Terra 13 PDF

SFalmanahTE
S
ERRANo.13 Maj2012
RE UR
REDNIKA
A
Do 21 12 2012 (mogui smak
s
svetaa) i sigurnne SDF koonvencije SFTERRA
ACON II
preoostalo je jo
o nekoliko
o meseci, pa
p u pauzi izmeu ia, pia, seeksa, vraaanja kreditta, izbora,
turskih serija i udnih dogaanja koja vam
m predstojee naite vrremena daa proitatee ovaj SF
ojim retro sadrajem
m vratiti u idilinuu prolost a mlade
almanah koji e Vas starije svo
oznati sa neeim novim
m, ma koliiko to udnno zvualo.
geneeracije upo
SFalmanahTERRANo.13Maj2012
SADRAJ
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
HIMNAUDRUENJAGRAANASCI&FI
IZVETAJSAFESTIVALAFANTASTINEKNJIEVNOSTIZECONVI(ZENICA)
STOGODINJICATARZANAIDONAKARTERASAMARSA
INMEMORIAMJEANGIRAUDMOEBIUS
INMEMORIAMANMcCAFFERY
DRAGONQUEST(PRELUDIJUM)ANMcCAFFERY
FENOMENPERRYRHODAN
PERRYRHODANPODUHVATSTARDAST
INTERNETPRIE
ARGONAUTIVREMENAH.D.VELS
BRITANSKISFSTRIPUBIVOJSFRJ
H.P.LOVECRAFT
HLADANVAZDUHH.P.LOVECRAFT
POSLESTOGODINABRANDIMITRIJEVI(SRPSKAPROTOSFPRIA)
NEMAKISFNAKONDRUGOGSVETSKOGRATA
IKONASVETOGHRISTOFORA,IZMEUSFaIISTINE
STRIPSPACEACEANDTHEGUIDEDMISSILE
3
4
8
11
14
16
20
40
58
141
156
195
204
210
217
219
226
SFalmanahTE
S
ERRANo.13 Maj2012
Potovaniitao
ocifanzinaTerraodovogb
brojaeteuvveknainau
uhimnu,pesm
mugrupeEdggariEvansUgodini
252
25.Istovreme
enoeseova
apesmaizvod
ditiprilikomnaihprezen
ntacija,konveencijaislinih
hdogaanja.
Intheyear2525
Ugodini2525
Akoovekjo
obudeiv
Akoenaprreivimoie
enai
Ugodini35345
Neetrebattireiistinu,n
nitireilai
Svetomislli,delakae
e
Upilulijeko
ojuuzimadaanas
Ugodini454
45
Neetitreb
batizubi,nee
etitrebatioi
Neenain
nitazaugristti
Nikotenee
egledati
Ugodini5555
Rukeetivisitimlitavokkrajtela
Nogetinee
eraditinita
Njenemaie
einietozatebe
Ugodini656
65
Neetitreb
batuimu,neetitrebatim
mu
Uzeesvoggsina,uzeeisvojuki
Sadnaduge
estaklenecevvi
Ugodini7510
ddoemoraetopripremiti
AkoGospod
Modaseosvrneokoseb
beikae
Mislimdaje
evremezasu
udnjidan
Ugoodini8510
Gosppodeodmah
hnutimonom
mglavom
Iverrovatnoereizadovoljansamgdejeovek
boraavio
Ilieeunititisveipoetiiznovaa
Ugoodini9595
Kao dasemalobrinemdalieeovekbitiiv
Uzeoojesvetojeestarazemljamogladati
Anijjenitavratio
o
Sadaajegodina100.000
oveekjeisplakao
omilijardusuzza
Zboggonogtonikkadanijeznao
o
Sadaaovekslobo
odnovlada
Alik rozveituno
o
Trepperenjezvezda
Takoojedaleko
Modajetosamo
ojueranjicaa
Ugoodini2525
Ako ovekjobud
deiv
Ako enapreivim
moieuspeti
Ugoodini35345
Neeetrebatireiistinu,nitireilai
Svetomili,delaakae
Upillulijekojuuzimadanas
IZVETAJ SA FESTIVALA FANTASTINE KNJIEVNOSTI ZECON VI

(ZENICA)
30-31 . 03. 2012
Krenuli smo u 8h ujutro, na vreme, to nas je prijatno iznenadilo, i ogromnom
brzinom po kojoj je naa eleznica poznata u Evropi , a i ire, izali posle 35 minuta sa
glavne eljeznike stanice u Beogradu. Dodue preteklo nas je nekoliko peaka i
biciklista i jedna baba ali mi smo i dalje verovali u mo naeg voza koji se, uzgred budi
reeno, sastojao od dva vagona i lokomotive. Napominjem da je to meunarodni voz
Beograd-Sarajevo. U vozu nam se pridruio i knjievnik Adrijan Sarajlija. Druili smo
se, priali, zezali i sve u svemu bilo nam je lepo.
Ve smo znali za uobiajenu proceduru koja nas eka, a to je menjanje
lokomotiva. Prva vue kroz Srbiju, druga vue kroz Hrvatsku, trea vue kroz Republiku
Srpsku, a etvrta vue kroz BIH federaciju. Oni kojima je to udno i nelogino moraju
znati da je nevidljiva granica u Bosni povuena kod Doboja. Naravno tu su i etiri
milicije, etiri carine i etiri konduktera. Poto smo imali povratne karte kondukteri su
odustajali od svog reketa i mrko su nas gledali
Stigli smo u Zenicu , posle 8h i 40minuta vonje. Smestili se u hotel i oko 19h
otili na radni deo festivala. Ove godine su bili gosti pisci iz Crne Gore, Hrvatske, Srbije i
BIH. Kao i uvek sve je u izvanredno organizovano od strane Adnadina Jaarevia oveka
koji svojim radom, ljubaznou, profesionalnou prevazilazi okvire svog rada u Zenici i
postaje neobilazna figura ex-Yu fandoma fantastike i naune fantastike. Adnadin je
direktor muzeja u Zenici, novinar, slikar, knjievnik (objavio je deset romana) i vrsni
poznavalac stripa.
Pored zvaninog dela festivala imali smo jo jedan lep doivljaj tj.delovi iz pria
objavljenih u ovogodinjoj zbirci Baton koja je inae integralni deo konvencije
ZECON VI itani su ispred izvanredne replike ilirskog broda dugog 12 metara. To
monumentalno delo je rad gospodina Jasmina Fejzia poznatog modelara/umetnika iz
Zenice, koji je pored broda uradio i ilirski presto i tri razliita topa tako da e ta postavka,
u to duboko verujem, biti velika turistika atrakcija u Zenici i regionu.
Svrha i cilj konvencija i festivala kao to je ZECON VI je ispunjena, a to je
dvosmerna komunikacija i inerakcija uesnika, razmena miljenja i saznanja o novostima
sa ex-Yu fanatastine scene. To je veoma korisno za nas uesnike ali i iru zajednicu jer
pokazuje nain i put kako se kroz anr fantastike i naune fantastike mogu ostvariti
ciljevi meunarodne koegzistencije mirnim i nenasilnim putem, a ne putem rata, mrnje,
4
netolerancije na koji su nas esto gurali politiari, tajkuni, malograani i svi ostali
destruktivni elementi.
U toku festivala uruili smo prigodne poklone: na fanzin/almanah Terr-u br.11 i
12, specijalno uraene kalendare povodom nae konvencije SFTERRACON II koja e
se odrati 21.12.2012 u Beogradu kao i prvi broj naeg novog projekta pod nazivom
Biblioteka naune fantastike SF PORTAL. Naravno, pozvali smo gospodina Jaarevia
du bude gost na naoj konvenciji.
ZECON VI -festival fantastine knjievnosti
Festival, koji se tradicionalno odrava u okviru kulturne manifestacije "Zeniko
proljee", i ove godine je bio odran u Muzeju grada Zenice.
Otvaranje festivala odrano je u petak 30. marta u 12 asova, kada je bila
promocija knjige Adnadina Jaarevia "U dvorani ogledala" i izloba zastupljenih
ilustracija. Pored autora knjige, u promociji su uee uzeli Lejla Mahmi i Ikbal Cogo.
Istog dana, ali u 19 asova, bila je odrana promocija zbirke "Manufaktura G"
beogradskog pisca fantastike Adrijana Sarajlije, kao i predstavljanje edicije "Mrak"
zagrebako-sarajevske izdavake kue "Zoro". O knjigama su govoriti Adrijan Sarajlija,
Zoran Filipovi, vlasnik izdavake kue "Zoro" i Davor iovi urednik edicije "Mrak".
Drugog festivalskog dana, u subotu 31. marta, s poetkom u 12 asova, zenikoj
publici su bile predstavljene godinje zbirke "Istrakona" ("Astrolab gladi"), pazinskog
Festivala fantastine knjievnosti ("Turistike prie") i "Zecona" ("Baton"). Uesnici
promocije bili su: Marela Zdenac, Anto Zirdum i Davor iovi. Predstavljanje zbirke
"Baton" je nastavljeno u 13 asova kada je na ilirskom gusarskom brodu bilo izvedeno
itanje delova odabranih pria. Deo svoje prie itao je i Tihomir Jovanovi-Tika
sekretar udruenja
Zavrni dogaaj ovogodinjeg zenikog Festivala fantastine knjievnosti, bilo je
predstavljanje edicije "Warp" izdavake kue "Zoro", o kojoj su govoriti Zoran Filipovi
i Davor iovi.
PRIE ODABRANE ZA GODINJU ZBIRKU PRIA BATON
1. RIMLJANKA, Jelena teti
2. TAMO KRAJ VODE, PODNO VRBE, Stevan arevi
3. TEUTE, Zdenka Mija Brebri
4. BELLUM BATONIANUM, Anto Zirdum
5. BRONZANI BOG, Adrijan Sarajlija
6. VEZANOST JE NJEGOVA NESREA, elimir Peri
7. ZLATNIK, Marela Zdenac
5
SFalmanahTE
S
ERRANo.13 Maj2012
8.
8 GRANE DOMOVIINE, Ivica Milari
9.
9 DAR MRTVIH BOGOV
VA, Tihom
mir Jovaanovi-Tikaa (sekretaar naeg
udruenjaa)
10. ZMAJE
EVI NISU POPUT DRUGIH,
D
A
Adnadin Jaaarevi
P.S.
P
Prepuni
P
lep
pih utisaka i predivno
og vremenna koje nass je pratilo u Zenici ppoli smo
vozom za Sarajevo
o (bio je 1 april alii, nije alaa, uz put jje padao SNEG !) u posetu
ki-Majstorrovi i njjenom muuu eljjku. Ustvaari pored
knjievniici Sadiidi Vitek
neoficijellnog dela druenja
d
trrebali smo
o odrati i predavanje u knjieevnom klubbu ija je
predsedniica Sadid
da meutim
m dobio sam porukuu od firmee da se pood hitno vvratim na
posao, daan ranije, tako
t
da je to palo u vodu Tikaa i ja uspelli smo sam
mo da se pproetamo
Sarajevom
m od Ba arije do
o Ilide, a uvee sa domainim
ma utili nna prijatnuu i obilnu
veeru i sutradan oko
o 11h 40 minuta krenuli za B eograd.
Filipovi
F
Svetislav-Fiilip osnivaa i predseednik udruenja graana Fanovvi naune
fantastikee
SCI&FI
iz
B
Beograda
SFalmanahTEERRANo.13 Maj2012
100 GODINA - DON KARTER SA MARSA I TARZAN

Ove godine navrava se sto godina od nastanka i publikovanja Barouzovih
najpoznatijih likova, Tarzana i Dona Kartera sa Marsa, koji su ostavili znatan trag u daljem
razvoju SF knjievnosti. Tim povodom donosimo krae prikaze o ovim junacima koji su
doiveli svoja brojna predstavljanja u knjigama, stripovima i filmovima.
Edgar Rajs Barouz, autor Tarzana roen je u ikagu, 1875. Poto je otputen sa Filips
akademije u Andoveru, ERB je upisao Vojnu akademiju u Miigenu, Orchard Lake. Kada
mu je dosadio vojniki ivot ERB naputa akademiju, eni se i ide da trai zlato u Ajdahu,
prikljuuje se policiji u Solt Lejk Sitiju, radi kao raunovoa i vraa se u ikago.
Prva pria koju je napisao zvala se Deja Toris, princeza sa Marsa. Izdava Metkalf
ju je preimenovao u Pod satelitima Marsa. Kasnije je izdata u knjizi kao Princeza sa
Marsa.
Prvu priu o Tarzanu prodao je oktobra 1912 u asopisu All story magazineza 700
dolara. Sledeu priu Bogovi Marsa odmah je prodao za Munsey Company. U decembru
1912 napisao je Povratak Tarzana , kojeg Metklaf odbija ali ju je Street & Smith kupio za
1000 dilara. Dugo je traio izdavaa koji bi Tarzana izdao kao knjigu ali je svuda nailazio na
odbijanje. Konano 1914 Tarzan je prvi put objavljen u knjizi Tarzan of the apes za A.C.
McClurg Co.
Kada je postao dovoljno poznat Barouz osniva sopstvenu kompaniju - 1923-e godine
Edgar Rice Burrougs Inc. I pod svojom firmom 1931 objavljuje Tarzan neverovatni.
Poslednja knjiga koju je njegova kompanija objavila je Ja sam varvarin, 1967. god.
Ali Tarzan nije jedino ime se Barouz bavio. Stvorio je arobni unutranji svet u
unutranjosti zemlje Pelusidar, pisao je o peinskim ljudima, horor prie, pisao je ak i
vesterne a poznate su mu i serije o Marsovskoj princezi i piratima sa Venere.
Ako napiete priu, ona moe biti loa ali ako ih napiete stotinu imaete uz sebe
boije udo. Poduavao je Edgar Rajs Barouz mlade autore. U njegovom sluaju ipak je
bilo potrebno daleko manje pria. Roman Tarzan meu majmunima napisao je u trideset
estoj godini i to je bila tek trea pria koju je Barouz dao na objavljivanje. Pojavila se po
prvi put oktobra 1912 godine u The All Story,
zauzimajui doslovno celo izdanje.
Prihvatanje publike nadmailo je sva oekivanja autora i izdavaa. Zaslepljeni itaoci
proglasili su Tarzana jednom od najboljih avanturistikih pria i traili su jo toga. I tako je
Barouz napisao jo 23 prie u narednih trideset godina i pored toga jo 50 pria nevezanih za
Tarzana, ukljuujui tu 11 pria smetenih na Mars, 6 u centru Zemlje i 5 na Veneri. Ukupan
broj prodatih primeraka Barouzovih knjiga nije nikada tano ustanovljen ali se procenjuje na
30 miliona za vreme njegovog ivota a pria se i o nekih 60 miliona. Poto je preveden na
vise od tridest jezika nema sumnje da je Barouz najitaniji ameriki autor u prvoj polovini
dvadesetog veka.
DON KARTER SA MARSA

Don Karter je knjievni lik koji je stvorio Edgar Rajs Barouz i koji se pojavio u
serijalu romana Barsum. Iako je poreklom sa Zemlje on je najpoznatiji kao Don Karter sa
Marsa , jer se njegove avanture uglavnom odigravaju na Marsu.
Ovaj lik prvi put se pojavio u romanu Princeza sa Marsa a sama pria napisana je
izmeu jula i septembra 1911 i bila je objavljena u magazinu All Storry kao serija pod
naslovom Pod Marsovim mesecima u periodu od februara do jula 1912 godine a kasnije
objavljena kao knjiga 1917 godine.
Kasnije se Karter pojavio u seriji romana O Barsumu a najpoznatiji od njih je drugi
roman Bogovi Marsa iz 1918 godine, zatim trei roman Maevi Marsa iz 1936 godine i
deseti Lana sa Gatola i jedanaesti Don Karter sa Marsa iz 1964 godine. Don Karter je
takoe sporedni lik u etvrtoj epizodi Tuvija, Gospodarica Marsa iz 1920 godine i devetoj
epizodi Sintetiki ljudi sa Marsa iz 1940 godine.
Karter je visok oko 1,88m i ima kratku crnu kosu i elino sive oi. Barouz ga je
stvorio kao besmrtno bie. U poetnim stranicama Princeze sa Marsa autor otkriva
itaocima da se Karter ne moe setiti detinjstva poto je po seanju od uvek bio ovek od
oko trideset godina. Mnogo generacija njegove porodice obraa mu se sa Ujka Dek ali on
doivljava to da svi lanovi njegove rodbine stare i umiru dok on ostaje mlad..
Karterov lik i primer utivosti predstavlja ideale juga Amerike pre graanskog rata, on
sam je bio kapetan u amerikom Graanskom ratu na strani konfederacije. Postao je bogat
pronaavi zlato u Arizoni. Dok se krio u peini, sklanjajui se od Apaa izgledalo je da je
umro i napustio svoje neivo telo koje se astralno projektovalo na Mars gde se naao u
novom telu u identinom obliku sa svojim zemaljskim telom. Poto je bio priviknut na
Zemljinu gravitaciju na Marsu je bio znatno snaniji.
Na Marsu, koji stanovnici nazivaju Barsum, Karter je susreo opasne kreture nalik
ivotinjama iz drevnih mitova i razne humanoide i otkrio da je njihov poziv da brane ivot
stanovnika Marsa. Osvojio je ruku marsovske princeze Deje Toris i odmah se rtvovao da
spase Barsum. Probuen posle ove druge smrti otkrio je da je ovek koji je transportovan
nazad na Zemlju u svoje prvobitno telo. Karter tada postaje vrlo bogat poto nalazi izdanu
zlatnu ilu. U nemogunosti da se vrati na Mars Karter provodi svoje poslednje godine u
maloj kolibi pored reke Hadson u Njujorku, gde ponovo umire 4 marta 1886 godine.
Ponovo se pokazuje da Karterova smrt nije istinska i ponovo se vraa na Barsum, gde
posle puno avantura dolazi do pozicije Gospodara Marsa. Vraa se na Zemlju u nizu
avantura da pomogne svom neaku i pri tome otkriva da gospodari astralnim putovanjem
izmeu dva sveta. Za vreme avantura na Marsu njegovo zemaljsko telo boravi u posebnom
grobu koji se moe otvoriti samo iznutra.
Don Karter i Deja Toris postali su roditelji sina Kartorisa i erke Tare.
Kao lik Don Karter se vie puta pojavljuje u stripovima. Prvi put se pojavljuje se u
periodu 1930-1940 u serijalu Velika mala knjiga i u nizu kratkotrajnih stripova. Najpoznatiji
9
stripovi o Donu Karteru su oni koje je uradio sin Edgara Rajsa Barouza Don Koleman
Barouz. Ovaj strip debitovao je 7 decembra 1941, na dan napada Japanaca na Perl Harbur.
Serijal je imao 72 epizode i trajao je do marta 1943 godine.
Kao strip lik takoe se pojavljivao zajedno sa Tarzanom od 1994 do 1995 godine u
Tarzanu, nedeljnom stripu i u Tarzan/John Carter Warlord of Mars u toku 1996 godine u
strip asopisu Dark Hors. Lik se pojavljivao u jo nekoliko serijala od kojih je najpozntija
verzija iz 1977 godine u Marvelu.
Karter se takoe pojavljuje u nizu romana i pria. Tako se pojavljuje kao lik u stripu
Alana Mura, Liga izuzetnih dentlmena. U ovim priama Alan Mur tvrdi da je Don
Karter predak Randolfa Kartera, jednog od najpoznatijih likova Hauarda Filipa Lavkrafta.
Osim ovoga Karter se pojavljuje i u delu Broj zveri, Roberta A Hajnlina kao kapetan
Zebedija Don Karter kao i mnogim drugim delima vie i manje poznatih pisaca a fanova
fantastike.
TARZAN
Tarzan kao knjievni lik moda nije tipini predstavnik fantastike. Moda nije ni
originalan ali je izuzetan, jer je uspeo da nadvlada likove koji su mu posluili kao uzor i
postane ne samo kralj dungle ve i vladar mate mnogih generacija italaca.
Barouz nikada nije uo za Nieovog nadoveka i mada je posedovao primerak
Darvinovog ovekovog pretka nikada nije umeo skicirati majmuna a ipak je laiki
prigrabio izdanja post Viktorianske ere kao i onih kasnijih i prihvatio ih za sebe. Oduvek je
bio zainteresovan igranjem idejama o vezi izmeu naslea i okruenja, kao to je i sam rekao
za Writers Digesty dvadeset godina po objavljivanju prvog romana o Tarznu.
U tu svrhu je odabrao siroe koje je imalo izuzetne nasledne odobine i u dobu u kojem
nije mogao imati veze sa osobama svoje vrste i bacio ga u okruenje koje je dijametralno
suprotno onom u kojem je roen.
Kao to je poznato beba Tarzan rasla je meu majmunima i postala njihov gospodar.
On je bio prepredeno umsko bie i tihi prikrada. Njegove oi, ui i nos nisu proputali
nita. Stomak je punio kad bi mu se ukazala prilika i oboavao je sirovo meso. Nije se plaio
niti ljudi niti ivotinja. Svaka Tarzanova pustolovna je puna udesnih akcija, borbi na smrt
sa majmunima i lavovima i zapanjujuih prelazaka kroz kronje afrike dungle. Posle svake
pobede Tarzan isputa krik velikih majmuna a njegova romansa sa Dejn je slina romansi
Romea i Julije, pria o zabranjenoj ljubavi ili pria o lepotici i zveri.
Ono to veina ljudi zaboravlja je to da je osim toga to je kralj dungle i naslednik
engleskih lordova Grejstok u kasnijim epizodama Tarzan vozi avion, ui latinski, nosi odelo.
U njegovom sluaju uvek nadvladava krv - plava krv koju Barouz naglaava u skoro svim
epizodama.
Ukratko, Tarzan postaje neka vrsta superheroja, prva pop ikona u globalnom
okruenju i na neki nain on je prethodnica Supermena i ostalih superjunaka koji su nastali
dvadesetih godima dvadesetog veka a i onih za njima.
10
SFalmanahTE
S
ERRANo.13 Maj2012
IN MEM
MORIAM
M JEAN G
GIRAUD M
MOEBIUS
S
Jeaan Henri G
Gaston Giraaud roen je 8 maja
1938 goddine u preddgrau Parriza. Bio je poznati
francuskii strip umeetnik. Stekkao je svetsku slavu
pod pseuudonimom
m Mebijus i kao irro dok je
stvarao strip o Bluberijuu. Pod ppodrkom
Felinija, Stena Lijaa, Hajao M
Mijuzakijaa i drugih
stekao jje meunnarodno ppriznanje. Bio je
proglaenn najuticaajnijin strrip autoroom posle
Erea.
Kaada je imaoo tri godinne roditelji su mu se
razveli i uglavnom
m su ga poodizali babba i deda.
Raskid njegovih roditelja uzrokoovao je
dugotrajnnu traumuu kojom on objanjaava svoja
brojna imena kkoja je koristio u svom
stvaralattvu. U essnaestoj goodini je im
mao jedinu
tehniku obuku u umetnnikoj kkoli Arts
Appliquees, gde je postao bliizak prijateel sa an
Klodom Mezierom
m. Sledee godinee (1956)
napustio je kolu i poao u Meksiko da poseti
majku i tu ostao oosam meseeci i poslee toga se
vratio i poeeo raditi kaao umetnik.
Najpo
oznatija njeegova vestern serija je
j naravnoo porunikk Bluberi kkoju je radiio sa an
M
Mielom aarlijeom i bio je to
o jedan od
d prvih aantiheroja u vesternnu na strippu. Pod
pseudonimom
m Mebijuss kreirao je mnotvo
o naunofaantastinih i fantastinih stripova u vrlo
im
maginativno
om i nereealnom sk
koro apstrraktnom sstilu od kkojih su nnajpoznatijji Arzak,
Heermetika garaa i Inkal. Blu
uberi je biio adaptiraan za film
m 2004 goodine. 19777 godine
M
Mebijus i saaradnik Alehandro Hodorovski
H
i su tuili Luka Bessona za koorienje Innkala kao
insspiraciju za film Petii element ali
a su izgub
bili parnicuu.
U strip
pu Arzak iz 1963 godine prvi put
p koristi nadimak M
Mebijus u crtanju fanntastinih
strripova. U asopisu
Hara-Kiri
H
objavljeno
o
je
j 21 epizooda a ondaa se Mebijuus povukaoo i nije se
javvljao pod ovim
o
imenom skoro itavu
deceeniju.
1975 godine
g
oiveo je pseu
udonim Mebijus
M
i sa an Pjer D
Dionetom, Filipom D
Druiletom
iB
Bernardom
m Farkasom
m postao jedan od osnivaa um
metnike sstrip grupee Les Hum
manoides
Asssocies. Osnovali
O
su
s asopis Metal Hu
urlant, kojii je na enngleskom ggovornom podruju
pooznat kao Heavy
H
Mettal. Mebiju
usova pozn
nata serija Hermetikka garaa i slavni sttrip Arzak
obbjavljeni su
u u Metal Hurlantu.
H
11
Strip Arzak je bez rei i stvoren je u pokuaju da udahne novi ivot u strip anr u
vreme kada su prevladali ameriki stripovi sa superherojima. U stripu pratimo putovanje
glavnog junaka koji leti na leima pterodaktila kroz fantastian svet koji je meavina
srednjevekovne fantazije i budunosti. U stripu nema oblaia i nema ispisanih zvunih
efekata. Tvrdilo se da tiina u stipu donosi oseaj bezvremenosti i da odreuje Arzakovo
putovanje kao potragu za venou i univerzalnoj istini.
Serijal Hermetika garaa je znaajna po to svojoj nelinearnoj putanji radnje, gde se
kretanja i trenuci mogu pratiti u viestrukom znaenju zavisno od itaoeve interpretacije.
Pria u stripu je o majoru Grubertu koji je kreirao sopstveni univerzum na astereoidu Fleur
gde susree niz fantastinih likova meu kojima i Derija Kornelijusa , lik iz Murkokovog
serijala o multiverzumu.
1981 godine Mebijus poinje seriju o Inkalu u saradnji sa Alehandrom Hodorovskim.
Kasnije je Mebijus odluio da oivi Arzaka u novim avanturama i prva od planirane
tri epizode pojavila se 2010 godine. Takoe je zapoeo i nove prie o Hermetikoj garai
Mebijus je radio i na stripu Silver Surfer za Marvel comics. Uradio je dve mini serije
za koje je scenario uradio Sten Li. Ovi stripovi objavljeni su 1988 i 1989 godine. Ova mini
serija osvojila je nagradu Eisner za najbolju zavrenu mini seriju 1989 godine.
Mebijus je takoe uradio i prvu od dve poslednje epizode serije XIII - Irska verzija,
za ovu epizodu scenario je pisao Van Ham. Strip je objavljen 2007 godine.
Mebijus je doprineo prii i konceptualnim planovima mnogih naunofantastinih i
fantazi filmova u koje spadaju Alien, Vilov, Tron i Peti element. A sa Hodorovskim je
planirao adaptaciju Dine po romanu Frenka Herberta ali se od ovog odustalo u
predprodukciji.
1982 godine saraivao je sa reiserom Reneom Laluksom na stvaranju dugometranog
animiranog filma Les Maitres du temps (ostvaren je u Engleskoj kao Gospodari vremena),
zasnovano na romanu Stivena Vulfa. Te godine njih dvojica osvojili su nagradu za najbolji
deiji fantastini film.
Mebijus je umro 10 marta 2012 godine posle duge borbe sa tumorom.
12
13
SFalmanahTE
S
ERRANo.13 Maj2012
IN MEMORI
M
IAM ANN
NE McCA
AFREY
Amerikaa spisateeljica En Mekafrii (Anne
McCaaffrey), kooja se prosllavila serijjom romanna naune
fantasstike o ljudima i zzmajevimaa sa planeete Pern,
umrlaa je u 85. ggodini u Irsskoj.
Ova spissateljica rooena u M
Masausetsuu u SAD,
koja je
j poslednjjih 40 goddina ivela u Irskoj, ppreminula
je od
d modannog udaraa u poneddeljak u prisustvu
porod
dice i najblliih prijateelja.
En Mekaafri roenna je 1 apprila 19266 godine,
preminula je 221 novem
mbra 2011.. Poznati ameriki
pisac i najpoznnatija je poo svom serrijalu Draggonriders
of Peern. U tokku karijeree duge 46 godina ossvojila je
nagraade Hugoo i Nebulla. Njen rroman Beeli zmaj
postaao jedan odd prvih kojji je bio naa prvom m
mestu liste
bestseelera Njuroork tajmsaa.
En je bila drugo od trojee dece narednika Dorda Herrberta Mekkefrija i E
En Doroti
M
Mekelroj. Po
ohaala jee Stjuart Hol
H u Stau
untonu u V
Virdiniji a diplomirrala na univerzitetu
M
Montckler a na univerzitetu Redklif poloila je isppit iz sloveenske literrature. 19665 godine
pooela se pro
ofesionalno
o baviti pissanjem.
1970 godine
g
se iselila u Irrsku sa svo
oje dvoje ddece. Nedaavno pre tooga Irska je ukinula
poorez na um
metnike. Slledee god
dine En je bila poasni gost na britanskoj nacionnalnoj SF
koonvenciji (E
Easterson). Tu je upo
oznala uv
venog britan
anskog biollogiara Deka Koenna koji joj
je bio dobar konsultantt u pisanju sage o Perrnu.
Tokom
m pedesetih
h godina En
E je objav
vila dve kraatke prie. Prvu je obbjavila 1952 godine,
F
Freedom off Race, biila je to pria o eni koja je zattrudnela odd strane vaanzemaljacca. Druga
priia bila jee The Laady in the Tower i bila je obbjavljena u asopisuu The Maggazine of
Faantasy and
d Science Fiction
F
kojju je otkup
pila Duditt Meril za The Years Greatesst Science
Fiicrion.
Dudii je povezaala En sa njjenim dugo
ogodinim agentom V
Virdinijom
m Kid.
Posle toga En je napisala dve
d ship prie i poela pisati prvi romann.
U me
uvremeno
o se trite knjiga za mlade proobudilo i onna je nastaavila rad naa priama
oP
Pernu. Fu
utura publiications izz Londonaa joj je poruuila da piie knjige o dinosaurrusima za
deecu.
En Meekafri se prrvo okualla u pevanjju i glumi ppre no to je 1967. ggodine objaavila prvi,
naaunofantasstini rom
man "Resttoree", kojji je sa sposobnom
m i inteliigentnom glavnom
junnakinjom bio
b protestt protiv tad
danjeg trettmana enaa u delima ovog anrra.
Prvi ro
oman o Pernu Weyrr search bio
b je objavvljen 1967 godine. 19968 godinee dobio je
naagradu Hu
ugo za najjbolji rom
man. Drugii roman Dragonridder je 19969 godinee osvojio
14
nagradu Nebula za najbolji roman. En Mekafri je postala prva ena koja je osvojila obe
znaajne nagrade.
1971 godine je zavrila rad na Potrazi zmajeva i na dva gotska romana za Dell
Mark of Merlin i The ring of Fear. Sa ugovorom za Beli zmaj koji je kompletirao
originalnu trilogiju prestala je sa pisanjem.
itaoci su dugo ekali da se zavri originalna trilogija i to se desilo tek 1974/75
godine kada je New England Science Fiction Association pozvalo na godinju konvenciju
kao poasnog gosta u ta je spadalo i posebno objavljivanje romana za prodaju. Tada je
napisala A Time When, to je bio prvi deo romana White dragon.
Mekafrijeva je sa Ursulom Legvin, autorkom "Leve ruke tame" (1969), bila anomalija
u knjievnom svetu naune fantastike, ne samo zato to je pisala u miljeu koji je do tada
gotovo iskljuivo bio muki, ve i zato to je ene prikazivala kao kompleksne linosti.
Romane je objavljivala veoma esto, a kada joj je poetkom prole decenije zdravlje
oslabilo, okrenula se spisateljskoj kolaboraciji sa sinom Todom, sa kojim je napisala jo pet
romana
injenica je da je Mekarfi, uprkos tome to je moda zapostavljena u svetu
marketinga koji diktira i itanost i prepoznatljivost knjige, osmislila svet zmajeva i ljudi u
pravcu, kome dosad nije dodato nita novo, pravcu koji je izrodio filmove, video-igre,
prie, i nove romane o zmajevima...
Glavni element njene zmajologije je mitski uzajamni telepatski odnos zmaja i oveka njegovog jahaa. Mekarfi je izgradila kosmoloku vezu tog odnosa poev od uspostavljanja
dok je zmaj jo u jajetu, preko odsutnog ina izleganja, kada e u sluaju pogrenog izbora,
rastrgnuti pogreno izabranog mladia, pa do gubitka dela linosti, u sluaju da zmaj pogine
pre jahaa. Osim susreta sa Tanatosom, smru i unitenjem, u Mekarfinoj zmajologiji postoji
i snana komponenta Erosa. Podela zmajeva po bojama i po mogunostima sparivanja koja
se reflektuje na ljubavne odnose njihovih ljudskih gospodara i gospodarica, ini romane
Mekarfijeve senzualnim, mada kritiari ponekad tvrde i da su dovedeni do ivice
melodramatinosti.
Njena fantastika nije osloboena od naunog elementa: sva zmajska deavanja su na
planeti na kojoj postoje ne samo zmajevi, tvrave, jahai, izabrane devojke, nego i neka
vrsta spora, biolokog neprijatelja tog sveta. Mekarfine knjige, ne samo kao zanimljivi i
zabavni romani, nego i kao dela jedne epohe drugaijih pisaca, uvek su dobri za povratak
svetu koji nije optereen virtuelnim, i samim tim moe biti virtuelniji od bilo ega to
generie kompjutersko pisanje.
15
DRAGONQUEST- ANNE McCAFFREY

