Genetski modifikovani organizmi predstavljaju organizme u kojima je

genetski materijal promenjen na nain koji se ne ostvaruje prirodnim

razmnoavanjem, odnosno prirodnim rekombinovanjem, ve se genetski
materijal menja u laboratorijskim uslovima (laboratorijskim tehnikama i
metodama). Kroz proces genetske modifikacije geni koji imaju poeljne
karakteristike mogu se uzeti iz jedne i ubaciti u drugu vrstu, pri emu
vrste mogu biti bakterije, gljivice, virusi, biljke, insekti, ribe ili sisari. 1
Izdvajanjem i prenoenjem celog ili dela gena dobijaju se organizmi
poznati kao ivi modifikovani organizmi-LMO, genetiki modifikovani
organizmi-GMO ili transgeni organizmi.

postali smo svedoci dramatinog razvoja ali i komercijalizacije

biotehnologije, najpre u farmaceutskoj industriji, kroz produkciju humanih
proteina u bakterijama, tokom 80tih godina prolog veka, a potom i u
industriji hrane.
Sredinom 1990-tih godina zapoelo se i sa komercijalnom proizvodnjom
rekombinantnom DNK tehnologijom izmenjenih organizama koji se kao
takvi koriste u ljudskoj ishrani. Ovaj pristup zahtevao je da se u organizam
domaina koji se eli genetiki izmeniti, ubace najmanje dva nova gena:
jedan koji je organizmu domaina trebao da prui mogunost sinteze
odreenog proteina sa komercijalno poeljnom funkcijom, i drugog gena
koji je trebao da poslui kao selektabilni marker.
Do danas je razvijen veliki broj biljnih sorti koje imaju sposobnost sinteze
proteina koje u prirodi proizvodi neka druga vrsta, najee bakterijska, a
koje upravo zahvaljujui tom proteinu stiu neku poeljnu osobinu, kao to
je produena sveina (FlavrSavr paradajz prvi GMO
koji se pojavio na tritu), otpornost na insekte (vei broj komercijalnih
biljnih vrsta sa kristalnim proteinom izolovanim iz Bacillus thuringiensis, sa
insekticidnim svojstvom), ili otpornost na odreeni herbicid koji se onda
moe koristiti samo jednom u vegetativnoj sezoni. 2
Danas je upotreba GMO u biljnoj poljoprivrednoj proizvodnji postala
uhodana praksa. Krompir, kukuruz, pamuk i druge biljne kulture, koje
sadre gene bakterije Bacillus thuringiensis (Bt) sami proizvode prirodni
pesticid (insekticidni protein) kojim se smanjuju oteenja od insekata.
Paradajiz u koji se ugrauje gen ribe otporne na hladnou produava
sezonu roda. U Severnoj Americi se eksperimentie sa lososom kome je
ugraen ljudski gen hGH, koji produkuje hormon rasta, ime se ubrzava
porast i poveava veliina lososa. Humani gen za hormon rasta se unosi i

u genom krava i svinja. Krv jedne vrste okeanskih riba, koristi se za

proizvodnju proteina koji smanjuje kalorijsku vrednost sladoleda.

