Seminarski Rad

Uvod
AristotelJeStvorioOriginalnoEtikoUenjeKojeJePovezano
SaNjegovomMetafizikom.ZaNjegaSvrha
ovekovogivotaJeDaUsavriDelatnost
KarakteristinuSamoZaNjega(IBoga)
DelatnostMiljenja.ovekMoeDaTeiI
BogatstvuISlaviIMoi,AliUNjimaNemaNeke
VrednostiPoSebi;VrednaPoSebiJeSreaKoju
ovekMoeNaiSamoUNekojDelatnosti
KojuJeUsavrio.
AkoUsavravaMiljenje,NaTajNa
inovekPostajeSlianBogu.
Ue Eti ke Vrline Su Naje e Sredina
Izmeu Dve Krajnosti. Tako Je Npr. Hrabrost Vrlina, A Kukavi luk I
Luda Smelost Mane, Velikodunost (Dareljivost) Vrlina, A
RasipnitvoITvrdilukMane,PonosVrlina,AMalodunostIOholost
Mane,Itd.
Od Onoga to ovek Moe Da Zna Neke Stvari Ne Mogu Biti
Druga ije (Vene Su I Nepromenljive) I Njima SeBavi Mudrost, Ali
ovek SeBavi I Stvarima Koje SuStalno Drugaije, Kao to Su Npr.
ivotneOkolnostiIProblemiKOjiSeJavljajuUNjima.ZaRe avanje
Tih Problema Potrebna Je Prakt Ina Mudrost Koju Aristotel Naziva
Razboritost (Gr. Fronesis). Razboritost Je Spoj Dobrih Krajnjih
Ciljeva, Koji Se Stiu Vaspitanjem, I Sposobnosti Da Se Iznau
SredstvaZaNjihovoOstvarenje, toSeNajvieStieIskustvom.Ue
Eti ke Vrline Su Naje e Sredina Izmeu Dve Krajnosti. Tako Je
Npr.HrabrostVrlina,AKukavilukILudaSmelostMane,
Velikodunost(Dareljivost)Vrlina,ARasipnitvoITvrdilukMane,
PonosVrlina,A
MalodunostIOholostMane,Itd.

seminarski Rad
2

AnalizaAristotelovogDela
nikomahovaEtika
AristotelovanikomahovaEtika
U Nikomahovoj Etici Aristotel Na Dvama Mjestima Raspravlja O
Tome to Je Ljudska Srea: Na Poetku, U I. Knjizi, U Kontekstu
Rasprave O Tome to Je Najvie Ljudsko Dobro, Te Ponovno Na
SamomeKraju,UX.Knjizi.
ToMoeNavestiNaPomisaoDaAristotelImaJednuK
OnsistentnuTeorijuOLjudskojSreiKojuIznosiUNikomahovoj
Etici:TvrdnjeKojeSeNaPoetkuMoguSamoSkiciratiIIznijetiU
UglavnomFormalnomINepotpunomOblikuNakon toSe
RaspraviloOKarakternimIIntelektualnimVrlinama,ODeliberaciji,
SlabostiVolje,UitkuIDrugimTemamaKojimaJeAristotelZ
AokupljenUVeemDijeluNikomahoveEtikeMoguNaKraju
RaspraveDobitiSvOjPuniSadraj.Doista,NitaPresudnoNeStoji
NaPutuTakvuRazumijevanjuRaspraveIzX.Knjige,KaoNastavka
PrethodneRaspraveNaNaprednijojIInformiranijojRazini:OnoBitno
NovotoTuRaspravuRazlikujeOdOneUI.Knjizi,NaimeUvo enje
PojmaUDefinicijuSree,NeDovodiNunoUPitanjePrethodnu
Definiciju,NegoSe,PremaOdreenojInterpretaciji,MoeTumaiti
KaoPojamImplicitnoSadranVeUNjezinojPrvojFormulaciji.
Ipak,ProblemiSInterpretacijomAristoteloveTeorijeSre eSamoU
PosljednjihNekolikoDesetljeaIzazvaliSuitavNizRaspravaKoje
PokuavajuOdgovoritiNaPitanjetoNaTemeljuTekStaNikomahove
EtikeMoemoPrihvatitiKaoAristotelovuKoncepcijuSre e.Ti
OdgovoriDijelomNudeDvijeRazliiteKoncepcijeKojeSe
MeusobnoIskljuuju,ADijelomPokuavajuPonuditiTakvu
InterpretacijuKojaNeIskljuuje,NegoNaZadovoljavajuiNain
MoePomiriti,ObjeKoncepcijeKojeAristotelovTekStNaNeki
NainPretpostavlja.iniSe,Ipak,DaKojuGodInterpretaciju
AristoteloveKoncepcijeSreePrihvatimo,ZaNjuSeMoePokazati
DaJeUProtuslOvljuBaremSNekimDijelovimaTekstaIliStavovima
KojeAristotelPrihvaaUNikomahovojEtici.OnajTkoeli
ArgumentiranoTvrditiKakoAristotelDoistaImaKonsistentnuTeoriju