POTRAGA ZMAJEVA
Ovaj prevod nastao je na zahtev Miloa Petrovia Mea, koji je preminuo pre
nekoliko godina. Da nije bilo njega ovo delo moda nikada ne bi bilo prevedeno na srpski
jezik. Roman se pojavio u tri dela i objavljen je za potrebe Emitora, glasila drutva Lazar
Komari. Tek nekoliko mesecu kasnije pojavila se i zvanina knjiga, za koju mi nikada nije
bilo jasno da li je koristila na prevod ili bar neke njegove delove. Smrt En Mekefri je prilika
da se setimo i jednog vrednog i dobrog oveka koji je sada negde sa njom gore na nebu
Perna ili Zemlje (ili je to isto nebo) i raspravljaju o zmajologiji i drugim oblastima naune
fantastike. Gore su svi dobri ljudi i nadam se da emo i mi jednoga dana ,kada se hodanje
po praini zavri biti sa njima i imati beskrajno vremena da priamo o stvarima koje volimo
i ako je to nekako mogue uputimo one dole, koji samo ekaju da se presele u Sabirni
centar, idu pravim putem.
PRELUDIJUM
Rakbat je zlatna zvezda G tipa u sektoru Sagitarian. Ima pet planeta, dva pojasa
astereoida i zalutalu planetu koju je privukla u prolom milenijumu. Kada su se ljudi po prvi
put naselili na Rakbatovoj treoj planeti i nazvali je Pern imali su malo saznanja o toj planeti
koja se kretala prvobitno usvojenom putanjom, koja je bila nepravilna eliptika orbita. U dve
generacije kolonisti su sjajnoj crvenoj zvezdi posveivali malo panje sve dok ih lutanje
planete ne dovede blizu svojoj sestri u perihelu.
Kada su ovakvi aspekti u harmoniji i kada nisu poremeeni konjukcijom drugih
planeta u sistemu, uroeni ivot planete lutalice teio je da premosti svemirski jaz do
umerenije i gostoljubivije planete.
Poetni gubici kolonista koje su pretrpeli bili su mali i to se deavalo za vreme
dugotrajnih napora da se preivi i bori sa opanou koja je dolazila sa neba Perna kao
srebrne Niti i da se bori da Pernov slabi kontakt sa matinom planetom ne bude prekinut. Da
bi se kontrolisala najezda uasnih Niti (jer su stanovnici Perna veoma rano rastavili svoj
transportni brod i napustili tu sofisticiranu tehnologiju kao irelevantnu na ovako pastoralnoj
planeti), domiljati ljudi upustili su se u dugoroni plan. Prva faza je ukljuivala odgajanje
visoko specijalizovanu raznolikih ivotnih formi priroenih njihovom novom svetu. Ljudi i
ene sa visoko razvijenom sposobnou procene i sa uroenim telepatskim sposobnostima su
vebali da koriste i uvaju te neobine ivotinje. Zmajevi, (nazvani tako po mitskim
zemaljskim ivotinjama, na koje su liili) su imali dve krajnje korisne osobine: oni su
trenutno mogli doi sa jednog mesta na drugo i mogli su izbacivati zapaljeni gas. Poto su
zmajevi mogli leteti, oni bi bili kadri da spale Niti u vazduhu i da sami izbegnu loe
posledice. Trebale su generacije da doe do pune primene od ove prve faze. Drugoj fazi
odbrane odreene protiv najezde spora trebalo je dosta vremena da sazri. Jer su Niti,
mikorizodne spore koje su putovale svemirom, razvijale organske materije koje su bile
neverovatno prodrljive kada padnu na tlo, niknu i razmnoavaju se neverovatnom brzinom.
16
Zaetnici dvostepenog odbrambenog programa nisu bili opremljeni dovoljno za

ovakvu priliku niti za psiholoki efekat vidljivog unitenja tog opasnog neprijatelja. Jer za
ugroeni Pern bilo je puno psiholokog uverenja i velikog zadovoljstva kada vide Niti
ugljenisane usred vazduha. Takoe se juni kontinent, gde je zapoeta druga faza, pokazao
neodrivim i itava kolonija se preselila na severni kontinent da potraiu spas od Niti u
prirodnim peinama u severnim planinskim lancima. Znaaj june hemisfere je izgubilo
vanost u trenutnom nastojanju da se ustanove nova stanita na severu. Uspomena na Zemlju
je nestajala sa razvojem istorije Perna sa svakom uspenom generacijom sve dok seanje na
njihove pretke ne izblede i posta legenda ili mit a onda pree u zaborav.
Prva tvrava nainjena na istonoj strani velikog Zapadnog planinskog masiva uskoro
preraste u malo uporite kolonista. Drugo stanite je zapoeto u blizini , na severu, kraj
velikog jezera i ugnedeno na grebenu punom peina. Takoe i uporite Ruata sa
generacijama postade prenaseljeno.
Kada je Crvena zvezda poela da se izdie na istoku odlueno je da se zapone
izgradnja uporita u Istonim planinama, koje su omoguavale izvesnu udobnost. Izvesna
udobnost je znaila peine, jer su samo vrste stene i metal (kojima je Pern naalost bio
slabo snabdeven), bili nepropustljivi plamteim rezultatima Niti. Krilati, repati i vatrenog
daha, zmajevi su odgajani do veliine koja je zahtevala vie prostora nego to su
obezbeivala uporita na grebenu. Drevne kupole, izumrlih vulkana, jedna od njih je bila
iznad prve tvrave, druga u planinama Benden, su se pokazale odgovarajuim i trebalo je
samo neznatnih prilagoenja da se naine nastanjivim. Ipak je takav projekat potroio i
zadnje gorivo za velike rezae kamena (koji su bili programirani samo za manje znaajne
operacije i nisu mogle sasvim savladati grebene) i sledea uoprita i vejrovi su runo klesani.
Zmajevi i jahai u svojim visokim boravitima i ljudi u peinama odlazili su na svoje
dunosti i razvili su navike koje su postali obiaji, to je prelo u tradiciju neosporivo, kao
zakon.
Onda je naiao interval od dve stotine Obrta Perna oko svoje ose kada je Crvena
zvezda bila na drugom kraju svoje nepostojane orbite, smrznuti, usamljeni zatoenik. Tada
Niti nisu dolazile na tlo Perna. Naselejenici su poeli uivati u ivotu, kao to je to bilo onda
kada su prvi put sleteli na ovu divnu planetu. Izbrisali su pustoenje Niti i zasadili useve,
posadili vonjake, i poumeli goleti koje su nastale pustoenjem Niti. ak su zaboravili na to
da su bili u opasnosti od ieznua. Onda su se Niti vratile u drugoj orbiti oko bujne planete
pedeset godina posle opasnosti sa neba i stanovnici Perna ponovo zahvalie svojim
precima, od pre mnogo generacija, jer su obezbedili zmajeve koji su presretali Niti u
vazduhu svojim plamenim dahom.
Soj zmajeva je takoe napredovao u ovom periodu i bio je smeten na druge etiri
lokacija, pratei plan privremene odbrane. Ljudi su sasvim zaboravili da je bilo i drugih
mera protiv Niti.
Do treeg prolaska Crvene zvezde razvijena je kompliovana socio-politikoekonomska struktura koja je trebala da se bori sa ovim vraenim zlom. est vejrova, tako su
17
stara vulkanska boravita nazivali zmajoljudi, jamili da e zatititi itav Pern, svaki vejr je
imao geografski deo severnog kontinenta doslovno pod svojim krilima. Ostatak populacije
davae desetak da pomogne vejrove i njegove borce, zmajoljude poto oni nemaju obradivu
zemlju u svojim vulkanskim boravitima, niti imaju vremena zbog gajenja zmajeva i njihove
obuke u mirno vreme, niti vremena za gubljenje za vreme odbrane planete za vreme
Prolaska.
Stanita, nazvana Uporita su se razvila gde god su pronaene prirodne peine, neke
su naravno bile prostranije i u boljem poloaju od drugih. Bio je potreban jak ovek da
zadri fanatine, uplaene ljude pod kontrolom za vreme napada Niti; trebala je mudra
administracija da sauva ivotne namirnice kada na tlu nita nije bilo sigurno i izvanredne
mere da se kontrolie populacija i da se odri korisnom i zdravom do vremena dok pretnja ne
proe. Ljudi posebno veti u obradi metala, gajenja ivotinja, poljoprivredi, ribarenju,
rudarstvu (kakvih je bilo) tkanju, su formirali Kraftholove u svakom veem uporitu i pod
nadzorom jednog Glavnog krafthola gde su se uili pravilima svoje vetine a vetine zanata
su uvane i prenoene sa generacije na generaciju. Tako da Gospodar uporita nije mogao
odbiti proizvode krafthola smetenih u njegovom uporitu drugim uporitima na planeti, iako
su kraftovi po dekretu nezavisni od pripojenog uporita, svaki kraftmajstor u holu je bio
saveznik Glavnog u tom posebnom kraftu (proklamovana sluba zasnovana na strunoj i
admimistrativnoj sposobnosti). Glavni zanatlija je bio odgovoran za proizvodnju u svojim
halama, za distribuciju, potenje i nepristrasnost za sve proizvode krafta na planeti iznad
upanijskog nivoa.
Izvesna prava i privilegije dodeljene su raznim voama uporita i Gospodarima
kraftova i naravno, Zmajojahaima na koje je ceo Pern gledao kao zatitu od padanja Niti.
Crvena zvezda e se neumoljivo pribliiti Pernu ali e takoe i proi i ivot e se
smestiti u manje opasne delove. Povremeno e konjukcija pet prirodnih Rakbatovih satelita
spreiti Crvenu zvezdu da proe veoma blizu Perna i baci svoje uasne spore. Ponekada e
pak po volji polusestre, Pernova sestrinska planeta prii suvie blizu Crvenoj zvezdi i Niti e
se nemilosrdno obruiti na nesrenu rtvu. Strah je stvarao fanatike a stanovnici Perna nisu
bili izuzetak. Samo su zmajojahai mogli spasiti Pern i njihova pozicija u strukturi ivota
planete je bila nepovrediva.
oveanstvo ima istoriju sastavljenu od zaboravljanja neprijatnog i nepoeljnog.
Ignorisanjem njihovog postojanja kao da se moe neutralisati teror iz prolosti. A Crvena
zvezda nije prola dovoljno blizu da baci svoju Pretnju na Pern. Ljudi su napredovali i
umnoavali se, irei se preko bogate uzemlje, uklesavi mnoga uporita u vrstim stenama i
bili su veoma zauzeti svojim tenjama da nisu shvatali da na nebu nije preostalo vie od
samo nekoliko zmajeva i da je na Pernu preostao samo jedan vejr sa zmajojahaima. Crvena
zvezda se nije vraala veoma dug period. Koga briga za tako male verovatnoe? U pet ili
vie generacija, potomci herojskih zmajoljudi zapadoe u nemar. Legende o prolim
junatvima i sam razlog njihovog postojanja postae nepoeljni.
18
Kada po toku prirodnih snaga Crvena zvezda pone da se okree blizu Perna, trepui
zlokobnim crnim okom na ono nata se namerila, na drevne rtve, jedan ovek Flar, jaha
bronzanog zmaja Mnemeta, poverova da su drevne prie po sebi istinite. Njegov polubrat
F`nor, jaha smeeg Kanta, sluao je njegove dokaze i u njima naao veru puno jai nego u
mranim putevima usamljenog vejra na Pernu. Kada je poslednje jaje umrle kraljice zmajeva
ostalo leati ovrslo u leglu u Benden vejru, Flar i F`nor su videli priliku da steknu kontrolu
nad vejrom. Potraivi u uporitu Ruata jaku enu koja e da jae kraljicu-koja-e se izlei
Flar i Fnor pronaoe Lesu, jedinog preivelog lana ponosne krvne linije uporita Ruata.
Ona je impresionirala mladu Ramot, novu kraljicu i postala vejrena iz vejra Benden. Kada
je Flarov bronzani Mnemet poleteo za mladom kraljicom za njeno prvo parenje Flar posta
Vejrvoa Pernovih preostalih zmajoljudi. Tri jahaa Flar, Fnor i Lesa su primorali
Gospodara uporita i kraftljude da prepoznaju neminovnu opasnost i da pripreme skoro
nebranjenu planetu od Niti. Ali bilo je oito uznemirujue da preostalih dve stotine zmajeva
iz vejra Benden ne mogu odbraniti rasprena stanita. Bilo je potrebno est punih vejrova u
starim danima, kada je naseljeno zemljite bilo znatno manje. Uei svoju kraljicu zmajeva
putu od jednog mesta do drugog, Lesa je otkrila da se zmajevi takoe mogu teleportovati i
kroz vreme. Reskirajui sopstveni ivot, kao i ivot jedine preostale kraljice zmajeva na
Pernu. Lesa i Ramot su se vratile kroz vreme, stotinu obrta pre meisterioznog nestanka
ostalih pet vejrova, upravo posle zavrenog poslednjeg prolaska Crvene zvezde.
Pet vejrova primetnih jedino po opadanju svog ugleda i u dosadnoj neaktivnosti posle
zavrene bitke su pristali da pomognu Lesinom vejru i vratili su se sa njom u njen Obrt.
Prolo je sedam Obrta od kada su trijumfalno poli napred i poetna zahvalnost uporita i
kraftova spasilakim starovremenskim vejrovima izblede i pretvoori se u zlovolju. A sami
starovremeni nisu voleli Pern u kojem su sada iveli. etiristotine obrta je donelo previe
malih promena i nesloga je rasla.
19
SFalmanahTE
S
ERRANo.13 Maj2012
FENO
OMEN PE
ERRY RHODAN PERI
P
ROD
DAN
Perri Rodan jje naziv nauno faantastine
serije koj
oja se objjavljuje ood 1961 ggodine u
Nemakojj, istovrem
meno to je i ime glavvnog lika.
Ovo je svvemirska oopera koja se bavi sa nekoliko
tema naune fantasstike. irom
m sveta prrodalo se
preko miilijardu koopija (u depnom foormatu) i
ovo je najjuspenija nauno fanntastina serija koja
je ikada napisanaa. Ova seerija je pprihvatila
sutinski okvir orriginalne Nemakee naune
fantastikee koja je izvrila uticaj naa mnoge
nemake ppisce u ovooj oblasti.
Prie je pisaoo tim autoora a Peri Rodan je
izlazio kao neddeljnik obbima rom
mana u
tradicionaalnom nem
makom fformatu hheftroman
(palp izdaanje). Serij
iju su zapooeli K.H. Scheer i
Clark Daarlton, 19961 godinne. U pooetku je
najavljenaa kao serija od 30 naaslova a dooivela je
2500 nasttavaka do 22009 godinne. Bilo je nekoliko
reprinta, ureenih verzija i izdanja u tvrdom
povezu. Znaajniji uspesi ssu serija Atklan i
Pllanetenrom
mane u meekom poveezu koje obezbeuje
o
e dodatne osnove zaa prie sm
metene u
unniverzum Perija
P
Rodaana, to se esto korisstilo da poppuni praznnine izmeuu ciklusa ppria.
Kasnijje su se pojavili i stripovi na tem
mu Peri R
Rodana, kkolekcije, nekoliko
ennciklopedija, radio drrama, muziike inspirissane njimee i slino. S
Serija je deelimino pprevedena
naa nekoliko jezika. Taakoe se po
ojavio i fillm Misija Stardast (11967) godiine, koji jee bio vrlo
lo i fanovi su
s odbili daa veruju u njegovo postojanje.
Pria poinje 19
971 godinee, sa prvim
m sletanjem
m ljudi na Mesec, kooje su obavvili major
koosmikih snaga SAD
D Peri Rod
dan i njego
ova posadaa, koji su otkrili otteeni vanzzemaljski
svvemirski brrod. Primeenivi svem
mirsku teh
hnologiju pokuali ssu ujedinitti Zemlju i stvoriti
meesto za ljud
de u galakssiji i kosmosu.
Kako je serija napredoval
n
la glavni liikovi, ukljjuujui i Perija Roddana skoroo da stiu
beesmrtnost. Postoji oseaj da su
u neosetljiv
vi na staroost i bolestti ali moguu umreti ood nasilne
sm
mrti. Pria tee
t
milen
nijumima ukljuujui
u
i izlete stootinama i m
milionima godinama unazad a
njiihovo puto
ovanje obu
uhvata i druge
d
galak
ksije, veom
ma udaljenne delove svemira, paralelne
unniverzume i neobinee svemirskee strukturee, sablasni//ljutiti/agreesivni vanzzemaljci, bbestelesna
bia. (neka od
o njih sa istom
boijom moi).
Univeerzum u kojem se sve dogaaa je nazzvan Ajntajnov-uniiverzum (pponekada
naazivan Meeekorah). Njegovi zakoni
z
su uglavnom
u
identini nnaem stvaarnom uniiverzumu.
20
Novije teorije o Tamnoj materiji i Tamnoj energiji se trenutno ne koriste u seriji a ponekada
prirodni zakoni prate stare teorije koje su bile odbaene da bi se sauvao nacrt radnje.
Ovaj Ajntajnov univerzum je jedini u velikom ansamblu univerzuma, koji su razliiti
do raznih stepena (na primer univerzum u kome vreme tee sporije, univerzum antimaterije,
univerzum koji se skuplja). Osim toga svaki univerzum ima veliki ansambl paralelnih
vremenskih tokova, koji su uglavnom nedostini jedan za drugi.
Ajntavnoj univerzum ima visokodimenzionalnu celinu po nazivu hipersvemir. Ovaj
hipersvemir sadri nekoliko podsvemira, koji se koriste raznim tehnologijama za putovanje
bre od svetlosti. Tane osobine ovih viih dimenzija nisu sasvim objanjene. Granica
univerzuma se naziva dubina (jednom je koriena za stvaranje divovskog disksveta
Dubine.)
ezdesetih godina, fan naune fantastike Forest D. Akerman je organizovao
objavljivanje ove publikacije u SAD sa prevodom serije na Engleski a on je sam, uz pomo
svoje supruge Vendi uradio veinu prevoda. Ostali prevodioci bili su Sig Vorhman, Stjuart
Bern i Dvajt Deker. Prvi broj amerikog izdanja sadri nemaka izdanja 1 i 2 i izdao ih je
Ace book, 1969 godine. Serija je imala komercijani uspeh i tampana je tri puta meseno.
Osim u SAD prevodi Peri Rodana obavljivani su u Brazilu, Rusiji, Kini, Japanu,
Francuskoj, ekoj i Holandiji. Osim amerikih izdanja postojala su i kanadska, zatim u
Velikoj Britaniji, Italiji i Finskoj.
Peri Rodan bio je vrlo popularan i panskom govornom podruju tako da se tamo Fla
Gordon nazivao Roland el Temerario (Neustraivi Rodan), u nekom neuspelom pokuaju
da se Fla identifikuje kao Peri Rodan.
Ipak prvi jezik na koji je Peri Rodan preveden bio je hebrejski. U Tel Avivu su se
1965 godine pojavile prve etiri epizode u piratskom prevodu i iz nepoznatog razloga
prestale su izlaziti posle pete epizode. Ovo se ipak nije desilo zato to su to primetili
nemaki izdavai, jer oni su za ovaj sluaj saznali tek posle nekoliko godina. Preiveli
primerci ovih izdanja danas u Izraelu imaju veliku vrednost.
Kristofer Frenk, raniji lan nemake elektronske grupe Tangerine Dream i kompozitor
muzike za nauno fantastinu seriju Vavilon 5, snimio je 1966 godine Perry Rhodan Pax
Terra inspirisan serijom o Peri Rodanu.
Nemaka grupa The psyhodelic Avengers je izjavila da je bila inspirisana Perijem
Rodanom za svoj album And the Curse of the Universei iz 2004 godine. Grupa Sensus
objavila je pesmu Perry Rhodan... More than milion Lightyears From Home 1968 godine i
predstavila ju je na vorldkonu u Sarbrikenu.
Fenomen Peri Rodan
Kada je 8. Septembra, 1961 god., objavljen prvi iz serije SF romana o Peri Rodanu
Perri Rhod, pod nazivom: Poduhvat Zvezdana praina Unternehmen Stardust, niko
nije slutio, da e ova SF serija postati jedna od najpoznatijih na svetu. Ovu SF seriju su
osmislili: K.H. er (K. H. Scher), Valter Ernsting (Walter Ersting) i Kurt Bernard (Kurt
Bernhardt). Prvo je objavljeno 30 romana, ali tek nakon izlaska toma (poveza) br. 4,
21
interesovanje itaoca za Peri Rodan seriju poinje naglo da raste. Ubrzo su se pojavili i tzv.
izdnaci Peri Rodan SF serije u obliku: depnih knjiga, stripova, sestrinske serije
(Atlan), magazini, izdanja romana u tvrdom povezu. Pored toga, pojavili su se romani
(licencirana izdanja; prevodi) na francuskom, engleskom, japanskom, portugalskom,
holandskom i italijanskom jeziku. Roman "Perri Rhodan" je postao sinonim za nemaki SF,
iako je barem u poetku, bar za nekoliko glasnih kritiari ove SF serije predstavljao und,
jeftin (sapunski) roman, faizam i militarizam.
Pre svega, Peri Rodan seriji je zasnovana na klasinim SF elementima: putovanja ka
drugim zvezdanim sistemima i udaljenim galaksijama, ili ak u nepoznate i udaljene
univerzume i dimenzije, vremenske (temporalne) avanture, robote, kompjutere, mutante,
besmrtnost, nadsvetlosne svemirske brodove, smrtonosno oruje, vanzemaljce, galaktika
carstva, natprirodo, itd. Serija opisuje razvojni put oveanstva u svemiru, koje je u potrazi
za svojom kosmikom sudbinom. Pria poinje u alternativnoj 1971 god., sa izmiljenim
sletanjem na Mesec, astronauta Peri Rodana (i tako se vremenski poklapa sa stvarnim
istorijski dogadjajem iz 1969 god., Nasinom misijom Apolo 11), Rodan susree nasukane
stranace (brod iezle vanzemaljske rase), i tom priliko, dolazi u posed Supertehnologije,
koja mu omoguava, da ujedini podeljeno ovenostvo i da se protiv neprijatelja Zemljana
(Terana) brani orujem Super Galaktike Inteligencije. Mleni put je uglavnom naseljen
vanzemaljcima, anatomski veoma slini ljudima, ali ubrzo oni preputaju Galaksiju novim
gospodarima sa planete Zemlje. Sada se "Teranima" iskljuivo nazivaju ljudi sa Zemlje, koji
istrauju daleke i nepoznate galaksije, kao to su Andromeda, M 87, NGC 4594. Tamo ih
oekuju moni neprijatelji Zemljana; dok su Peri Rodan i njegovi prijatelji: Atlan (Atlan),
Guki (Gucky) i Bul (Bull),uz pomo elijskih aktivatora postali besmrtnici (uprkos svim
opasnostima, koja su ih vrebala u bespuima svemira).
Zemljani bivaju uhvaeni u vrtlog dogaaja od kosmikog znaaja, saznavi samo neke od
osnovnih principa poretka Univerzuma. Tu su jo postojala bia, tzv. Super Inteligencije
(entiti, bivstva), koja su postigla vii nivo razvoja nego Zemljani. Oni su vladali svim
grupama galaksija; to je bio "skup monika" (koncentracija moi-prim. prev.). Jedno od
ovih stvorenja je bio ES, konglomerat (skup, mrea, meavina) sastavljen od milijardi svesti,
koja se nalazila u tajanstvenoj vezi sa Zemljom i oveanstvom. ES je nekima ljudima
podarila besmrtnost.
Super Inteligencije su se razvijale, u zavisnosti od toga, da li su favorizovale urednu ili
haotinu evoluciju Univerzuma, u izvore ili gutae materije. To je pre svega bio evolutivni
razvoj, koji se ilustrovano na modelu ljuski, koji jo uvek traje: u misterioznom carstvu
van izvora materije boravili su Kosmokrati, koji bi se mogli opisati kao uvari
kosmikog poretka. Njihovi protivnici su bili Haoskrati. Da bi se ubrzao razvoj ivota i
inteligencije u univerzumu, Kosmokrate su slale brodove-spore i zvezde-rojeve, sejui ivot
22
na koji jo uvek traje nenaseljim planetama i ubrzavali razvoj inteligencije kod primitivnih
bia. Predstavnici Kosmokrata u Univerzumu su bili Sedam Monika (Siebenmachter).
Na kraju, ljudi (Zemljani) dolaze do osnovnog saznanja, da je razvoj univerzuma odredjen
kosmikim programom stvaranja, tzv. moralnim kodeksom. Analogno strukturi DNK,
kodeks se sastoji od pojedinanih Kosmo nukleotida, koji grade dupli heliks univerzuma.
Tokom jedne ekspedicije u jedan udaljeni univerzum, Peri Rodan saznaje, da je takodje
Moralni Kodeks uticao na razvoj drugih univerzuma, najverovatnije i samog
Multiverzuma, u koga su bili ugraeni pojedini univerzumi, tvorei zajedno
viedimenzionalni hipersvemir. U pojedinim Kosmonukleotidima izlegle su se potencijalne
Prolosti i Budunosti. ak i sami Komsokrati (kao Prvoroeni) i ne poznaju pravo
znaenje moralnog kodeksa, to dovodi u pitanje temelje Univerzuma...
Peri Rodan piui (krabajui-prim. prev.) na Zidovima stvaranja pronalazi konano
reenje stare zagonetke univerzuma i obelodanjuje svoje saznanje: priroda ne doputa da
se njome manipulie. Jedan od Kosmonukleotida je izmislio "gustinu", i nastupila je
kosmika katastrofa, koja je oznaila poetak mranog doba. Nekoliko godina kasnije,
Rodan je morao da otrgne Mleni put iz kandi misteriozne sile Monos (Jedan), ak je i
sumanuta (poludela-prim. prev.) Super Inteligencija-ES ponovo zahtevala upotrebu elijskih
aktivatora. U stvari, Kosmokrat Taurek je bio odgovoran za ove dogaaje: on "povlai"
svoga sina Monos-a i manipulie Kosmonukletidom, tako da ES postaje "lud".
Zatim, oveanstvo istrauje jednu veliku kosmiku prazninu, i otkrivaju tajnu o postojanju
Univerzuma, po kojoj se (celokupni) Univerzum, sastoji od dva paralelna Univerzuma (kao
predmeti i lik u ogledalu-prim.prev.): Parresum-u, koji bi odgovara naem Univerzumu i
posmatrano sa pozicije naeg Univerzuma, tzv. Arresum, jedan neprijateljski Kontinuum,
koji naseljavaju kristalni (entiteti) oblici ivota.
Konano, Terani se sukobljavaju sa Mostom u beskonanost "Brcke in die Unendlichkeit".
Rodan postaje "esti glasnik" koalicije Toregon (Thoregon), koja eli da uniti Kosmokrate
i Haoskrate. Zlokoban protivnik pod imenom abaza (Shabaza) eli da zatre Toregona i
Zemljane uz pomo Bia: Goeda (Goedda), Ji Neverer (Jii`Nevever) i Guan a Var (Guan a
Var); iza abaza stoji njegov tajanstveni Uitelj i Gospodar po imenu Tor Samaho (Torr
Samaho), komandant kosmike Fabrike MATERIJE ...
Vie od etiri decenije, svemirska avantura Peri Rodan jo uvek traje. U prvih 500 tomova
(poveza), koji su napisani od strane, K. H. era, u prvom planu su bile akcija i sukobi. SF
serija je liila na vestern avanturu (Wildwestabenteuer). Peri Rodan je od strane mnogih
kritiara nazvan (tituliran-prim.prev.): Hitlerom Svemirskog doba "Hitler des
Weltraumzeitalters", kao osvaja (porobljiva) svemira. Gigantske svemirske bitke vodile su
23
se korienjem, tzv. ultra oruja (Ultrawaffen), unitavajui itave solarne sisteme; prema
snazi, nuklearna bomba je predstavljala minijaturna verziju ultra oruja. Sa pogonom
svemirskih letelica, koje su radile na peto i esto dimenzionalnoj osnovi, prevazien je jaz
izmedju planete Zemlje i udaljenih zvezda i galaksija. Ovo doba reflektovao je optimistiki
duh 60-tih godina 20. veka, iji je tehnoloki razvoj zapoeo prvm koracima astronauta Nila
Armstronga, dok je tada, vladajui Hladni rat, predstavljao opasnost od jedne mogue
nuklearne apokalipse.
Ubrzo je postalo jasno, da bi ova SF serija "sve vea, obimnija, bez kraja" (uvek vea, bra,
ira-prim. prev.), itaocima mogla postati dosadna. Duh toga vremena (Zeitgeist) poeo je da
se menja (okree-prim. prev.); naftna kriza je sve vie uticala na sveukupni drutvenoekonomski razvoj; rastao je strah od tehnolokog napretka: nuklearne elektrane su postale
simbol sumnjivog napretka, dok je glavna zadatak oveanstva bio ouvanje prirode i
kontrole hladnoratovske trke u naoruanju.
Sa druge strane, Peri Rodan SF serija je predstavljalja svojevrsnu javnu i otvorenu kritiku
drutva. To je bila pre svega zasluga autora, Villija Folza (Willi Voltz), koji je seriji dao
jedan novi pravac razvoja (unevi u roman filozofske elemente, misticizam i humanizam). U
prvom planu su bile tajne kosmosa i sudbina oveanstva u univerzum. Sada su Zemljana
igrali samo jednu manju, beznaajnu ulogu na pozornici kosmikih sila, i to je bilo samo na
poetku, radi lake orijentacije u svemirskom lavirintu. Na mesto komandanta svemirskih
brodova i bezdunih boraca, koji su prvo pucali, a zatim razmiljali, sada su se pojavila
usamljena, osetljiva stvorenja, koja su traila svoju sudbinu i smisao svog postojanja u
haotinom svemiru.
Takoe, spomenuta su pitanja napretka i razvoja, zagaenja ivotne sredine i
samoopredeljenja naroda; ako je to mogue, nasilno reenje konflikata se izbegava.
Ali, postepeno je postajalo jasno, da su autori u Peri Rodan seriji dotakli i fundamentalnih
pitanja o kosmosu, pa ak i apstraktnih pojava, kao to je entropija pojedinih bia (ivotnih
oblika). Ljudi su sada sledili nareenja Viih Sila (hhere Mchte), kao njeni robovizarobljenici. Predstavljanje Viih Sila u jednom antropomorfnom (ljudskom) obliku nije bio
prihvaen od strane itaoca. Nakon smrti Vilija Folza, koji je skoro jednu deceniju pisao i
osmiljavao brojne avanture, ostala je jedna duboka praznina, koja do sada jo uvek nije
adekvatno popunjena. Naredni autor, Tomas Cigler (Thomas Zigler; kopax pripadnik
graanske inicijative za zatitu ivotne sredine ili mirovnog pokreta) opisuje nekoliko
nadrealnih elemenata: ljudi se smanjuju na veliinu virusa i naseljavaju minijaturnu verziju
planete Zemlje, koja je povezana sa gigantskim raunarem; raunar preplavljuju komari
(Traummotten ili none more; moljci snova-prim. prev.) Zemlje; oveanstvo je agoniji
preputeno samo sebi; Peri Rodan biva odveden u svet snova u koje se njegova svest
24
rasparava na hiljade fragmenata. Mnogi od tehniki orijentisanih italaca nisu bili

zadovoljni ovakvim sledom dogadjaja u romanu (lakrdijama- prim. prev ), i zakljuno sa br.
1250, autori serije su pokuali da se okrenu prema novim, arenolikim svemirskim
avanturama. Fiziar, Klaus Man (Klasu Man) i fantaziji, vie sklon Ernst Vlek (Ernst
Vlcek) preuzli su ureivanje romana, i uprkos svim problemima avantura (gigantomanijaprim. prev.; nikad zavrena pria) se nastavlja: vanzemaljski, strani univerzum, kroz koji se
iri i napreduje Supersile, transfer galaksija unutar univerzuma, nadrealne bitke izmeu
Super Bia ...
Sa povezom (tomom) br. 1400 zapoinje novi ciklus, prepun akcija i avantura. Uprkos
dobrim idejama (Kiborzi, Ajntajn-Rozen1 mostovi, Sajberspejs, paralelni svetovi, Moebus2struktura univerzuma) naredni ciklusi su bili nedosledni, zbog nedostatka logike i
nepotovanja najjednostavnijih naunih injenica.
Sa povezom (tomom) br.1800 poeo je novi, veliki ciklus, koji je trebao da dovede serije u
novu poziciju i bar na poetku, kod italaca izazavao privremeni oseaj uenja. U Mostu
u beskonanosti Die Brcke in die Unendlichkeit, povez br. 2000: etiri konjanika
apokalipse prete oveanstvu, koje biva uvueno u kosmiki sukob velikih razmera.
Koalicije Toregon i abaza su u sukobu.
Na 35. godinjicu od izlaska prvog romana izdava je otpoeo i brojne trgovinske
aktivnosti: pored kompjuterskih igara i multimedijalnih CD-ROM-ova, izaao je jedan singl,
CD album i Opera Peri Rodan. Kod fanova je bilo popularno sakupljanje sliica, karata za
igru, modela brodova i raznih CD-ROM programa.
Veitog Kosmonauta jo uvek odravaju u ivotu, vrlo aktivni fanovi, koji redovno
organizuju susrete (Cons) i objavljuju nekoliko svojih asopisa (fanzina) posveenih
Peri Rodanu. Svakako, uspeh SF serije je izgradjen i kroz intenzivni kontakt izmeu autora i
italaca. Svetski Kongresi Weltkongresse (u Manhajmu, Zaarbrukenu, Karlsrue-u, Majncu),
1
Anjtajn-Rozen-Podolsky most (Einstein-Rosen-Podolsky bridge) predstavlja hipotetiki i teorijski moguu
crvotoinu, tj. prostorno-vremensku preicu, koja spaja dve take u svemiru ili povezuju dva ili vie paralelna
univezuma u isto vreme. Popularna SF serija 90-tih godina, 20. veka, Sleders (Klizai), u kojoj student-genije, Kvin
Melori (Quinn Mellory) uz pomo uredjaja Tajmera (Timer; slian mobilnom telefonu ili daljinskom upravljau),
zajedno sa svojim mentorom, Prof. Maksimilijanom P. Arturom (Professor Maximillian P. Arturo), eks-devojkom i
prijateljicom, Vejd Ketlin Vels (Wade Kathleen Wells), muziarem Rembratom Li Braunom (Rembrandt Lee Brown,
pod umetnikim imenom The Crying Man) u prve tri sezone, slajduju (klizaju) iz jednog univerzuma u drugi,
preivljavaju razne avanture, bore se protiv Kromaga (jedne vrste ovekolikih majmuna, evoluiralih na alternativnoj
Zemlji u jednom od brojnih paralelnih univezuma), menjuju (diretno ili indirektno) istorijske dogadjaje na
alternativnim Zemljama, itd.
2
Mebijusova traka je povrina samo sa jednom stranom, i ednom graninom komponentom. Poseduje matematiko
svojstvo n-rintabilnosti. Nezavisno jedan od drugog su je otkrili nemaki matematiari: August Ferdinand
Mebijus i Johan Benedikt Listing 1858. god.
25
Dani Peri Rodana "Perry Rhodan-Tage" (u Zincigu) i bezbroj regionalnih sajmova

(Braunvajg, Hamburg) svedoe o entuzijazmu fanova.
Jedan deo nemakih autora objavio je prilian broj depnih knjiga, koje predstavljaju PRsveske, jedinog preostalog i originalnog SF-a u Nemakoj. Sve do 2008 god. objavljeno je
na tritu oko 2000 romana-stripova, preko 400 depnih knjiga i 68 tvrdih poveza. Ukupni
tira iznosi preko milijardu primeraka, to "Peri Rodan" roman ini najveim i naobimnijim
SF serijalom na svetu. Meutim, autorima je sve tee da iznesu istinski nove i grandiozne
ideje, ali ipak postoji nada, da je konceptualni prodor postignut i nakon nekoliko godina
agonije, i da jedan novi talas donosi bolje dane za Peri Rodan SF seriju.
Tekst preuzet sa sajta:
http://www.Light-Edition.net/
http://www.light-edition.net/hector/hector_sf/sf_011.htm
Preveo i prilagodio. Milan D. Stojkovi
1. Kosmologija SF serijala Peri Rodan
SF serijal Peri Rodan opisuje evolutivni razvoj jednog alternativnog univerzuma. Peri
Rodan Univerzum (Das Perry-Rhodan-Universum) je zasnovan na tzv. modelu ljuski
(Zwiebelschalenmodell; Modelu ljuski crnog luka-prim.prev.), koji se sastoji iz sledeih
nivoa:
a.
b.
c.
d.
e.
f.
g.
h.
i.
j.
Mikrobioloki (jednoelijski) ivot

Vieelijski ivot (Mehrzeller)
Inteligentni ivot
Uspostavljanje (stvaranje) civilizacija
Otkrivanje svemirskog pogona i svemirska putovanja
Interstelarne civilizacije
Evolutivni skok (razvoj) jedne civilizacije ka Superinteligenciji
Uspostavljanje jedne super civilizacije (Mchtigkeitsballung; Koncetracija moiprim. prev.), koja obuhvata nekoliko galaksija (Klaster galaksija skup od nekoliko
desetina do vie hiljada galaksija)
Razvoj Superinteligencije stvara (rasejava) super civilizacije, i vodi stvaranju
(izviranju) materije ili ponitavanja materije (anuliranje, pada, smanjenja materijeprim. prev.).
Dalji razvoj ka silama Reda ili Haosa (Kosmokraten/Chaotarchen/Kosmokrate i
Haoskrate)
26
Tabela: Pregled svih do sada objavljenih ciklusa SF romana Peri Rodan

Glavni
Ciklusi
Ciklus
Trea Sila
Mleni
Put
Daleke Galaksije
Atlan i Arkon
Super
Inteligencija
Moralni Kod
Do
49
50
99
Prozbis
100 149
Druga Imperija
150 199
Gospsodar
Ostrva
200 299
M 87
Pad Imperije
Od
300 399
Kapins
400
499
Roj
500
569
Stari Mutanti
570
599
Kosmiki ah
600
649
Savet
650
699
Afilije
700 799
Bardiok
800 867
Pantaura
868 899
Kosmiki
Graani
Kosmike
Hanse
Beskrajna
Armada
Vremenski
fosili
Pokreti
Mree
900 999
1000 1099
1100 1199
1200 1299
1300 1349
27
elijski
Aktivatori
Velika
Kosmika
Zagonetka
Tarkan
1350 1399 2.
Kantaro
1400 1499
Linguiden
1500 1599
Enoks
1600 1649
Velika
Praznina
1650 1699
Ajindi
1700 1749
Hame
1750 1799
Tolkander
1800 1875
Sunevi Bedemi 1876 1899

Toregon
esti glasnik
1900 1949
Materija
1950 1999
Kua Sunca
2000 2099
Carstvo
Random
2100 2199
Zvezdani Okean 2200 2299

Neimenovan
Ciklus
Teranova
2300 2399
Negasfera
2400 2499
Zvezdana
Praina
2500 2599
Neuroverzum
2600 2699
Stripovi
Od 1969 do 1975 god. objavljeno je 129

izdanja serije Peri Rodan- Na ovek u
svemiru (unser Mann im All), na formatu
dimenzija: 26 cm 18 cm. Postojala je jo
jedna serija (izlazila u periodu od 1968 do
1969 god.; ukupno 27 izdanja) Peri Rodan
u slikama (Perry Rhodan im Bild). Ova
izdanja su naroito bila traena od strane
kolekcionara, kao i ranija izdanja romana
iz prvog serijala. Od aprila 2006 god.
nastavlja da se objavljuje prva serija Na
ovek u svemiru (bez preskakanja brojeva
u seriji), ali od broja 13, koja izlazi
jednom u est meseci (dva puta godinje).
Od 2009 god. objavljuju se po tri izdanja
godinje. Kao i danas i tada, posebno su se
isticali crtei, oslikani jednim veoma
ivopisan i modernim stilom. Slike na
naslovnim stranama su realistino
prikazane. Kao i veina izdanja, stara
serija sada ima novi izgled; na sredini
romana sveske nalazi se dodatak sa
slikama svemirskih brodova i drugih
tehnikih ureaja, koji se mogu sei i
lepiti na papiru.
3. Elektronske knjige (E-Books)