ARGUMENTI U KORIST GMO-a

Kao prednosti upotrebe GMO navode se poveanje kvaliteta i prinosa
poljoprivrednih kultura, poboljanje kvaliteta prehrambenih proizvoda (kao
to su dui vek trajanja i bolju otpornost u toku transporta ) i bolja
otpornost useva na bolesti, insekte i korove. GM tehnologijom se eli
postii poboljanje tolerantnosti na niske temperature ili suu i vee
iskoriavanje trenutno degradiranog zemljita gajenjem bolje
prilagoenih poljoprivrednih kultura. ivotinje daju vee prinose i veu
proizvodnju mesa i mleka i otpornije su na bolesti. Svi ovi razlozi utiu na
pojeftinjenje proizvodnje.
Tako dobijena hrana bila bi kvalitetnija, obogaena esencijalnim aminokiselinama, mineralnim materijama, vitaminima i beskalorinim
zaslaivaima. Takoe, dobile bi se i poeljne nutritivne karakteristike, to
direktno utie na zdravlje ljudi.
Tropske vrste, kao npr. banana, su genetiki modifikovane da stvaraju
proteine koji mogu biti korieni kao vakcine protiv hepatitisa, dizenterije,
kolere, dijareje ili nekih stomanih infekcija koje su karakteristine za
zemlje u razvoju. Krompir, paradajz, banana bi mogli biti modifikovani da
sadre vakcine, dok e aj biti obogaen flavonoidima.
Radi se na projektu modifikovanja biljaka u smeru stvaranja insulina to
e obezbediti uzimanje insulina kroz hranu, umesto davanja inekcija
pacijentima. Transgeni organizmi bi, po ovoj optimistikoj projekciji,
trebalo da obezbede i proizvodnju jeftinijih lekova i organa za
transplantaciju. Upotrebom nove biotehnologije, konano, zatita okoline
bila bi podignuta na vii nivo mikrobiolokim ienjem zagaenih
vodotoka i otpadnih voda i manjim korienjem hemijskih sredstava u
poljoprivredi (herbicida i pesticida).
U mnogim tekstovima pobornici upotrebe GMO navode da je ova hrana
ekoloki najistija i najsigurnija za ljudsku upotrebu zbog najstroih
naunih kontrola pre putanja na trite, kao i da ne postoje nauni dokazi
o tetnim posledicama na ljudski i ivotinjski organizam. Takoe, optuuju
medije i organizacije da iluziju opasnosti stvaraju iz komercijalnih razloga,
kako se zatitili proizvoai konvencionalnih prehrambenih proizvoda.
UPOZORENJE NA OPASNOST!

Godine 1995. kotsko Ministarstvo poljoprivrede, ivotne sredine i

ribarstva zakljuilo je ugovor sa Naunim institutom Rovet iz Aberdina o
sprovoenju opsene studije kako bi se utvrdile smernice ili nauna
metodologija koju e dravne vlasti primjenjivati pri proceni rizika od
genetski modifikovanih namirnica.
Dr Pustai bio je koordinator tima naunika sa zadatakom stvaranja modela
testiranja genetski modifikovane hrane, kojim bi se proverio njen uticaj na
zdravlje ljudi. Njihove metode testiranja trebale su postati standard koji bi
se koristio u Velikoj Britaniji, a namera im je bila da se isti prihvati i u
drugim dravama Europske unije.
Dr Pustai navodi da je sutinska pozadina naruioca ovih ispitivanja bila da
se osim uspostavljanja naunog protokola za ispitivanje genetski
modifikovane hrane, doe i do rezultata koji bi uverili naunu javnost i
potroae Velike Britanije o ispravnosti GMO namirnica. Deo njihovog
posla bio je i ispitivanje nove sorte genetski modifikovanog krompira koje
je kotsko ministarstvo elelo da pusti u prodaju.
Dr Pustai i nauni tim doiveli su veliko iznenaenje kada su tek posle tri
godine rada i ispitivanja (1998-me) otkrili da je ceo projekat ve odobren
bez obzira na rezultate njihovog ispitivanja, kao i to da su 1996-te
odobrene i putene u promet GMO kulture koje su oni ispitivali. Dr. Pustai
je upozoravao kako nedostaju najvaniji dokazi i objasnio da je model koji
je njegov tim razvio kroz istraivanje mnogo rigorozniji i detaljniji nego
onaj koji su predstavile biotehnoloke kompanije. Njegov model je ve
ukazao na neke opasnosti od GM krompira koje povrna istraivanja na GM
krompiru, kukuruzu i soji ne bi pokazala.
Pustaijev nauni tim izmijenio je DNK krumpira koji je trebao stvoriti svoj
sopstveni insekticid, lektin, koji se obino nalazi u visibabi, a koji je titi od
biljnih vai i drugih insekata. Cilj industrije bio je masovna proizvodnja
kombinacije krumpira/insekticida, zbog ega farmeri ne bi morali polja
zapraivati zatitnim sredstvima. U sklopu istraivanja Pusztai i tim iz
Rovvetta trebali su ispitati djelovanje krumpira na zdravlje takora.
Genetski modificirani krumpiri ve su se prodavali i konzumirali u
Sjedinjenim Dravama. U njihov DNK prenesen je gen iz bakterije tla slian
Bacillusu anthraxu. Pod utjecajem umetnutog gena krumpiri su stvarali
svoj vlastiti insekticid-otrov Bacillus thuringiensis ili Bt. Kad bi kukci, na
svoju nesreu, pojeli neko od ovih genetski modificiranih uda, Bt koji
stvara svaka stanica u biljci ubrzo bi ih ubio. Isti geni koji stvaraju Bt bili su
preneseni i u DNK kukuruza i pamuka, koji su se takoer prodavali i
konzumirali u SAD-u, a U.S. Environmental Protection Agency (amerika
Agencija za zatitu okolia) sve ih je slubeno klasificirala kao pesticide.

