Elektronsko poslaovanje

1)E poslovanje se u najsirem smislu moze odrediti kao bilo koji proces koji
organizacija realizuje pomocu racunarske mreze,primenjujuci internu i
eksternu komunukaciju.E poslovanje je obuhvatnije od e-trgovune jer
ukljucuje kupvinu i prodaju roba i usuga,a takodje pruzanje servisa
korisnucuma,saradnju sa poslovnim partnerima,e-ucenje i transakcije unutar
organizacije.Osnovne komponente E poslovanja su: etrgovina,CMR,ERP,upravljanje lancima snabdevanja,poslovna inteligencija.
2)Prednosti e-trgovine:automatizacija procesa i drasticno smanjenje
troskova,jednostavan ijeftina nacina izlaska na siroko svetsko trziste,efikasno
odrzavanje kontakta sa kupcima e-postom,nizi troskovi plairanja proizvoda na
trziste,nize prodajne cene,veca konkurentnost,mogucnost brzog
pretrazivanja,odabiranje odredjenih proizvoda,24h u nedeji,skromna
inicijalna ulaganja(racunar,modem,pristup internetu). Nedostatci:izostajanj
esocijalnog aspketa tradicionalne kupovine i trznih centara gde se proizvod
moze iz bliza videti i dodirnuti,kupovina bez cekanja.Atraktivne web stranice
su potvrdjeno vazan faktor za privlacenje kupaca.Formiranje primamljive
ponude uz adekvatni marketing koja ce kupca naterati da posegne u
novcanik i obavi kupovinu.
3)CRM predstavlja slozeni skup poslovnih procesa i tehnologije za upavljanje
relacijama sa postojecim i potencionalnim korisnicima,poslovnim
partnerima,u marketingu,prodaji i podrsci,preko svih raspolozivih kanala
komunikacije.CRM-koncept informacija o kupcima,CRM mora biti integrisan u
celom procesu:iskustva klijenata od inicijalnog kontakta do
kupvine,marketing,prodaja i odredjene podrske korisnicima mogu biti
integrisane putem informacione tehnologije.
4)Upravljanje lancima snabdevanja je trmin koji se koristi da se opise tok
materijala,informacija i sredstava kroz lanac nabavke,od snabdevac,preko
proizvodjaca,pojedini komponeneti,konacnog spajanja i disribucije do
konacnog kupca.Osnovne aktivnosti lanca vrednosti su:unutrasnja
logistika,operacija,spoljasnja logistika,marketing i servis.
5)Posovna ineligencija predstavlja proces sakupljanja raspolozivih internih i
znacajnih eksternih podataka.Pos inelig. omogucava:nalizu ponasnja kupaca i
dobavljaca,odredjuje kljucne dobavljace i troskove,odredjuje ucestalost
kupovine,posmatranje pojedinih trzisnih segmenata,efektnije pregovaranje
sa kupcima i dobavljacima,analiza efikasnosti upravljanja,lakse predvidjanje