OLjudskojSreiMoraObjasniti(Prividna)ProtuslovljaIPovezati
NaizgledNepomirljiveTvrdnje.
U Ovom Radu Ne Pokuavam Pokazati Da Aristotel Ima Takvu
Teoriju, Niti Nudim Interpretaciju Aristotelove Koncepcije Sre e.
Ograniavam Se Na Raspravu UI. Knjizi Nikomahove Etike, U ijem
Se Sreditu Nalazi Pojam ljudskog Dobra. U Toj Raspravi Aristotel
IznosiNizArgumenataUKojimaNajprijeNastojiPokazati

seminarski Rad
3

Da Je Srea Najvie Ljudsko Dobro, A Zatim Do i Do Odredbe

LjudskogDobra,KojaePokazatiUemuSeSreaSastoji.Ulanku
Pokuavam Utvrditi Kakvu Koncepciju Sree Nudi I. Knjiga Te
Pokazujem Da Odredba Sree Koja Proizlazi Iz Analize Formalnih
KriterijaKojeSreaKaoLjudskoDobroMoraZadovoljitiISamaMo e
Biti Tek Preliminarna Odredba Koja Utvr uje Formalne Uvjete I Tip
DobraNaKojiSeSretanivotMoeSvesti.
Kljuno Pitanje Na Koje Treba Odgovoriti Svaka Interpretacija
Aristotelove Koncepcije Sree Jest Sljedee: Sastoji Li Se Ljudska
Srea Samo U Jednom Dobru Ili Ukljuuje Vie Tipova Dobra
(Odnosno Sva Intrinzi na Dobra)? Prva Knjiga, Kao I Rasprava U
VeemDijeluNikomahoveEtike,UpuujeNatoDaAristotelPrihvaa
iru Verziju,KojaPretpostavljaDa SeSre aSastojiUDjelatnostiU
Skladu S Vrlinom U irem Smislu, Te Uklju uje Cjelinu Praktinog
Djelovanja Pojedinca U Zajednici. U X. Knjizi, Me utim, Aristotel
Sasvim Nedvosmisleno Tvrdi Da Se Srea Sastoji U Djelatnosti U
Skladu S Jednom Vrlinom, Mudro u, Djelatnosti Koju Naziva
kontemplacija. Aristotel Je Tako Poistovje ivanjem Sree S
Djelatno u U Skladu S Jednom Intelektualnom Vrlinom Isklju io
VrlineKarakteraIzDefinicijeSree.1tovie,KontemplacijaJeTakva
Vrsta Djelatnosti ije Izvravanje ini Djelovanje U Skladu S
Vrlinama Karaktera, Ukoliko Ono Ukljuuje Vanjska Dobra,
Interakciju S Drugim Ljudima I Aktivan Politi ki ivot U Zajednici,
Gotovo Nemogu im. Iz Toga Moemo Zaklju iti Da Se Dvije
Koncepcije Sree S Kojima Se Susreemo U Nikomahovoj Etici
MeusobnoIskljuuju.
StogaSeiniDaAristoteluMoramoPripisatiSamoJednuOdNjih
Ili Moramo Tvrditi Da On Prihvaa Dvije Koncepcije Sree Za
RazliiteDjelatnike,Jednu(SreuUNajboljemSmisluIliSavrenuSre
u) Za One Koji Su Sposobni Za ivot Koji Se Sastoji U
KontemplacijiIDrugu(SreuDrugogaRedaIliNesavrenuSreu)Za
Ostale,OneKojiMoguPostiiivotUSkladuSVrlinamaKaraktera.
Na Temelju Onoga to Je Re eno Moglo Bi Se Pomisliti Da Se
Problem S Razumijevanjem Aristotelove Koncepcije Sre e Pojavljuje
Tek U X. Knjizi, I Sastoji Se U Tome to Tamo Aristotel Nudi Druk
iji Odgovor Na Pitanje O Tome to Je Ljudska Srea Od Onoga to
Ga Je Ponudio U I. Knjizi. To Bi, Me utim, Pretpostavljalo Da Je
Aristotel U I. Knjizi Ponudio Jednako Odreen I Jasan Odgovor Na

Pitanje to Je Sre a, Iako Sadrajno Druk iji Od Onoga Iz X.