Meutim, U.S. Food and Drug Administration - FDA (Amerika uprava za

hranu i lijekove) jasno je stavila do znanja kako vjeruje da su genetski
modificirane biljke sigurne te kako imaju slinu prehrambenu vrijednost
kao one koje nalazimo u prirodi. Ta je pretpostavka kamen temeljac
amerike politike, koja je dopustila da se milijuni hektara CM kultura
posiju, prodaju i pojedu bez prethodnog ispitivanja.
Pusztaijev tim modificirao je biljku krumpira da stvori drugi pesticid lektin, prirodni insekticidni otrov koji neke biljke proizvode kako bi otjerale
kukce. Arpa`d Pusztai proveo je gotovo sedam godina istraujui svojstva
lektina. Bio je vodei svjetski strunjak za lektine i znao je kako je
bezopasan za ljude. Zapravo, u jednom od svojih objavljenih istraivanja
nahranio je takore sa 800 puta vie lektina od koliine koju su CM
krumpiri trebali proizvoditi i nije bilo vidljivih oteenja. Stoga, nahranivi
takore krumpirima koji su proizvodili lektine, nije oekivao nikakve
probleme. No, ono to su on i njegov tim otkrili okiralo ih je.
Prvo, prehrambeni sastav nekih CM krumpira znatno se razlikovao od
genetski nemodificiranih sorti od kojih su potjecali, iako su uzgojeni u
identinim uvjetima. Na primjer, jedna sorta GM krumpira sadravala je 20
posto manje bjelanevina od sorte od koje je potekla.
Drugo, ak su se prehrambene vrijednosti GM krumpira koji su potjecali od
iste sorte i koji su uzgajani u identinim uvjetima meusobno razlikovale.
Da su rezultati Pusztaijevog ispitivanja bili ogranieni samo na te
injenice, to bi bilo dovoljno da potkopa cijeli proces ozakonjenja GM
hrane. Politika FDA temeljila se na pretpostavci da je genetski modificirana
hrana stabilna, odnosno da razine hranjivih tvari ne bi smjele varirati. Ali
ova otkria potpuno su zasjenila Pusztaijeva druga, jo vie zabrinjavajua
otkria.
Otkrio je kako su takori, koji su jeli GM krumpire, imali oteeni imuni
sustav. Njihova bijela krvna zrnca reagirala su sporije od bijelih krvnih
zrnaca takora koji su jeli genetski nemodificiranu hranu, zbog ega su
postali osjetljiviji na zaraze i bolesti. I drugi organi povezani s imunim
sustavom, timus (prsna lijezda) i slezena, pokazivali su neka oteenja.
U usporedbi sa takorima iz kontrolne skupine, koji su jeli genetski
nemodificiranu hranu, neki od takora hranjenih GM hranom imali su
manje i slabije razvijen mozak, jetru i testise. Drugi takori imali su
poveane organe, izmeu ostalih guterau i crijeva. Neki su pokazivali
djelominu atrofiju jetre. Pored toga, znaajne strukturalne promjene i
razmnoavanje stanica u elucu i crijevima takora koji su jeli GM hranu
ukazivale su na poveanu mogunost razvoja raka.