Peri Rodan elektrosnke knjige (Die Perry-Rhodan-E-Books) objedinjuju aktuelna i
preanja izdanja. Ona sadre uglavnom originalne brojeve. Izdanja Atlan romana sveski
poreana su i navedena prema temama, objavljena pod novim brojevima. Na poetku,
elektronska izdanja su sadrala dodatke, kao to su: strane-kontakti itaoca, Peri Rodan
izvetaj ili specijalne dodatke iz sredine stripova. Izgled sveske stripa se promenio, sa
izlaskom sveske br. 2473. Grafici, koji su bili sastavnio deo tekstovni delova tampanih
izdanja, su preneeni u elektronska izdanja, ali neki od njih prekrivaju pojedine delove
(redove) teksta.
28
Elektronske knjige prate sva aktuelna izdanja Peri Rodan serije (6. izdanja glavne serije),
kao i novo izdanje (rimejk) stare Altan serije. One se objavljuju u portabl dokument
formatu (Portable Document Format, PDF), kao i u nekoliko sluajeva u tzv. depnom
formatu (Mobipocket-Format). Od broja. 2600, serija ne izlazi vie kao elektronska knjiga,
ve kao EPUB format (skraeno od: electronic publication; ePub, ePUB, EPub ili epub).
Nasuprot tampanim (papirnim) izdanjima, elektronske knjige nisu odmah dostupne, ve
jednu ili dve nedelje nakon objavljivanja. Od broja 2500 objavljuju se (paralelno sa
izlaskom tampanih izdanja), jednom nedeljno i elektronske knjige u EPUB formatu bez
DRM-a(digital rights management ). U dodatku, serija izlazi kod beam eBooks (jedan od
formata za publikaciju elektronskih knjiga; od broja 1), i to vie puta nedeljno u EPUB
formatu.
U meuvremenu izdava je najavio oktazivanje kompletne Sage, kako bi Perry Rhodan
seriju u celosti uinio dostupnom, i to kao elektronsku knjigu (E-Book).
Strip Peri Rodan u slici izlazio je sve do br. 27, kao PDF dokument.
4. Perio Rodan na audio knjigama
Trenutne publikacije:
Srebrna edicija (Silber-Edition) izdata od strane firme Ajns A Medijen (Eins A Medien).
Srebrna edicija se odnosi na sve (kompletne) romane iz Srebrne serije. U 2002 god. izlali
su brojevi od 1. do 29., na CD-u, kao MP3-Download; tekstove ita Jozef Tratnik (Josef
Tratnik). Od oktobra 2010 god. ova serija je nastavila da izlazi, od broja 74; umesto Jozefa
Tratnika tekstove itaju Tomas Jakobs (Tom Jacobs) i Andreas Laurenc Majier (Andreas
Laurenz Maier).
Peri Rodan romani u sveskama od 2007 (Perry-Rhodan-Heftromane) izdata je od strane
firme Ajns A Medijen. Od poetka ciklusa Negasfera (Negasphre; kosmiki region iz Peri
Rodan univerzuma) sa sveskom br. 2400 (izdata 16. avugusta, 2007 god.), romani izlaze
jednom nedeljno na CD kao MP3 zapis, tj. audioknjiga (Hrbuch; knjige koje se sluajuprim.prev.). Jubilarni roman br. 2400 se moe besplatno kopirati preko brojnih portala za
snimanje (Downloadportale). Druga izdanja romana svesaka mogu se nai u prodaji, kao
snimljeni pojedinani romani, kao skup (Download-Abonnement; upis snimanja-prim.
prev.) oko 50 romana, pojedinanih romana snimljenih na CD-u, kao i na DVD-u sa po
etri romana, koji su snimljeni u MP3 formatu. Ukupno trajanje jednog DVD-a iznosi u
proseku izmedju tri i etri sata. DVD izdanja romana sadre predgovor, bibliografiju i
beleke o autoru, dok je redakcijski deo romana snimljen u PDF formatu.
29
Tekstove itaju: Rajner Baken (Renier Baaken), Simon Roden, Tom Jacobs i Gregor
Hopner (Gregor Hppner). Gostujui itai tekstova su glumci: Leo Lukas, Josef Tratnik i
Engelbert fon Nordhauzen (Engelbert von Nordhausen).
Atlanove vremenske avanture (Atlan-Zeitabenteuer, 2007) izdata je takodje od strane firme
Ajns A Medijen. Atlanove avanture predstavljaju tzv. Plavu seriju (Blaubnde; plave
poveze-prim.prev.).Ova serija je objavljena na CD-u u MP3formatu, kao i kod svih velikih
daunlod portala, naplauje se snimanje i umnoavanje romana. U Plavoj seriji tekstove
itaju uglavnom glumci.
Specijalna izdanja:
a. Sveska br. 2300 (Heft 2300)
1. Pretee Haosa (Vorboten des Chaos, 2005) izdata od strane firme Ajns A Medijen.
2. Ciklus-Vatrena praina (Flammenstaub-Zyklus, 2006), izdata od strane firme Lau
(Lausch), sadri 12 romana na MP3 format. Tekst ita Ginter Merlau (Gnter
Merlau).
b. Sveska br. 2319 (Heft 2319)
1. Doseljenici sa Vulgate (Die Siedler von Vulgat, 2006), sadri 12 romana. Tekst ita
Hanes Jenike (Hannes Jaenicke).
c. Sveska br. 1300 (Heft 1300)
1. Pokreti mree (Die Gnger des Netze, 2007), kao jubilarni roman, u petom izdanju,
kao poklon svim itaocima data je mogunost besplatnog snimanja romana na
zvaninom sajtu Peri Rodan. Tekstove itaju Anabela Krig (Annabelle Krieg) i
Jurgen Holdorf (Jrgen Holdorf).
d. Perry Rhodan EXTRA 4
1. Spomenik Andromeda (Das Andromeda-Monument, 2007) izdata od strane firme
Ajns A Medijen. Ovo specijalno izdanje mogue je nabaviti i snimiti preko
brojnih daunlod portala. Tekst ita Jozef Tratnik.
e. Sveska br. 850 (Heft 850)
1. Bardiok (BARDIOC, 2007) izdata od strane firme Ajns A Medijen. 16. novembra
2007 god. izala je kao specijalni dodatak u svesci Peri Rodan Ekstra 5 (Perry
Rhodan-Extra Nr. 5) na mp3 CD-u. Tekst ita Jozef Tratnik.
2. Reri Rodan Ekn (Perry Rhodan ACTION, 2008) izdata od strane firme Ajns
A Medijen. Ova sveska serija sastoji se iz dva poveza, i izlazila je dva puta
30
nedeljno na CD-u ili DVD-u u MP3 formatu, sa ukupnim trajanjem izmeu tri i
etri sata. Tekst ita glumac iz Kelna, Sebastijan Ruger (Sebastian Rger), inae,
bliski roak naunika i ininjera, Vernera fon Brauna (Wernher von Braun),
tvorca Nasinog programa Apolo.
Trenutne publikacije:
1. Peri Rodan (Perry Rhodan, 2002 - 2009) izdata od strane firme Ajns A Medijen, sastoji
se iz 21 romana objavljenih u okviru serije Jedan A budunost-Peri Rodan Eins A
future- Perry Rhodan. Ova serija predstavlja tzv. Seriju Planeta romana
Planetenromanen, sa zavrenim radnjama. U okviru ove serije objavljen je podserijal
Ciklus-Atlan: Prolaznik Atlan: Traversan-Zyklus. Tekstove itaju Jozef Tratnik, Bodo
Primus, Hans Detlev Hipeng (Hans-Detlev Hpgen) i Norman Mat (Norman Matt).
2. Atlan: Traverzan Ciklus (Traversan-Zyklus, 2003) firme Ajns A Medijen: U okviru
serije Jedan A budunost -Peri Rodan Eins A future -Perry Rhodan izaao je podserijal
Atlan: Traversan-Zyklus u 12 nastavaka. Tekstove itaju glumci: Rajnhard ulatRademaher (Reinhard Schulat-Rademacher), Rolf Berg (Rolf Berg), Eda Fier (Edda
Fischer) i Filip epman (Philipp Schepmann).
5. Film Peri Rodan
Peri Rodan- SOS iz svemira (Perry Rhodan-SOS aus dem Weltall, 1967)
Italijanski naslov: 4 3 2 1 morte
Za nemako trite naziv filma je promenjen u: Sukob planeta (Kampf der Planeten)
Nemaka verzija filma jer nasuprot nemako-italijanskoj verziji tj. internacionalnoj verziji
Misija Svemirska praina (Mission Stardust) kraa za 15 min. Uzrok za skraivanje
nemake verzije filma nije poznat. Filmu je zasnovan na prva tri romana iz Peri Rodan
serije: Poduhvat Zvezdana praina (Unternehmen Stardust), Trea Sila (Die dritte Macht) i
Blistava kupola (Die strahlende Kuppel). Radnja u filmu ne poklapa se u potpunosti sa
romanom, ve je promenjena i vrti se oko jedne dubiozne gansterske prie. Glavni
protagonisti u filmu ne mogu da se uporede sa likovima iz roman serije (ne postoji slinost
u pogledu likova, koji se pojavljuju u filmu i u romanu). Svemirski brod Arkonida
(Arkoniden) ne odgovara onome koji se spominje u romanu, dok su specijalni efekti u
filmu King Kong iz 1933 god., bolji i realistiniji nego u ovom filmu, uprkos naivnim
pokretima lutke gorile, to za to vreme predstavlja, prilino hrabar filmski poduhvat.
Uprkos odlinoj reklami ovaj film je bio totalni promaaj; on predstavlja svojevrsni filmski
SF dokument iz tih godina i jedan novi, pozitivan iskorak nasuprot tra agentskih filmova
iz 60-tih god. 19. veka, koji su imali u toku narednih decenija jedan kultni status.
31
Reija: Primo Zeglio

Scenaristi (Producenti): Lang Jeffries, Essy Persson, Pinkas Braun
Muzika: Antn Garca Abril, Erwin Halletz
Takoe, film je objavljen i na video kaseti (VHS) pod nazivom Perry Rhoda - SOS aus
dem Weltall. Muzika za film (sa dijalog sekvencama) je objavljena na CD-u od strane
Diggler Records DIG008CD.
Takodje, na CD-u se nalaze dva stara singla: Odbrojavanje (Count Down) i Omikron 3
(Omicron 3), koje izvodi erman Spejs (Sherman Space); to je Doni Tajm (Johnny Tame3
alias Uwe Reuss). Inae singlovi su komponovani od strane Doa Hajdera (Joe Haider).
Osim toga na CD-u se nalazi jo i singl: Love Theme for Mondra Diamond, koji izvodi
Peter Tomas (Peter Thomas).
U filmu Perry Rhodan - SOS aus dem Weltall, italijanskog reisera Prime Celjija (Primo
Zeglio), jedna od glavnih junaka, ef evropske tajne slube nosi ime Koautora Peri Rodan
serije, Karla Herberta era (Karl-Herbert Scheer).
6. Atlan SF serija-Usamljenost vremena (Atlan SF serija-Der Einsame der Zeit,
1969/2007)
Atlana-Der Einsame der Zeit predstavlja projekat fanova ove serije. Originalni film je
trajao oko 90 minuta. Januara 2007 god., na 8. Drezdenskim filmskim danima 8. Dresdner
Schmalfilmtagen (otprilike 40 godina nakon snimanja filma) prikazan je kao 160 minutni
film (dodati su brojni specijalni efekti). Film se snimao na lokacijama u Berlinu, paniji
(Spanien), Njujorku (New York), Londonu i na ostrvu Kritu (Kreta). Film je reirao od
samog poetka pa sve do kraja, Hans Joahim Tunak (Hans-Joachim Thunack); Peri Rodana
je igrao Ralf Kornel (Ralph Cornell), dok je muziku komponovao Riard Rozbah (Richard
Rossbach), koji se proslavio kao kompozitor muzike numere Kleiner Feigling (mala
kukavica-prim.prev.). 1976 god. na jednoj SF konvenciji u gradu Klevu (Kleve) sastavljen
je filmski scenario; u to vreme filmska produkcija ovoga filma iznosila je u proseku oko
50.000 DM (nemakih maraka); finansiranje filma preuzela je i vodila izdavaka kua
Pabel Mowing (Pabel-Moewig Verlag). Muziku za film je komercijalizovana jo od 70-tih
god. 19. v.; tada je bila dostupna na gramofonskim ploama, danas na CD-u.
Za fanove je interesantno spomenuti, da se ovaj film dri i to doslovce, radnje iz romana,
autora K. H. era (K.H. Scheer). Udovica preminulog PR autora, Hajdrun er (Heidrun
Scheer) i danas odrava kontakt sa tvorcem filma i u jednom TV intervjuu (Fernseh
3
Eng. tame-krotki, pitomi ili otrcani
32
Interview) je objasnila, da bi se ovaj originalni film, sigurno dopao i njenom preminulom

suprugu. Frau er u TV intervjuu kae: Film je osmislio moj pokojni suprug i za jednog
fana, ovaj film ne moe biti dobra zamena, na pr. za amaterski film. Uprkos tekih
tehnikih i finansijskih prilikam tokom snimanja filma, iz projekta je na kraju proizalo ono
najbolje.
Za Boi 2005 god. predstavljeno je i opisano u strunom asopisu malfilm Schmalfilm
(Redakcija Jurgen Losau; Jrgen Lossau) nastajanje ovoga projekta.
7. Svet duhova-Die Welt der Gespenster (1974)
Die Welt der Gespenster je dokumentarni film, koji je produciran od strane umetnike
radne grupe DEFA defa futurum, pod vostvom Joahima Helviga (Joachim Hellwig). Ovaj
petominutni film predstavlja komentarisanu montau naslovnica (naslovnih slika) iz Peri
Rodan romana i trebala je da dokumentuje imperijalistiki i faistiki karakter ove roman
serije. Prema Helvigovom navodu ovaj dokumnetarac je pogledalo preko milion gledalaca.
Nije poznato, da li je emitovan od strane nemake TV zajednice (Deutschen Fernsehfunk;
televizijsko emitovanje-prim.prev.).
8. Perry Rhodan (Dokumentarni film)-Na ovek u svemiru Unser Mann im All
(2011)
Perry Rhodan - Unser Mann im All je 90-to minutni nemaki dokumentarni film, reisera
Andrea afera (Andr Schfer), produciran od strane Florianfilm GmbH. Snimanje filma je
finansirano delimino i od strane: Nemakog filmskog razvojnog fonda (Deutschen
Filmfrderfonds) i Sektora za razvoj (promociju) filma savezne drave Nordhajnvestfalen
(Filmfrderung Nordrheinwestfalen). Produkcija sadri intervjue sa autorima Peri Rodan
serije i udovice autora Karl Herberta era i Vilijama Folca (William Voltz). Na DVD
izdanju edicije Zalcberg (Salzberg) nalazi se intervju voen sa jednim od autora modernog
nemakog SF-a, Volfganga Jekea (Wolfgang Jeschke).
9. Kompjuterske igre
1998 god. izlala je kompjuterska strategija zasnovana na SF seriji (Strategiespiel) Peri
Rodan: Peri Rodan-Operacija Istona strana (Perry Rhodan-Operation Eastside), kao i
Avanture Peri Rodana: Toregon-Mostovi u beskonanost (Adventure Perry Rhodan:
Thoregon-Brcke in die Unendlichkeit). 1999 god. usledila je Avantura Peri Rodan:
Toregon-Zabranjeni Grad (Adventure Perry Rhodan: Thoregon-Die verbotene Stadt), obe
razvijene od firme NBG EDV Handels & Verlags GmbH.
33
U februaru 2008 god. izlazi Peri Rodan-avantursika igra (Perry Rhodan Adventure
Game) od izdavaa Brejngejm Publiing (Braingame Publishing), koja se moe nabaviti
preko firme Koh Medija (Koch Media).
10. Naroita izdanja
Pored drugih brojnih proizvoda vezanih za ovaj SF serijal postojali su i danas jo postoje:
muzika, modeli brodova (od Revela), jedna igra Peri Rodan kartama, strategije, posteri,
razliiti projekti fanova, jedan Peri Rodan leksikon u vie poveza, itd. Pored toga izala su
naroita izdanja: Bajern-3-Red Svemirska No (Bayern-3-Reihe Space Night) i Haosradio
ekspres (Chaosradio Express). Od 1. septembra, 2011 god. u bioskopima irom Nemake
prikazuje se dokumetarac: Peri Rodan-Na ovek u svemiru.
11. Edicija Peri Rodan u inostrantsvu: Brazil
1966 god. u Brazilu je objavljeno na portugalskom jeziku, prvo izdanje jednog od romana
iz SF serijala Peri Rodan, u prevodu sa francuskog jezika, kao povez br. 14. u kolekciji
Galaksija 2000 pod naslovom: Operacija Astral. Povez je sadrao prva dva naslova:
Svemirska praina (Misso Stardust; Unternehmen Stardust) i Trea Sila (A terceira
potncia; Die dritte Macht).
Od 1975 do 1991 god. izazila je serija pod nazivom Peri Rodan u Galaksiji 2000 (Perry
Rhodan in Galxia 2000) od strane izdavaa Editora Tehnoprint S.A (Editora Tecnoprint
S.A) danas Ediuro (Ediouro) u Rio de aneiru (Rio de Janeiro), kao depno izdanje prema
nemakom originalnom brojevima: 1. do 536. Od juna 2001 do 2007 god. serija je
objavljivana od poveza br. 650 sve do duplog broja 846/47., od strane SSPG (Star Sistemas
e Projetos Grficos Ltda) u Belo Orizonte/Minas erais (Belo Horizonte/Minas Gerais).
1975 god. objavljena su dva strip izdanja (zwei Comic-Ausgaben; na portugalskom jeziku:
quadrinho; kvadrinjos: stripovi) od strane izdavaa Etcetera pod naslovom: Peri RodanNa ovek u svemiru (Perry, nosso homem no espao; Perry, unser Mann im All). Od 2007
god, brazilski fanovi se zalau u okviru projekta ProjetoTradues (jednina Traduoprevod), da se produi objavljivanje romana iz serijala Peri Rodan; od tada nisu objavljeni
samo sledei povezi: od br. 537 do br. 649; do sada su objavljeni samo povezi: od br. 537
do br. 544.
Preveo i prilagodio. Milan D. Stojkovi
Tekst preuzet sa Vikipedije: http://de.wikipedia.org/wiki/Perry_Rhodan
34
PERI RODAN FIKTIVNA BIOGRAFIJA

Roen 8 juna 1936, mesto roenja Manester, Konektitat, severna Amerika, Zemlja
Visina: 185 cm. Visok, mrav, tamne kose, oi sivo-plave i sa malim oiljkom na
desnoj nozdrvi.
Rodan je osniva Tree Snage, prvi administrator Solarnog saveza u toku nekoliko
vekova, voa Svemirskog doma i Vitezova dubine. Peri Rodan se vrlo brzo prilagoava
novim situacijama. I ponekada se smatra za preobraenog arobnjaka. On poseduje zdravu
meru samokritike kao i veliku logiku sposobnost rasuivanja, hrabrost i smisao za humor.
Osim toga u toku svog ivota uvek je imao smisao za kosmike veze. Na taj nain Peri
Rodan slui kao prototip kosmikog poretka i inteligentna osoba Novog doba.
1. Detinjstvo
1945 godina. Prvi susret sa devetogodinim deakom peri rodanom. Zbog savoje
mladosti jo ne moe dobiti Aktivator elija koje su Kosmokrate stvorile za njega. Ipak, vidi
se da je deak znaajan za kosmika deavanja. Sam peri Rodan se ne sea ovog doba ali od
mladosti tei ka zvezdama.
2. Astronaut i pionir ovenstva
1971 godina Poetak ekspedicije na mesec. Komandant misije je major svemirskih
snaga USA Peri Rodan na brodu Stardust. Ostali lanovi posade su kapetan Reginald Bel,
kapetan Klark fleer i Dr. Erik Manoli.
1972 1975 godina Osnivanje Tree snage otpora protiv zemaljske super-moi i
nekoliko pokuaja vanzemaljskih osvajanja. Prvi let u meuzvezdani prostor.
1976 godina Drugi susret sa Lutalicama. Rodan i njegovi Stari prijatelji pokazuju
neku vrstu nesvesnog seanja na prvi susret. Prvo prolongiranje Starenja elija 17 januara.
Rodan se ustanovljuje na starosti od 39 godina.
1982 godina proglaavanje Rodana za prvog upravnika Zemlje. Ustanovljavanje
Svetske vlade.
1984 2040 godine Pod Rodanovim vostvom ovenstvo se razvija u galaktiku
snagu i u z pomo nekoliko galaktikih ljudi ustanovljava Solarni savez. eni se Toriom i iz
ovoga se raa jedini sin. Iz vode se pojavljuju Atlani iz svoje baze i posle nekoliko poetnih
sukoba poinje prijateljstvo koje e trajati hiljadama godina.
2043 godina Umire Rodanova najbolja prijateljica Tora. Dve godina kasnije umire i
Krest u pokuaju da zatiti ljude.
2103 godina posle tragine smrti u Kardifu Peri rodan dobija Aktivator elija
prilagoen njegovim impulsima i posle toga stie relativnu besmrtnost.
2115 godina, 1 januar Peri Rodan je proglaen za prvog upravnika novoosnovane
organitzacije Ujedinjenih zvezda.
2329 godina Drugo venanje sa Plofoser Mory Abro, propast organizacije
Ujedinjenih zvezda ali Rodan ostaje upravnik Solarnog saveza.
35
2400 godina Rodan se ukrcava na brod Kerest II, naputa mleni put i po prvi put
ide u drugu galaksiju: Andromedu. Sukobljava se sa Gospodarima ostrva i njihovim
hordama.
3430 godina Rodan vidi da je Sunev sistem primoran da se brani od otpadnika
ljudskog carstva po prvi put. Ovo je teak udarac za oveka koji je otvorio vrata zvezda
ljudima.
3441 godina Posle dugog odsustva zbog Kapinsa (u galaksiji Grulfin) Peri Rodan se
vraa u Mlano put, sukobljava se sa Rojem i Homo superiorima.
3458 godina Povratak u Mlei put posle takozvane Modane odiseje. Rodan sumnja
da poinje nova epoha u ljudskom razvoju. Briga za buduu sudbinu oveanstva zbog
preuzetog testa.
3459 godina Pojavljuju se Lareni. Rodan se bori protiv njih i dobija samo ponueni
poloaj prvog Hetrana Mlenog puta u interesu oveanstva. Istovremeno se bori protiv
skrivenih protivnika. Venava se sa Oranom Sestore 18 marta.
3460 godina Slom Solarnog saveza. Rodan ostaje iza ruevina planova dugih
milenijumima. Tera i Luna nestaju u zvezdanoj buri.
3540 godina Rodan se sklanja sa poloaja prvog upravnika i to mesto preuzima
Reginald Bel. Vrlo razoaran Rodan naputa Teru sa Sol u potrazi za Mlenim putom.
3581 godina Posle duge odiseje Rodan ponovo dolazi u Mleni put. Raspravlja sa
Atlanima o pravom nainu da se ljudsvo odvoji od Larena. Posle pomirenja ponovo odlazi sa
Sol u potrazi za Terom.
3582 godina U svojoj skoro slepoj potrazi Rodan je napadnut na teritoriji carstva
Term. Rodan stie nova znanja o evoluciji ivota u kosmosu.
3585 godina Rodan stie na Bardiok i saznaje o postojanju velike moi i
Kosmokrata.
3587 godina Ostaje neispunjena Rodanova elja da pronae izvor materije i susretne
se sa Kosmokratama. Tu dobija i vesti od atlana u oveanstvu. Saznaje za smrt Orane
Sestore.
3588 godina Rodan stie dalji uvid u kosmike veze i sudbini oveanstva. Dobija
instrukcije o osnivanju Kosmikog doma i odbrane od neprijateljske super iteligencije SetApofis. Prelazak u Novu Galaktiku Eru (NGE). Peri Rodan postaje 34-ti u nizu upravnika
Svemirskog doma
424 NGE Rodan otkriva formulaciju tri Vrhunska pitanja, dalja izradnja Svemirskog
doma i odbrana od planova Set-Apofisa.
425 NGE Na Kratu, Rodan dobija zvanini status Viteza dubine. Pojavljuje se Gesil
i potpada pod njegov uticaj. Raste rivalitet izmeu Rodana i Atlana koji se u meuvremenu
vratio. 426 NGE Sa galaktikom flotom Rodan prolazi kroz Zamrznuti rubin do M82, baze
Set-Apofisa. Sukobi sa Beskrajnom armadom koja takoe prolazi kroz Zamrznuti rubin.
eni se sa Gesil i preuzima komandu nad beskrajnom armadom.
36
427/429 NGE Rodan aktivira Hronofosile kao deo vekovnog plana i vraa svoj
status Viteza dubine zbog razoaranja u Kosmokrate. Usled toga Rodan je odstranjen iz sfere
uticaja Kosmokrata i postaje Hoda na ici. 15 septembra raa se Eren, erka Rodana i
inkarnacije Kosmokrata Gesil.
448 NGE Posle akcija u sferi Estartu protiv uticaja Ratnog kulta skinuta ja zabrana
Kosmokrata. Rodan ostaje zarobljen u univerumu Tarkana. Posle transfera u galaksiju
Hangaj u normalnom univerzumu uhvaen je u statiko polje u kojem ostaje 695 godina.
1143 NGE Flota Tarkana osloboena je statikog polja. U tom polju prolo je samo
nekoiko sati ali je Rodanov univerzum odmakao oko 700 godina. Rodan se vraa u Mleni
put i otkriva da ga je poreuzeo Kantaro. Njegov glavni neprijatelj Monos, otkriva da je sin
Gesil, koga su 447 NGE kidnapovali navodni ambasadori kosmokrata. Posle godina borbi sa
Kantarom, nosiocem Aktivatora elija, uz pomo Slobodnih trgovaca Feniksa i Ram grupe
oslobaa se Mleni put. Ubijen je Monos i rasturen zloinaki reim koji je on stvorio.
Rekonstrukcija Tere i galaksije poinje.
169 NGE Zahteva se vraanje Aktivatora elija od Rodana i ostalih koji ga imaju.
Rodan sam pokuava da rei problem. Poinje velika potraga za ovim. Za vreme potrage
Rodan i njegova erka odlaze do mesta gde Eren, Taurek i Gesil naputaju normalni
univerzum i vraaju se u Bunar materije smeten ispod univerzuma. Rodan odmah dobija
novi ip Aktivatora elija.
1200 NGE Pojavljuje se prva mrtva zona u kojoj je Rodan sam na Odinu. Tek na
pojavljivanje druge zone nad Arkonom moe se organizovati spasilaka akcija. Po prolasku
ovog fenomena Rodan dobija poruku od Enoks Filipa koji mu trai da poalje ekspediciju u
veliku prazninu da bi reio Prva kosmika zagonetka.
1206 NGE Posle leta u veliku prazninu Rodan preduzima ekspediciju na Norman,
Trantar, aft i Karon. Ovde nalazi dve osovine, koje pomau u objanjavanju Kosmikih
zagonetki. Poto ostale osovine uva Voltago i blizanci Mila i Naa Vandemar, Rodan
pronalazi nestale segmente Karona i upoznaje se sa Moirom.
1213 NGE Baza jo jednom leti u Veliku prazninu.
1216 NGE Odin dolazi na mesto susreta sa Stiks na Aresumu, koji se nalazi o
opasom distriktu Abruse. Na planeti Tisan skoro itava posada na Rodanovom brodu umire
pre nego to stigne pomo.
1220NGE Rodan se zaustavlja u Hirdobanu na povratu iz Velike praznine i tu se
sukobljava sa misterioznim okruenjem Goma Endrede i distriktom Endrede. Susree se sa
monim Ahtorima i saznaje pravu istinu o Abruse i Ahtorima. 31 decembra pojavljuje se
Ernst Elert i obavetava ga da on i ostali imaoci Aktivatora elija vie nee biti u misiji i da
ne mogu dobiti pomo za sopstvene ciljeve.
1222 1288 NGE U meuvremenu se u Mlenom putu utvruju granice izmeu tri
glavne galaktike snage: Lige Slobodnih Terana, Novog kristalnog Carstva i Foruma
Raglund. Mistriozni projekat: Kamelot poinje sa pomoi skoro svim imaocima Aktivatora
elija i mnogim sposobnim naunicima. Izgraen je novi svemirski brod za imaoce,
37
Gilgame. Na jednom od trinaest modula ovog savremenog broda, Murga, komanduje lino
Peri Rodan.
Reagovanja italaca
Kako itaoci reaguju na fikciju kosmikih stratega, koji su postali besmrtni u
tehnikom smislu, koji vode oveanstvo kroz milenijume svemirskih bitaka (avantura Peri
Rodana protee se od 1971 godine do petog milenijuma), pokazano je u pismima koja su
slana kao odgovor na reklamni slogan izdavaa. Misli kao Peri Rodan i vladaj
univerzumom, odgovorio je jedan itaoc: Dosegni zvezde dosegni Peri Rodana; Bez
obzira da li smo Rusi, Nemci, Amerikanci, sa Peri Rodanom svi smo Zemnljani; Peri
Rodan, na ovek u univerzumu. Skoro svi odgovori koncentrisali su se na fiktivnog
oveka koji je mogao uobliiti istoriju i stvoriti budunost i konano upravljati
univerzumomn. Sa naim ovekom u univerzumu nemaki itaoc nadoknauje svoj
poloaj u drutvu: veina italaca su mukarci u pubertetu a najvea grupa (31%) su
visokoobrazovani studenti i svreni aci.
Ovo je oigledna veza izmeu drutvene stvarnosti itaoca i fikcije u seriji o Rodanu
koju objanjava C. uler:
Vrline koje se propagiraju u knjigama, autorativno ponaanje komandanta i prirodan
izbor kroz borbu svako protiv svakog kao i predmet uglaenosti i jednodimenzionalnosti
takoe su organizicione i ideoloke podrke kapitalistikog uenja i proizvodnje u
institucijama gde itaoci Peri Rodana ue i rade. Njima SF pomae da se odvoje od
stvarnosti i zakorae u budunost.
Obini itaoci sebe smatraju fanovima. Postoje i postojae varijacije Fandoma u
svim sferama industrije zabave ( pop, rok, film i strip klubovi). Ipak je cilj drutava koja su
zainteresovana i koja daju doprinos SF-u velika. Pitanja itaoca ukljuenih u ove klubove
stvaraju simptomatine odgovore, postoji oseaj da postoji est razlog za bekstvo u
mikrokosmos, da okovi naeg drutva mogu da se odbace u klubovima i da verujemo da
neko moe nai izlaz iz svakodnevnog ivota, tamo gde svako moe pobei svakog dana ili
nai protiv teu svakodnevnim obavezama. U skladu sa tim zahtevima i naim anlizama
pisama itaoca, rairen potroaki kompleks u spoljnjem svetu moe se smatrati glavnim
faktorom potrebe da se priblie ovim zamiljenim ljudima. Ismejani od strane porodica,
kolega u drugih zbog svog interesovanja za ovu literaturu, itaoci SF-a se udruuju u
regionalna udruenja, gde u svom okruenju mogu izneti miljenja o napretku jer su oblasti
njihovog interesovanja smetene u davno nestale epohe ili u dalekoj budunosti.
Ideologija peri Rodana
Ideoloke ideje su one koje izraavaju klasne interese i stvaraju odgovarajue norme
ponaanja, stavove i vrednosti.
38
SF romani, u kojima je vlast vlast unapred planirana i ponovo se pozivaju monarsi i

dok se ponovo stvaraju ratni zakoni jasno propagiraju odreenu ideju. Autori Peri Rodana
odgovaraju na pitanje Koja ideologija odgovara vaim romanima? na sledei nain:
Pokuavam da kaem ljudima u svojim palp romanima da su oni samo lludi, bez
obzira da li su crni, uti ili beli da smo svi isti i da su ratovi za idiote i das ne mogu ostvariti
ciljeve i da je politika samo spremnost da se stvori kompromis o miru ak i onda kada
dajemo rtve jer je budui let meu zvezdama potreban kao to je nekada bilo potrebno
putovanje morima. Ovo su ciljevi moje ideologije i moje miljenje, i oni su stari koliko i
oveanstvo jer ako ne postoji ovakvi pogledi jo uvek bi smo sedeli na drveu ili u
peinama, rekao je Valter Ernsting.
Lino u svim svojim romanima gonim jednu ideologiju, pokuavam kazati da se
ovek sam treba suoiti sa svojim problemima, naprtetkom i nedostacima u budunosti. Ne
elim unititi drutveni poredak niti izgraditi neki novi. Normalni ljudi koliko to mogu biti u
dalekim okruenjeima imaju slinosti sa dananjim ljudima i to ne porie moju ideologiju.
Ovakva ideologija je odgovorna, normalna i nije nikako uasna i ne cilja ni levo ni desno ili
ka nacionalizmu, izjavio je Hans Knefel.
Kako je opisana budunost?
Zemlja je ujedinjena pod vostvom besmrtnog Velikog administratora Peri Rodana,
koji u svojim svemirskim putovanjima uri od zvezde do zvezde i bori se da povrati svoju
mo, voa na putu sa svojom elitom. Hiljadama godina Rodan vlada svojim cartstvom i nije
se pojavio nikakav novi voa, (njegovi protivnici su uvek ludaci, kriminalci, zavisnici od
droga i lenji raskalanici ili teroristi koji ga ele zbaciti sa trona) tako da odgovornost uvek
lei na pleima vladaoca. Napredak je uvek predstavljen samo kao tehnoloki. Rasni i ratni
konflikti vie ne postoje na Zemlji. Sa druge strane oni postoje u svemiru i to u puno veem
obimu. Umesto sukoba sa obojenim ludima ili drugim ideologijama postoje sukobi sa
drugim inteligentnim biima.
39
SFalmanahTE
S
ERRANo.13 Maj2012
PERI RODAN PODUH

HVAT STA
ARDAST
POGL
LAVLJE SEDAM
Maanje od ddvadeset milja od pola ka
mranoj strani M
Meseca, ooivee innfracrveni
senzori. Z
Zraenje ttelesne topplote iznadd normale
nalazilo se u blizzini. Izvorr je leao tano u
ograniennoj oblastti koju jje kapetann Fleer
utvrdio kao m
moguu lookaciju ometanja
transmiteera.
Naapustili su tenk i nastavili peeice du
ivice vellikog krateera, mone uzvisinee koja se
nije vidella sa Zemljje. Prsten pplanina izddizao se u
visinu vie od 18000 stopa. Onnda, posle oko pola
sata penjanja preooe ovu preepreku. Jo uvek su
bili u poodnoju ziida krateraa ali sada dalje na
severu.
Preenosni tragga smeraa davao je sve vie
indikacijaa da se prribliavaju cilju. Bilii su blizu
toga da ppronau druugu raketuu.
Onnda Reginaald Bel kolapsira, ruke su mu
bile ispruuene unaapred. Njeggovo neraazgovetno
brbljanje uhvaenoo je u mikrrofon i emiitovano u
prenosnikke u lemoovima.
Perri Rodan nnije rekao nni re. Instiiktivno je
uhhvatio zaklon ali se trrenutno, ko
oliko je to mogao boorio za sam
mokontrolu. Sam pogled bio je
cooup de gracce napetim
m nervima ovih
o
ljudi.
Ne... ne ne to
o! Ne to! Poeo jee mumlati Reg u m
mikrofon. IIste rei ppratile su
jeddnolini rittam, ponov
vo i ponovo.
Rodan
n sede uzdrrman. Njeg
gove pesniice, maloprre stisnute se opustie. Grubljee nego to
je bilo potreebno povu
ue svog prijatelja izza zaklonaa velike steene. Reg sse povrati iz stanja
oka. Drhtei uperi po
ogled ka Rodanu.
R
Vizzor lema se pomrai ispred nnjegovog ooznojenog
licca. Rodan ukljui
u
mali ventilato
or u lemu.. Reg je oajniki uddeo za tim.
Smirri se. Ne nerviraj se. Smiri se zaboga.
z
N
Ne priaj. A
Ako okrenuu taj zelenni zrak ka
naaoj anteni sve e bitii izgubljeno
o. Budi vrst.
n je naao olakanje u izjavama stereotippnih fraza. Moda suu zvuale m
monotono
Rodan
u nneprestano
om ponavljanju ali su
u ba iz tog
g razloga im
male umiruujui efekaat i postale efikasne.
Saam Rodan se
s psihikii pripremio
o za ovo ali ga iznenaadni sukobb sa istinom
m savlada. Vie nisu
billi sami. Nikada nisu bili sami.
40
Ovo shvatanje ga uznemiri i skoro ga je izbacilo iz ravnotee. Oseao se kao da se