Knjige.NotoNijeSluaj.
OdreenjeSreeUI.KnjiziOpenitijeJeOdOnogaUX.KnjiziI
Ne Iskljuuje Tu Drugu Odredbu. tovie, ini Se Da Je U Pojedinim
Tvrdnjama Iz I. Knjige Ve Prisutna Kljuna Neodlunost Oko Toga
SastojiLiSeLjudskaSreaUJednomDobruIliUVieNjih.StogaSe
UInterpretacijiAristoteLoveTeorijeProblemSDvjemaKoncepcijama
Sree Pojavljuje Ve U I. Knjizi, U Tom Smislu to Ta Rasprava
Doputa Obje Koncepcije I Posve Je Neodre ena U Pogledu Toga
KojuOdNjihAristotelPrihvaa.

seminarski Rad
4

OsnovneIdejeUDelunikomahovaEtika
SredinjeMjestoUAristotelovojRaspraviONajvi eMLjudskom
Dobru, Pa Tako I U Interpretacijama Koje Nastoje Utvrditi to Je,
PremaAristotelu,Najbolji ivotZaovjekaPripadaSljedeojTvrdnji
Koja Je Zakljuak Argumenta Iz ovjekova Ergona, Tj. Funkcije Ili
KarakteristineDjelatnosti:
ako Je, Dakle, Tako, Proizlazi Da Je Ljudsko Dobro Aktivnost
Due U Skladu S Vrlinom, A Ako Je Vrlina Vie, Onda U Skladu S
OnomNajboljomINajpotpunijom.(I.7,1098a1618)
Na Ovom Je Mjestu Aristotel Ve Napredovao U Svojoj Raspravi
OLjudskomDobru.Tanije,ToJeKonaanOdgovorKoji eOnUI.
KnjiziPonuditiKaoOdgovorNaPitanje: toJeLjudskoDobro?TajJe
Odgovor Za Kljuak Argumenta Iz Ergona I Ovisi O Pretpostavkama
Toga Argumenta. ini Se, Dakle, Da Argument Iz Ergona Sam Moe
Odgovoriti Na Pitanje to Je Ljudsko Dobro . No, Iako On to Moe,
Aristotel U Nikomahovoj Etici Ne Postupa Tako Kao Da Je U
Razmatranju Ljudskog Dobra Mogue Odmah Prijei Na Taj Kljuni
ArgumentacijskiKorak.
Prije Nego to e Tim Argumentom Pokazati U emu Se Srea,
OdnosnoLjudskoDobroSastoji,Razmotrit eFormalneZahtjeveKoje
NetoMoraZadovoljitiDaBismoGaNazvaliLjudskimDobrom.
U Prethodnim Je Razmatranjima Aristotel Pokazao Da Je Sre a
OdgovorNaPitanjetoJeLjudskoDobro.PoistovjetitiLjudskoDobro
SaSreomJoUvijek,Meutim,NeZnaiReiNitiZaDobroNitiZa
Sreu to Je. U Smislu U Kojem Je Oko Takva Poistovje ivanja
MoguePostii Slaganje, Rije Je OIdentifikaciji UKojoj, Na Jednoj
Strani, Od Razliitih Tipova Dobara Odabiremo Jedno I Stavljamo Ga
Na Mjesto Najvieg Ljudskog Dobra A, Na Drugoj, Za Tu Stvar
Kaemo Da Je Treba Nazvati Sreom. Takva Identifikacija Jo Ne
Pretpostavlja Da Zn Amo Koje Od Dobara Treba Staviti Na Mjesto
NajviegLjudskogDoBra,NegoSamoKaeDatoGodBiloNajvie

Ljudsko Dobro, Posjedovanje Takva Dobra Jest Ono to ini Sretan

ivot. Stoga e Se Pokuaj Da Se Odredi to U Sadrajnom Smislu
iniLjudskuSreuSvoditiNatoDaSeOdrediKojeJeDobroNajvi e
Ljudsko Dobro. Moe Se initi Da Se U I. Knjizi Nikomahove Etike
AristotelVrtiUKrug.OnNajprijePokuavaUtvrditiDaPostojiNeto
TakvoKaotoJeLjudskoDobroTe,Nakon toJetoUtvrdio,Ispituje
Koji Su Formalni Kriteriji Koje Neto Mora Zadovoljiti Da Bi Bilo
Ljudsko Dobro. Na Temelju Toga Ispitivanja Pokazuje Da Je Sre a
LjudskoDobro,Jer

