofijom (posebno
problemima opravdanja i primene ljudskih prava) i istorijom ideja
(naroito problemima nacija i nacionalizama). Beogradska otvorena
kola
MIA URKOVI
Marketingom na problem
Dovoenje na ministarska mesta ljudi bez iskustva i teine, kao i eventualnih
stranih strunjaka koji ne poznaju domai ekonomski sistem, mentalitet i odnose,
je neozbiljno
U vrelo letnje vreme tablodi koji slue kao slubena glasila vladajue stranke
imaju novu zabavu. Evo, gledam naslov koji kae: Novi Tesla dolazi za ministra
finansija. Pored Soraje, Stanije i odlazeeg Mlaana Dinkia, u fokus medijske
panje preko noi su uleteli Stros-Kan i izvesni Lazar Krsti za koga kau da e
biti ministar finansija u Vladi Srbije. Tvrdi se, ni vie ni manje, da je deko udo,
vunderkind, genije koji e reiti sve nae finansijske i ekonomske nevolje.
Naravno uz poneki savet ika Stros-Kana.
E, bravo! Divno! Na ovek, mlad, takorei genijalan, koji se obrazovao u svetu
hoe da se vrati kui i da pomogne zemlji. ta bi ovek lepe mogao da poeli?
Nego, ekajte, da vidimo ime se ovaj mladi ovek kvalifikuje za to nimalo lagano
mesto. Ono to iz novina znamo jeste da je, iako na poznatom univerzitetu Jejl,
ipak zavrio samo osnovne studije, i da je posle toga poeo da radi u jednoj
konsultantskoj kui. Dakle imamo oveka od 29 godina, diplomca sa vrlo malo
radnog iskustva, bez ikakvog iskustva u dravnoj administraciji i voenju sistema,
bez ikakvog praktinog poznavanja finansijskog i ekonomskog sistema Srbije,
kome neko eli da poveri voenje finansija u naoj dravi? Da li ovo ikome zvui
ozbiljno?
Evo kako se to nekada radilo. Milan Stojadinovi je kao dravni pitomac putovao
na kolovanje u Nemaku, Francusku i Britaniju. U Parizu je detaljno izuavao
kako funkcionie sistem dravnih finansija Francuske, a u Bavarskoj i Berlinu je
izuavao kako se organizuje sistem dravnog budeta. Kad se vratio u zemlju,
doktorirao je upravo na temi Nemaki budet. Sa svim tim teorijskim znanjima i
doktoratom tek je mogao da pone da upoznaje dravnu upravu kao poseban
sistem i prvo radno mesto u Ministarstvu finansija koje je zauzeo bilo je mesto
obinog slubenika. U sledeih deset godina postepeno je prolazio sve stepenice
u tom ministarstvu uei posao od velikana kakav je bio Laza Pau da bi posle
rata postao naelnik i na kraju ministar. Tad asistenti fakulteta i tek svreni
diplomci nisu mogli da postanu ministri.

Druga stvar koja me istinski brine jeste to to je ovo ponavljanje prie o

ekspertima koju smo jednom ve proli sa vrlo nesrenim iskustvom. Mladi
Krsti je, kako nam kau, zaposlen u konsultantskoj kui Mekenzi. Pre desetak
godina ve nam je doao itav niz takvih strunjaka koji su radili za svetske
finansijske institucije pa su svoje pozicije u dravnoj upravi Srbije naalost
koristili za promovisanje interesa upravo tih institucija, velikih svetskih banaka i
centara finansijske moi, a ne interesa Srbije. Dva glavna posla koja su odradili
bila su: najpre, radikalno smanjivanje carina i omoguavanje da Srbiju preko noi
poplavi strana roba, i drugo je bilo unitavanje velikih domaih banaka (iji steaj
ni do danas nije okonan) i SDK, i time preputanje bankarskog trita i platnog
prometa upravo stranim bankama. Nikoga, naalost, ne udi to su ti eksperti
nakon odlaska iz administracije po pravilu zauzimali mesta u upravnim odborima
istih tih banaka, a kamate na kredite u Srbiji spadaju meu najvie u Evropi.
Potpredsednik vlade je u pravu kada tvrdi da nema dovoljno ozbiljnih kadrova
koji poznaju finansije i ekonomiju. I oni koji su ih pre nekoliko godina podravali
poput Dejana Miljkovia danas otro kritikuju politiku njihove vlade. Meutim,
njegova stranka, sreom, nije isto to i Srbija. Ova zemlja i dalje ima veliki broj
ozbiljnih ljudi i istinskih strunjaka koji se naalost dre podalje od ovakvih partija
i ovakve vlasti. To vai za razne oblasti pa i za finansije i ekonomiju. Ljudi poput
Jovana Duania, Miroslava Jovanovia ili Danijela Cvjetianina od poetka
ukazuju na pogubne pravce razvoja srpske ekonomije, ali te ljude ne moete
videti nigde u javnosti ili ne daj boe na televizijama, rezervisanim za podobne
analitiare. Jedini ekonomista lan SANU takoe nikada ne dobija ansu da u
medijima iznese svoj sud o stanju nae ekonomije. Takvih ljudi sa znanjem,
praktinim iskustvom i integritetom ima u ovoj zemlji vie nego dovoljno. Ali oni
politiarima nisu potrebni.
Dovoenje na ministarska mesta ljudi bez iskustva i teine, kao i eventualnih
stranih strunjaka koji ne poznaju domai ekonomski sistem, mentalitet i odnose,
je neozbiljno. Sve to moe fino da poslui u marketinke svrhe, posebno uz
ovakvu kontrolu medija, ali ne moe da rei probleme. Problemi srpske
ekonomije su strukturni i nisu vezani za pojedinana reenja. Ovde treba imati
snage i hrabrosti da se promeni propali ekonomski model kojim se drava
zaduuje da isplati penzije i plate u javnom sektoru, kojim privlai strane
investitore dajui im nenormalno visoke subvencije i unitavajui domae
konkurente, i na osnovu kog se vie i ne razmilja o mogunosti razvoja bez
stranih investicija i tehnologije. A to je model kojim Srbija neumitno
postaje kolonija.
.
.
. , ,
, , ,
, , ,
,


.
1789.
, :
Helvetiorum fidei ac Virtuti ,
()


.
Knjige: , , , , 2001, .
170.
, , , , , 2002. .
256
, ,
, , 2005, . 430.
: 1999-2005, ,
, 2006, . 310.
, ,
, 2006, . 464.
, ,
, 2007, 101 .
(.) 2000-2006: , , , ,
2007, . 226
, : -, ,
, 2009, . 320

:
, , , 2002. .
289.
, ,
, , 2007, . 306 ( )
, ,
, , 2008. . 190 (
)

 ,
.



.

. :

() ().

( ):

()


.

.
, , , .
Press, , ,

. :
.
Press,
, , ,
.


1971. .
,
2005. .
.
,
.
.
.! , ,
, - .
,
.
, :
- , , ,
.


.

.

.
. ,
,

. ,

.
, .

?
- ,


.


. ,
,
. , ,
.

 ,
.

?
- ,

. :
.
,
.
, ,
: , , ,
.
.
,
-,
.
?
-
, .

.
,
. ,
.
,
,
.
, .
,
.

.
?
- : ,
,
. ,
, ,

.
,
,


.
,
,
.

-?
- .
, ,
. ,


.


, , .

.
,
, , ,
,
?
-
. .
, , ,
.
, -

. , ,
.

. ,
,
,
,
.


,
.
,
,


, 3. ?
- ,
-,
, .

, .


.
,
,
.
?
-

. ,

.
,

.
,
.
?
- ,
44 ,
.
. ,

.
,
,
.
, ,

. ,
,
,
.
,
.

 ,
.


,
?
-
.
.
, ,
. ,
,
, .
,
, .

.

, - -.
, , .

.
,
1945. ,
,
?
- , ,


.
,
, ,
.
,
,
, ,
.
,

.

,
.
.
:



.

.
, ,
,
,

.
14.08.2013. ,
,

,
, ,
,

-.




,
,




, ,




.

.
,
, ,
,

.

,

. , , , ,
, .


.

-
, .
, ,

.


. ,

.

 , ,
,
, .

,
.
,
, , ,



.
,
- ,

.
,
. ,

.
,

, .

,
.


.


-.
,

.



, ,
.

,

.
92 .
,

. ,
(
) 2006.
,
.
,

.

, , , ,
. ,
.
,
, , ,
,
.


.
, ,

45
?!

 | 05.11.2013 | 21:51

:
, ( )

45 .

..

, ,
.
-,


,
.
,
( )
() .

,
?!
, 45
.
?! , ,
, , .
, , .
,

.
,
, , ?!

, ?!
,

 ?
?!
, , ,
, . , ,
,
?!
,
?

.
(
,
) 45
, . ,
,

.
, , .
,
,
, , .
. .

.
, .
. !
Milanka Opai - od tajnice Jovana Rakovia do Raanove i Milanovieve
miljenice!

Autor: Milan Ljubii/7Dnevno

Datum: petak, 14. veljae 2014. u 11:13
To to je Milanka Opai, po tvrdnjama Ljube esia Rojsa, devedesetih
godina bila tajnica Jovana Rakovia za nju nije bio nikakav krimen.
Naprotiv, njezin politiki uspon bio je strelovit. Ispada da je, za Ivicu
Raana, Opaikin rad kod kolovoe velikosrpske pobune u Hrvatskoj, te
osnivaa Srpske demokratske stranke u Hrvatskoj, bio samo adut vie za
njezin uspon na politikoj ljestvici.

O neuinkovitosti Milanovieve vlade toliko je toga napisano da svaki novi tekst

na tu temu kod mnogih itatelja moe izazvati najprije muninu, a potom i
perforaciju ira na elucu. To prije to u Milanovievoj Vladi sjede, uglavnom
nesposobni i nekompetentni ljudi, kojima je jedini cilj to due zadrati
ministarsku fotelju i sve dravne beneficije koje uz nju idu. Neutralni promatra
bi, pratei Vladine aktivnosti, pomislio da u Banskim dvorima, osim agilnog
Slavka Linia, koji svako malo zavue svoju ruku u osiromaeni dep hrvatskih
graana, ministra Marasa, koji eli s mjesta gospodara dravne blagajne svrgnuti
stranakog kolegu Linia, ratobornog i svadljivog eljka Jovanovia i HNS-ove
eline lady (ali samo po pitanju izbacivanja aia iz (njegove) stranke) Vesne
Pusi, sjede sve sami statisti.
Moete li se sjetiti to to rade ostali ministri u aktualnoj Vladi. Primjerice, ministar
obrane Ante Kotromanovi samo brine kako ratnog heroja i legendu generala
Gotovinu to vie primai SDP-u. Ministar prometa Sinia Hajda Doni, vie
nije samo glavni koniar H Carga u pregovorima s rumunjskom tvrtkom, nego
sve vie slii na glavnog grobara koji toj tvrtci zabija posljednji avao u lijes. I dok
naim ojaenim graanima, a rije je oko 200.000 vlasnika nekretnina koje se u
ovom trenutku prodaju, jo nije sve jasno u kojim sluajevima trebaju energetski
certifikat, ministrica graditeljstva Anka Mrak Tarita, najavila je skoro uvoenje
novog certifikata - o isputanju CO2 (ugljinog dioksida) iz stambenih kua i
zgrada u zrak!
Nadodamo li svima njima ministra gospodarstva Ivana Vrdoljaka koji zanesen
svjetlima velegrada, po napucima svog mentora, ini sve da nau najveu naftnu
kompaniju isporui u ruke "brai Rusima", onda graanima Lijepe nae doista
moe, usred bijela dana, pasti mrak na oi. No, u tom sumornom prikazu Vladinih
visokopozicioniranih dunosnika zasigurno jedna od najotunijih figura, svakako
je potpredsjednica Vlade i ministrica socijalne politike i mladih Milanka Opai.
Prije nego li je postala saborska zastupnica optuivali je da je bila
Rakovieva tajnica
Za nju, njezini najblii suradnici kau da je nepristojna i arogantna ena koja nije
spremna niti sasluati argumente.Svaki put ispadne da je netko krivo shvatio
njene izjave ili da ih je netko stavio izvan konteksta. Prisjetimo li se samo da je
na poetku mandata obeala mnoge promjene u sustavu socijalne skrbi da bi
kasnije sve, hladno, negirala.
Zanimljivo je da je Milanka Opai sa samo 22 godine postala saborska
zastupnica, kao pripadnica srpske nacionalne manjine. Takav politiki uspon
mogla je zahvaliti iskljuivo tadanjem predsjedniku SDP-a Ivici Raanu koji ju je
od 1992. godine otvoreno podravao. Mnogi su ve tada konstatirali da Raan ili
nema kriterije ili je, to je vjerojatnije, u njegovoj kadrovskoj krialjci bilo mjesta

za svakojake marginalce, ali i simpatizere osvjedoenih protivnika Lijepe nae.

Tu se aludiralo na Opaikin angaman kao bive tajnice srpskog radikala i
psihijatra dr. Jovana Rakovia. ak je o tom neslavnom segmentu u ivotu
Milanke Opai, javno u vie navrata govorio umirovljeni general i bivi saborski
zastupnik Ljubo esi Rojs koji je i 2001. godine u intervjuu Slobodnoj Dalmaciji,
novinarki Aniti Malenici rekao sljedee:
"Ja i dalje stojim kod svojih rijei koje sam isticao - biva tajnica Jovana
Rakovia, Milanka Opai, Srpkinja, na elu je Mandatno-imunitetnog
povjerenstva. I ona kao takva odluuje o imunitetu nas zastupnika. Hrvatski
narod, na alost, uope ne zna koga je izabrao. Sve to sam govorio, govorio
sam istinu, a ako mi ne vjerujete pogledajte u politikom vodiu. Nigdje nisam
vrijeao nacionalne manjine. Jednostavno je jasno da su mnoge supruge i
muevi zastupnika i zastupnica SDP-a Srbi i svima je jasno da oni vode
prosrpsku politiku", izdeklarirao je, u svom prepoznatljivom "buldoer" stilu,
novinarki Aniti Malenici Ljubo esi Rojs.
Zbog Opaike sukobili se Davorko Vidovi i premijer Milanovi
No, to to je Milanka Opai, po tvrdnjama Ljube esia Rojsa, devedesetih
godina bila tajnica Jovana Rakovia, za nju nije bio nikakav krimen, naprotiv,
njezin politiki uspon bio je strelovit. Ispada da je, za Ivicu Raana, Opaikin rad
kod kolovoe velikosrpske pobune u Hrvatskoj, te osnivaa Srpske demokratske
stranke u Hrvatskoj, bio samo adut vie za njezin uspon na politikoj ljestvici. No,
Milanka Opai i nakon Raanove smrti ostaje visokopozicionirana dunosnica
SDP-a, pa mnogi Milanovievu privrenost njoj zlurado tumae kroz dimenziju ne
tako davnog navodnog ljubavnog trokuta drugarice Milanke s drugom Zokijem i
Davorkom Vidoviem, o emu su pisali neki mediji.
Neposredno nakon natpisa o obiteljskom nasilju u obitelji Milanovi, premijer se
vie poeo u javnosti pokazivati uz Milanku Opai, to je Davorka Vidovia
izuzetno smetalo te nije ostao duan niti Milanoviu niti Milanki, ve je napisao
nimalo kolegijalni kritiki osvrt pod naslovom "Ne na djecu i mlade obitelji", u
povodu predstavljenih Smjernica za ekonomiju i fiskalnu politiku odnosno novih
ekonomskih mjera Milanovieve vlade koji je meu ostalima predstavila i Milanka
Opai.
Dok sirotinja gladuje Opaika se ee u 'Severininim haljinama'
Zahvaljujui njezinu nainu rada Milanka Opai sve vie navlai na sebe jal i
frustracije socijalno osjetljivih skupina drutva ne radei nita, odnosno
maskirajui svoj nerad i neznanje jednolinim napadima na svoje politike
prethodnike. Ve je dobila i titulu "sramotne Severine hrvatske politike" , koja bi
trebala voditi reforme Vlade, a od poetka mandata nisu joj pole od ruke niti
reforme resornog Ministarstva socijale. Gotovo svaka inicijativa joj zapne u

provedbi ili, u
implementacije.

najboljem

sluaju,

propadne

tijekom

pokuaja

njezine

S obzirom da se ministrica Opai nalazi tono na sredini svoga mandata, te da

su sve "pametne" inicijative i reforme trebale sada ve biti u punom jeku
provedbe, podsjetimo, da je upravo jedan dio glasova biraa upravo dobila
najavljujui velike reforme Zakona o socijalnoj skrbi, Obiteljskog zakona, Zakona
o dadiljama i sl., ali do danas niti jedan zakon nije dovrila niti uspjeno provela u
praksi. Naime, ministrica Opai pokuala je uvesti i jedinstveni imovinski cenzus
(pravedna raspodjela proraunskog novca za razne socijalne naknade).
Sve socijalne naknade trebale su biti na jednom mjestu, dok bi svi korisnici
socijalne naknade, ukoliko su radno sposobni morali zaraditi svoju naknadu kao
da ta ista sirotinja ne eli zaraditi i vapi biti sirotinjom. Socijalne naknade u
Hrvatskoj nisu rasle godinama, korisnici socijalne pomoi ive od 500 kuna, dok
se ministrica Opai ee u "Severininim haljinama". Pokuala je uvesti i
zajamenu minimalnu naknadu (nove naknade koje bi objedinile postojee
naknade) no, niti za to nisu bili drugi resori. Najavila je uvoenje Zakona o
inkluzivnom dodatku (reguliranje naknada za osobe s invaliditetom), meutim,
nakon provedene javne rasprave i odrana dva okrugla stola, Ministarstvo je
odluilo da je zakon ipak preskup.
Zahvaljujui ministrici Hrvatska ostaje bez ustanova koje e se baviti
prevencijom
Isto tako najavila je reguliranje mjere Nadzora nad izvravanjem roditeljske skrbi
(propisivanje kriterija, izradu kataloga nadzornika i poveanje naknade) meutim,
jedino to je uinjeno je da se nadzor izvriteljima mjere vie ne plaa 500 kuna
ve 100 kuna mjeseno, to je izazvalo lavinu zahtjeva za razrjeenjem od
strane provoditelja nadzora, te ujedino i kaos u sustavu socijalne skrbi, jer su
mnoge obitelji naruene obiteljske dinamike u kojima je prisutno zlostavljanje,
droga, alkohol i obiteljsko nasilje ostale preputene sami sebi. Novim Zakonom o
socijalnoj skrbi ukinuti su Obiteljski centri kojima je na poetku mandata
ministrica Opai obeala vee ovlasti i proiren djelokrug rada. Sada su prema
vaeem Zakonu pripojeni Centrima za socijalnu skrb, to ujedino znai da
Hrvatska ostaje bez ustanova koje e se baviti prevencijom
Milankin Obiteljski zakon koji je Vlada poslala u Sabor je nedoraen, nedostaje
mu obrazloenje za dvjestotinjak postupovnih odredaba, ne slijedi ivotnu logiku,
neprovediv je, vrvi pogrekama i pravnim neloginostima te e u praksi izazvati
pravu zbrku. Otru kritiku Nacrtu obiteljskog zakona uputilo je i pet pravnih
strunjaka s katedri za obiteljsko pravo na Pravnim fakultetima u Zagrebu, Splitu
i Rijeci - Dubravka Hrabar, Aleksandra Kora Graovac, Irena Majstorovi, Dijana
Jakovac-Lozi i Nenad Hlaa. Postojei Obiteljski zakon trebalo je samo

poboljati, a ministrica Opai nije trebala ulaziti u posao kojem nije dorastala.
Naime pisanje zakona zahtjevan je i kompleksan posao koji nikad ne smije
popustiti utjecaju ideologije, to je kod drugarice Milanke uobiajen nain rada i
djelovanja.
Dovodi podobne, a ne sposobne
Ministrica Opai dovela je bezbroj novih ljudi u Ministarstvo bez pravog
iskustva, uglavnom po stranakim i prijateljskim kriterijima, te je znatno poveala
troak svog ministarstva. Znai u Ministarstvo socijalne politike i mladih odmah s
poetka mandata stigao je vei broj osoba zbog kojih su se istile prostorije od
ljudi i stvari, a potpredsjednica Vlade i ministrica Opai iskoristila je Izmjene i
dopune zakona o dravnim slubenicima i namjetenicima i odredbu kojom se
"iznimno" doputa premjetanje iz javne slube, odnosno jedinica lokalne i
podrune (regionalne) samouprave za zlouporabu Zakona. Tako je bez
objavljivanja natjeaja, protivno ustavnim naelima, 20-ak ljudi zaposlila u
Ministarstvu, od kojih vei broj po osnovi stranake ili nacionalne pripadnosti
postavljen na rukovodea radna mjesta. U isto vrijeme nije poveala uinkovitost
slubi i ureda u koje je dovela nove ljude, ve upravo obrnuto - smanjila je
njihovu djelotvornost jer novi zaposlenici nemaju potrebnog iskustva, pa ni ne
mogu pohvatati sve konce, dok su stari kadrovi demotivirani brojnim smjenama,
degradacijama, loim meuljudskim odnosima i prisilnim ustupanjem svojih
mjesta politikim podobnicima.
Milanka Opai se prema zaposlenicima koje je u Ministarstvu zatekla ponaa
nevjerojatno bahato i bezobzirno, to je dovelo do vrlo loe atmosfere, poplave
albi na njezina nezakonita rjeenja kao i do opeg organizacijskog rasula.
Umjesto dva dravna tajnika prijanjih ministarstava obitelji i socijalne skrbi
imenovala je etiri dunosnika, zamjenika, te sebi tri pomonice koje ne
ispunjavaju ni osnovne pretpostavke za zapoljavanje u dravnoj slubi, osim
naravno stranake, odnosno prijateljske. Za svoje osobne potrebe zaposlila i pet
savjetnika, sve naravno uz poveanje koeficijenata i smanjenje opsega posla. Uz
to su naelnici sektora s plaom od oko 12.000 kuna u znatno manjoj mjeri
zaposleni nego to su to nekada bili naelnici slubi. Umjesto dosadanje 3
slube u 2 ministarstva, osnovano je 15 slubi, dok se istovremeno u javnosti
manipulira informacijama o smanjenju slubenika dravne uprave i rukovodeih
mjesta.
Ministrica Opai dovodi mahom Srbe po nacionalnosti, to ne bi bio nikakav
problem da su ti kadrovi iskusni i struni. No, situacija kada iskusne i strune
nestranake kadrove, po nacionalnosti Hrvate, zamjenjuju neiskusni, politiki
podobni kadrovi uglavnom srpske nacionalnosti izaziva frustraciju.
Zbog bahatosti Opaiku naputaju i najblii suradnici

Naelnica sektora Dubravka Marui radila je tri mjeseca u Ministarstvu bez

rjeenja i protivno zakonu jer je istovremeno bila zaposlenik Doma za odgoj
djece i mladei Zagreb, a na zahtjev Sindikata za provedbom upravnog nadzora,
Ministarstvo uprave se ogluuje. U meuvremenu je primljena na neodreeno
vrijeme bez javnog natjeaja. Glavna tajnica Ministarstva Jasmina Stanisavljevi
nema uvjete ni za strunu savjetnicu, jer nema dovoljno radnog staa, kao niti
uostalom pomonica ministrice Iva Prpi, te Ivana Lokas etko, novoimenovana
voditeljica slube za djecu. arko Vukobrat, kao istaknuti lan SDP-a, radi
nekoliko mjeseci protuzakonito, bez rjeenja na poslovima naelnika sektora za
financije, no zbog nemogunosti primjene odredbe Izmjena i dopuna zakona o
dravnim slubenicima i namjetenicima (s obzirom da je doao iz komunalnog
poduzea) zapoljava se na mjesto savjetnika ministrice za financije. Jasenka
Hane Hanzlin, koja je za vrijeme bolovanja istovremeno kao "ekspert"
sudjelovala u izradi novog Zakona o socijalnoj skrbi, postaje kao kadar od
povjerenja voditeljica slube za statusno pravne poslove i drugostupanjski
postupak, iako je zbog prijava i neizvravanja poslova po pravilima slube, protiv
nje bio pokrenut postupak pred slubenikim sudom. Goran agar koji je bio
izravno ukljuen u projekt informatizacije sustava socijalne skrbi koji je od strane
ministrice i u medijima ocijenjen spornim zbog utroenih 40 milijun kuna, postaje
savjetnik ministrice zaduen za "novu" informatizaciju sustava uz koji idu i "novi"
natjeaji.
Gospoda koja su u meuvremenu napustila ministricu Opai, osim gospoe
Kelave urkovi koja se vratila na mjesto ravnateljice Doma za nezbrinutu djecu
u Nazorovoj, su i gospodin arko Vukobrati, Nina Ostoji i Tatjana Katki Stani
koja je podnijela tubu za mobbing protiv Milanke Opai. Iz Ministarstva
socijalne politike otilo jo tridesetak najbliih suradnika i suradnica ministrice
Opai, ne samo ljudi koji su dugi niz godina u Ministarstvu, ve i ljudi koje je
Opai prije dvije godine sa sobom dovela u Ministarstvo.
U njezinom Ministarstvu se radi o kontinuiranom nezakonitom postupanju na to
Sindikat dravnih slubenika i namjetenika upozorava od poetka, ukazujui na
propuste i traei upravni nadzor prilaui konkretne dokaze i injenice, no
Ministarstvo uprave ne reagira.
(, 21. 1945)

.
.
[]

 ,
.[1] ,
.[2]
8. 1989.
.[1] , .[1]

,
.
.[3]
1989.
.
.[2]
,
,
.[2]

( ). .
.
[]

(2012)

Kako se Jovo Opai zaelio domovine?

Nakon propale odiseje o stvaranju srpske drave u Hrvatskoj, mnogi su
se zabludjeli sinovi htjeli vratiti natrag. Svaki od njih iz svojih
razloga. Jedan od njih je i Jovo Opai iz Plavna kod Knina,
poznatiji po tomu to je bio u prvome sazivu Hrvatskoga
dravnog sabora (tada smo jo imali pravu hrvatsku vlast, a
ne nekakve krabale i njima sline!). Jovo Opai je doekao
Oluju u razliitom raspoloenju. Kako nije vie bio na vlasti,
nije mu ona tako teko sjela, poput onih koji su do 4.
kolovoza 1995. arili i palili po okupiranome teritoriju
nezavisne i demokratske Republike Hrvatske.
I po odlasku iz Hrvatske nije otiao ba daleko. Jovo Opai se
zaustavio, opet, u Hrvatskoj. Istina, u, jo uvijek
okupiranome dijelu, ali nakon Tumanove lucidnosti kako je
bolje sauvati ivote hrvatskih ljudi, Novi Banovci su ne samo

simbolino bili i ostali hrvatski. A i ubrzo je isteklo vrijeme

integracije Podunavlja.
Iako je od bijega iz Knina prolo tek pola godine Jovo Opai se zaelio
povratka u ustaku Hrvatsku, jer, ne zaboravimo, jo uvijek
je teko nai pripadnike nae najbrojnije manjine da nije
podlegla velikosrpskoj promidbi u protekla dva stoljea prema
kojoj je svaka hrvatska vlast ustaka, a da o dravi hrvatskoj i
ne govorimo. Nijednom rijeju on to nije rekao. Naprotiv, u
molbi je izrekao samo lijepe rijei ovaj osniva SDS-a s
psihijatrom Jovanom Rakoviem. Koliko je Jovo Opai
iskreno mislio preputamo itateljima da sami donesu svoj sud
nakon proitane njegove molbe za povratkom. Dajemo ju u
cijelosti, sa svim pravopisnim i gramatikim grjekama.
Uvijek sam se zalagao za slogu, prijateljstvo i toleranciju
A 155-102
OPAI JOVO, izbjeglica iz Knina
Trenutna adresa: Novi Banovci, Zemunska br. 82,
Telefon: 011/764-520
VLADI REPUBLIKE HRVATSKE
Predmet: Molba za odobrenje povratka u Republiku hrvatsku
Kao graanin Republike Hrvatske i kao vjerni i odani sin svoje jedine i
najmilije Domovine, obraam se na visoku adresu Vlade
Republike Hrvatske, s molbom da mi - preko nadlenih
dravnih organa - odobri i omogui povratak sa familijom iz
izbjeglitva u moj rodni kraj, Knin, ili, pak, u neko drugo
mjesto Republike - ukoliko to zahtjevaju najvii dravni
interesi. Hrvatsku sam napustio sa suprugom i troje
malodobne djece , 5. augusta 1995. godine, sasvim
neoekivano i protiv svoje volje - u okviru opteg egzodusa
srpskog naroda iz Hrvatske, koji je, sasvim oevidno, bio
dobro isplaniran iz Beograda kao, "kruna" avanturistike i
patoloke politike Slobodana Miloevia i njegove boljevike
filijale iz Knina, sa ciljem da prikriju svoju vlastitu odgovornost
za rat u Hrvatskoj, a hrvatskom narodu imputiraju novi
"genocid" nad Srbima. U trenutcima, dakle kada je
Miloevieva teroristika kamarila u Kninu, potpuno imbecilno i
potpuno mazohistiki, odbila i posljednju meunarodnu

mirovnu inicijativu u enevi, i kada je Hrvatska krenula u

definitivni oruani obraun sa teroristima, jedina racionalna
opcija, sa stanovita srpskog civilnog stanovnitva u tzv.
"Krajini", nalazila se u bjekstvu iz tog haosa, u kojem su
vladali samo smrt, nasilje, i ruilatvo. Ja sam, dakle, sa
svojom djecom, pobjegao iz samog epicentra ratnog poara i
ratnog krvoprolia, a nisam pobjegao od hrvatskog naroda niti
od hrvatske drave! Naprotiv, ja sam se uvijek zalagao za
slogu, prijateljstvo i toleranciju izmeu ova dva naroda, kao
iza njihov puni nacionalni, kulturni i dravni subjektivitet na
osnovama meunarodnih pravnih i politikih rjeenja i
standarda. Kao intelektualac duboke humanistike hrianske
inspiracije, ja sam se i prije ovog rata politiki borio protiv
ovinistike i veliko-srpske teze o "ustatvu" i "genocidnosti"
hrvatskog naroda, a na jednom velikom politikom skupu,
pred vie od sto hiljada ljudi, rekao sam da je neotuivo pravo
hrvatskog naroda da svoj knjievni jezik naziva svojim
nacionalnim imenom. A to se drave tie, oduvijek sam
smatrao da je dobra samo ona drava, koja se zasniva na
slobodi, kulturi i demokratiji, bez obzira na to kako se ona
zove i kakva je njena nacionalna i konfesionalna struktura. U
toku posljednjeg rata nisam uestvovao u oruanoj borbi
protiv Republike Hrvatske, a niti je u toj borbi uestvovao bilo
ko iz moje porodice. Takoer nisam uustvovao u bilo kakvim
organima vlasti takozvane "RSK". Pune etri godine radio sam
kao sekretar Crvenog Krsta, drei se do kraja dosljedno
humanitarnog kodeksa meunarodnog komiteta Crvenog Krsta
iz eneve i drugih odredaba meunarodnog humanitarnog
prava. U toku rata, napisao sam i objavio vei broj apela za
mir i toleranciju, a jedan od njih je objavljen u Parizu, od
strane Meunarodne federacije za ljudska prava. Pod mojim
rukovodstvom, humanitarna pono je djeljena svim socijalno
ugroenim ljudima, stim to sam naroito brigu vodio o
stanovnitvu hrvatske nacionalnosti, o emu mogu da
posvjedoe mnogobrojni Hrvati iz Knina i okoline. Poetkom
1993. godine, uloio sam ogromne napore oko spaavanja
ivota vie stotina Hrvata u optini Knin, koji su bili izloeni
represalijama prognanog srpskog stanovnitva iz Ravnih
Kotara. esto sam posjeivao i zatvorenike hrvatske
nacionalnosti u kninskom zatvoru, nastojei da im koliko-toliko
olakam uslove boravka u zatvoru u sloenim ratnim uslovima,
zatoenom pomoniku ministra za socijalno staranje Hrvatske,
gospodinu Predragu Vukuiu, redovito sam donosio knjige i
cigarete u zatvor. Zbog svojih demokratskih i humanistikih

