Ako se podje od uprotenja da se upravljanje motornog vozila vri se krutim

tokovima, onda se moe rei da e biti zadovoljen osnovni kinematski kriterij, da

se ose obrtanja tokova sijeku u jednoj toki, kako se to vidi na slici.Ovdje je dato
nekoliko karakteristinih izvedbi motornih vozila, koja zadovoljavaju osnovni
kinematski kriterij (presjek ose obrtanja je u jednoj taki). Pri ovom uslovu nee
doi do proklizavanja nijednog toka. Naravno mehanizam upravljanja, koji
obezbjeuje ove uslove, je dosta sloeniji. Za prostije (jednostavne) mehanizme
upravljanja ne ostvaruje se osnovni kinematski kriterij. Ose obrtanja tokova se
ne sijeku u jednoj taki, to se vidi na slici 445.

Sl. 444 Upravljanje vozilom sa krutim tokovima

Sl. 445 Kinematika zaokretanja sa jednakim uglovima zakretanja

Ovdje su prisutna dva centra okretanja (Osi Ou sl. 445). Sa ovim rjeenjem bi se
moralo pojaviti i
proklizavanje jednog od tokova, ime se naruava i zadano voenje vozila u
krivini, tj. naruava mu se
stabilnost, uz poveano troenje pneumatika.
Kod cestovnih prevoznih sredstava najee se upotrebljava princip upravljanja
zakretanjem tokova
samo jednog obino prednjeg mosta (sl. 446). Zakretanje tokova svih mostova
primjenjuje se rijetko

obino na specijalnim vozilima (grejderi, prikolice velikih duina, zglobni autobusi

itd.). Ove
konstrukcije znatno smanjuju prostor potreban za okretanje vozila.

Sl. 446 Kinematska ema okretanja vozila sa jednim upravljakim mostom

Zakretanjem upravljakih tokova za neki ugao (sl. 446) vozilo se pone kretati
oko nekog trenutnog
pola O. Pol je presjecite produetka osa svih tokova. Iz slike se jasno vidi da je
pri tome potrebno
zakrenuti upravljake tokove za razliit ugao (toak blii polu za neto vei ugao
, a toak dalje od
pola za neto manji ugao ).
Mehanizam upravljanja savremenih motornih vozila bazira na principu trapeznog
rasporeda prenosnih
poluga.
Formiranje sistema za upravljanje ide paralelno sa sistemom elastinog
oslanjanja motornog vozila. Ova
zavisnost je neminovna jer se kinematika upravljakog mehanizma prenosi sa
ovjeene mase karoserije
na neovjeenu masu tokova. Ovo se posebno odnosi na prenosni mehanizam
ukljuujui i trapez
upravljanja. Izgled trapeza upravljanja vidi se na slici 447

Sl. 447 Trapez upravljanja

Kod mehanizama sa zavisnim sistemom elastinog oslanjanja, prednja kruta
osovina predstavlja jednu
od komponenata trapeza sa stranicom Bo. U odnosu na osovinu upravljanja,
trapez moe biti formiran

ispred ili iza osovine u zavisnosti od koncepcije vozila i raspoloivog prostora.

Imajui u vidu prednosti
i nedostatke jedne i druge kombinacije preporuuje se kompozicija trapeza iza
osovine kako je to
pokazano na slici 448. Na ovaj nain smanjena je duina upravljake spone b i
na taj nain poveana

Sl. 448 Trapez upravljanja iza (i ispod) osovine

njena krutost protiv izvijanja. Postavljanjem trapeza upravljanja iza upravljake
osovine ostvarena je
njegova zatita protiv mehanikih oteenja u toku eksploatacije. Ukoliko se ima
u kombinaciji sistema
sa nezavisnim oslanjanjm upravljakih tokova, onda se mora raunati sa
zamiljenom osom trapeza
(Bo) koja spaja take A i B (sl. 448) osovinice rukavaca oko kojih se okreu
tokovi.
Imajui gornje u vidu, moe se konstatovati da je glavni zadatak definisati ugao
poloaja bone poluge
trapeza (o).
Za motorno vozilo iji odnos osovinskog rastojanja i trapa upravljakih tokova
prelazi vrijednosti L/Bo
= 2 2,5 za definisanje ugla okoristi se grafiki metod dat na sl. 438 a).
Statistiki podaci za duine

Sl. 449 Grafike metode za odreivanje ugla trapeza

bone poluge (d) vezani su za duinu vozila (L) ili prednje osnovine (Bo) i iznose:

()o B d 2 , 0 3 , 0 = (327)
()L d 16 , 0 08 , 0 = (328)

Za motorna vozila vee duine od naprijed definisanog odnosa, moe se prii

odreivanju ugla trapeza
oprema jednom od postupaka prikazanim na slici 449 b) i c). Sa slike 449 jasno
se vidi nain
definisanja ugla trapeza o.

Kontrola tehnike ispravnosti ureaja za upravljanje

Ako je stanica opremljena novim ureajima-razvlailico, onda prednji kraj vozila

treba dovesti na ureaj. Ukoliko stanica nije opremljena ovim ureajem onda
vozilo prednjim krajem treba dovesti to blie dizalici kojom e se podignuti
prednji kraj vozila. Samo novo voziloje isto s donje strane. Sva su vozila
blatnjava, neka zamaena ili pranjava. Dijelove vozila treba dotaknuti, saviti ili
pokuati pomaknuti rukom, a nakon tih radnji ruke ne mogu ostati iste.
Preporuljivo je da svaki kontrolor ima par rukavica ili neku krpu u kanalu za
pregled donjeg dijela postroja vozila. Kontrolor koji ue pod vozilo i vrati se iz
kanala istih ruku nije napravio dobar pregled.