seminarski Rad
5

JedinaZadovoljavaSpomenuteKriterije.Nakon toJEPokazaoDaJe
Srea Ljudsko Dobro, Nastoji Odrediti to Je, U Sadrajnom Smislu ,
Srea. A to Sadrajno Odreenje Sree Nije Nita Drugo Nego
Definiranje Ljudskog Dobra. To Sad Oito Nije Mogue Uiniti Niti
(Ponovnim) Ispitivanjem Formalnih Zahtjeva Koje Ljudsko Dobro
Treba Zadovoljiti, Niti to Proizlazi Iz Same Identifikacije Ljudskog
DobraISree.StogaUSljedeemKoraku,UKojemuNastojiOdrediti
U emu Se Srea, Odnosno Ljudsko Dobro Sastoji, Aristotel Iznosi
ArgumentIzErgona,ArgumentKojiSeTemeljiNaPretpostavciDaSe
ovjekovo Dobro Podudara S Karakteristinom Djelatno u Dobra
ovjeka.
Cirkularnost Je Prividna I Taj Je Dojam Rezultat Strukture
Aristotelova Argumenta U I. Knjizi U ijem Je Sreditu Identifikacija
Najvieg Dobra I Sr Ee. Budui Da Identifikacija Ljudskog Dobra I
Sree Ne Kae Nita Ni O Dobru Ni O Srei, Postupak Pretpostavlja
VieKoraka.NajprijeTreBaOdrediti toJeLjudskoDobroUSkladu
SFormalnimZahtjevima.NakonTogaMogueJePokazatiDaJeSrea
Ljudsko Dobro Utoliko to Jedina Zadovoljava Te Z Ahtjeve. Na
KoncuTrebaPokazati toiniSreu.Stoga,PolaziteUNikomahovoj
Etici Nije Pitanj E U emu Se Sastoji Ljudska Srea. To e Se
PokazatiKaoSredinjePitanjeNaKojeEtikaTrebaOdgovoriti,Noto
Nije Pitanje Od Kojega Aristotel Polazi. On Zapo inje Pitanjem O
LjudskomeDobru,ItoNePitanjemU emuSeOnoSastoji(Ili toJe
Ljudsko Dobro), Nego Najprije Nastoji Utvrditi Postoji Li Najvi e
Ljudsko Dobro (Odnosno Pokazati Da Ono Uistinu Postoji). U Tako
Koncipiranom Argumentu Stoga Nijedna Tvrdnja Koja Se Odnosi Na
Ljudsko Dobro (Npr. ljudsko Dobro Je X Ili postoji Ne to Takvo
Kao to Je Ljudsko Dobro) Ne Moe Biti Po etna Premisa, Budui
Da Se to Tek Nastoji Utvrditi. Aristotel U Nikomahovoj Etici
ZapoinjeOdTeleolokiDefiniranogPojmaDobra,DobraShva enog
KaoSvrheDjelovanjaITenje.
Polazei, Dakle, Od Tako Shvaenog Pojma Dobra, Aristotel
Nastoji Doi Do Pojma Najvieg Dobra, Ili: Od injenice Da Je
Ljudsko Djelovanje U Svakom Pojedinom Slu aju Upravljano Takvim
Dobrima Kao Svrhama Do Tvrdnje Da Postoji Najvi e Ljudsko Dobro
Kao Krajnja Svrha. I ini Se Kako On Zakljuuje Neposredno Od

Jednog Na Drugo, Zakljukom Koji Se Temelji Na Oitoj Logikoj

Pogreci.Naime,iniSeDaAristotelZakljuujeOdsveTeiNekom
DobruNa
postojiNekoDobroKojemuSveTei.Ipak,NijeVjErojatnoDa
AristoteliniTakoBjelodanuPogreku.AkoPakDopustimoDaJeOn
SpremanIzvestiTakavZakljuak,Onda,iniSe,MoramoDopustitiDa
Je On to Uinio Odmah U Prvim Dvjema Reenicama Nikomahove
Etike, Dakle, Bez Ikakvih Dodatnih Pretpostavki, Te Da Na Tako
IzvedenomZakljukuTemeljiRaspravuUNastavku.

seminarski Rad
6

(1) Svako Umijee I Svako Istraivanje A, Sli no Tome, Svaka

Djelatnost I Odluka ini Se Da Tee Nekom Dobru. (2) Stoga Je
ValjanoReenoDaJeDobroOnoemuSveTei.(1094a13).
KakoGodRazumjeliTeDvijeTvrdnje,OdnosJeMe uNjima
Problematian.PovezanostReenicaRijejustogaUpuujeNatoDa
(2)SlijediIz(1).
NodobroUDrugojTvrdnjiNijeOnoIstoOKojemuJeRije U
Prvoj. U (1) Je Pretpostavljeno Postojanje Mnogih Pojedina nih
Dobara, Koja Se Kao Dobra Mogu Definirati Samo S Obzirom Na
Djelatnost Koja I'm Kao Pojedinanoj Svrsi Tei I Koja Su, Prema
Tome,MeusobnoRazliita(Npr.ZdravljeJeDobroKojemuMedicina
Tei, Dok Je Dobro Brodogradnje Neto Drugo). U (2) Je Rije O
Jednom Dobru, Ali Ne O Nekom Jednom Od Mnogih Pojedina nih
Dobara Iz (1), Nego O Odreenom Jednom Dobru, Koje Nije Nijedno
Od Tih Prethodnih, Nego Se Od Svih Njih Razlikuje Time to Je Isto
Za Svaku Razli itu Djelatnost Koja Takvom Dobru Tei. Stoga Je
NemogueZakljuitiDirektnoIz(1)Na(2).
NoIKadaOdbacimoPretpostavkuDaJeOvdjeIzvedenZaklju ak
KojiUkljuujeGoreSpomenutuLogikuPogreku,PovezanostMeu
Tim Tvrdnjama ini Se Neprirodnom. Stoga Je Uputno Zanemariti
Logiku Povezanost Koju Formulacija Reenica Sugerira I Razmatrati
SvakuOdTihTvrdnjiZasebno,TeNaTajNainPokuatiUtvrditi to
One Zajedno Formuliraju Ka O Problem Ili Temu O Kojoj e Se U
Nastavku Raspravljati. Jer, Prirodno Je Na Ovom Mjestu U Tekstu
Oekivati Neku Vrstu Formulacije Problema, A Nije Prirodno
Oekivati Zakljuak U Kojemu Se U Jednom Koraku Dolazi Do
TvrdnjeKojuAristoteleLiDokazati.
Obje Tvrdnje Su O Dobru. U Tom Pogledu (2) Je Izravnija I
Jasnija,JerDajeDefinicijuJedneVrsteDobra,Najvi egDobra,NaNa
in Na Koji Je Na Ovome Mjestu, Sasvim Openito, Taj Pojam
MogueDefinirati:NajvieDobroJeOno emuSveTei.Ono toSe
U (1) Kae O Dobru Nije Jednako O ito. Svaka Racionalna Ljudska
Djelatnost Ima Karakteristiku Da Tei Nekoj Svrsi K Oja Je Njezino
Dobro. A Jasno Je Da Ovdje Aristotela Ne Zanima Narav Ljudskih
Djelatnosti Poput Umijea Ili Istraivanja, Nego Ga Zanima Dobro