politikih opredeljenja, bio sam permanentno ikaniran od

predstavnika paradravne vlasti u Kninu, a u nekoliko navrata
bio, ak, i fiziki napadan od razularenih bandi Babievih
plaenika i haramija. Iako sam, sa dr. Jovanom Rakoviem,
bio osniva Srpske demokratske stranke u Kninu, ja sam tu
stranku napustio ve 1. septembra 1990. godine, doavi u
potpuni sukob sa njenim boljevikim i militaristiki
nastrojenim krilom, koje se opredjelilo za politiku separaciju
od Hrvatske, i koje je bilo pod direktnim utjecajem nacionalsocijalistike centrale u Beogradu. U toku itavog rata, 19911995, stalno sam se zalagao za obustavljanje ratnih
neprijateljstava izmeu Srba i Hrvata u Hrvatskoj i za
rjeavanje svih politikih sporova mirnim i diplomatskim
putem i na osnovama meunarodnih pravno-politkih normi i
standarda. Zbog toga sam, od prvog dana ovog nesretnog i
traginog rata, doao u nepomirljiv sukob sa nosiocima velikosrpske politike u Beogradu i Kninu, te se i dan danas, kao
izbjeglica, nalazim u potpunoj nemilosti ovdanjih vlasi,
muei se bez stana i zaposlenja i bez ikakvh redovnih prihoda
za uzdravanje brojne obitelji. Jo od svojih studenskih dana,
bio sam borac protiv komunistike diktature i tiranije, zalaui
se uvijek za demokratska prava i slobode ljudi i naroda i za
ostale fundamentalne politike i kulturne vrijednosti zapadnoevropske civilizacije. Zbog otvorenih napada na komunistiki
reim bive Jugoslavije, vie puta sam ostajao bez zaposlenja,
a bio sam i sudski proganjan i zatvaran. Kao ovjeku sa
irokom humanistikom i drutvenom naobrazbom, stram mi
je i svaki oblik ovinizma i ksenofobije, a nacionalnu ideju
podravam samo ukoliko je ona, istovremeno, demokratska
ideja, odnosno ideja slobode, pravde i humanosti. Po svom
intelektualnom i moralnom habitusu, osjeam se u cijelosti
pripadnikom zapadno-evropskog kulturnog kruga i strasno
elim da se ova moja historisko-geografska i subjektivnoaksioloka pozicija ne mijenja nikakvim nasilnim i barbarskim
metodama. Beskrajno volim svoj zaviaj i svoju zemlju,
Hrvatsku, u kojoj je ostala moja rodna kua, moje djetinstvo,
moje uspomene, moja dua... Spreman sam da svojoj
domovini sluim aasno i odano, ponajprije svojom uzvienom
ljubavlju, a, zatim, i svojim znanjem i svojim potenjem.
Republika Hrvatska bie onoliko snana i onoliko vitalna, koliko
u temelje svoje dravne samostalnosti budu ugradile temeljne
i politike i kulturne vrijednosti moderne zapadne civilizacije,
te se, zbog toga iskreno nadam da e ona, usvoje toplo
materinsko krilo, prihvatiti sve svoje asne i potene sinove,

ne dijelei ih po vjerskim i nacionalnom principu ve samo po

principu njihove kulture i njihove ovjenosti i vjere u Boga,
koji je isti svim ljudima na zemlji. Ukoliko bi Hrvatska
postupila drukije, ona bi poinila veliki zloin prema
hiljadama nevinih i izmanipuliranih ljudi, a na zloinu se ne
moe graditi nita, ljudski uzvieno i dugovjeno. Zloin je
uvijek zloin bez obzira u ime kojih ideala on vri, i zato Vas
molim da preduzmete sve potrebne pravne i politike mjere,
kako bi se moja djeca to prije vratila svojoj kui... U njihovo
ime i u svoje ime, ja Vam se najtoplije zahvaljujem! I molim
Vas da ne inite loin nad nevinima, ve da iskoristite svu
svoju dravniku mudrost i energiju kako bi zasluena kazna
stgla prave ubice i prave ratne zloince.
ivjela demokratska i samostalna Republika Hrvatska!
ivjelo pomirenje i prijateljstvo izmeu Hrvata i Srba
Sa visokim potovanjem,
Jovo Opai
N. Banovci, 17. februara 1996.
Prilog: Popis lanova na stand. obrascu Ureda

1989
28. februar
Knin. Miting podrke Srbima na Kosovu i u Metohiji. Prvi put ( posle vie decenija )
javno izgovoreno ime Srpske Krajine.
1.april
Osijek. Oko 21 as snana eksplozija bombe, postavljene ispod prozora na dopisnitvu
beogradske Politike, razruila deo zida polupala stakla i otetila nametaj.
Jun
Zagreb. Iz ustava SR Hrvatske izbaena odredba o srpskom jeziku kao jeziku Srba u
Hrvatskoj.
8. jul
Kistanje.Osnovano Srpsko kulturno drutvo Zora. Za predsednika izabran Jovan
opai. Hrvatske vlasti zabranile rad drutva.
8. i 9. jul

Dalmatinsko Kosovo. Proslava 600 godina Kosovske bitke.

9.jul
Dalmatinsko Kosovo. Prekinut kulturno-umetniki program kod crkve Lazarice,
uhapeno 20 Srba iz optine Knin, koji su osueni i odleali kaznu u ibenskom zatvoru.
10.jul
Uhapen i na 40 dana zatvora osuen Jovan Opai
Jul
Beograd. Protesno pismo Odbora za odbranu slobode misli iz Beograda Predsednitvu
SFRJ i Predsednitvu SR Hrvatske. Odmah pustiti na slobodu Jovana Opaia, koji je
osuen zato to je traio kulturnu autonomiju Srba u Hrvatskoj.Beograd. Izjava
Udruenja knjievnika Srbije (UKS) i odgovor Drutva hrvatskih knjievnika.
Avgust
Beograd. Prvo protestno vee Udruenja knjievnika Srbije povodom suenja Jovanu
Opaiu i progonu Srba u Hrvatskoj
Septembar
Beograd. Drugo protestno vee Udruenja knjievnika Srbije o poloaju i progonu Srba
u Hrvatskoj i gostovanje SKD Zora u Beogradu. Beograd. Tribina u Francuskoj br.7 o
poloaju Srba u Hrvatskoj. uli su se i predlozi o osniovanju srpske autonomne pokrajine
u Hrvatskoj. Zagreb. Predsednitvo RK SSRN Hrvatske trai da se slubena Srbija
ogradi od Dobrice osia, Antonija Isakovia, Vuka Drakovia i Francuske 7 (UKS ).
ibenik. Poelo suenje Jovanu Opaiu. Beograd. Protest Udruenja knjievnika Srbije i
srpskog PEN centra povodom sudske presude Jovanu Opaiu
Oktobar
Pakrac. Vladika slavonski Lukijan kanjen novano zbog organizovanja proslave 600godinjice Kosovske bitke. Beograd. Poslanik Milo Laban predloio da Skuptina Srbije
pokrene u Saveznoj skuptini pitanje pravnog naslea tzv. Nezavisne Drave Hrvatske i
da se pokrene Nirnberki proces protiv NDH.
25.novembar
Plavno. Osnovano Srpsko kulturno drutvo Zora.
1990
23.januar
Islam Grki. Odlueno je da se nastavi obnavljanje kule Jankovi Stojana. Obnova e,
rauna se, trajati jo tri godine. Ve je obnovljena, u okviru tog kompleksa, crkva svetog
ora koju je posle kritskog ( kandijskog ) rata ( 1645-1669) izgradio Jankovi Stojan (?1689). U crkvi se nalazi i grob velikog srpskog knjievnika Vladana Desnice ( 19051967), inae potomka Jankovi Stojana. Objekt treba da bude trajno saniran, tako da se

stvore uslovi za prihvatanje zaviajne zbirke iz Benkovca s etnografskim predmetima,

orujem i dokumentima vezanim za uskoka vremena i za porodicu Jankovi. Posebno e
se urediti zbirka o ivotu i radu Vladana Desnice.
4.januar
Knin. U vezi s grubim fizikim napadom na knjievnika iz Splita Zdravka Krstanovia,
Srpsko kulturno drutvo Zora iz Knina (iji je Krstanovi i lan Glavnog odbora ) u
saoptenju koje je potpisao Jovan Opai, predsednik Drutva, najotrije protestuje
protiv ovog zloinakog akta.... Na alost, kae se u saopenju, prinueni smo
konstatovati da fiziki napad na Zdravka Krstanovia nije tek puki izolovani akt jednog
huliganskog i psiholoki morbidnog osjeanja svjeta, ve smatramo da je ovaj napad
samo logian rezultat jedne iracionalne drutvene klime, koja se u Dalmaciji, pa i u
itavoj hrvatskoj, na jednom irokom frontu raspaljuje do iskljuivosti i, ak, do
animoziteta prema svemu onome to je srpsko....Dalje se navode i drugi primeri progona
srpskih elnika ( psiholoki rat u ibeniku protiv dr Jovana Rakovia, 10-dnevna
prekrajna kazna zatvora Marku Dobrijeviu, jednom od potpredsednika Zore, i
sveteniku iz Vrlike Boku Gagiu, zbog uestvovanja na vidovdanskoj proslavi na
Dalmatinskom Kosovu) i zakljuuje: Nakon ovih dogaaja jasno je, na alost, da se oni
ne mogu tumaiti nikakvom sluajnou, niti im se vie moe pridavati bilo kakav
marginalni politiki znaaj, ve isti...predstavljaju samo....dobro koordinirane oblike
jedne iroko zasnovane i perfidno voene antisrpske politike. Krajnji politiki cilj svih
ovih napada na srpske intelektualce, okupljene oko Srpskog kulturnog drutva Zora
sastoji se u tome da se moralno i politiki diskredituju i oni i njihovo drutvo, kao i
Srpska pravoslavna crkva, koja predstavlja duhovni stoer srpskog naroda.
5.januar
Beograd. Povodom fizikog nasrtaja na pesnika Zdravka Krstanovia-lana naeg
Udruenja, povremenog dopisnika Politike i NIN-a, lana glavnog odbora SDK Zorakoji se dogodio uoi Nove 1990. godine u jednoj od splitskih kafana, Uprava Udruenja
knjievnika Srbije izraava zapanjenost zbog ove bezone demonstracije prostatva i
politikog asilja. U nizu sve uestalijih napada na Srbe u Hrvatskoj, od aka do
akademika, ne podsea li i novogodinje stradalnitvo pesnika Krstanovia na neke
poznatije kafane i mnogo duu no u kojoj su ljudi linovani zbog svog miljenja, imena i
zloina roenja; na onu no iz koje, izgleda, jo uvek nismo izali- kae se u protestu
uprave UKS.
Zagreb. Pod predsednitvom dr Stanka Koraa odran je drugi sastanak inicijativnog
odbora za ponovno osnivanje Srpskog kulturnog drutva Prosvjeta, koje je po principu
simetrije (zajedno s Maticom hrvatskom), ukinuto sedamdesetih godina u vreme tzv.
hrvatskog maspoka. Ispostavilo se, meutim, prilikom obnove rada MH da ova ustanova
formalno nikad nije ni bila ukinuta, kao to se to desilo sa Prosvjetom zbog ega je za
njeno ponovno roenje bilo potrebno i vie vremena nego za osnivanje Matice. Re je o
pripremi neophodnih dokumenata za registraciju ( statut, program rada...). Problem se
pojavio ve kod razmatranja predloga statuta, koji izmeu ostalog regulie pitanja sedita
Drutva. Direktor Izdavakog preduzea Prosvjeta Miroslav Mihajlovi usprotivio se
da sedite obnovljenog drutva bude u Berislavievoj ulici broj 10 ( u Zagrebu ), tj. u
zgradi koja je pre ukidanja pripadala tom Drutvu, a sada je u njoj smetena istoimena

izdavaka kua (koja je uzgred u meuvremenu u potpunosti zanemarila izdavanje dela

srpskih pisaca i promenila izdavaki profil: u njenoj izdavakij delatnosti dominirala su
dela poput Kazanovinih memoara i Figurae veneris). Mihajlovi naime smatra da e se
izdavako preduzee nai u nezgodnoj situaciji i biti izloeno moguim ekscesima kada
se na zgradi pojavi tabla s irilinim nazivom obnovljenog Drutva. On je takoe
upozorio da sa terena, preko svojih trgovakih putnika, ve oseaju nervozu prema
izdavau Prosvjeti, pa stiu i upozorenja da e se prekinuti poslovni kontakti s tom
izdavakom kuom ako se bude povezano sa Srpskim kulturnim drutvom Prosvjeta.
Vi znate da bilo to srpsko i na irilici sada ovdje nije dobro dolo- rekao je on iznosei
uverenja da e biti fizikih napada na sedite Drutva....
7.januar
ibenik. Trojica 17-godinjih maloletnika nou su provalila u pravoslavnu crkvu Presvete
Bogorodice u ulici Boidara Petranovia, s tornja skinuli pravoslavnu crkvenu zastavu i
zapalili je na tvravi Svete Ane.
13.januar
Topusko. Odran sastanak inicijativnog odbora za osnivanje Srpskog kulturnog drutva
Savo Mrkalj, Inicijativni odbor ini grupa intelektualaca s podruija Korduna i Banie
razliitih profesia: pravnici, istoriari umetnosti, profesori, advokati, knjievnici,
ekonomisti, novinari,...Oni ine jezgro iz koga treba ds se razvie drutvo koje treba da
popuni decenijama proirivanu prazninu u kontinuitetu razvoja kulture i nacionalnog
indentiteta srpskog naroda na ovim prostorima.
30.januar
Donji Lipac. U hotelu Kamensko odran je politiki skup na kojem se raspravljalo o
moguim oblicima i nainu politikog organizovanja Srba u Hrvatskoj. Uvodno izlaganje
je podneo profesor dr Jovan Rakovi, psihijatar iz ibenika, a posle rasprave je
zakljueno da se, umesto okupljanja u politiku partiju s mnaglaenim nacionalnim
predznakom, pristupi nekoj od postojeih stranaka koje imaju optejugoslovensko
politiko opredeljenje. Na kraju odlueno je da se posle osnivake skuptine
Demokratske stranke u Beogradu odri takozvana pristupna skuptina u Kninu, s tim to
kninski odbor DS ne bi bio u hijerarhijski podreenom odnosu. Profesor Rakovi, koji je
izabran za koordinatora buduih politikih aktivnosti, izjavio je za Politiku da je za srpski
narod u Hrvatskoj jugoslovenstvo i Jugoslavija kao federacia osnovna politika
orijentacia.
3.februar
Beograd. Akademik Jovan Rakovi prisustvovao osnivakoj skuptini Demokratske
stranke.
4.februar
Glina. Privodi se kraju izgradnja spomen-obeleja poklanima u glinskoj crkvi izmeu 29.
jula i 3. avgusta 194: est dana i est noi, uoi pravoslavnog Svetog Ilije, ustae su u
crkvi u Glini klale Srbe na oltaru. U kamen spomenika bie uklesana 1.564 imena ena,
dece i mukaraca. Jedini preiveli s ovog masakra Ljuban Jednak izjavio je komisiji za

utvrivanje ratnih zloina da je danima ispod vrata drv tekla preko kamenih stepenica u
portu crkve, I njegove rei bie u mermer spomenika, ali i svedoenje jednog od
egzekutora Hilmije Berberovia. Asim Berberovi, sin Himlije je podneo 17.januara
1990. godine krivinu prijavu jednom tuiocu u Petrinji protiv predsednika SUBNOR-a
Gline, protiv predsednika odbora za izgradnju spomen-obeleja poklanima u glinskoj
crkvi, kao i protiv Teodora Anelia, glavnog urednika NIN-a jer je ovaj list pisao o
izgradnji spomen-obeleja, zbog kako je u tubi naveo istorijskog falsifikatajer se,
preuveliavaju broj poklanih. Tu se pozvao na dr Franju Tumana kao autoriteta od
nauke koji takve stvari stalno dokazuje kao i na vreme izgradnje spomen-obelea, jer
kad nije toliko godina do sada, to mora i sada da se obeleava?
13.januar
Topusko. Odran sastanak inicijativnog odbora za osnivanje Srpskog kulturnog drutva
Savo Mrkalj, Inicijativni odbor ini grupa intelektualaca s podruija Korduna i Banie
razliitih profesia: pravnici, istoriari umetnosti, profesori, advokati, knjievnici,
ekonomisti, novinari,...Oni ine jezgro iz koga treba ds se razvie drutvo koje treba da
popuni decenijama proirivanu prazninu u kontinuitetu razvoja kulture i nacionalnog
indentiteta srpskog naroda na ovim prostorima.
30.januar
Donji Lipac. U hotelu Kamensko odran je politiki skup na kojem se raspravljalo o
moguim oblicima i nainu politikog organizovanja Srba u Hrvatskoj. Uvodno izlaganje
je podneo profesor dr Jovan Rakovi, psihijatar iz ibenika, a posle rasprave je
zakljueno da se, umesto okupljanja u politiku partiju s mnaglaenim nacionalnim
predznakom, pristupi nekoj od postojeih stranaka koje imaju optejugoslovensko
politiko opredeljenje. Na kraju odlueno je da se posle osnivake skuptine
Demokratske stranke u Beogradu odri takozvana pristupna skuptina u Kninu, s tim to
kninski odbor DS ne bi bio u hijerarhijski podreenom odnosu. Profesor Rakovi, koji je
izabran za koordinatora buduih politikih aktivnosti, izjavio je za Politiku da je za srpski
narod u Hrvatskoj jugoslovenstvo i Jugoslavija kao federacia osnovna politika
orijentacia.
3.februar
Beograd. Akademik Jovan Rakovi prisustvovao osnivakoj skuptini Demokratske
stranke.
4.februar
Glina. Privodi se kraju izgradnja spomen-obeleja poklanima u glinskoj crkvi izmeu 29.
jula i 3. avgusta 194: est dana i est noi, uoi pravoslavnog Svetog Ilije, ustae su u
crkvi u Glini klale Srbe na oltaru. U kamen spomenika bie uklesana 1.564 imena ena,
dece i mukaraca. Jedini preiveli s ovog masakra Ljuban Jednak izjavio je komisiji za
utvrivanje ratnih zloina da je danima ispod vrata drv tekla preko kamenih stepenica u
portu crkve, I njegove rei bie u mermer spomenika, ali i svedoenje jednog od
egzekutora Hilmije Berberovia. Asim Berberovi, sin Himlije je podneo 17.januara
1990. godine krivinu prijavu jednom tuiocu u Petrinji protiv predsednika SUBNOR-a
Gline, protiv predsednika odbora za izgradnju spomen-obeleja poklanima u glinskoj

crkvi, kao i protiv Teodora Anelia, glavnog urednika NIN-a jer je ovaj list pisao o
izgradnji spomen-obeleja, zbog kako je u tubi naveo istorijskog falsifikatajer se,
preuveliavaju broj poklanih. Tu se pozvao na dr Franju Tumana kao autoriteta od
nauke koji takve stvari stalno dokazuje kao i na vreme izgradnje spomen-obelea, jer
kad nije toliko godina do sada, to mora i sada da se obeleava?
17.februar
Knin. Osnovana Srpska demokratska stranka (SDS). Pod otvorenim nebom osnivakoj
skuptini je prisustvovalo oko 7.000 graana iz Knina, sa Banije, iz Like, sa Korduna i iz
Dalmacije. U programskim dokumentima koji su usvojeni aklamacijom, istie se da e se
SDS zalagati za viestranaki sistem i federalno ustrojstvo Jugoslavije. naglaava se da je
regionalna podela SR Hrvatske zastarela i da ne odgovara modernim principima politike
egzistencije i istorijskim interesima srpskog naroda. U tom smislu SDS a se zalagati za
administrativnu podelu Hrvatske koja e primernije odravati nacionalne strukture
podruja na kojima ivi srpski narod. Usvojena je i posebna rezolucija SDS o Kosovu u
kojoj se istie velika istorijska nepravda nanesena srpskom narodu na kosovskom tlu.
SDS se energino protivi formiranju druge albanske drave. Za predsednika Stranke
izabran je akademik Jovan Rakovi.
18.februar
Knin. Protest SDS iz Knina zbog hapenja tri uesnika proslave na Dalmatinskom
Kosovu.
Zagreb. Odrana je Osnivaka skuptina zagrebakog odbora Jugoslovenske demokratske
stranke, ije je sedite u Vojniu. Uesnici suptine, meu kojim su najbrojniji bili
uesnici rata, prihvatili su politiki Program i Statut stranke,u kojima se izmeu ostalog,
istie da e se JSDS, kao politiki predstavnik srpskog, hrvatskog i drugih naroda u ovoj
republici, boriti za celovitost jugoslovenske drave i razvoj demokratskih socijalistikih
humanih odnosa, za ravnopravnost i bratstvo i jedinstvo svih naroda i nacionalnih
manjina. Za predsednika Zagrebakog odbora izabran je dr Milan Galogaa, profesor
Ekonomskog fakulteta.
19.februar
Knin. Sudske presude izreene Srbima koji su uestvovali na letnjoj proslavi 600godinjice Kosovske bitke na Dalmatinskom Kosovu nisu dobile konaan epilog. U
zatvoru se trenutno nalaze Ilija Zetina iz Go9lubia i Obrad Pai iz Otave, a do sutra su
obavezni da se jave na izdravanje zatvorske kazne Nikola Bjelini, Drago Dobrota i
Nikola Kneevi. Svetenik Boko Gagi iz Vrlike i Marko Dobrijevi iz ibenika uloili
su albe na presudu. Presudom Vrhovnog suda SR Hrvatske izgubili su pravo na albe u
morae na izdravanje zatvorske kazne Vojin Pintor iz Plavna, arko Drezga iz Paena i
Zdravko Radi iz Raduia. Vrhovni sud SR Hrvatske uvaio je zahtev za sudsku zatitu
Jovana Opaia, ime je ukinuta presuda Republikog vea za prekrraje, a sudski
postupak protiv Opaia bie obnovljen.
22.februar
Knin. Srpsko kulturno drutvo Zora dobilo je sedite. Uprava kninskog Medicinskog

centra ustupila je nekoliko prostoria u zgradi stare gradske bolnice na korienje SKD
Zora. Ovo privremeno sedite Drutva bie adaptirano za radne prostorije i smetaj
nekoliko hiljada knjiga poklonjenih Zori. planira se za 24.februar osnivanje pododbora
Zore u Srbu. Vojni. Nedavno u ovom mestu osnovana Jugoslovenska samostalna
demokratska stranka zakazala je za 23. februar u Zagrebu konferenciju za tampu o
sledeim temama: ta hoe JSDS, ta misli o predstojeim izborima, o Kosovu, o
najavljenom mitingu na Petrovoj gori....
24.februar
Zagreb. General Franjo Tuman na prvom opem Saboru Hrvatske demokratske
zajednice (HDZ); NDH nije bilo samo puka kvislinka tvorba i faistiki zloin, ve i
izraz povjesnih tenji hrvatsskog naroda.
26.februar
Srb. Osnovan Mesni odbor SDS, za ijeg predsednika je izabran David Rastovi. Na
osnivakoj skuptini, kojoj je prisustvovalo oko 2.000 lica, osnovan je i pododbor SKD
Zora, za ijeg predsednika je izabran Mile Raenovi. Radu, kod Graca. Osnovan
Mesni odbor SDS
27.februar
Vojni. Nekoliko desetina itelja Korduna dobilo je ovih dana pretea pisma, u kojima ih
potpisnici (suvereni Hrvati) upozoravaju da ive u neizvesnoj Hrvatskoj i da se, u
skladu sa tom neizmenjivom istinom i ponaaju. Srbima je vrlo jasno dato do znanja da
su doljaci koji su poput okupatora zaposjeli hrvatski teritorij.... Ako toliko volite
Srbiju, kae se u veini pisama, kupite svoje stvari i selite se tamo, ovdje ste oduvijek
podstanari i to ete i ostati.
28.februar
Plaki. Komunisti ovog mesta uputili su protest CK SK Hrvatske, zbog toga to vodi
predizbornu kampanju bezvoljno i bez entuzijazma. Komunisti Plakog ele
Jugoslaviju na principima AVNOJ-a, ele bratske odnose sa svima u zemlji i podravaju
program Ante Markovia. Takoe, kako je poruio Milorad Medakovi oekuju da se
njihova zabrinutost ne shvati kao strah i kukaviluk, Knin. Za 3. mart najavljeno
osnivanje Mesnog odbora SDS u Dvoru na Uni, treba da prisustvuju da Jovan Rakovi i
Jovan Opai.
3.mart
Knin. U kninskim mesnim zajednicama i preduzeima poslednjih dana se prikupljaju
potpisi za peticiju kojom se trai izgradnja repetitora za praenje programa TV Beograda
i TV Sarajeva. Peticija je izraz dugogodinjeg nezadovoljstva kninskog auditorijuma
prema antisrpskoj ureivakoj politici TV Zagreb, koja je kulminirala izvetajem sa
Prvog opeg sabora HDZ.
4.mart
Miting na Petrovoj Gori.

7.mart
Vrginmost. Povodom razliitih komentara posle mitinga na Petrovoj Gori Odbor za
organizaciju ovog zbora saoptio je da odbacuje vezu sa malom grupom krajnje
militantnih, nacionalistikih nastrojenih graana. Zbor od oko 70.000 graana ni po
svom
ponaanju ni po sastavu nije bio iskljuivo jednonacionalan, mada su veinu prisutnih
inili pripadnici srpskog naroda. Suverenitet SR Hrvatske apsolutno niim nije bio
doveden u pitanje... Na slubenim jarbolima stajale su zastave SFRJ, SKJ, SKH i ostalih
socijalistikih republika.... a Titova slika je sve vreme bila postavljena na govornici.
Rijeka. Odrana osnivaka skuptina Narodne radikalne stranke, prve stranke ije je
sedite u Srbiji ( a iji je predsednik Veljko Guberina).
9.mart
Zagreb. U skuenom i pretrpanom prostoru Kulturno-informativnog centra predstavljena
je SDS. Govorili su profesor dr Jovan Rakovi, predsednik, i Vlada Ivkovi,
potpredsednik Stranke.
10.mart
Graac. Na temeljima poruene crkve Vaznesenja Gospodnjeg, u dananjem graakom
spomen-parku, blizu 4.000 Liana prisustvovalo je osnivakoj skuptini Mesnog odbora
SDS i pododbora SKD Zora. U ime SDS okupljene graane pozdravili su predsednik
Glavnog odbora SDS akademik Jovan Rakovi i potpredsednik GO Branko Marjanovi.
12.mart
U pismu Predsednitvu SR Hrvatske general-pukovnik u penziji Milan eel podneo
ostavku na lanstvo u Savetu Republike Hrvatske zbog blagonaklonog gledanja na
povampirenje ustastva, zbog toga to je Predsednitvo SKH dozvolilo da srpski deo
stanovnitva bude ikaniran i da mu jezik bude izbaen iz Ustava, i zbog toga to se
koristi svaka prilika za izvrtanje injenica i osudu Srba u Hrvatskoj.
15.mart
Topusko. Za 16. mart najavljeno odravanje osnivake skuptine Srpskog kulturnog
drutva Sava Mrkalj. To drutvo e usmeriti delovanje u pravcu ouvanja i
unapreivanja kulture srpskog naroda na prostorima Banije i Korduna. Posebnu brigu
Drutva e posvetiti ouvanju srpskog jezika i irilinog pisma, dva osnovna elementa
odravanja nacionalnog indetiteta Srba
Zagreb. Tajna ustaka organizacija koja sebe naziva Crna torcida je na automobilu
srpskog pravoslavnog svetenika Milenka Popovia u Varavskoj ulici, izbuila gume
noem, a posle razbila i retrevizor, ostavivi podsetnicu, kojom su potvrdili svoje delo. U
prostorijama Srpske pravoslavne crkve u Bogovievoj 7 neko je ispisao veliko slovo U.
17.mart
Topusko. Osnovano Srpsko kulturno drutvo Sava Mrkalj. Uvodno izlaganje imao je
knjievnik iz Siska Neboja Devetak. Osvrnuo se, izmeu ostalog, i na aktuelna zbivanja
u Hrvatskoj: Namee nam se da u Hrvatskoj piemo i govorimo onako kako nikad nismo
pisali i govorili. Srbi ovdje ive stoljeima i uspjeli su sauvati svoj identitet u puno

teim vremenima pa to moraju i sada. U deset godina od 1971. do 1981. iz Hrvatske se

iselilo 130.000 Srba, uglavnom u Srbiju, ali to nikoga ne uzbuuje i niko se ne pita
zato? Skup su pozdravili Anelko Anui knjievnik iz Zagreba, Jovan Radulovi u
ime Udruenja knjievnika Srbije i dr Stanko Kora, sekretar SKD Prosvjeta. Za
naelne ljude Drutva izabrani su mr. Mile Bosni (predsednik) i Boko Buan. Doneta je
i odluka o pokretanju Srpskog glasa novina ovog Drutva.
Biograd na Moru. Spaljena je sva beogradska tampa (Politikina i Borbina izdanja) koja
je trebalo da se raznosi po srednjoj Dalmaciji.
18.mart
Benkovac. Na osnivakoj skuptini HDZ izvesni Boko ubrilovi iz sela Ceranje Donje
izazvao je incident kada je istrao pred govornicu na kojoj je bio general Franjo Tuman,
predsednik HDZ, i u njega uperio gasni pitolj plaljivac. Ovaj atentat koristili su
danima hrvatski dravni organi, politike stranke i sredstva informisanja za raspirivanje
antisrpskog oseanja.
19.mart
Zagreb. Povodom jueranjeg incidenta na osnivakoj skuptini ogranak HDZ u
Benkovcu, danas je u Zagrebu Koalicija narodnog sporazuma sazvala konferenciju za
tampu. Predstavnici pet stranaka koje ine koaliciju, kao i nezavisni kandidati, na elu sa
Savkom Dabeviem kuar i Mikom Tripalom, najotrije su osudili...atentat na Franju
Tumana, tumaei ono to se dogodilo u Benkovcu kao potez iji je cilj da se
....zaustave demokratski procesi u Hrvatskoj.
Benkovac. Istrani sudija zadarskog Okrunog suda Slaven Dmitrovi podelio je
novinarima saoptenje posle incidenta u Benkovcu, u kome se kae da su Balistiki
vetaci utvrdili da aure ubrilovievog pitolja mogu biti punjene plinom, suzavcem ili
rasprskavajuim stvarima, s tim da hitac iz ovog pitolja ni iz neposredne blizine ne moe
izazvati povrede na osobi u koju je ispaljen.
21.mart
Knin. Posle incidenta na osnivakoj skuptini HDZ-a u Benkovcu, u Benkovakoj optini
i dalje vlada uznemirenost; a veruje se u mogunost da se atentat na generala Tumana
iskoristi kao povod za represalije protiv Srba. Stoga su Srbi u Islamu Latinskom, islamu
Grkom, Kaiu i Biljanima Donjim organizovali none strae.
Zagreb. Na adresu svetenika Vaje Jovia u Prilazu JNA, gde je i sedite Mitropolije
zagrebako-ljubljanske, stiglo je pismo s porukom Idui put-neto otro-pa pod pleku.
Idite kui dok je jo vremena. Povodom najnovije u serijipretnji i provokacija prema
Srpskoj pravoslavnoj crkvi, svetenici Vajo Jovi, i Milenko Popovi dali su sledeu
izjavu: Mi svetenici Srpske pravoslavne crkve u Zagrebu ne oseamo se bezbednim i
smatramo da su ove pretnje upuene i svim vernicima Srpske pravoslavne crkve, koje,
podseaju na zloslutna vremena progona i stradanja srpskog naroda i Srpske pravolsavne
crkve iz vremena tzv. NDH.
Zagreb. Predsednik SIV-a Ante Markovi u razgovoru s privrednicima Hrvatske;...... nas
zabrinjava da neke snage, ako govorimo o Hrvatskoj, ele da nas vrate u prolost, tvrdei
uz ostalo da je Nezavisna Drava Hrvatska bila interes i tenja hrvatskog naroda.