Nakon samo deset dana na takorima su zamijeeni ozbiljni zdravstveni

poremeaji. Neke od tih promjena bile su prisutne i nakon sto deset dana
(razdoblja koje odgovara razdoblju od deset godina ljudskog ivota). 6
Prema dr Pustaiu i rezultatima do kojih je doao bilo je jasno da lektini nisu
glavni uzrok zdravstvenih problema. Neki uinak samog procesa
genetskog inenjeringa prouzrokovao je oteenja organa i time naruio
zdravu imunu funkciju kod adolescentnih takora. Ovaj naunik izrazio je
bojazan da ako bi se kod ljudi javljali problemi slini problemima kod
takora, mogle bi proi godine pre nego to se otkriju, a malo je verovatno
da bi netko posumnjao da je njihov uzrok GM hrana. Nakon iznoenja u
javnost rezultata do kojih je njegov tim doao, Institut Rov et ga je
suspendovao, to je izazvalo burne reakcije javnosti. 7
Meutim, dr Pustai nije usamljen u naunim krugovima. Naunici
upozoravaju na mnoge druge sluajeve gde istraivanja nisu dosledno
sprovedena ili ukazuju na tetne posledice po ljudsko zdravlje. Primera
radi, unosom gena iz jedne bakterije tla (Bacillus thuringiensis) u eliju
kukuruza, novonastali, tzv. Bt-kukuruz dobija sposobnost proizvodnje
jedne potpuno nove belanevine insekticidnog delovanja. To je potpuno
nova belanevina, koja, otkad postoji ljudska vrsta, nikada nije bila u lancu
ishrane oveka. Nemogue je predvidjeti kako e ljudski organizam
prihvatiti tu novu belanevinu u hrani.
Dodatni problem predstavlja i to to ameriki zakon ne prihvata postojanje
bitne razlike izmeu genetski modifikovanih i normalnih useva, te se ti
usevi, niti od njih dobijena hrana, u Americi se ne moraju posebno
oznaavati. Iz tog razloga se i moglo oekivati da e na tritu doi do
meanja GM kukuruza, doputenog samo za ishranu stoke, s kukuruzom
doputenim za ishranu ljudi. Takvo meanje utvrdile su japanske
ispekcijske slube na kukuruzu uvezenom iz SAD-a. 8
Problem objektivnih i kvaltitetno sprovedenih naunih istraivanja postoji
iz razloga to najvei broj istraivanja finansiraju biotehnoloke kompanije,
meu kojima vodee mesto zauzima Monsanto, kao najvei proizvoa
pesticida i GM semena. 9 Jedno od takvih istraivanja, koje je
biotehnoloka industrija upotrebila kao glavnu naunu potvrdu tvrdnji o
sigurnosti GM hrane, prouavalo je GM soju zvanu Roundup Ready. Godine
1996. naunici iz Monsanta objavili su istraivanje hrane kojim je ispitan
uinak njihove soje na takore, somove, pilie i krave.
Meutim, istraivanja su sprovedena na nain koji ne pokazuje sve
relevantne injenice ili se one ne saoptavaju javnosti. Na primer,
istraivai su ispitali GM soju na odraslim ivotinjama, a ne na mladim, a
upravo mlade ivotinje koriste belanevine za razvoj miia, tkiva i

organa, dok odrasle ivotinje koriste belanevine za obnovu tkiva i

dobijnje energije. Jo je vie zabrinjavala injenica to su u testu s hranom,
iji je cilj bio utvrditi delovanje GM soje, naunici zamenili samo jednu
desetinu prirodnih belanevina belanevinama iz GM soje. U jo dva testa
razredili su svoju GM soju estostruko i dvanaestostruko, te je tako nivo
GM soje bio prenizak da bi se mogui neeljeni uinci pojavili.
U izvetaju koji je kompanija iznela za veinu parametara nisu priloeni
nikakvi podaci. Meutim, istraivanje je otkrilo nekoliko znaajnih razlika
izmeu soje Roundup Ready i prirodne soje, uprkos autorima koji su tvrdili
suprotno. Zabeleene su znaajne razlike u udelu masti
i ugljenih hidrata. Roundup Ready soja sadravala je vie inhibitora
tripsina supstance koja se smatra moguim alergenom, to moe
dodatno pojasniti iznenadni porast alergija na soju u Velikoj Britaniji koji je
zabeleen odmah po uvoenju ove vrste soje. Nadalje, krave hranjene GM
sojom davale su mleko s veim procentom masti
Istraivai su merili jo neke razlike izmeu GM i prirodne soje koje su, iz
nekih razloga, izostavljene u objavljenom radu i nisu ule u kritiku FDA-e.
Nekoliko godina nakon to se istra-ivanje pojavilo, medicinski stunjak,
Barbara Kiler, dola je do podataka koji su bili izostavljeni u asopisu koji
je objavio istraivanje i objavila ih u asopisu Whole Life Times News.
Ove informacije pokazivale da je Monsantova GM soja imala znatno nie
nivoe belanevina, masnih kiselina i esencijalne aminokiseline
fenilalanina. Peeni obrok od GM soje sadrao je gotovo dvostruko veu
koliinu lektina - koliinu koja bi mogla naruiti sposobnost organizma da
asimilira druge hranjive sastojke. Prema miljenju Kilerove, objavljenom u
Los Angeles Timesu, istraivanje je ukazivalo na nekoliko alarmantnih
injenica i trebalo je potstaknuti istraivae i FDA da zatrae dodatna
ispitivanja, ali to se nije desilo.
Ova multinacionalna korporacija, sa sediem u St. Luisu, Misuri, bila je
vaan uesnik u stvaranju semena GM itarica i mahunarki. Dve
ekonomski najznaajnije tehnologije proizvodnje GM semena koje je razvio
Monsanto su: tehnologija uvoenja Bacillus thurigiensis (Bt) gena, kojom
biljke poinju da proizvode sopstvene pesticide i tako unitavaju tetoine
koji ih napadaju i tehnologija uvoenja gena rezistencije na glifosat, kojom
se stvaraju semena rezistentna na glifosat (Roundap), herbicid koji
proizvodi Monsanto. 10
Meutim, ova komanija je stalno kritikovana kako u pogledu svog rada,
tako i naina na koji ostvaruje svoje ciljeve. Poslednjih godina zamera joj
se da koristi zemlje istone Evrope kao pokusne kunie, preko kojih bi u