suoio sa ogromnim, visokim, nesavladivim zidom. Regovo dahtanje mu pomoe da ponovo
povrati svoja oseanja pod kontrolu.
Peri Rodan je trebao jo nekoliko minuta. Onda njegovo lice ponovo poprimi vrst
izraz. Divlje lupanje njegovog srca popusti. Njegove staklaste oi povratie trezven sjaj.
Samo njegov vrsti stisak na nadlaktici Rega osta postojano vrst.
Shvatio je da njegovom prijatelju treba vie da se povrati. Ovo je verovatno bio
najvei ok koji je pretrpeo kapetan Reginald Bel.
Rodan paljivo podie lem iznad kamenog obzorja. Pogled mu je prodirao titansku
strukturu koja je leala pred njim. Nestale su i poslednje sumnje. Pred njim je bila opipljiva
stvarnost.
Bio je tih dok Reg ne poe ponovo govoriti. Rodan vie nije zahtevao da se brane
radiokomunikacije. Bio je skoro siguran da e ovo biti sasvim besmisleno.
Odavno ste to znali, zar ne? Znali ste to ve satima! Doprlo je Regovo grubo
aputanje kroz zvunik. Zato ste hteli da se obrijem. Odakle vam ta ideja Peri?
Ne uznemiravaj se staro mome, uzvrati Rodan. Nee ti doneti nieg dobrog. Ovaj
svemirski brod nije izgraen u Aziji. Ustvari, verovatno ga ljudske ruke nisu dotakle.
Sumnjam neto u vezi izvora zelenog zraka.
Nita ljudsko nije moglo stvoriti takvo energetsko polje. Niko od nae rase ne moe
prekinuti nae emitovanje na takav nain. Kontrolii se mome. Moramo ovo izdrati.
Nemamo drugog izbora.
Reg sede uspravno. U njegovim oima vie nije bilo tupog izraza. Sada je i on eljno
gledao napred.
Sleteli su uz oteenje, ree malo posle. Okrznuli su napola zid kratera uz snagu
kakvu je teko zamisliti. Ko su oni? Kako izgledaju? Odakle dolaze? I... Reg stisnu vilicu,
pre nego to zavri reenicu uz mrki prizvuk iznenadne sumnje. I ta oni trae ovde?
Ovo pitanje sasvim uzbuni Rodana i pokrenu iz trenutne pospanosti. Povratio je svoju
hladnu pribranost. Usne su mu bile stisnute u slab osmeh zlobe, kada je rekao, Uskoro
emo to saznati. Sada besmislena akcija dobija smisao. Naravno da su prekinuli nae
komunikacije. Oigledno da nisu shvatili da Zemlja ovde ima svoje prisustvo. Verovatno su
pretpostavili da smo ih primetili i da smo videli ovu divovsku stvar pre sletanja. Sada svi
dogaaji imaju smisao.
Naravno da je imalo smisla. Iznenada Rodan pogleda ka strukturi drugaijim oima.
Iako je njegov mozak jo uvek signalizirao opasnost uz estoku vatru njegovih nervnih
impulsa on je ovog puta posmatrao strani brod razumnim oima naunika.
Nije se mogla primetiti neka nepravilnost na glatkoj povrini sferinog diva. Nije bilo
nikakve izboine niti vidljivog otvora. Na visini ekvatorijalne linije ipak kao da je postojalo
prstenasto uzdignue.
Brod je stajao nepokretan na ivici unitenog zida kratera. Iako je bilo sasvim jasno da
je probio prsten, izgleda da nije pretrpeo oteenja.
41
itava struktura je leala na kratkim potporama nalik stubovima. Oni su bili poreani
kruno i oigledno da u izlazili iz nieg dela sfere. Bilo je to sve to su njih dvojica videla. U
svetlu sunca materijal monog trupa broda sijao je bledim bakarnim sjajem. Da bi videli
gornji deo sferoidne strukture morali su nagnuti glave iznad grebena. Iza skrovita zida
kratera doli su vrlo blizu brodu.
Dotle je Reginald Bel povratio snagu. Njegov glas, grub i odmeren kao uvek, bio je
dokaz toga. Savrena sfera. Idealna struktura za divovski brod, obezbeena u skladu sa time
pogonskim sistemom. Bogovi na nebu, ta stvar je duga oko 500 jardi. Najmanje 500! Skoro
da je via od zidova kratera. Dovoljno da ti pomuti razum. Kako su mogli lansirati ovoliku
masu u svemir? Poinjem imati neku pretpostavku kakvu vrstu energije koriste za pogon.
Bolje da ne mislim o tome ili u se oseati kao da sam visok samo dve stope.
Puno nenije, neznatno priguernim glasom doda, Sada smo ovde, ponosni na na
uspeh! Doli smo do Meseca sa ovakvom slabanom mainom. Ha! Sa ovakvim majunim
brodom i jednostavno je to apsurd i neznatni skok ka Mesecu. Naravno, iza nas se nalaze
galaksije, a naravno prvo je pred nama na Sunev sistem. Ima li ideju kako smo mi
ponosni ljudi u poreanju sa ovim biima ovde?
Ako nas poredi sa majmunima eksplodirau! ree Rodan hladno.
Reg se snebeljivo nasmeja. Neto slino tome bilo mi je na vrh jezika. Ti si vrlo
ponosno ljudsko bie, zar ne?
Ponosan sam na ljude, ponosan na svoju rasu i ponosan na na brzi razvoj kao to
sam ponosan na nau budunost. Osvojili smo ovaj mali Mesec a jednoga dana emo osvojiti
i zvezde. Ovaj neverovatni svemirski brod ne dokazuje nita vie nego da su njegovi putnici
inteligentniji od nas. To ne moe biti nita vie od naslea 10.000 industrijskih generacija,
neto to je jednostavno ulo u petlju. Neznanje je nita vie od gluposti. Mora uzeti u obzir
da su osobe bez znanja imale priliku da naue i ak ako su imale tu priliku jo uvek zavisi od
stepena mudrosti ili znanje koje poseduju uvari. Niko ne moe prihvatiti vie znanja nego
to mu moe preneti neki uitelj. Mi, ljudska bia, smo mlada i ponosna rasa. Nai mozgovi
su kao suner. Postoji jo puno toga to moemo upiti, dajem ti re. Tako mi nemoj rei da
nas posmatra kao neku vrstu majmuna.
Rodan je stvarno postao besan. Izgledalo je kao da je zaboravio na taj strani brod, sa
svojim tovarom pretnje i misterijama, stao je pred njega.
Reg se nasmeja a onda privremeno poloi ruku na futrolu revolvera.
Ostavi to, upozori ga Rodan. Svoje probleme ne moemo time reiti. Moramo se
pomiriti sa saznanjem da nismo jedina inteligentna bia u univerzumu. Za mene ovo nije
iznenaenje. Ljudi naeg soja ve su pomiljali na ovakvu mogunost. A ovek koji poleti u
svemir mora to jednom razmotriti osim ako ako ne sanjari. Pa zato sada prestani sa tim.
Situacija je sasvim drugaija nego to smo isprva utvrdili.
Oseao bih se puno sigurnije da je ovo valjiva raketa Azijske federacije, apnu
Reg. A onda neto ivlje doda, I ta se sada deava? Sreom, ti si komandant. U meni se
javlja plamtea radoznalost.
42
Primetio sam to pre nekoliko trenutaka, ree Rodan uz mrki naglasak. Ovo je skoro
van shvatanja izgleda kao da nas ove kreature jo ne shvataju. A ima jo toga.
Ponovo je pogledao rascepljeni greben. Razumni komandant nikada ne bi sleteo
ovako, zar ne? Ja sigurno ne bih. Ako odere skoro pola grebena kratera u toku sletanja
pretpostavka je da to nije stvar izbora. Skoro da mi izgleda da su se nepoznati slomili. To ih
ini skoro ljudskim zar ne?
Rodan se nasmeja,. Neto nije sasvim u redu. Poto pretpostavljam da sam dobar
gubitnik prii emo blie da pogledamo tu stvar. Ustao je do pune veliine. Na usnama mu
je visio sarkastini osmeh.
Jesi li lud prosikta Reg. Smiri se! Ne budi lud!
Ne sasvim lud. Razmotri nau situaciju. Mi odavde vie ne moemo otii. Kada za
neko vreme general Pounder poalje drugu raketu mi emo odavno biti mrtvi. A sudbina
sledee posade bie identina naoj. Nema se tu ta razmiljati. Moda e se dublje znaenje
mojih rei probiti kroz tvoju debelu lobanju.
Konano, istinu govorei, Rodana je savladala radoznalost. Bio je to sasvim ljudski
instikt, nevidljiv, krajnje oputeno, brzo je upitao, ta se nalazi iza?
Iznenada se Rodanove oi rairie. Neko se nasmeja. Bio je to samo trenutni, skoro
neujni zvuk. Ali neko se nasmejao.
Reg se uspravi, oruje mu je bilo spremno. Lice mu se ponovo izobliilo. Da li si i ti
uo ovo? apnuo je bez daha. Neko je na naoj talasnoj duini, doavola.
ta si oekivao? Rodanov glas iznenada je bio hladan u zvunicima. I ta misli,
zato sam izveo ovu igru sa itavim oduenim dijalogom. Naravno da nas sluaju! injenica
da nisu odluili da unite nae mizrne prenosnike u kacigama je znak njihove unteligencije.
Oni dobro znaju da ne moemo komunicirati sa Zemljom pomou njih. Logika je
jednostavno nadvladavajua. Hajdemo!
Reg je ostao stajati nepokretan. Oruje mu je mlitavo visilo u rukama. Oteui, uz
hladan prizvuk ree, Dobro poimo ako to eli. Nisam sasvim zainteresoban da jurnem u
zagrljaj te razumne sipe ili nekog slinog monstruma. Radije u ostati ovde.
Rodanovo lice ovrsnu. Prijatelju moj, itao si previe svemirskih opera. ive
kreature nalik oktopodima nikada ne bi napravile obakav brod, ak iako bi uprkos svim
verovatnoama postali inteligentni. Ne meaj svoje fantazije sa dobro utvrenim
injenicama. Ovo je stvarnost, ni manje ni vie. Postoji adekvatan broj potovane
inteligencije na Zemlji koji smatraju sasvim verovatnim da neka vrsta vanzemaljske
inteligencije postoji, ali oni ne zamiljaju uopte njih kao udovita. Zato vie ne priaj
gluposti. Samo poi sa nama. Moram li jo jednom ponoviti da nemamo drugi put?
Moda ga jo uvek imamo, mumlao je Reg, jo uvek veoma uznemiren.
Jednostavno mi se ne svia ideja da jurnemo u taj brod kao bespomone blejave ovce. Ovo
je sasvim suprotno mojim instiktima. Shvata?
Naravno. Uvek sam shvatao razumne argumente kao i ljudski strah od nepoznatog,
to je najrazumnija reakcija koju nam je kreator usadio. To je sasvim u redu. Ali u izvesnim
43
okolnostima moramo takoe biti sposobni da nadvladamo svoje instikte. Moe me pratiti
ako eli, neu ti u vezi toga izdavati dalja nareenja.
Rodan se okrenu. Uz svaki korak sve dui, izaao je iz skrovita. U njegovim reima i
delima razum je pobeivao. Znao je da ima izbor od jedne altertnative. Osim toga, major,
Peri Rodan snosie posledice.
Rodanov automat visio je na pojasu oko desnog ramena.
Ruke su mu mlitavo visile sa strane. Rodan nije razmiljao o ovom prvom susretu
prvog susreta ljudskih bia sa vanzemaljskom inteligencijom u razgovoru sa mecima. To
bi bila neprikladna i prekorna dobrodolica, nedostojna ljudi njegovog jasnog i tolerantnog
pogleda na svet.
Ostavio je dobru prazninu iza sebe. to je blie dolazio gigantskoj strukturi sve vie je
oseao nepodnosivu tugu zbog ovog sukoba. Stranci su oigledno preuzeli inicijativu. Jo
uvek su delovali samo indirektno. Rodan neizbeno doe do zakljuka da je radio
interferencija verovatno bila vie mera opreza nego predskazanje blizine unitenja. Ova
misao ga umiri.Verovao je u blagonaklonost ovih, bez sumnje uzvienih dua koje bi mogle
vrlo rado dopustile pristup.
Sasvim je pogreio u vezi procene razdaljine. Gigantski brod bio je puno dalje nego
to je verovao. Zidovi kratera bili su zasvoeni navie, sve moniji i moniji. Ocrtavali su se
zlosutno i pretee. Kada je preao jo nekih stotinak jardi u zaslepljujuem sunevom svetlu
vie nije mogao videti svemirski brod u celini. Imao je prenik koji je nadmaivao 1.500
stopa.
Bio je poduprt velikim stubovima koji su se zavravali na ravnoj strukturi nalik
platformi. Jedva se osmehnu kada primeti slinost sa konstrukcijom Stardasta. Vanzemaljcui
su razmiljali o istom procesu kao i ljudi, zakljui on, jer je to verovatno neki uobiajen
imenilac u tehnikom i naunom reniku.
Iznenada posta svestan Regovog brzog disanja u zvuniku lema. Istog trena ispred
njega pojavi se senka njegovog prijatelja.
Reginald Bel ga je pratio bez ijedne rei. Vie nije ispustio ni jedan zvuk. Rodan mu
tiho klimnu, nespretan gest usled veliine hermetikog lema. Reg uzvrati slabim osmehom.
Uz svu svoju samo kontrolu nije mogao razabrati sjaj u njegovim oima.
Koraci su im postajali sporiji kako su se pribliavali. Iznad njih se izdizala
neshvatljiva sfera. Sunce je osvetljavalo samo deo tla koje je lealo ispod uzdignute mase a
kada poe teka tama Rodan se sasvim zaustavi. Pogledao je dok ne nadvi torzo u celini nad
zidom.
Pogled mu se zaustavi na velikom otvoru u niem delu ekvatorijalne izboine koju je
primetio jo ranije. Sada je to bio moni prsten vie od sedamdeset stopa u preniku.
Ako nas ele spriti biemo pretvoreni u atome. Rekao je pomirljivo. Ruke mu se
pokrenue navie. Ovo su verovatno mlazne ispusnice ako je na pogonski sistem slian
ovome. Ova uglaana povrina oko broda je verovatno sprena belom vrelinom. Hmm.
44
Utvrdio sam poetnu nosivost broda, pod uslovima zemaljske gravitacije, to je oko dva
miliona tona. Kako neko moe lansirati tako zastraujuu masu?
Predloio bih petarde, ree Reg. U njegovim prsima je opao bes. Oito da niko nije
obraao panju na njih. Ponovo je mogao uti unutranji glas koji je dao primedbu o
majmunima. Reg nije mogao nadvladati taj oseaj, pokuavao je to koliko moe, nije
posedovao samokontrolu kao i njegov prijatelj, tako da je odustao od toga uz svoj uobiajeni
smisao za humor. Ovo je ustvari bilo njegovo poslednje sredstvo kada ga razum vie nije
drao.
Rodan uvrsti svoj stav. Bio je to njegov nagovetaj da se unutar broda vodi rasprava.
Verovatno nepoznata bia vode borbu sa ovom nepoznatom situacijom. Naravno da znaju da
mogu zavriti sa ova dva ljudska bia bez nekog veeg napora. Jedan pritisak na dugme, vrlo
lako, i to e biti dovoljno.
Rodan razmotri ovu injenicu u svoju korist. Ako stranci ne poseduju itavu neobinu
etiku ako su upoznati sa konceptom tolerancije onda jednostavno ne trebaju initi nita.
Njihov jedini izbor je bio izmeu produene tiine ili neke vrste komunikacije kao znak
ivota. Usled toga major Rodan se naoruao samo strpljenjem.
Reg je reagovao sasvim drugaije. Posle nekoliko trenutaka rekao je glasno i
iroinino, Ispod tvog broda stoje dva uasna monstruma sa eom u grlu i gladi u stomaku.
Pozdrav odatle! Moje ime je Reginald Bel. Bio si dovoljno ljubazan da nas primora u ovo
opasno sletanje. A sada emo doi da ti ispostavimo raun.
Prestao je govoriti. Pod drugim okolnostima Rodan bi se nasmejao ali sada mu je grlo
bilo suvo. Regovo beskompromisno ponaanje nije izgledalo sasvim prikladno vremenu,
mestu i prirodi dogaanja.
Vie nisu govorili. A ipak sada Rodan takoe oseti potrebu da posegne ka oruju.
Sasvim onako kako je Reg stisao drku svog RAK automata, kada se Rodan uzdrao.
Rodanov pogled neodobravanja uzrokova samo lako sleganje ramena kapetana Bela.
Zaslepljujue svetlo dolo je iznenada kao i zeleni zrak nekoliko sati ranije. Rodan je
bio zaprepaen. Sasvim suprotno njegovoj volji, kao privuen magnetom, automat skliznu u
njegov dlan. Promumlao je tihu kletvu. Besnei u sebi, stavi oruje nazad u futrolu.
Na izboini sfere pojavi se irok otvor. Iz njega je izbijalo bljetavo svetlo. Ovo se
deavalo, kao i svi dogaaji na Mesecu u poptpunoj tiini. Rodan nikada ranije nije
nedostajao zvuk povezanog svojstva u atmosferi kao to je to sada.
Neto je izalo iz otvora. Kada njegova osnova dodirnu tlo, rasplete se u ravnini,
iroka traka. Bilo je to sve. Nita se nije desilo.
Odmeravajui opasnost Rodan zakorai ka ovoj slabofosforesnetnoj traci. U blizini
nje zastade.
Poziv, ree on tiho. Tepih dobrodolice. Nema stepenika. Hmmm. Otvor je jo
uvek dobrih devedeset stopa iznad nas. Stardasta bi komotno mogao stati u prostor
izmeu.
45
Verovatno mali test inteligencije, nekako drugaiji. Reg mrknu nervozno i pogleda
navie. Nije se videla iva dua.
Rodan zakorai na nagnutu povrinu. Ona se uzdizala do otvora pod uglom od skoro
45 stepeni. Kada je osetio da je sasvim blizu on istiktivno prui ruke, elei da ostane u
ravnotei, pre nego to shvati da nema problema sa padom. I pored toga njegove cipele nisu
dodirivale traku ve su lebdele nekoliko milimetara iznad flourescentnog materijala. Bio je
noen neno du trake kao da je stajao na pokretnim stepenicama.
Reg je psovao. Nije mogao odvojiti ruke od imaginarnog rukohvata. Pratio je Rodana
na sve etiri.
Kada su konano doli u veliki ulazni prostor, prihvatni pojas ih uvede bezbedno
unutra. Bio je to izvor jarkog svetla. Ponovo nisu uli nita kada se vazduna komora
zakljua za njima.
Bili su unutar stranog broda.
Niko ne bi verovao u ovo, ree Reg tihim glasom. Ni jedna iva dua, ali ja
sumnjam da emo moi o ovome priati ponovo sa ljudskim biima. Kakav ti je plan, ta da
radimo?
Pregovaranje. Koristei glave. ta drugo? Situacija nee jo dugo izgledati
fantastina, ako se objektivno sagleda. Toc je samo stvar instikta. Pokuaj da smiri strah za
neko vreme.
Postali su svesni iteeg zvuka prolaska vazduha. U tom trenutku bilo je nemogue
rei da li su ljudska bia mogla udisati ovu meavinu gasova. Rodan shvati da su zaista u
nekoj vrsti probnog testa. Otvorio je svoj lem, isprobavajui sreu, njegova gruba akcija
bie bez sumnje smatrana kao nedostatak. Nije mogao znati kakva vrsta gasa e biti
isputena u tu prostoriju. Zato je ostao tih dok se unutranja vrata vazdune komore ne
otvorie.
Nali su se u visokom, irokom, zasvoenom prolazu koji se zavravao flourescentnim
oknom. Produili su napred. Nije bilo nieg drugog to su mogli uraditi.
Brod je izgledao kao da je lien ivota. Bila je to neprirodna situacija, nalik snu. Reg
je bio siguran da nee moi podneti ovaj strah vie od pet minuta. Onda je izgubio ivce.
Oseao je kako bunca i besni ili napad snane groznice. Kada bi samo mogao uiniti neto.
Jasan glas, izgovoren bez mane na jeziku uitelja Englekog, ree mu.
Sada moete otvoriti svoja zatitna odela, kazao je on. Videete da je vazduh
pogodan za disanje.
Rodan uzdahnu uz uzvik Uhhh! ne isputajui vie nikakav zvuk on ukloni lem.
POGLAVLJE OSAM
Njegovo ime bilo je Krest. Njegova rasa je oigledno nije znala razliku izmeu imena
i prezimena. Bio je humanoid. Imao je dva gornja i dva donja uda, kompaktan torzo i veliku
glavu, sve u kombinaciji sa uobiajenim izgledom ljudskog bia, kakvo se moe prepoznati.
46
Iako slab i nean u pojavi, sa slabanom kotanom strukturom bio je bar za glavu vii od
Rodana. Mogao je pripadati nekom polineanskom plemenu. Ova iluzija ipak je bila
rasprena kontrastom bele kose i crvenkaste, skoro albinske pigmentacije njegovih oiju.
Ispod visoko uzdignutog ela, te oi emitovale su utisak skoro hipnotikog efekta.
Odavao je utisak vrlo starog i mudrog oveka ija koa je ostala vrsta i mlada uprkos
godinama.
Njegova spoljanjost slina ljudskoj bila je vrlo primetna a ipak je zraio neto strano,
neto nerealno. Bez sumnja, prava razlika lei u oblastima nevidljivoj golim oima. Rodan
pretpostavi da to moe biti neobina organska struktura ili metabolizam sasvim nepoznat
Zemlji ili neto u njegovoj pojavi. Ipak, Krest je bio bie koje je udisalo kiseonik.
Toplota je bila skoro nepodnoljiva u sobi gde se nalazio Rodan, osvetljena veoma
sjajnim plavim svetlom koje je verovatno bilo blizu granice ultraviolentnog.
Nain osvetljenja i prevelika temperatura sobe pokazivali su da ove kreature dolaze sa
planete sa toplim plavim patuljastim suncem. Ovo je bilo sve to je Rodan mogao shvatiti, za
poetak.
Ne, bilo je jo neeg. Primetio je to.
Krest je izgledao slab i mrav, kao osoba koja je bolesna. Njegovi pokreti izgledali su
skoro bespomoni. Rodan pomisli ponovo na odseeni vrh grebena i pitao se postoji li neka
veza izmeu toga i oigledne slabosti ovog vanzemaljca.
U sobi ih je bilo jo dvoje. Oboje mukih. Rodan mirnu kada primeti scenu. Ovo je
bio njegov prvi susret sa ovakvom letargijom. Ovi ljudi bili su oigledno apatini,
indiferentni i generalno beivotni tako da je i najslabiji posmatra mogao primetiti i odmah
bio zapanjen time.
U poreenju sa drugima, Krest je izgledao, uprkos svojoj slabosti iv i energian. Bilo
je neobino kako je vrlo malo uznemirenja donelo njihovo kretanje. Kada su Rodan i Bel,
neobini i sasvim suprotni posetioci ovim strancima, uli u prostoriju, niko od njih nije ak
ni okrenuo glavu. Postupali su kao Rodan i Bel jednostavno ne postoje.
Ostali su mlitavi na svojim lealjkama i zurili u ovalni video ekran iznad svojih glava.
Izgledali su paralizovani. Rodan nije mogao nai znaaj u instrumentima kojima su
posveivali ushienu panju. Mogao je razabrati samo kaleidoskop boja koji se pojavljivao i
nestajao, bljeskajui na ekranu. Apstraktni geometarski oblici stvarali su se u bezbrojnim
varijacijama. Osim toga mogao je uti piskavo zavijanje i itanje.
Rodan se poe oseati neprijatno. Neto nije bilo sasvim u redu u ovom inae
neuprljanom svemirskom brodu. Postojala je skoro opipljiva atmosfera bolesti i propasti, kao
da je sluajno zakoraio u neki sanatorijum. Sam brod bio je neumrljan ali je Rodan imao
oseaj neke pauine i plesni koja bi svemu vie odgovarala.
Krest se obrati jednom od vanzemaljaca. Izmamio je armantan osmeh ali posle
najmanjeg najprostijeg odgovora, drugi vanzemaljac se ponovo okrenu svom ekranu.
Bel je stajao zevajui zapanjeno. Ipak se ovo naglo promenilo kada je uao. Rodan
oseti iznenadnu hladnou. Bilo je lako videti zato je tako. Uz svu svoju pojavu, ona je
47
izgledala kao da emituje hladnou, neoseajnost i aroganciju. Zaista, ona se udostoji da im

da samo usputni pogled i onda nastavi da ignorie Bela i Rodana.
Bila je Rodanove visine i imala je na licu svetlo crvene obojene oi. Na Zemlji bi bila
proglaena za neobinu lepoticu. Ova misao se ipak brzo izgubi meu ostalima, kada
Rodanovi instikti uputie upozorenje. Ova ena, koja ih je tako hladno posmatrala, bila je
opasna opasna, jer oigledno da nije imala lice injenica. U njenim oima, on i Bel nisu bili
nita vie do oblik puzeeg preistorijskog morskog gmizavca, lienog inteligencije i
naduvanih usana koje nisu isputale nita vie od brbljanja.
Ovo shvatanje bolno pogodi Rodana. Nikada ranije nije bio predmet takvog prezira,
koncepta tako uzdignutog nosa.
Promenio je boju i stisnuo pesnice. ena je nosila uski triko nalik odei sa crvenim
fosforescentnim simbolima na grudima. Rodan je bio poslednji koji je shvatio da to
predstavlja oznake ranga. Oseao se puno lagodnije u vezi Kresta, ije je deako lice i laki
aristokratski maniri mogu oarati kao i impresionirati. Uz teno vladanje engleskog, Krest
predstavi mladu enu kao Toru.
Rodan oseti dobrodolicu uz stavove sa kojima se nije mogao pomiriti. Sudar
suprotnosti i paradoksi mogli su se osetiti svuda. Uz svemirski brod ije je samo prisustvo
potvreno postojanjem vanzemaljskih kreatura nadmonijih od ljudi, bio je pogoen
neverovatnom letargijom. U neku ruku bio je pozdravljen uz krajnju ljubaznost dok je u
drugu ruku, sukobljen sa odbijanjem. Ovo su bili najudniji trenuci u njegovom ivotu. Za
Bela, ovo je bilo nalik igri na buretu baruta. Iznenda shvati da nije traeno da predaju svoje
oruje. Ovo je bilo vie nego neobino.
Krest ih je prouavao neko vreme tako otvoreno i oigledno da to nije izgledalo ni
najmanje napadno ili zastraujue.
I nadalje Rodan jedva da je rekao neku re. Jednostavno je stajao visok i uspravan u
centru prostorije, koja je bila tiha i neumrljana bez ikakovog nametaja, okruen sa svih
strana mnotvom ekrana, instrumentima i tome slino.
Krest se nagnu nazad u krevet. Iza slabog osmeha ulo se teko disanje. Onda Rodan
prepozna po prvi put, izgled generalne zabrinutosti na licu mlade ene Tore.
Otrim glasom pozvala je druga dva vanzemaljca. Jedan od njih se napola podie sa
dueka a onda se okrete uz nestvarni idiotski osmeh.
Rodan je znao da je sada vreme za akciju. Bel vie nije mogao podneti napetost. Bilo
je dovoljno samo pogledati u njegovo lice belo od oka uz idiotski osmeh i da se to
primeti.
Prikriveni izraz sada je nestao sa Krestovih tamno okruenih oiju. Izgleda da je
oseao da njegovi gosti vie ne mogu podneti ovo deavanje. Retko je Rodan primeivao
takvu radoznalost u tuim oima. Krest je izgledao kao da lei i eka rei koje e mu doneti
spas.
Kakvu ulogu je on igrao na ovom brodu? Da li ova ena poseduje neku mo? I koje su
njene mogunosti?
48
Tora se brzo okrete kada Rodan prie nekoliko koraka, dok mu je lem visio na
arkama. njene ruke se kao pretnja pomerie ka pojasu uz sjaj mnotvo boja. Rodan odmeri
njen pogled. Bio je to izraz kranje odbojnosti ali je njegov komunicirao tako hladnom
nebrigom da je vie bila zaplaena nego odbojna. Belov gipsani osmeh olakanja. Oi mu se
skupie. Znao je Rodana i znao je da se Rodan ukljuio u igru. Moglo bi se razgovarati da li
je to odgovarajui nain, ili bi se mogli umiriti na deli sekude u sukobu u uzajamnom
neslaganju.
Rodan proe pored Tore. Ona uzmaknu kao da ju je dodirnula otrovna korpija.
Krest je napeto posmatrao. Kada je Rodan stao neposredno iza njega on zatvori oi.
Reg nikada nije uo da njegov komandant govori tako tiho.
Gospodine, znam da me razumete. Kako i zato nije mi vano u ovom trenutku. Niti
me trenutna situacija puno zabrinjava. Moje ime je Peri Rodan. Ja sam major Svemirskih
snaga Sjedinjehih drava i glavni zapovednik zemaljskog svemirskog broda Stardast.
Naterali ste me da prinudno sletim. Ipak sada neemo priati o tome.
Ako nainite jo jedan korak, umreete! odjeknu Torin glas, napola priguen
nesputanim besom.
Rodanovi ivci se napee na zvuk tog mranog glasa. Polako je okrenuo glavu i uputio
svoj poznati osmeh.
Oigledno da se i ova ena ukljuila u igru. Za tenutak je izgledalo da je ovijena
svilenim oreolom ili je bar tako izgledalo Rodanu. Meavina oka i iznenaenja pree preko
eninog lica. Rodan je polako poeo da shvata. Ona je oigledno posedovala kompleks
nadmoi i takav meuplanetarni ovinizam, da je smatrala njegovu blizinu Krestu kao neku
vrstu bogohuljenja. Rodan ispravi svoju prvobitnu procenu o njenim razlozima uz oigledan
prezir. Ona je bila razumno bie i bila je potomak fine stare porodice iz Kamenog doba. Eto
to je bilo to. Konano je sasvim shvatao situaciju.
Krest je je izgleda takoe shvatio ta se deava u Rodanovim mislim.
ao mi je, rekao je tiho. Nije u mojoj moi da nadvladam tekoe. Vidite, nismo
pripremljeni za va dolazak. U skladu da mojim informacijama, trea paneta ovog solarnog
sistema je po pretpostavci nerazvijen svet naseljen primitivnim sisarima. Nije bilo pomena
o... Dobro, izgleda da su se stvari promenile uveliko od nae poslednej ekspedicije. Nemamo
elju za sukobima izmeu naih rasa.
Intervenisala je Tora. Pusti to! Prekrili ste zakone Imperijuma. Zabranjen nam je
kontakt sa kreaturama ispod novoa C. Lice joj je bilo u plamenu. Odlazite odmah!
Rodanove nade sruie se kao kula od karata. Kreature, eto ta smo u oima
vanzemaljaca. Bespomoni bes planu u njemu.
Zato ste nas onda pustili da uemo u va brod? upitao je promuklo.Zato? ta
time mislite?
Bio je to moj predlog, ree Krest. Sada to ne bi ste shvatili. Vaa rasa je jo uvek u
svom detinjstvu. Zbog svoje bolesti dopustio sam neke privillilegije van zakona. Postoje
49
posebna doputenja u ovakvim okolnostima. Moemo ostvariti kontakt sa inferiornim

oblicima ivota onda ako naa egzistencija postane...
Shvatam, prekide ga Rodan. Sasvim shvatam. Gospodine, vama treba naa
pomo.
Tora mrknu na apsurdnost ove izjave. Ipak izgledala je zabrinuto.
Vi ste vrlo mladi i puni duha, promrmlja Krest. Da li je itava vaa rasa takva?
Rodan je pokrenuo usne. Kerst je u to bio sasvim siguran.
Zar nemate dioktora na brodu? Zato vam ne pomogne?
Ne postoji lek, uzvrati Tora ukratko. A sada hoete li otii? Dovoljno ste me
ponizili. Krest vas je primetio. Moje strpljenje je pri kraju. Ja komandujem ovim brodom.
Uh bilo je sve to je Reg mogao rei. U skladu sa time utonuo je u obamrlost
iznenaenja. Imao je sasvim drugo miljenje o prvom susretu sa vanzemaljskim rasama,
najvie nalik opereti Ddilberta i Salivena.
Kao odgovor Rodan pomeri svoj lem. Oi su mu plamtele. Mogao bi je jednostavno
ignorisati. Krest je postao paljiviji. Pogled mu je bio upitan i analitiki.
Odbijate? besno je proaptala. Njeno iznenaenje kao da nije imalo granica. Znate
li sa kime govorite
Rodan je bio grub. uzvratio je sarkazmom, Da, zaista znam. Ipak, mislim da nije
moja greka, imam visok IQ, iako va komandant voli da misli drugaije. Jasno mi je da
imam brod pun mentalnih ili fizikih invalida u svojim rukama. Ako shvatam va nauni
napredak ne mogu nai razlog zato se vae bolest ne moe sada tretirati. Vai ljudi ne
izgledaju kao da su se predali prokletstvu. Vi i va komandant ste verovatno jedine zdrave
osobe na brodu. Imam oseaj da ste svi vi samo dekadentni potomci nekada vrlo razvijene
civilizacije. Imate moje simpatije ali samo dobro pogledajte ove dve osobe ovde. One bi na
Zemlji bile poslate u sanatorijum na leenje.
Rodan se naglo okrete. Mahao je svojim orujem, sada pretee, sa prstom na dugmetu
okidaa.
Tora poblede ali u trenutku pored nje se stvorie dva metalna udovita. Jedini roboti
koje je Rodan znao bile su zdepaste maine i elektronski kompjuteri na zemlji. Ovo su ipak
bili samo automati u ljudskom obliku, sa genijalnim dodacima za alat i oruje. Iznenada bili
su ovde. Praznih onih duplji i glavama u obliku metka koje su mu prkosile. Mnotvo
nepoznatog oruja pojavljivalo se u gomili iz metalnih futrola i upereno u njega.
Prekinite sa tim glupostima! Rodanov glas bio je visok i pitav. pronaimo
pametan nain i priajmo o razlikama. Vi znate da govorim istinu. Ako vas ona zamara po
zakljucima o divljacima, onda nas nikada ne bi ste pustili da uemo.
Prst mu je leao spreman na obarau. Reginald Bel je naao zaklon iza kaua.
Torino lice je sada bilo runo zbog paroksizma besa, dok je sasvim bleda posmatrala
ka Rodanovom oruju. Kako se usuujete? vrisnula je. Pesnice su joj bile stisnute a u
prstima joj je puzao nesputani bes. Kako se usuujete da priate takve jererike stvari u
50
brodu velikog Imperijuma! Kako se usuujete! Ako odmah ne odete unitiu vas na licu
mesta.
Slaem se. Postupiu tako. Onda e te i vi pustiti nas bez ikakvog uplitanja? Da li e
te dopustiti da Stardast ponovo poleti? Ovo je samo Zemljin satelit. Mi ne moemo iveti
ovde.
Ne mogu to dopustiti. Ne mogu dopustiti da irite glas o naem prisustvu meu
stanovnicima tree planete.
Vrlo dobro. Vi mislite da je sasvim u redu da nas ovde uguite, ili bilo ta? Mi
nemamo tehniko znanje koje izgleda imate vi, koje ste nasledili od vaih slavnih predaka.
Ne moemo stvarati kiseonik iz kamena niti hranu iz praine. Mi smo upravo poeli da
osvajamo svemir.
Rodan bi mogao pomisliti da je nemogue da se odgovori na ovu izjavu. Ovaj stranac,
Krest, ranije tako miran, ispusti odluan krik. Pojavie se antiteze snage, i sada kao da je
zaboravio svu slabost.
ta ste rekli? Upravo ste poeli sa ime?
Sa osvajanjem svemira, odgovori Rodan na to. Da li vas ta pomisao uznemirava?
Mi idemo svojim putem i jednog dana posedovaemo veliki brod kao i va ali skorije nego
to vi to moete verovati.
ekajte! promumla Krest. Molim vas.
Rodan zastade zbunjen. Spustio je RAK automat. U tom trenutku nasta tako una
diskusija izmeu vanzemaljca prikovanog za krevet i njegove nadreene enske osobe da
oseti da je njegovo prisustvo sasvim izlino. Rodan se prikljui Belu sa strane.
Najidiotskija situacija u ivotu, urno je aputao Bel. ta se deava? Izgleda kao
borba za ivot. Nisam ba srean dok nas ovi roboti posmatraju. Moemo li otii odavde dok
je jo vreme? ta ti misli? Njegova pitanja su postavljana brzo. Suvie dugo je ekao uz
neutoljenu radoznalost.
Rodan poblie osmotri deavanja, pokuavajui da shvati ta se deava i tihim glasom
ree, Izgleda mi da je naa sudbina odluena. Sigurno da on ima neki autoritet inae ne bi
ga ona toliko podravala. Kakva ena! Jo uvek ne shvatam kako razumeju i govore na
jezik tako dobro. ta im znai taj Veliki Imperium? Zvui mi kao da je oveanstvo ivelo
hiljadama godina pored najzapanjujuih deavanja i da nije nita znalo ta se deava. To je
zastraujua pomisao. Oigledno ovo nisu jedina inteligentna bia u univerzumu. Postoje
neke zastraujue mogunosti.
Smiri se staro mome. Ostajemo ovde. Ovo je velika igra iako ne izgleda tako
neobina. Ovi ljudi verovatno razmiljaju po konceptu van naeg shvatanja. Prilagoeni su
stvarima ije samo spominjanje moe uzrokovati da se nae shvatanje o Zemlji prekine u
nekontrolisanom plau. Ne dozvoli da primete tvoje iznenaenje. Moramo priati sve dok
ima neke anse. Ovde predstavljamo oveanstvo i ja bih voleo da se oveanstvo vidi kao
ujedinjeno, jako i mono. Shvata li to
51
Naravno da shvatam, uzvrati Bel. Ali takoe bih eleo da iz ove avanture izaem
iv.
Imam ideju da e Krest sada doneti odluku. Pogledaj! Tora postaje sve meka i
nervoznija, svakog trena. Neto se deava. Mogu osetiti to. Samo posmatraj.
Tora je izgledala kao da je van sebe. Njene oi, koje su tako fascinirale Rodana,
poprimile su boju bronze. Krest doda neto to je zvualo kao vrsta odluka. Kao odgovor
ona zauze ponizni stav koji impresionuira Rodana kao respektivni pozdrav kojim je iskazala
potovanje superiornijem.
Uhvatio je njen pogled. Bila je bleda i oigledno razoarana. Bez dalje buke besa
okrenula se i napustila sobu praena sa dva glomazna robota sluga.
Ostali su sami sa Krestom. Dva besna oblika, staklastih oiju, opruenih na leaju nisu
se ubrajala.
Iscrpljen Krest potonu nazad u kau. Slab gest njegovih ruku potera Rodana da
zakorai napred. Nagnuo se nad strancem uz oseaj asnog saaljenja. Tek tada, izbliza, je
prvi put shvatio da je pred njim vrlo star ovek. Njegov bezvremeni kompleks je bila maska
iza koje su bile mnoge neispriane prie.
Gospodine, imam na svom brodu izvanrednog lekara, insistirao je Rodan, Morate
se pregledasti i leiti. Niste me uverili da ovde imate neku pomo. Koliko dugo ste na
Mesecu?
Krest se donekle povrati. Otre linije iscrpljenosti bile su manje istaknute. Ovde smo,
to vi kaete etiri meseca. Izgledalo je kao da jedva die. Bila je to nesrea, nehotino
loe sletanje. Ipak, iskoristili smo pogodnost da nauino veinski jezik vae planete. Koliko
to vama bilo neverovatno nai mozgovi su sasvim drugaiji od vaih. Imamo fotografsko
seanje i mo totalnog priseanja. Naravno, shvatili smo vau konverzaciju. Bilo je to vrlo
jednostavno. Nedeljama smo pratili vae emisije i odatle smo sve nauili, imali smo sreu da
nismo sleteli na samu treu planetu. Vi e te uskoro poiniti uasan greh protiv zakona
ivota.
Atomski rat da, promumla tuno Rodan. Kajem se to to priznajem. Kriza je
skoro u taki kljuanja; ali ostalo uverava da ljudi zaista ne ele rat.
Ali to e dovesti do istog. Na zakljuak bio je da smatramo va rod kao primitivni
oblik ivota. Sada sam promenio miljenje. Vi ste mladi, radoznali i ambiciozni, uz vrlo
prijemive, ive misli. Posle paljivog razmatranja konano sam vas klasifikovao u stanju
razvoja D. Moj prerogativ je da donesem takvu odluku. Zapovedio sam Tori da obavi
reviziju statusa vae planete u banci podataka u naem pozitronskom mozgu. Ja sam vodei
naunik ove ekspedicije ili je to ono to ja mislim da vi smatrate. Tora je odgovorna smo za
efektivne operacije u ovom brodu. Shvata te li to? Postoje li sline razlike u zemaljskom
lancu komande?
Rodan potvrdi da je tako.
Vae rei imaju direktan uticaj na klasifikacioni sistem Imperiuma. iva bia koja
preduzmu osvajanje svemira mogu uznapredovati od strane autorizovanih naunika. Ja sam
52
to uinio. U skladu sa time Torina primedba postala je nevana i nerelevantna. Stoga