Po mome sudu takvi nee dobiti puno glasova na predstojeim izborima.

23.mart
Glina. Najavljena osnivaka skuptina SDS za 24. mart. Zbog nedostatka odgovarajue
sale skup je zakazan na fudbalskom igralitu NK Banija
24.mart
Glina. Osnovan odbor SD. Za predsednika izabran Petar Kralj. Okupljenima govorio
akademik Jovan Rakovi. Posle osnivake skuptine delegacija Stranke poloila je
venac na mesto velikog pokolja Srba 1941.godine u Glini.
24/25.mart
Ilok. U noi izmeu 24 i 25. marta nepoznati poinioci na srpskom pravoslavnom groblju
poruili su i otetili 17 nadgrobnih spomenika, razbacali cvee i vence sa sveih humki i
polomoli vie krstova.
26.mart
Knin. SDS iz Knina istakla je kandidate za izbore za Saveznu skuptinu i za Sabor
Hrvatske. Kandidat stranke za Savezno vee Skuptine SFRJ iz izborne jedinice Knin,
Benkovac, i Obrovac je akademok Jovan Rakovi, za Drutveno-politiko vee Sabora
Iovan Opai, a za Vee opina Sabora dr Duan Zelembaba. U proteklih nekoliko dana u
mnogim dalmatinskim mestima osnovani su mesni odbori SDS. Prvi odbor stranke u
optini Obrovac osnovan je u egaru. Skupu je prisustvovalo nekoliko hiljada ljudi, a za
predsednika je izabran Danilo Peri. Stranaki odbori osnovani su i u drnikim selima
Tepljuhu i Balacima.
27.mart
Jasenovac. Sa skupa u Jasenovcu preiveli logorai iz ustakih logora uputili su apel
jugoslovenskoj javnosti:Izali smo iz jednog pakla i ne bismo eleli da zlo doive naa
deca i nai unuci.... Osobito nas je ogorilo miljenje da je Nezavisna Drava Hrvatska
bila povijesni interes hrvatskog naroda....
30.mart
Plaki.SDS iz Knina, koja u ovom trenutku broji preko 30.000 lanova, nastavila s
osnivanjem odbora na podruju Like. Ogranak ove stranke treba da bude osnovan 1.
aprila u Plakom. Skupu e se obratiti predsednik SDS akademik Rakovi.

31.mart
Split. Na zidovima hodnika pravoslavne crkve u ovom gradu osvanule su parole
Pravoslavci, gubite se ! i Kurvini sinovi. Veim slovima urezana je u omalterisani zid
nekim otrim predmetom parola Srbe na vrbe. Protonamesnik ore Kneevi, paroh

pravoslavne crkve u Splitu, prijavio je itav sluaj miliciji, kao i incident koji se dogodio
29. marta predvee: za vreme jednog parastosa u crkvu je uletela razularena grupa od
petnaestak mladia, koji su vreali svetenika, uzvikivali pogrdne parole i pokuali da
demoliraju unutranjost crkve.
14.april
Zadar. Zadarsko tuilatvo saoptava da ubriloviev postupak nije pokuaj atentata, ali
da e mu ipak biti sueno. On je optuen za krivino delo protiv slobode i prava oveka,
odnosno za ugroavanje javnog nastupa.
Knin. Ispred eleznike stanice vie hiljada graana okupilo sa na predizbornom skupu
Srpske demokratske stranke. Na skupu su predstavljeni kandidati Stranke za Sabor
Hrvatske i optinske skuptine, a pored predsednika Stranke akademika Jovana
Rakovia i lana Glavnog odbora Jovana Opaia, govorili su i knjievnici Jovan
Radulovi, Dragutin Kneevi i u ime Demokratske stranke iz Beograda Zoran ivkovi.
18.april
Krlovac. Arhijereji Srpske pravoslavne crkve s podruja Hrvarske i Slovenije, pored toga
to su izrazili nezadovoljstvo zbog pozitivnih ustavnopravnih promena koje zemlju treba
da uvrste meu demokratske i pravne drave, izrazili su i zabrinutost zbog
meunacionalne mrnje i sukoba. Mitropolit zagrebako-ljubljanski Jovan, episkop
gornjokarlovaki Simeon, episkop dalmatinski Nikolaj i episkop slavonski Lukijan izneli
su primere nasilnih upada u pravoslavne crkve, oteenja crkvenih fasada, uznemiravanja
crkvenih slubenika...
sveteniku Bori Petroviu iz ibenika kindapovano je etvorogodinje dete, koje je
milicija kasnije pronala Raslini, udaljenoj oko deset kilometara od ibenika. Dete je
bodeno metalnim predmetom po stomaku. Posle sveanosti na Dalmatinskom Kosovu
poela je prava hajka protiv jednog broja srpskih svetenika, pa je kanjen i Boko Gari,
paroh u Vrliki, samo zato to je po dogovoru i na insistiranje predstavnika vlasti obavljao
svoju redarsku dunost na bogoslubenoj tribini. Na kui svetenika ure ue u
Katelima porazbijani su prozori, dok je isto ovo 18 puta uraeno i na pravoslavnoj
kapeli u Splitu, a ulazna vrata kapele su dva puta skidana i odnoena. Oko parohijskog
doma, stanova ibenskih svetenika, o Boiu 1990. godine na 4 mesta stavljen je
eksploziv. Tri su eksploziva otkrivena, a etvrti je eksplodirao i razbijeni su prozori na
susednoj zgradi. U selu Rateiu kod Benkovca na rimokatoliko Badnje vee ubacivan
je eksploziv u dvorita pravoslavnih domova, na kojima su popucali prozori i plafoni.
Izmeu 22. i 23. januara jedna grupa mladia je kamenicama udarala u crkvena vrata
pravoslavne crkve u Zadru. Na vratima crkve ispisana je parola Klat e mo Srbe.
Pojedini svetenici u Dalmaciji neduni su, a klevetani da uvoze i sakrivaju oruje, tako
da je svetenik uro ua iz Katela s milicionarom odveden u Uble ( Splitska zagora),
pa je zahtevano od njega da pokae gde je skriveno oruje u groblju. To se ponovilo u
Zelovu i u Baljcima. Utvreno je da su to sve bile smiljene zamke s ciljem da se okrive
srpski svetenici i njihovi vernici. Grupa nasilnika u Splitu upala je u pravoslavnu kapek,
u kojoj je oskrinavila sveteniprostor, razbacujui sakralne predmete, to se i ranije
deavalo. Pomokreni su pristupi kapeli i hodnici. Nije redak sluaj da se vreaju sveti
Sava i pravoslavna Bogorodica, stidnim i blasfeminim izrazima. Posle Boia ove

godine nou je napadnuta pravoslavna crkva i svetenika porodica u Jasenovcu.

Preplaena decapolegala su po patosu bojei se najgoreg. Zatim: u Slavoniji je bilo vie
suenja episkopu i sveteniku to su sluili slubu boju na mestima u ratu poruenik
crkava. Bilo je pojava fizikog maltretiranja pravoslavnik vernika u okolini Virovitice.
Ovakve pojave izazivaju oseanje straha i nesigurnosti-kae se u saoptenju za javnost sa
karlovakog sastanka arhijereja SPC-ne samo kod svetenstva nego i kod vernika.
Prisutne su indicije da je re o organizovanom izazivanju mrnje prema Srbima.
Saoptenje je upueno Ivi Latinu, predsedniku Predsednitva SR Hrvatske, Svetom
arhijerejskom sinodu SPC i Zdenku Sveteu, predsedniku Komisije za odnose s verskim
zajednicama RIV Skuptine SR Hrvatske.
20.april
Knin. Orran predizborni miting komunista i socijalista, na kome je govorio Boro
Mikeli, lan CK SKJ.
Podravska Slatina. Sednica sva tri vea Skuptine optine Podravska Slatina, na kojoj je,
izmeu ostalog, trebalo je raspravljati i o dopuni lana 150. optinskog Statuta, u kojem
se govori o poloaju, jeziku i pismu Srba u optini, prekinuta je, jer su, nezadovoljni to
je na dnevni red stavljeno srpsko pitanje, pojedini obornici hrvstske nacionalnosti
napustili sednicu, predvoeni lanovima HDZ-a, koji nisu odbornici. Ovo je izazvalo
veliko uzbuenje i ogorenje Srba, koji, inae, ine vie od polovine stanovnitva
slatinske optine.
22.april
SR Hrvatska. Odran prvi krug viestranakih izbora. Pobeda HDZ-a.
Knin. Veliki odziv biraa u Lici i Severnoj Dalmaciji. Na gotovo svim izbornim mestima
veliki broj neupisanih biraa, uglavnom srpske nacionalnosti. Ta pojava je, inae,
registrovana irom Republike, posebno u nacionalno meovitim optinama.
22. i 23. april
Knin. SDS u optini osvojila 83% odbornikih mesta u skuptini optine Knin i 3
poslanika mesta u Saboru SR Hrvatske.
25.april
Knin. SDS nadmono pobedila i u bici za saborske zastupnike: 3 zastupnika iz Knina u
Saboru Hrvatske su lanovi ove stranke: Jovan Opai, dr Duan Zelembaba i Radoslav
Tanjga.
Maj
Prvi susret Rakovia i Tumana i razilaenje oko poloaja Srba u Hrvatskoj.Rakovi
odbija da ue u vladu.
6. maj
SR Hrvatska.Drugi krug viestranakih izbora, HDZ osvojila 41,5% glasova(2/3
poslanikih mesta u Saboru),a Sabor izbrao generala Franju Tumana za predsednika.
12. maj

Beograd.Osnivaka skuptina SDS iz Knina u Domu omladine.

18. maj
Benkovac. Noem izboden predsednik Mesnog odora SDS Miroslav Mlinar. Posle toga
SDS donosi odluku o zamrzavanju odnosa sa Saborom. Jovan Rakovi, predsednik SDS:
Sluaj s Miroslavom Mlinarom je zloin koji je napad na hrvatski narod, pa tek onda na
srpski. HDZ e potovati srpsko nacionalno bie ili nee biti nikakve saradnje izmeu
Hrvata i Srba u Hrvatskoj. Prvo zasedanje sabora: Jovan Rakovi poslao telegram, u
kome je Sabor obavestio da SDS prekida sve odnose sa Saborom i odbija sve ponuene
funkcije.
Beograd. Na godinjoj skuptini Solidarnosti Vuk Drakovi Jo jednom apelujemo na
razum Hrvata i pozivamo ih da se uljude.
Zagreb. Prva radna sednica hrvatskog Sabora: Odbijeno da se poslanik SDS Jovan
Opai obrati Saboru.
2. jun
Knin. SKD Zora organizoval0o kulturnu tribinu, na kojoj je promovisano prvo izdanje
Zore knjiga Kninska Krajina prote Save Nakienovia ( o kojoj je govorio Nikola
Milovanev, profesor iz Trbovlja, Slovenija), drugi zbornik radova JAZU o istoriji i
kulturi Srba u Republici Hrvatskoj, zatim knjiga Preglad knjievnog rada Srba u
Hrvatskoj dr Stanka Koraa i prvi broj lista Srpski glas iz Topuskog.
6. jun
Knin. Pokrenuta inicijativa za osnivanje Zajednice optina Severne Dalmacije i Like.
10. jun
Vukovar. Na Adici kod srpske pravoslavne crkve sv. Petke u prisustvu nekoliko desetina
hiljada ljudi, kojima se, izmeu ostalih, obratio i dr Jovan Rakovi, osnovana Srpska
demokratska stranka.
27. jun
Knin. Doneta odluka o osnivanju Zajednice optina Severne Dalmacije i Like ( Knin,
Benkovac, Obrovac, Graac, Donji Lapac i Korenica ).
28. jun
Beograd. Osnivaka skuptina Udruenja Srba iz Hrvatske. Cilj je Udruenja da prua
pomo Srbima u Hrvatskoj.
Jul
Knin. Otvoreno pismo iz Knina Petru Graaninu, saveznom ministru unutranjih poslova
kninski milicionari nee u redarstvenike.
1.jul
Dalmatinsko Kosovo. Kod crkve Lazarice predsednik Skuptine optine Knin dr Milan
Babi proglasio konstituisanje Zajednica optina Severne Dalmacije i Like.

3.jul
Otri kod Graaca. Privremeno Predsednitvo Zajednice optina Severne Dalmacije i
Like uputilo poziv svim optinama u kojima je veinsko stanovnitvo srpsko da se
prikljue novoj Zajednici optina, jer, ustavne promene bitno naruavaju ravnopravnost
srpskog naroda u Hrvatskoj (dr Milan Babi). Vraajui se sa vidovdanske proslave u
Dalmatinskom Kosovu, pretuen je Jovan Kolar iz Kadine Glavice kod Drnia. Pretueni
Kolar prepoznao je napadaa Ivana Buzova iz sela Badanj kod Drnia. Napadai su se
vraali sa osnivake skuptine HDZ u Vrpolju kod Knina.
6.jul
Knin. Na sednici nezvaninog parlamenta Srba u Hrvatskoj, sazvanoj na inicijativu
Predsednitva Zajednice optina Severne Dalmacije i Like, na kojoj su uestvovali
predstavnici 14 optina u kojima Srbi predstavljaju veinu, elnici Srpske denokratske
stranke, srpskih kulturnih drutava Zora i Prosvjeta i lanovi Ekonomskog-pravnog
saveta Zajednice severnodalmatinskih i likih optina, u potpunosti su odbaeni
amandmani na Ustav Hrvatske.
14-28.jul
Odrani Dani srpske kulture u Kninskoj Krajini. Posle etrdesetodnevnog druenja s
narodom Kninske Krajine, Cetinske Krajine, Ravnih Kotara, Grahova i Srba, veliki
umetniki karavan, sastavljen od knjievnika, slikara, vajara i muziara iz Srbije, odrao
je zavrno vee kulture na Kninskoj tvravi. Izlobu slikarskih radova otvorio je slikar
Milovan Vidak, a nastupio je Miodrag Azanjac s horom flauta. Izloeni radovi ostaju u
Kninu kao poklon beogradskih umetnika (Milia od Mave, Milovana Vidaka, Emila
Miloevia, ....) manastiru Krka i Srpskom kulturnom drutvu Zora. Na letnjoj
pozornici knjievno vee otvorrio je profesor Lazar Macura, potpredsednik optine Knin:
itava manifestacija bila je saenje duhovnog bilja, a naa je elja da se saradnja
kontinuirano nastavi. Stihove i prozne odlomke su kazivali Branislav Petrovi, Dara
Vuini, Miodrag Bulatovi, Aleksandar Sekuli, edomir Mirkovi, Dobrivoje Jevti,
oko Stojii, Darinka Jevri, Zoran Kosti, Slobodan Rakiti, Tomislav Cvetkovi,
Ratko Adamovi, Moa Odalovi, Milivoje Pavlovi, Branislav Dimitrijevi, Mirjana
Bulatovi, Janko Vujinovi, Dragomir Brajkovi, i na kraju pozdravljen s izuzetnim
potovanjem Matija Bekovi. Pojao je Pavle Aksentijevi, a pesnike je tonski pratio
Minta Aleksinovaki. Nastupio je Kamerni hor Beogradske patrijarije.
Na svim veerima kulture veliku panju i aplauze pobrala je Svetlana Stevi, pevajui
staru duhovnu srpsku muziku. Zatvarajui knjievno vee, predsednik Skuptine optine
Knin dr Milan Babi je rekao da je ova kulturna manifestacija znaajna spona srpskog
istoka i srpskog zapada i da vie nikakve sile nee razdvojiti delove istog naroda. Na
Kninskoj tvravi Matija Bekovi je odrao sledee slovo:Preosveeni episkope
dalmatinski, asni oci, potovani predsednie kninske optine, bezazleni agneci, vaskrsli
srpski narode.
Dozvolite da i ja promucam nekoliko rei. Srpska crkava je jedini krov koji ima srpski
narod, a srpski jezik njegova jedina otadbina. Iz semenke koju je pre osam vekova
posejao sveti Sava, niklo je stablo Srpske crkve. Ono danas dri Srbe na okupu na svih

pet kontinenata. Na njegovoj zapadnoj granici procvetali su manastiri Krka, Krupa i

Dragovi. To su glavni gradovi Srba u Dalmaciji. Ovde je jedna od pozornice nae
narodne poezije, a srpska epska vertikala je najvea koju je stvorio jedan narod posle
Homera. Tu je i Kunara planina, koje izvan poezije i nema. Manastir Dragovi i pod
vodom tvra je graevina i vre duhovno uporite od svega to se danas moe ozidati
na zemlji. Tu blizu je i kula Jankovi Stojana, gde je nastala lozinka koja vai za sva
vremena-lasno e mo ako jesmo ljudi! Srbi su jedini veinski narod jedine drave na
svetu koji je veinski i u jamama. U Srbiji nema jama. Takoe se jo jednom potvrditi ona
biblijska da je bolje biti rtva nego delat. Svedoci smo kako se u nae dane sazveu
sroskih zadubina na zemlji pridruuju one koje su jo uvek u zemlji. Te nove crkve i
zadubine su jame. Jame su novi srpski hramovi. One zemlju ozaruju i osvetljavaju
iznutra. U njima je zakopano najvee blago koje imamo. Budimo ga dostojni i
razmislimo ta bi i da li bi te moti posle veka utanja pod zemljom elele da neto
kaemo i uinimo u njihovo ime. Da li smo dorasli da kaemo tu re. Da Jadovno bude
nova Studenica, Jasenovac- Hilandar naeg vremena. Svaki narod je svet. Ali ako se i za
koga to moe sa sigurnou rei to su Srbi u Hrvatskoj. rtveno jagnje na oltaru nae
otadbine, ostatak zaklanog naroda.
U Pomenik SKD Zora poslanici kulture iz Srbije zabeleili su svoje utiske:
Moo Odalovi, pesnik iz Pritine: Neto se ozbiljno dogaa vranci se skrili u pruu neko
se s mamom nagaa kupuje nau kuu. Sve oko kue dabome: puteljak, njivu, vodu
....Dome, najlepi dome, kupuje gnezdo i vodu.... Sa eljom da se u ovim svetim
prostorima nikome ne dogodi ovakva pesma. A zemlja ova ostane Srbinova.
Boda Markovi, reditelj: Nisam doao u godte. Doao sam kod sebe. Da vidim kakav sam
nekad bio.
Dragomir Brajkovi, pesnik: Onaj kiji bude tragao za naim korenima, neka doe u
Kninsku krajinu. Tu e zasigurno sresti one prave bane od Kosova, i videe kako mu je, u
jeziku, obiajima, ljudima, naa prolost iva i trajna.
Milivoje Pavlovi: Dignue se zavesa dimna i ue se slovenska himna!
Sinia Vukovi, slikar: Srbije e uvek biti, jer u svom biu nosi Hrista. To se ovde
osealo, u ovom hramu, u vaoj blizini. Zbog toga odlazim pun Vere i Nade.
Milisav Milenkovi: Dirnut i zadivljen ouvanim duhom srpstva, koji ovde sretoh i
zapamtih
Dr Jasna Janiijevi: Manastir Krka je uzvieni dokaz o trajanju i pamenju srpskog
naroda u ovim krajevima i njegov vrst zalog za budunost.
23.jul
Zagreb. General Franjo Tuman, predsednik Predsednitva SR Hrvatske, i akademik
Jovan Rakovi sastali su se bez prisustva novinara.

25.jul
Srb. Odran Sabor Srba na kojem je konstituisano Srpsko nacionalno vijee, usvojena
Deklaracija o suverenosti i autonomiji srpskog naroda i donesena odluka o sprovoenju
plebiscita o autonomiji Srba za 19. avgust. Dr Milan Babi izabran za predsednika SNB,
Knin. SO Knin vratila optinski SUP posle osnivanja stanice javne bezbednosti, a i
ukinula odluku kojom je Vladimir Bakari proglaen poasnim graaninom Knina. Radio
Knin postao je Srpski radio Knin- prva srpska radio stanica u Krajini.
Zagreb. Hrvatski Sabor usvojio amandmane na republiki ustav. U jednom od
amandmana proglaava se nova hrvatska zastava sa ahovnicom.
26-28. jul Tenje. U ovom selu, nadomak Osijeka, u kome Srbi predstavljaju veinsko
stanovnitvo, tri noi uzastopno paljeno je seno seljacima srpske nacionalnosti, a 28. jul
zapaljeno je seno i Hrvatu Petru Tenderi.
27.jul
Okuani. Odrana osnivaka skuptina Srpske demokratske stranke.
2.avgust
Sremska Mitrovica. putevima kojima su u julu proli knjievnici, i likovni i muziki
umetnici u okviru Dana srpske kulture u Kninskoj Krajini od 3.septembra treba da
krene i pozorite Dobrica Milutinovi iz Sremske Mitrovice s predstavom Seobno
platno srbsko. Tu predstavu je adaptirao i reirao Ljubivoje Tadi, a igraju glumci
Rastko Tadi, Bogdan Mihajlovi, pojac Vukain Savi, zatim Anelka Milivojevi i
reditelj. Njom treba da se progovori o stradanju srpskog naroda i podseti na veliku seobu
Srba pre tri veka pod Arsenijem III arnojeviem. Za vreme svog devetodnevnog
boravka u Kninskoj Krajini glumci e predstavu Seobno platno srpsko, igrati u Strmici,
Obrovcu, Benkovcu, Korenici, Graacu, Mokorom Polju, Donjem Lapcu i Kninu.
6.avgust
Jutovo Polje. U 2:30 asova zbog pevanja pesama sukobile su se dve grupe graana
hrvatske i srpske nacionalnosti. Centar okrunog suda u Bjelovaru slubeno je izvestio da
je Mladen Mitri, poteui pitolj, ranio Milicu i Gorana Dodika; sva tri lica su srpske
nacionalnosti
9-10. avgust
Vinkovci. U noi molotovljevim koktelom zapaljena knjiara Branke Egi u ulici moe
Pijade (Bana Jelaia) 40.
13.avgust
Beograd. Predsednik Predsednitva SFRJ dr Borisav Jovi primio je delegaciju Srba iz
Hrvatske, koju je predvodio predsednik Skuptine optine Knin dr Milan Babi, a u kojoj
su bili David Rastovi, i Bogoljub Popovi. lanovi delegacije su upoznali predsednika
Jovia s velikom ugroenou Srba u Hrvatskoj: amandmanima na ustav SR Hrvatske,
srpski narod je izgubio raniji status konstitutivnog elementa drave Hrvatske, Srbi su
izloeni i stalnim grubim pritiscima i pretnjama, ugroena im je elementarna bezbednost;
zbog toga su prisiljeni na samoorganizovanje i samoodbranu u vidu danononih straa.

Trae od predsednitva da sprei konflikte i omogui Srbima nesmetano ostvarivanje

njihovih demokratskih prava. Jovi je obeao da e Predsednitvo u sluaju opasnosti
izbijanja meunacionalnih sukobakoristiti sva ustavna prava i upotrebiti sva
sredstva.....da takve sukobe sprei i onemogui.
14. avgust
Zagreb. Predsednik Hrvatske general Tuman izrazio miljenje da najavljenog
referenduma o autonomiji Srba nee biti. On je jo rekao da je Sluba unutranjih
poslova primila dobrovoljce i primae ih onoliko koliko bude potrebno da bi redarstvena
sluba normalno funkcionisala, i dodao da se u Republici ne stvaraju nikakve
militaristike organizacije. Na kraju general Tuman je najavio i formiranje posebne
garde, koja e uvati Sabor i druge vane zgrade, a ija bi uniforma mogla istodobno biti
turistika atrakcija, poput slinih institucija u svijetu.
15. avgust
Dvor na Uni. Srpsko nacionalno vjee usvojilo je izvetajlegitimne delegacije srpskog
naroda koja je vodila razgovore s predsednikom Predsednitva SFRJ Borisavom
Joviem. Srpsko nacionalno vjee je konstatovalo da reenje Ustavnog suda Hrvatske o
obustavljanju rada Zajednice optina Severne Dalmacije i Like nije u skladu s Ustavom
SFRJ, te ih zbog toga ne obavezuje. Preporuuje se optinama kojima je to reenje
urueno da pokrenu postupak kod Ustavnog suda SFRJ. Na osnovu take 4. Deklaracije o
suverenosti i autonomiji srpskog naroda u Hrvatskoj i lana 157. Ustava SFRJ, te lana
232. Ustava Republike Hrvatske Srpsko nacionalno vjee je donelo odluku o provoenju
plebiscita srpskog naroda u Hrvatskoj o srpskoj autonomiji od 19. avgusta do 2
septembra.
17. avgust
Severna Dalmacija i Lika. Specijalci Republikog MUP izvrili prepad na stanice milicije
u Benkovcu, Korenici i Obrovcu. U Benkovcu su uspeli da razoruaju miliciju. To im nije
polo za rukom u Korenici, dok ih je narod u Obrovcu spremno doekao ne dozvolivi im
ni da uu u stanicu milicije. MUP Hrvatske poslao specijalce da onemogue sprovoenje
plebiscita. Srbi odgovorili podizanjem barikada. Poeo rat za Krajinu
Zagreb. Prema saoptenju sa zatvorene sednice vlade Hrvatske dva aviona Ratnog
vazduhoplovstva i Protivvazdune odbrane presrela su tri helikoptera MUP Hrvatske nad
Likom, upuena na lice mjesta ( u Graac gde se narod okupio pred zgradom optine)
da uspostave red i mir i prisilila ih da se vrate u baze.
19. avgust
Knin. Poelo izjaavanje o autonomiji Srba u Hrvatskoj. Centralnoj komisiji ve neto
posle sedam asova stigao je izvetaj iz sela Bioviina da su se svi metani ve izjasnili, a
sat vremena kasnije i iz sela Ramljane i Ervenik jevljeno je da je sto odsto metana izalo
na glasaka mesta. Do 14 asova glasalo je 15.000 Kninjana. Na Rijeci i Trstu u toku
prepodneva izjasnilo se vie od 3.000 Srba. U Dvoru na Uni masovan odziv biraa. U
selima Bauga i Grabovac, optina Petrinje glasali i Hrvati. Uspeno glasanje i u Lici.
Slobodan Miloevi s naim postupcima nema veze, rekao je dr Jovan Rakovi
okupljenim novinarima u Kninu. On je dodao da nema kontakte sa srpskim

rukovodstvom i sve to radi srpski narod u Hrvatskoj radi iz svoje glave. Ovo je bio
direktan odgovor dr Rakovia na optube hrvatskog vrhovnitva da je sve ovo to se
dogaa na politikoj sceni u Hrvatskoj rezultat preciznog smiljenog scenarija iz Srbije,
direktno Slobodana Miloevia, Srpske akademije nauka i umetnosti, a poslednjih
nekoliko dana kao scenarist se pominjala i Srpska pravoslavna crkava.
Komogovina optina Kostajnica. Ovih dana sa najviih mesta Republike Hrvatske
dolaze optube da naa crkva uestvuje u nekakvim ruilakim scenarijima. To je brao
moja i sestre, velika, podla la. Srpska pravoslavna crkva nikad nije zavaala ljude,
narode nije izazivala sukobe. Mi ne manipuliemo ni verom ni nacijom. nama je ovek
svetinja, bez obzira kako se zvao i koje vere bio. Neka ta la bude teret na leima onih
koji je ire, rekao je vladika Simeon (Zlokovi) na tradicionalnom narodnom zboru
povodom Svetog Preobraenja. Istovremeno je obeleena i 300-godinjica seobe Srba
pod partrijarhom Arsenijem arnojeviem. Ispred crkve sagraene u blizini gde je nekad
bio srpski manastir podignut u 17. veku brojnom okupljenom svetu obratili su se i
knjievnici Dragan Kordi i Anelko Anui. O politikoj situaciji govorio je jedan od
elnika Srpske demokratske stranke iz Petrinje dr Rajko Josi. Bobota. Od 47 uenika
Osnovne kole Bogoljub Vukajlovi iz srpskog sela Bobote, koji su posle zavrenog
osmogodinjeg kolovanja pokuali da se upiu u bilo koju srednju kolu u Osijeku,
primljen je samo jedan uenik Alen Hubak- iz zaseoka elije kod Bobote.Stanovnike
tog naselja kolonizovao je Paveli za vreme NDH.
Reagovanja u celoj zemlji na zbivanja u Kninskoj Krajini: Beograani odluno
podravaju Kninjane, saoptava Izvrni savet Skuptine glavnog grada; graani Kraljeva
spremni za Knin: organizovani dobrovoljaki odredi; Savezno izvrno vee odgovorno
za stvaranje nove NDH; Kosovo Polje: ekaju poziv za Knin; zabrinutost u uikom
kraju: zatititi ugroene; Leskovac: savezni organi moraju da reaguju; Ni: hrvatska vlast
potpuno nedemokratskim sredstvima pokuava da srpskom narodu uskrati demokratsko
pravo; Niki: spremni da pomognu; podrka iz Drvara; aak Zato uti Ante
Markovi?
Knin. Dr Jovan Rakovi i dr milan Babi uputili telegram Predsednitvu SFRJ i
Saveznom izvrnom veu za zahtevom da se sprei krvoprolie: Zato to srpski narod
pokuava da sprovede plebiscit kao politiko izjanjavanje o njegovoj autonomiji izloeni
smo brutalnom odgovoru hrvatskog vrhovnitva.
Glina. Na velikom zboru naroda glinske optine u kojoj je tokom rata 1941-1945
pobijeno 60% Srba data puna podrka akciji Srpskog nacionalnog vijea za izjanjavanje
o autonomiji Srba u Hrvatskoj. Pred oko 10.000 ljudi esto i burno prekidani pravim
ovacijama, govornici Petar Kralj, Mirko Korica, Mirko Radanovi i Velibor Matijaevi
dali su punu podrku stanovnicima Knina, Benkovca, Obrovca, Graaca, i svih srpskih
optinskih centara u Hrvatskoj u njihovoj borbi protiv represivnih mera nove hrvatske
vlasti.
Borovo. Vie od 3.000 ljudi prisustvovalo je osnivakoj skuptini Mesnog odbora Srpske
demokratske stranke. Meu govornicima bili su predstavnici SDS iz Osijeka, Sarajeva,
Vinkovaca, Beograda, Novog Sada i dr. mesta
Beograd. Srbija smatra svojom obavezom da svim demokratskim sredstvima pomae
Srbe u Hrvatskoj u interesu zatite njihovih ljudskih i graanskih prava i njihove
egzistencije, kae se u pismu Predsednitvu SR Srbije, Predsednitvu SFRJ koje je

potpisao Slobodan Miloevi. Predsednitvo SR Srbije konstatuje:1. Da nastala kriza

najreitije govori da se problemi u Jugoslaviji ne mogu reiti amandmanskim
prepravkama postojeeg Ustava, ve da se to pre mora doneti novi Ustav Jugoslavije
koju treba da sainjavaju jugoslovenski narodi koji ele da ive zajedno u miru i slozi. 2.
Da u Predsednitvu SFRJ treba da se ubrzaju...zapoete pripreme za donoenje Zakona o
otcepljenju kojim treba da se omogui onim narodima koji ele da istupe iz Jugoslavije,
da to uine na miran nain, ne povreujui interese naroda koji ostaju u jugoslovenskoj
zajednici. U tom smislu Predsednitvo SR Srbije smatra da je narodni referendum jedini
demokratski put ostvarivanja prava na samoopredeljenje i da ga treba sankcionisati
postojeim Zakonom.
Beograd. Dr Vuk Obradovi, predstavnik Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu za
informisanje javnosti: Nisu tane izjave rukovodilaca Republike Hrvatske da su avioni
Ratnog vazduhoplovstva presreli tri aviona MUP Hrvatske i primorala ih na sletanje na
aerdrom Luko....
20. avgust
Okuani.Autobus sa graanima iz Bakog Graaca, koji su poli da glasaju u liki
Graac, zaustavljen kod Okuana i vraen u Baku.Milicioneri MUP Hrvatske pratili su
autobus sve do Bogojeva (u Bakoj).
Zagreb.Srpska pravoslavna crkva pozvala je vernike na meusobno uvaavanje i
potovanje svih itelja Hrvatske. ovaj apel upuen je na sveanoj liturgiji povodom196
godina hramovske slave Svetog Preobraenja, koju je sluio svetenik Vajo Jovi. On je
kao potpuno neosnovane odbacio optube iznete u hrvatskim medijima da je Srpska
pravoslavna crkva ukljuena u ostvarivanje nekog navodnog scenarija za destabilizaciju
Hrvatske, izraenog u Beogradu.
Knin.Zbog otkaza trojici milicionara 4.000 ljudi protestuje ispred milicijske
stanice.Sekretar ibenskog SUP Ante Bujas na dnevniku Hrvatske televizije (HTV)
saoptio da su otkaz dobili Milan Marti,Mirko eni i Nikola Amanovi. Milan Marti,
obraajui se okupljenom narodu, rekao je da e kninski milicionari ako treba poloiti i
svoje ivote za odbranu naroda.Sava Mirkovi iz Polae obavestio je graane da su
autobus i landrover puni specijalaca pokuali probiti barikadu dvadesetak kilometara od
Knina u pravcu Splita u selu Civljanima. Naoruana grupa graana nije im, meutim,
dozvolila prolaz.
Beograd. Sa sednice odrane 19. i 20. avgusta Savezno izvrno vece saoptava : Ustavno
je pravo graana da linim izjanjavanjem zauzimaju politike stavove. ...Uprkos
poetnoj napetosti, izjanjavanje graana u Kninskoj Krajini odvija se na miran i
demokratski nain i neophodno je da se tako i zavri.
Priboj. Sa sednice inicijativnog odbora za osnivanje Stranke demokratske akcije upuen
telegram podrke Srpskoj demokratskoj stranci u Kninu.
21.avgust
Beograd. Saoptenje sa sednice Predsednitva SFRJ o zbivanjima u Kninskoj Krajini:
Prevazilaenje konfliktnog stanja podrazumeva potovanje prava svih naroda i graana
da se neposredno iujanjavaju o ostvarivanju svojih suverenih prava i interesa, ali i
potovanju vaeih zakona i ustavno pravnog poretka.