KojeJeSvrhaTaKvihDjelatnosti.
toOnTakvomTvrdnjomKaeODobru?UOsnovnom,KaeDa
Je Dobro Uvijek Svrha Neke Djelatnosti Kojoj Ta Djelatnost Te i. No
Mislim Da eliRe iI Vie, Naime Odrediti TakvaDobraNa Taj Na
in Da Se Istakne Ono to Ih Bitno Razlikuje Od Najvieg Dobra O
Kojemu Je Rije U (2). Stoga Ta Tvrdnja Upuuje I Na to Da Su
Takva Dobra Uvijek Neposredna Dobra Pojedinih Djelatnosti,
OgranienaDobra,KaoINatoDaPostojiMnogoTakvihPojedina nih
Dobara.PotvrduDae

seminarski Rad
7

AristotelaUNastavkuZanimatiUpravoTajAspektPojedina nih
DobaraNalazimoNekolikoRedakaDaljeUTekstu:
budui Da Postoje Mnoge Djelatnosti, Umijea I Znanosti,
Proizlazi Da Postoje I Mnoge Svrhe; Jer Zdravlje Je Svrha Medicine,
BrodBrodogradnje,PobjedaVojskovodstva,BogatstvoGospodarstva.
(1094a69)
U Prvim Dvjema Reenicama Nikomahove Etike Tako Nalazimo
Prvu I Jo Uvijek Sasvim Openitu Formulaciju Odnosa Izmeu
Najvieg Dobra I Pojedinih Ogranienih Dobara. Taj Je Odnos Tu
Sasvim Formalno Odreen S Obzirom Na Ono to Proizlazi Iz Pojma
Dobra, Odnosno Najvieg Dobr A. Takvo Formalno Pojmovno
Odreenje Moe Ve Naznaiti Razliku Izmeu Najvieg Dobra I
Ograni enih Dobara. No I Najvie Dobro Jest Dobro I Do Znanja O
Njemu Moemo Do i Samo Razmatranjem I Analizom Odnosa Koji
Postoje Meu Pojedinanim Dobrima. Takav e Postupak Aristotel U
NastavkuIPrimijeniti.StogaJeZaDefiniranjeNajvi egDobraNuno
Uzeti U Obzir Njegov Karakter Dobra Kao Svrhe, Ono to Dijeli Sa
Svim Ostalim Dobrima, Kao I Ono to Ga Iz Dvaja Od Svih
OgranienihDobara.