buducih terndova.E-tocak se sastoji od:strategije e poslovanja i primene e

poslovanja.U starteski deo spadaju:e-filozofija,starategija i plitika,emarketing,odnosi sa javnoscu i informaciono-komunikaciona struktura.U
operativni deo spadju:e-proizvodja,e-tehnologija,e-distribucija,e-zastita i
pravo.
6)Infrastruktura E poslovanja.Internet infrastruktura u
povezivanju,tehnicki i tehnoloski standradi namenjeni bilo kojoj
organizaciji,izbor racunarskih sistema ili platforme thnologije postaju od
sekundarnog zanacaja za organizaciju,e poslovnje i neelektronsko poslovanje
zajednicki koriste ili dele ekonomsku infrastrukturu rasplozivih resursa.
8)E-trgovina bilo kju taransakciju preko racunarske mreze,koja ukljucuje
prenos vlasnistva i prava za koriscenje roba i usluga.E-trgovina predstavlja
kupovinu ili prodaji dobara i usluga puem internta,kao i prihode od reklama,el
razmenu dokumenata koji prate robu,novac i usluge,poslovanje putem esredstava EDI,e-mail,ptf.Srz ili osnova e-trgovine se cesto naziva potpuno
digitalno poslivanje.Komponente e-trgovine su:proizvodi,procesi i
ucesnici,koji imaju po dve dimenzije fizicku i digitalnu.Sve ono sto se moze
poslati ili primiti preko interneta je digitalni
proizvod.Ucesnici,prodavci,kupci,posrednici,predstavnici trece
starane(drzave).Fizicki ucesnicic su dostupni uzivo.pretrazivanje i kupovina
preko weba je digitalni proces.
9)Neke od aplikacija e-trgovine:e-mail,sistemi za upravljanje
sadrzajem,dokuenti,izvestaji i baze podataka,finansijski sistemi,informacije o
nabavci i isporuci,poslovno izvestavanje,sistemi placanja,Newsgroup,online
prodaja,komunikacija,konferencije.
7)Prednosti e-poslovanja smanjenje troskova transakcionih,velike
kupovine po transakcijiobjedinjenje colokupnog ekonomskoprodajnog
procesa,trzistu se nudi nov nacin kupovine,obimni katalozi
proizvoda,unapredjenje interaktivnog odnosa sa kupcima.
10)Istorijat e-trgovine.Primena racunarske elektronike u trgovini u periodu
druge polovine 70-tih god je isla u dva pravca i to:nova thnologija je nasla
svoju primenu u tradicionalnim trgovinskim institucijama .Razvoj racunara i
komunikacije je omogucio razvoj nove institucije e- trgovine.Pocinje upotreba
bar-koda,elektronski transfer sredstava i koriscenje kartice kao platznog
sredstav.Uvode se skener kase na mestu prodaje.Polovinom 80-tih pocinje
primena racunara u trgovini u jos kavalitetnijem prvcu razoj ineraktivne etrgovine.Dolazi do spoja elektronike i komunukacije sa tradicionalnom

trgovinom.Sredinom90-tih pojam e-trgovine pocinje da se vezuje iskljucivo za

kupoprodajnetransakcije koje se odvijajun na intenetu.E-trgovina se idaje
sporo razvija unekimindustrijalizovanim drzavama,e-trgovina imma
nogranicen potencijal kako za privvredne tako i za nerazvijene zemje.
11)Eektronska razmena podataka EDI.Osnova e-trgovine je razmena
podataka.EDI je standardizovan i integrisan sistem za priemenu poslovne
komunikacije putem racunarskih sistema i mreza.EDI se posmatra sa dva
nivoa globalni i inreni.Globalni funkcionise na nivou drzava ii asocijacija
drzave,a interni na nivou organizacija,odnosno asocijacija organizacije.Kjucni
segment funkcionisanja e-trgovene su standardi.
12)Odnos e-trgovine i e-poslovanja.Tri varijante odnos aizmedju etrgovine i e-poslivanja.Prema Loundu e-pslovne transakcije obuhvataju
aplikacije digitalne tehnoogije na poslovne procese unutar firme,dok se etrgovine primarno odnose na transakcije preko granica kompanije.Odredbe
za trgovinu i industriju vlade V.Britanije pod e-poslovanjem podrazumeva
integraciju svih aktivnosti sa internim procesima poslovanja prienom
informaciono-komunakacione tehnologije.E-poslovanje se definise kao
najvisa aktivnost koja obuhvata sve sto je vezano za primenu informacionih
ikomunakacionih tehnologija o poslovanju izmedjuorganizacija ili na relaciji
kompanija-potrosac.
13)Odnos klasicne i e-trgovine.E-trgovina se razlikuje od kalsicene samo
posredstvima rada.Kao i u klasicnoj i u e-trgovini su prisutni svi
elementi:proizvod,mesto,marketing,nacin za prijem narudzbina,nacin z
prijem novca,ispruka,mogucnost vracanja proizvoda,garancija;tehnicka
podrska.
14)Distibutivni kanali.Cilj je dostaviti proizvod pravom kupcu u pravo
verme.Veci obom porudzbina-manja pojedinacna porudzbina putm
kamiona.E-trgovina obradjuje desetine hiljada narudzbina dnevno,koje mogu
biti samo stoti deo velicine njihovih tradicionalnih pandama.Umesto da salje
sto kutija jednoj prodavnici,moze poslati proizvode stotinama potrosaca u
malim isprukama.Distributivni centri moraju biti zaduzeni za prodaju.Kod etrgovine funkcija ljudskih resursa je veoma vazna,jerovakvi distributivni
centri moraju da zaposle vise ljudi imorace njima da upravljaju mnogo
efikasnije kako bi obezbedili zadovoljavsjuce rezultate.Israzivanja su
pokazala da potrosaci otkazu vise od 50% zaostalih porudzbina.