23. avgust
Knin. Petog dana plebiscita o autonomiji Srba Centralnoj izbornoj komisiji stiu prvi
zvanini rezultati. Iz sela Radu optini Gospi stiglo je 700 popunjenih glasakih listia,
a samo dva glasaa su se izjasnila protiv, dok su se svih 527 graana koji su glasali u selu
Mogoriu izjasnili za autonomiju. U Glini je dotada glasalo 14.000, a u Petrinji 17.000
ljudi. izbornoj komisiji prijavljeni mnogi sluajevi policijskog ometanja glasanja.
Zabeleeni su sluajevi privoenja, praenja, pa ak i krivinog gonjenja ljudi koji su
ukljueni u izborne aktivnosti. Ometanje se sprovodi veim intezitetom u optinama gde
Srbi nisu veinsko stanovnitvo, dok u optinama gde su Srbi u veini izjanjavanje tee
bez veih problema. Oko 13 asova u selu Smrdeljima u kninskoj optini razoruana je
policijska patrola. Prethodne noi stanovnici Smrdelja doiveli su brojne policijske
provokacije, na mestu gde je postavljena barikada. Nekoliko puta gotovo celo selo je
izlazilo na barikade, a upravo zbog noanjeg uznemiravnja seljaci su razoruali
pomenutu policijsku patrolu. U Civljanima, Cetini i Kijevu prethodne noi oko 23 asa
nestalo je elektrine energije; ova sela strujom snabdeva sinjska sekcija
splitskeElektrodalmacije.
Drni. Drniki milicionari otkazali su poslinost sekretaru ibenskog SUP-a Ante Bujasu i
MUP-u Hrvatske. Strahoviti pritisak policijskih komandi na milicionare rezultirao je
nervnim slomom policijskih funkcionera. Zbog nervnog sloma dva milicionara koja su
odbila da uestvuju u napadu na Knin nalaze se u bolnici. Policijski prepad koji je trebalo
da bude izvren iz Drnia ukljuivao je i varijantu upada preko eleznilke pruge. Naime,
elezniari Dmitar Radinovi i Srboljub Petojevi uli su konsultacije izmeu
saobraajnog kontrolora Mate Viia i policijskih funkcionera o tome da se specijalci
preko eleznike pruge prebace na podruije kninske optine specijalnim inskim
vozilom robelom, koje se inae koristi za odravanje i remont pruge. Posle pobune
Drnikih milicionara ova varijanta je otpala.
Knin. U Knin je stigao sekretar Srpske demokratske stranke iz Skradina Goran
Pavasovi, radnik ibenskog preduzea Sigurnost. Pavasovi je izrazio svoju
ozlojeenost zbog maltretiranja koje doivljava. Naime, on je dobio poziv da se javi u
sedite preduzea, gde su ga saekala dva inspektora ibenskog SUP-a, koji su ga priveli
u stanicu milicije. Policajci su od Pavasovia traili da im prizna mesto gde je sakrio
bombe i drugo oruje. U kninskom Domu JNA odran sastanak udruenja boraca iz
Knina, Drnia, Benkovca i Graaca. Sastanku je prisustvovao i predsednik SUBNOR-a
Hrvatske Rade Bulat koji je kritikovao borce zbog politikog neangaovanja oko
poslednjih dogaaja u Kninu. Bulat je naglasio da narod ima pravo da se izjasni i da se
brani, ali da se dok postoji sistem i poredak, ne moe sve tolerisati.Tode Maglov smatra
da ne postoji nikakva potrteba da se dre strae i da meu ljudima koji se angauju u
odbrani naselja i u Srpskoj demokratskoj stranci ima etnika. Na njegovo miljenje
reagovalo je nekoliko prisutnih koji mu nisu dali za pravo. Nikola Areina je istakao da je
za itavu situaciju krivac hrvatska vrhuka i da rukovodstvo Hrvatske treba da podnese
ostavku. Momir Popovise alio da su ga u vozu, kojim je putovao za Knin, legitimisali
milicionari sa ahovnicom na policijskoj apki. Kada je milicionaru koji ga je legitimisao
rekao da ide u Knin on je pozvao jo dvojicu policajaca koji su ime Momira Popovia
traili u nekakvom spisku, a poto ga nisu nali, Popovievo ime su dopisali. Popovi je
naglasio da narod u Hrvatskoj nema budunosti pod ovom vlau, jer je ona, po njegovim

reima, ustaka falanga.

Zagreb. Poeo plebiscit o autonomiji Srba i u glavnom gradu Hrvatske. Poetak je
protekao mirno i bez incidenata, prema reima predsednika Komisije za sprovoenje
izjanjavanja, lana Srpskog kulturnog drutva Prosvjeta Duana avia. Ukoliko bude
potrebno, i odobreno, mesto izjanjavanja nastojae se organizovati i na otvorenom
prostoru. No, do sada to mesto neje pronaeno. Mislili smo to otvoriti pred Srpskom
pravoslavnom crkvom, ali su to odbile crkvene vlasti. Budui da nismo mogli dobiti
prostor ni u optinama Maksimir, Peenica, Dubrava, Novi Zagreb, Trenjevka i
Susegrad, odluili smo da ga otvorimo u jednoj od prostorija Prosvjete, u
Preradovievoj ulici, izjavio je avi.
Knin. Direktor tvornice vijaka iz Knina Nikola Kesi obavestio je na konferenciji za
tampu da je Narodna banka Hrvatske, odlukom hrvatske vlade, blokirala iro raun
Tvornice vijaka. Portparol Srpske demokratske stranke Ognjen Ignjatovi rekao je da se
oekivalo da e hrvatska vlada posle pretnje silom i pokuaja njene primene povui
poteze koji vode iscrpljenju kninske privrede.
Rijeka. Centralna komisija za sprovoenje plebiscita Srba u Istri o autonomiji, ije je
sedite u Rijeci, izdala je proglas, u kome zahteva da Srpsko nacionalno vijee produi
rok plebiscita o autonomiji za onoliko koliko je narodu dravnom prisilom hrvatske blasti
bilo onemogueno da se izjasni. Obavetava se javnost da su tek danas, 23. avgusta,
ostvareni nuni uslovi za plebiscit o autonomiji Srba koji ive u Istri, tako da e tek od
sutra biti mogue glasanje u Puli, Poreu, Rovinju, Umagu, itd. Najgrublje su uvrede i
institucije da se plebiscit odvija u crkvama svetog Nikole i svetog Georgija u Rijeci. Ova
la je najgrublja provokacija medija na vlasti. Centralna komisija shvata Jugoslaviju kao
savremenu evropsku dravu, u kojoj je mogu plebiscit bilo kojeg njenog naroda, i to
demokratski, javno i danju. Glasanje nou uz svee, tamjan i molitve, ne shvatamo kao
demokratiju, jer militva Bogu je molitva protiv pritisaka i nasilja.
Knin. Izvrni odbor Srpske demokratske stranke odluio je da zastupnici ove stranke ne
idu na sutranju sednicu Sabora Hrvatske, i da je jedan od zastupnika Ratko Liina samo
proitao u Saboru zvanino saoptenje SDS povodom politike situacije u Hrvatskoj.
Portparol SDS Ognjen Ignjatovi obavestio je da ova stranka priprema razgovore sa
elnicima HDZ-a i da e stranaku delegaciju formirati i pripremiti profesor dr Vojislav
Vukevi. Ignjatovi je odluio odbacio ocene da je SDS teroristika stranka, istakavi da
je takvo miljenje kroatocentrinih stranaka izraz njihovog srboderstva. Ako je neko
napao demokratiju, onda je to hrvatska drava, koja je protiv demokratskog izjanjavanja
graana poslala oklopne transportere. Narod je spontano organizovao zatitu naselja, a
svoju decu i ene poslao u zbegove, rekao je Ignjatovi. On je meustranaku akciju
potpisivao peticije za izgon iz ibenika akademika Jovana Rakovia i elnike SDS-a
Branka Popovia i Marka Dobrijevia nazvao faistikim inom i genocidnim recidivom
jedne politike. Date su informacije i o ikaniranju Srba, naroito lanova SDS u velikim
gradovima; Srbima se preti telefonskim pozivima i nonim terorom. Brojni radnici srpske
nacionalnosti naputaju svoja radna mesta zbog ikaniranja i odbijanja njihovih kolega
Hrvata da rade s njima samo zato to su Srbi.
Slunj. U nekim nacionalno meovitim selima slunjske optine u dvorita srpskih seljaka
navraaju nepoznati ljudi, zagledaju zgrade i zemljita uz komentare ovo je moje, ovo

e uzeti ti i slino.
Panevo. Za dva dana u panevskoj mesnoj zajednici Stari grad za autonomiju Srba u
Hrvatskoj izjasnilo se 1.200 graana s ovakvim pravom glasa. Beograd, Vrac,
Obrenovac, Bor.....Poelo izjanjavanje Srba iz Hrvatske koji ive u ovim mestima o
srpskoj autonomiji u Hrvatskoj
Zagreb. Na zajednikom skupu hrvatskih politikih stranaka glavni tajnik HDZ-a
Miljenko agar: U ovakvim situacijama nema prevelikog dogovaranja, nego se mora
djelovati, a u tom djelovanju Hrvatska je posve sputana. Najprije teritorijalno, jer danas
vie nemate niti jednog mjesta u Hrvatskoj gdje nema Srbina.
24. avgust
Knin. esti dan izjanjavanja graana o srpskoj autonomiji. Delimini rezultati
izjanjavanja koji pristiu u Centralnu izbornu komisiju govore o velikom odzivu glasaa
i gotovo stoprocentnom pozitivnom odreenju graana za autonomiju.U Likoj Jasenici
svih 522 glasaa izjasnilo se za autonomiju, a u naseljima Begovac i Blata na isti nain
glasala su 363 graanina. U selu Cetini, kod Knina niko se od 598 biraa nije izjasnio
protiv autonimije. Danas je poelo izjanjavanje i u selu Otii u sinjskoj optini. U Rijeci
je do sada glasalo 12.000 graana ali izjanjavanje u ovom gradu tee u znaku medijskog
bojkota. Radio Rijeka i Novi list odbili su da objave oglase o plebiscitu, a policija je
spreila isticanje plakata na javnim mestima. U nekim mestima hrvatska policija je
uspevala da zapleni glasake materijale. U Kostajnici, posle ovakvog postupka policije,
graani su oslobodili glasake listie iz ruku policajaca.
Rijeka. Uhapen Milorad Pavi predsednik optinske izborne komisije za sprovoenje
plebiscita o autonomiji Srba u Hrvatskoj. Tom prilikom je zaplenjeno i 5.000 ispunjenih
glasakih listia, kao i odgovarajui biraki spiskovi.
Knin. ibenski biskup Sreko Badurina uputio je pismo episkopu dalmatinskom nikolaju,
u kojem posle konstatacije da se poveava jaz izmeu srpskog i hrvatskog naroda, apeluje
na katoliko i pravoslavno svetenstvo da radi na smanjivanju meunacionalnog
nepoverenja. Episkop dalmatinski nikolaj odgovorio je danas ibenskom biskupu, a svoj
odgovor uputio je i Srpskom radio Kninu, s molbom da se apel emituje. Episkop Nikolaj
se sloio sa ocenom ibenskog biskupa i prihvatio njegovu sugestiju da se svetenstvo
ukljui u akciju zbliavanja naroda. Meutim, Nikolaj je ocenio da u hrvatskoj Vladi i
sredstvima informisanja nema dovoljno politike mudrosti, to dalmatinski vladika
smatra glavni razlogom za stvaranje jaza. Episkop je zamerio i generalu Franji Tumanu
zbog njegovih politikih izjava. Nije se moglo oekivati, a eto, ipak se to dogodilo, da
predsednik Predsednitva Hrvatske gospodin Tuman narod Graaca naziva ruljom. Ovo
je vie puta emitovano i time je jo vie naruen ugled predsednika Predsednitva u
javnosti. Nikolaj je upozorio da nema posledica bez uzroka, a da u ovim dogaajima
uzrok lei u nonom napadu na policijske stanice u Benkovcu, Obrovcu i Graacu, gde je
srpsko stanovnitvo veinsko.Sa aljenjem konstatujem da u pojedinim mestima u
eparhiji dalmatinskoj gde je populacija Hrvata rimokatolike veroispovesti
mnogobrojnija ima doivljenih neprijatnosti i slanja, naroito dece, u bezbednije krajeve
zbog nedolinog ponaanja i pretnji vernicima Srpske pravoslavne crkve. ovo se ini i
prema svetenicima i njihovim porodicama-istie Nikolaj.
Knin.Konferencija sindikata eleznikog prevoza Knin najotrije osuuje nedemokratski

i necivvilizacijski in vlade Republike Hrvatske, koji je direktno uticao na blokadu iro

rauna kninske Tvornice vijak. Zahteva se od vlade da se ovaj problem odma rei.
U protivnom, elezniki prevoz Knin e biti prisiljen da preduzme i otrije mere u znak
solidarnosti i podrke radnicima Tvornice vijak.
Zagreb. Ulaz u prostorije Srpskog kulturnog drutva Prosvjeta, u ijim prostorijama u
preradovievoj ulici je poelo izjanjavanje o autonomiji Srba u Hrvatskoj, osvanuo je
umazan fekalijama. Uprkos tome, izjanjavanje je poelo. U 17. asova, meutim, dola
je grupa milicionara, na elu sa inspektorom Mihailom Gazibariem, koji je naredio
aktivistima Srpske demokratske stranke da zatvore prostorije u kojim je teklo
izjanjavanje, navodno, zbog toga to nisu prijavili skup i to neovlaeno koriste
prostorije. nisu pomogla ni uveravanja sekretara SKD Prosvjeta dr Stanko kora, koji je
milicionara upoznao sa injenicom da je odobrenje izdalo za korienje izdalo
Predsednitvo Prosvjeta. Posle toga na lice mesta je stiglo 15 uniformisanih
milicionera. Onemoguen je kontakt aktivistima SDS sa centralom stranke u Kninu.
Zagreb. Predsednitvo Srpskog kulturnog drutva Prosvjeta u izjavi za javnost istie da
pravna drava kojoj je savest mirna ne vvri diskriminaciju po nacionalnoj osnovi.
Pokuaj da izjanjavanje sprei silom vlasti i policije ocenjujemo kao nesrenu gestu onih
pojedinaca koji imaju mo da upute policiju na narod.. Predsednitvo Srpskog kulturnog
drutva ocenjuje da su vlasti svojim izjavama u sredstvima javnog informisanja i
zastraujuom kampanjom stvorile snano antisrpsko raspoloenje ije posledice trpi
srpski narod u svakodnevnom ivotu. Talas dezinformacija i indoktrinacije javnosti iri
se kao elementarna nesrea, pa Predsednitvo Prosvjete zahteva da se prekine
propagandni rat. Predsednitvo SKD Prosvjeta na kraju izjave kae dase opesrpski
otpor, u kome uestvuju Srbi svih politikih uvjerenja ne moe nazvati terorizmom, ve
revoltom koji e trajati sve dok se vitalna pitanja srpskog naroda ne rjee kako se to
rjeava u sredinama sa bogatijom kulturnom i politikom tradicijom.
Osijek. Antisrpski ekcesi zabeleeni i u ovom gradu.
Sila. U ovo selo blizu Osijeka gde ive Srbi doseljenici iz Kninske Krajione (potomci
solunskih dobrovoljaca), u poslepodnevnim asovima hrvatska policija iz Ernestinova je
dola po spisak onih Srba koji su glasali za autonomiju. Duan Pribilovi, predsednik
SDS u Silau saoptio je da je komandir stanice milicije iz Ernestinova doavi u Sila
rekao da je iz Zagreba stigla telegrafska zabrana izjanjavanja o autonomiji i naredba da
se predaju spiskovi onih koji su glasali. S velikim uzbzenjem okupljeni metani su takav
zahtev odbili.
Beograd. Glasako mesto u Mesnoj zajednici Terazije u Beogradu posetili su
predsednik Centralne izborne komisije i predsednik Skuptine optine Obrovac Sergej
Veselinovi i advokat Milan Dupor, lan Glavnog odbora Srpske demokratske stranke.
Veselinovi je rekao da je odziv Srba na plebiscit izuzetno veliki.On je upozorio da
optinama u Hrvatskoj s veinskim srpskim stanovnitvom preti ekonomska blokada.
Kula, Kovin. Otvorena glasaka mesta za izjanjavanje o autonomiji.
25. avgust
Knin. Iako izjanjavanje o autonomiji Srba traje ve nedelju dana, hrvatske vlasti ne
prestaju s pokuajima da primenom raznih oblika dravnog terora spree njegovo

odravanje. Posle neuspelih pokuaja da nonim policijskim napadima okupira

severnodalmatinske optine, MUP Hrvatske usmerava otricu represije na vee gradove
(Rijeka, Zagreb, Osijek....), gde su Srbi manjinsko stanovnitvo. Centralonoj izbornoj
komisiji u Kninu i dalje stiu zvanini rezultati iz pojedinih mesta iz kojih se vidi da je
opredeljenje srpskog naroda za autonomiju gotovo apsolutno. Tako se na primer, od 119
glasaa u drnikom selu Velui samo jedan opredelio protiv autonomije, a u mnogim
drugim mestima nije bilo nijednog glasa protiv.
Tenja. U ovom mestu, pored Osijeka, gde je u birake spiskove upisano 5.000 punoletnih
Srba, prvi dan izjanjavanja o autonomiji izazvao je veliko interesovanje: od 08:30 do 11
asova za autonomiju se izjasnilo vie od 1.000 lica. Informacija o zabrani glasanja i
zahtevu za predaju hrvatskoj policiji spiskova glasaa izazvala je odlunost da se glasa po
svaku cenu. SDS u Tenji, naglasivi da Srbi u Tenji nijednog trena nisu ni pomiljali da
odustanu od glasanja.
Beograd. Prvog dana plebiscita izjasnilo se 20.000 Beograana. Zbog velikog
interesovanja otvoreno je jo est glasakih mesta.
Stara Pazova. Prvog dana izjanjavanja o autonomiji Srba u optini Stara Pazova glasalo
je preko 1.500 graana.
Loznica. Zbog velikog interesovanja Srba roenih u Hrvatskoj, a nastanjenih u zapadnoj
Srbiji i istonoj Bosni, produen prvobitni rok za izjanjavanje do 27. avgusta.
Jagodina, uprija. Otvorena glasaka mesta.
Petrinje. Osnovana Socijalistika partija Hrvatske. U dokumentu, tamoanom latinicom i
irilicom, uz napomenu da je SPH samostalna politika organizacija koja e delovati na
demokratskim naelima, posebno se naglaava da e se SPH zalagati za afirmaciju
nacionalnih interesa svih naroda i narodnosti. SPH je jedina stranka u Hrvatskoj koja u
ovom politikom programu pominje uesnike NOR-a,pa kae da su borci NOR-a
nezaobilazni faktor drutvenih i politikih zbivanja u Hrvatskoj i Jugoslaviji. Sedamsto
delegata iz cele Hrvatske izabralo je za predsednika Borislava Mikelia, direktora
fabrike Gavrilovi.
26. avgust
Knin. lan Centralnog odbora Srpskog kulturnog drutva Zora Veljko uri
promovisao je na konferenciji za tampu prvi broj Srpske zore, asopis SKD Zora. On
je naglasio da se Srpska zora nastavlja na tradiciju ranijih asopisa dsalmatinskih Srba,
naroito istiui Srpsko-dalmatinski magazin, koji je 1836. godine pokrenuo Boidar
Petranovi.
Karlovac. Poelo izjanjavanje Srba iz ovog grada. U Karlovcu, posle problema s
optinskim vlastima oko mesta izjanjavanja (predsednik Skuptine optine Karlovac
Dragutin Pribani zabranio da ono bude u prostorijama mesnih zajednica), odrava se u
zgradi srpske pravoslavne Gornjokarlovake eparhije. Imali smo jue, ali i danas
problem s optinskim vlastima oko mesta odravanja plebiscita, kae Petar Miri lan
glasakog odbora u Karlovcu. U toku noi nepoznata lica su skinula obavetenje o
mestu odravanja plebiscita, razbili prozor na Eparhiji gornjokarlovakoj gde je bio
plakat i otetila kapiju s obavetenjem o plebiscitu.
Vojni, Vrginmost. Poeo plebiscit u ovim i u drugim mestima Korduna.

28. avgust
Rijeka. I pored ulaska hrvatske policije u prostorije SDS i zaplene glasakih listia,
plebiscit se nastavlja. Dotad glasalo oko 10.000 ljudi (koliko otprilike ima i lanova
Srpska demokratska stranka). Rezultati glasanja u ovom regionu pokazali su da je gotovo
100 odsto glasaa za autonomiju Srba u Hrvatskoj. Inae, rezultate glasanja u Rijeci
proverava kompjuter, koji spreava da neko glasa vie puta, a rezultate posle toga
verifikuje Centralna komisija, u kojoj su predstavnici Srpske demokratske stranke,
Jugoslovenske samostalne demokratske stranke, Srpske radikalne stranke i jedan
predstavnik Istarskog demokratskog sabora.
Knin. Blokadom rauna Tvornica vijaka kanjena zbog (politike) neposlunosti
(Kninjana): sa Splitskom bankom nije postignut sporazum; uspostavljeni kontakti s
beogradskim Jugoautom.
ibenik. Akademik Jovan Rakovi, u poslednje vreme bio je esto izloen raznim
pretnjama, pa i fizikim, i svakodnevnim neugodnostima, te je, kako istie naelnik SUPa u ibeniku Ante Bujas, zatraio i linu zatitu. Sve se ovo povezuje s aktivnostima
akademika Rakovia u Srpskoj demokratskoj stranci.
ibenik. Vei broj radnika srpske nacionalnosti u preduzeima TEF i TLM dobilo otkaz.
Prkos. Srbi iz ovog sela na Kordunu izlanjavali su se o srpskoj autonomiji u kui ure
Dobria. Oko devet asova, dok je domain bio na poslu a njegova supruga Milka ostala
sama, u kuu na osami, ublizini sela, upala su dvojica maskiranih ljudi i traila od Milke
da im preda glasake listie.Ona je to odbila, posle ega su joj napadai svezali maramu
preko oiju, tukli je i maltretirali. U urbi su pretraili kuu, ali nisu nali ono to su
traili,a zatim su se izgibili u umi.
Karlovac. Nadlene optinske vlasti zabranile su izjanjavanje o autonomiji u
prostorijama SDS u ovom gradu, tako da su se organizatori plebiscita, nemajui drugog
izbora, obratili Pravoslavnoj eparhiji i naili na razumevanje. Tim postupkom Eparhija je
meutim, navukla agresiju ratobornih karlovakih Hrvata. Svake noi oni razbijaju
prozore na zgradi Eparhije, araju po zidovima, zabijaju noeve u vrata ... Tako je bilo i
prethodne noi, s tim to je, kao novost, na zidu pravoslavne crkve osvanuo natpis Hvala
ti, Boe, to sam Hrvat ustaa.
Karlovac. Na plebiscitu po autonomiji Srba u Hrvatskoj na podruju pet optina
karlovako-kordunakog regiona glasalo je za 41.435 graana.
Zagreb. U Preradovievoj ulici 18 razbijena tabla na kojoj je irilicom pisalo Srpsko
kulturno drutvo Prosvjeta.
Kula. Na tri glasaka mesta u Crvenki, Sivcu i Liparu zavreno izjanjavanje o
autonomiji, a svoj glas dalo je vie od 1.800 graana kulske optine.
30. avgust
Srb. Srpsko nacionalno vjee usvojilo izvetaj Komisije za sprovoenje plebiscita o
autonomiji Srba u Hrvatskoj. Rezultati glasanja su: za autonomiju glasalo 567.127, protiv
144, a 46 listia je bilo nevaeih.
Beograd. Osnovana Srpska demokratska stranka za Srbiju.
3. septembar
Stara Gradika. U ovom mestu ( gde je u vreme tzv. NDH bio zloglasni ustaki logor za
Srbe) i okolini uestalo se rue ili skrnave srpski nadgrobni spomenici.

4. septembar
Knin. Uznemireni dolaskom trojice funkcionera MUP-a Hrvatske u kninsku stanicu javne
bezbednosti, nekoliko hiljada graana okupilo se oko 14 asova na protestnom skupu
ispred stanice milicije. Okupljenom narodu obratili su se zastupnici Srpske demokratske
stranke Jovan Opai i dr Duan Zelembaba i jedan od trojice kninskih milicionara koje
je MUP Hrvatske suspendovao.
Knin. Skuptina optine Knin uputila je protestno pismo Ustavnom sudu Jugoslavije,
Saboru Hrvatske i jugoslovenskoj javnosti. Njegova osnovna poruka glasi da se prava
Srba u Hrvatskoj ne mogu svesti na prava nacionalnih manjina. U pismu se zahteva da
Ustavni sud Jugoslavija preispita saglasnost nekih lanova Ustava Hrvatske s Ustavom
Jugoslavije. Po miljenju Skuptine optine l. 68 Republikog ustava, koji regulie
upotrebu pisma, i l. 69, koji regulie udruivanje optina u regionalne zajednice, u
suprotnosti su sa Saveznim ustavom. Ustavni propis koji uz irilicu zahteva obavezno
upotrebu latinice-kae se u pismu-svodi prava srpskog naroda u Hrvatskoj na pravo
nacionalnih manjina i u suprotnosti je sa l. 70, st. 1 Ustava SFRJ i l. 246 Ustava SFRJ.
Amandman 69, na Ustav Hrvatske, koji oduzima pravo optinama da se samostalno
udrue u regionalne zajednice u suprotnosti je s amandmanom 25 na Ustav SFRJ, koji
takvo pravo priznaje. U drugoj protestnoj noti Predsednitvo Skuptine optine Knin
osuuje izjavu predsednika Skuptine optine ibenik Paka Bubala Slobodnoj Dalmaciji
da je on (Bubalo) lino potpisivao peticiju za proterivanje iz ibenske bolnice
predsednika Srpske demokratske stranke Jovana Rakovia, generalnog sekretara SDS
Branka Popovia i lana Glavnog odbora SDS Marka Dobrijevia: Smatramo da koliko
god je sramptno prikupljati potpise za izgon ljudi sa odreene teritorije, da je jo
sramotnije rei da je to demokratski in, kao to je to Slobodnoj Dalmaaciji izjavio prvi
ovek Skuptine opine ibenik.
5.septembar
Beograd. Srpska demokratska stranka nee krvoprolie u Hrvatskoj, ona se bori
demokratski i politikim metodama za prava Srba, za nacionalni i kulturni indentitet bez
suflera i pomoi sa strane, da bi se oduprla kroatocentrizmu nove vlasti u Hrvatskoj. To
je, u najkraem, sadraj konferencije za tampu koju je u Meunarodnom pres centru
odrao predsednik SDS skademik Ajovan Rakovi sa saradnicima. On je izjavio da su i
jedan i drugi fonogram (prvi razgovora s generalom Tumanom i njegovim savetnikom
Slavenom Leticom objavljen u zagrebakom Danasu, i kafanskog razgovora, objavljen u
splitskom Slobodnom mjedniku) ilustracija neviene hajke protiv njega ( Rakovia) koja
se vodi u Hrvatskoj. S Tumanom nee vie razgovarati, osim ako doe u Knin.