Evropu unela GM hranu. Jedan od osnovnih problema je i to to kada se

jednom zaseje genetski modifikovano seme, na tom zemljitvu vie nita
drugo ne moe da raste. 11 S obzirom da je vlasnik semena kompanija,
ona postaje gospodar ivota.
Monsanto je kompanija sa poduom listom pravosnanih presuda koje je
nalaze odgovornom za mnogobrojne prestupe, i u SAD i irom sveta, kao
to su zatakivanja i manipulacije istraivanja o bezbednosti svojih
proizvoda, lai u reklamama, podmiivanja dravnih slubenika,
neblagovremeno obezbeivanje podataka federalnim agencijama,
kontaminacija okoline (ponekad i nesluajna), itd. Samo za odtetu
stanovnicima Anistona, Alabama, za dugotrajno zagaivanje na podruju
optine i za prikrivanje istine, kompanija je 2002 bila osuena da plati 700
miliona dolara.
Iz svih ovih razloga da li je potrebno da se zabrinemo zbog injenice da su
2007-e godine na Novosadskom sajmu predsednik Upravnog odbora MK
Grupe (ija je misija da postane postane moderan i efikasan lider u
agrarnoj industriji u celom regionu uz konstatno ulaganje u nove
tehnologije, najbolju opremu i kadrovsko usavravanje), Miodrag Kosti, i
direktor multi-nacionalne kompanije Monsanto za Istonu Evropu, Gerhard
Rosa, potpisali ugovor o stratekom partnerstvu, kojim je MK Grupa
postala zvanini uvoznik i distributer Monsanto hibridnog semena
kukuruza, suncokreta i uljane repice za trite Srbije.
ARGUMENTI PROTIV GMO
Argumenti protiv upotrebe GMO se ve mogu naslutiti. Prema podacima
sajta Safe Food 13, kao opsnost je navedena neprecizna tehnologija (gen
se moe precizno uzeti iz DNA jednog organizma, ali njegovo ubacivanje u
DNA drugog organizma moe za posledicu imati ugroavanje funkcije
drugih gena bitne za ivot tog organizma), neeljeni efekti (naunici nisu
jo uvek prouili ivotne sisteme dovoljno kompletno da bi izvrili DNA
operacije bez stvaranja mutanta koji mogu biti tetni za ivotnu okolinu i
ljudsko zdravlje), rasprostranjene propasti useva (kada zemljoradnik
zasadi GM seme, svo seme ima identinu genetiku strukturu, te ukoliko
se razviju gljive, virusi ili druge napasti koje mogu napasti takav usev,
moe doi do rasprostranjene propasti useva), pretnja snabdevanju
hranom (insekti, ptice i vetar mogu preneti GM seme u susedna polja,
polen modifikovanog bilja se moe razmeniti sa genetski prirodnim
usevima i divljim roacima, te su tako svi usevi, organski i modifikovani,
nezatieni od zagaivanja kroz razmenu polena).
Kao opasnosti po ljudsko zdravlje navedeno je da nema dugog testiranja
( genetiari koriste materijal iz organizama koji nisu nikada bili deo ljudske