15)Osnovne karakteristike e-trgovine:superiornost,globalni

zahvat,univerzalni standardi,informaciono
bogastvo,interaktivnost,informaciona gustina,personalizacija.
16) Stvari koje sjber trgovce cine uspesnim:popusti,super
selekcija(bogtae ponude),posebne usluge(podsecanje na vazne
datume),Komfor(iz fotelje,non-stop,mesecima unapred),brza
isporuka,zabava(vide igrice,sale),koncept dodatne vrednosti.
17)Ogranicenja e-trgovine:mnogi potenconalni kupci jos uvek ne koriste
internet,mnogi nemaju brze veze,kupovina preko interneta zahteva veliku
dozu poverenja sa obe strane,ugrozena privatnost icna i finansijska,problem
postojanja stvarnog prodavca na inrenetu.
18)Pslovni model e-trgovine:poslovni model je nacin paniranja vodjenja
biznisa na nacin koji kopaniji donosi prihod.Klasifikacija poslovnih modela:eprodavnica.e-nabavni centar,e-prodajni centar,e-sajam,e-aukcija,eposeredovanje.
19)Forme e-trgovine se razlikuju prema relacijama koje postoje izmedju
ucesnika u
trgovini(kupci,preduzeca,zaposelni,drzava)na:B2B,B2C,B2E,C2C,C2B.Postoje
islozene forme pristekle iz predhodnih:B2B2C iC2B2C. B2B je najznacajni
obuhvata interbiznis razmenu.
20)B2C-relacija business-a do potrosaca,predstavlja komunikaciju
poslovnog sistema sa krajnjim potrosecem.B2C poslovni
modeli:portali,maloprodajni,ponudjaci sadrzaja,brokeri transakcija,kreatori
trzista,servisi provajdera i kreatori komuna.
21)B2B business to business.E-prodaja,e-trziste,mehenizmi za podrsku(ECollaboratin).Proces kupovine ukjljuceje
faze:otkrivanje,otkrivanje,pregovaranje,porucivanje,zadovojenje potreba i
moritoring.
22)Koristi koje ostvaruju dobavljaci B2B:nizi trodkovi
pregovaranja,prodaje i transakcija,pristup novim kupcima,unapredjenje
kontrole zaliha,transparentnost narudzbina,smanjen nivo zaliha i
konkurentnijim cenama,zadrzavanje kuoaca,cvrsta integracija sa
kupcima,klasifikacija kupaca.
23)Modeli B2C se mogu klasifikovati-relacija od kompanija do potrosaca
uglavnom cine e-kupovinu,e-maloprodaju.Utri grupecigla i malter je
metafora za modele koji koriste iskljucivo tradicionalni nacin kupovine,cigla i

klikkoji klasicne modele kupovine siroko podupiru internet servisima,dotcom su sistemi koji kopmletno poslovanje vrse u virtuelnom svetu.
24)Portali i podele.Portali se dele na horizontalne,vertikalne i
afinitentne.Horizontalni-informacije o sirem opsegu tema.Vertikalne-veliki
broj informacija koje pripadaju jednoj temi.Afinitentne-slicne vertikalnim
usmerene ka specificnom segmentu trziasta.
25)Elektronska maoprodaja-online verzija tradicionalnih
maloprodavaca,forme sa:virtuelnim trgovcima,sa stvarnim
trgovcima,kataloske prodavnice,online molovi i proizvodjaci koji svoje
prozvode nude direktno potrosacima.Pojam e-trgovinskog centra ne
podrazumeva samo spisak drugih prodavnica na internetu ili linkova-veza
pema njima,vec i postojanje predpostavki i vrednosti za dugorocnije
poslovanje koje ce kupci tako i vrednovati.
26)Ponudjaci sadrzaja svrstavaju se informacione kompanije i kompanije iz
oblasti zabave.Nude digitalne sadrzaje prko weba,infomacioni sadrzaj je
siroko definisan,podrazumevaju se forme intelektualne svojine,najcesci su
razlog koriscenja interneta.
27)Transakcioni brokeri.Sajt obavlja za kupca transakciju preko telefona i
e-maila,zatuuslugu naplacuje naknadu.Posebno je zastupljen u usliznim
organima kao sto su finansijske i putnicke uslige ili tarzenje zaposlenja.
28)Kreatorikomuna-zajednica.Formiraju online zalednicuisoisljenika.Sajtovi
koji krejiraju digitalno online udruzenje u kojem ljudi slicnih afiniteta i
interessa mogu da obave transakciju,komuniciraju sa istoisjenicimai priaju
informacije koje ih zanimaju.
29)Nematerijalni proizvodi u e-aloprodaji.Najveci deo maloprodaje
ostvaruje se u segmentu nematerijalnih proizvoda,mogu se direktno
isporucivati do kompjutera kupca to su:zabava,putoavnje,novine,finansijske
usluge i e-mail.
30)Materijani proizvodi u e-maloprodaji.Elektronski se najvise
prodaju:knjige,vino,cvece,kompjuteri,hrana i odeca.Business to consumer
prodaja odredjuje kupca,siri izbor,viseinformacija i udobnost pri
kupovini.Postoje tri vrste prodavaca:tradicionalni prodavci,prodavci
spezijalizovanih proizvoda,prodavci koji preko svojih sajtova nude kupcu
siroku paletu proizvoda.
31)Ostale forme e-trgovine.Forma e-trgovine C2C od potrosaca do
potorsaca.Potrosaci dirktno trguju sa potrosacima.Forma C2B potrosac do