7. septembar
Zagreb. U priopenju MUP-a Hrvatske koje je potpisao ministar Josip Boljkovac zahteva
se da Srbi najkasnije do 11. septembra u 12 sati najblioj policijskoj stanici predaju
oruje i municiju koje su nasilno uzeti ili na drugi nain protivzakonito pribavljeni.
Ako se ne postupi prema navedenom zahtevu, MUP e preduzeti odgovarajue zakonske
mjere, ukljuujui krivino pravne i druge represivne mjere.

Zagreb. Radikalno udruenje za Sjedinjene evropske drave najodlunije protestuje

protiv pogromakih mera koje se u poslednje vreme u Hrvatskoj preduzimaju protiv
elnika i pripadnika Srpske demokratske stranke.
8. septembar
Benkovac. ultimatumom se ne reavaju problemi zajednitva u nacionalno nehomogenim
sredinama, rekao je Zdravko Zeevi, predsednik optine Benkovac u prvom reagovanju
na zahtev MUP-a Hrvatske o razoruavanju Srba. U optini Benkovac nije stanovnitvu
ni deljeno nikakvo oruje. Nama je oruje nasilno oduzela policija. Re je o iznenadnom
upadu organa SUP Zadar 17. avgusta posle ponoi, kada je odneseno naoruanje naeg
rezervnog milicijskog sastava. Mi smo na nivou Skuptine optine i nedavno raspravljali i
zakljuivali da upravo onaj koji je inicirao i dozvolio tu nepromiljenu ipolitiki vrlo
tetnu akciju treba i da odgovara. Taj upad u na grad pod zatitom mraka nije bilo
nikakvo izraavanje demokratije. Naprotiv, sada mi traimo da nam se vrati oduzeto
naoruanje. Do danas niko nije slubeno objasnio taj potez milicije, a upravo odatle je
sve i poelo. Na pitanje da li moe da pretpostavi kakav e odgovor Srba u Benkovcu
biti na poziv za razoruanje, predsednik optine odgovotio je negativno. Na
samoorganizovanje naroda, kae on, nema presudnog uticaja u tom smislu ni Srpska
demokratska stranka, ni pojedinci. Ljudi ne veruju nikome, jer su dugo i esto varani.
Zato smatra da ljudi u selima nee predati svoje lovake puke i tucove, jer su vrsto
ubeeni da im to slui za samozatitu.
9.septembar
Knin. Rukovodstvo Srpske demokratske stranke i Srpsko nacionalno vijee nee
slubeno reagovati na saoptenje MUP-a Hrvatske o vraanju oruja. Portparol SDS
Ognjen Ignjatovi istakao je da se ta stranka pitanjima oruija nikadanije bavila, te da
nije organizovala ni seoske strae niti blokade puteva. Re je iskljuivo o spontanom
samoorganizovanju naroda, u kojem nije uestvovala ni SDS niti bilo koji optinski
organ u Kninu i drugim mestima, rekao je Ignjatovi. Do sada u Kninu, posle poziva
MUP-a Hrvatske, nije bilo vraanja oruja. Strae na putevima oko Knina se uglavnom
ne primeuju, a barikade su gotovo u potpunosti uklonjene.

10. septembar
Zagreb. Na konferenciji za tampu u Predsednitvu Hrvatske Josip Boljkovac, ministar
unutranjih poslova, obeao je da e se za nekoliko dana reiti kninska kriza:Ne bude
li rjeenje kninskog problema mogue na miran i civilizovan nain,vlast e upotrijebiti
sva zakonom dozvoljena sredstva .
Donji Lapac. Na temeljima poruene crkve Svete Petke u zgradi Skuptine optine Donji
Lapac odrani su pregovori izmeu Srpskog nacionalnog vijea i predstavnika hrvatskog
vrhovnitva. Posle zavrenih pregovora u ime Srpskog nacionalnog vijea njegov
predsednik dr Milan Babi, potpredsednik david Rastovi i sekretar Duan vjetica, s
jedne strane, i hrvatski ministar policije Josip Boljkovac, predsednik Vea opina Sabora
Slavko Degoricija i Stjepan Peevski, podsekretar u MUP-u, s druge strane, potpisali su

zajedniko saoptenje javnosti. U njemu se istie da je do ovih razgovora dolo na

inicijativu predsednika Skuptine optine Sinj Jerka Vukasa, koji je i prisustvuvao
razgovorima. Dalje, konstatuje se da su utvrene polazne take za smirivanje i reavanje
napetosti.Mere su definisane na sledei nain: - da se svi problemi (politiki i ekonomski)
reavaju uz dogovaranje institucija; - da se politika pitanja reavaju i meustranakim
dogovorom. Obe delegacije se zalau za postupno vraanje oruja i da se u hrvatskom
Saboru pokrene postupak za povratak SUP-a u Knin. Na novinarsko pitanje o
teritorijalnoj nadlenosti kninskog SUP-a, ukoliko bude ponovo formiran, Babi je
odgovorio da bi taj SUP imao u najmanju ruku nadlenosti na teritoriji Zajednice optina
Severne Dalmacije i Like. Na ovu Babievu izjavu odmah je replicirao ministar policije
Boljkovac rekavi da to ne dolazi u obzir.
Srb. Posle razgovora u Donjem Lapcu u susednom Srbu odrana je sednica Srpskog
nacionalnog vijea, kojoj su prisustvovali dr Jovan Rakovi i zastupnici SDS u Saboru.
Srpsko nacionalno vijee je prihvatilo zajednike zakljuke iz Donjeg Lapca, a dr
Rakovi je u oi poetka sednice izjavio da tim susretom i postignutim dogovorom nisu
reeni problemi, ali je vano to su sekonflikti odgodili i otvorile mogunost da obje
strane iznesu svoja prava i dublja stanovnitva.
11. septembar
Zagreb. Josip Boljkovac, ministar unutranjih poslova Hrvatske, u izjavi HINI o
razgovorima u donjem Lapcu: U tim razgovorim mi nismo htjeli prihvatiti ni jednu
stranku. Nikakavo Nacionalno vijee po zakonima i jurisdikciji ove nae hrvatske drave
ne postoji i mi ga ne priznajemo. Mi smo vodili razgovore posredstvom predsjednika
sinjske opine gospodina Jerka Vukasa s prjedsednikom Skuptine opine Knin
gospodinom Milanom Babiem i s predstavnicima opinskih struktura iz Lapca.
12. septembar
Knin. Prema izjavi naelnika Stanice javne bezbednosti u Kninu Slobodana Vujka do
danas u Kninu nije bilo nijednog sluaja vraanja bilo kakvog oruja. Re je o 30
automatskih puaka, 70 poluatomatskih puaka, oko110 pitolja i 30.000 metaka koji su
iz skladita za oruje namenjeno rezervnom sastavu milicije uzeti 18. avgusta. Posle
grubih antisrpskih izjava pojedinaca koji predstavljaju hrvatsku vlast, a koje su usledile
odmah posle sastanka u Donjem Lapcu, i kompromisnog saoptenja koje su potpisali
srpska i hrvatska strana, meu srpskim stanovnitvom se ponovo pojavila neverica. Ne
poverenje meu stanovnitvom Kninske Krajine uglavnom izazivaju nagle personalne
promene u policijskim stanicama, i to ba u mestima gde ivi meovito stanovnitvo a
naroito u mestima oko Knina. Naime uklanjaju se Srbi, a njihova mesta dovode Hrvati,
od kojih mnogi s kriminalnim sudskim i policijskim dosijeima.
Knin. Oko 15 asova Savet narodnog otpora uputio je preko Srpskog radio Knina apel da
se oruje ne vraa, da se u Kninu i dalje vijore jugoslovenske zastave, jer se tu brani
Jugoslavija, te da su razgovori u Donjem Lapcu jo jednom pokazali dvolinost hrvatske
politike, koja, pored ostalog, eli i da dr Milana Babia prikae kao popustljivca, mada je
jasno, kae se u ovom apelu, da je do razgovora dolo na mlbu hrvatskog vrhovnitva.
Knin. Dr Milan Babi u kontakt emisiji Radio Knina: Zalagau se da graani vraaju
oruje, ako su ga protivzakonito uzeli, ali u trenutku kada budu imali povjerenje i
sigurnost u institucije sistema.... dosadanjim potezima hrvatska vlada i Ministarstvo

unutranjih poslova izgubili su povjerenje u srpskom narodu. Povratak SUP-a u Knin i

povlaenje specijalaca iz okoline Knina, neki su od preduslova za vraanje tog poverenja.
Povodom navoda koje je izrekao i sam boljkovac da u Srpskom nacionalnom vijeu i
SDS postoje razilaenja: Do raskola nije dolo. Uostalom na sastanku u Lapcu bio je
predsjednik, potpredsjednik i sekretar SNV, pa ne znam otkud im ta ideja. Na pitanje
zato predstavnici Srba ne idu u Sabor i tamo se bore za interes svog naroda usledio je
Babiev odgovor: Predstavnici srpskog naroda su manjina i jednom logikom hrvatskog
Sabora ta se manjina stalno ignorie, iako je definisano u Ustavu da su Hrvati i Srbi
ravnopravan narod. Zato se mi zalaemo ne da idu nai predstavnici u Sabor pa da im se
tamo zvidi ili ih se ignorie ve da se uspostave takva institucija Sabora koja e
omoguiti ostvarivanje ravnopravnosti, a to je, u najmanju ruku, dvodomni sabor i srpska
autonomija. S kim su zapravo predstavnici hrvatske vlasti u Lapcu razgovarali: s nekim
politikim subjektom koga priznaju ili koga ne priznaju? Babi: oni su eleli da
razgovaraju iskljuivo s predsjednicima optina. Meutim, dao sam im do znanja da smo
mi i predsjednik, potpredsjednik i sekretar SNV, i da oni, pored toga to razgovaraju s
predstavnicima optina, razgovaraju i s delegacijom Srpskog nacionalnog vijea. Oni su
to prihvatili, s tim da se to ne istie, pa smo se dogovorili da ipak razgovor tee kako je
poeo, bez insistiranja na stranaiju i pripadnitvu drugim organizacijama, nego smo
prihvaeni kao hrvatska i srpska strana.

14. septembar
Stipe Mesi (jo neproglaeni lan Predsednitva SFRJ iz Hrvatske) u intervju Seadi
Vrani u Borbi: Ne razmiljamo o otcjepljenju....Seadi Vrani: Hrvatska vlada kojoj ste
vi presjedavali tri mjeseca, donijela je neke odluke koje su izazvale dosta nervoze, pa i
raznih pria u javnosti. Nisu li prie o naoruanoj civilnoj zatiti, specijalnim odredima
jednonacionalnih redarstvenika, nacionalnoj gardi i opoj militarizaciji Hrvatske potakle
nelagodnu i isprovocirale ljude, a posredno podgrijale teren za ono to se dogodilo u
Kninu? Stipe Mesi: Oko toga ima toliko izmiljotina da sve to granii s fantastikom.
Nikad nitko niti u vladi niti u bilo kojoj instituciji sistema ni jednom rijeju nije
spomenuo hrvatsku nacionalnu gardu. O tome je koliko je meni poznato, u jednom
intervju govorio dekan Ekonomskog fakulteta u Zagrebu i to iskljuivo u svoje ime i to
nema nikakve veze s vlau. to se tie civilne zatite ne radi se o nikakvim oruanim
odredima, nego o doista civilnoj jedinici koja e se ukljuiti, na primjer u osiguranje ili u
gaenje poara kako bi smo ubudue sprjeili katastrofalne tete kakve su nam poari
napravili ove godine. Nismo stvorili nikakve specijalne jedinice s namjerom da ih
upotrijebimo protiv srpskog ili bilo kojeg naroda. To je ista podvala.... Seada Vrani: Ne
moete ipak porei da se radi o etniki istim jedinicama. Stipe Mesi: Vidite danas se
mnogi mladii, Hrvati, ele javiti u policiju i armiju. Dosad je uvjek tvrdilo da Hrvati i
Slovenci za te slube nemaju interesa, jer su, navodno, manje razvijene sredine i
siromanije stanovnitvo uvijek skloniji uniformama. U oirtanju je bila prevara i
manipulacija..... U pitanju je bila zapreka koja je pod krinkom famozne politike
podobnosti jednostavno onemoguavala da se te slube pod istim uvjetima otvore za
pripadnike svih naroda. U Hrvatskoj smo takve prepreke uklonili, a rezultat toga je

pojaan interes Hrvata za kolovanje u armijskim i milicijskim kolama, kao i za te

slube uope.
18. septembar
Knin. na sednici izvrnog odbora SDS dr Duan Zelembaba istupio iz Izvrnog odbora i
Glavnog odbora SDS, te iz SNV; Branko Peri podneo ostavku na mesto potpredsednika
Glavnog odbora SDS. Obojica ostaju lanovi stranke. Stranku je napustio Jovan Opai,
koji je najavio osnivanje Srpskog pokreta obnove (Vuka Drakovia) za Hrvatsku.
Ostavke su prihvaene jednoglasno. Dr Jovan Rakovi, predsednik SDS, izjavio je da to
nee predstavljati rascjep SDS-a, iako e ostaviti traga u stranci, koja e i dale biti
demokratska i mirotvorna, te saraivati sa Srpskim nacionalnim vijeem. Dr Vojislav
Vukevi izabran za potpredsednika Izvrnog odbora SDS. On je izjavio: Dogovoreno je
da se razgovori sa HDZ nastave. I dananji sastanak je potvrdio nau elju da
razgovaramo ne samo sa vladajuom ve sa svim strankama u Hrvatskoj.
22.septembar
Osijek. Upis u dobrovoljake omladinske jedinice civilne zatite Hrvatske, u srpskim
selima osijeke optine nije uspeo. U selima Belo Brdo, Ada, Sila, Dalj i nekim drugim
mestima u kojima preteno ive Srbi nije prijavljen nijedan dobrovoljac. Srbi su ovde
ubeeni da e dobrovoljake jedinice biti jednonacionalne, popunjene samo hrvatskom
mladei i da nee sluiti za zatitu imovine i ljudi od poara, elementarnih nepogoda i
drugih opasnosti u miru, kako je zvanino najavljeno

24. septembar
Osijek. Na dopisnitvu Politike nepoznati izvrilac razbio staklo na ulaznim vratima. Ovo
je trei napad na dopisnitvo u 1990. godini.
27. septembar
Obrovac. Pred zoru specijalne jedinice MUP Hrvatske izvrile su prepad na stanicu javne
bezbednosti u Obrovcu i pokuale i odnele u Zadar oko 60% oruja rezervnog sastava
milicije. Tim povodom sa tokom dana u Obrovcu okupilo nekoliko stotina graana
izraavajui protest. Ono to vrhovnitvo nije uspelo dauini 17. avgusta, postiglo je
sada, kae Duan Oluji, predsednik Izvrnog vea SO Obrovac, uz pomo ljudi iz
obrovake stanice milicije. Za plan o oduzimanju oruja znali su naelnik i komandir
stanice (Mirko Dragievi, i Bogdan Gagic), ali o tome nisu obavestili ni predsednika
Skuptine optine Obrovac, niti bilo koga od ovdanjih odgovornih ljudi. Da su nas
obavestili, ni bismo postupili po zakonu, to znai da ne bismo dozvolili odnoenje
oruja, jer je ono kupljeno sredstvima obrovakih preduzea i pripada iskljuivo ovoj
optini.
Petrinje. Posle 23 asa dolo je do protestnog okupljanja oko tri hiljade graana srpske
nacionalnosti i u Petrinji. Okupljanje je usledilo posle (bezuspenog) pokuaja hrvatske
policije da se deo naoruanja iz stanice javne bezbednosti premesti u SUP Sisak.
Glina. Otprilike u isto vreme kad se narod poeo okupljati u Petrinji, na ulice je izalo i

nekoliko hiljada stanovnika Gline. Najvie ih je bilo oko stanice milicije.

Dvor na Uni. Do spontanog okuoljanja graana dolo je i u ovom gradu, odakle je takoe
iz stanice javne bezbednosti u Sisak odneto 60% naoruanja rezervnog sastava milicije.
Knin. Oko 16 asova putem Srpskog radio Knina upuena je poruka vrhovnitvu
Republike Hrvatske, koju je u ime SO Donji Lapac potpisao predsednik Skuptine David
Rastovi, i u kojo se saoptava da se nikome nee dopustiti da razoruava stanice javne
bezbednosti. Takav atak na sigurnost srpskog naroda u Hrvatskoj smatramo inom
provokacije i graanskog rata.
28. septembar
Petrinja. Oko 15:30 asova uz gromoglasno brujanje policijskih sirena u Petrinju je upala
specijalna jedinica MUP-a Republike Hrvatske. Poto su prilazili delu grada gde je
locirana stanica milicije bili deblokirani, ovaj odred od nekoliko bornih vozila, amfibija i
oklopnih kola pribliio se graanima na svega stotinak metara. U 17 asova specijalci su
krenuli prema graanima. Baen je suzavac i uz upotrebu palica okupljeni narod je
brutalno rasteran. Specijalci su bili maksimalno naoruani, u lemovima i pancirkouljama, s najmodernijim automatskim naoruanjem. Jedan od pristutnih graana
prepoznao je jednog od njih-Antonija Lekia, koji je u avgustu amnestiran od izdravanja
zatvorske kazne u Turopolju, gde je boravio zbog teke krae. Posle intervencije
specijalne jedinice MUP-a Hrvatske u Petrinji mnogo Srba je povreeno. U okolnim
ulicama vie desetina ljudi je bilo krvavo, razbijenih glava i noseva od pendreka, s
bezbroj modrica po telu. Upotrebljeni su i gumeni meci. Nad jednim mladiem iz sela
Gradusa na Baniji, svega 30 minuta posle akcije hrvatskih specijalaca, izvrena je
operacija i to u privatnom stanu, iz straha da ne bude uhapen. On je zadobio teke
povrede od navodno gumenog metka. Meu povreenima ima i ena i dece.

Glina. Graani Gline protestuju uvajui barikade oko stanice milicije. Oko 22 asa masa
od oko 1.000 Glinjana ula je u prostorije milicije i iz magacina odnela deo naoruanja.
Deo naoruanja graani su uzeli i iz stanica javne bezbednosti u Dvoru i Obrovcu.
Knin. Sa vanredne sednice Predsednitva SO Knin povodom najnovijih dogaaja u
Obrovcu i na Baniji upueno je saoptenje javnosti: Predsednitvu SO Knin smatra da
je najnovijom odlukom Ministarstva unutranjih poslova i vlade Hrvatske o oduzimanju
oruja rezervnog sastava milicije u srpskim opptinama nastavljena politika agresije i
dravnog terora prema srpskom narodu u Hrvatskoj, emu emo se odluno suprostaviti.
Predsednitvo podrava odluke I V SO Obrovac i solidarie se sa otporom naroda
Obrovca i Banije. Obrovanima i Banijcima prenosimo poruke naroda Knina, da je Knin
uz njih i da e ustrajati u ostvarenju slobode i autonomije srpskog naroda.
Zagreb. U saoptenju MUP-a Hrvatske, iznmeu ostalo se kae: Ministarstvo
unutranjih poslova Republike Hrvatske.....naredilo je svim sekretarijatima unutranjih
poslova i stanicama javne sigurnosti. U Republici Hrvatskoj izuzimanje 60% naoruanja
rezervnog sastava zbog potreba opremanja poveanog broja aktivnog sastava slube
unutranjih poslova. .... Naredba ..... je u pojedinim mjestima u Republici izazvala
naruavanje javnog reda i mira s parolom da se radi o ataku na srpski narod u

Hrvatskoj. Tako je u Petrinji u tokudana nekoliko stotina graana demonstriralo pred

Stanicom javne sigurnosti pokuavajui provaliti u njezine prostorije to su snage milicije
sprijeile odlunom intervencijom. Izraavanje nezadovoljstva bilo je prisutno i u Glini,
te u Obrovcu i Donjem Lapcu. .... Ministarstvo SUP-a svojom odlunom akcijom daje do
znanja svima onima koji su se stavili u funkciju velikosrpskog scenarija ruenja
demokratske vlasti u Hrvatskoj da e biti onemogueni u svojim nezakonitim
postupanjima. ... S obzirom na glasine koje se ire o umijeanosti JNA u ove dogaaje,
MUP napominje da JNA nije bila ukljuena u uspostavljanje javnog reda i mira na
navedenim podrujima, te da je Ministarstvo i provoenju samostalnih akcija korektno
saraivalo s predstavnicima JNA....
29.septembar
Petrinja. Hrvatski specijalci u saradnji s pripadnicima redovne policije poeli su hapenje
graana srpske nacionalnosti. Meu uhapenima u Petrinji su i Duan Preanica,
potpredsednik Skuptine optine Petrinja, Ljuban Lonarevi, naelnik javne
bezbednosti, i Slavko Malobabi, lan Izvrnog odbora Srpske demokratske stranke.
Veliki broj uglednih petrinjskih Srba napustio je grad. Posle upada u Petrinju, specijalci
pretresaju ljude i automobile i bez sudskog naloga upadaju u srpske kue. Oruje se trai
samo u mestima gdeje veinsko stanovnitvo srpsko. Petrinjski Srbi, razoarani, s
ogorenjem priaju o svojim sugraanima Hrvatima, koji su prilikom jueranjeg ulaska
specijalaca u grad aplaudirali i priredili im prave ovacije. uli su se povici pobijte tu
vlaku gamad i Potamanite Srbe. Ovakav odnos prema Srbima imaju i hrvatska
sredstva informisanja. Ona redovno srpskom narodu dodeljuju epitete alkoholiarskih,
teroristikih, siledijski , necivilizovan.... Mnotvo Srba u Petrinji pred brualnim
naletom hrvatskih specijalaca potraio je spas u kasarni JNA, koja se nalazi u blizini
policijske stanice. Meutim pojedini oficiri su ih odmah terali napolje iz vojnog dvorita i
praktino isporuivali specijalcima.

Dvor na Uni. Gotovo svi lanovi Upravnog odbora Srpske demokratske stranke nalaze se
u zatvoru. Niko od Srba u ovom gradu ne osea se sigurnim.
Petrinja. U izjavi za Politiku Borislav Mikeli predsednik Socijalistike partije Hrvatske
rekao je: Cilj dananjih hapenja u Petrinji je namera nove hrvatske vlasti da
kompromituje Socijalistiku partiju Hrvatske. Pitanje oruja je samo proziran izgovor
hrvatskoj vladi za hapenje, jer meu ljudima koji se nalaze u pritvoru su i potpredsednik
Skuptine optine Petrinja Duan Preanica i direktor Radne zajednice SOUR
Gavrilovi Adam Kalambura,koji su inae i lanovi Glavnog odbora Socijalistike
partije Hrvatske. Oito ti ljudi nemaju veze s orujem, kao ni mnogi drugi
uhapeni.Pakrac i Lipik. Obeleena 300-godinjica Velike seobe Srba pod pekim
partrijarhom Arsenijem III arnojeviem. Vie od 1.000 ljudi je 28. avgusta u kongresnoj
dvorani hotela Lipik dolo da prisustvuje duhovnoj akademiji na kojoj su govorili dr
Dinko Davidov i dr Atanasije Jefti, dekan Bogoslovskog fakulteta iz Beograda.
Otvorena biblioteka vrednih rukopisa knjiga srpskog naroda od 15. do 18. veka.
Tvornik. U 19:20 asova kada se prodavac na Ininoj pumpi, Milan Stojanovi pripremao

da zatvori pumpu na njega je pucalo nepoznato lice.

Valpovtina. Najnovija zbivanja u nekoliko banijskih optina rezultat su provokativne
politike nove Hrvatske vlasti- rekao je Vlado Drljaa na osnivakoj skuptini Odbora
Socijalistike partie Hrvatske- partije jugoslovenske orjentacije za Valpovtinu. On je
meutim utvrdio da ta stranka nije uestvovala u najnovijim dogaajima naroda na
Baniji. Odbijene su kao zlonamerne ocene da je SPH jednonacionalna, odnosno srpska
partia, te da je bilo ia filijala ili produena ruka neije politike. Jugoslavija nije potroen
istorijski okvir kao to se to eli prikazati, a to se najbolje moe potvrditi na
optejugoslovenskom referendumu.
30.septembar
U Petrinji je sukob naroda i specijalaca visio o koncu. Oko 3.000 ljudi, ena idece iz
ovog grda nalo je utoite u kasarni Vasilj Gaea. mnogi su se sklonili u banijske
ume i sela. Pristigli hrvatski specijalci poeli su s hpenjem i u Dvoru na Uni. u Dvoru,
Petrinji, Glini i Obrovcu ve je pritvoreno 360 ljudi.
Vojni. Regionalni odbori Srpske demokratske stranke Korduna, Banije i Like doneli su
zajedniko saoptenje u kojem se ocenjuje da je najnoviji upad specijalaca na teritoriju
gdje ive preteno Srbi jo jedan potez nove hrvatske vlasti uperen na izazivanje
napetosti i daljne pogoravanje politike situacije. To je oigledno provokacija srpskog
naroda radi izazivanja incidentnih situacija. u sluaju nastavljanja dravnog terora nad
srpskim narodom, nemogue je predvidjeti dalji razvoj i posledice.
Knin. Kninski Savet srpskog narodnog otpora preko Srpskog radio Knina objavio je
sledee saoptenje: Od ponoi e se drumski i elezniki saobraaj na svim prilazima iz
Like i banije u Dalmaciju biti obustavljen i blokiran. Prekid saobraja takoe trajae dok
se na slobodu ne puste svi srpski taoci pohapeni u akcijama hrvatske policije na Srbe u
Baniji.
Osijek. Osnovana SDS u Osijeku. Prisutnima se najpre obratio prof. dr Vojislav Vukevi
iz Belog Manastira, potpredsednik SDS koji je obrazloio zato su se Srbi u ovom
istoriskom trenutku okupili ba oko SDS: Nismo imali drugog izbora.Jer da bi smo
sauvali ostatke svog nacionalnog indentiteta, morali smo se okupiti u stranci koja je uz
humanost i dostojanstvo imala i hrabrost. Istoriar i profesor na Pedagokom fakultetu u
Osijeku Milenko Patkovi je vrlo ilustrovano podsetio na jezik, pismo, kulturne
institucije kojesu Srbi imali za vreme Austrougarske Monarhije: Imali su Srbi svoje
listove, biblioteke, banke, kulturno-umetnika drutva, a ja se pitam: gde nestadoe ta
srpska prava od vremena Austrougarske do danas? Predsednik SDS za zapadnu
Slavoniju Ilija Sai iz Podravske Slatine rekao je da je najvea seoba Srba ostvarena
unutar samog srpskog naroda, jersu Srbi bili najdosledniji u prihvatanju jugoslovenstva.
Sa osnivake skuptine SDS za za grad Osijek upuen je i javni protest hrvatskom
vrhovnitvu zbog nasilja hrvatske policije nad srpskim narodom u Petrinji.
Beograd. Predsednitvo Srbije zahteva od Predsednitva SFRJ da u skladu sa svojim
ustavnim ovlaenjem zatiti graane SFRJ srpske nacionalnosti od represalija kojima su
izloeni u Hrvatskoj, protivno Ustavu SFRJ, kojima jegarantovana nacionalna
ravnopravnost.
Srb. Na osnovu izraene volje srpskog naroda na plebiscitu o srpskoj autonomiji,
provedenom od 19. avgusta do 2. septembra 1990.godine, Srpsko nacionalno vijee, na
svojoj 4. sjednici, odranoj 30. septembra 1990. god. u Srbu, utvruje da se srpski narod

izjasnio za srpsku autonomiju na etnikim i istorijskim teritorijama na kojima ivi a koje

se nalaze unutar sadanjih granica Republike Hrvatske kao federalne jedinice SFRJ. Na
osnovu izraene volje srpskog naroda, Srpsko nacionalno vijee proglaava srpsku
autonomiju. Srpsko nacionalno viee poziva srpski narod da se svim sredstvima odupre
teroru ustaoidne vlasti i zatiti svoje ljudsko dostojanstvo i svoja graanska i nacionalna
prava. Ovaj proglas potpisao je dr Milan Babi, predsednik Srpskog nacionalnog
vijea.izvetaj Centralne komisije za provoenje autonomije Srba u Hrvatskoj glasi:
1. Izjanjavanje je provedeno na osnovu odluke oprovoenju izjanjavanja (plebiscita)
srpskog naroda u Republici Hrvatskoj o srpskoj autonomiji, koju je donelo Srpsko
nacionalno vijee na sednici od 16. avgusta 1990. god. a na osnovu take 4. Deklaracije o
suverenosti i autonomiji srpskog naroda, lana 157. Ustava SFRJ i lana 232. ustava
Republike Hrvatske.
2. Izjanjavanje je odranu u sledeim optinama: Knin, Benkovac, Obrovac, Graac,
Donji Lapac, Gospi, Titova Korenica, Otoac, Ogulin, Slunj, Vojni, Karlovac,
Vrginmost, Glina, Dvor na Uni, Kostajnica, Pakrac, Petrinja, Daruvar, Grubino Polje,
Garenica, Beli Manastir i Vukovar, te na delovima optina Sinj, Drni, Skradin, Zadar,
Duga Resa, Vrbosko, Sisak, Karlovac, Novska, Nova Gradika, Kutina, Bjelovar,
Virovitica, Podravska Slatina, Orahovica, Naice, Osijek, Vinkovci, Rijeka, Pula,
Imotski, Metkovi i Dubrovnik. Izjanjavanje je onemogueno od strane hrvatske policije
i zastraivanja nacionalistikog dela hrvatskog stanovnitva nekim kvartovima u kojim su
Srbi u veini, i to u : Splitu, Solinu, Katelu, gradu ibeniku, delu Rijeke, delu Siska,
delu Karlovca, Zagrebu i tzv.banskom delu Hrvatske, te gradu Osijeku, tako da se preko
150.000 Srba nije moglo izjasniti.
3. U optinama i delovima optina, u kojima je provedeno izjanjavanje, izjasnilo se o
srpskoj autonomiji ukupno 567.317, od toga-za srpsku autonomiju 567.127, protiv se
izjasnilo 144, a nevaeih listia bilo je 46.
4. Van teritorije Hrvatske izjasnilo se 189.464, od toga za srosku autonomiju 189.422,
protiv se izjasnilo 28, a nevaeih listia bilo je 14.
5. Ukupno se izjasnilo o srpskoj autonomiji 756.781 graana, od toga za srpsku
autonomiju 756.549 graana, protiv je bilo 172, a nevaeih listia 60.
6. Na osnovu podataka o izjanjavanju po naseljima, sva srpska naselja u svim
pomenutim optinama u kojima je provedeno izjanjavanje izjasnila su se apsolutnom
veinom za srpsku autonomiju.
7. Detaljniji popis naselja u kojima jeprovedeno izjanjavanje komisija e naknadno
uraditi i dostaviti Srpskom nacionalnom vijeu.
Beograd. Na podruiju Srbija za autonomiju Srba u Hrvatskoj izjasnio se 122.071
graanin poreklom iz Hrvatske. Protiv autonomije se izjasnilo 14, a nevaeih listia bilo
je ukupno 13. U Beogradu su 43.000 glasale za autonomiju, 4 su bila protiv i isto toliko je
bilo nevaeih listia. Iz Sjedinjenih Amerikih Drava od Srba poreklom iz Htvatske
stiglo je 1208 listia za autonomiju i nijedan protiv. Dr Jovan Rakovi iz SAD, gde se
nalazi u jednomesenoj poseti, poslao izjavu u kojoj daje punu podrku proglaenju
srpske autonomije.