moemo stupiti u kontakt sa vaom vrstom.
Tiho se nasmejao, sa blagim trijumfom u oima. Rodan je shvatio.
Gospodine, vama treba naa pomo, ponovi Rodan. Dopustite da dovedem naeg
lekara. Neto se mora uiniti.
Kad bude vreme. Prvo me posluajte. Ne verujem da mi moete pomoi. Iako smo
slini po izgledu i pored toga imam osnovne razlike u telesnoj hemiji. Naa organska
struktura takoe moe varirati. U neku ruku, po proceni Imperijuma, imate metaboline
osnovne zahteve. Inteligentni ste u svom ponaanju i seate se ivota predaka i uspeno ste
primenili nedavno otkriven izvor energije ka konstruktivnom cilju. Naravno da mislim na
atomsku energiju. Jo uvek niste niste poinili kardinalnu greku koristei nuklearnu
energiju da unitite veinski deo vae vrste. Ja sam, to se kae, jedan od vodeih naunika u
slubi Imperiuma. Ja sam takoe jedan od nekoliko ija je motivacija i snaga volje jo uvek
jaka. Da li ste iznenaeni Torinim stavom?
Bel nelagodno pogleda ka drugim strancima. Leali su, kao i ranije, nepokretni dok su
posmatrali neobian program koji je treperio na njihovim monitorima. Kaleidoskop
geometrijskih oblika se malo promenio i sada se ula bujica prateih zvukova.
Da li je ovo razlog? upita Rodan. Degeneracija?
Va zakljuak je taan. Moja rasa je stara nekoliko miliona godina po vaem
shvatanju vremena. Nekada smo bili kao i vi vrtsti, radoznali, avanturistiki. A onda, pre
nekoliko hiljada godina primetili smo poetak propasti napretka. Galaktio carstvo se
podelilo, odreene rase su se izdigle iznad nas a veliki Imperium, koji je trajao
milenijumima, bio je rasturen do temelja. Nasuprot ostalim inteligencijama u univerzumu,
mi smo bili vladaoci poznati po svojoj blagonakolonosti. Sada je svemu tome kraj.
Imperijum je u padu. Mnotvo ukljuenih rasa sukobilo se u pustoeem ratu koji se proirio
galaksijom. Ali vi to ne znate. Va solarni sistem lei daleko od ovih dogaanja na
beznaajnoj grani Mlenog puta.
I ta, upita Rodan, ste uradili u vezi svega
Starac ree tuno. Nita. Nita do sada. Slabili smo predati svojoj volji. Ipak ja sam,
kao i Tora, roen u vladajuoj dinastiji na Arkonu. Ah da. Arkon je svet skoro 3.700
svetlosnoih godina daleko od Zemlje.
Rodan poblede. Duina puta udari ga kao malj. To znai da vladate brzinon veom
od svetlosti!
Naravno. Tako je ve stotinama naih vekova. Znamo za Zemlju ve hiljadama
godina od vremena nae poslednje posete. Bilo je to u periodu kada je poela degeneracija
na Arkondisu. Prestali su istraivaki letovi a nai svemirski brodovi su ostali neoperativni u
bazama. Izgleda da nee moi izbei zakone prirode. Ipak smo jo uvek planirali i sanjarili i
naim mislima smo stvarali teoretske osnove za renesansu carstva. Ipak tu su se zavrili nai
napori. Nismo imali energije i opreme potrebne da postignemo planirano. Poeli smo
posmatrati stvari beskrajnog znaaja. Svakog dana carstvo je propadalo sve vie i vie.
53
Vladajua klasa na Arkonu je poela propadati. Videli smo samo lepotu i miran ivot i
okruili smo se luksuzom pasivnog zadovoljstva. Mi smo rezignirani, mi smo pokorni.
Vreme nas je potroilo. Jednostavno smo potroeni i ... Krest je zurio u njih. I nismo nili
na rasu koja obeava i koja ima potencijal kao naa. Izgleda da ste vi izuzetak. Shvatate
zato sam poboljao va status. Nije to samo moje pravo ve i obaveza.
Jo jednom se u Rodanu probudi naunik. Postojalo je bezbroj pitanja na koje reba
odgovoriti i misterije koje treba reiti. Kaete da ste ovde mesecima. Zato ponovo ne
uzletite?
Krest tiho kllimnu. Pogled mu je postao intezivniji i istraivaki.
To moe biti pitanje samo za osobu koja ima neiscrpnu energiju od svog roenja. Ne
bi ste to pitali ako bi ste ivot posmatrali naim oima. Zato nismo to uinili? Nae maine
su nas izdale i primorale nas na nasilno sletanje na va Mesec. Vie nismo okupirani
problemima odravanja naeg broda. To je samo neznatna teta ali sa sobom nemamo
rezervnih delova. Jednostavno nismo razmiljali o tome. Zato smo se nasukali ovde. ekamo
i ekamo a nita se ne deava. Bolest me spreava da obavim svoje poslove. Neophodno
nam je potrebno odreen teni mikromodul. Ne verujem da se moe nai u vaem svetu.
Onda emo ga napraviti! Pokaite nam kako se pravi i mi emo vam ga doneti. Ne
podcenjujte nas gospodine. Ukljuiemo najbolje mozgove na Zemlji da rade na tom
problemu. Ako je potrebno, skinuemo zvezde sa neba samo ako kaete da je to potrebno.
Kod nae kue postoji kolosalna industrija. Moemo uiniti sve. Kaem sve!
Krest je bio uzbuen ovim optimistikim reima. Verujem vam, apnuo je
iscrpljeno. Morate uveriti Toru. ena nae rase je manje pod uticajem od muaraca naim
generalnim slabljenjem. Usled toga, mnoge nae vane pozicije dre ene. Ovo se deava
ve vekovima. Pre toga, ene su znale samo za obaveze u kui. Tora e se pokazati
prepredenom u svakoj nagodbi, uveravam vas. Vi ste pravi ovek za ovaj zadatak, majore
Rodan. Ona vas se plai, to smatram da je vrlo primetno.
Rodan proguta knedlu. Znai tako je. Bel se nasmeja. Ipak situacija nije postala
jasnija.
Nemojte biti iznenaeni to govorim terminima koje vi shvatate, nastavi Krest.
Moj posao je uvek bilo pregovaranje sa stanovnicima drugih svetova. Ja se lako prilagodim
konceptulanoj perspektivi stranih rasa. Zato nismo iznenaeni vaom pojavom. Ustvari,
uvek raunamo na ovakve mogunosti kao stvar koja se moe desiti. Vi ste sveani, bolno
uznemireni, kao pregaeni. Vi ne znate da niste sami u univerzumu. Mogu navesti puno
slinih primera. Iznenadni dolazak superiornih bia uvek stie kao ok. Koliko vidim vi ste
nadvladali tak ok.
ta ovi ljudi rade ovde? upita Rodan. udna muzika se jo jednom promeni i sada je
liila na zapomagajue zavijanje.
Krest bolno okrete glavu. Zauzeti su obinom igrom simuliranja. Puno sam doprineo
kolapsu volje i duha meu mojim ljudima. Milijarde Arkonaca danima bdi nad ovim
monitorima dok igre kreiraju razni gospodari medijuma. Kompleks veliine. Ovo je audio54
vizuelna predstava elemenata u subjektivnoj psihi. Moji ljudi e troiti ivote na taj nain.
Situacija se postepeno pogorava. Na primer, postoji samo pedeset osoba na brodu ali kada
ja radim oni sede kao u transu, ispred svojih fictif ekrana. Naa degeneracija ne nalazi se u
predmetima normalnog ponaanja ili etici ve u totalnoj oputenosti i predavanju volji.
Postali smo ravnoduni na sve. Za nas nita nije uzbudljivo, nita stimulativno. Nita ne
pobuuje neki odgovor za nas. Rad novih umetnika za fictif ima prednost nad svime. Vidite,
oni su preokuprani iskuavanjem poslednje kreacije to je pre mogue. Pretpostavljam da
smo oduvek bili suvie miroljubivi, suvie civilizovani. Retko smo ulazili u ratove. Mogli
smo osvojiti galaksije samo naom nadmonom naukom i tehnologijom. Niko se nije usudio
da nas porazi u ratu ili pobuni. Ne, nije to kolonijalni sistem, kao to vi kaete u vaem
svetu. Trenutne okolnosti bile i nisu tako jednostavne. Za vas nee biti mogue da ovo
shvatite kao stvar trenutka.
Tako su vas ostavili ovde da leite i trpite i slabite etiri meseca da li je to ono to su
uradili? Rekavi ove rei Rodan oseti neobine emocije. Bez ikavog delovanja, bez makar
pokuaja da nau neki nain da se stvar popravi! Moda je to za vae ljude jednostavno.
Bilo bi jednostavno ako bi se samo neko eleo ukljuiti u zadatak. Medicinska
oprema na brodu je sasvim dovoljna ali u meni su se sakupile bolesti nepoznate u naem
svetu. Potrebne su brojne analize i testovui. To trai vremena, napora i itezivnog rada, ipak,
nita se nee uiniti. Meu posadom su poznati umetnici koji neprestano stvaraju nove fictif
radove. Naa robotska posada je posveena odravanju broda. Vae prisilno sletanje, majore
Rodan je bilo nadgledano od strane automata. komplikovana sigurnosna kola kako bi vi
reklli talasi bezbednosti su ukljueni. Poto smo shvatili da nije dozvoljeno da
komuniciramo sa vama pozitronski mozak je preduzeo akciju u skladu sa time. To je vrlo
jednostavno.
Vrlo jednostavno, promumla Rodan. Pobledeo je. Smatrate elementarnim
stvarima one koje su za nas skoro imaginarne. Inae, ta mislite pod tim pozitronskim? Mi
imamo sopstvena elektronska kola, kompjutere, ali pozitroni imaju neko krajnje prolazno
znaenje.
Krest se nasmemja. Njegov izraz je pokazivao toleranciju sa kojom bi neko odraslo
bie razmatralo nekog od dve godine. Bel uzdra jezik da ne izleti neka kletva sa njegovih
usana.
Shvatiete jednog dana. Jednostavno nismo u stanju da ponovo uzletimo. Mogu li
zatraiti vau pomo?
U trenutku Rodan ponovo posta komadant Stardasta i ne sasvim ljudsko bie. Bio je
vrlo zauen. Ponovo je mislio eliom preciznou maine.
Gospodine, po naim poslednjim obavetajnim izvetajima znam da je izbijanje rata
izmeu Zapadnog sveta i Istonog bloka skoro neizbeno,. Ni ja vam ne mogu u nekoliko
rei objasniti zato se ovaj rat moe izbei samo uz najveee napore. Kao to prethodi, sukob
ideologija je koren svega. Moda ovoga niste svesni gospodine, ali tako se radi na Zemlji.
Sada imam jednostavno pitanje za vas...
55
Krest duboko uzdahnu. Jednostavno pitanje, ponovi on. Tako vi kaete. Nisam uo
takvu frazu od svoje mladosti. Vie ne postavljamo takva pitanja, bojim se. Molim vas,
recite mi ta vi ustvari elite?
Da li raspolaete dovoljnom snagom volje da spreite katastrofalni sukob nuklearnim
orujem? Ako je tako, ta moete?
Koja vrsta nuklearnog oruja? upita Krest zainteresovano.
Dve vrste, gospodine. Nuklearne reakcije to znai fizija i fusija.
Ah, da. Upoznati smo sa primitivnom tehnologijom fizije. Proces fizije moe se
obustaviti kompletnom absorpcijom slobodnih neutrona. U odsustvu neutrona, kako vi to
zovete, to je nemogue.
Da, da, naravno. To i mi znamo. Ali nemamo nita ime bi smo ovo postigli. A ta je
sa orujem fuzije, hidrogenim bombama
Takoe zastarela procedura, koju smo odavno napustili. Antineutronski ekran nije
efikasan u sluaju nuklearne fuzije.
Zaista. Osim toga, gospodine, mi znamo samo za takozvanu vruu reakciju. To znai
da termonuklearna fizija mora da se koristi da dovede hidrogeno punjenje do reakcije u
naim bombama. Ako materijal za fiziju poslui kao detonator kvara, nikada nee otii tako
daleko kao fizija lakih nukleusa. Da li sam u pravu?
Vi ste naunik? Vrlo dobro. Poto ste opremljeni, kako kaete, primitivnom
tehnologijom fizije mogu vas uveriti o totalnoj greci vaeg primitivnog oruja. Za to nam
treba samo malo opreme.
Rodan zadrhta Za itavu Zemlju? upita.
Na kraju, to je samo mala planeta. Ne zaboravite da smo mi emisari galaktikog
carstva. Uspeemo.
Rodan proguta knedlu. Nije se usudio pogledati u oi Bela. Katalog svih tih
svemirskih uda uinilo je da mu se zavrti u glavi. Vanzemaljac je govorio o zemaljskim
mainama za unitenja kao deak koji se vratio kui sa fudbalske utakmice.
Onda ima smisla da doete na Zemlju i da se odredi prava dijagnoza i tretman. Ali
prvo vas mora ispitati doktor Manoli. On e pronai ta tano nije u redu sa vama. Kao
dijagnostiar on nema premca. Moete li mu obezbediti informacije o prirodi vae fiziologije
i metabolizma? Mislim da e mu to biti neophodno.
Doveu tenk, ree Bel, sada oputen. Dobri Boe! Ako se ne vratim na vreme
Fleer e poludeti zbog nas! Onda e sve otii u pakao.
Ne trebate dovoziti svoje vozilo, proapta Kres. Razovarajte sa Torom. Ne znate
ta smo mi sve u stanju, majore Rodan.
Rodan se mentalno spremno sloi sa time.
56
57
INTERNET PRIE
Kao i u prethodnim brojevima i uvom donosimo nekoliko pria slinutih sa interneta.
Zastupljeni su radovi kakko inostranih majstora tako i pisaca sa prostora EX jugoslavije.
Ovo je urednikov sluajan izbor.
Artur Klark: BUENJE
Marlan se dosaivao; bila je to krajnja dosada koju moe stvoriti jedino Utopija. Stajao je
pred velikim prozorom i gledao dole prema uskovitlanim oblacima koje je pokretao vetar to
se dizao u podnoju grada. Ponekad, kroz kakav procep u nabreklom, belom pokrovu, spazio
bi naas prizor jezera i uma, kao i krivudavu traku reke koja je tekla kroz pustu zemlju, gde
je on sada tek sasvim retko zalazio. Na razdaljinu od dvadeset milja prema zapadu gornji
vrhovi vetake planine, koje je suneva svetlost optoila bojama duge, plovili su povrh
oblaka; ta planina bio je Grad Devet, sneno ostrvo to je plutalo studenim pustoima
stratosfere. Marlan se zapita koliko ga tamonjih itelja, podjednako nezadovoljnih svojim
ivotom, sada posmatra odozgo.
Postojao je, razume se, jedan uzmak i mnogi su se opredelili za njega. Ali on je bio tako
oigledan, a Marlan je vie od svega drugog izbegavao oiglednosti. Osim toga, sve dok i
dalje bude prilike da ivot jo moe da prui neko novo iskustvo, on nee proi kroz vrata
to su vodila u zaborav.
Iz magle to je leala pod njim neto sjajno i plamtee probi se kroz oblake i ubrzo stade da
iezava prema dubokoj plaveti zenita. Mutnim pogledom Marlan je pratio uspinjanje broda:
nekada - kako je to samo bilo davno! - ovaj prizor ispunio bi mu radou srce. Svojevremeno
se i on otiskivao na ovakva putovanja, zapuujui se stazom koja je oveku donela najvee
pustolovine. Ali sada na dvanaest planeta i pedeset meseca nije postojalo nita to se nije
moglo nai na Zemlji. Da se samo moglo stii do zvezda, oveanstvo bi moda izbeglo culde-sac u kome se sada nalo kao u stupici; tada bi jo bilo beskrajnih prostranstava za
istraivanje i otkrivanje. Ali duh oveanstva ustuknuo je pred zastraujuom ogromnou
meuzvezdanog prostora. ovek je stigao do planeta dok je jo bio mlad, ali zvezde su
zauvek ostale izvan njegovog domaaja.
Pa ipak - Marlan se ukruti na tu pomisao i stade da klizi pogledom za izvijenim tragom pare
koji je oznaavao putanju uzletelog broda - ako ga je Svemir porazio, i dalje je postojalo
jedno osvajanje koje se moglo preduzeti. Dugo je ostao da stoji, zadubljen u misli, u tiini,
dok je daleko dole krzava ivica oluje lagano otkrivala potpornje i bedeme grada, a ispod njih
zaboravljena polja i ume koji su nekada predstavljali jedini ovekov dom.
Zamisao je zagolicala Sandrakovu naunu domiljatost; suoila ga je sa zanimljivim
58
tehnikim problemima koji e ga drati zaokupljenog godinu i dve. To e pruiti Marlanu

sasvim dovoljno vremena da sredi sve svoje poslove ili, ako je neophodno, da se predomisli.
Ako su Marlana i obuzele neke sumnje u poslednjem trenutku, on je bio odve ponosan da bi
ispoljio tako neto dok se opratao od prijatelja. Oni su prouili njegove planove uz
morbidnu radoznalost, ubeeni da preduzima neki neobino sloeni oblik eutanazije. Kada
su se vrata malog svemirskog broda zatvorila iza Marlana, oni su se lagano udaljili, vrativi
se besciljnom ustrojstvu svojih ivota; Rovina je, dodue, plakala, ali ne odve dugo.
Dok je Marlan vrio zavrne pripreme, brod se uspinjao automatskim kursom, dobijajui na
brzini sve dok se Zemlja nije pretvorila u srebrni srp, a potom u slabanu zvezdu izgubljenu
u snanijem sjaju Sunca. Izdiui se iznad ravni u kojoj su se kretale planete, brod je
postojano hitao ka zvezdama sve dok se i samo Sunce nije pretvorilo u puku blistavu taku
svetlosti. A onda je Marlan premaio brzinu udaljavanja, upravivi brod na krunu orbitu
koja ga je uinila najspoljanijim Sunevim podanikom. Tu ga nikada nita nee poremetiti;
veno e kruiti oko Sunca, osim ako ga nekom nepojamnom igrom sluaja ne pogodi kakva
zalutala kometa.
Marlan poslednji put izvri proveru instrumenata koje je Sandrak sazdao. Potom je otiao do
sredinje komore i zaptio teka metalna vrata. Kada ih ponovo bude otvorio, bie u prilici da
dokui tajnu sudbine ljudskog roda.
Um mu je bio ispranjen od svih oseanja dok je legao na mekani kau i ekao da maine
obave svoju dunost. Uopte nije uo prve apate gasa kroz ispusne otvore; ali svest mu je
ipak iilela poput oseke to se povlai.
Konano, i vazduh je itei iziao iz male komore, koja je, takoe, ispustila u krajnju studen
svemira svoju zalihu toplote. Promena i raspadanje nikada tu nee moi da stupe; Marlan je
leao u grobu koji e nadtrajati sve to je ovek ikada sazdao na Zemlji, pa e moda
nadiveti i samu Zemlju. No, bio je to i vie nego grob, jer maine koje je sadrao merile su
vreme; svakih stotinu godina jedno kolo bi se otvorilo, pa zatvorilo, odbrojavajui stolea.
Marlan je tako zaspao u studenom sumraku iza Plutona. Nije nita znao o ivotu koji je
bujao i povlaio se na Zemlji i njenim planetama-sestrama, dok su se stolea produavala u
milenijume, a milenijumi u eone.
Na svetu koji je nekada bio Marlanov dom planine su se izmrvile u prah i bile razmetene u
moru; led se puzavo spustio sa polova, kao to je inio mnogo puta ranije i kao to e uiniti
jo mnogo puta u budunosti.
Na okeanskom dnu planine iz potonjih vremena sazdavale su se sloj po sloj od nanosa to je
tamo dospevao, da bi se konano obrele na svetlosti dana; no, ubrzo su i one krenule za
zaboravljenim Alpima i Himalajima u svoje grobove...
59
Sunce se promenilo sasvim malo, kada se sve uzme u obzir, u asu kada su se strpljivi
mehanizmi Marlanovog broda probudili iz svog dugog sna. Vazduh je uz itanje ponovo
pokuljao u komoru, temperatura je lagano stala da se uspinje sa ruba apsolutne nule do nivoa
na kome je ivot ponovo mogao da pone. Lagano, operativne maine otpoele su sa
tananim nizom zadataka koji je trebalo da im oive gospodara.
No, on se nije pomerio. Tokom dugih razdoblja proteklih od kako je Marlan utonuo u san
neto je zakazalo meu vodovima koji je trebalo da ga probude. tavie, pravo je udo to je
sve ostalo do toga asa funkcionisalo ispravno; Marlan je, dodue, i dalje izmicao Smrti, ali
ga njegove sluge nikada vie nee otrgnuti iz dubokog sna.
Tog asa udesni brod prisetio se zapovesti koje su mu date pre toliko vremena. Zakratko,
kako su se njegovi mnogobrojni mehanizmi lagano, zagrevanjem, vraali u ivot, on je
inertno plutao, dok mu se slabana Suneva svetlost odraavala po zidovima. A onda,
dobijajui na ubrzanju, poeo je da se vraa putanjom koju je prevalio u suprotnom smeru
dok je svet jo bio mlad.
Nije menjao brzinu sve dok se ponovo nije obreo meu unutranjim planetama, a metalni
trup poeo da se greje pod zracima drevnog, neiscrpnog Sunca. Tu je stao da vri
istraivanja, u temperaturnoj zoni gde je Zemlja nekada kruila; i konano pronaao je jednu
planetu koju nije prepoznao.
Veliina je odgovarala, ali nita se vie nije slagalo. Gde su se dela mora koja su nekada
predstavljala najveu Zemljinu diku? Nisu preostala ak ni njihova prazna korita; praina
iezlih kontinenata odavno ih je ispunila. A ta je, nadasve, bilo sa Mesecom? Negde u
zaboravljenoj prolosti on je skrenuo ka Zemlji i suoio se sa svojim usudom; budui da je
planeta sada bila opasana, kao to je nekada bio sluaj jedino sa Saturnom, irokim, tankim
oreolom praine to je kruila oko nje.
Robotske kontrole neko vreme su prebirale po svojim elektronskim memorijama dok je brod
razmatrao situaciju. A onda je doneo odluku; da je maina kadra da slegne ramenima, onda
bi ovaj brod to zacelo uinio. Izabravi nasumce mesto za sletanje, stao je da se lagano
sputa kroz razreen vazduh i konano se prizemio na jednoj zaravni od peanog kamena.
Vratio je Marlana kui; to je bilo najvie to je mogao da uini.
Ako i dalje ima ivota na Zemlji, on e ga pre ili kasnije pronai.
I odista, oni koji su sada bili gospodari Zemlje konano su stigli do Marlanovog broda.
60
Pamenja su im bila duga, tako da im rom najedeni metalni ovoid, koji je poivao na
peanom kamenu, nije bio potpuno stran. Stali su da raspravljaju o tome meu sobom, uz
onoliko uzbuenja koliko im je to njihova priroda dozvoljavala, a onda su, koristei vlastita,
neobina orua, poeli da se probijaju kroz tvrdoglave zidove sve dok nisu stigli do komore
u kojoj je Marlan spavao.
Na svoj nain oni su bili veoma mudri, budui da su mogli da shvate svrhu Marlanovih
maina i da su mogli odgonetnuti gde su zakazale u vrenju svojih dunosti. Nedugo potom
naunici su izvrili neophodne popravke, premda nisu polagali mnogo nade u uspeh. Najvie
to su mogli da oekuju bilo je da dovedu Marlanov um, makar i sasvim nakratko, na rub
svesti pre no to vreme ne preduzme svoju dugo odlaganu osvetu.
Svetlost se puzavo vratila u Marlanov mozak uz sporost osobenu za zimsku zoru. Eonima je
leao na granicama samosvesti, znajui da postoji, ali ne znajui ko je, niti odakle je doao.
Delii seanja se vratie i uklopie se jedan za drugim u sloeni mozaik linosti, sve dok
najzad Marlan nije postao svestan da je - Marlan.
Uprkos telesnoj slabosti, saznanje o uspehu ispunilo ga je dubokim i razbuktalim oseanjem
zadovoljstva. Radoznalost koja ga je uputila u pustolovinu niz eone, kada su njegovi blinji
radije odabrali blaeni san eutanazije, uskoro e biti nagraena: doznae, naime, kakav je soj
ljudi nasledio planetu Zemlju.
Snaga mu se vratila. Otvorio je oi. Svetlost je bila blaga i nije ga zaslepela, ali za
trenutak je ipak sve bilo zamueno i zamagljeno. Onda je uspeo da razabere figure kako se
zatamnjeno uzdiu nad njim i ispunilo ga je oseanje snenog uenja jer se prisetio da bi
trebalo da bude sam pri povratku u ivot, samo u drutvu maina.
A onda je okolni prizor brzo uao u iu i on je razabrao kako ga netremice posmatraju, ne
ispoljavajui ni neprijateljstvo ni prijateljstvo, ni uzbuenje ni ravnodunost, nedokuive oi
Glea. Majune, groteskno artikulisane prilike stajale su oko njega u zbijenom krugu, zurei
preko provalije koju ni njegov um ni njihovi umovi nikada nee moi da premoste.
Druge ljude bi tog asa ispunio uas, ali Marlan se samo osmehnuo, pomalo tuno, u asu
kada je zauvek zaklopio oi. Njegov radoznali duh ostvario je svoj cilj; vie nije imao pitanja
koja bi postavio Vremenu.
Jer, u poslednjem trenutku ivota, kada je video one koji su ekali oko njega, postalo mu je
jasno u magnovenju da je drevni rat izmeu oveka i insekata ve odavno okonan i da
ovek nije bio pobednik...
61
OVEK IZ VREMENA - Dannie Plachta

Smith je upravo meao umereno jak martini, kad je gromoglasna eksplozija protresla kuu,
prevrnuvi otvorenu flau vermuta. Poto je rukom umirio bocu sa dinom, i dok su kocke
leda jos ludaki zveckale u ai to je podrhtavala, izjurio je napolje. Bljetav sjaj, stotinjak
metara od kue, upropastio je purpurni zalazak sunca kojem se divio jo pre 5 minuta. "Do
avola", pomisli i otri u kuu da telefonira policiji.
Popivi poten gutljaj dina ravno iz boce, opet se prepade. Kroz otvorena prednja vrata ulo
se glasno i ravnomerno itanje. Poto je to trajalo punu minutu, Smith oprezno prie
vratima. Ugledao je gustu maglu kako se die sa mesta na kojem je pre nekoliko trenutaka
video onaj bljesak. Zadivljen - i temeljito preplaen - promatrao je i ekao oko 5 minuta, i
ba kad je hteo ui po jo jednu aicu dina, iz magle izae ovek i pozdravi.
- Dobro vee.
- Dobro vee - ree Smith. - Vi ste iz policije?
- O, ne - odgovori stranac. - Ja sam iz ovog - ree, pokazujui prstom u maglu. - Napokon se
to hlaenje - Vi ste astronaut? - promuca Smith.
- Ne, preao sam samo nekoliko stotina kilometara - skromno e stranac, slegnuvi
ramenima. - Uglavnom sam vremenski putnik. - Zastao je da zapali tamnu, tanku cigaru. Jedini do sada - doda, sa dakom ponosa u glasu.
- Pravi pravcijati? Ma nemojte! Ama uite, da neto popijete. Vermuta vie nema ali din
sam sauvao.
- Bice mi drago - ree stranac, i oni uoe.
- Iz prolosti ili budunosti? - zanimalo je Smitha. Dodao je gostu bocu.
- Iz budunosti - odgovori ovaj nakon stanke. - Dobro leglo! - osmehnu se, vraajuci bocu.
- Pa - ree Smith, udobno se smestajuci u fotelju. - Pretpostavljam da e te hteti da mi
ispriate nesto o tome.
- O, da hvala. Hteo bi.
- Pa, samo izvolite - rece Smith, dodajui mu ponovo bocu.
62
- Eto, tako; imao sam definitivne kalkulacije, sa uobiajenim plusom i minusom... - Zastao je
radi jo jednog gutljaja dina. - I, naravno, upravo me je taj minus malo zabrinjavao.
- Ali ipak ste reskirali! - ubaci Smith.
- Naravno. I dogodilo se, eto, da je stvarno bilo neto tog minusa. Ba dovoljno da uniti ceo
svet.
- Pa, to stvarno nije dobro. - komentarisao je Smith, poteui za bocom.
- Ne, nije. Vidite, dolo je do takvog utroka energije da je Zemlja u mom vremenu
kompletno zbrisana. Silina eksplozije prenela me kroz prostor sve dovde. Usput, zaista alim
ako sam vam smetao.
- Ma nije to bilo nita! Bas nista, zaboravite to.
- I... eto. U svakom sluaju, reskirao sam i ne alim. Bio je to svestan rizik, ali je pokazao da
sam imao pravo. Usprkos svemu, jos i sada mislim da se isplatilo. ta vi mislite?
- Pa... kao to ste rekli, reskirali ste i dokazali ste da imate pravo. Valjda se isplatilo. - Smith
potegnu svoj posljednji gutljaj, ostavljajui gostu samo jo nekoliko svetlucavih kapi. - A,
recite mi, koliko je daleka ta budunost iz koje ste doputovali?
Vremenski putnik prihvati bocu i pogleda na svoj sat.
- Osamnaest minuta - odgovori.
- Nije se isplatilo - rece Smith.
DOBRODOLICA - Dannie Plachta
Graham Kraken leao je na samrti. Oiju nesigurno uperenih prema mutnoj i udaljenoj
tavanici, upijao je rei umirenja. - Sve su anse na vaoj strani - rekao je doktor. Krevet kao
da se zategao pod Krakenom, opruge kao da su se napeto skupile. - Jednog dana - doktorov
je glas zvonio poput niza malih metalnih zvonia - medicina e toliko napredovati da e vas
moi ponovo oiveti. Vaem smrznutom telu nee se u meuvremenu nita dogoditi. 63
Zvonii se stiae. - Jednoga dana e nauka izleiti vase telo i vi e te ponovo iveti.
Graham Kraken je lagano umro, a njegovo telo zamrznue.
*
*
*
Sanjao je da je u Miami Beachu. Otvori oi. mirkajui u polumranoj sobi, ugleda
posetioca kako sedi pored njegovog uzglavlja.
- Dobro jutro - ree posetioc.
Stranac je, zapazio je Kraken, bio star, elav mukarac ugodnog lica.
- Dobro jutro - odgovori on prijateljski. - Imate lepe nausnice.
- Hvala vam - rece posetioc. - To su antene.
- Oh?
- Za tranzistorski radio ugraen u usne koljke. Stereo.
- Lepo - ree Kraken. - A kako ga gasite?
- Ne gasim ga - odgovori posetioc. - Govorite malo glasnije, molim vas.
- Oprostite - rece Kraken. - Nisam znao... U stvari ni opazio... Nego, je li se u vezi sa
vremenom neto preduzelo?
- Pa, jeste. Nakratko - ree starac. - Ali moralo se odustati.
- Previe suprotnih elja?
- Bojim se da je tako.
- Steta. - Kraken pogleda kroz prozor sa tekim zavesama. Dok je gledao, staklo iza zavesa
se iznenada rasprsnu. - Oh - ree. - Neke demonstracije?
- Ne - odgovori posetioc. - Nadzvuni putniki avioni.
Drugo staklo je automatski kliznulo na mesto rasprsnutog.
64
- Mora da se to prilino esto dogaa.

- Pa... kako doe, tako i proe - ree doljak.
- Usput reeno - Kraken e - koja je ovo godina?
- Dve hiljade osamdeset esta - odgovori ovaj.
- Pa, prilicno ih je proteklo - ree Kraken.
- Ah, svaka vam je godina nalik jedna na drugu - ree stranac.
- A kako je sa novcem? - upita Kraken. - Je li ta preostalo od mog imetka?
- Bojim se da nije - ree posetioc. - Morao sam platiti da vas oive.
- To je vrlo ljubazno od vas - rece Kraken. Zapazio je da du ivice zavesa obasjane suncem.
Pridignu se na lakat i od tog mu se pokreta zavrti u glavi.
- Molim vas da se ne pokuavate kretati - ree posetioc. - Vano je da se odmorite za
presaivanje srca.
- Oh? - Kraken spusti glavu na jastuk. - Zar neto nije u redu sa mojim srcem?
Posetioc polako ustade.
- Ne - odgovori. - Neto nije u redu sa mojim.
BRE OD SVETLOSTI - Dord R. R. Martin
Hipersvemir postoji. U to nema sumnje. To smo i matematiki dokazali. Iako jo ne moemo
znati zakone koji vladaju u hipersvemiru, moemo biti sasvim sigurni da ti zakoni nisu
istovetni onima koji vladaju u normalnom svemiru. Ne postoji nikakav razlog zbog koga bi
trebalo pretpostaviti da e u hipersvemiru biti na snazi ogranienje brzine svetlosti. Znai,
preostaje nam samo da pronaemo nain da se prebacimo iz normalnog svemira u
hipersvemir, a potom da se vratimo nazad. Dajte mi sredstva da pronaem hiperpogon, a ja
u vama podariti zvezde!
Dr Frederik D. Kanfereli, osniva zadubine BOS, istup pred Odborom za tehnoloki razvoj
pri Svetskom senatu, eneva 21. maj 2016.
65
Svakome je poznato da mrav ne moe pomeriti gusenicu.

- Moto zadubine BOS
Kineri urno ue sa debelom fasciklom pod mikom. Bio je to agresivan mladi, kratke,
plave kose, ekinjave brade i celishodnog ponaanja. Nije bio sklon okolienju.
Deremi Sehter, zamenik direktora zadubine BOS, posmatrao ga je umornim oima kako
seda bez poziva i sputa fasciklu na njegov prenatrpani sto.
"'Bro jutro, ehtere", ree Kineri kratko. "Drago mi je to sam konano prodro kroz vau
dvorsku strau. Znate li da je veoma teko doi do vas?"
ehter klimnu. "A vi ste veoma uporni", ree on. Zamenik direktora bio je krupan ovek sa
naslagama sala, gustim obrvama i kudravom, gustom, sedom kosom.
"ovek mora da je uporan kada sa vama ima posla, ehtere. Neu da troim rei. BOS me
voza unaokolo i hou da znam zato."
"Voza vas unaokolo?" osmehnu se ehter. "Ne znam kako to mislite."
"Manimo se tih igara. I vi i ja znamo da sam ja jedan od najboljih prokletih fiziara kakav se
jo dugo nee pojaviti. Videli ste moje radove o hipersvemiru, ako jo uopte idete ukorak sa
svojom strukom. Trebalo bi da vam je jasno da je moj pristup dobar. Najvie sam doprineo
ovoj oblasti jo od vremena Lopeza. A on je radio pre trideset godina. Na tragu sam
hiperpogonske maine, ehtere. Svakoj iole upuenoj osobi to je jasno.
Ali potrebna su mi sredstva. Moj univerzitet nije u stanju da podmiri trokove opreme koja
mi je potrebna. Stoga sam doao u zadubinu BOS. Prokletstvo, ehtere, trebalo bi da ste
presreni to ste primili moju molbu. Umesto toga, godinu dana me drite u neizvesnosti, a
zatim odbijate. Ni od koga ne mogu da izvuem objanjenje. Vi ste stalno na
konferencijama, vai asistenti mi priaju prie, a Lopez kao da je na stalnom odmoru."
Kineri prekrsti ruke i kruto se zavali u fotelji. ehter se poigra pritiskaem za hartiju, a zatim
uzdahnu. "Ljuti ste, gospodine Kineri", ree on. "Ne isplati se biti ljut."
Kineri se ponovo nae napred. "Imam i zato da se ljutim. Zadubina BOS stvorena je kako
bi potpomogla to bre pronalaenje hipersvemirskog pogona. Ja sam na pragu da ba to
uinim. Pa ipak, vi uopte ne elite da me sasluate, a da ne govorimo o novcu."
ahter ponovo uzdahnu. "Va rad poiva na nekoliko pogrenih pretpostavki. Pre svega,
zadubina BOS osnovana je da bi se pronaao nain putovanja breg od svetlosti. Zvezdani
pogon, recimo. Upravo sada ispitujemo druge puteve koji se ine izglednijim. Mi..."
"Poznato mi je sve u vezi s tim drugim putevima", upade Kineri. "Sve su to orsokaci.
66
Traite novac poreznika. Sakloni me Boe pojedinih stvari za koje dajete sredstva! Alisona i
njegovih teleportacijskih opita. Klaudije Denijels i njenih gluposti oko VO motora. Kao i
angove hipoteze o vremenu-stazisu. Koliko njemu dajete? Ako mene pitate, zadubinom
BOS loe se upravljalo jo od Kanferelijeve smrti. Jedini koji je uopte iao dobrim putem
bio je Lopez, a vi ludaci ste ga odvojili od struke i napravili od njega administrativca."
ehter podie pogled i osmotri svog gosta. Kinerijevo lice bilo je lagano zajapureno, a usne
vrsto stisnute. "Reeno mi je da ste bili u poseti senatoru Markamu", izusti zamenik
direktora. "Nameravate li ove optube i njemu da izloite?"
"Da", ree otro Kineri. "Sem ako ne dobijem neke odgovore. I uveravam vas da u se, ako
me ti odgovori ne zadovolje, pobrinuti za to da tehnoloki odbor u Senatu podrobno ispita
poslovanje zadubine BOS."
ehter klimnu. "Dobro", ree on. "Pruiu vam vae odgovore. Kineri, da li ste upoznati s
tim kolika je prenaseljenost Zemlje u ovom trenutku?"
Kineri frknu. "Razume se, ja..."
"Ne", ree ehter. "Ne prelazite olako preko toga. Razmislite. Vano je. Nemamo vie
slobodnog prostora, Kineri. Ni ovde ni bilo gde na Zemlji. A kolonije na Marsu, Mesecu i
Kalistu su triarije, obojica to znamo. ovek se naao u orsokaku. Zvezde su nam potrebne
da bi rasa preivela. Zadubina BOS predstavlja nadu oveanstva, a zahvaljujui
Kanfereliju javnost poistoveuje zadubinu sa hipersvemirom."
Kineri nije bio zadovoljan: "ehtere, dosta besmislica sam se nasluao od vaeg osoblja
tokom protekle godine, ne elim da ih sluam i od vas."
ehter se samo osmehnu. Zatim ustade i odeta do prozora, kako bi pogledao u nebo
prenatrpano kulama megalopolisa koji se prostirao oko njih. "Kineri", ree on, okrenuvi se,
"da li ste se ikada zapitali zato Lopez nije izdvojio sredstva za projekat istraivanja
hipersvemira od kada je postao direktor? To je ipak bilo njegovo polje rada."
"Ja..." poe Kineri.
ehter ga presee. "Ostavimo to", ree on. "Nije vano. Dajemo sredstva za luckaste teorije
jer i one su bolje nego nikakve. Hipersvemir je orsokak, Kineri. Odravamo mit u ivotu
zbog javnosti, ali mi znamo istinu."
Kineri napravi grimasu. "Ma, hajde, ehtere. Bacite pogled na moje radove. Dajte mi
sredstva, a ja u vama hipersvemirsku mainu u roku od dve godine."
ehter se okrenu prema njemu. "Siguran sam da biste to i ostvarili", ree on krajnje umornim
67
glasom. "Znate, Konfereli je jednom rekao da ne postoji razlog zato bi ogranienje brzine
svetlosti vailo u hipersvemiru. Bio je u pravu. Ne vai.
ao mi je, Kineri. Stvarno mi je ao. Ali Lopez nam je dao hiperpogon jo pre trideset
godina. Tada smo otkrili da najvea brzina u hipersvemiru nije brzina svetlosti.
Manja je od nje, Kineri. Manja."
JEDINO REENJE - Erik Frenk Rasel
Bludio je mislima u tmini u kojoj nikoga vie nije bilo. Ni glasa, ni apata. Ni dodira ruke.
Ni topline nekog drugog srca.
Tmina:
Samotnost.
Vena utamnienost u kojoj je sve crno, utihlo i nita se ne mie. Utamnienje bez prethodne
osude. Kazna bez greha. Neizdrivost koja e uzeti maha osim ako se ne smisli nekakav
uzmak.
Nema nade da e pomo odnekud stii. Nema tuge, naklonosti ili saaljenja u nekoj drugoj
dui, u drugom umu. Nema vrata koja bi se otvorila, nema kljueva koje treba okrenuti,
nema greda koje treba ukloniti. Jedino gusta, duboka, mrkla no u kojoj se samo moe
pipati, ali bez izgleda da se neto pronae...
Naini krug akom nadesno i nema niega. Mahne rukom nalevo i otkrije prazninu,
krajnju i potpunu. Zakorai napred kroz tminu poput kakvog slepca izgubljenog u nekoj
ogromnoj, zaboravljenoj dvorani, a ono nema pada, nema odjeka koraka, niega to bi
vodilo hod.
Mogao je da dodirne i oseti samo jednu stvar. Samoga sebe. Stoga su jedina raspoloiva
uzdanja kojima je mogao da nadvlada usud to ga je snaao bila ona koja su skrovito i
zapretena poivala u njemu samome. On mora biti orue vlastitog spasenja...
Kako?
Nema problema koji se ne moe reiti. To je osnovna premisa nauke. Bez nje - nauke nema.
On je bio poslednji naunik. Kao takav, nije mogao da ne prihvati ovaj izazov koji se
postavio pred njegove sposobnosti.
Morile su ga dosada, samotnost, mentalna i fizika jalovost. Nisu se vie mogle izdrati.
Najlake im se moglo pobei posredstvom mate. Sputan ludakom kouljom ovek moe da
pobegne iz telesne stupice tako to e da se otisne u pustolovine u vlastitu zemlju iz snova.
Ali snovi nisu dovoljni. Nestvarni su i odve kratki. Sloboda koju valja stei mora biti prava
68
i mora dugo trajati. To znai da mora napraviti postojanu stvarnost od snova, tako sazdanu
stvarnost da potraje za sva vremena. Ona samu sebe mora da uini trajnom. Nita drugo ne
bi njegov uzmak uinilo celovitim.
I tako je seo u veliku tminu i stao da mudruje o problemu. Nije bilo asovnika, nije bilo
kalendara kojima bi se obeleavala duina misli. Nije bilo spoljnih parametara posredstvom
kojih bi se raunalo. Nije bilo nieg, nieg drugog do dejstvovanja njegovog poletnog uma.
I jedne premise: nema problema koji se ne moe reiti.
I konano je doao do reenja. Ono je znailo bekstvo iz vene noi. Ono e mu pruiti
iskustvo, sadruje, mentalne vebe, zabavu, toplinu, ljubav, zvuk glasova, dodir ruku.
Plan je bio sve drugo samo ne rudimentaran. Naprotiv: bio je toliko sloen da se nebrojenim
eonima opirao vaspostavljanju. Ali morao je biti takav da bi se odlikovao stalnou.
Neeljenu alternativu predstavljalo je brzo vraanje u tiinu i gorku tminu.
Takoe je bilo potrebno prilino vremena da bi se plan razradio. Valjalo je razmotriti njegov
milion i jedan vid, zajedno sa svim njihovim razliitim meudejstvima. A kad je to jednom
bilo obavljeno, valjalo je uhvatiti se ukotac sa narednim milionom. I tako dalje... i tako
dalje... i tako dalje...
Sazdao je jedan moan vlastiti san, jedno neizmerno sloeno mesto, pretreseno u svakoj
pojedinosti do poslednje take. U tom mestu on e doi u priliku da stekne novi ivot. Ali ne
kao on u sadanjem vidu. Morae da razudi svoju linost u bezbrojne delove, u neizmerno
mnotvo raznovrsnih oblika i oblija, od kojih e svako morati da se bori sa vlastitom
neobinom ivotnom sredinom.
A on e jo oteati ovu borbu do samih granica izdrivosti na taj nain to e obesmisliti
samoga sebe, osudivi time svoje delove na potpuno neznanje i nagnavi ih da sami ue od
poetka. Posejae neprijateljstvo meu njima nametnuvi im osnovna pravila igre. Oni koji
se budu drali pravila stei e atribut dobrih. Oni koji se budu ogluivali o njih bie nazvani
ravi. I tako, postojae bezbrojni odloeni sukobi unutar jednog velikog sukoba.
Kada je sve bilo spremno i pripravno, on je krenuo da naini poslednji korak, da rastoi
samoga sebe, da prestane da bude jedno i postane neizmerno mnotvo entiteta. Tek tada e ti
svi delovi morati da se upuste u nastojanje da ponovo vaspostave minulo jedinstvo i da opet
postanu
on.
No, prethodno je valjalo pretvoriti san u stvarnost. Ah, to je bio pravi ogled!
Kucnuo je as. Ogled mora poeti
Nagnuvi se napred, on upre pogled u tminu i ree: "Neka bude svetlost."
I bi svetlost...
69
DOKTOR - Henri Slesar