business-a.Pojedinci koji prodaju usluge organizacijama.Potrosaci koji su

proaktivni prema biznisu(kupac pokazuje koliko ce da olati za avio kartu).
32)Sistemi placanja u e-trgovini-peer to peer,odnos izmedju individualnih
ucesnika utrgovinskoj transakciji,terin tzv.mikroplacanja,placanje malih
iznosa.Osnovni ucesnici placanja su:kupci,prodavci,posrednicke institucijebanke,drzvna regularna tela.Svako od tih ucesnika ispoljava razlicite
preferencije prema postojecim sisteima placanja zavisno od svojih interesa
iciljeva.
33)E-novac Pojam e-novac,odnosno e-olacanje,razmena materijalnih
sredstava putem telekounukacionih infrastruktura,kave su intranet sistem
banakaili internet.Novac je virtuelan i predstavljen je brojcanim sredsvia koja
postoje u memoriji racunara,ne poznaje geografske granice i moze se
utrenutku prebaciti na velike udaljenosti.Pojam e-novac,precizniji naziv je
digitalni novac.Postojanje mogucnosti trenutnog sravnjenja stanja sredstava i
obezbedjenje pune bezbednosti transakcije,velika brzina prenosa
podataka,jedinstven pristup servisima,kao ipersonalni racunari sa
odgovarajucim softverom.
34)Uvodjenje e-trgovine u poslovanje firmi.Prva faza je reinzinjering ili
redizajn modela poslovnog sistema.Druga faza je izrada e-commerce sajta i
interneta.U ovoj fazi potrebno je iznajmiti resurse usiroj
globalnojinformacionoj infrastrukturi kao sto su:web server,baza
podataka,statistika,SSL servis za sirenje informacija,specijalni bankarski
racun za primanje upata od kreditnih kartica klijenata,kurirske sluzbe za
slanje proizvoda,obezbedjenje i mehanizmi zastite,marketing,off line
aktvnosti,on line aktivnosti.Treca faza je stvaranje strateskih alijansi,etrgovina jeu sustini nov poslovni model koji otkriva nove mogucnosti.
35)Direktna prodaja Servis za on line naruciavanje spada u jedan od
najzasupjenijih servisa svakog sajta.Najzanimljivija je cinjenica da je
koriscenje potpuno besplatno.Kod nas ne postoji on line palcanje zbog staha
od zloupotrebe i prevare.Efikasnost svakog sajta se meri brojem
posetilaca,aterijalnom dobiti korisnika sajta.Internet preazentacije su mesta
gde se naaze gotovo sve ponude iz odredjene privredne gaane,prirodno
mesto za medjusobnu komunukaciju ponudjaca usluga,kompanija pokazuje
deo svojih ideja i iskustava.
36)Nastup na interntu.Svaki web sajt ima svoj jedinstveni naziv
domena.Naziv domena je jdinstven tako da uz njegovu pomoc jednoznacno
pronalazi sajt na internetu.Brojne kompanije pruzaju usluge registarcije