seminarski Rad
8

PrikazEtikeUAristotelovomDelu
nikomahovaEtika
Postoje Dve Vrste Vrlina: Moralna I Intelektualna, No Nijedna
NijePoPrirodiUsaena.MiImamoSposobnostSteiIhIUsavravati
Ih.ZakonodavciNavikavanjem ineGraaneDobrimaItoJeUStvari
elja Svakog Zakonodav Ca. Prema Naim Postupcima U Odnosima S
Ljudima Postaje Mo Pravedni Ili Nepravedni. Pravednim Se
PostupcimaPostajePravedan.MoramoPostupatiUSkladuSaZdravim
Razumom, Jer Preteranost Unitava , A to Se U Detinjstvu Mora
Naviknuti:KolikoIKadaOseati.OnajKojiSeOdrieulnihUitaka
NalaziRadost.
Postoje Tri Stanja, No Samo Je Jedno Ispravno. Srednji Put
(Drugo Stanje) Zasluuje Pohvalu, No Skretanja Su Nuna Jer Se Tak
O Najlake Nalazi Pravi Put. Vrlina Bi Trebala Biti Ona Osobina Na
Osnovu Koje ovek Postaje Dobar. Strasti Su Prolazni Afekti
(Strah,Pouda..., Ose aji Zadovoljstva Ili Nezadovoljstva). Sklonosti
Su Ono Na Osnovu ega Smo U Stanju Npr. Naljutiti Se. Osobine Su
Ono Na Osnovu ega Se Odnosimo Pravilno Ili Nepravilno Prema
Afektima.
PrvoStanje:Razmetanje,Nadutost,Razmetljivost,Lakrdija tvo,
Laskavac,Srameljivac,Naprasitost,LudaSmelost,NeobuzdanoSt,
Rasipnost
DrugoStanje:Izdanost,PlemenitaAmbicija,IstinoLjubivost,
Drutvenost,Ljubaznost,Stidljivost,Blagost,Hrabrost,Umerenost,
Velikodunost
TreeStanje:Sitniavost,Malodunost,Ironija,Mrzovolja,
PreteranaUslunost,Bestidnost,Ravnodunost,Plaljivost,O
Buzdanost,krtost
Razboritost Je Prava Stvar U Pravoj Situaciji. Kreposti Postoje
udoredne I Razumne. Takoer Postoje Dva Dela Due Razuman I

Nerazuman. Nep Romenjivi (Umee, Razboritost) I Promenjivi

(Umnost,Mudrost,).
Ljudska Srea Se Moe Definisati Funkcijom Koja Pripada
Svakom oveku. Svaki ovek Mora Biti Deo Praktinog ivota, A
KrajnjeDobroBiTrebaloProiza iIzTogaDaSeTaFunkcijaDobro
ObavljaITrebaBitiCeli ivotKonstantna.1EtikeVrlineSuOneU
Skladu Sa Razumom, A Intelektualne Su Superiornije Jer Razum
Razmilja, A Miljenje Je Najbolja ovekova Sposobnost. No, ovek
NeMoeCeli

1 P r o s v e t a 1 97 8 . , O p t a E n c i k l o pe d i j a , S t r . 1 3 4

seminarski Rad
9

ivotProvestiNeprekidnoRazmiljajui.ZaSreuLjudiSuPotrebne
INekeStvariKaotoSuZdravlje,ZdravaDeca,Hrana,SkloniteI
Sloboda.
UElejskojkoliParmenidJeUSvomSpisuoPrirodIIstakao
DaPostojeDvaPutaIstraivanja,JedanKojiVodiMnjenju,ADRugi,
BoljiZnanju.TuJePrviPutUIstorijiFilozofijeIstaknutaPotreba
MetodeUFilozofskomIstraivanju,JerBezNjeRazumNeMoeImati
SiguranOslonacUSvomProuavanju.
IDrugiFilozofiSuPrihvatiliMisao,DaNijeDovoljnoPostaviti
Objekt,NegoProuiti,KakoIimeSeMoeSpoznatiTajObjekt.
ZatimJeVanoPitAnjeDaLiSeOdmahMoePreiNa
FilozofskaIstraivanjaBezPrethodnePripremeNaDrugimPodrujima
Nauke.
Platon Je Smatrao, Da Je Matematika Vaan Preduslov Za
Filozofiju (Dijalektiku), I Ko Nju Ne Pozna, Ne e Biti Sposoban Za
Apstraktno Miljenje O Filozofskim Problemima.2 Meutim Aristotel
JeVideo,DaSeUTomProuavanjuNiOnoNajosnovnijeNijeReilo,
JerNisuDoVoljnoProueniZakoniLjudskogMiljenja,ADoktoNije
Poznato, Ne Moe Biti Nika Kvog Istraivanja Na Podru ju Nauke.
Svakodnevne Rasprave Sa Sofistima Pokazale Su Da Je Dobro
ArgumentiranaReNajvanijaUPridobivanjuPristalicaZaNekoMilj
Enje, I Da Bez Uverljivog Govora Niko Ne Moe Posti i Uspeh U
SvomObrazlaganju.
Ljudsko Miljenje Ne Moe Logi ki Odraavati Objektivnu
Stvarnost Niti Spoznati Objektivnu Istinu, Ako Samo Nije Postavljeno
Nasjigunije Principe. Da Se Pronae Ta Zakonitost Miljenja, Treba
NajprijeIspitatiUKakvom,Odnosu,StojiPojamPremaPojedina nom
KonkretnomPredmetu,I taJeIzvorSpoznaje.OTomPitanjuGovori
Aristotel U Anal. Post. II. 19, Gde Pokazuje Da Je Metoda Indukcije
PutDoSpoznaje,ItoNaTajNain,DaSeOdPojedinaneStvariDoe
DoNjenogPojma.AristotelKaeDaSvakoivoBieImaSposobnost
Opaanja, Ali Ljudi Se Odlikuju Jo I Time, Da Zapaeno Mogu
ZadratiUSEanju.3
Aristotel Polazi Od Uenja O Kategorijama O Najoptijim
Predikatima. Ti H Najoptijih Predikata Aristotel Je Pronaao 10, Pre

Mda esto Spominje I Manji Broj. Da Bi Preko Kategorija Ljudsko

Miljenje Mogl O Odraavati Spoljnju Realnost, Ono Ne Moe Po
ivatiNaSluaju,NegoMiljenjeMoraImatiSvojeOsnovnePrincipe,
KojieBitiOpteVaei,INeeIhTrebatiDaljeDokazivati.