Savetnik za zapoljavanje izgubio je svoju profesionalnu mirnou i postao neprofesionalno
razdraljiv. "Mora postojati neto to vi moete raditi, doktore", ree on, "ovek vaeg
obrazovanja. Rat nas nije sve pretvorio u divljake. Ako je ita poraslo onda je to potreba za
uiteljima i to za hiljadu puta od dana A."
Dr Megem se zavali u stolicu i uzdahnu. "Ne razumete. Ja nisam obian uitelj; ne postoji
vie interesovanje za predmet koji najbolje poznajem. Da, ljudi su eljni znanja; ele da
saznaju kako da se nose sa ovim razorenim svetom koji su nasledili. Zato ele da saznaju
kako da postanu zidari, tehniari i konstruktori. ele da saznaju kako da ponovo sagrade
gradove, kako da opet pokrenu maine, zalee opekotine od radijacije i nameste polomljene
kosti. ele da saznaju kako da proizvedu vetake udove za rtve bombardovanja, kako da
obue slepe da budu samostalni, ludake da urazume, izoblienima da pomognu da ponovo
pristojno izgledaju. To su stvari koje ele da naue. Vi to znate bolje od mene."
"A ta je sa vaom specijalnou, doktore? Mislite da se ona vie ne trai?"
Dr Megem se kratko nasmeja. "Nema potrebe da mislim, ja to znam. Pokuao sam da
zainteresujem ljude za nju, ali su mi okrenuli lea. Dvadeset pet godina obuavao sam
uenike kako da razviju savreno pamenje. Izdao sam est knjiga, od kojih su bar dve
postale standardni udbenici na fakultetima. Prve godine posle primirja dao sam oglas za
osmonedeljni kurs i primio samo jednu upisnicu. Ali to je moja profesija; to je ono ime se
bavim. Kako da svoje ivotno delo prilagodim ovom novom svetu uasa i smrti?"
Savetnik za zapoljavanje grizao je usnu; pitanje je predstavljalo izazov. Odgovor nije
pronaao za vreme razgovora sa dr Megemom. Posmatrao je povijenu priliku kako tekim
korakom naputa prostoriju posle obavljenog razgovora i on oseti oajanje zbog ovog
neuspeha. Ali te noi, probudivi se iznenada usred jednog poznatog komara, leao je
budan u svom zaklonu i ponovo razmiljao o dr Megemu. Ujutro je imao odgovor.
Mesec dana kasnije, u vladinim novinama pojavilo se obavetenje za javnost na koje je
odziv bio ogroman.
Dr Hugo Megem Najavljuje ubrzani osmonedeljni kurs "Kako zaboraviti"
Upis poinje 9. septembra
SUKOB - Ilja Varavski
Stanislavu Lemu, u znak seanja na nau raspravu koja nikada nee biti zakljuena.
"Hmm,
izgleda
kao
da
smo
plakali?
70
Zato?
Da
li
se
neto
dogodilo?"
Marta skloni ruku svoga mua kojom joj je podigao bradu i dok je sputala glavu ree:
"Nita. Samo sam se oseala potiteno."
"Ima li to neke veze sa Erikom?"
"Oh, ne. On je idealno dete. Dostojan proizvod mainskog odgajanja. Sa dadiljom kao to je
ona, Erik nikada svojim roditeljima nee zadavati muke."
"Spava li?"
"Pria mu se uobiajena pria pred spavanje. Ula sam pre deset minuta. Sedeo je u svom
dejem krevetiu, rumenog lica, upuujui poglede oboavanja svojoj voljenoj Cibeli. U
poetku me ak nije ni primetio. Ali kada sam prila da ga poljubim za laku no odgurnuo
me je obema ruicama, kao da je eleo da mi kae da priekam dok pria ne bude gotova.
Razume se, majka nije elektronska maina, ona moe da eka."
"ta je Cibela uinila?"
"armantna, pametna, ravnoglava Cibela bila je na nivou kao i uvek. 'Erie', kae ona,
'poljubi svoju majku, s kojom si krvno povezan, za laku no. ta sam ti ono rekla o deljenju
hromozoma?'"
"Zato toliko mrzi Cibelu?"
Martine oi se ispunie suzama.
"Ne mogu to vie da podnesem, Lufe! Molim te, shvati to! Na svakom koraku oseam tu
razumnu mainsku nadreenost! Retko koji dan proe, a da mi ona ne stavi do znanja da sam
podreena. Molim te uini neto, uini! Zato te grozne maine moraju biti tako strano
pametne? Zar ne mogu da obavljaju svoja zaduenja bez toga? Kome je to potrebno?"
"Dogaa se samo od sebe. Odgovorni su zakoni samoorganizovanja. Mi na to nemamo
upliva bilo da je re o individualnim crtama ili ak o geniju. eli li da zatraim nekog
drugog robota umesto Cibele?"
"Na alost, to ne dolazi u obzir. Erik je jednostavno lud za njom. Bolje uini neto da bude
malo gluplja. Tada e mi biti mnogo lake."
"Ali to bi bio zloin! Zar ne zna da zakon izjednauje robote kadre da misle sa ljudima?"
"Onda razgovaraj sa njom! Danas mi je kazala jednu tako uasnu stvar da sam ostala bez
rei. Ne, ja jednostavno ne mogu vie da podnosim to poniavanje!"
"Tiho, dolazi! Priberi se!"
71
"ao, efe!"
"emu to, Cibela? Ti svakako zna da A-l maina ne upotrebljava takve rei."
"Pa, vidite, mislila sam da bi se to Marti dopalo. Ona je uvek oduevljena kada moe da
podvue razliku izmeu boga-tvorca i jedne maine koju je ovek stvorio."
Marta prekri oi maramicom i izjuri iz sobe.
"Je li to sve?" upita Cibela.
"Da, moe ii."
Desetak minuta kasnije Luf ode u kuhinju.
"ta to sada radi, Cibela?"
Odmerenim pokretima, Cibela ukloni kalem mikrofilma iz kuita u svojoj slepoonici.
"Prouavala sam flamansko slikarstvo. Sutra imam slobodan dan i volela bih da posetim
svog potomka. Njegovi uitelji kau da je genije za slikarstvo. Ali plaim se da nee stei
dovoljno znanja o slikarstvu u internatu. Moram se o tome pobrinuti u slobodno vreme."
"ta se danas dogodilo izmeu tebe i Marte?"
"Nita naroito. Jutros sam raiavala sto kada sam sasvim sluajno bacila pogled na jednu
stranu njene teze i uoila dve temeljne pogreke u formuli za kod nukleinske kiseline. Bilo bi
glupo da joj nisam na njih skrenula panju. Samo sam elela da joj pomognem."
"I ta se dogodilo?"
"Poela je da plae i govori kako je ona jedno ivo ljudsko bie, a ne robot, i da joj je to to
je jedna maina sve vreme poduava isto tako mrsko kao da ljubi neki 'friider'."
"Ti si joj, razume se, uzvratila?"
"Da, rekla sam joj da kada bi mogla da zadovolji svoj nagon za stvaranjem potomstva
pomou friidera, verovatno ne bi videla nita pogrdno u tome da ga poljubi."
"Shvatam. Ali nije bilo lepo to si pomenula nagone."
"Nisam elela da je povredim. Samo sam htela da shvati kako je sve to vrlo relativno."
"Molim te budi malo taktinija sa Martom. Ona je tako napregnuta."
"Da, efe."
72
Luf se trgnu i ode u spavau sobu.

Marta je spavala, s nosem priljubljenim uz jastuk, zajecavi s vremena na vreme.
Trudei se da je ne probudi, Luf se na prstima udalji i lee na kau.
Oseao se uasno.
Za to vreme u kuhinji Cibela je razmiljala kako je stalni odnos sa ljudskim biima postajao
sve nepodnoljiviji, da niko nije mogao da zahteva od maina koje su sada bile mnogo
pametnije od oveka da iskazuju neprestanu zahvalnost svojim tvorcima i da nije bila u
pitanju njena materinska ljubav prema malom kiberdetetu, koje nije imalo nikog sem nje na
celom svetu, ona bi se rado bacila kroz prozor sa dvadesetog sprata.
BESMRTNI BARD - Isaac Asimov

- Hm,da - poe svoju priu dr Phineas Welch - ja mogu vratiti duhove slavnih ljudi. Ljudi
koji su ve odavno mrtvi.
Bio je malo pijan, jer da nije, verovatno mu ne bi palo na pamet da kae neto slino.
Naravno, bilo je potpuno razumljivo malo vise potegnuti na godisnjoj bozicnoj zabavi.
Scott Robertson, mladi profesor engleskog jezika, popravi naoare koje su mu pale na vrh
nosa i osvrnu se pokuavajui opaziti ne prisluskuje li ko njihov razgovor.
- Doista doktore Welch?
- Mislim upravo to ta sam rekao. I ne samo da ovamo mogu vratiti duh, ve i tijelo.
- Ne bih rekao da je to mogue - primjeti Robertson nevoljno.
- Zasto ne? Jednostavno stvar vremenskog prijenosa.
- Mislite putovanja kroz vrijeme? Ali to je... pa... sasvim neobino.
- Ne ako zna kako.
73
- Pa, kako doktore Welch?

- Mislis li da u ti zaista reci? - upite fiziar, ozbiljan, dubokim glasom. Nejasnim pogledom
trazio je jo koje pie, ali ne pronae nita. - Doveo sam njih nekoliko. Arhimeda, Newtona,
Galilea. Jadni momci.
- Zar im se ovdje nije svidjelo? Vjerujem da su bili zapanjeni naom modernom naukom upade Robertson. Razgovor ga je poeo sve vie zabavljati.
- Naravno da su bili. I te koliko. Posebno Arhimed. Mislio sam da e poludeti od radosti
poto mu objasnim neto malo od svega toga na svojem jadnom, nabubanom grkom, ali
ne...
- Neto nije bilo u redu?
- Pitanje razliitih kultura. Nikako se nisu mogli priviknuti na na nain ivota. Postajali su
strano
usamljeni
i
zaplaeni.
Morao
sam
ih
poslati
natrag.
- Ah, to je velika teta.
- Da. Veliki umovi, ali nedovoljno fleksibilni. Neuniverzalni. I tako sam pokuao
Shakespearea.
- ta! - povice Robertson. Ovo je ve bilo blize njegovom podruju
- Ne vii, deko moj, ne vii nastavi Welch. - To je znak loeg ponaanja.
- Jeste li reki da ste doveli ovamo Shakespearea?
- Jesam. Trebao mi je ovjek univerzalnog duha, neko ko dovoljno poznaje ljude, neko
sposoban da ivi s njima vekovima daleko od vlastitog vremena. Shakespeare je bio taj
ovjek. Evo, imam ovdje njegov potpis. Kao memento, zna.
- Vama? - upita Robertson izbuljenih oiju.
- Tano ovdje - Welch nespretno prepipa depove na vesti. - Ah, evo ga ovdje.
Maleni komad nekakve ljepenke nadje se u profesorovim rukama. Na jednoj je strani pisalo
74
"L. Klein i sinovi, veletrgovina metalnom robom". Na drugoj strani je bilo napisano,
razvuenim rukopisom "Willm Shakesper".
- Kako je izgledao? - upita brzo.
- Nije nalikovao na svoje slike. elav, ruan brkonja. Govorio je pomalo irskim naglaskom.
Naravno, uinio sam sve to je bilo u mojoj moi da ga zadovoljim naim vremenom. Rekao
sam mu da imamo visoko miljenje o njegovim djelima i da ih jo postavljamo na pozorine
daske. U stvari, rekao sam mu kako se o njegovim djelima govori kao o najveim
ostvarenjima engleske literature, moda ak i svjetske.
- Dobro, dobro prekide ga Robertson bez daha.
- Rekao sam mu da su napisane itave biblioteke komentara o njegovim tekstovima.
Naravno, elio je vidjeti nesto od toga, tako da sam mu donio neka djela.
- I?
- Oh, bio je oaran. Naravno, imao je problema sa naim idiomima i pozivanjem na dogaaje
koji su se zbili nakon 1600., ali sam mu pomogao, tako da je sve razumio. Jadni momak.
Mislim da ni u snu nije oekivao tako neto, takav odnos prema sebi. Stalno je govorio:
"Bog je milostiv! ta se sve moze iscijediti iz rijei u pet stoljeca? Moe se iscijediti, ini mi
se, prava poplava iz malo mokre krpe!"
- On to nikada ne bi rekao!
- Zato ne? Pisao je svoje drame to je mogao bre, davao je mnogo vanosti terminima.
Napisao je Hamleta za mnogo manje od est mjeseci. Osnova je bila ve od prije poznata i
on ju je samo izgladio.
- To je sve sto naprave ogledalu za teleskop. Izglade ga - ogoreno doda profesor engleskog.
Fiziar napravi gestu punu prezira. Spazio je jo neispijen koktel u baru, nekoliko koraka od
mjesta gdje su sjedili. Ustane i donese ga.
- Rekao sam besmrtnom bardu da drimo ak i teajeve o njemu na univerzitetima.
- Ja drim jedan.
75
- Znam. Ubacio sam ga na tvoj dodatni veernji teaj. Nikada nisam vidio ovjeka toliko
znatieljnog da sazna ta potomci misle o njemu. Doista se trudio.
- Ubacili ste Williama Shakespearea na moj teaj? - mumljao je Robertson. ak i kao
fantazija jednog pijanca, ta ga je misao kosnula. I, da li je to bila fantazija jednog pijanca?
Poceo se sjeati elavog ovjeka inteligentna naina govora...
- Ne pod njegovim pravim imenom, naravno - nastavi Welch. - Nije vise vazno ta je sve
pretrpio. Bila je to greka, to je sve. Velika greka. Jadni momak - otpio je iz ae i zaklimao
glavom.
- Zato je to bila greka? ta se dogodilo?
- Morao sam ga vratiti u 1600. - Welch prezrivo zarea. - Koliko ponienja moze ovjek
izdrzati, ta misli?
- O kakvom ponienju govorite?
Welch istrusi koktel.
- No ti jadna budalo, sruio si ga na ispitu.
AA KUKUTE - Li Kuluf
Dva dana poto je atl 'Erasko' pao kod severnog pola andane, lokalna policija uhapsila je
vinovnika. Proces je takoe brzo uprilien, a presuda je glasila: "Kars Merivale Bantling,
izazvavi smrt etrnaestoro ljudi time to se bavio industrijskom pijunaom, ispoljio je na
taj nain prezir prema ivotu i pokazao se neprilian za dalji ostanak u drutvu. Stoga e biti
zatvoren trideset dana, tokom kog razdoblja e dati svoj ivot, biti proglaen mrtvim i
konano uklonjen kada svi znaci ivota budu prestali."
"Zar stvarno oekujete da u se ja ubiti?" upita Bantling svog advokata sa andane.
"Moete se zavetati bankama organa, kako to mnogi ine. Vai delovi nam, dodue, ne
mogu koristiti, ali taj gest e izraziti vau elju da se iskupite."
Bantling nabra vee. "A ako odbijem tu vau au kukute? Da li ete me prisiliti da je
ispijem?"
Advokat je bio zapanjen. "andana je civilizovana planeta. Niko ne bi pokuao da vas silom
privoli na neto."
76
Izuzmu li se ipke na vratima i prozorima, elija je veoma nalikovala na kakav hotelski

apartman. Bila je udobna, imala je izvrsnu biblioteku, a i donoena mu je prvorazredna
hrana. Jedina uznemiravajua stvar bio je sto slian oltaru na kome je stajao pehar pun
ilibarne tenosti. Bantling je odluio da bude strpljiv i eka. Mogla ga je zadesiti i ravija
sudbina nego da ovako provede ostatak ivota.
Njegove molbe za pomilovanje su odbijene i kako se trideseti dan pribliavao, Bantling je
postajao sve nervozniji; ali i poslednji dan je proao kao i svi prethodni. Nije puten gas kroz
otvore za ventilaciju, niti su mu na silu dali otrov. Kad se spustilo vee, nasmejao se,
ispunjen likovanjem i hitnuo pehar preko sobe, razlivi otrov po zidu.
A onda mu je palo na um da mu jo nije posluena veera. Bio je ve dobrano proao as
kada mu je ona donoena. Pokuao je da ukljui osvetljenje, ali soba je ostala u mraku.
Najednom ga je obuzeo samrtni strah. U dva koraka naao se kraj slavine u kupatilu... ali
iako ih je sasvim odvrnuo, iz njih je isteklo svega nekoliko kapi vode.
Pojurio je prema vratima i stao da udara u njih, derui se: "Hej, hou da vidim svog
advokata!"
Niko nije doao.
Bantling se tada priseti sudijinih rei. Bie proglaen mrtvim i uklonjen kada svi znaci ivota
budu prestali. Pogled mu se zadrao na praznom peharu na podu, a onda je skliznuo ka mrlji
koja se suila na zidu. Neto mu se stee u grlu.
OVEK NA VRHU - Redinald Bretnor
Ko je bio prvi ovek koji se popeo na vrh Nanda Urbata? Svaki uenik moe da vam kae da
je to - najopasnija planina na svetu, 26.318 stopa visoka, kao i da ju je na kraju osvojio
Defri Barbank.
Mene su zaboravili. Bio sam samo momak koji ga je pratio. tampa je slavom ovenala
Barbanka. On je bio ovek na vrhu, ovek na vrhu sveta.
Ali on to u stvari nije bio. Znao je da je to la. A to boli.
Planina je, znate, putovanje u potragu za pustolovinama, misterija, izazov duhu. Malori, koji
je umro na Everestu, znao je to. Ali Barbank se uspeo na vrh Nanda Urbat jednostavno zbog
toga da bi spreio nekog drugog da bude prvi. Za njega nije bilo misterija i svakoga ko je
77
posedovao oseanje za misteriju smatrao je budalom. Za Barbanka su svi ljudi bili budale ili neprijatelji.
To sam otkrio onog dana kada sam se prikljuio ekspediciji u mestu Darjelingu. "Grad je
poludeo zbog nekog uljivog svetog oveka", ree mi on posle ruka. "Hajde da pogledamo
tog starog varalicu. Moda se malo zabavimo."
Tako smo nas dvojica izili iz hotela i celim putem on se hvalisao svojim planovima. Jo
mogu da vidim njegovo lice, veliko, hladno, pravougaono dok je govorio o ljudima koji su
neto pokuali i nisu uspeli. Razume se, negde su zabrljali stvar. Ne moe se ovek popeti na
Nanda Urbat za male pare. On je to drugaije radio. Celokupna njegova oprema bila je bolja
od najbolje koju su mnogi drugi imali. Zato to ju je on projektovao. Zato to je stajala pravo
bogatstvo.
To me je razljutilo. Ali suvie sam veliki put prevalio da bih se sada vratio. Pustio sam ga da
govori.
Uosmo u ograeni prostor jednog hrama. Tamo su se ve nalazili povea gomila ljudi, koji
su sedeli skrtenih nogu u praini, i mnogo majmuna. Uz jedan kameni zid, ispod ogromnog
kiobrana, sedeo je sveti ovek na istkanoj prostirci. Njegova dugaka bela kosa uokviravala
je najudnije lice koje sam ikada video - kao mesec okruglo, bez bora, savreno simetrino.
Oi su mu bile zatvorene. Nasuprot blede, smee koe, njegove pune usne izvijale su se
navie poput rogova na nekom turskom luku. Bilo je to lice kipa koje se osmehivalo
osmehom kipa, krajnje spokojno.
Ljudi kao da su neto iekivali. Dok smo prolazili kroz gomilu, niko nije govorio. Ali
Barbank se nije na to obazirao. Zaustavili smo se na elu gomile, a on nije prestajao da
govori.
"I jo neto", govorio je, "nemam nameru da se gnjavim sa prljavim erpasima-nosaima u
gornjim bivacima. Avioni e nam izbaciti stvari."
To me je stvarno raestilo. "erpasi su hrabri ljudi", rekoh mu, "i dobri planinari."
"Vraga", odbrusi on. "Oni su teglea marva." On upre prstom u svetog oveka. "Evo ti
jednog primerka. Pogledaj taj glupavi smeak. Zadovoljan je poput lakrdijaa svojim hokuspokusom... prljavtinom, nagou i svim ostalim. Nisu se makli u razvoju dalje od poetka."
Sveti ovek je bio nag ili gotovo nag, ali bio je ist; tkanina koja mu je bila obmotana oko
bedara bila je besprekorno bela. "Moda", odvratih ja, "tee neem drugom."
A tada, lagano, sveti ovek podie pogled. Obrati se Barbanku. "Tako je", ree on.
Sretoh njegov pogled... i iznenada taj kip oive. Kao da sam video samo oklop njegovog
spokoja; sada sam mu ugledao i izvor. Oseao sam da je on nastajao ne iz odbijanja sveta,
ve iz poznavanja svih ljudskih agonija i radosti.
78
"Da, teimo", nastavi sveti ovek. Glas mu je bio divan, sa udnim naglaskom, i u njemu je
bilo primesa humora i ironije. "Ali da li neem drugom? Ne mislim da je tako. Mi samo
pokuavamo na razliite naine, mi sa istoka i vi sa zapada... a ponekada jedni ne moemo
uspeti bez drugih." Zastavi, on osmotri Barbanka tim svojim oima. "Zato vam ja mogu
pomoi, ako me samo zamolite."
Barbankove usne se skupie. "uo je neka govorkanja tamo dole u bazaru", ree on meni.
"No, od mene nee dobiti ni prebijene pare."
Osmeh zaigra. "Moram li objanjavati? Planina nije samo stena i led, ona je mnogo vie od
toga. Nijedan ovek ne moe savladati najopasniju planinu na svetu. On moe savladati
jedino samoga sebe."
Stresoh se. To je i Malori rekao.
"Ti prokleti prevarantu!" Barbank prte u smeh. "Pokuava li ti to da mi kae kako si ti u
stanju da mi pomogne da stignem do vrha?"
"Ja bih to drugaije rekao", odvrati sveti ovek. "Da ne bi bilo zabune moram da kaem
sledee. Nikada neete ostvariti elju svoga srca bez moje pomoi. Nain na koji vi
postavljate stvari nije ba najbolji."
Barbanku se zacrvene vrat. "Oh, ma nemoj?" frknu on. "Pa, kreni s nama i posmatraj!
Pretpostavljam da mogu iskoristiti jo jednog ugavog nosaa."
Sveti ovek podie svoje krhke ruke. "Hvala... ali ne bih", ree on blago.
Barbank pljunu u prainu. Zatim se okrenu i poe, grubo se gurajui kroz gomilu koja je
mrmljala.
Tada sam odluio da on ne sme postati ovek na vrhu.
Dug je put iz Darjelinga kroz Nepal do uasne planine koju Tibetanci zovu Ocem snegova.
Putovanje je potrajalo nekoliko nedelja. Bilo nas je jedanaestorica belaca, ali ubrzo smo
otkrili da ne predstavljamo ekspediciju u uobiajenom smislu te rei. Bili smo Barbankovi
plaenici koje je drao na distanci njegov prezir.
Ostali su ga uglavnom ostavljali samog. Ja to nisam mogao. Predskazanje svetog oveka
postalo mi je opsesija. Svakom prilikom razgovarao sam sa Barbankom o tajnama tog vrha uasnim snenim ljudima za koje su se svi Tibetanci kleli da postoje i o istim tamnim,
79
pulsirajuim leteim stvarima koje je Simti video visoko dok je obilazio Everest.
Rekao sam mu da su, vrlo verovatno, Medsen, Dejms i Laverhoum prvi stigli na vrh... i da
se moe desiti da on bude ovek na vrhu koji e samo otkriti tragove koje su oni ostavili.
Do vremena kada smo stigli u blizinu naeg bivaka na Velikom istonom ledniku postao sam
njegov neprijatelj koga treba postideti. Postojao je samo jedan nain da se to postigne. Mada
su Keningou i Lejn bili bolji ljudi, izabrao je mene kao metu napada. Ja sam morao biti
tamo, kako bih video oveka na vrhu sopstvenim oima. To je bilo u redu. Zato to sam
mogao osujetiti Barbanka da ne bude prvi na vrhu samo tako to bih ja bio prvi.
Krenuli smo tradicionalnim pristupom uz Veliki istoni lednik i Zapadni zid Junog kola do
bivaka broj pet na visini od gotovo pet milja iznad mora.
Planina nas je celim putem ismejavala. Poslala je protiv nas svoju okrutnu laku konjicu,
vetar, maglu i sneg... stalno nas napadajui, ne dozvoljavajui nam da smetnemo s uma
ubitane sile koje je drala u rezervi.
Pa ipak, dok smo stajali u bivaku broj pet i posmatrali avion iz Indije koji je pokuavao da
spusti opremu za poslednji bivak na veoj visini no to je ijedan ovek ikada ranije
kampovao, nebo je bilo vedro. Posmatrali smo pilota kako pokuava, kako krui i izbacuje
osam zasebnih tereta. Deveti se zadrao; remenje se zakailo.
"Kupio sam dva tuceta istovetnih", ree Barbank. "Rekoh vam da ne postoji nita to ovi
domoroci mogu, a da mi ne moemo bolje."
On i ja stigosmo do bivaka broj est, na visini od preko dvadeset est hiljada stopa, kasno
sledeeg poslepodneva. Podigli smo ator i oteali ga cilindrima kiseonika. Veerali smo
hranu iz samozagrevne konzerve, a onda se zavukli u vree za spavanje.
Ustali smo pre svitanja i utvrdili da lepo vreme jo traje. Barbank se zagledao u prostranu,
tamnu planinu, u iroku utu traku ispod piramidinog vrha, u stenovite dubine i gleere leda
ispod nas.
"I tako ja neu uspeti?" rugao mi se. "Ti prokleta budalo."
Krenusmo navie. Popesmo se do ivice i zagledasmo se u groznu provaliju Junog proelja.
Nastavismo pripreme za drugu fazu uspona, gde su Dejms i Leverhoum poslednji put bili
vieni.
Male, otre lancete vetra probijale su se kroz nau odeu sve do krvi koja nam je kolala u
ilama. Vrh je bio skriven iza svog pramena oblaka.
Napredovali smo ka tom pramenu. ak i sa kiseonikom predstavljalo je to pravu agoniju.
80
Tamo gore, vazduh je bio redak. To ovek osea u telu, kostima, mozgu. Pokrene se,
zaustavi i sva panja ti je upravljena na sledei pokret.
Na jednoj takvoj planini, fiziki se ne postavlja pitanje ko e voditi, ali moralno moe da se
postavi. Seam se kako sam tedeo snagu, pomaui Barbanku to sam manje mogao. Seam
se Barbanka kako gubi snagu prepustivi mi vostvo visoko na ogolelom vrhu. Seam se
pogleda Barbankovih oiju.
asovi su se vukli. Kretao sam se. Oseao sam bolove. Terao sam sebe da se ponovo
pokrenem. I tako bez kraja.
A onda, bez upozorenja, obavi nas pramen oblaka. Vrh sveta bio je udaljen pedeset stopa.
Znao sam da mogu biti ovek na vrhu, da sam postavio Barbanka tamo gde sam eleo da ga
vidim. Stao sam. Ne znam zato. Nasmejao sam se i mahnuo mu da prie. Proao je pored
mene, mrzei me.
Stigao je do ivice vrha. Okrenuo je glavu. Nisam mogao da mu vidim usne, ali mogao sam
da osetim kako se izvijaju u trijumfu i zadovoljstvu. Ponovo se okrenuo. I dok se okretao
jedan jedini nalet vetra zavijajui promae pored nas i ogoli vrh. Video sam golu stenu.
Video sam iroko ulegnue puno snega.
Ali u sreditu nije uopte bilo snega, jer se on istopio. Na svojoj prostirci, nag i spokojan,
ekao je sveti ovek. Osmehivao nam se svojim osmehom kipa.
U tom tonu zadovoljnog iznenaenja kojim se pozdravlja neoekivani gost, on ree
Barbanku. "Kako si dospeo ovamo?"
udan zvuk dopre kroz Barbankovu konu masku. Automatski on pokaza... otar vrh, ivicu,
padine, milje stena, leda i snega.
Sveti ovek podie obe ruke. Njegov gest bio je izvanredan, utiv, sumnjiav.
"Hoe da kae", ree on, "da si se peo?"
NEPOZNATI VIRUS - A. Detaso
Prvi se razboleo jedan programer iz Osla. Posle vikenda provedenog u 3-D video centru, gde
je satima oima gutao pornografiju i naturalistiko nasilje, legao je u postelju i te noi sanjao
da kroz nekakav sneg probijaju milioni raznobojnih cvetova. Sutradan je ujutru imao
temperaturu i oseao je slabost. Do veeri se temperatura popela do neizdrljivih 42 stepena
81
i ovek je umro pre sledeeg jutra, uglavnom zbog toga to nije otiao u prvu automatsku
apoteku da sebi dobavi bilo kakvo sredstvo za sniavanje temperature.
Autopsija nije uspela da utvrdi uzrok tolike temperature i njegova smrt je ostala
nerazjanjena.
Sledea dva sluaja misteriozne bolesti zabeleena su, nedugo zatim, na Islandu. Jedna ena
je umrla, takoe od posledica visoke telesne temperature. Drugi bolesnik, mukarac u
kasnim ezdesetim - preiveo je, posle tronedeljne borbe sa nepoznatom boleu.
Tek poto su zabeleena i etiri slucaja u Stokholmu poelo se verovati da se radi o novoj
vrsti bolesti. Prvo su to nazvali - sindrom nekarakteristicnog gripa. Meutim, kada je od
iznenadne visoke temperature, koja nije bila praena ni jednim poznatim simptomom
klasinog gripa, obolelo osamnaest ljudi u Grkoj, od ega je sedam podleglo, bilo je sasvim
jasno da se svet suoava sa neim ime se ranije nije susreo.
Za svega dve nedelje napornog i danononog rada, meunarodna komisija za suzbijanje
zaraznih bolesti izdala je saoptenje u kojem je bilo nedvosmisleno reeno da je u pitanju
zarazna bolest. Nepoznata i smrtonosna zarazna bolest. Nisu uspeli da se sloe u tome sta je
to, uopte. Nisu uspeli da ustanove odakle bolest vodi poreklo. Nisu nita!
Posle kuge, kolere, tifusa, velikih boginja, SIDE, sifilisa i jo nekih zaraznih bolesti, koje su
bile iskorenjene poetkom dvadeset drugog veka, oveanstvo je dugo vodilo borbu i protiv
uzronika gripa i obine kijavice, ali je i tu bitku dobilo, sredinom dvadest treeg veka.
Smatralo se da zarazne bolesti vie ne postoje, ili bar one koje sobom nose smrt ili visoke
trokove dugotrajnog leenja. Medicinski mudraci su se posvetili traganju za uzrocima
naslednih bolesti. I - bavili su se estetskom medicinom.
A, onda... Nepunih godinu dana posle "sluaja Oslo" zabeleen je deset hiljaditi sluaj i svet
se ukoio od straha. Bolest je uzimala svaku treu obolelu osobu. Takva smrtnost nije
zabeleena ni u ratovima!
Pokuaji sa medikamentima nisu uspevali. Jedini lek koji je poboljavao stanje obolelih bili
su antipiretici koji su, u sutini, samo umanjivali temperaturu i nita drugo.
Bolest je po pravilu trajala tri nedelje i preiveli bi samo oni koji su uspevali da snize
temperaturu.
Uporeivanjem autopsije kod oko dve hiljade pokojnika umrlih od nepoznate bolesti
utvreno je, na iznenaenje samih naunika, da bolest napada - mozak! Tanije samo jedan
82
deo mozga - gotovo samo jednu taku u mozgu. Onu za koju se ve oko dvesta godina
smatralo da nosi centre agresivnosti! Kod umrlih je taj deo mozga, usled bolesti, bio sasvim
spren visokom temperaturom!
Tri godine posle "Osla", i nekih dvesta osamdeset hiljada obolelih, konano je naunicima
uspelo da izoluju - virus!
Nije liio ni na ta dotle poznato. Posle dugotrajnog ispitivanja jedan stari, iskusni naunik je
rekao glasno, ono to su mislili i ostali:
"Ovaj virus ne potie sa planete Zemlje!"
Izjava je odjekivala po svetu, ali uglavnom sa prilinom ironijom i malo ko je to shvatio
ozbiljno. Zbog te reenice novinari su nepoznatom virusu dali ime - virus svemirskog gripa!
U meuvremenu je broj obolelih porastao na preko sedam miliona. Broj rtava je ve bio
bezmalo dva miliona. I - zaraza je rasla i irila se, sve bre i bre, iz meseca u mesec, iz
godine u godinu...
Sledei korak je bilo objavljivanje neeg to je zaista moglo biti samo nejasno i nita drugo.
Naime, utvreno je da je i preivelima, onima koji su uspeli da prelee nepoznatu bolest,
visoka temperatura spzila deli mozga - onaj isti, onaj koji je, sada se to nepobitno znalo,
upravljao ljudskom agresivnou. Jer kod svih koji su preleali nepoznatu bolest, najednom
je primeeno odsustvo bilo kakve agresivnosti!
Zapanjujua teza je, iznenada, dobila svoju oiglednu i brojno argumentovanu potvrdu.
Zaraza je pogodila dve velike vojske, u severoazijskom ratu! Oko osam miliona ljudi, na
relativno malom prostoru, u relativno kratko vreme, obolelo je od virusa... Svemirskog
virusa!
Umrlo je njih oko tri miliona. Ostali su, do jednog, odbili da uestvuju u aktivnostima koje
podrazumevaju agresivnost, odnosno u ratu.
Rat je morao da se pretvori u mir!
I, onda je bilo jasno emu slui svemirski, nepoznati, udni virus...
No, to nije pomoglo. Epidemija se nastavila, irei se sve bre i bre. Deset godina posle
sluaja u Oslu ceo svet je bio zahvaen zarazom. Ljudi su umirali, ali ih je mnogo i
preivljavalo. Medicina je bila definitivno nemona!
83
Tada se za govornicom Ujedinjenuh nacija pojavio sitni, lokalni novinar jednog belgijskog
casopisa iz oblasti tehnologije. Govorio je o neemu to je pratio godinama i potvrdio
dokazima.
Poeo je time da postoje vrsti dokazi da je, iznad Osla, Islanda i Grke, pre deset godina,
primeen neidentifikovani leteci objekat. Uvek isti. I, uvek se, prema tragovima, koji su
dokazani, spustao - preletajui prostor na nain koji to rade letelice koje zaprauju odreeni
teren u svrhu, recimo, unitavanja korova.
Malo ko ga je slusao. Oni nisu hteli objanjenje, ve lek koji bi zaustavio bolest i nastavio
kontinuitet ljudske agresivnosti...
KRV - Frederic Brown
U svojoj vremenskoj maini Vron i Dreena, dvoje poslednjih pripadnika vampirske vrste,
jurili su u budunost beei od unitenja. Drali su se za ruke i teili jedno drugo, uplaeni i
gladni.
U dvadeset drugom stoleu ljudi su ih napokon otkrili, uvidevi da legenda o vampirima,
koja je potajno postojala i irila se meu ljudima, uopte nije legenda ve stvarnost.
Organizovan je lov, pronaeni su i ubijeni svi vampiri osim ovo dvoje, koji su jo pre radili
na konstruisanju vremenske maine i uspeli je zavriti upravo da na vreme pobegnu njome.
Da pobegnu u budunost, daleko u budunost u kojoj je i sama re vampir zaboravljena, a
oni e ponovo iveti bez straha da ih otkriju - i s vremenom e iznova obnoviti svoju vrstu.
- Gladna sam, Vrone. Strano sam gladna.
- Dreeno, draga, i ja sam. Uskoro emo se ponovo zaustaviti.
Ve su se etiri puta zaustavili, i svaki put jedva ostali ivi. Nisu ih zaboravili. Kada su se
poslednji put zaustavili pre pola miliona godina, videli su da je Zemlja postala pasji svet - i
to doslovno: ljudska je vrsta izumrla a psi su postali civilizovani i nalik na ljude. Pa ipak,
prepoznali su u njima ono to zaista i jesu. Samo su se jednom uspeli nahraniti nekom
mladom kujom, ali onda su ih najurili u njihovu vremensku mainu, ponovo na put u
budunost.
- Hvala ti sto si stao - nakon nekog vremena ree Dreena i uzdahnu.
84
- Ne zahvaljuj mi - odvrati mranim glasom Vron. - Ovo je kraj puta. Ostali smo bez goriva,
a ovde vie nikakvog goriva neemo nai. Do sada su se ve svi radioaktivni elementi
pretvorili u olovo. iveemo ovde... ili...
Izaoe da pogledaju gde su to stigli.
- Vidi - uzviknu Dreena uzbuenim glasom pokazujui prstom prema neemu to im se
pribliilo. - Neko novo bie! Psi su nestali. Pobedila je neka druga vrsta. Nas su sigurno
zaboravili.
Bie koje im se pribliavalo posedovalo je telepatske sposobnosti.
- uo sam vae misli - odjeknu glas u njihovim glavama. - Pitate se da li poznajemo bia po
imenu "vampiri"? Ne, ne poznajemo ih.
Dreena oduevljeno stegnu Vronovu ruku.
- Sloboda! - promrmlja glasom u kojem se oseala glad. - I hrana!
- Takoe se pitate - nastavi glas - o mojem poreklu i evoluciji. Danas je sav ivot biljnog
porekla. Ja... - lagano im se nakloni - ja, pripadnik vladajue vrste, nekada sam bio ono sto
ste vi nazivali repom.
OPSJEDNUTI - Nepoznati autor
Sunce je sad bilo tako blizu,da je uragan zraenja potiskivao Swarma u tamnu no
svemira.Uskoro e doi vrijeme kad se vie nee moi pribliiti; vjetrovi svjetlosti na kojima
je Swarm jahao od zvijezde do zvijezde, nisu mogli opstati u okolini ovog divovskog izvora
topline i radijacije. Ako ubrzo ne bude naao neki planet, gdje bi mogao utonuti u mir i
sigurnost hladne sjene, morat e napustiti i ovo sunce, kao to je to uinio i sa mnogima
ranije.
est ledenih vanjskih svjetova ve je ispitao i odbacio. Hladnoa na njima iskljuivala je
svaku pomisao o organskom zivotu, ili su se tu nalazila bia za koja Swarm nije pokazivao
nikakvo zanimanje. Ako je htio preivjeti, morao je pronai utoite slino onome koje je
ostavio u svom unitenom dalekom domu. Prije mnogo milijuna godina Swarm je zapoeo
svoj put prema zvijezdama odbaen stravinom eksplozijom sada ve davno mrtvog sunca.
Pa ipak, sjeanje na izgubljeni zaviaj bilo je jos otro i jasno - bol koja nikada nee minuti!
85
Ispred njega bio je planet ija je stoasta sjena lelujavo klizila kroz no izbrazdanu dalekim
plamenim jezicima. ula koja je Swarm razvio u toku dugog puta usmjerila su se prema
malom svijetu i otkrila da su na njemu dobri uvjeti za zivot.
Nemilosrdan snop radijacije sasvim je iscezao kada je disk planeta zaklonio sunce.Spustajuci
se slobodno kroz gravitaciju,Swarm se kretao blagim lukom sve dok nije stigao do vanjskih
slojeva atmosfere. Prvi put kada se spustao na nepoznat planet bio je gotovo izbezumljen, ali
je sada svu masu saeo nezamislivom vjetinom vrlo dugog iskustva, sve dok se nije
sklupao u siunu loptu. Brzina se lagano smanjivala i na kraju je ostao nepomino lebdjeti
izmeu planeta i svemira.
Proveo je mnogo godina jaui vjetrove stratosfere od jednog pola do drugog, ili putajuci da
ga besumni plotuni zore zatalasaju prema zapadu od izlazeeg sunca. Svuda je nalazio na
zivot, ali ne i na inteligenciju. Postojali su stvorovi koji su puzali, letjeli ili skakali, ali nije
bilo takvih koji bi govorili ili gradili. Kroz deset milijuna godina ovdje e se moda pojaviti
bia sa umom, koja bi Swarm mogao zaposjesti i iskoristiti za vlastite ciljeve, ali sada se jo
nije opaao nikakav znak inteligencije. On nije mogao ni pretpostaviti koji e od bezbrojnih
oblika ivota na ovom planetu biti mezimce jo neroene buducnosti,a bez umova koje bi
zaposjeo, on je bio tek nemoan konglomerat elektrinih naboja, uzorak poretka i
samosvjesti u univerzumu kaosa. Vlastitim snagama Swarm nije mogao upravljati
materijom, ali kada bi se smjestio u um neke inteligentne vrste, nita ne bi bilo monije od
njega.
Ovo nije bio ni prvi ni posljednji put da je na ovaj planet doao neki posjetilac iz svemira,
mada nitko od njih nije imao tako neobinu i prijeku potrebu. Swarm se morao suoiti s
uznemirujuom dilemom. Mogao se jo jedanput otisnuti na put, s nadom da e na nekom
drugom svijetu nai uvjete koje trai, ili je moda trebalo da ipak ostane ovdje i da se
ucahuri u vremenu, sve dok neka vrsta ne dostigne razinu na kojoj e moci posluiti
njegovim ciljevima.
Puzao je poput magle kroz sjene, putajui da ga vjetrovi-lutalice raznose na sve strane.
Nezgrapni, ruzni reptili ovog mladog svijeta nisu opazali njegov prolazak, ali je zato on
opazio, zabiljeio i preispitao njih, pokuavajui nai uporite za budunost. Izbor je bio
mrav meu svi tim biima; nitko jo nije pokazivao ni najslabiji traak svjesnog razuma.
Pa ipak, ako napusti ovaj svijet da bi potraio sreu na nekom drugom, mogao je besciljno
lutati svemirom sve do kraja vremena.
I konano, donio je odluku. Postojao je nain da izabere istodobno obje mogunosti. Vei
dio Swarma nastavit e put kroz zvijezde, dok e njegov manji dio ostati na ovom svijetu
kao sjeme zasaeno s nadom u buduu etvu.
86
Poeo se obavijati oko vlastite osi,dok mu se fluidno tijelo spljotavalo u dugaak disk. Sada
se talasao na samoj granici vidljivosti poput blijede, nestvarne utvare; bio je to divlji oganj
koji se samo trenutak kasnije rascijepio na dva Swarma od kojih je svaki bio cjelina za sebe,
s cjelokupnim sjecanjem prvobitnog totala, njegovim eljama i potrebama.
A zatim je uslijedila posljednja razmjena misli izmeu roditelja i djeteta meusobno slinih
poput blizanaca. Ako sve bude u redu s oboje, oni e se ponovo sresti u dalekoj buducnosti u
ovoj dolini na rubu visokih planina. Onaj tko bude ostao, dolazit e na ovo mjesto u
pravilnim razmacima u toku mnogih narednih vjekova, dok e onaj tko nastavi traganje
poslati ovamo glasnika pronae li bolji svijet. A tada e se ponovo ujediniti, ali ne vie kao
beskuni prognanici koji uzalud lutaju po ravnodunim zvijezdama.
Svjetlost zore razlila se preko mlade, neoblikovane planine kada se Swarm-roditelj podigao
u susret suncu. Na rubu atmosfere zahvatio ga je snop radijacija i neodoljivo zavitlao daleko
od malog planeta da ponovo zapone beskrajno traganje.
Onaj tko je ostao takoer se latio svog gotovo beznadnog zadatka. Bila mu je potrebna
zivotinja, koja nije bila tako rijetka da bi je bolesti ili nesreca zbrisale s lica planeta, niti tako
malena da nikada ne bi mogla fiziki dominirati ovim svijetom.Takoer bi se morala vrlo
brzo razmnozavati da bi njenom evolucijom mogla sto bolje upravljati i kontrolirati je.
Traganje je bilo dugo a izbor teak, ali, konano, Swarm je odabrao svog budueg domaina.
Poput kie koja ponire u sasueno tlo, uvukao se u tijela malih gutera i poeo upravljati
njihovom sudbinom.
Bio je to vrlo teak zadatak ak i za bie koje nikada nije upoznalo smrt. Bezbrojne
generacije gutera nestajale su u prolost prije no to se vrsta pomakla korak naprijed. U
meuvremenu, Swarm je uvijek odlazio u dogovoreno vrijeme na sastanak u planine. Ali
svaki je pohod bio uzaludan: sa zvijezda nije stizao glasnik koji bi izvjestio o boljoj srei na
nekom drugom mjestu.
Stoljea su se produzila u tisuljea, a ova u eone. Prema standardima geolokog vremena,
guteri su se sada brzo mijenjali. Vie nisu bili reptili ve toplokrvna bia pokrivena krznom,
koja su raala ive mladunce. Jo su izgledali mladi i slabi, s tek zaetim umom, ali su u sebi
nosili sjeme budue veliine.
Pa ipak, nisu se samo iva bia mijenjala kako je vrijeme polako prolazilo. Kontinenti su se
razdvojili, a planine su se spustile u ravnice pod teinom neumornih kia. Tokom svih tih
87
promjena, Swarm nije odustajao od svog cilja; osim toga, kad god je dolo vrijeme odlazio
je na dogovoreno mjesto, koje se ve odavno promijenilo, strpljivo ekao nekoliko
trenutaka, a zatim se vraao. Mozda je Swarm-roditelj jo uvek tragao ili ga je moda - bila
je to teka i stravina pomisao - dostigla neka nepoznata sudbina tako da je sasvim zaboravio
na sastanak. Preostajalo mu je samo da ceka i da se nada da e sirova, iva materija ovog
planeta krenuti stazom inteligencije.
I tako su proli eoni...
*
Negdje u zamrenim labirintima evolucije Swarm je nainio fatalnu greku i krenuo loim
pravcem. Proteklo je sto milijuna godina otkako je doao na Zemlju i bio je vrlo umoran.
Nije mogao umrijeti, ali je mogao degenerirati. Sjeanja na drevni tok i tajanstvenu sudbinu
poela su polako slabjeti: inteli gencija mu se neopazice osipala, dok su se njegovi domaini
lagano uspinjali putem koji je vodio ka samosvijesti.
Po nekoj kozmikoj ironiji, dajui prvi impuls koji e jednoga dana donijeti inteligeneciju
ovom svijetu, Swarm je sam sebe pogubio. Dostigao je posljednji nivo parazitizma: vie nije
postojao izvan svojih domaina. Vie nikada nee moi slobodno jahati oko svijeta, nosen
vjetrom i suncem. Da bi na vrijeme stigao na stari sastanak, morao je polako i strpljivo
putovati u tisuama malih tijela. Pa ipak, u njemu se zadrzala nezaboravna navika, poticana
eljom za ponovnim ujedinjenjem, koja je postajala sve jaa sada kada je upoznao svu
gorinu svoje sudbine. Samo ako se Swarm-roditelj vrati i opet ga apsorbira u sebe, moi e
se nadati novom zivotu i snazi.
Ledenjaci su se spustili i ponovo povukli; nekim udom, male ivotinje koje su pruale
utoite izblijedjeloj stranoj inteligeneciji, izbjegle su smrtni zagrljaj leda. Oceani su
preplavili kopno, a vrsta je i to prezivjela. Uspjela je ak i da se prilino namnozi ,ali to je
ujedno bio i njen krajnji domet. Ovaj svijet nikada nee biti njeno kraljevstvo - jednostavno
zato to je u srcu jednog drugog kontinenta nekoliko majmuna silo s drveta i poelo dizati
poglede prema zvijezdama, s prvim iskrama radoznalosti.
Swarmov um bio je raspren u milijune siunih tijela, nemoan da se ponovo ujedini i
organizira svoju volju. Njegova kohezija sasvim je nestala, a pamenje potpuno izblijedjelo
Kroz najvie milijun godina, ono vie nee postojati.
Preostalo mu je samo neto - slijepi nagon koji je jo u intervalima, to su zbog neke udne
zablude postajali sve krai,vodio milijune Swarmovih kuita u dolinu koja je odavno
prestala postojati.
88
*
*
*
Lagano klizei po uskoj pruzi mjeseine, mali motorni amac proao je pokraj otoka s
trepereim svjetionikom i uao u fjord. No je bila tiha i vedra; zvijezda Danica stajala je
nisko na zapadu, a svijetla udaljene luke presijavala su se laganim drhtajima na mirnoj
povrini vode.
Nils i Christina bili su savreno sretni. Sjedei u prednjem dijelu amca, s njezno
prepletenim prstima, promatrali su umovite obronke obale utonule u tiinu. Visoko drvee
bilo je nepomino na mjeseini, lie nije lelujao ni najslabiji daak vjetra, a uske kronje
sablasno su se dizale iz okolnih sjena. itav svijet je bio usnuo; samo se mali amac
usuivao naruiti aroliju koja je zaarala no.
A onda, najednom,Christina se trze i Nils osjeti kako joj se prsti jae stisnue oko njegovih.
Usmjerio je pogled u istom pravcu gdje i ona, preko utihle vode, na nepomine uvare
visokih suma.
- to je bilo draga? - upitao je zabrinuto.
- Gledaj! - proaputa djevojka jedva ujnim glasom.-Tamo ispod jela!
Nils ponovo podie pogled i blaeni spokoj noi minu u istom casu, ustupajui mjesto
zaboravljenim strahotama koje su pokuljale iz izgnanstva u podsvijesti. Ispod visokih stabala
zemlja je bila oivjela; tamnosmea plima lagano se sputala niz padinu brda i uranjala u
crnu vodu. Bio je to mali, otvoreni proplanak obasjan mjeseinom koji nisu presjecale sjene.
Ve na prvi pogled zapazala se promjena: izgledalo je kao da se povrina tla lagano slijeva
nadolje, poput malog slapa koji uri u susret moru.
A tada se Nils nasmija i komarna vizija se raspri u tiini ljetne noi.Christina ga pogleda,
zbunjena ali primirena.
- Zar se ne sjea? - upita je on.- itali smo o tome jutros u novinama. Oni to rade svakih
nekoliko godina, i to uvijek nou.
Poe je milovati po kosi, oslobaajuci se napetosti koja je vladala posednjih minuta.
Christina podie pogled prema njemu i na usnama joj zaigra osmijeh.
- Pa naravno - ree ona.- Ba sam glupa! - Oi joj se ponovo upravie prema kopnu i izraz
lica postade joj tuan. - Jadna mala stvorenja! - promrmlja. Pitam se zato to rade?
89
Nils ravnoduno slee ramenima.