domena.Za pristup nekom sajtu,regisrovan domen na nekom serveru.Treba

osmisliti poslovni naziv sajta,koji ce privuci klijente,koji ce biti brzo prihvacen
ilako se pamti,da je u vezi sa opisom delatnosti,treba proveriti da naziv nije
zauaet.Ekstenzija domena oznacava njegovu delatnost:com-komercijalne
ponude,edu-za obrazovanje(skole,fakulteti),org-drzavn einstitucije.
37)Hosting web sajta.Za egzistenciju internet biznisa potrebno je odrediti
adekvatne resurse:fizicki prostor gde ce biti postavljen,odgovarajucu podrsku
web servera,baze podatka,iznajmnjivanje web servera sa odgovarajucim
fizickim prostorom.U usuge hostovanja je ukjuceno pracenje sesija korisnika
sajta tj.statistka sajta.
38)Izrada sajta.Za izradu sajta treba unajmiti profesionalne dizajnere ili
programere ili koristiti sopstevne ljudske resurse.Sajtimplementirat
sopstvenim ljudskim resursima,unajmljivanje agencija povecava
toskove.Potrebno je razjasniti svrhu sajta,da i ce prdstavljati marketing
prezentaciju ili ce iati dinamicku podrsku prodaje roba i usluga.Sa koliki
budzeto se raspolaze,ko ce biti zaduzen za odrzavanje sajta,ko ce obezbediti
sadrzaj.Trba razmotriti i kakvu su prezenatciju napravile 10 konkurentskih
firmi.U ugovoru treba da budu definisane :odgovornosti,vremenski
rokovi,kopletan budzet za taj projekat.
39)Promocije.Definisanje specificnog mernog sistema,inikatori
efikasnosti,da li sajt privlaci nove posetioce,da lli je gusto posecen,koji
sektori nisu,koliko je efikasan nacin pretvaranja posetilaca u klijente,da i i
kako segmentirati kupce,sta ih cini lojalnim,koje osobine imaju najboji
klijenti,kakvo ponasanje posetilaca ukazuje na spremnost da postanu
klijenti,kojom ruto pesetioci idu nasajt.Ciklus stvaranja lojalnog kupca se
sastoji od:domasaj-privlacenje iliakvizacija dovodjenj posetilaca u sferu
uticaja,pretvaranje ili konverzija-pretvaranje korisnika u registrovane
clanove,zadrzavanje ili retenzija-ocuvanje kupca,lojalnost.
40)Efekti on line poslovanja.Velorizacija online poslovanja metodom RFM
analize.Analizom tri razlicite dimenzije,pronalazenje sajta,ko su najboji
posetici.Skorosti-inforacija da li je posetilac nesto nedavno kupio.Frkventnostpokazuje koliko cesto posetiac kupuje ili dolazi na sajt.Monetarne vrednostisaznajemo kolikoposetilac trosi na sajtu.Svaka dimenzija omogucava
poseban uvid u ponasnja posetilaca pri kupovini na intenetu.
41)Kljuc uspesnog vodjenja istrazivanja marketing sajta.Poceti sa
odabirom opisnaog naziva domena,prijaviti se na najvecim
pretrazivacima,obratiti posebnu paznju na pocetnu stranu.Razvijati bogat

sadrzaj veb starana,pratiti e-razoj konkurencije,dodavanje novih

sadrzaja,povezivanje sa drugima.
42)Toacrtanom ciljuk planiranja i zzrade biznis plana.1.istrazivanje trzista i
prikupljanje podataka.2.selekcija potencionalnih banaka ili
investitora,3.koncipiranje strategije i osnovnih ideja BP,4.pocetak pisanja
BP,5.opsti odaci o firmi,6.istorija poslaovanja,7.analiza trzista,8.formiranje i
donosenje odluka o opstoj poslovnoj strategiji koja ce nositiBP,9.paralelna
izrada i prognoza plana prizvodnje marketinga finansija i prodaje i njihovo
medjusobno uskladjivanje i povezivanje,10.plan nabavke i kadrova,11.plan
buduceg razvoja,12.kontrolni parametri po kojima se ocenjuje uspesnost
plana,13.sve vreme izrade plana podatke koji se koriste i izvore istgih
skladistiti u odeljek dokumentacije,14.na kraju se pise kratak efektan rezime
za pocetak BP.Kontrolna pitanja:plan likvidnosti nije koezistentan i ima
prekide,tok novce je idealan ali ne i realantrzisne cinjenice su pausalne ili
zastarele,marketing plan ili budzet su veci od prihoda koji to mogu da
pokriju,plan prodaje je sumnjiv ili predimenzioniran,nigde ne posoji
konkurencija u BP,na jednom mestu je jedan a na drugom drugi podatak za
istu stvar,mnogo opcija,trazi se vise ii manje novca nego sto realno treba.
43)Biznis plan,deovi BP.Najveic deo preduzetnika nije naucio da planira
unapred,vec probleme resava kako naidju.BP u pisanom obliku predstavlja
jasni polazni kurs ka zacrtanom cilju koji olaksava donosenje vaznih
odluka.BP je dokument o planiranim poslovima,aktivnostima i finansijskim
efektima tih aktivnosti.BP omogucava da se najdirektnije i uz sto anje
posrtanja dodje do kraja cilja.BP se sastoji od sledecih delova:opis poslovnog
koncepta,proizvod/usluga,menadzerski tim,analiza trzista,konkurencija,SWOT
analiza strategija kvaliteta,pormotivana strategija,plan buduceg
razvoja,finansijski plan.
44)Opis poslovnog koncepta.Cilj predstavljanja na internetu je najcesce
promocija,izrada web sajtab koji objedinjuje celokupnu ponudu konkretne
kompanije.Privlacenje velikog broja posetilaca i kreiranje kvalitetnog sadrzaja
sajta, i pojedinacnih prezentacija vezanog za odredjenu delatnost planira se
uspesna promocija i postizanje cijeva projekta,smanjenje troskova
poslovanja.Servisi interneta nude noge prednosti u odnosu na offline
okruzenje.
45)Marketing plan.Marketing plan se deli naanalizu trzista i analizu
konkurencije.Analiza trzista:ciljno trziste i profiti korisnika.Broj
korisnikainetrneta u Srbiji nije tacno poznat,nesto vise od 17% ukupnog
stanovnistva koristi internet.U Srbiji prirastaj novih korisnika raste.U setu