ishrane, da bi izmenili osnovnu prirodu hrane koju jedemo, i iz tog razloga

niko ne moe da zna da je ta hrana bezbedna), otrovi (genetski ininjering
moe izazvati neoikavena mutacije u organizmima, koji mogu uzrokovati
nove i vee nivoe otrova u hrani), alergijske reakcije (genetski ininjering
moe proizvesti dosad neviene i nepoznate alergene u hrani), smanjena
hranljiva vrednost (GM hrana moe obmanuti potroae sa izvanrednom
sveinom, a da pritom soan izgled, jarko crvenog GM paradajza moe biti
star nekoliko nedelja i sasvim malom hranljivom vrednou), antibiotik
otporne bakterije (genetski modifikovani usevi sadre gene koji su otporni
na antibiotike), problem se ne moe pratiti (bez oznaka, javne zdravstvene
organizacije su bespomone da prate problem bilo koje vrste, sve do
njegovog izvora), neeljeni efekti mogu ubiti (37 ljudi je umrlo, 1500 je
delimino paralizovano, a 5000 je privremeno nesposobno od sindroma
koji je povezan sa triptofanom proizvedenim od genetiki stvorene
bakterije).
Opasnost za ivotnu sredinu pre svega se ogleda u poveanom korienju
herbicida
(naunici procenjuju da e genetiki modifikovane biljke otporne na
herbicide znaajno poveati upotrebu herbicida, jer e zemljoradnici,
znajui da njihovi usevi mogu tolerisati herbicide, koristiti ih jo
slobodnije), vie pesticida (proizvoai modifikovanih useva nude svoje
sopstvene pesticide), ivotna sredina moe biti unitena (uticaj genetski
modifikovanih organizama moe unititi lokalno okruenje, jer se novi
organizmi mogu uspeno takmiiti sa divljim roacima, uzrokujui
promene u prirodi), zagaivani geni se ne mogu oistiti (jednom genetiki
modifikovani organizmi, bakterije i virusi se oslobaaju u prirodu i
nemogue ih je opozvati, za razliku od hemijske ili nuklearne
kontaminacije, negativni efekti su ireverzibilni).
Prema lanku objavljenom u New York Timesu 2001. godine Centar za
kontrolu bolesti (CDC - Center for Disease Control) tvrdi da je hrana danas
odgovorna za dvostruko vie bolesti u SAD-u, nego to su naunici to
pretpostavljali pre samo sedam godina. Najmanje osamdeset procenata
bolesti povezanih s hranom prouzrokovano je virusima ili drugim
patogenima koje naunici ne mogu identifikovati.
Pominju se veoma zabrinjavajue informacije o pet hiljada smrtnih
sluajeva, tristotine dvadeset pet hospitalizacija i sedamdeset est miliona
bolesti godinje. Taj porast priblino odgovara razdoblju tokom kog su
Amerikanci jeli GM hranu. Pretilnost je dostigla astronomske razmere.
Godine1990. nijedna savezna drava nije imala vie od petnaest