- Nitko to ne zna. I ovo je u inventaru zagonetki prirode. U svakom sluaju, ne treba se
mnogo uzbuivati zbog toga. Pogledaj, jo malo pa smo u luci!
Dok su se udaljavali prema treperavim svijetlima gdje je leala njihova budunost, Christina
je bacila posljednji pogled prema traginoj, bezumnoj plimi koja se jo talasala na mjeseini.
Zadovoljavajui nagon ije im znaenje nikad nee biti jasno, uklete legije Leminga nalazile
su zaborav ispod lelujavih valova.
CS - Nepoznati autor
Jednog lepog letnjeg jutra, na zelenom proplanku, skupila se grupa okorelih cs-playera
sa svih strana Sveta. Posto su oni bili "izabrani" od strane Boga da spase svet, Bog im je
poslao Kamen Mudrosti. Taj kamen je svakom od njih podario po jednu vrlinu. Nekom
dobar aim, nekom refleks, nekom snalaljivost... Uglavnom playeri su nastavili da
usavravaju svoje skill-ove. I tako je nastao klan kome niko nikada nije bio ravan. Ili su od
klana do klana i sve su ih redom idzuvali. U njihovim rukama je bila tolika mo koja je
postajala sve vea, a zajedno i s njom pohlepa ovih igraa. Uvidevi svoju greku, Bog je
poeo da ih ubija. Jedan, pa zatim i drugi i tako do poslednjeg. Sve ih je unitio i oni su
umirali u najgorim mukama. Poto su svi ljudi na Svetu) poeli da psuju i pljuju Boga, zbog
njegovih postupaka, on se povukao u spec i nikada vie nije zaigrao. Svu tu mo koju je
icrpeo od "savrene petorke" zakljuao je u jednu kutiju i sakrio na mesto tako tajanstveno
da ga niko ne moe nai... Ali posle nekoliko hiljada godina mladi pastir koji je uvao ovce
primetio je neto zlatno u daljini, priao i video kutiju na kojoj je pisalo "play hard, go pro".
Potom je ovaj dobroudni seljak odneo kutiju do najblieg izvora civilizacije tj. u Panevo i
predao je oveku kome je jedino verovao. E pa taj ovek sam bio ja... Posle mnogo smaranja
oko uploadovanja svog tog sranja to je bilo u kutiji uspeo sam da ga bekapujem i na ono
malo preostalih igrae koji su i dalje igrali za cs klan prelo je i malo onoga znanja iz
kutije... Ko e biti sledei pobednik ne znam... To e zauvek ostati misterija...
BRIGA, SKRB, MAR - Nepoznati autor
U Jupiterovoj orbiti plovio je mali brodi. U Plutonovoj orbiti plovio je mali brodi. U
Merkurovoj orbiti plovio je mali brodi. U Saturnovoj orbiti plovio je mali brodi. U
Uranovoj orbiti plovio je mali brodi. Zato? To su se pitali svi stanovnoci planete Zemlje
90
posljednjih dana zajedno sa svim znanstvenicima i inim ljudima. Teorija o brodiima je bilo,
hvala Bogu, na pretek. No, kao i uvijek pobijedila je ona najpesimistinija, koja je glasila:
"Ovo je samo poetak. Mali brodi, malo vei, brodurina. Naravno, rije je o invaziji
vanzemaljaca, na nau planetu. Dogodit e se u vrlo kratkom roku bla bla bla..." Dok su ljudi
uljepavali sami sebi 'posljednje dane' ekipa znastvenika SPACEUNITY-a grozniavo je
pokuavala stupiti u kontakt s brodiima.
- Brodii, brodii, Spaceunity ovdje. Javite se. Indentificirajte se.
- Zato? - zau se s brodia.
- Mi bi htjeli znati tko ste.
- Zato?
- Hoete li nam se javiti?
- Kako?
- Kako god elite.
- Kako?
- Kako god elite!! ujemo li se?
- Tko?
- Pa mi i vi, zaboga.
- Tko?
- Spaceunity i brodii! Koja je vaa funkcija.
" Zato? Kako? Tko? Ovo spada u posljednju grupu pitanja koja su osnova svakog
interplanetarnog urnalizma. Bila je to i posljednja lekcija. Institut za istraivanje orbite,
zahvaljuje se studentima koji su pohaali predmet urnalizam na naim brodovima".
- Uh! - odahnuli su svi lanovi Spaceunitya, otvorili ampanjac i poeli se veseliti, kad
zaue glas od maloprije:
- "Mole se svi studenti Specijalne Intergalaktike Policije da se pojave za minut i tri sec na
91
nivou tri. Dananja vjeba

U Spaceunityu nitko ne die.
nosi
naziv
INVAZIJA
vjebat
emo
na....
- "Zemlji!"
U Spaceunityu jo uvijek nitko ne die... / osim jednog tipa, neki stari konj, alkos, kriom
navlai pie, a pravi se ko stalo mu je.../
Poslednji - Nepoznati autor
Elbon ljutito opsova - izvetaj iz mainskog odeljenja nije obeavao nita dobro! Generator
zakrivljenja je odbijao poslunost i kompjuter nije uspevao da odri stabilnost polja due od
nekoliko sekundi, to je bilo prekratko vreme da se izvri skok i prodor u strunu hiper svemira.
Iako su roboti mikromehaniari precizno izvravali nareenja brodskog kompjutera,
reparacija generatora nije uspevala, jer bi se popravljeni vod ili elektronski sklop pokvario
odmah nakon povlaenja mikromehaniara. Elbon je poinjao da zamilja zlog duha, koji je
zaposeo generator i svojski se trudi da pokvari sve ono to mikromehaniari poprave.
Situacija ga je podseala na situaciju iz prastare pesme legendarnog slovenskog naroda, u
kojoj su graditelji po danu zidali grad a vile nou ruile sazidano.
- Do avola! - Elbon ustade iz pilotskog sedita i prie malom bonom oknu.
Napolju, u hladnoi otvorenog svemira, zvezde su namigivale i aputale svoje nerazumljive
gama pesme. Njih nije interesovalo to to je ovek bio sam meu njima, daleko od kue,
daleko od matine galaksije, zaglavljen u hiper-kosmikom brodu koji je imao peh da ga u
pogonski sektor tresne svemirski kameni.
Hladnoa okna je dotakla Elbonovo elo. Sklopio je oi. Spavalo mu se. A znao je da mu san
ne bi doao sve i kad bi legao. Previe je neizvesnosti bilo da bi mogao zaspati.
Prvi put, od kako se kao tridesetogodinjak otisnuo meu zvezde, da je dolo do mehanikog
kvara! Na stotine brodova identiqnih njegovom "Rapiru" jezdilo je Vaseljenom, savreno
funkcioniui. A "Rapir" se pretvorio u sporu krntiju, koja ne moe razviti vie od dve
treine brzine svetlosti. Ako bi putovao tom brzinom, sve i kad bi uspeo da pronae put do
Sunevog sistema, Elbon bi tek za sto hiljada godina doao kui. Instinktivno je naslutio
pokret sa spoljne strane okna i otvorio je oi. Dva mikromehaniara su lebdela na desetak
centimetara od neprobojnog stakla. Mnotvo udova-alatki im se pomeralo.
92
Elbon se zacereka.
- A ta vas dvojica radite napolju?
Naravno, niti su ga mogli uti, niti razumeti. A kao da jesu - minijaturni retromotori su se
pokrenuli i robotii su nestali u pravcu krmenog dela broda. Mogli su se kretati oko broda
unutar zatitnog polja bez opasnosti da e zbog nesrazmerno male vlastite brzine u odnosu
na
brzinu
broda
ostati
u
deliu
sekunde
hiljadama
kilometara
iza.
- Elbone - pozvao ga je kompjuter.
Okrenuo se. Hladne oi desetine kamera rasporeenih unutar zidova, poda i plafona pilotske
kabine gledali su ka njemu.
- Da?
- Stabilnost polja se poveava. Procenjujem da bih mogao startovati generator za dva minuta
i odrati zakrivljenost trideset sekundi.
Elbonu zaiskrie oi. Pourio je ka pilotskom seditu.
- Da li bi to bilo dovoljno za ulazak u strunu?
- Naravno.
- im bude mogue, startuj hiper - pogon i vodi nas odavde!
Nekoliko dugih sekundi kompjuter je utao.
- Kuda? - upitao je.
Elbon se zamisli. Ukoliko se vrati na Zemlju neobavljenog posla ostae bez honorara.
Doavola i novac, pomislio je, zaradiu ga neki drugi put.
- Pravac Zemlja! - rekao je i udobno se zavalio. - Idemo kui, stari moj...
- Razumem. Molim te da stavi na glavu kacigu.
93
Elbon dohvati plavu kacigu i stavi je na glavu. Istog trenutka iz kacige izronie pametni
nano-vodovi i prikljuie se na predviene kontakte na seditu i konzoli. Vizir se zatamnio i
kompjuter je na njega projektovao sliku svemira kojeg bi Elbon video da je kojim sluajem
gledao direktno ispred pramca broda.
- Petnaest sekundi do skoka - qulo se iz slualica. - Deset.... Devet...
Elbon duboko udahnu hladnjikavu meavinu gasova koju je kompjuter upustio u kacigu.
Molekuli gasova obloie unutranjost njegovih plua - jo prilikom prvog hiper svemirskog skoka uoeno je da su plua deo ljudskog organizma koji najloije podnosi naglo
zakrivljenje prostora. ovek koji bi nezatienih plua doiveo skok nedeljama posle toga je
iskaljavao gorku sluz. Kosmonauti su u ali govorili da je takav skok idealan nain za
ienje plua od svakog prokletog miligrama katrana iz duvanskog dima. Naravno, to su
govorili samo u ali. U stvarnosti, zbog nezaustavljivih napada ka{lja, ovek bi bivao sasvim
nesposoban za bilo kakvu ozbiljniju aktivnost.
- Pet... etiri...
Elbon se strese. Nije voleo fantomsku hladnou koja se iz plua rairila po itavom telu.
- Tri... Dva... Jedan... Start.
Strahovit trzaj ga je prikovao za naslon sedita. Zvezde su kroz vizir pohrlile ka njegovim
oima i pretvorile se u mehurove sapunice, po kojima su se prelivale dugine boje. A
sledeeg trenutka je sav Elbonov vidik pretvoren u plavi svetlosni tunel. Elbon nije uspevao
da razabere strukturu zidova tunela, ali je zato oseaj brzine bio toliko snaan, da je
adrenalin zamenio krv, limfu i svaku drugu telesnu tenost.
Elbon rairi ruke. Leteo je kroz tunel i inilo mu se da je Bog samo za njega kreirao hiper svemirske strune.
- Minus dvadeset... - iznenada se oglasi kompjuter.
- uti! - Elbon nije eleo da mu bilo ko kvari doivljaj.
- Minus petnaest... - kompjuter je neumoljivo nastavio da odbrojava sekunde koje su
preostale do iskakanja iz strune.
- ubre! Uuti!
94
Kompjuter je bio programiran za odbrojavanje i to ni psea odanost nije mogla izmeniti.

- Minus deset... Minus osam... Minus est...
Elbon se pravio da nije uo.
- Minus dva... Restart!
Tunel se rasplinuo i Elbon se naao okruen mehurovima, a sledeeg trenutka zvezdano
polje se rodilo. inilo se da brod miruje. Iako je jezdio brzinom bliskom brzini svetlosti.
Elbon htede skinuti kacigu, ali mu u glavi zazvoni za uzbunu. Nije prepoznavao zvezdani
raspored!
- Doavola! Gde smo ovo iskoili? - dreknu.
- Galaksija Mleni put.
- Nemogue! Daj projekciju na centralni ekran! - ree Elbon i skide kacigu.
Na velikom ekranu, koji je visio iz plafona i zauzimao skoro polovinu prednjeg zida,
pojavila se projekcija zvezdanog polja.
- To nije Mleni put!
- Jeste.
Crveni krugovi se iscrtae oko desetak najsjajnijih zvezdi, koje su kosmonautima sluile kao
orjentiri.
- Sad prepoznajem. Tu fali zvezdi!
Kompjuter nije odgovorio.
- Gde je Sunce? - urliknu Elbon.
Istog trenutka, bez stvarnog oseaja kretanja sem pomeranja slike na ekranu, brod zauze
drugu poziciju i na ekranu se pojavi bleda takica, smetena na periferiji spirale galaksije.
95
- To Sunce? Nemogue! ta se dogaa, pobogu?

- Vrim analizu.
Kao da je osetio podrhtavanje u kompjuterovom glasu! To nije bilo mogue, jer brodski
kompjuter nije bio predvien da modulira glas prema obrascu za emocije.
- Dakle?
- Prilikom skoka nije dolo samo do iskrivljenja prostora.
Elbona obuze crna slutnja - kao mlad kadet na Akademiji itao je teorijske radove o
mogunosti zakrivljenja vremena prilikom nekontrolisanog zakrivljenja prostora. Ali, to se u
praksi nikada nije dogaalo zato to je zakrivljenje prostora prilikom hiper - svemirskih
skokova bilo itekako kontrolisano! Inae putnici nikada ne bi pronalazili eljenu strunu,
nego ko zna koju, pa bi odlazili ko zna kuda u Vaseljeni.
- Zakrivljenje vremena? - prokrklja.
- Da.
- Odstupanje?
- Plus tri miliona godina. Mogunost greke dve stotine hiljada godina.
Elbon klonu - stigao je kui sa zakanjenjem od tri miliona godina! Elvira ga sigurno nije jo
uvek ekala!
Naravno da nije mogao prepoznati Mleni put - mnogo je zvezdi umrlo u tih tri miliona
godina.
- Kako se to dogodilo?
- U trenutku kad je brod probijao barijeru strune, dolo je do oslobaanja minimalne koliine
energije van polja. Oslobaanje je trajalo dve nano sekunde, ali je energije bilo dovoljno da
zakrivi ravan vremena i povue je u susret brodu.
Minimalno
olsobaanje
sa
maksimalnim
96
efektom,
ironino
pomisli
Elbon.
- Vozi u Sunev sistem.

- Razumem.
Elbonu se plakalo.
Svi njegovi prijatelji su bili mrtvi.
Elvira
je
bila
mrtva.
sanjali
su
da
podnesu
zahtev
za
zaqee
deteta!
- Neu biti otac... - jauknu i zabi lice u ake.

Kompjuter je taktino utao. Brod "Rapir" je stremio ka Sunevom sistemu.
*
Neto tu nije u redu, pomisli Elbon, Sunce je trebalo odavno da eksplodira i raznese svoj
planetarni sistem. Zvezda bila skoro mrtva, a sve planete su bile na broju!
- Izraunaj putanje planeta i odstupanja! - naredio je kompjuteru.
- Nema odstupanja - odgovorio je kompjuter.
- Zvezdana gravitacija?
- Normalna.
Elbon nita nije shvatao. Sunce je bilo skoro mrtvo, smeurano, bez zvezdanog sjaja, bez
zvezdane mase. U sluaju da nestane masa nestaje i gravitacija! Zato se planete sistema
nisu razbeale na sve strane osloboene stega zvezdine gravitacije? Odakle je onda poticala
gravitacija koja ih je drala na okupu?
- Oitavam izvor gravitacije - javi se kompjuter. - Potie iz Sunca.
- Iz, ili sa?
- Iz. Mehanika naprava je smetena u srcu zvezde. Ima relativno malu masu, ali generie
zvezdanu gravitaciju. Za pogon koristi preostalo nuklearno gorivo zvezde.
97
Elbon nije bio zauen - ako je civilizacija bila suoena sa umiranjem matine zvezde, to je
vodilo ka kosmikoj eksploziji monstruoznih razmera, sigurno je sve snage usmerila u
pravcu pronalaenja reenja za problem. Mogao je zamisliti milione najmonijih naunikih
umova u belom usijanju od napora. to je oito urodilo plodom - napravljen je ureaj koji je
simulirao sunevu gravitacijsku mo. I koji nije mogao biti satrven neprestanom lananom
rekacijom preostalog nuklearnog goriva zvezde!
U redu. Teoretski postavljeno. Praktino ostvareno.
A gde su nestali ljudi?
- ivot na planetama?
Na ekranu se pojavila mrka lopta. Elbon zamalo nije povratio kad je prepoznao kontinente.
Zemlja. Mrtva. Gola. Bez svoje plavo-zelene venanice. Lepotica se pretvorila u tamnu
grdobu. U obian kamen.
- Sem neto malo najjednostavnijih organizama u kori tla, nema drugih oblika ivota - ree
kompjuter.
Zatim su usledile ostale planete. Sve su bile mrtve.
- Nema nas vie ...
Suze su mu lile niz obraze. Bio je poslednji ovek. Putnik koji je zakasnio na vlastitu
sahranu.
Kad se umirio, u misli mu se vratila racionalnost. I prvo to je pomislio bilo je da nisu mogla
tek tako izumreti bia koja su osmislila i napravila mainu za zvezdu! Ko na raspolaganju
ima toliko monu tehnologiju, sigurno sebi nee dozvoliti banalnu smrt od hladnoe! Nai e
sebi novu kuu! Pogodnu za ivot, toplu!
- Kako sam glup - promrmlja i obrati se kompjuteru: - Predstoji nam putovanje, stari moj.
- Kuda?
- Ne znam... Izaberi najbliu zvezdu klase Sunca, koja oko sebe ima planetarni sistem. Ii
emo tamo. Ako ne naemo trag ljudi, traiemo dalje! Negde emo ih sigurno sresti ! U
98
kakvom je stanju generator zakrivljenja? Nemoj da opet doe do "minimalnog oslobaanja

energije van polja "!
- Generator je sad u savreno ispravnom stanju. Sa sigurnou mogu rei da nee doi do
nepredvienih izliva energije prilikom skoka.
- Da li si pronaao zvezdu?
- Da.
- Krei!
- Stavite kacigu na glavu.
Elbon dohvati kacigu i stavi je. Iz slualica se ulo odbrojavanje. Nije obraao panju na to.
Bio je nestrpljiv.
Tako rei iz mesta, monstruozno ubrzavajui, brod "Rapir" je nadmaio brzinu svetlosti i
kroz zakrivljenje prostora uskoio u strunu hiper - svemira.
Elbon nije uivao u plavom svetlosnom tunelu - eleo je to pre da izae iz njega i sretne
ljude...
Kaljuga - Nepoznati autor
Posmatrala je kroz okno - lilo je iz nisko sputenih, mrkih, neprozirnih oblaka. Sitne kapi,
guste kao psee krzno, postojano su dobovale nepromenljiv ritam po zaralim, mestimino
izjedenim zatitnim kapcima, neosetljive na umrtvljene sive poglede sa unutranje strane
okana, daleke milionima svetlosnih godina na razmaku od svega tri centimetra debljine
vrstog stakla. Daleke kapi, nedodirljive - opekotine koje iza sebe ostavljaju na koi
dovoljan su razlog da ih ovek eli videti to dalje od sebe. Prokleti svet i sve na njemu!
Lina se okrenu ka unutranjosti prostorije, ali su joj oi i dalje po nagonu, mehaniki pratile
rasprskavanje kapi na oknu. Morala je protresti glavom da bi se otrgla hipnotikoj moi kie.
- Zar ti ne dosadi da satima gleda kroz prozor? - upita Raster, ne diui oiju od listova sa
ukrtenicama, koje mu je dareljivo poklonio brodski kompjuter. - Poludee jednog dana.
Lina je htela da outi odgovor, ali se pobojala da bi njeno utanje samo ilo u prilog
njegovoj tvrdnji da e poludeti jednog dana.
99
- Nije mi dosadno kad gledam kiu... - smrsi Lina. - Tee mi je gledati kako se upinje da
rei te idiotske ukrtenice.
- Ja se bar trudim da nam vreme ispunim neim zanimljivim - pogledao ju je prekorno. - Za
razliku od tebe!
Nekoliko dana ranije Lina je odluila da prekine seksualne odnose sa njim i to ga je strano
pogaalo. Naroito zato to se inilo da e ona u toj odluci jo dugo istrajati.
Mada nije znala ta ju je nagnalo na takvu odluku, priznala je sebi da joj je prijalo to to se
nije podavala Rasteru. Iako joj on nije bio fiziki odbojan, neto u njegovom ponaanju joj je
liilo na obrazac ponaanja poltrona, beskimenjaka i to joj je smetalo da se sasvim oputa i
istinski uiva u seksu.
- Ne poinji opet... Neu se predomisliti!
- Kako hoe. Ja imam vremena. A imam i ruku. Nisi mi ba neophodna.
Oboje su imali vremena.
Lina je bila ubeena da bi Raster u ovoj situaciji bez imalo snebivanja ve nakon dva dana
seksualne apstinencije upotrebio pesnice da je neka druga ena bila umesto nje. Ali, itekako
je respektovao njen crni pojas u karateu i etiri meseca paklene vojnike obuke, koju je
prola pre nego to joj je povereno da fiziki obezbeuje svemirski brod. Znao je da bi bio
nokautiran i pre nego to bi stavio prste na nju!
- Hoe li da jede? - upitala je.
Odmahnuo je glavom, zadubljen u ukrtenicu.
Lina je izala iz prostorije i uskim hodnikom krenula ka kuhinji. Nadala se da je sintetizator
jo uvek bio u stanju da napravi niclu. Makar i omanju.
Iako su svetla u hodniku bila iskljuena da bi se tedela energija, Lina je sigurno koraala.
Njoj nije trebalo mnogo svetlosti da bi se mogla orjentisati
.
U trenutku kad je zastala ispred kliznih vrata kuhinje, brod se zatresao i gotovo ljudskim
glasom jeknuo.
100
Tone, pomisli Lina, prokleti kavez tone!

Ula je u kuhinju. Kompjuter je registrovao njeno prisustvo i automatski je ukljuio
redukovano osvetljenje.
-
Dobar
dan,
Lino
javio
se
svojim
neutralnim
glasom.
Gladna
si?
- Da.
- eli li neto posebno danas?
- niclu i malo krompiria...
- Krompirie ti mogu napraviti, ali ne i niclu. Baza materija za sintetizaciju je skoro prazna.
- Daj krompirie. Ali da ih bude dosta.
Brod se ponovo zatresao.
- U poslednja dva pomeranja, brod je potonuo za osam centimetara - rekao je kompjuter. Ne misli li da je krajnje vreme da se neto preduzme?
- A ta? Pogon je uniten i ne moemo mrdnuti sa mesta.
- ao mi je, nisam stvoren da pronalazim reenja za ovakve situacije. Ja samo konstatujem
da imamo situaciju.
- Daj krompir! - ljutito ree Lina.
Na stolu se pomolio otvor kroz kojeg je mala platforma podigla tanjir pun krompiria. Lina
uze tanjir i zavali se u stolici.
- Ima li nade da e prokleta kia jednom prestati? - upita.
- Nema - odgovori kompjuter. - Danas sam vie puta skenirao iri prostor kontinenta i nisam
pronaao ni traga od rupe u oblacima... Dolazi Raster...
Lina se nije ni okrenula kad je Raster uao u kuhinju.
101
- Osetila si dva poslednja pomeranja?

- Naravno.
- Koliko smo propali?
- Osam centimetara - ubaci se kompjuter.
- Osam? Do avola, jo nekoliko puta nek se zatrese i nikada vie neemo moi otvoriti
spoljnu rampu.
-
Uvek
emo
moi
izai
kroz
neki
od
otvora
za
sluaj
opasnosti.
- A kako misli da kroz te uzane otvore iznese neophodnu opremu i gravitone?

- Jednostavno u razneti zidove i izleteti.
- Prokleti vojnik... - smrsi Raster i izae.
- Niste u dobrim odnosima, zar ne? - upita kompjuter.
- Nismo.
- To nije dobro.
- A to nije tvoja briga!
- Izvinjavam se...
Lina je sporo vakala krompirie i razmiljala o onome to e se desiti kad brod potone
previe. Napustie ga i izai napolje, na kiu punu kiseline, koja e lagano razjedati
skafandere i opremu, dok sve jednog dana ne postane neupotrebljivo. ta onda? Pucati sebi u
glavu i otvoriti vrata spasenja? Pronai suvu peinu, i u nju se skloniti od kie. Koliko dugo
bi im mogle trajati rezerve kiseonika? Pokazalo se da je sterilizacija njenih jajnika na period
od pet godina imala i dobru stranu - ta da je kojim sluajem zatrudnela? Koliko bi joj bilo
ao ako bi u smrt vukla i neroeno dete?
Najeila se od pomisli da bi u skafanderu morala provesti mnogo meseci.
Sa druge strane, skafander se moe skinuti, ali se boce za vazduhom moraju nositi. I ko
102
garantuje da ruka nee dotai neku od onih skrivenih, podmuklih, vraijih vrelih stena?
Prokleto kamenje! Naoko obino, a na dodir toliko vrelo da bi se cigareta za tren mogla na
njemu pripaliti. ta uiniti u sluaju da bujica na neki nain prodre u peinu u trenutku kad
su van skafandera? Da li bi se kosti bez mesa zabelele ili bi se i one razloile usled dejstva
kiseline?
Odoila je tanjir i ustala.
- Pripremi mi jedan graviton. Izleteu malo napolje...
*
Voda, ako se to to je padalo iz oblaka moglo nazvati vodom, slivala se niz sedite
gravitona, niz upravlja, niz skafander, ostavljajui svetlucave, masne tragove. U glavi joj se
formirala asocijacija na bezbroj siunih, drskih pueva golaa, koji u svojoj pomamnoj
poteri za partnerkom ne preu od zavlaenja bilo gde, makar i na najopasnija mesta. Kia
pueva golaa! Kako joj samo to ranije nije palo na pamet?
Skener malog dometa nije imao snage da se probije dalje od pet stotina metara daleko od
gravitona. Otprilike na trostruku daljinu od one koju su mogli savladati njene oi. Na viziru
kacige joj je projektovan radarski odraz okoline. Useci, klanci, vei i manji, svetlija podruja
pod vodom. I nita vie. Nikakav trag ivota ili toplotnog zraenja. ak ni vrele stene nisu
davale odraz na skeneru! Gola koa dlanova je najbolji instrumetn za registrovanje tih stena!
Pejsa je bio obojen u nekoliko jednolinih nijansi braon boje. Preteno mrk, bolesno mrk.
Mrki oblaci, mrko tlo ispod gravitona, mrka kia...
Zato li sam uopte izlazila, pomislila je Lina.
Da je kod kue, rekla bi da joj je bilo potrebno malo "etnje na vazduhu". A ovde? Vazduha
nije bilo. Bar ne vazduha kojeg bi ljudska plua mogla udahnuti! Moda bi pravo ime za
njen izlazak iz tonueg broda trebalo biti "izlazak na malo metana-sumpora-azotaugljendisoksida-... i ko zna ega jo". Atmosfera nije bila za disanje, ali nije ni bila otrovna
za nezatienu kou. Bar neto.
Okrenula je graviton, namerna da nadleti brod.
Gledana iz daljine, letelica je liila na elegantnu damsku salonsku cipelicu, koju je Pepeljuga
grekom zaboravila u blatu, a ne na mermernom stepenitu raskonog dvorca. Ba zbog
103
impozantne veliine i elegantcije linija, brod je, zaronjen skoro do polovine trupa u kaljugu,
delovao jadno, nemono i ostavljeno.
Lina je pomislila o brodu kao o ivom biu - veoma je usamljen, takav, nikakav, osuen na
sporo davljenje u blatu tueg sveta.
Usporila je i nadletela trup. Bezbroj pueva golaa kie gmizalo je po oplati broda, a jo vie
ih je padalo iz neba - traili su pukotinu, makar i mikroskopsku rupicu, kroz koju bi se
provukli i izvrili juri u unutranjost. Prokleta kia!
Vie instinktivno nego ulno osetila je trzaj broda. Za trenutak je pogledala ka krmenom,
pogonskom delu. Prizor jedva primetnog kretanja broda trajao je kratko, krae od jedne
sekunde, ali je Lini i to malo vremena bilo dovoljno da uoi pojavu od ije se
monstruoznosti sva najeila.
Pritisnula je taster za davanje opte uzbune i naglo povukla upravlja gravitona,
obruavajui lebdelicu ka brodu. Gotovo da je udarila u vrata ulazne rampe broda.
- Otvaraj! - dreknula je. - Otvaraj!
Vrata su odskoila i sklonila se u stranu. Lina je uvezla graviton u predkomoru i odmah
skoila sa njega.
Spoljna vrata su se zatvorila i dezinekcioni gas je ispuno komoru. Minut kasnije, Lina je
prola kroz unutranja vrata.
Zato
si
- Ovo nas jede!
dala
znak
za
uzbunu?
doekao
ju
je
Raster.
- Polako, polako... Ko to nas jede?