1. oktobar
Banski Grabovac. U ovom selu, u kome su ustae 1941. god. na zverski nain ubile 1.250
Srba, odran je miting oko 10.000 ljudi u organizaciji Socijalistike partije Hrvatske
Partije jugoslovenske orjentacije, a povodom hapenja, primene sile, torture i
maltretiranja na Baniji. Ugroeno je sve a najvie od svega ono najdragocenije-bratstvo
naih naroda, istakao je Goran Babi, knjievnik iz Zagreba i sekretar SPH: Mi emo
jo jednom biti strpljivi i pruiti ruku pomirenja. Ali specijalci odmah moraju otii sa
Banije i da se vie nikad ne vrate, da se srpsko pitanje regulira Ustavom onako kako su to
rijeili vijenici ZAVNOH-a, a ne onako kako to radi nova vlast.
Vukovar. Optinski odbor SDS: Srpskom narodu Banije, Korduna,Like, i Kninske
Krajine dajemo punu podrku i smatramo da je primena sile nad njim napad na itav
srpski narod......Zahteva se da se svi uhapeni odmah puste na slobodu.
Podravska Slatina. Regionalni odbor SDS Slavonije u otvorenom pismu Predsednitvu
SFRJ i Saveznom izvrnom veu: Srpski narod oekuje mere saveznih organa ili, bar,
priznanje da su nemoni. Petrinja, Grabovac, i Dvor na Uni. Ova mesta posetila je
delegacija Meunarodne helsinke federacije za ljudska prava, koja su sainjavali lanovi
Amerikog komiteta za ljudska prava Deri Lejber i Ken Anderson, Tanja Petovar iz
Jugoslovenskog helsinkog komiteta, Ivan Zvonimir iak, lan Odbora za ljudska prava
Hrvatske i dr Slobodan Lang. Tanja Petovar: Uverili smo se da se radi o ozbiljnom
krenju ljudskih prava. Re je o sledeim akcijama vlasti koje se protive meunarodnim
dokumentima: specijalci su mirna okupljanja zbog protesta rasterivali suzavcem i
provaljivali nou u stanove bez naloga, unosili strah grubim ponaanjem i
demonstriranjem dravne sile. Upadanje specijalaca u gradove i faktiko zavoenje
vanrednog stanja, nepriznavanje civilnih organa vlasti, ograniavanje slobode kretanje
graana stalnim pretresanjem i legitimisanjem bez naloga, takoe je krenje ljudskih
prava. Upraavan je i integritet linosti viekratnim pretresanjem, a ima i svedoenja da
su neke graane tukli palicama prilikom mirnih okupljanja. Moj je utisak da itelji ovog
podruija nisu militantno raspoloeni, iako se meu ljudima osea mnogo straha, a ovaj
strah je sigurno posledica kolektivnog pamenja dogaaja iz 1941. god. Nova vlast ne
samo da se nije potrudila da razbije strah i zebnje od mogueg uspostavljanja kontinuiteta
izmeu ove i Pavelieve drave nego je potkrepljujui ove strahove pustila jastrebove da
zastrauju ljude. Pokuali smo da saznamo taan broj lica koja su liena slobode....nismo
saznali da li je u Petrinji lieno slobode 70,80 ili 90 graana. U Dvoru na Uni nam je
reeno da je 5 ljudi uhapeno......Simo Rajii, predsednik optine Dvor na Uni, Nikola
Noini, predsednik Izvrnog saveta, kao i dva poslanika u Saboru janko Veselinovi
(inae delegat Skuptine Jugoslavije) i Stevan Grabumdija su nam rekli da ih niko nije
obavestio o dolasku specijalaca. Nakon njihovog ulaska u grad odmah su poslali pisma
kojima su se obaratili predsednitvima Hrvatske i Jugoslavije, ali do ponedeljka nikakve
ni usmene ni pismene odgovore nisu dobili. Ispriali su nam i ovaj sluaj dok su
razgovarali sa novinarima u ponedeljak..... specijalci su upali u kancelariju predsednika
optine i najurili novinare.
Donji Lapac. Zbog samoinicijativnog izdavanja saoptenja u ime Izvrnog vea smenjen
njegov predsednik Milan uki(potom se zaposlio u MUP-u Republike Hrvatske i
osnovao Srpsku narodnu stranku sa seditem u Zagrebu).
Sarajevo. SDS Bosne i Hercegovine zahteva da Predsednitvo SFRJ preduzme hitne mere
radi zatite Srba u Hrvatskoj i da sprei svaku mogunost graanskog rata. Kriminalno

ponaanje specijalne policije Republike Hrvatske prema srpskom narodu pokazuje da je

Poslao: 18 Mar 2005 08:47 am Naslov: Re: HRONIKA RSK-"28.FEBRUAR 198919.DECEMBAR 1991"
poela zavrnica separatistikog cepanja Jugoslavije. Meutim teror nad srpskim
narodom u Hrvatskoj ukinue mogunost bilo kakvih pregovara i stvoriti uslove za
razgranienje putem graanskog rata.
ipovo. Ono to se dogaa sa srpskim narodom u Hrvatskoj u Petrinji, Dvoru na Uni,
Glini, Jasenovcu-bezumlje je....Urazumite se radi budunosti srpskog i hrvatskog naroda i
ne godnite i nas da i mi inimo bezumlje....,kae se, izmeu ostalog u poruci koju je
Centralna uprava SPO za Bosnu i Hercegovinu uputila hrvatskom vrhovnitvu, odnosno
generalu Franji Tumanu. Mnogobrojni skupovi i mitinzi odravaju se irom zemlje, pre
svega u Srbiji. Graani izraavaju ogorenje postupcima hrvatskih vlasti.
Beograd. Ispred Skuptine SFRJ odran miting podrke Srbima u Hrvatskoj. Prvi je
govorio Milan Komneni, potpredsednik Srpskog pokreta obnove, a predstavnici
srudenata Beogradskog univerziteta, a potom Vuk Drakovi, predsednik SPO: Ustaka
vlast je objavila rat napadom na srpski narod u Hrvatskoj. ... Tamo gde su nam jame i
grobovi-tamo su nam granice Srbije. Oni koji danas vode Srbiju dali su odreene ruke
Tumanu da ini to to ini. Oekivao sam da e hrvatski narod dii svoj glas ali to se
nije desilo. ... Neemo krv, ali neemo sa Hrvatima.Zatim je Drakovi traio da se
formira srpska vojska. Dr Vojislav eelj je pozvao na upis u dobrovoljce..U Zapadnu
Srbiju ii e se istog asa kada dobrovoljcima uputi poziv Srpsko nacionalno vijee.
2.oktobar
Vukovar. Organizovan protestni zbor Srba zapadnog Srema i istone Slavonije na kome
je izraeno ogorenje zbog brutalnog nasilja hrvatskog redarstva, posebno tzv. specijalaca
u pojedinim delovima Hrvatske nastanjene Srbima.
Benkovac. Odran miting mira i solidarnosti sa Srbima Banije, Korduna i Knina.
Dvor na Uni. Obustavljena nastava u kolama zbog postupaka specijalaca prema kolskoj
(pre svega enskoj) deci. Za pariski Mond general Franjo Tuman izjavio je: Oni(Srbi i
Hrvati) pripadaju dvema potpuno razliitim civilizacijama.
Beograd. Predsednitvo SFRJ odralo je sednicu. u saoptenju se izmeu ostalog kae:U
cilju stvaranja uslova da se na demokratskoj i trajnijoj osnovi obezbede reenja u
optinama Republike Hrvatske u kojima je dolo do pogoranja politiko-bezbednosne
situacije i vraanja poverenja u organe vlasti, Predsednitvo SFRJ zahteva da organi
Republike Hrvatske sagledaju i otklone uzroke koji izazivaju strah, otpor, pa i masovnu
graansku neposlunost, ukljuujui i povlaenje jedinica milicije specijalne namene,
oslobode neopravdano pritvorene, da se u legalnom postupku obezbedi vraanje
nezakonito uzetog oruja, uklone barikade i strae, oslobode komunikacije, i obezbedi
javni red i mir, garantuje sloboda i sigurnost svih graana.
Podgorica. Preko 30.000 graana protestvovalo zbog dravnog terora hrvatskih vlasti nad
srpskim graanima. Odrani protestni mitinzi i u drugim mestima Crne Gore.
Podgorica. Na vanrednoj sednici Predsednitva Crne Gore izraeno ogorenje zbog
represivnih mera koje sprovode organi unutranjih poslova nad Srbima.
Beograd. Predsednitvo SFRJ zahteva od organa Hrvatske da otklone uzroke koji kod
graana izazivaju strah. Zahteva se povlaenje specijalnih jedinica i oslobaanje

neopravdano pritvorenih Srba. Trai se energino otklanjanje uzroka koji bi mogli

izuazvati tee meunacionalne sukobe. zaduuje se dr Vasil Tupurkovski da na terenu
neposredno ostvari uvid u situaciju.
Beograd. Savezno izvrno vee (posle dvodnevnog zasedanja) i njegov predsednik Ante
Markovi bez konkretnog stava o situaciji u Hrvatskoj.
3. oktobar
Kninska Krajina. Blokiran celokupni drumski i elezniki saobraaj.
Zagreb. Predsednitvo Hrvatske: Autonomija Srba u Hrvatskoj protuustavan akt uperen
protiv integriteta Republike.
Podgorica. Skuptina Crne Gore najotrije osudila nasilje i krenje prava i sloboda
srpskog naroda u Hrvatskoj.
Kruevac. Kod Spomenika kosovskim junacima Srpski pokret obnove je prganizovao
protestni miting, na kome je zahtevano da se obezbedi sloboda za Srbe koji ive u
administrativnim granicama Hrvatske. Ukoliko Predsednitvo SFRJ ne zaustavi faistiko
divljanje hrvatske vlasti nad srpskim narodom ova stranka e formirati dobrovoljake
srpske trupe.
Vrac. Odran protestni zbor na kome se trai od jugoslovenskog i srpskog rukovodstva
da svim raspoloivim merama zatite godinama ugnjetavane i obespravljivane Srbe,
kojima i sada preti ustaka kama.
Beograd. Odbor za unutranju politiku Skuptine SFRJ o dogaajima na Baniji zakljuio
da treba preduzeti sve mere za stabilizaciju stanja u Hrvatskoj. Pomonik saveznog
sekretara za unutranje poslove Petar Miovi samo je preneo delegatima informacije
MUP-a Hrvatske, jer su, upozorio je on, odravanje reda i mira i zatita line i imovinske
sigurnosti graana prema Ustavu, u iskljuivoj nadlenosti republikih i pokrajinskog
organa unutranjih poslova. Vladimir Sazdov (Makedonija) primetio je da prema nekim
saznanjima-recimo na osnovu injenice da se deca i ene privode-u Hrvatskoj re o
krenju ljudskih prava, to je u ingerenciji saveznog Ustava i zaveznog organa. Sazdov je
upitao da li ima osnova da se u Hrvatsku uputi odred milicije saveznog SUP-a, a Miovi
mu je odgovorio da je za to potrebna odluka Predsednitva SFRJ. Da li verujete u izvetaj
MUP-a Hrvatske, upitao je Miovia delegat Srbije Aleksandar Jovanovi, podseajui na
to da se vlasti u Hrvatskoj slue neistinama i kad je re o nekakvom meurepublikom
dogovoru o zabrani posete Jasenovcu. Svi smo mi nacionalno programirani i ja sam za
to, rekao je Boo Kova (Slovenija), da pozovemo predstavnike Evropskog parlamenta
i Meunarodne helsinke konvencije da utvrde pravo stanje stvari.
4. oktobar
Zagreb. Radoslav Tanjga u Saboru Hrvatske: (Hrvatska) vlast pokuava
administrativnim metodama ponititi srpski narod u Hrvatskoj. Svi smo svedoci mraka
koji je pred nama, jer nikako drugaije ne moemo gledati na sutra. U ovo vrijeme, kad
se vri kontinuirana tiranija nad srpskim narodom u Hrvatskoj, krenuvi od disperzione
tiranije-protjerivanje Rakovia, Dobrijevia i Popovia iz ibenika, otputanje s posla
milicionara (Srba) u Splitu, Drniu, Zadru, ibeniku, drastinih metoda represie u
Vinkovcima, Osijeku, vandalskog faistikog ina na stadionu u Splitu sa lagom paljenja
jugoslovenske zastave uzovacije s tribina, do okupacije cvijeta u Jasenovcu. Vrhunac
svega-batinjanje nedunih ena i djece, staraca i njihovo hapenje samo zato to su

Srbi....Vrhovnitvo Hrvatske dalo je doprinos i ekonomskoj nauci za ovih sto dana. Prvi
put se u ekonomiji pojavljuje velikosrpski steaj....uvodi se u preduzee steajni
postupak, otputaju se radnici s posla da bi se nakon toga zaposlili Hrvati. Srbi su
tehnoloki viak. Sluaj u Slavonskom Brodu....Ekonomska blokada sprovodi se samo u
srpskim optinama, uz poznatu premisu, zatvorite slavine pa malo saekajte rezultat.
Posle ovog izlaganja Tanjge je nasilno prekinuto, torbom ga je gaao zastupnik Ivan.

Posle ovog izlaganja Tanjge je nasilno prekinuto, torbom ga je gaao zastupnik Ivan
Bebetko i tako ga oterao sa saborske govornice. Tridesetak zastupnika to se posle javilo
za re nije imalo lepih ili bar razumnih rei za Srbe u Hrvatskoj. Marjan Vukojevi tvrdi
da nije istina da Srbi u Hrvatskoj ne gube nita jer gube ono to nikad nisu ni smjeli
imati Predloen je ratni zakon kojim bi se preispitali svi Srbi koji su se doselili u
Hrvatsku oisle 1918. god. i kojima bi na tom osnovu trebalo uskratiti gosroprimnstvo.
5. oktobar
Knin. Predsednitvo Skuptine optine Knin povodom fizikog napada na poslanika
Srpske demokratske stranke Radoslava Tanjge u hrvatskom Saboru izraava svoje
ogorenje i protest protiv fizikog ugroavanja srpskih zastupnika u Saboru.
Knin. u teleks poruci Predsednitvo SO Knin (koju je potpisao Milan Babi) Saboru
Republike Hrvatske, vladi u MUP-u zahteva se da se delegacijama Predsednitva SFRJ i
SIV-a ne prikljuuje delegacija Hrvatske jer nee biti u stanju kontrolisati raspoloenje
naroda. Dr Milan Babi predsednik skuptine optine Kni i predsednik Srpskog
nacionalnog vijea, u intervju NIN-u ... srpski narod u Hrvatskoj nee da koristi nita
vie nego to bi eventualno mogao da iskoristi....hrvatski narod. Pravo na
samoopredeljenje do samootcepljenja...Ukoliko hrvatski narod iskoristi svoje pravo, to
isto pravo iskoristi e i srpski narod ovde.
Petrinja. Delegacija SIV-a posetila ovaj grad. Cilj nam je do doprinesemo smirivanju
situacije i da se odmah otvori dijalog meu ljudima, meu strankama i posebno meu
hrvatskim i srpskim stanovnitvom, rekao je potpredsednik SIV-a Aleksandar Mitrovi.
On je naglasio da sve govori da se situacija smirila i da je neophodno to pre uiniti sve
da se garantuje mir, red i sigurnost graana u Hrvatskoj. Delegacija SIV-a posetila je i
Dvor na uni.
6. oktobar
Obrovac. Delegacija SIV-a (Stevo Mirjani,savezni sekretar za poljoprivredu, Boidar
Marendi, savezni sekretar za razvoj, Ivan Eren, zamenik saveznog sekretara za
unutranje poslove i Petar Mievi, pomonik saveznog sekretara za unutranje poslove),
na elu s Aleksandrom Mitroviem i delegacija Republike Hrvatske (Pero Kriste, ministar
za robni promet, Stjepan Peevski podministar MUP-a i Bernardo Jurlina potpredsednik
Izvrnog vea Sabora) koju je predvodio Josip Boljkovac ministar unutranjih poslova,
razgovarala sa Sergejom Veselinoviem predsednikom SO Duanom Olujiem,
predsednikom Izvrnog vea, lanovima Izvrnog vea, Duanom Badom, zastupnikom
u Saboru i predstavnicima politikih stranaka koje deluju u Obrovcu.
Knin. Najavljen razgovor s delegacijom SIV-a koju je predvodio potpredsednik

Aleksandar Mitrovi, pretvorio se u raspravu o nepoeljnosti prisustva tom razgovoru

Josipa Boljkovca, ministra unutranjih poslova Republike Hrvatske, uz obrazloenje da
se MUP eksponirao kao jedini predstavnik hrvatske vlasti u proteklim dogaajima, ime
se namee tema o posledicama, a ne o uzrocima tih dogaaja. Dr Milan Babi je kazao
kako ne moe razgovarati s ministrom policije koja nezakonito hapsi Srbe te da e to biti
mogue tek kad se puste na slobodu srpski taoci iz Petrinje. Pokuaj Aleksandra
Mitrovia da otvori temu o privrednoj reformi nije uspeo, jer su dominirale teme o
nepoverenju naroda u MUP, izigranim dogovorima, potrebi priznavanja legitimiteta
Srpskog nacionalnog vijea, otvaranju kljunog pitanja poloaja Srba u Hrvatskoj, kao i
vest da se graani Knina okupljaju po ulicama. Dr Babi je u jednom trenutku izjavio
kako je njegov utisak na osnovu ponaanja delegacije SIV-a da drava SFRJ nije sklona
srpskom narodu u Hrvatskoj Skup je okonan porukom da predstavnici SO Knina, SDS,
Srpskog nacionalnog vijea ili eventualna delegacija Srba u Hrvatskoj nema nita protiv
razgovora, ali samo u sluaju da se razgovara na nivou ravnopravnih partnera, pri emu
bi na drugoj strani bila delegacija Sabora, vlade ili Predsednitva Republike Hrvatske kao
merodavna i kompetentna strana u dijalogu.
Knin. U intervju Politici na pitanje novinara Milana etnika Kakve su srpske politike
opcije u varijanti nezavisne hrvatske drave? dr Milan Babi je odgovorio: Plebiscit
Srba kao autonomnog politikog subjekta, o tome da li su za nezavisnu hrvatsku dravu,
za Jugoslaviju ili za jedinstvenu srpsku dravu.
18. oktobar
Osijek. Nepoznati mladi s majicom na kojoj je bio znak HDZ-a uao je oko 15 asova u
kioskVjesnik na osijekom Trgu osloboenja i od prodavaice kupio sva izdanja
beogradske tampe, izneo je van kioska i odmah zapalio. Pri kupovini tampe zapretio je
prodavaici da e sutra, ako bide prodavala to smee od novina zapaliti i kiosk i nju.
Zagreb. Prema izjavi svetenika Mlaena Jovia, u pravoslavnu crkvu svetog
Preobraenja gospodnjeg na Preradovievom trgu, upala je grupa mladia s hrvatskim
zastavama koji su vikanjem i nasiljem ometali verski obred. Svetenik je morao da
prekine obred. izae iz crkve da pozove miliciju, a graani i vernici koji su bili na
parastosu uspeli su da oteraju nasilnike. Svetenik pravoslavne crkve morao je u toku
noi vie puta da poziva miliciju kako bi crkvu zatitio od nasilja. Uprkos tome nasilnici
su u toku noi otetili ogradu crkve.
Beograd. Odbor Saveznog vea za unutranju politiku Skuptine SFRJ zakljuio je da se
Sabor Hrvatske preporuio da preispita sve sluajeve prekoraenja ovlaenja pojedinih
funkcionera organa unutranjih poslova koji su izazvali uznemirenost srpskog naroda u
ovoj republici.
21. oktobar
Knin. Saoptene programske odluke SDS o ustavnom poloaju srpskog naroda u
Hrvatskoj donete na sednici Izvrnog odbora SDS odranoj u Graacu 20. oktobra. Te
programske odluke su i odgovor na pitanja o obliku dravnog ureenja Jugoslavije.
mogune su dve varijante: Prema prvoj, ukoliko Republika Hrvatska ostane u sadanjoj
jugoslovenskoj federaciji, srpski narod ima legitimno pravo da, pozivajui se na
dosadanji ustavni poloaj, kao i na istorijske i politike razloge, obezbedi zatitu svoje
samobitnosti uspostavljanjem teritorijalne autonomije na etnikim i istorijskim

teritorijama srpskog naroda na kojima predstavlja veinsko stanovnitvo. To su delovi

podruija severne Dalmacije, Like, Korduna, Banije, zapadne Slavonije i Baranje koje
predstavljaju istorijske teritorije Vojne krajine kao i srpske Vojvodine. ukoliko, pak,
hrvatski narod ne eli da ostane u jugoslovenskoj federaciji, autonomiju, koju je izglasao
srpski narod u Hrvatskoj, treba tumaiti kao pravo srpskog naroda na samoopredeljenju.
U tom sluaju Hrvatska ne moe prisvojiti srpski narod iz Hrvatske na taj nain ga
degradirati na status nacionalne manjine odvojivi ga od matinog naroda i matine
drave. Izglasavanje srpske autonomije znai opredeljenje za opstanak u
Jugoslaviji....Naravno, u tom sluaju pitanja sadanjih meurepublikih granica, ukoliko
bi dolo do defederalizacije Jugoslavije, nee se reavati po automatizmu ili sukcesiji
izmeu sadanjih republikih granica i dravnih granica novostvorenih
drava.....Srpskom narodu koji danas ivi u administrativnim granicama Republike
Hrvatske ostalobi neotuivo pravo izbora da ostane i bude u zajednikoj dravi kojoj
pripada i veinski srpski narod koji ivi u sadanjoj Republici Srbiji, a nipoto ne znai
automatsko prevoenje u status nacionalne manjine u nekoj nezavisnoj dravi Hrvatskoj
ije bi se granice poklapale sa sadanjim unutranjim republikim granicama. U tom
sluaju,gotovo 100% izjanjavanje srpskog naroda za autonomiju znai pravo opstanka u
zajednikoj dravi sa vlastitim narodom. Na kraju programske odluke SDS za
ostvarivanje ustavnog poloaja srpskog naroda u Hrvatskoj istie se da e se za
ostvarivanje ovakvog ustavnog poloaja srpskog naroda SDS boriti svim politikim
sredstvima. SDS takoe daje punu podrku Srpskom nacionalnom vijeu i smatra ga
legitimnim predstavnikom srpskog naroda u Hrvatskoj, te utvruje stav da SNV sprovede
i institucionalizuje autonomiju.Svi razgovori i pregovori s dravnim institucijama
Hrvatske (Sabor i vlada) koje se tiu srpskog naroda obavljae se iskljuivo posredstvom
SNV. Za kontakte sa politikim strankama ovlaena je radna grupa na elu s
potpredsednikom Izvrnog odbora SDS.
Knin. Zagrebaka HINA je 19. oktobara oreuzimajui je od stranih izvora, objavila vest
da meunarodna estolana teroristika grupa (ija dva lana su jugoslovenski
dravljani) priprema atentate na dvojicu elnika SDS: Najvjerovatnije se radi o
meusobnom obraunu meu pobunjenicima, ili pak o provokaciji s ciljem da se konano
pokrene lavina meusobnih obrauna i graanski rat u Hrvatskoj, komentarie HINA.
Dr Milan Babi kome je kako tvrdi MUP Hrvatske ponudilo zatitu, izjavio je danas da
ne eli njihovu zatitu: Nema poverenja u organe unutranjih poslova Hrvatske.
Meutim ne bojim se nijednog Srbina, bez obzira na to kojoj stranci pripada. U
telefonskom razgovoru s glavnim i odgovornim urednikom HINE Josipom entijom
dopisnik Borbe iz Zagreba Sanja Modri pokuala je da sazna ko je agenciju ovlastio da
prenese pomenutu informaciju. Nita, nita vam ne mogu rei, a na Modrikino
insistiranje dodao je: Dobili smo to od dravnih organa.
ibenik. SUP je uhapsio napadae na est uenika srpske nacionalnosti iz ibenskog
kolskog centra. To su: Emin Redepi, Rikard Spahija iz ibenika i Stipe Brali iz Raina
kod ibenika. Oni su po nagovoru starijih maloletnika napali grupu uenika iz
Bratikovaca, pa je po nalogu tuioca pokrenuta istraga.
26. oktobar
Beograd. Apel likih i dalmatinskih generala koji ive u Beogradunarodu, vlastima i
vostvu politikih stranaka sjeverne Dalmacije i Like jna slogu, bratstvo i jedinstvo;

protiv destabilizacije Hrvatske i Jugoslavije,; Na nau podrku i pomo narod ovih

krajeva moe sigurno raunati. upozoravamo i ovaj put na potrebu borbe protiv rastuih
pokuaja i prakse omalovaavanja i obezvreivanja osnovnih ciljeva i rezultata
antifaistike narodnooslobodilake borbe od 1941. do 1945. god. i potcjenjivanja
pozitivnih rezultata u poslijeratnoj izgradnji zemlje. Ratni drugovi, Dalmatinci i Liani,
Srbi i Hrvati, general i admiral u mirovini: in arko Alujevi, Petar Babi, Milan Basta,
dr Slava Blaevi, Pero Bogunovi, Milan Burula, Stevo Bjedov, Ante Dami, Ante
Deak, Veljko Dimi, Stevo Dokmanovi, Branko Dude, Joo Durbaba, dr Anton
Gaparov, Jovica Grkovi, Jozo Grubeli, Ante Gvardiol, ime Ivas, oko Jovani,
Augustin Juki, Marko Kaloera, Ante Kranjac, in Vuk Kovai, Stipe Karmeli, Ivan
Kuko, Milan Kupreanin, Sveto Letica, Zdravko Lonar, Branko Ljubi, Vlado Marii,
Milorad Mievi, Stevo Opsenica, Marko Orhanovi, Mario Ostoji, Ranko Pavela,
Bogdan Pecoti, Bogdan Peko, Vlado Pezelj, Ilija Radakovi, Bogdan Stupar, dr Bude
evar, Milan ijan, Ante uur, Dinko urkalo, Ferdo Toplak, Ljubo Truta, Gojko
Uzelac, Duan Vlaisavljevi,Vlajko Vlaisavljevi, Bruno Vuleti, Tihomir Vilovi, Josip
uul.
29. oktobar
Beograd. Ako se nastavi konfederalno cepanje Jugoslavije, mi planiramo, zajedno sa
srpskim narodom u Bosni, stvaranje jedne nove drave-Krajine, koja e biti odreena
plebiscitom naroda. Ovako je posle povratka iz SAD i Kanade reagovao dr Jovan
Rakovi u intervju beogradskim Veernjim novostima na obeladovanjivanja plana
vrhovnitva Hrvatske o konfederalnoj Jugoslaviji. O ponudi Srbima u Hrvatskoj kulturne
autonomije: Najnovija Tumanova ponuda je ustvari farsa koju mi Srbi u Hrvatskoj ne
prihvatamo. ukoliko doe do konfederalnog cepanja Jugoslavije, svi moraju znati da se u
svetu ne odvajaju drave, nego narodi. Najmanje je mogue odvajati ovakve dravice
koje su plod avnojske farse. To je u stvari jedan rezidum komunizma i prihvatati sada ove
granice pojedinih konfederalnih drava bilo bi produenje titoizma. A ako su Srbi ikad
imali neprijatelja, to je onda titoizam, i to najvei neprijatelj srpskog naroda. Ovo to se
sada deava srpskom narodu produena je ruka titoizma,jer moje je duboko uverenje da je
Tuman Titov ak, Titov general, Titovo edo. Prema tome, mi Srbi u Hrvatskoj se ne
moemo niem dobrom nadati od otcepljenja Hrvatske. Ako se hrvatski narod odlui da
ivi sam u svojoj dravi, onda srpski narod Hrvatske i Bosne i Hercegovine ima pravo
isto tako da plebiscitom stvara neku svoju dravu. mi u tu dravu idemo bez prolivanja
krvi, najdemokratskijim putem....Srbi imaju pravo da stvaraju svoje nove dravne
teritorije. To nee biti neka druga Srbija.....Krajina e biti drava sa preteno srpskim
stanovnitvom, moderna demokratska drava sa suverenitetom graanina, a ne etnikog
suvereniteta kakvu dravu eli Tumanovo drutvo. O srpskoj televizii u Kninu dr
Rakovi je rekao: Sada je to vrlo konkretna stvar. Srpska televizija e uskoro dobiti
svoj studio u Kninu koji e biti povezan sa beogradskom televizijom, a zatim uz pomo
satelitskog kanala koji je TV Beograd zakupila emitovae dva do tri sata svog programa
dnevno. Bie to televizija koja e raditi na komercijalnom principu. Upoznao sam se s
gospodinom Paniem u Los Anelesu, koji je zakupio jedan satelitski kanal u korist
beogradske televizije. Milan Pani je pokazao poseban interes za srpsku televiziju u
Kninu, iji program ne bi bio samo interesantan za Srbe u Bosni i Hrvatskoj. Taj program
(kninski)bi se, putem satelita mogao pratiti i u SAD, zato prema reima gospodina

Pania, postoji interes oko 20.000 pretplatnika-naih graana u SAD i Kanadi. Od raznih
darodavaca za nau TV smo prikupili 300.000 dolara.... Posebno istiem gospodina
Manojlovia iz Ajove koji je dao 10.000 dolara....Zanimljivo je da ima ljudi koji hoe da
se ukljue kao deoniari. To e nam dobro doi zbog sredstava, a i zbog meunarodne
sigurnosti da namtakvu televiziju nee Tumanov reim smetati ili ruiti.
Poetak novembra
Beograd. U izdanju Akvariusa izala knjiga akademika Jovana Rakovia pod
naslovom Luda zemlja. Na oko 360 stranica teksta i vie od 160 stranica fotografija i
faksimila iseaka iz novina, ona predstavlja fotografski i dokumentarni inventar
zbivanja i represija kojima su proteklih meseci bili izloeni Srbi u Hrvatskoj (Budimir
Potoan u prikazu knjige objavljenom 5. novembra u Politici ekspres).
5. novembar
Knin. Objavljeni predlozi Pravnog savjeta Srpskog nacionalnog vijea o ustavnom
ureenju Hrvatske. Srpski narod se plebiscitom izjasnio za svoju suverenost i
autonomiju-za teritorijalnu tamo gde on predstavlja veinski narod, za kulturnu
autonomiju tamo gde nije veinski.
10. novembar
ibenik.Okruno javno tuilatvo ibenik, na osnovu prijave Slube unutranjih poslova,
dostavilo je zahtev istranom centru okrunog suda za pokretanje istrage protiv dr
Duana Zelembabe, kninski poslanik SDS u Saboru Hrvatske, zbog sumnje da je u vie
navrata javnim istupima, izjavama u tampi pozivao na nasilno ruenje drutvenog
ureenja i svrgavanje vrhovnitva Hrvatske, pa je tako poinio krivino delo iz lana 133,
stav 1 Krivinog zakona (verbalni delikt).
13. novembar
Knin. Derald Nagler, generalni sekretar Helsinke federacije za ljudska prava, posetio
Knin u cilju upoznavanja s krenjem ljudskih prava Srba.
14. novembar
Simo Dubaji u razgovoru sa Nikolom Beeviem za pritinsko Jedinstvo: Sadanju
jugosalviju ve decenijama rue naa tzv. braa Hrvati, Slovenci i Arnauti. Svako
razaranje Jugoslavije za sobom meutim povlai i izmenu granica na ovim prostorima.
Tu su izmeu ostalog interesi Italije prema Istri i Otoju...Mi Srbi na .... prostorima
Bukovice, Ravnih Kotara, Kninske i Cetinske krajine, Like, Korduna, Banie, dela
Slavonije i Baranje uslovno smo u Hrvatskoj. Nama je naime ta Hrvatska nametnuta
odlukom ZAVNOH-a i AVNOJ-a. Nikad srpski narod referendumom nije prihvatio tu
Hrvatsku, a sada je dolo vreme da se Srbi pitaju i da referendumom odrede svoj
poloaj.
Zadar. Zamenik naelnika za poslove avne sigurnosti Hrvatske Tomislav Stani na
konferenciji za tampu u SUP Zadar obavestio je novinare da e se protiv Sime Dubajia,
kao i jo neindetifikovanih 10 do 15 lica, podneti krivina prijava zbog terorizma,
ugroavanja sigurnosti pokuaja ubojstva putem organizirane bande.