procenata pretilnog stanovnitva. Do 2001. godine samo je jedna drava

imala manje od petnaest procenata pretilog stanovnitva.
Dijabetes je porastao trideset tri procenta od 1990. do 1998. godine, rak
limfnih lezda je u porastu, kao i mnoge druge bolesti. Ima li to veze s GM
hranom? Ne postoji nain da to otkrijemo, jer ga niko nije potraio.
Kada se pominje iskorenjivanje gladi i neuhranjenosti u svetu, kao jedan
od glavnih motiva za upotrebu GM hrane, interesantan je podatak do koga
se dolazi na osnovu statistike UN, a prema kom se moe zakljuiti da ima
dovoljno hrane da se svakom oveku osigura najmanje 2 kilograma
dnevno, i to: neto preko 1 kilogram itarica, mahunarki i oraastih
plodova, oko pola kilograma voa i povra i jo gotovo pola kilograma
mesa, mlijeka i jaja, to je sasvim dovoljno da veinu ljudi na planetu uini
gojaznim. Postavlja se pitanje raspodele, politike koja se vodi i ekonomskih
ineresa koji stoje iza svega.
Ukratko, ako najsiromaniji nemaju novaca da kupe hranu, poveana
proizvodnja im doista nita nee znaiti. Uvoenje novih tehnologija pri
sadanjoj distribuciji resursa doprinosit e sve veoj koncentraciji moi i
novca u razvijenim i bogatim zemljama, sa sasvim mogue jo
negativnijim posljedicama za zemlje u razvoju i siromatvo u njima.
Tragina posljedica svega e biti jo vie proizvedene hrane u svijetu i jo
vie gladnih! 14
Iako u strunim krugovima postoje velika neslaganja u vezi ekolokih,
zdravstvenih i drutveno-ekonomskih posledica upotrebe genetski
modifikovane hrane, namirnice nastale genetskim ininjeringom uveliko se
proizvode i upotrebljavaju irom sveta. Pojedinac gubi svoja osnovna
ljudska prava, usled trinog rata koji se vodi oko GMO, u borbi za
stvaranje monopola nad proizvodnjom hrane.
Mnotvo problema koje namee gajenje i konzumiranje ovih genetiki
izmenjenih organizama, predstavlja izazov za svetsku naunu zajednicu sa
jedne strane, ali i lokalne za konodavne sisteme, sa druge strane.
ZAKONSKA REGULATIVA U SRBIJI
Republika Srbija ratifikovala je Protokol o biozatiti, poznat kao Kartagena
protokol, iji je cilj obezbeivanje adekvatnog naina zatite u oblasti
sigurnog transporta (posebno reguliui prekogranini promet), rukovanja
i upotrebe genetiki modifikovanih organizama, a koji mogu imati
negativne efekte na ouvanje i odrivo korienje biodiverziteta, uzimajui
takoe u obzir i rizike po ljudsko zdravlje.

Prema Kartagena protokolu vangranino kretanje ivih modifikovanih

organizama (LMO) sa namerom njihovog uvoenja u sredinu zemlje
uvoznika, mora biti najavljeno posebnom vrstom ugovora izmeu zemalja
uvoznika i izvoznika. Ovaj protokol se odnosi na seme namenjeno setvi, a
ne i za: LMO koji se koriste kao lekovi, LMO u tranzitu, LMO namenjeni
stonoj ishrani ili preradi.

Stupanjem na snagu novog Zakona o genetiki modifikovanim

organizmima koji je donet 29.5.2009. prestaje da vai Zakon o genetiki
modifikovanim organizmima (Slubeni list SRJ, broj 21/01 i Slubeni
glasnik RS, broj 101/05-dr.zakon). S obzirom da je Republika Srbija
poseduje veliko bogatstvo biljnih resursa i odlikuje se optimalnim uslovima
za proizvodnju i preradu raznovrsnog bilja, zakonom se mora zatiti
biodiverzitet i spreiti irenje nedozvoljenih genetiki modifikovanih
organizama.
Novi zakon je u potpunosti usklaen sa direktivama EU i iskljuena je
mogunost razmatranja komercijalnog gajenja, odnosno stavljanja u
promet modifikovanih ivih organizama, ukoliko za taj modifikovani ivi
organizam ne postoje eksperimentalni podaci o potencijalnom uticaju na
ekosisteme koji mogu biti ugroeni njegovom primenom, a koji su dobijeni
u ogledima izdvedenim na teritoriji Republike Srbije.
U ovom zakonu prevazieni su nedostaci iz postojeeg zakona i
napravljena je osnova za donoenje podzakonskih akata koji e blie
regulisati pojedine aspekte upotrebe genetiki modifikovanih organizama,
a sve u skladu sa zakonodavstvom Evropske unije i potrebom da se spree
negativni uticaji genetiki modifikovanih organizama, kao i da se obavesti
javnost o bilo kojoj radnji nastaloj u vezi sa genetiki modifikovanim
organizmima.
Zakonom o genetiki modifikovanim organizmima ureuje se postupak za
izdavanje odobrenja za upotrebu u zatvorenim sistemima i za namerno
uvoenje u ivotnu sredinu genetiki modifikovanih organizama i
proizvoda od genetiki modifikovanih organizama, uslovi za upotrebu u
zatvorenim sistemima i za namerno uvoenje u ivotnu sredinu genetiki
modifikovanih organizama, rukovanje, pakovanje i prevoz genetiki
modifikovanih organizama i proizvoda od genetiki modifikovanih
organizama, kao i druga pitanja od znaaja za genetiki modifikovane
organizme i proizvode od genetiki modifikovanih organizama.
Nova zakonska reenja treba da pomognu u podizanju nivoa zastite
ivotne sredine i potroaa, kao i da sprei nekontrolisano unoenje GM