opada ,ali tek onda kad broj korisnika dostigne 50% ukupnog
stanovnistava.Broj ljudi koji poseduju racunar je u porastu za
15%.Segmentacija trzista-internet je omogucio da prizvodjac i konzumer
usluga/proizvoda ostvare direktan kontakt.
46)Analiza konkurencije,SWOT analiza.Preporuka ja napraviti tri
koraka.1.identifikovati vodecegigaca-spisak trenutno aktivnih sajtova i
kompanija vezanih za odredjenu oblast,izvrsiti proveru savkog pojedinacnog
linka.2.proucavanje lider-proveravanje vodecih 5-10 kompanija.3.definisanje
konkurentskih snaga,slabosti,propusta..Svraha SWOT analize je da izdvoji
kljucna pitanja iolaksa strategijski pristup kompanije.SWOT analiza oslanja se
na utvrdjivanje kvaliteta/snaga islabosti same kompanije kao i pozitivnih i
negativnih uticaja okoline na poziciju kompanije na trzistu.Kvaliteti/snage i
slabosti vezani su za unutrasnje karakteristike kompanije,dok se sanse
opasnosti/pretnje definisu kao spoljni uticaj na kompaniju.
47)Analiza unutrasnjih i eksternih faktora.Od unutrasnijih analiziraju
se:marketing,prodaja,sistem distribucije,marketing informacioni sistem
promocije i konkurencije,finansiranje,interakcijske veze marketinga drugih
poslovnih funkcija,proizvodnja,ljudski resursi i istrazivacko-razvojni
potencijal.Od eksternih se analiziraju:izvori snabdevanja,izvori
finansiranja,konkurenti,drzavna regulativa,finansijski sistemi,mere
ekonomske politike.
48)Strategija kvaliteta.Poitika kvaliteta je sastavni deo svake
politike.Elementi:zadovoljiti potrebe klijenata,donositi odluke na osnovu
dnevno azurnih informacija,poslovanje definistai odgovarajucim
procesima,raditi na stalnom poboljsanje i optiizmu posloavnaj,razviti
odgovornost svih ucenika projekta u sprovodjenju startegije
kvaliteta.Strategija kvalitetta bi trebala da obezbedi:pouzdane i brze
informacije,kvaliteten i atraktivan sadrzaj tokom cele godinepovecanje obima
poslovanja.
49)Finansijska analiza.Jedan od najznacajnih faktora svakog biznis
plana,pokazuje finansijsku opravdanost ulaska u posao,nophodo je
analizirati:analiza finansijskih izvestaja,kljucne tacke finansijske
analize,projekicija profita i gubitka,projektovani tok novca,bilans stanja,bilans
uspeha.Kjucne tacke finansijske analize:profitabilnost,efikasnost,stepen
zaduzenosti,likvidnost.
50)Aplikacije e-poslovanja su kompleksne obuhvataju
hrdver,softver,ljude,procese,procedure i informacije.Aplikacije e-poslovanja

se mogu podeliti:interni poslovni sistem,upravljanje odnosima sa

kupcima(CRM),ERP resenja,sistem upravjanja dokumentima,upravljanje
ljudskim resursima.