21. novembar
Na raskru puta Obrovac-Benkovac-egar ubijen Goran Alavanja, Srbin 27. god.
23. novembar
Sahranjen Goran Alavanja u rodnom mestu Karinu Donjem. Roditelji pokojnog Alavanje
nisu dozvolili da se od njega oproste izaslanici MUP-a Hrvatske i zadarskog SUP-a.
6. decembar
Sisak. Javni tuilac Franjo Jerkovi tereti 6 Srba (Duana Bandia, eljka Ranatovia i
Zorana Stevanovia iz Beograda i Duana Caria, Miloa Kneevia i Ljubana
Dragosavljevia iz Kostajnice) za pokuaj obaranja nove hrvatske vlasti. Oni su izvedeni
pred istranog sudiju eljka Mlinaria 6, iako su uhapeni 2. decembra ( a etvorica jo
28. novembra) u Dvoru na Uni. Braniocima uskraen uvid u spise i sastanak s klijentima.
11. decembar
Pore. Na devetom kilometru magistralnog puta od Porea prema Novigradu, u selu Tar,
sino je restoran Geranina, vlasnika Radie Kuzmanovia, srpske nacionalnosti bio
meta nepoznatog napadaa. Rafalskim pucanjem od 28 metaka stradali su prozori, fasada,
i balkonske ograde kue u kojoj stanuje porodica Kuzmanovi i u kojoj se nalazi
pomenuti restoran. Kuzmanovii smatraju da je re o politilkim motivima, jer su sline
napade i pretnje ve doivljavali.
12. decembar
Korenica. Predstavljena skica za Statut SAO Krajine, kao predlog politko-teritorijalnog
reenja srpskog nacionalnog pitanja na ovom podruiju iskljuivo za federativnu opciju
reenja ustavne krize u Jugosalviji (dr Milan Babi). Statut e biti donet pre donoenja
Ustava Hrvatske.
16. decembar
Zagreb. Javna tuba tereti 6 uhapenih Srba u Dvoru na Uni za pokuaj obaranja
postojeeg drutvenog i dravnog ureenja SFRJ, posebno pokuaj ruenja
novouspostavljenog demokratskog poretka u Republici Hrvatskoj.
19. decembar
Zagreb. Advokat Vladimir Petrovi (koji zastupa Zorana Stevanovia jednog od estorice
optuenih) tvrdi da je krajnji cilj ovog krivinopravnog procesa diskreditacijas srpske
nacionalne politike organizacije. Sve ukazuje-napominje advokat-da se trae dokazi da
SDS nije politika stranka ve teroristika organizacija.
21. decembar
Knin. Proglaena Srpska Autonomna Oblast Krajina. Predsednik Predsednitva Zajednica
optina Severne Dalmacije i Like dr Milan Babi proglasio je Statut i Odluku o
sprovoenju Statuta SAO Krajina
.

22. decembar
Zagre. Sabor doneo novi Ustav, kojim se Republika Hrvatska proglaava nacionalnom
dravom hrvatskog naroda.
24. decembar
Skradin. Monah Hrizostom Jevi iz manastira Krka istakao je na pravoslavni praznik
Svetog Spiridona na crkvi posveenoj tom svecu u Skradinu zastavu Srpske pravoslavne
crkve. Vraajui se kasno navee iz oblinjeg sela u Skradin, zatekao je isprede crkve
grupu mladih ljudi koji su izvodili pravi vatromet. Kada su ga primetili poeli su
izvikivati Evo etnika i napali su ga pogrdnim reima i psovkama, lupajui po krovu
vozila. Skupa s dva aka uspeo je da pobegne od razularene rulje i prijavi sluaj stanici
milicije, gde su ga pitali zato istie srpsku zastavu na crkvu kada to iritira skradinske
katolike.
26. decembar
Knin. Odbornici Skuptine optine knin doneli odluku o osnivanju javnog preduzea
Srpska radiotelevizija Knin; za v.d. direktora imenovan profesor Lazar Macura
(potpredsednik Skuptine optine Knin)
30. decembar
Vinkovci. u rano jutro izvrena je provala u srpsku pravoslavnu crkvu, pri emu su se
nepoznati poinioci ostavili za sobom pravu pusto. Obijena su ulazna vrata hrama,
razlupana stakla, porueni svenjaci, a u oltaru je razbacana crkvena odeda.

1991
4. januar
knin. Odlukom Izvrnog vea SAO Krajine formiran SUP Krajine.
7. januar
idski Banovci. Formirano srpsko nacionalno vee za Slavoniju, Baranju i Zapadni
Srem.
9. januar
Beograd. Odluka Predsednitva SFRJ o razoruanju svih paravojnih jedinica. Slovenija i
Hrvatska odbile da odluke sprovedu na svojoj teritoriji.
20. januar
Beograd. Na molbu Vlade Hrvatske Predssednitvo SFRJ odobrilo da se za 48 sati odloi
rok za razoruavanje nelegalnih oruanih snaga. Stjepan Mesi: Jedine paravojne
formacije u Hrvatskoj su one formirane od strane Srba u Kninskoj Krajini.
23. januar

Beograd. Savezni sekretarijat za narodnu odbranu izdao saoptenje u kojem se kae da e

JNA sama razoruati sve paravojne formacije u Hrvatskoj u skladu s naredbom
Predsednitva SFRJ od 9. januara, ukoliko to odmah ne urade vlasti u Hrvatskoj.
24. januar
Hrvatska. Vojne vlasti uhapsile vei broj lica osumnjienih da su uestvovali u
naoruavanju paravojnih jedinica.
25. januar
Beograd. Predsednitvo SFRJ izdalo saoptenja o obaveznoj demobilizaciji rezervnog
sastava milicije u Hrvatskoj. Emitovan film o ilegalnom uvozu oruja u Hrvatsku.
31. januar
Zagreb. Vojni sud izdao nalog za privoenje Martina pegelja zbog umeanosti u ilegalni
uvoz oruja. Vijee narodne odbrane Hrvatske odbcilo optube, a pegelj nikad nije
priveden.
2. februar
Slavonija, Baranja i zapadni Srem. Odrana regionalna skuptina SDS-a kao i protestni
skupovi Srba u Vukovaru, Belom Manastiru i drugim mestima.
16. februar
Donji Lapac. usvojena Deklaracija o poloaju i pravima srpskog naroda u Hrvatskoj.
16. februar
Karlovac. Zabranjen miting SDS-a
20. februar
Zagreb. Sabor usvojio odluku po kojoj u Hrvatskoj ne vae savezni zakoni.
26. februar
Osijek. Srpsko nacionalno vijee donelo Deklaraciju o suverenoj autonomiji srpskog
naroda u Slavoniji, Baranji i Zapadnom Sremu.
28. februar
Knin. Srpsko nacionalno vijee i Izvrno vijee SAO Krajine doneli odluku o
razdruivanju od Republike Hrvatske, s naglaskom da SAO Krajina ostaje u Jugoslaviji.
12-14. mart
Beograd. Predsednitvo SFRJ nije usvojilo predlog taba vrhovne komande o podizanju
borbene gotovosti JNA.
19. mart
SAO Krajina. Sve optine SAO Krajine donele odluku o izdvajanju iz Republike
Hrvatske.

31. mart
Borovo Selo. SNV donelo odluku o prisjedinjenju AO Slavonija, Baranja i Zapadni Srem
Republici Srbiji.
1. april
Knin. Izvrni savet Nacionalnog vijea SAO Krajine doneo odluku o prisajedinjenju SAO
Krajine Republici Srbiji i o tome da na teritoriji SAO Krajine vae zakoni Republike
Srbije i Ustav SFRJ
2. april
Beograd. Skuptina Republike Srbije ne prihvata odluku o prisajedinjenju SAO Krajine i
AO Slavonije, Baranje i Zapadni Srem Srbiji; usvaja Deklaraciju o mirnom razreenju
jugoslovenske krize.
6. april
Pakrac. Specijalci MUP-a Hrvatske napali Pakrac.
26. april
Banja Luka. Konstituisana Skuptina Zajednice optina Bosanska Krajina.
28. april
Tripinja. Formiran Izvrni savet Srpskog nacionalnog vea Slavonije, Baranje i Zapadnog
Srema.
30. april
Knin. Donesena odluka o raspisivanju referenduma za prisajedinjavanje SAO Krajine
Republici Srbiji i da Krajina ostane u Jugoslaviji sa Srbijom i Crnom Gorom i drugima
koji ele da sauvaju Jugoslaviju.
2. maj
Borovo Selo. Napad specijalni jedinica MUP-a Hrvatske na Borovo Selo. Srbi odbili
napad, odbranili selo razbivi agresorske snage.
9. maj
Beograd. Predsednitvo SFRJ donelo odluku o postavljanju JNA i savezne policije
izmeu teritorije sa veinskim srpskim stanovnitvom i ostalih delova Hrvatske.
12. maj
SAO Krajina. Sproveden referendum za prisajedinjenje Srbiji i za zajedniku dravu sa
Srbijom i Crnom Gorom.
13. maj
Brisel. Na sastanku ministara inostranih poslova Evropske zajednice usvojena deklaracija
o Jugoslaviji. Panevropska unija obavestila predsednika Skuptine Slovenije da je unija
predloila Evropskoj zajednici da prizna nezavisnost Slovenije i Hrvatske.

15.maj
Banja Luka. na Skuptini Zajednice optina Bosanska Krajina izabran mandator vlade i
usvojen Statut Zajednice.
16. maj
Knin. Na Skuptini SAO Krajine donesena odluka o prisajedinjavanju Republici Srbiji.
19. maj
Hrvatska. Odran referendum o otcepljenju Hrvatske od Jugoslavije. za samostalnu i
suverenu Hrvatsku glasalo 94,17% izalih na glasanje.
29. maj
Knin. Skuptina SAO Krajine izabrala vladu, na elu sa dr Milanom Babiem, i donela
Ustavni zakon SAO Krajine i niz drugih zakona.
10. jun
Ilok. SNV Slavonije,Baranje i Zapadnog Srema donela odluku o sprovoenju
referenduma za izjanjavanje srpskog naroda o njegovom daljem poloaju u buduoj
jugoslovenskoj zajednici.
17. jun
Zagreb. Hrvatska stranka prava usvojila Lipanjsku povelju, u kojoj se trai obnova NDH
na cjelokupnom povijesnom i etnikom prostoru sa istonim granicama SuboticaZemun-Drina-Sandak-Boka Kotorska.
21. jun
Beograd. Dravni sekretar SAD Dejms Bejker na kraju posete Jugoslaviji izjavio da
SAD podravaju celovitu i demokratsku Jugoslaviju i da nee priznati jednostrane akte
otcepljenja.
23. jun
Slavonija, Baranja i Zapadni Srem. Referendum za ivot u zajednikoj dravi sa Srbijom
i Crnom Gorom.
24.jun Banja Luka. Potpisali dogovor o privrednoj, politikoj i kulturnoj saradnji SAO
Krajine i Zajednice optina Bosanska Krajina.
25. jun
Borovo Selo . Odrana Velika narodna skuptina Srba iz Slavonije, Baranje i Zapadnog
Srema, na kojoj je konstituisana Autonomna Oblast Slavonija, Baranja i Zapadni Srem.
25. jun
Zagreb. Proglaena nezavisnost Hrvatske.

27. jun
Zagreb. Vrhovnitvo Hrvatske zatrailo od JNA da se povue u kasarne i da ne spreava
organe sigurnosti u uspostavljanju pravnog poretka. U suprotnom, Armiji e se
suprostaviti Zbor nacionalne garde (ZNG).
27. jun
Bosansko Grahovo. Usvojena Deklaracija o ujedinjenju SAO Krajine i Bosanske Krajine.
28. jun
Hag. Na samitu Evropske zajednice doneta odluka da se u Jugoslaviju poalje mirovna
ministarska trojka ak Pos, ani de Mikelis, Hans Van den Bruk i da se zamrzne svaka
ekonomska pomo Jugoslaviji.
1. jul
Beograd. U prisustvu trolane delegacije Evropske zajednice Predsednitvo SFRJ
proglasilo Stjepana Mesia za predsednika, a Branka Kostia za potpredsednika
Predsednitva SFRJ. lanovi Predsednitva SFRJ iz Srbije i Crne Gore traili pisanu
garanciju od EZ da e Sabor Hrvatske i Skuptina Slovenije potovati tromeseni
moratorijum na sprovoenje zakona o otcepljenju.
1.jul
Borovo Selo. SNV izjavilo da srpski narod ne priznaje legitimitet Predsednitva SFRJ i
SIV-a.
2. jul
Zagreb. Sabor Hrvatske izdao saoptenje u kojem se kae da JNA nije narodna.
5. jul
Prag. KEBS formirao posebnu komisiju za Jugoslaviju.
7. jul
Brioni. Usvojena Deklaracija o mirnom reenju jugoslovenske krize u prisustvu trolane
delegacije EZ.
14. jul
Borovo Selo. Formiran tab Teritorijalne odbrane (TO) u Autonomnoj Oblasti Slavonija,
Baranja i Zapadni Srem kao i sekretarijat za unutranje poslove.
23.jul
Borovo Selo. SNV se konstituisalo kao Vlada Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema.
Imenovani su potpredsednici i est ministara. Formiran regrutni centar TO i donet dekret
o nastavnim planovima i programima osnovnih i srednjih kola.
1. avgust
Zagreb. Franjo tuman pozvao hrvate da budu spremni na opti rat.

Dalj. Posle etrnaestoasovne bitke osloboen Dalj.

4. avgust
Borovo Selo. SNV saoptilo da je Srbima konano postalo jasno da zajednikog ivota s
Hrvatima nema, te da se pod hrvatskom jurisdikcijom ne moe biti.
12. avgust
Beograd. Na sastanku predstavnika Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine (bez Alije
Izetbegovia) usvojena Inicijativa za mirno i demokratsko reenje jugoslovenske krize,
tzv. Beogradska inicijativa.
20. avgust
Izaao prvi broj glasila SNV Srpska zemlja.
23. avgust
Borovo Selo. Objavljen proglas o optoj mobilizaciji
31. avgust
Borovo Selo. Vlada AO Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema zajedno sa vladom SAO
Krajine izjavila u pismu Savetu i Parlamentu EZ i ministrima inostranih poslova EZ da
nee prihvatiti bilo kakve pregovore bez prisustva autentinih predstavnika srpskog
naroda.
1. septembar
Beograd. Potpisana Deklaracija ministarskog saveta EZ, usvojena u Hagu 27. avgusta kao
sporazum o prekidu vatre i proirivanju posmatrake misije EZ i na Hrvatsku.
3. septembar
Hag. Usvojena Deklaracija EZ o jugoslaviji i najavljeno otpoinjanje konferencije o
Jugoslaviji i pokretanje arbitrane procedure. Pristanak na posrednitvo i usluge dobre
volje EZ.
5.septembar
Knin. Vlada SAO Krajine uputila pismo mirovnoj konferenciji o Jugoslaviji u Hagu.
Usvojena platforma o moguim reenjima ustavnog poloaja SAO Krajine u buduoj
zajednici jugoslovenskih naroda.
6. septembar
Dalj. Vlada AO Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema uputila pismo lordu Karingtonu, u
kojem ga obavetava da ne prihvata arbitrau u kojoj uestvujuzemlje okupatori u toku
Drugog svetskog rata i zahteva da Hrvatska plati ratnu tetu iz Drugog svetskog i
sadanjeg rata.
7. septembar
Hag. poetak Konferencije o Jugoslaviji.

17. septembar
Banja Luka. Zajednica optina Bosanske Krajine usvojila Odluku o proglaenju
Autonomne Regije kao neodvojivog dela savezne drave Federativne Jugoslavije i
sastavnog dela federativne jedinice BiH.
18. septembar
Knin. Vlada SAO Krajine uputila zahtev presedavajuem konferencije o Jugoslaviji u
Hagu lordu Karingtonu za punopravno uee SAO Krajine na konferenciji.
25. septembar
Beli Manastir. Odrana velika narodna skuptina. Donet ustavni zakon, kojim se definie
Srpska Oblast Slavonija, Baranja i Zapadni Srem. Usvojena statutarna odluka o prekidu
kontinuiteta sa hrvatskom dravom i usvojen zakon o ministarstvima.
4. oktobar
Hag. Doneto saoptenje o Hakom dogovoru. Dogovoreno je da se na konferenciji (tj. na
potkomitetu za prava manjina) pozovu predstavnici srpskih krajina.
7. oktobar
Knin. Vlada SAO Krajine uputila pismo presedavajuem i koordinatoru konferencije o
Jugoslaviji u Hagu.
8. oktobar
Zagreb. Sabor doneo odluku o raskidu dravnopravne veze s Jugoslavijom i proglasio
samostalnost Hrvatske. Predsednik Vlade SO Slavonija, Baranja i Zapadni Srem odbio da
putuje u Hag, poto je ministarstvo inostranih poslova u Hagu pozvalo predstavnike
srpskog naroda kao srpske manjine.
16. oktobar
Zagreb. Vlada Hrvatske dala rok JNA da se do 10. novembra povue sa teritorije ove
republike.
18. oktobar
Hag. Predloena Deklaracija o Jugoslaviji, prema kojoj se dosadanje republike smatraju
suverenim imeunarodno priznatim dravama, s mogunou slobodne asocijcije i
mehanizma za zatitu ljudskih prava i prava nacionalnih i etnikih grupa. Predvien
specijalni status za oblasti u kojima pripadnici neke etnike grupe ine veinu. Slobodan
Miloevi odbio reenja iz Deklaracije.
23. oktobar
Hag. Predloena druga verzija Deklaracije o Jugoslaviji, u kojoj su izostavljene odredbe o
vaenju specijalnog statusa posebno za Srbe u Hrvatskoj (naelo o specijalno statusu
postavljeno je univerzalno), precizirane odredbe o meunarodnoj kontroli ovog statusa i
postavljeni zahtevi za vraanje statusa autonomnim pokrajinama od pre 1974. god.

30. oktobar
Hag. lord Karington ponudio treu verziju dokumenta o reavanju jugoslovenske krize. U
njoj je izostavljen stav o vraanju statusa autonomnih pokrajina na reenja od pre 1974.
god. U odeljku o posebnom statusu za oblasti sa nacionalnim manjinama dodat predlog o
njihovoj trajnoj demilitarizaciji.
3. novembar
Zapadna Slavonija. Hrvatske paravojne formacije proterale Srbe i razorile i spalile 18
srpskih sela.
5. novembar
Hag. Plenarna sednica konferencije o Jugoslaviji razmatrala etvrtu verziju dokumenta o
reenju dravne krize. U osnovne principe uneta mogunost stvaranja zajednike drave
od onih republika koje ele da ostanu u njoj. Predstavnici Srbije i Crne Gore odbacili
dokument zbog izostavljanja principa samoopredeljenja naroda.
7-8. novembar
Rim. Na zasedanju NATO-a osnovan savet za saradnju sa zemljama istone Evrope.
Ministri dvanaestorice doneli odluku o sankcijama prema Jugoslaviji.
9. novembar
Beograd. Predsednitvo SFRJ uputilo Savetu bezbednosti UN pismo u kojem trai hitno
upuivanje mirovnih snaga UN u Jugoslaviju.
18. novembar
Knin. Vlada SAO Krajine zauzela stavove o nainu angaovanja snaga UN (postavljanje
snaga UN na liniju sukoba, TO se ne razoruava ukoliko se ne razoruava ZNG, JNA se
dezangauje, ali ostaje na teritoriji SAO Krajine).
20. novembar
Vukovar. Posle tekih borbi JNA. Srpske snage ule u Vukovar.
22. novembar
Beograd. Sajrus Vens specijalni izaslanik generalnog sekretara UN vodi razgovore o
mogunosti upuivanja mirovnih snaga UN u Jugoslaviju.
23. novembar
eneva. Dogovor Miloevi-Tuman Kadijevi o prihvatanju unutranjih granica, koje
se mogu menjati samo uz saglasnost svih strana i mirnim putem, i o bezuslovnom prekidu
vatre.
27. novembar
Njujork. Rezolicija Saveta bezbednosti UN 721 o potrebi slanja mirovnih snaga Un u
Jugoslaviju (Vensov plan).

30. novembar
Krizni komitet KEBS-a zasedao bez uea jugoslovenske delegacije i usvojio rezoluciju
podrke UN u vezi s Jugoslavijom.
1. decembar
Venecija. Na sastanku Heksagonale konstatovano da dosadanje Jugoslavije vie
nema.
2. decembar
Brisel. Savet ministara EZ odluio da ekonomske sankcije primeni samo prema Srbiji i
Crnoj Gori.
5. decembar
Zagreb. Hrvatski Sabor opozvao Stjepana Mesia iz Predsednitva SFRJ, s retroaktivnim
vaenjem od 8. oktobra. Tom prilikom S. Mesi rekao: Hvala to ste mi iskazali
povjerenje da se borim za interese Hrvatske u onom segmentu koji mi je bio dodijeljen.
Mislim da sam obavio zadatak-Jugoslavije vie nema.
8. decembar
knin. Skuptina SAO Krajine prihvatila stavove Vlade SAO Krajine oko naina
angaovanja mirovnih snaga UN.
2.9 i 12. decembar
Beograd. Pritisci na predstavnike RSK da pristanu na hrvatsku verziju plana ( snage UN
rasporeuju se po celoj teritoriji Krajine, TO se razoruava i rasputa, JNA i dobrovljci se
povlae sa teritorije Krajine) na sastancima u Predsednitvu SFRJ.
19. decembar
Knin. Ustavotvorna skuptina usvojila Ustav i proglasila Republiku Srpsku Krajinu, u iji
sastav ulaze SAO Krajina i SO Slavonija, Baranja i Zapadni Srem (5. januar 1992,
prikljuuje se i SAO Zapadna Slavonija); za predsednika RSK izabran dr Milan Babi.
Oci aslav
Hronika je izvucena iz knjige "Republika Srpska Krajina"
IZDAVACI
SKD "Sava Mrkalj",Topusko
SKD "Zora",Knin
Knin-Beograd 1996.
Izvrsni izdavac:
"Radnicka stampa"Beograd

 , !
,
.
, ,
.

.

,

.
,
,

.


.


.

,

,, .

.

,

!

,

,

.

.

.


.

.


Baria Smoljan proglaen za ustakog pukovnika
SMOLJAN, Baria, odvjetnik i politiar (Mostar, 7. VIII. 1888.
Zagreb, 28. IV. 1977.). Gimnaziju zavrio u Mostaru, a Pravni fakultet
u Zagrebu, gdje je stekao i doktorat. Tijekom studija pripadao Mladohrvatskom pokretu. Slubovao kao inovnik u Konjicu i Prijedoru (do
1918.). Nakon I. svjetskog rata bio je sudac, a potom otvorio
odvjetniki ured. lan je Hrvatske teake stranke u BiH od 1919., a
1923. pristupa HSS-u. Za diktature kralja Aleksandra bio uhien i
zatoen. Vie puta izabran za zastupika na listi HSS-a (1923., 1925.,
1927., 1935. i 1938.). U vladi Cvetkovi- Maek ministar je bez lisnice
(1939.-41.), a u vladi Duana Simovia (1941.) ministar trgovine.
Nakon travanjskog sloma Jugoslavije ostao u zemlji i politiki djelovao
na Maekovoj liniji. Slovio kao jedan od vodeih maekovaca u
Zagrebu, odnosno kao jedan iz najueg vodstva HSS-a. God. 1943.
sudjelovao u razgovorima o stranakom zauzimanju stajalita i s
predstavnicima Vlade (M. Lorkovi i N. Mandi) o sastavu nove Vlade.
Poetkom 1944. (zajedno s A. Koutiem) razgovara s Robertom
Kronholzom o njemakoj namjeri da na vlast u Zagrebu dovedu
izvanstranaku vladu. Za vrijeme NDH vie je puta bio uhicivan i
zatvaran, te zatoen u Lepoglavi od kolovoza do kraja prosinca
1942. i od rujna 1944. do kraja travnja 1945. U svibnju 1945.
odustao, iz obiteljskih razloga, da se zajedno s V. Maekom povue iz
zemlje. Nakon ulaska partizana u Zagreb uhiivan i upuivan na
prisilan rad (1945.-46.), te 1949. osuen na dvije godine zatvora.
Poslije mu je onemoguen bilo kakav politiki rad. (M. R.)
izvor: Tko je tko u NDH
Meutim najvee poslove radi dr. utej sa prisnim si prijateljem dr.
Bariom Smoljanom, drugom u ministarstvu. Nala se na poslu
zajedno Bosna i Hercegovina.
Opisat i emo ovdje samo jedan njihov posao:

Erar Bosne i Hercegovine imao je mnogobrojne dozvole zatitnih

rudnih polja, nalazita aluminijeve rudae, boksita. Sve te dozvole
prele su osnutkom ove drave na dravni erar. Prema uredbi banovine
Hrvatske od 26. 8. 1939. ta zatitna rudna polja postala su vlasnitvo
banovine Hrvatske, u koliko se nalaze na teritoriju ove banovine. To je
prema lanu 3. stavki 3. navedene uredbe Prema tomu ovim rudnim
poljima trebala bi da raspolae samo banovina Hrvatska, a ne
ministarstvo u Beogradu.
Meu tima zatitnim poljima naroito su dvije skupine od osobite
vanosti i vrijednosti.
Prvu grupu ini 28 zatitnih rudnih polja u okolini itluka (opina Donje
Brotnjo) kod Mostara. Drugu grupu ini 27 rudnih polja u srezu Stolac.
Kad god je do sada ma tko traio, da mu se izdaju navedene dozvole,
bio je odbijen, jer da je to sauvano za potrebe drave i u korist njenu.
Sad, kad je to banovine Hrvatske, trebalo bi da slui banovini i bude
vrelo njenih stalnih prihoda. Nisu svi tako mislili.
Za prvu grupu 28 dozvola u itluku predali su u ime Zadruge za
istraivanje i eksploataciju boksita i magnezita s. o. j. u Sarajevu"
molbu Mato erko, trgovac iz Sarajeva i Ante Kovai, bivi direktor
filijale Prve hrvatske tedionice u Sarajevu, sada u mirovini u Zagrebu.
On je zagovorom dra uteja danas lan odbora Narodne banke.
Molba je predana 5. listopada 1939. pod brojem Kab. br. 311 Min.
uma i rudnika IV-br. 1342/40. U molbi mole, da im se dade tih 28
dozvola a svaka ima neto preko dva milijuna etvornih metara u
zakup na 20 godina uz primjerenu zakupninu i pravedne uvjete" sa
pravom, da taj zakup produe na daljih 20 godina da se tako ti rudnici
sauvaju narodu za eksploataciju i preradu boksita".
Na temelju te ministarstvu podnesene molbe izdana im je bez drabe
dozvola i nainjen ugovor, kojim je njihovoj molbi udovoljeno, pa su im
rudna polja dana u zakup na 30 godina uz kauciju od 150 000 dinare.
Zakupnina iznosi 2% prihoda, Molba je rjeena 30. 4. 1940. pod
brojem 1989/40. Glavna kontrola dala je suglasnost rjeenjem od 22.
IV. !940. br. 44755.
Sve je to izdano bez piianja banske vlasti u Zagrebu, ma da se je
radilo o imovini banovine Hrvatske.
lanovi te navedene zadruge su: Ante Budimirovi, nar. zastupnik
HSS., o kome smo ve gore govorili, da je prijatelj dr. uteja, dr.

Rudolf Matea, pravni referent ministarstva uma i ruda, direkcije

Sarajevo, lan savjetodavnog odbora Narodne obrane, kog je dr. utej,
pred par godina postavio predsjednikom Napretkove zadruge, Franjo
Hirler iz Sarajeva, roak utejev, Ernest Vallo, direktor Prve hrvatske
tedionice u Zagrebu, Ivo ubai, odvjetnik iz Bugojna, dr. Josip
Fleger Ijenik, dr. Miroslav Orekovi, lijenik i senator, Ilija Brdanovi,
profesor iz Sarajeva, Ante Kovai, direktor Pratedione u m.
Svaki zadruni dio iznosi 100 din. Zadruga je ulanjena u glavni savez
Hrv. privrednih zadruga u Zagrebu.
Jasno je odmah svakomu o emu se radi: Svi navedeni su inae
prijatelji dr. ateja i dr. Barie Smoljana. Dali su samo svoja imena, da
bude po zakonu nuni broj zadrugara, a u stvari pravi koncesionari su
dr. utej i dr. Smoljan.
Oni su glavi sudionici u tom poslu. Sakrili su se iza drugih, dok su
aktivni ministri.
Tako su ta rudna polja, koja su radi osobitog bogatstva mogla da budu
stalno i veliko vrelo prihoda i dohotka banovine Hrvatske, izgubljena.
Prema procjenama strunjaka, ovo je jedan od najboljih boksitnih
leita u cijeloj Evropi, jer rudaa ima najmanji postotak silicijuma. Po
miljenju strunjaka u tim leitima ima oko 55 milijuna tona boksitne
rudae.
Ima nesto o Barisi i kod Ljube Bobana "Macek i politika HSS-a 19281941" Narocito u dijelu nakon zagrebackih punktacija kad je Macek bio
u zatvoru. Smoljan je isao Korosecu na neke pregovore i izgleda da je
dosta visoko kotirao u vrhu HSS-a.
, : ":
"
, " '"
8.
1943.,
, ,
.

?


1941. ;
. ,
,
, .
,
. (-
"
, , . 2006.),
'43. ,
,
. , :
.
, .