proizvoda u Srbiju. Predvieno je i osnivanje posebne radne grupe Strunog saveta za bioloku sigurnost koja e davati miljenje za
izdavanje dozvola za upotrebu modifikovanih organizama. Uvodi se pojam
odgovornosti za tetu koja je nastala direktnom, odnosno indirektnom
aktivnou vezanom za GMO i proizvod od GMO kojom se prouzrokuju
tetne posledice po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu.
Cilj zakona je da se obezbedi visok nivo zatite ivotne sredine,
biodiverziteta, zdravlja ljudi i interesa potroaa, kao i da se svest graana
o genetiki modifikovanim organizmima podigne na visok nivo i to
edukacijom i ueem u procesu donoenja odluke. 16

Prema Zakonu o zatiti potroaa, u delu II, lan 10. propisano je da:
Proizvod koji je rezultat genetskog inenjeringa ili u svom sastavu ima
genetski modifikovane komponente, obavezno mora imati oznaku takvog
porekla. 17 Zakon poropisuje i kaznene odredbe u sluaju
neobeleavanja. Ukoliko bi se ovaj lan dosledno sprovodio, graanima bi
stajala na raspolaganju mogunost izbora prilikom kupovone hrane.
ZAKLJUAK
GMO se danas uzgaja u dvadeset tri drave na svim kontinentima, to
predstavlja znaajnu promenu u odnosu na to da su GMO 1996-e bili
uzgajani u svega 6 drava, prvenstveno u SAD, Kanadi, Australiji i
Argentini, s tim to je najvei deo uzgajan u SAD-u. Analitiari posebno
istiu ekspanziju uzgoja GMO u Indiji, Kini i Junoafrikoj Republici.
U Srbiji je zakonom dozvoljeno koristiti samu 18 od GM soje, ali ne i seme
GM soje koja bi se posejala. GM sojina sama se uvozi u Srbiju od 1997-e
kao donacija SAD i namenjena je za stoarsku proizvodnju. Tek od 2001.
godine, sa donoenjem Zakona o GMO, ispituje se i proverava. Dodatno
zabrinjava injenica da ilegalnim putevima iz susednih drava stie GMO
seme, te se unazad par godina vri spaljivanje takvih useva, preteno u
Vojvodini

25. februara ove godine amerika FDA je odrala prvi od javnih sastanaka
na kojima se govorilo o genetski modifikovanim ljudima i njihovim
navodnim prednostima. Pored britanskih eksperimenata sa kombinacijom
ljudske i ivotinjske DNK, pored stvaranja hidri sa biljnom, ivotinjskom i
ljudskom genetikom, na red su doli i genetski modifikovani ljudski
embrioni sa patentiranim genima..

Kao razlog uzgoja ovakve dece navodi se strah od prenosa gena kod
roditelja koji imaju gen za neku naslednu bolest, pa se tako pod maskom
straha od naslednih bolesti, daje mogunost roditeljima sa takvim genom
da imaju zdravu decu. Roditelji koji e ubrzo imati mogunost stvaranja
deteta, imae mogunost i oblikovanja tog deteta to je zastraujue.
Moi e se birati, visina, teina, boja oiju, oblik nosa i ostalo. Ovakvo
meanje ljudi u gene ljudi je isto igranje Boga, nita vie. injenica je da
je stvaranje ovakve vetake populacije ljudi poelo, te e se samo
nastaviti da razvija u sve veem obimu. Rezultat je neizbean.
Po svemu sudei, uskoro emo biti svedoci postojanja dve rase ljudi. Jedni
e biti stvoreni od Boga savreni u zamisli, dok e drugi biti vetaki
stvorena bia, ljudi koji e svojom savrenou nadjaati obinog oveka.
Stvara se nova vojska nadljudi i toga jednostavno moramo biti svesni.
Kako e se ovo odraziti na svet, moemo samo nagaati, ali jedno je
sigurno: Obian ovek uskoro postaje manjina, a svet nije daleko od
ponovnog eugeniarskog i nacistikog doba za koje smo mislili da je iza
nas.