BrankoBonjak,GrkaFilozofija,Str.196
EnciklopedijskiLeksiokon,Filozofija,Beograd
3 1973.,Str.182
2

seminarski Rad
10

Prema Aristotelovom Sistemu Problemi Etike Pripadaju U

PraktinuFilozofiju,JerTajDeoFilozofijeIstraujeDelatnOstLjudiI
NjihovuTenjuDaPostignuSreuIDaBuduZadovoljnii.MeutimU
Tom Delovanju Ne Postoji Opte Vae a Odreena Norma, U emu
BiSeSastojalaSrea,AliIpakRazumSvojimShvatanjemOmogu uje
Volji Da ovek Uvek Postupa Tako Da Moe Raditi Dobre I Korisne
Stvari. Razumu I Volji Koja Je U Vezi S Razumom I S Njim Zajedno
Deluje Odgovaraju I Odreena Merila I Ljudi Su Odgovorni Za Svoje
Postupke.
PremaRazumskojIVoljnojDelatnostiLjudi,AristotelDeli
VrlineNaDveGrupe,Na:
Razumske(Dianoetine)I
MoralnoEtike
Prve Su Po Svojoj Vrednosti Vie I Me u Njima Se Istiu:
Misaona Delatnost, Sigurno Znanje O Onome to Se Istrauje. Pored
TeDVeVrlineVanaJeIRazboritostKojaSeOitujeUovekovom
PraktinomRadu.
U Moralno Etikim Vrlinama (Na Primer Umerenost) Uvek Se
Pokazuje Za Nas Kao Najbolje Srednja Mera to Jest Ne to Izme u
Onog to Je Premalo I Onog to Je Previe. Tako Na Primer
Dareljivost Kao Vrlina Zauzima Sredinu Izmeu Sebinosti I
PreteranogRazbacivanja.
TajPraktiniSmisaoEtikeStojiLjudimaMnogoBlle,NegoPla
Tonov Zahtev, Da Se Dostigne Ono to Je Po Sebi Dobro (Id Eja
Dobra). AristotelJeU SvojuEtiku UneoOneNazore,KojiSuVladali
U Klasnom Drutvu. Kako U Drutvu Ne Zauzimaju Svi Ljudi Jednak
Poloaj,NitiSuJednakiHMoi,ToSeNiNaPodrujuEtikeNeMoe
Zahtevati Jednakost Normi Za Sve Ljud E. Svako Ima Vrlinu Svog
Stalea Kao I Prirodnog Stanja. Za enu Je Drugi Pr Opis Nego Za
oveka,AOpetZaRobaDrugiNegoZaSlobodnog.
Ljudi Su Izmeu Sebe Jednaki Samo Unutar Istog Stalea
(Deobena Pravednost, Iustitia Distributiva), Ali U Pravima I asti
Stoje Iznad Ljudi Nieg Stalea. Ipak Drava Mora Po ivati Na
Pravednosti(FormalnoIzjednaenjeLjudi)IObraaPanjuNaLjudska

Delovanja,ANeNaPojedinaLicA.SamoPravednaDr avaOsigurava
ivot Celine, A Te Probleme Obra uje Ve Aristotelova Politika.4za
Aristotela, Najvee Dobro Je Srea. Ona Zavisi Od Naih Umnih
Sposobnosti. Tvrdio Je Da Je Najvea Vrlina Sredina Izmeu Dvije
Krajnosti.

4 P r o s v e t a 1 97 8 . , O p t a E n c i k l o pe d i j a , S t r . 1 3 0

seminarski Rad
11

UenjeOVrliniAristotelJeIzloioUSvomDjeluNikOmahova
Etika Gdje Je Polazio Od Onoga U emu Se Svi Ljudi Slau, A to Je
Da Je Cilj Ljudskog ivota Ili Blaenstvo, Koje Nije Povrni
Hedonizam, Niti Mater Ijalno Bogatstvo Ili Slava, Ve Je Srea Ili
BlaenstvoDobroPoSebiIliSamovrijednost.AristotelJeTvrdioDa
Je ovjek Po Prirodi Politiko Bie (Zoon Politikon) I Da Svoju
SutinuIzraavaTekUZajednici.
Aristotel, Za Razliku Od Platona, Cijeni Umjetnost a Naro ito
Grke Tragedije Jer Etiki Djeluju Na Gledaoca (Tvorac Je Termina
KatarzaProienjePutemStrahaISaaljenja).