,
. .
,
,
1943. , ,
.
,
, '43.
, - !( :
)
,

. , 1946.,
,
.

. ,
,
. ,
, 1948. ,
, , .
,

, 2001.

,


: " - ".
, ,
" "
. 1943. ,
1944. .. , ""

, "
". 1944.

.
,

. ,
-
- 2
, '43., . ,
, ,
.
"
" ,
,
. " " ,
, ,
. .
, , .

,
, . ""
,
,
, ?
.
?
Il tempo 10.

, .

.
, . ,

,

 20.
.

,
. ,
,
,
( )
.
.
- .
.

. 10
,
,
. ,
5 ,

, 132 ,
8.000 .
.
. .

,
. ,
, , 7-8
...

1941-43. :
?
( 70
),
. , ,
" -
",

.
,
5.000 .

. :
90 .
, .
, ,
, .
.

14. :
" "
, . .
?


. ,
, 249 , 4 , 3.
7. 1945. 2.000 .

100-200-500. , .
, ,
, . ,
, :
.
.
. . ,
:
.
, .
, 1991. , ,

. 1995.
" , 3. 1991.
,
.

, 11. 1993."
1995.
...
Quote

Rudolf Petovar, ustaki oficir komandant svih hrvatskih formacija u

Hercegovini, prelazi partizanima krajem '43. Partizani ga unapredjuju u
generala, a posle rata - kruna svega - proglaavaju za Narodnog
heroja!
Zoran Otri: Potpuna izmiljotina, napisao sam odgovor na
forum.hr.
elim upozoriti na jednu istu la i besmislicu, koja se okolo
kopipejsta. Naalost, takve stvari su este u diskusijama o bliskoj
prolosti, o temama koje se doivlljavaju tako da imaju i danas
aktualni "politiki aspekt".
Tu je bio kopipejstan, bez navoenja izvora, tekst Konferencija u
Latini, Italija: "Dalmacija: jedna zaboravljena istina". Izvor
je lanak na mrenom sjeditu www.jadovno.com, koje je pak poznato
po etnikom povijesnom revizionizmu. U lanku se iznos tvrdnje da su
niz ustakih voa preli u partizane, koju su pak od poetka bili
suradnici ustaa u planskom istrebljenju Srba. (Pogledajte npr. i Mirko
Rapai: ZAVJERA HRVATSKIH KOMUNISTA PROTIV SRBA U LICI). Ne
znam, koji je motiv bio forumau Sef_Svemira da to prenosi.
Naletio sam na to sluajno sada, guglajui. Izmeu ostalog itamo:
Quote:
Rudolf Petovar, ustaki oficir komandant svih hrvatskih formacija u
Hercegovini, prelazi partizanima krajem '43. Partizani ga unapredjuju u
generala, a posle rata - kruna svega - proglaavaju za Narodnog
heroja!
Tvrdnja da je R. Petovar bio ustaki oficir moe se nai na niz drugih
mjesta na svemreju, ak i na talijanskom.
Rudolf Petovar se spominje u raznim knjigama o
Narodnooslobodilakom ratu. Na svemreju naao sam njegovu
biografiju samo na slovenskom. Saeto i prevedeno:
Slovenac, roen 1916., otac poginuo, do sedme godine ivi s majkom i
ouhom u Mariboru, zatim sele u Trebinje. Godine 1941. kao porunik
vojske Kraljevine Jugoslavije prilazi partizanima, slijedee godine
postaje lan KPJ. Bio je zamjenik komandanta bataljona, zatim
naelnik taba 6. istonobosanske brigade, pa 15. majevike brigade,
pa u studenome 1943. naelnik taba 27. divizije, u studenome 1944.
naelnik taba 3. korpusa. Nakon osloboenja na raznim vojnim
dunostima. Umirovljen u inu generalpukovnika. Umro 2004. u
Beogradu.

Suautor je knjige "esta proleterska istonobosanska brigada". Ne

nalazim napomenu da je bio proglaen za narodnog heroja.
U leksikonu "Tko je tko u NDH" ne spominje se nikakav Petovar ili
neko slino prezime. Ne moe se raditi o zabuni, nego o potpunoj
izmiljotini. A neki je ipak prenose.
Slian sluaj naao sam u jednoj knjizi nedavno objavljenoj na
engleskom: Baria Smoljan proglaen za ustakog pukovnika.
Sa suprotne strane - poznata pria o "28 idova generala NDH", pa
"Kula Fazlagia posljednje uporite NDH"...
U nekim krajevima, ustae su poznate komuniste putali na
miru, ali uglavnom ne zbog nekog makar preutnog
dogovora o nenapadanju, nego naprosto zato jer su imali
malo ljudi i preih briga u prvim danima gradnje svoje
vlasti. U drugim krajevima, meutim, komunisti su i u tijeku
travnja, svibnja i lipnja bivali hapeni pa i likvidirani.
Pria o razgovorima Hebranga i Bakaria s Budakom i
Lorkoviem ve u travnju 1941.. fabricirana je 1980-ih u
velikosrpskoj kuhinji, s famoznim Josipom Kopiniem.
Nedavno to ponavlja poznati falsifikator Vjenceslav Ceni,
kao notornu injenicu, to sam prenio i ovdje na forumu.
Nema nikakvih indicija da u tome ima nekih osnova.
Mogli su se tu i tamo meusobno osobno uvaavati, kao
ilegalni borci protiv istog neprijatelja. Zvonko Ivankovi
Vota navodi da je Andrija Hebrang kao ilegalac u Zagrebu
1941. na ulici naletio na Jurja Rukavinu, ustakog
pukovnika; ovaj ga je prepoznao ali nije nita rekao, nije
prijavio starog druga s robije. Nakon rata, Hebrang je
posjetio Rukavinu u zatvoru, pitao ga moe li uiniti neto
za njega, Rukavina je rekao znam da me morate ubiti, ne
alim se, ali pobrini se za moju obitelj, to je Hebrang i
uinio. Iz takvih sporadinih kontakata mogla su nastati
govorkanja protiv Hebranga koja su poslije rata, kad je pau
u nemilost, iskoritena, a s velikosrpske strane proirena u
jo iru optunicu, koja je ukljuila i Bakaria.
Famozni "Martovski pregovori" 1943. bili su pregovori dviju
zaraenih strana, o razmjeni zarobljenika (to je uspijevalo,
ve 1942. bilo organizirano pa onda i kasnije) i eventalnim

dogovorima o djelominoj obustavi vatre (stvarno je Tito bio

psolao naredbu Slavonskom korpusu da neko vrijeme
obustave napade na prugu Zagreb-Beograd), te kao
najvanije Titove nade da e Nijemci priznati NOVJ kao
zaraenu snagu i prestati likvidirati ranjenike i zarobljenike
(to je Hitler odbio, ali na terenu su njemaki zapovjednici
ponekad potedjeli ivot i poslali ih u logore u Njemakoj).
Pregovori kakvi se vodee i usred rata, nita neobino, ni na
koji nain usporedivo s etnikom kolaboracijom.
Bosancero: No zanimljivo slicne stvari prenosi i Ivo Omrcanin.
On u dvotomnoj knjizi tvrdi da je bilo dogovora izmedju
Lorkovica i Hebranga. No sve je to na nivou spekulacije. No
svakako bi bilo zanimljivo vidjeti kakve je direktive slala
kominterna u periodu od 10.04 do 22.06. 1041. Te kakve su
bile i depese iz Zagreba u to vrijeme. Tek kad dojdemo do
tih izvora moci cemo preciznije govoriti o tom razdoblju.
Svakako znamo da je najuze vodstvo partije docekalo 10.04.
u Zagrebu i u nekim spisima koje je ne tako davno objavila
obitelj Leke Rankovica on opisuje docek nijemaca na trgu
bana Jelacica.
Ghost: Evo zanimljiv tekst.
http://www.novinar.de/2012/01/19/saradnja-brozovihpartizana-i-pavelicevih-ustasa.html
Iz svega gore navedenog smatramo da je jasno da je
koordinacija vojnih akcija, politika i taktika saradnja
Brozovih partizana i Pavelievih ustaa u toku DSR na
prostoru NDH bila pre svega unapred planirana i sistematski
sprovedena u delo. U vojnom i taktikom smislu ova
saradnja se zasnivala na sporazumu kaplara/marala Josipa
Broza Tita i poglavnika Ante Pavelia krajem decembra
1941. g. kada je na sastanku generalnog sekretara KPJ
Josipa Broza Tita sa predstavnicima hrvatskih ustaa u
Rogatici (Bosna) dobijena saglasnost ustakog poglavnika
Ante Pavelia za isporuivanje oruja i municije Brozovim
partizanima kao i za dozvolu nesmetanog boravka na
teritoriji i prolaska kroz teritoriju NDH. Na osnovu ovog
sporazuma partizansko vrhovno vojno i politiko
rukovodstvo je neometano boravilo na teritoriji NDH od 25.
januara pa sve do 25 maja 1942. g. u Foi iako su u
njihovom okruenju bili ustaki i italijanski garnizoni i to na
domet topova, minobacaa pa ak i mitraljeza. Ovo

neometano bivakovanje partizanske vojne i politike

vrhuke od skoro pola godine na teritoriji NDH je rezultat
potpisivanja partizansko-ustakog sporazuma o kolaboraciji
sredinom januara 1942. g., u svakom sluaju nakon 12.
januara kada je Brozov specijalni poverenik Edvard Kardelj,
kao lan CK KPJ, iz evljanovia (kod Rogatice) otputovao u
Zagreb da ovaj sporazum i potpie nakon ega se uputio za
Ljubljanu. Kod Tita je ve 16. februara 1942. g. u Fou
doao ustaki kurir iz Sarajeva sa linim Pavelievim
pismom za formiranje i naoruavanje komunistike Druge
proleterske brigade. Municija i oruje su od strane ustaa
za ovu brigadu uskoro i predati na teritoriji Mataruga, u
blizini ajnia. Ovom prilikom su primopredaju ustake
municije i oruja obavili sa partizanske strane Sava
Kovaevi (kasnije na Sutjesci ubijen s lea od partizanske
puke) i Sava Brkovi, vii politiki komesar, dok je sa
ustake strane u ovoj primopredaji uestvovao jedan major
iz Crne legije Jure Francetia. Ovako dobro naoruana tek
novoformirana partizanska Druga proleterska brigada je
odmah upuena na oblinje ratite ka Srebrenici i Vlasenici
u istonoj Bosni gde se u sadejstvu sa tamonjim ustakim
formacijama borila protiv jedinica JVuO pod komandom
majora Dangia i Todorovia.
Tito je krajem marta 1942. g. poslao svoja dva zvanina
pregovaraka predstavnika, Ivo Lolu Ribara i Petra Velebita,
na pregovore o sklapanju sporazuma sa vlastima NDH o
ustupanju odreene teritorije u okviru NDH partizanima u
sluaju da ovi budu proterani iz Crne Gore zbog narodnog
revolta a koja je bila pod italijanskim protektoratom. Ribar i
Velebit su zajedno sa ustakim pukovnikom Beirom
Kulenoviem krenuli iz Zagreba. Dok se Beirovi usput
zadrao u Sarajevu do dana kada je sastanak sa Titom
trebao da bude ugovoren, Ribar i Velebit su nastavili put sa
dodeljenom ustakom pratnjom stigavi u Fou preko
Gorada pravo kod Broza 1. aprila 1942. g. Tada je ugovoren
taan datum sastanka Tita sa zvaninim predstavnicima
NDH u Rogatici 5. april 1942. g. Na ovom sastanku sa
partizanske strane su prisustvovali sam Tito, Petar Velebit i
lan engleske vojne misije pri Brozovom tabu major
Aterton.[xxiv] Kao pregovarai NDH se ovom prilikom
pojavljuju Sulejman Filipovi i Beir Kulenovi zajedno sa
drugim sarajevskim muslimanima. Tada je u Rogatici
uglavljen ustako-partizanski sporazum o konkretnim

uslovima pod kojima Brozovi partizani mogu prei preko

NDH teritorije do njima dodeljene oblasti koju su kasnije
komunisti proglasili za osloboenu Bihaka Republika
(nakon Uike ovo je druga sovjetska republika koju su
osnovali Titovi komunisti i partizani).
Poetkom juna meseca 1942. g. usled besa naroda Crne
Gore prema politici levih skretanja partizana i crvenog
terora komunista (Titova pasja groblja) Broz je u
Pluinama na kraju bio prinuen da donese odluku o
realizaciji sporazuma sa ustaama u Rogatici tako da su se
ostaci Prve i Druge komunistike proleterske brigade
zajedno sa Treom sandakom i dve crnogorske
proleterske brigade pokrenuli poetkom juna 1942. g.
naputajui teritoriju Durmitora izvlaei se preko Volujaka.
Brozove bojovnike su na putu od Kalinovika do Trnova
ustae iz Sarajeva saekale sa punim kamionima hrane i
municije koji su predati partizanima uz zvanino
objavljivanje da su tu hranu i municiju partizani zarobili od
ustaa koje su navodno presreli i napali na drumu iz zasede.
Ova farsa sa navodnim zarobljavanjem velike koliine
ustakog oruja i municije od strane partizana e se
ponavljati sve do kraja rata kada su padali i itavi odlino
snabdeveni i opremljeni ustaki garnizoni koji su faktiki
dobrovoljno i sporazumno predavani komunistima. Ovde je
neophodno napomenuti i to da je nemaka komanda na
teritoriji NDH, tj. Glez fon Horstenau, prihvatila ovu direktnu
i indirektnu saradnju i sporazume o saradnji Pavelievih
ustaa i Brozovih partizana u cilju odravanja ravnotee,
kontrole zaraenih snaga i to je najbitnije, meusobnom
unitenju Titovih partizana i Mihailovievih etnika.[xxv]
Ovu saradnju Berlin, a pogotovo Hitler, nije nikada odobrio.
Partizanima ustupljena teritorija u okviru NDH je
obuhvatala oblast izmeu gradova Karlovca, Livna, Petrinje,
a centar joj je bio u gradu Bihau. Dakle, Zagreb je Brozu
ustupio slobodnu teritoriju od oko 15 srezova Bosanske
krajine, Like, Korduna i Banije to nije spreilo ustae da
nastave sa svojom genocidnom politikom prema srpskim
civilima na toj istoj ustupljenoj teritoriji iz razloga da
partizani te civile nisu ni branili.[xxvi] U novembru mesecu
je itava dva dana na ovoj teritoriji (26. i 27. novembra
1942. g.) u Bihau zasedao Brozov AVNOJ potpuno
neometano od strane ustaa (isto kao i godinu dana kasnije

u Jajcu 29. i 30. novembra 1943. g.). Brozovi partizani su na

ovoj ustupljenoj teritoriji bili sukcesivno pomagani od
strane ustake vlasti u Zagrebu u ratnoj opremi, oruju,
municiji i hrani tako da su potpuno neometano mogli da
reorganizuju svoju armadu i pretvore je u monu armiju.
Tako je Broz od pobeglih i razbeanih Srba pred ustakom
soldateskom na ovoj teritoriji mogao da popuni i
novoformira Prvu i Drugu proletersku diviziju, Treu
crnogorsku udarnu diviziju, dve krajike divizije, jedni liku
diviziju, jednu banijsku diviziju i jednu dalmatinsku diviziju
od kojih e kasnije biti formirana udarna Brozova pesnica za
osvajanje Beograda i Srbije u jesen 1944. g. Sve u svemu
oko 25.000 boraca zajedno sa oformljenom itavom
(Bihakom) republikom, omladinom, AF-eom, AVNOJ-em,
itd.[xxvii]
I upravo za vreme boravka na ovoj ustupljenoj teritoriji u
NDH od strane Zagreba sredinom i u drugoj polovini 1942.
g. sam Politbiro CK KPJ nam otkriva svu sutinu
komunistiko-partizanskog naina osvajanja vlasti
revolucionarnim putem. Radi se konkretno o delu izlaganja
Moe Pijade na Prvom zasedanju AVNOJ-a novembra
meseca 1942. g. u Bihau. Evo konkretno kako je ovaj visoki
lan KPJ i njenog Politbiroa kratko i jasno objasnio koji je to
najbolji put stvaranja komunistike armade pod
rukovodstvom Josipa Broza Tita:
Potrebno je zato stvoriti toliko mnogo beskunika, da ovi
beskunici budu veina u dravi.
Stoga mi moramo da palimo. Pripucaemo pa emo se
povui. Nemci nas nee nai, ali e iz osvete da pale sela.
Onda e nam seljaci, koji tamo ostanu bez krova, sami doi i
mi emo imati narod uza se pa emo na taj nain postati
gospodari situacije. Oni koji nemaju ni kue ni zemlje ni
stoke, brzo e se i sami prikljuiti nama, jer emo im obeati
veliku pljaku.
Tee e biti sa onima koji imaju neki posed. Njih emo
povezati uzase predavanjima, pozorinim predstavama i
drugom propagandom Tako emo postepeno proi kroz
sve pokrajine. Seljak koji poseduje kuu, zemlju i stoku,
radnik koji prima platu i ima hleba, za nas nita ne vredi. Mi
od njih moramo nainiti beskunike, proletere Samo

nesrenici postaju komunisti, zato mi moramo nesreu

stvoriti, mase u oajanje baciti, mi smo smrtni neprijatelji
svakog blagostanja, reda i mira[xxviii]
Zoran Otri: Tekst nije nimalo zanimljiv. Rije je o rutinskoj
etnikoidnosj propagadni, koja se ne bazira ni na emu. Sve
tvrdnje o sastancima, sporazumima, isporuenonom oruju
isl. su bez ijednog dokumenta ili indicije. Nemoj nas takvim
stvarima zamarati, ima propagande dovoljno i previe okolo
po netu, a ovdje nastojim diskutirati racionalno i injenino.
Ako naie na neki ozbiljni lanak, koji navodi neka vrela,
OK, ali ovo nam ne treba.
Quote
Poetkom juna meseca 1942. g. usled besa naroda Crne Gore prema
politici levih skretanja partizana i crvenog terora komunista (Titova
pasja groblja) Broz je u Pluinama na kraju bio prinuen da donese
odluku o realizaciji sporazuma sa ustaama u Rogatici tako da su se
ostaci Prve i Druge komunistike proleterske brigade zajedno sa
Treom sandakom i dve crnogorske proleterske brigade pokrenuli
poetkom juna 1942. g.
Bosancero: Istina je sasvim drugacija. U to vrijeme talijani
napustaju dio okupacione zone sukladno sporazumom sa
NDH vlastima. Vlasti u Zagrebu nemaju dovoljno snaga da
zauzmu sva uporista te partizanske snage nailaze na slabiji
otpor koji se pojacava do Bugojna a narocito do Kupresa pri
cemu partizani trpe velike gubitke n zauzimaju recimo Livno
i jos neka mjesta. Nakon toga okrecu prema Manjaci i
zapadnoj bosni te do kraja rujna zauzimaju Jajce. Cijeli taj
put prema zapadnoj bosni prozet je borbama s
domobranima, ustasama, italijanima, nijemcima i cetnicima.
Ovdje je predstavljeno kao da su ustase predavale
garnizone sve sa punim magacinima hrane. Pored toga valja
istaci da je u to vrijeme radi potiskivanja partizana uvedena
antikomunisticka milicija u dalmaciji koja je cinila prilicno
zlocina pretezitog sastava dinaroidnih cetnika. Uz to i na
podrucju Manjace cetnici i nijemci zajedno pokusavaju
pruziti otpor partizanima. Sve u svemu gornji tekst bi
mogao biti pisan iz domene naucne fantastike podsmjer
paralelna povijesti ili sto bi bilo kad bi bilo.
Seanje na Branka Miljkovia
Srean onaj ko svoju pesmu ne plati glavom

Pisao: Mirko Kova

Prie o smrti Branka Miljkovia jo zadugo nisu prestajale. Njegov otac Glia, koji
je godinama provodio dobar dio vremena pokraj sinova groba (vie puta sam mu
pravio drutvo) uporno je tvrdio da je Branko ubijen na drugom mjestu i mrtav
odnesen i zakaen za tu granu. I pisac Zlatko Tomii u svojoj knjizi tvrdi da su ga
ubila dva agenta Udbe koji su doli radi toga iz Beograda. Pjesnikov intimus Petar
Dadi, sve tamo do kraja osamdesetih, ostao je pri onome to je napisao u svome
ogledu Branko Miljkovi ili neukrotiva re, a to je da se Branko ubio zbog jedne
ene koja nanosi pesniku poraz, onda kada mu je taj poraz potreban. Krajem
osamdesetih Dadi korigira svoje nekadanje stajalite; sada mu povijesni
dogaaji idu na ruku, a nacionalizam ga hrabri i oslobaa stega. Tih godina Dadi
je nacionalist blesavog tipa, opsjednut urotama i uvjeren da zlo dolazi sa Zapada.
Tada lansira novu teoriju o samoubojstvu Branka Miljkovia; vie to nije ena koja
mu nanosi poraz, nego osjeaj sramote i ponienja to je napisao pjesmu o Titu

Photo: Stock
Branko Miljkovi (19341961) nije morao umrijeti da bi postao priznat i slavan; ve je to
bio za svog kratkog ivota. Iz pjesnike generacije ezdesetih, Miljkovi je odmah
nazvan princem poezije i odmah svrstan u red velikih pjesnika.
Dobio je tada prestinu Oktobarsku nagradu, rezerviranu za reimske pisce, to je bio
presedan u kulturnoj politici i nainu vrednovanja poezije. Mnogi dogmatici bijahu
uznemireni da je mladi pjesnik, k tome jo simbolist i francuski ak, tako visoko i naglo
uzdignut na drutvenoj ljestvici. Nije li to, s njihova stajalita, bio prvi kobni pomak u
bijegu od socijalistikih kriterija? Sam laureat, uz svoje genijalne pjesme, donio je neto
malo rodoljubive poezije, pjesmu o Titu i skromnu pregrt dodvorikih stihova, to je
zasigurno bilo dovoljno da se netko u iriju uhvati za te pjesme i progura mladia.
Miljkovi nije bio po volji mnogima koji su navijali za uzorne pjesnike, idole mladei, a
uza sve, znalo se da potjee iz obitelji nesklone komunistima. Ali prije nego je dobio tu
nagradu, mladi Branko bio je najvie citirani pjesnik, ak i meu onima koji nisu imali
simpatija za nj. Njegov glasoviti stih: Hoe li sloboda umeti da peva kao to su sunji

pevali o njoj, obasjavao je lica razoaranih ondanjom nedostatnom slobodom, kao god
to je svojom britkou izazivao divljenje barem onog malo inteligentnijeg sloja u
politikim utvrdama komunistikog svijeta.
Prialo se da je ak i Tito deklamirao te stihove, a u diktaturama se vrhovnici uvijek
poteu kao mjera svih stvari, ma kakve neznalice bili. Popularni knjievnik Branko opi
te je stihove uzeo kao moto jednog svog romana, kasnije osporavanog zbog podrivanja
tekovina revolucije. Jo mnogi stihovi mladca Miljkovia posvuda su govoreni, da je
ak i njemu samom dola muka od tolike upotrebe poezije. Njega je strepnja krasila,
njega je tresla metafizika drhtavica o kojoj je pisao, njega su muila opta mesta
stranija od svega, pa je stihom branio svoj pjesniki integritet. Opirui se svakoj vrsti
banalizacije, pjesnik je gotovo rezignirano pjevao: Psi me recituju i gluve poljane.
Jo kao gimnazijalac znao sam naizust mnogo stihova Branka Miljkovia i eznuo da me
jednom primi za svoj stol. Nisam bio nasrtljiv, okoliao sam oko te privlane pojave, ali
sada se ne mogu tono sjetiti kako smo se i kad upoznali. Znam samo da sam se uvijek
osjetio privilegiranim kad god bi me pjesnik pozvao u svoje drutvo. On je bio neka moja
vizija pjesnika: duhovit, lucidan, talentiran, obrazovan, opsjednut enama i uvijek
zaljubljen, patnik, veseljak, depresivac, nagonom samoubojica, ali jedino i trajno odan
poeziji. Samo je on mogao napisati: Srean ko svoju pesmu ne plati glavom.
Bio je poeljan u svim salonima, ak i kad je pravio skandale, a istodobno i najvienija
intelektualna pojava beogradskog podzemlja. Napijao se u svim umezima drutvenoga
ugostiteljstva, sablanjavao noobdije svojim drskim priama, privlaio mlade literate
fascinirane njegovom duhovitou, njegovim obratima u ivom razgovoru. U svijetu
boheme bio je as otmjen as prost, ali svakako car. I ba u vrijeme feta i veselica u ast
Branka Miljkovia i njegova pjesnitva, mladi je slavljenik posve iznenada napustio
Beograd i preselio se u Zagreb.
Sluaj je htio da se posljednji put sretnemo u Zagrebu, u kavani Korzo; o tome sam neto
objavio u studentskim novinama. Ne znam jesam li tada, ili nekom drugom zgodom,
doznao da je pjesnikova majka Marija bila Hrvatica iz Zadra, ali se maglovito sjeam da
je spominjao Hrvatsku kao zaviaj, jer samo je maternica zaviaj, a sve drugo vatra i
nita. Ta pria o majci Hrvatici nije prolazila u Beogradu; njegovi prijatelji govorili su
da je Branko laskavac i da je sve izmislio kako bi se dodvorio Hrvatima. Takvo to moglo
se uti i od njegova prisnog prijatelja Petra Dadia, koji je tvrdio da su ga u Zagreb
otjerali ljubavni jadi, te da nikakvih krvnih veza s tim svijetom nije imao.
Pria o majci osobno me nije zanimala, niti mi je to znaila. Zlatko Tomii u svojoj
knjizi Hrvatski orfej veli da je Branko znao svata govoriti, davao je nezgodne izjave,
tvrdio da je ustaa. I u Beogradu je pravio ispade; mogao bih o tome i sam svjedoiti.
Poznata je anegdota kada je na Terazijama skinuo svoj crni eir i uzviknuo: iveo
jugoslovenski mrak! Moda je to pjesnik, nimalo suptilno, osporio vlastitu pjesmu
Jugoslavija, u kojoj je hvalio vjenanje umadije i Zagorja, pjevao o moru na jugu i
oblacima na sjeveru. Bio je dovoljan taj bohemski, bezazleni incident da bi udbai duha
poeli pretresati stihove iz te pjesme i prevoditi ih u politike besmislice.

Obiljeeni stihovi iz pjesme Jugoslavija: Treba zapaliti sve to moe da gori / treba
sruiti sve sruivo, sve to nije veno, sumnjiili su pjesnika kao ruitelja, a dotad
slavljena pjesma poprimila je sasvim drugo znaenje. Nedugo nakon naeg susreta u
kavani Korzo Branko Miljkovi se odrekao svega to je posljednjih godina nakrabao.
Odrekao se i Oktobarske nagrade. Obznanio je da vraa nagradu, ali ne i lovu koju je
propio.
Odrei se takvog statusnog obiljeja reima, u Beogradu je doekano kao drskost i hula
nezahvalnog pjesnika. Prialo se da ga je na taj in nagovorio knjievnik Branko V.
Radievi. Jevrem Brkovi zapisao je u svojoj knjizi Glosarij: Poslije dobijanja
Oktobarske nagrade, tadanja je Duga napravila grozan razgovor s Brankom
Miljkoviem. Branko V. Radievi ga je naao pijanog, zloupotrijebio ga izvlaei iz
njega to je htio, nagovorio ga da se odrekne svega to je do tada napisao, pa i
Oktobarske nagrade. Iz tadanje Duge, koja je slovila kao udbako glasilo, irile su se
fame kako se Miljkovi odrekao svega to je nakrabao, samo zato da bi se odrekao
svoje pjesme o Titu.
U noi izmeu 11. i 12. veljae 1961. godine Branko Miljkovi poinio je samoubojstvo;
objesio se o jednu nisku vrbu na Ksaveru, kako svjedoi spisateljica Irena Vrkljan. I
drvo je reklo nemoj Jutro moje belo, napisao je Branko u svojoj pjesmi Goran,
posveenoj Ivanu Goranu Kovaiu. Nisko stablo vrbe na Ksaveru nijemo je primilo
pjesnikovo tijelo, u bjelini jutra te kobne veljae. Zgrena koljena samoubojice gotovo su
dodirivala tlo. Nekim vojnim kamionom pjesnikov lijes dopremljen je u Beograd i
pokopan na Novom groblju.
Prie o smrti Branka Miljkovia jo zadugo nisu prestajale. Njegov otac Glia, koji je
godinama provodio dobar dio vremena pokraj sinova groba (vie puta sam mu pravio
drutvo) uporno je tvrdio da je Branko ubijen na drugom mjestu i mrtav odnesen i
zakaen za tu granu. I pisac Zlatko Tomii u svojoj knjizi tvrdi da su ga ubila dva
agenta Udbe koji su doli radi toga iz Beograda. Pjesnikov intimus Petar Dadi, sve
tamo do kraja osamdesetih, ostao je pri onome to je napisao u svome ogledu Branko
Miljkovi ili neukrotiva re, a to je da se Branko ubio zbog jedne ene koja nanosi
pesniku poraz, onda kada mu je taj poraz potreban.
Krajem osamdesetih Dadi korigira svoje nekadanje stajalite; sada mu povijesni
dogaaji idu na ruku, a nacionalizam ga hrabri i oslobaa stega. Tih godina Dadi je
nacionalist blesavog tipa, opsjednut urotama i uvjeren da zlo dolazi sa Zapada. Tada
lansira novu teoriju o samoubojstvu Branka Miljkovia; vie to nije ena koja mu nanosi
poraz, nego osjeaj sramote i ponienja to je napisao pjesmu o Titu. Senzibilni pjesnik
odmah je kao shvatio da se poezijom ne darivaju zlotvori, ali bilo je kasno i jedino mu je
preostalo umrijeti, to prije to je iza sebe ve imao gotov stih da isto je pevati i umirati.
Kritiar i biograf Miljkoviev hvalio mi se u vie navrata kako u svoj izbor Brankove
poezije, to ga je priredio i objavio u Prosveti 1965. godine, nije uvrstio pjesmu o Titu, te
da je to onda bilo heretino. Na moje pitanje to je bilo sa enom koja mu je nanijela
poraz, Dadi je odgovorio citirajui Pavesea, kako nas neuzvraena ljubav razotkriva
u naoj golotinji, naem siromatvu i naem nitavilu.

Ta fatalna ena pomogla mu je da razotkrije vlastitu nitavnost, da se zgadi nad svojom

odom Titu i onda objesi. Sluao sam i njegove kavanske varijante kako su Miljkovia
ubili hrvatski pjesnici, i to iz ljubomore. Moda je kasnije upetljao i Vatikan; nove verzije
vie nisam sluao, jer sam napustio Beograd. Ne znam to se poslije prialo, ali zasigurno
znam da su prie nacionalista uvijek glupe. U svojoj pjesmi posveenoj Tinu Ujeviu
Branko je moda ponajbolje spojio smrt, drvo, zaborav i razloge odlaska kad vie nema
ta da se voli. Ta potresna strofa glasi: Najzad sam dovoljno mrtav nita me ne boli
Drvo se naginje nad zaboravom nema ta da se voli Neka nie cvee iz prokletog tla.
* Objavljeno u "Feral Tribune" 1. prosinca 2001.
* Prenosimo sa prijateljskog portala Lupiga