seminarski Rad
12

Zakljuak
OpteJePrihvaenainjenicaDaJeNajveeDobroOnoKojem
TeimoRadiNjegaSamog,ANeRadiNekeDrugeSvrhe.ToMo eBi
Ti Srea, Blaenstvo..., I Svaki ovek Po Naravi Tei Tome Dobru.
Isto Tako Svako Ume e I Svako Istraivanje Tei Nekom Dobru, No
Razlikuju Se Svrh E Delovanja, Iako Bi Svrha Uvek Trebala Biti
Dobro. U Nikomahovoj Etici Aristotel Deli ivljenje ivota Na Tri
Naina;ToSuivotUitaka,Dravni(Politiki)IMisaoniivot.
OniSeRazlikujuPoDelovanjuISvrhamaDelovanja,TeSe
PostavljaPitanjeKojeJeNajveeDobro.Blaenstvo,Dakle,Biramo
RadiNjegaSamog,TakoerIKreposti,Ali,JeLitoUistinuNajvee
Dobro,TeGdeJePravednostUTome?KrajnjeJeDobro
Samodostatno,ZadatakovekuJeivot,MaKakavOnBio,AivotJe
Samodostatan.5
BuduiDaSuMeuljudskiOdnosiRezultatUticajaMorala,Etiku
InteresujeSamaPrirodaKategorijaKojeObavezujuLjudeNa
OdreenoPonaanjeIPoslediceKojeNastajuKadaSePrekre.S
ObziromNaSloenosTMoralneSavestiKaoUnutranjeStrukture
KojaarbitriraUSluajevimaKadaSeKreMoralneNorme,Priroda
MoralnostiPokuavaSeObjasnitiNaRazliiteNaineOd
MoralnihUniverzalijaKojePostojeSamePoSebiIzvan oveka(ak
PoNekimKaoKosmikiZakoni)DoPsiholokihEntitetaKojiKao
SadrajiLJudskeDuhovnostiPredstavljajuTakoeUniverzalne,Od
ovekovaIskustvaNezavisneSutine.
I Jedno I Drugo Stanovite Predstavljali Su Pogodan Izvor
Nastajanja Teorija O Venosti Moralnih Kategorija, O Njihovoj
Prirodnoj Postojanosti, Pa Prema Tome I O Determinisanosti
ovekovog Poloaja U Drutvu I Odnosa Kakvi Vladaju U Datim
Drutvenim Uslovima. Ni Deterministi ka Ni Indeterministika
StanovitaOPrirodiMoralnostiNisuMoglaIzdratiSnaguKritikENi
Udovoljiti Objanjenju Pojava Koje Namee Praksa Drutvenog Na

inaivotaIMeuljudskihOdnosa.
Etika Istrauje Delatnost Ljudi I Njihovu Tenju Da Postignu
Sreu I Da Budu Zadovoljnii. Meutim U Tom Delovanju Ne Postoji
Opte Vae a Odreena Norma, U emu Bi Se Sastojala Srea, Ali
IpakRazumSvojimShvatanjemOmoguujeVolji

5 P e r o v i M i l e n k o , U v o d U E t ik u , S t r . 1 0 7

seminarski Rad
13

DaovekUvekPostupaTakoDaMoeRaditiDobreIKorisNeStvari.
Razumu I Volji Koja Je U Vezi S Razumom I S Njim Zajedno Deluje
Odgovaraju I Odreena Merila I Ljudi Su Odgovorni Za Svoje
Postupke.
U Moralno Etikim Vrlinama (Na Primer Umerenost) Uvek Se
Pokazuje Za Nas Kao Najbolje Srednja Mera to Jest Ne to Izme u
Onog to Je Premalo I Onog to Je Previe. Tako Na Primer
Dareljivost Kao Vrlina Zauzima Sredinu Izmeu Sebinosti I
PreteranogRazbacivanja.

seminarski Rad
14

Literaura
1.Aristotel,NikomahovaEtika,Izdava kaKnjiarnicaZoranaStojanovi
a,
SremskiKarlovciNoviSad,2003.

2.BrankoBonjak,GrkaFilozofija,Prosveta1978.,Op ta
Enciklopedija
3.ivkoviG.,MudrostHelena,Filozofija,Beograd1973.

seminarski Rad
15

Sadraj

Uvod......................................................................................................... 1
AnalizaAristotelovogDela
nikomahovaEtika..................................................................................2
AristotelovanikomahovaEtika....................................................2
OsnovneIdejeUDelunikomahovaEtika..................................4
PrikazEtikeUAristotelovomDelunikomahovaEtika .........8
Zakljuak...............................................................................................12
Literaura................................................................................................14

Www.Maturski.Org