- Kaljuga jede brod!
Raster se iskliberio. Bio je to gest "ta sam ja rekao, jednom e poludeti".
- Pobogu, ovee, videla sam svojim oima! Kad se brod zatresao, glib se pruio u sitnim
pipcima oko krmenog dela i povukao brod ka dubini! Ova kaljuga je iva! I jede!
- Nema nikakva oitavanja ivota - javio se kompjuter. - Brod se sruio u obinu movaru.
Sad polako tone.
104
- Ti da uti!
- Devojice, kako bi bilo da se malo odmo... - zaustio je Raster, ali je istog trena uplovio u
tamu - Lina ga je brzim i snanim udarcem dlanom seimice po vratu trenutno poslala u svet
nesvestica.
Skljokao se na pod. Lina ga je prekoraila i pourila ka delu broda u kom su se nalazili
magacini...
*
Raster je jauknuo i pokuao da se osloni na laktove. Lina mu je pomogla.
- ta... - zabrundao je Raster i tek tada postao svestan maske za kiseonik i creva koje je sa
maske vodilo ka boci. - Pobogu!
Pogledao je oko sebe. Peina je bila suva, topla i osvetljena iz baterijske lampe, koju je Lina
postavila na izboinu u steni. Svud okolo su se nalazili paketi tehnike opreme,
koncentrovane hrane, obue i odee, boce sa kiseonikom, kompresor... etiri gravitona su
lebdela u dubini peine. Preko svakog je bio prebaen skafander.
- Polako... - Lina je pritisnula Rastera nazad i naterala ga da osloni glavu na podmetnuto
ebe. - Najbolje bi bilo da spava...
- Neu da spavam! - odgurnuo je njenu ruku i popravio masku na licu. - Zato si me udarila?
Zato smo ovde i zato je sva ova oprema izneta iz broda?
- Kog broda?
- Naeg broda! Kojeg drugog!
- Naeg broda vie nema... - pruila mu je komunikator. - Pokuaj da uspostavi vezu sa
kompjuterom...
Raster je histerino pritiskao dugme za pozivanje, ali se kompjuter nije odazvao. Odloio je
komunikator. Shvatio je - Lina sigurno nije poludela, niti je bez potrebe obavila evakuaciju.
- ta se dogodilo?
- Kaljuga je pojela brod. Uspela sam da pronaem ovu peinu i da prenesem dosta opreme,
105
pre nego to je brod sasvim nestao u glibu. Sa ovim zalihama, moi emo da preivimo bar
tri meseca. Moda i due, ako budemo tedljivi...
- Da li si i oruje ponela?
- Naravno. Tu su runi bacai zraka, granate, eksploziv, neutralizatori... Dovoljno da se
odupiremo itavoj vojsci due vreme.
- Nee nas nita napasti... Ovaj svet je mrtav.
Lina je utala. Neto u izrazu njenih oiju nije se dopalo Rasteru. S mukom se oslonio na
laktove. Zatreptao je.
-
Koliko
je
peina
daleko
od
mesta
na
kojem
se
brod
sruio?
upita.
- Oko dva kilometra... Zato?

- Pomozi mi da ustanem.
Uz stenjanje i huktanje, nekako se uspravio i, oslanjajui se na Linino rame, krenuo ka izlazu
iz peine. Usput je sa gomile opreme uzeo snaan baterijski reflektor.
- Nemoj to raditi... - apnula je Lina. - Jo si slab...
- Dobro si me klepila, devojice...
Pazei da ni kap kie ne padne na njega, Raster je ukljuio reflektor i obasjao predeo.
- Gospode... - otelo mu se. - Ti si znala za ovo?
- Dok si ti spavao, primetila sam - klimula je. - Postavila sam mnoto eksplozivnih punjenja,
mina i granata okolo. Kad doe trenutak, sve u to aktivirati.
- Da li si pucala?
- Jesam.
- Reaguje li?
- Reaguje - iskezila se. - Itekako.
106
Raster je uzdahnuo i krenuo nazad ka improvizovanom leaju. Ispruio se i stavio ruke pod
glavu.
Lina je legla uz njega.
- Koliko nam je vremena ostalo? - upitao je Raster.
- Manje od jednog dana...
- Da ih iskoristimo, devojice?
Privila se uz njega. Smetale su im maske i creva za dovod, ali su brzo savladali poetnu
nezgrapnost...
Napolju je lila sitna kia. Milijarde pueva golaa je padalo iz neba. Mrka, klokotava kaljuga
je sporo gmizala, nepokolebljivo savlaujui razmak do peine...
Bilkis - Nepoznati autor
Otvorio sam oi. I odmah ih zatvorio! Nisam hteo da sanjam otvorenih oiju prijatnije je
kad su oi sklopljene.
A nije bilo sumnje da sam bio u svetu snova. Inae, otkud bi pored mene leala ena. Lepa
ena. Zgodna ena. Barunasta, preplanula koa, trei vrhovi bradavica, miris urevka na
bedrima...
Doavola, dobro sam se seao da sam potpuno trezan prethodne veeri, nakon to sam
gledao stupidnu epizodu stupidne serije o porodinoj kapitalistikoj imperiji, legao u svoj
krevet, u svojoj spavaoj sobi. Da sam se naljemao sino, jo bih poverovao da sam u
nekom baru pokupio drolju... Ovako... Pa, neto tu nije bilo u redu.
- Mala, probudi se... gurnuo sam je vrhovima prstiju u rame.
Nije bio san - njen glas me je potpuno u to uverio.
Okrenula se na bok prema meni. Izbegavao sam da pogledam nie od njene brade, iako je u
meni sve trailo da ba to uinim.
107
Oi su joj zeleno zasvetlucale.

- Bilo mi je prekrasno noas, mili... - zagugutala je.
O, otkad mi to nijedna ena nije rekla.
Smrsio sam da je i meni bilo lepo. Morao sam lagati, jer se zaista nisam seao kako mi je
bilo. Ako je i bilo!
Privila se uz mene i noktima prola kroz malje na mojim grudima.
-Malje? Otkud meni malje?
Ja nisam bio maljav! Naprotiv, bio sam osav i po licu i po grudima!
Protresao sam glavom. A ona se privila uz mene i na usne mi utisnula poljubac. Uh, zar sam
trebao misliti o sitnicama kao to su malje po grudima?
*****
- Hoemo li ustajati?
Proteglio sam se i, glumei lenjost, osmotrio prostoriju u kojoj smo se nalazili. Prostorija, ne
soba! Mermer, plavi, zeleni, mangali sa arom i travama koje miriu opojno kad sagorevaju,
teke draperije po zidovima, sve do plafona desetak metara visoko, koe divljih zveri po
mozaiku poda. Kraljevska lonica, a ne moja spavaa soba.
Uplaio sam se - gde sam se to nalazio, pobogu?
- Ne ustaje mi se...
- O, veliki car je danas lentina... - zacvrkutala je. - Solomone moj, ta bi tvoji podanici rekli
kad bi saznali da nee da ustane iz kreveta?
Ako sam se malopre, gledajui lonicu, uplaio, sad sam se prestravio! Kakav car Solomon?
Pa taj je iveo osamsto godina pre Hrista! A ja sam se rodio 1964, u novoj eri! Skoro tri
hiljade godina posle Solomona!
108
Da ona ne primeti, samog sebe sam utinuo za dupe. Zabolelo je ali me nije probudilo.
Zagrlio sam je.
- Priaj mi neku tajnu o sebi... - rekoh, nadajui se da u osim tajne izmamiti i neto to nije
bilo tajna.
- Zaato bih ti odavala tajne? - nasmejala se. - Ja ne moram nikome govoriti svoje tajne...
- ovekov glas je najlepe sluati ako ovek govori o sebi... Dopada mi se tvoj glas... Hajde,
o sebi priaj, glas e ti biti najlepi...
Sklopila je oi. Trepavice duge pet kilometara spustile su toplu senku na njene jagodice.
- Zovem se Bilkis.
Dolo mi je da vrisnem! Naravno! Car Solomon i Bilkis, kraljica od Sabe. Legendarni
ljubavnici, dva velika vladara u istoj postelji!
- Vladam Sabejskim kraljevstvom. Vladam iz lepog prestonog grada Mariba. Sad mi je
dvadeset i devet godina. Vidi, - sklonila je tanki svileni prekriva sa svojih nogu - imam
maljave noge. Ti to voli, zar ne?
Tog trena sam zavoleo!
- Volim.
- Fino... A ja volim to su sve one prie o tvojoj mudrosti preterane. ta bih sa prepametnim
carom, koji se davi u svoj pameti, a ne die mu se. Neka si ti meni obian!
Gricnula mi je vrat.
- Hoe li mi pokazati svoje letelice?
Pojma nisam imao o kakvim je letelicama govorila! Dodue, itao sam neke nebulozne
tekstove da su car Solomon i kraljica od Sabe posedovali letea vozila, kojima su savlaivali
ogromna rastojanja izmeu svojih drava, kad su odlazili jedno drugom. Ali, to su bili
uobiajeni tekstovi, kojima su autori bez injenica pokuavali da animiraju italaku javnost
i uvere ih u postojanje malih zelenih.
109
- Dakle, hoe li mi pokazati?

- Naravo. A tvoje letelice? Kakve su?
- Koliko sam ula, ni nalik nisu tvojima. Moje su samo obini...
Zavretak njene reenice nisam uo! Bez najave me je zahvatio vrtlog plave svetlosti,
prodrao me, prekidajui svaku vezu sa Solomonom i prelepom Bilkis, kraljicom od Sabe.
Uspeo sam da u mislima jauknem za dubokim zelenim oima i dugim, maljavim nogama
kraljice.
*****
Grub
muki
glas
je
doao
kao
zvuna
podloga
snanom
drmusanju:
- Dankane! Probudite se, ovee!

Otvorio sam oi i ugledao meni sasvim nepoznatog oveka, elavog i obuenog u beli
kombinezon. Nije nimalo liio na Bilkis.
- Gde se nala... - podigao sam se na laktove.
Leao sam na ravnoj ploi, oko koje su mileli mnogi kablovi. itava prostorija je bila
pretrpana monitorima i kojekakvim pokazivaima.
elavi me je blago potisnuo nazad u leei poloaj.
- Dolo je do greke, gospodine Dankan... Mi smo.. mi smo... odrena vladina agencija.
Eksperimentisali smo sa, pa, nazovimo to, prenosnikom svesti kroz vreme... Na poetku ove
seanse, prenosni zrak je iznenada promenio smer, odbivi se od neke prepreke i, umesto da
zahvati naeg oveka, proao je kroz vau spavau sobu i...
- Otkud ja ovde?
- Uspeli smo da vas pronaemo, pratei kompjuterom simuliranu putanju zraka. Leali ste na
svom krevetu kao biljka. Odmah nam je bilo jasno da je vau svest zrak poneo sa sobom u
prolost. Prebacili smo vas ovamo, da bismo zatitili ivotne funkcije vaeg tela dok ste bili
odsutni...
110
- Ovo je neuveno! Ugrozili ste moju privatnost bez dozvole! Ugrozili ste mi ivot! ta bi se
sa mojim telom dogodilo da me niste pronali... recimo... dvadeset dana?
elavi se premestio sa noge na nogu.
- Tuiu vas, gospodine! - rekao sam, nadajui se da u jednom parnicom, uz pomo vetog
advokata, reiti sve svoje finansijske prohteve.
- Ovaj... Moda nije potrebno da se ovaj dogaaj povlai po sudnicama... Znate, agencija jo
nije zavrila sa svim testovima, i ne bi bilo poeljno da javnost sazna ta se ovde dogaa...
- Ne insteresuje me! Platiete za sve!
- Gospodine, vlada je spremna da svim vaim eljama izae u susret. Pod uslovom da
javnost ne sazna nita o ovome dogaaju.
Mozak mi je zbrzano radio - nisu me mogli ubiti, jer je u poslednjih pet godina svaki ivi
ovek na planeti dobio u glavu bio-ip, koji ga je povezivao sa monim svetskim
kompjuterom, bankom podataka o stanovnitvu Zemlje. Naglim prestankom mojih ivotnih
funkcija bile bi pokrenute specijalizovane slube za istraivanje, oformljene nakon to je
banka stanovnitva osnovana i nakon to su prestali svi ratovi. Jednostavno, nije se moglo
desiti da neiji nestanak proe nezapaeno! To sam ja znao. To su i oni znali.
- Daete mi sve to budem traio? - lukavo sam zakiljio.
- Sve... Naravno, u granicama naih mogunosti... A moemo mnogo! Pogotovo kad je
novac u pitanju! - naglasio je elavko.
Odjednom nisam mislio na novac.
elavko se upiljio u mene.
Udahnuo sam, a onda dreknuo:
- Vraajte me nazad!
PREDSKAZANJE KVI-7 - Nepoznati autor
Ding-Dong! Ding-Dong!
111
Profesor ustade i otvori vrata svome dugogodinjem prijatelju.

- Stigao si! Hajde, nestrpljiv sam!
- Da! Ne mora da mi pria. I ja sam...
Krenuli su ka spratnom transporteru. Uneli su broj sprata sa laboratorijama i transporter ih
prebaci na eljeni sprat. Izali su iz transportera i nastavili ka dnu hodnika. Profesor unese
ifru u brojanik na vratima i ona se beumno otvorie kliznuvi u stranu. Uli su.
- Svetla! - zapovedi profesor.
Priao je maloj kontrolnoj ploi i uneo ifru za otvaranje skladita produkata. Poli su dalje
niz hodnik.
Sa obe strane hodnika nalazile su se numerisane prostorije u kojima su se uvali produkti
koji se razvijaju u laboratoriji, ili su ve razvijeni, pa se pripremaju za javnu promociju. Stali
su pred vratima sa natpisom KVI-7. Profesor unese ifru za otkljuavanje tih vrata - sve te
mere obezbeenja nisu bile suvine - i ona se otvorie.
- Svetla! - naredi ponovo profesor. - Titane, ukljui se!
Lampica na masivnoj metalnoj kutiji zasvetli zeleno. Ekran se ukljui, zvunici zautae.
- U operativnom sam stanju! - javi se hladni, digitalno generisani glas kompjutera.
- Ovo je najsavreniji raunar do sada ikada napravljen. Nosi naziv KVI-7, skraeno od
"Kompjuter sa Vetakom Inteligencijom, verzija 7". Sva otkria, teorije, principi, podaci o
svemu to je ljudski um ikada stvorio, nalaze se uskladiteni u njemu. Moe ti ak rei kako
da napravi odreenu vrstu jela, a moi e i, uz odgovarajue dodatke, koji se trenutno
razvijaju, i da napravi isto. Umreen je zasad tek sa nekolicinom drugih super-raunara, a
planira se njegovo ukljuenje u planetarnu mreu.
KVI-7 je za sada jedini operativan primerak, ali se ve uveliko proizvodi jo njih radi
postavljanja na ostalim planetama i svemirskim stanicama. Svi e oni biti meusobno
povezani. Kao to sam naziv govori, raunar poseduje vetaku inteligenciju i u stanju je da
razmilja, sam sebe da odrava, da izvodi inteligentne zakljuke iz svih podataka koje
analizira... Ve je obradio celu oblast memorije vezanu za matematiku, astrologiju, odreeni
112
period istorije i otkrio je tajnu mnogih misterioznih graevina. Trenutno obrauje bazu
podataka o svim ljudima roenim u poslednjih 90 godina.
Profesorov gost je utao i zamiljeno posmatrao raunar.
- Hajde! - ree profesor. - Upitaj ga ta god poeli.
Gost je bio doktor biologije, pa je krenuo u tom pravcu sa postavljanjem pitanja. Raunar je
brzo odgovarao, dajui veoma detaljne odgovore, koji su povremeno zbunjivali doktora. I
ve nakon par minuta, doktor se predao. Vie nije znao da li bi moglo u njegovoj glavi
postojati pitanje na koje mu raunar ne bi mogao odgovoriti. Priznao je nadmo raunara. I
priznao je da da nadmo nije poticala od ogromne baze podataka nego od briljantne
dedukcije koja se koristila tom bazom.
- Zapanujue! - rekao je, rairivi ruke.
- Hajde, upitaemo ga za neke podatke o tebi - osmehnuo se profesor - KVI, reci mi neto o
naem gostu.
Raunar poe priu davnim datumom, kada je, pre 60 godina, roen doktor. Biografija o
burnom ivotu trajala je desetak minuta. Najzad raunar zavri.
Gost se osetio nezatienim, kao da su ga skinuli do gole koe. Nije ostalo nimalo intimnosti
za njega, kao ni za koga ko je roen u poslednjih 90 godina. Iako raunar nije mogao da zna
neke podatke o njegovom privatnom ivotu, izvodio je stopostotno tane zakljuke iz raznih
drugih podataka. Gost se razbesni i u oaju uzviknu:
- A da moda ne zna datum moje smrti!?
- Zdravstveno stanje vam nije ba najbolje. Rad srca je neuravnoteen. Ve ste imali dva
infrakta, koji su vas dugo vremena vezivali za postelju. Nikad niste preleali deije boginje,
a razne starake bolesti nisu vas zaobile. Sudei po svemu vi ete umreti danas!
Trei infarkt je kao grom pogodio uzbuenog biologa. Bio je mrtav pre nego to se skljokao
na pod prostorije na ijim je vratima pisalo KVI-7.
1. Tragaica - Nepoznati autor
Trideset miliona godina planeta se hladila i suila, sve dok se, na severu, ledene ploe nisu
zarile u kontinente. umski pojas koji se nekada prostirao preko Afrike i Evroazije, gotovo
113
neprekidan od obale Atlantika do Dalekog istoka, rascepao se na depove to su se stalno

smanjivali. Stvorenja koja su nastanjivala to bezvremeno zelenilo bila su prinuena da se
prilagode ili premeste.
Vrsta kojoj je pripadala Tragaica uinila je i jedno i drugo.
S mladuncem vrsto priljubljenim uz njena prsa, Tragaica je uala u senkama na ivici
jednog umarka. Dubokim oima, ispod koate nastrenice obrva, posmatrala je blistanje.
Pred umarkom se pruala ravnica, kupajui se u svetlosti i vrelini. Bilo je to mesto uasne
jednostavnosti, gde je smrt dolazila brzo. Ali bilo je to i mesto koje je prualo povoljne
prilike. Jednoga dana to e biti granino podruje izmeu Pakistana i Avganistana koje e
neki nazivati severozapadnom granicom.
Danas je, nedaleko od krzavog ruba umarka, na tlu leao le antilope. ivotinja je nedavno
ubijena iz rana je jo kapala lepljiva krv ali lavovi su ve utolili glad njome, a ostali
leinari ravnice, hijene i ptice, jo je nisu otkrili.
Tragaica se uspravila, istegavi dugake noge, i poela da gleda unaokolo.
Tragaica je bila majmunica. Njeno telo, prekriveno gustim, crnim krznom, jedva da je bilo
metar visoko. Imala je tek malo sala, a koa joj je bila mlohava. Lice joj je bilo izdueno u
njuku, dok su joj udovi predstavljali ostatke prolosti provedene na drveu; imala je
dugake ruke, a kratke noge. U stvari, veoma je liila na impanzu, ali odvajanje njene vrste
od ovih roaka iz dublje ume odigralo se pre vie od tri miliona godina. Tragaica je bez
potekoa stajala uspravno, kao pravi dvonoac, a bokovi i karlica bili su joj znatno vie
nalik ljudskima nego kod bilo kog impanze.
Tragaicina vrsta spadala je u leinare, i to ne naroito delotvorne. Ali oni su imali izvesna
preimustva, kao nijedna druga ivotinja na svetu. Uukane u nepromenljivoj umi,
impanze nikada ne bi bile u stanju da naprave neto tako sloeno kao to je gruba, ali
umeno isklesana kamena sekira koju je Tragaica sada drala. Uz to, u njenim oima
postojalo je neto, izvesna iskra, kakve nije bilo ni kod jednog drugog majmuna.
Nije bilo nikakvog znaka neposredne opasnosti. Odvano je izila na sunce, s detetom koje
joj je prianjalo uz grudi. Jedan za drugim, za njom su stupili ostali pripadnici druine,
bojaljivo, hodajui uspravno ili u pognutom stavu.
Mladune je skvialo i bolno joj se dralo za krzno. U Tragaicinoj vrsti nije bilo imena
jezik ovih stvorenja i dalje je bio tek neto malo sloeniji od ptijeg cvrkutanja ali od kako
se rodila ova beba, Tragaicino drugo dete, tako se vrsto drala majke da je ova na nju
pomiljala kao na Hvataicu.
114
Optereena detetom, Tragaica je meu poslednjima stigla do ubijene antilope; ostali su ve

poeli da kamenim oruem seku hrskavicu i kou, koje su povezivale udove i telo ivotinje.
Kasapljenjem se meso brzo pribavljalo; hitro bi odvukli udove u relativnu bezbednost ume,
a onda bi na miru mogli da obeduju. Tragaica je zduno prionula na posao. Nije se,
meutim, prijatno oseala na jakom suncu. Protei e jo milion godina pre no to daleki
potomci Tragaice, po obliku znatno blii ljudima, budu mogli da se zadravaju na suncu
zahvaljujui tome to e se znojiti, dok e im se vlaga skupljati u masnim naslagama. Tela e
im nalikovati na kosmika odela sazdana za preivljavanje u savani.
Smanjivanje svetske ume predstavljalo je katastrofu za majmune koji su nekada u njoj
iveli. Zenit ove velike porodice ivotinja ve je leao duboko u prolosti. Ali neki su se
prilagodili. Pripadnicima Tragaicine vrste jo je bilo potrebno senovito okrilje ume, i dalje
su se nou zavlaili u stanita pri vrhovima kronji, ali bi se danju odvaili da se zapute na
otvoreno kako bi iskoristili neku ovako zgodnu priliku da se domognu plena. Takav nain
ivota nije bio lien rizika, ali bio je bolji od gladovanja. Kako se uma sve vie razdeljivala,
sve je vie imala ivice, te se tako, zapravo, irio ivotni prostor itelja rubnih delova. I dok
su oni nekako uspevali da opstanu na sredokrai izmeu dva sveta, slepi skalpeli varijacija i
prirodnog odabiranja oblikovali su ove oajne majmune.
Najednom se iz svih grla nadigla graja, a ape su poele da udaraju po tlu. Hijene su najzad
namirisale krv antilope i pribliavale su se u velikom oblaku praine.
Uspravni majmuni uspeli su da odseku samo tri antilopina uda. Ali, vie nije bilo vremena.
Stiskajui dete na prsima, Tragaica je potrala za svojom druinom ka sveoj tami ume,
odakle su joj poticali preci.
Te noi, dok je Tragaica leala u spletenim granama u vrhu drveta, neto ju je iznenada
probudilo. Sklupana pokraj majke, Hvataica je tiho hrkala.
Bilo je neeg u vazduhu, neki slabaan miris dopro joj je do nozdrva, neto je nagovestilo
promenu.
Tragaica je bila ivotinja u potpunosti zavisna od ekologije u koju je bila uklopljena, te
stoga i veoma osetljiva na promene. Ali odlikovala se i neim viim od obine ivotinjske
osetljivosti: dok je gledala zvezde oima i dalje prilagoenim skuenim umskim
prostorima, osetila je traak radoznalosti.
Kada bi joj ime bilo potrebno, mogla bi da se zove Tragaica.
Upravo ta iskra radoznalosti, daleki pretea sklonosti ka putovanjima, dovela je njenu vrstu
do ovog mesta, toliko udaljenog od Afrike. Kako su ledena doba nastupala, preostali depovi
115
ume jo su se vie smanjivali ili nestajali. Da bi opstali, majmuni s ruba ume prihvatali su
rizik prelazaka preko otvorenih ravnica zarad novog zaklona, pretpostavljene bezbednosti
novog doma. ak i oni koji bi preiveli, retko su se uputali u vie od jednog ovakvog
putovanja za ivota, odiseje duge jedva kilometar. No, neki su uspeli da opstanu i napreduju,
da bi njihovi potomci stigli jo dalje.
Na ovaj nain, tokom hiljada pokolenja, majmuni s ruba ume lagano su se rairili po celoj
Africi, da bi onda, preavi Gibraltarski zemljouz, stigli i do Iberijskog poluostrva. Bio je to
nagovetaj svrhovitijih migracija u budunosti. Ali majmuni su uvek bili ratrkani i gotovo
da nisu ostavljali tragove; nijedan paleontolog nee naslutiti da su dospeli toliko daleko od
Afrike, sve do severozapadne Indije, pa i dalje.
Dok je Tragaica posmatrala nebo, jedna zvezda skliznula je preko njenog vidnog polja,
lagano, postojano, sa svrhom, poput neke make. Primetila je da je dovoljno sjajna da pravi
senke. uenje i strah stali su da se nadmeu u njoj. Pruila je ruku, ali klizea zvezda
nalazila se izvan domaaja njenih prstiju.
Usred noi, Indija se nalazila duboko u Zemljinoj senci. Ali tamo gde se povrina rotirajue
planete kupala u Sunevoj svetlosti, bilo je svetlucanja mrekanja boja, smee, plave i
zelene, mestiminog treperenja nalik na otvaranja majunih vrata. Plima tananih promena
prela je preko planete poput drugog terminatora.
Svet
je
zatreptao
oko
Tragaice,
ona
je
vre
privila
svoje
mladune.
Ujutro se opor uznemirio. Vazduh je danas bio hladniji i otriji, ispunjen neim to bi ljudi
oznaili kao elektricitet. Svetlost je bila neobina, jarka i isprana. ak i ovde, u dubini ume,
duvao je povetarac, od ega je lie na granama umelo. Neto je bilo drugaije, neto se
promenilo, a to je uznemirilo ivotinje.
Tragaica je odvano krenula uz povetarac. Cvokoui, Hvataica je pognuto pola za njom.
Tragaica je stigla do ivice ume. Na ravnici ve obasjanoj jutrom nita se nije micalo.
Pogledala je unaokolo, ispunjena trakom zbunjenosti. Njen um svikao na umu nije umeo
da valjano analizira predele, ali ipak joj se uinilo da je panorama pred njom drugaija. Jue
kao da je bilo vie zelenila, kao da su se umarci pruali na zaklonjenim stranama onih
goletnih brda, kao da je voda tekla sada isuenim koritom potoka. Ali teko je mogla da bude
sigurna u to. Njeno nikada postojano seanje ve je bledelo.
Sada je, meutim, bilo neeg na nebu.
116
Nije to bila ptica, zato to se nije kretalo niti je letelo. Takoe nije bilo oblak, zato to je bilo
vrsto, omeeno i okruglo. A i blistalo je, gotovo podjednako jarko kao i samo Sunce.
Privuena pojavom, izila je iz senki ume i stupila na otvoreno.
Poela je da se eta napred-nazad ispod udnovate stvari, ispitujui je. Bila je otprilike
veliine njene glave i oblivena svetlou odnosno, Suneva svetlost mrekala se na njoj,
kao to bi se odraavala s povrine potoka. Nije imala mirisa. Liila je na neku voku koja
visi na grani, jedino to nije bilo drveta pod njom. etiri milijarde godina prilagoavanja na
Zemljino nepromenljivo gravitaciono polje ugradilo je u nju instinkte koji su joj govorili da
nita tako malo i vrsto ne moe da samo od sebe stoji u vazduhu: ovo je bilo neto novo, te
ga se stoga trebalo kloniti. Ali nije palo na nju niti ju je na bilo koji nain napalo.
Podigla se na vrhove prstiju i zagledala u kuglu. Dva oka su joj uzvraala pogled.
Zakrgutala je zubima i bacila se na zemlju. Ali lebdea kugla nije reagovala, a kada je
ponovo podigla pogled, postalo joj je jasno. Kugla joj je vratila njen lik, premda izoblien;
bile su to njene oi, onakve kakve je ranije viala na glatkoj povrini neke mirne vode. Od
svih ivotinja na Zemlji, jedino su pripadnici njene vrste mogli da prepoznaju sebe u takvim
odrazima zato to su samo oni imali punu svest o sebi. Ali na izvestan mutan nain, takoe
joj se uinilo da joj je odrazom njenog lika lebdea kugla uzvratila pogled, kao da je posredi
jedno ogromno Oko.
Posegnula je gore, ali ni na vrhovima prstiju, sa ispruenim dugakim rukama veraa po
drveu, nije mogla da je dosegne. Da je bilo vie vremena, mogla se dosetiti da se popne na
neto kako bi dohvatila kuglu, na neki kamen ili gomilu granja.
Ali tada je Hvataica kriknula.
Tragaica je pala na sve etiri i pre no to je to i shvatila, ve je pognuto jurila. Ispunio ju je
uas kada je videla ta se zbiva s njenim mladunetom.
Dva stvorenja stajala su nad Hvataicom. Nalikovala su na majmune, ali bila su uspravna i
visoka. Tela su im bila jarkocrvena, kao da su skroz krvava, a lica ravna i liena dlaka. I
domogli su se Hvataice. Prebacili su neto poput lijana ili loze preko njene keri. Hvataica
se otimala, vikala i grizla, ali dva visoka stvorenja lako su je sputala lijanama.
Tragaica se bacila, kriei, iskeenih zuba.
Jedan od crvenih primetio ju je tog asa. Oi su mu se u oku rairile. Dohvatio je neto to
je liilo na tap i hitnuo ga kroz vazduh. Neto nemogue masivno tresnulo ju je u glavu.
Tragaica je bila dovoljno teka i brza, tako da ju je inercija bacila na stvorenje, oborivi ga
na zemlju. Ali glava joj je bila puna zvezda, a usta puna ukusa krvi.
117
Iza istonog obzorja navro je pokrov tame poput uzavrelog oblaka. Razlegao se udaljeni
pucanj groma, a sevnula je i munja.
2. Ptiica
U trenutku Diskontinuiteta Bizeza Dat nalazila se u vazduhu.
S mesta u stranjem delu helikopterske kabine vidljivost joj je bila ograniena ironija,
budui da je zadatak misije bio posmatranje terena. Ali kako se Ptiica podizala, proirujui
vidike, mogla je najzad da vidi uredne krovove montanih hangara baze, postrojene
neumoljivom pravilnou osobenom za vojniku pamet. Baza UN nalazila se tu ve tri
decenije, tako da su ove privremene zgrade stekle izvesnu otrcanu grandioznost, dok su
prljavi drumovi koji su vodili iz nje bili vrsto nabijeni.
Kako se Ptiica sve vie uspinjala, baza se polako pretvorila u mrlju krea i kamuflanog
platna, izgubljenu na velikom dlanu zemlje. Tlo je bilo goletno, sa samo retkim potezima
sivog i zelenog tamo gde se nekoliko stabala ili grmova borilo za opstanak. U daljini su se
planine izdizale povrh obzorja, sa snenim vrhovima, velianstvene.
Ptiica je naglo promenila pravac, to je Bizezu pritisnulo uz zaobljeni zid.
Kejsi Otik, glavni pilot, pomerio je upravljaku palicu i ispravio letelicu, koja je sada letela
povrh stenovitog terena. Okrenuo se prema Bizezi i uputio joj osmeh. Izvini. U prognozama
nije bilo ni pomena o ovakvim udarima vetra. Ali ta znaju ti pametnjakovii? Je li sve u
redu pozadi?
Pilotov glas zvuao je prejako u Bizezinim slualicama. Oseam se kao da sam u utrobi
neke korvete.
Osmeh mu se proirio, otkrivi savrene zube. Nema potrebe da vie. ujem te dobro
preko radio-veze. Kucnuo je prstom po kacigi. Ra-di-o. Imate i dalje ove naprave u
britanskoj vojsci?
Sedei na seditu pokraj Kejsijevog, Abdikadir Omar, pomoni pilot, pogledao je
Amerikanca, odmahnuvi glavom u znak neodobravanja.
Ptiica je bila osmatraki helikopter s mehurastim prednjim delom. Nastala je prepravkom
napadakog helikoptera koji se koristio od kraja dvadesetog veka. Sada, u spokojnoj 2037,
Ptiica je obavljala miroljubive zadatke: osmatranja, traganja i spasavanja. Mehurasta kabina
bila je proirena da primi troje putnika, dva pilota napred i Bizezu, koja je bila stenjena
118
pozadi.
Kejsi je upravljao ovom veteranskom letelicom jednom rukom. Po inu je bio vii zastavnik,
prekomandovan iz amerikih vazduhoplovnih i kosmikih jedinica u ovo odeljenje UN. Bio
je vrst, nabijen mukarac. Nosio je nebesko plavi lem UN, ali ga je ukrasio, iako je to bilo
strogo zabranjeno, animiranom amerikom zastavom koja se lelujala na virtuelnom
povetarcu. Ispred glave mu se nalazio HUD, naroiti displej, odnosno vizir, i gotovo
potpuno mu prekrivao lice iznad nosa. Sa spoljne strane vizir je bio crn, tako da je Bizeza
mogla da vidi jedino njegovu iroku, etvrtastu vilicu.
Iako nosi taj glupi vizir, vidim da me proverava, primetila je Bizeza lakonski.
Abdikadir, Patun lepog lika, osvrnuo se i uputio joj osmeh. Posle nekog vremena
provedenog u blizini majmuna kao to je Kejsi, ovek se na to navikne.
Ja sam savreni dentlmen, kazao je Kejsi. Nagnuo se malo kako bi mogao da proita
ploicu s njenim imenom. Bizeza Dat. Je li to pakistansko ime?
Indijsko.
Iz Indije si, znai? Ali naglasak ti je australijski?
Uzdrala se nekako da ne uzdahne; Amerikanci nikako nisu uspevali da prepoznaju odakle
potie koji naglasak. Ja sam iz Manestera. U Engleskoj. Moji su Britanci ve tri
pokolenja.
Dobro nam dola na brod, ledi Dat, rekao je Kejsi oponaajui Kerija Granta.
Abdikadir ga je pogurnuo u miicu. To je tako otrcano. Ide iz jednog stereotipa u drugi. Je
li ti ovo prva misija, Bizeza?
Druga, kazala je Bizeza.
Leteo sam s ovim tupadijom desetak puta i uvek se drao isto, bez obzira na to ko je
pozadi. Nemoj se uopte uzbuivati.
Ne uzbuujem se, odvratila je ona staloeno. Navikla sam na takve davee.
Kejsi se oporo nasmejao. Malo je dosadno ovde u bazi Klavijus. Ali ti bi trebalo da se
osea kao kod kue, ledi Dat, ovde na severozapadnoj granici. Probaemo da ti naemo
neto da ukoka tom pukom za slonove.
Abdikadir se ponovo osmehnuo Bizezi. ta ovek drugo da oekuje od jednog hrianskog
fundamentaliste?
A ti si mudahedin kljunastog nosa, uzvratio mu je brundavo Kejsi.
Abdikadiru se uinilo da je na Bizezinom licu razabrao zabrinutost. Oh, ne brini. Ja sam
119
stvarno mudahedin, ili sam to bio, a on je stvarno fundamentalista. Ali smo i najbolji
prijatelji. Obojica smo ekumeni, ali nemoj to nikome da kae...
Najednom su se nali u turbulenciji. Helikopter kao da je upao u rupu u vazduhu duboku
nekoliko metara. Piloti su se usredsredili na instrumente, utonuvi u utanje.
Istog ina kao i Kejsi, Abdikadir, dravljanin Avganistana, bio je Patun, roen u ovom
kraju. Bizaza ga je malo upoznala od kako je nedavno preuzela ovu dunost. Imao je snano,
otvoreno lice, ponosan nos koji bi se mogao nazvati rimskim i kratku bradu. Oi su mu bile
iznenaujue plave, a kosa riasto plava. Kazao je da je ovo naslee vojski Aleksandra
Velikog, koje su svojevremeno prole ovuda. Blag ovek, pristupaan i uljuen, prihvatao je
svoje mesto u ovdanjoj neformalnoj hijerarhiji: iako je bio jedan od samo nekoliko Patuna
koji su doli u okviru kontigenta UN, bio je podreen Amerikancima, te je tako znatno ee
bio kopilot nego pilot. Britanski vojnici zvali su ga Odvani.
Let se nastavio. Nije bio ba udoban. Ptiica je bila ve vremena letelica: u kabini su se
oseali motorno ulje i hidraulika tenost, sve metalne povrine bile su pohabane od
upotrebe, pa je ak presvlaka na Bizezinom ravo tapaciranom seditu bila ulepljena
selotejpom na ispucalim mestima. Uza sve ostalo, buka rotora, na jedva metar iznad njene
glave, bila je zagluujua, uprkos dobro izolovanom lemu. No, pomislila je, tako je to
oduvek bilo: vlade su troile mnogo vie para na rat nego na mir.
Kada je uo kako se helikopter pribliava, Moalim je znao ta mu valja initi.
Veina odraslih seljana pohitala je da se postara da im spremita u kojima su drali oruje i
konoplju ostanu skrivena. Ali Moalim je imao neto drugo na umu. Uzeo je opremu i pojurio
do grudobrana koji je iskopao pre nekoliko sedmica, pripremajui se za ovakav dan.
Za samo nekoliko sekundi, bio je priljubljen uza zid rupe, drei na ramenu RPG cev.
Trebalo mu je mnogo sati da iskopa rupu dovoljno duboku da ga zakloni od crnog udara i
prui mu nagib neophodan za RPG. Ali sada kada se nalazio u njoj, i poto je malo
zakamuflirao telo prljavtinom i rastinjem, bio je sasvim dobro skriven. Runi baca bio je
star, ostatak iz ruske invazije na Avganistan osamdesetih godina dvadesetog veka, ali zato
dobro odravan i ien. I dalje je uspeno ispunjavao svoju ubitanu svrhu. Samo da mu se
helikopter dovoljno priblii, nipoto ga nee promaiti.
Moalimu je bilo petnaest godina.
Kada se prvi put sreo s helikopterima sa zapada, bio je tek napunio etiri. Doli su nou,
itav opor letelica. Leteli su sasvim nisko, tik iznad glave, crni spram crnog, nalik na ljutite
crne vrane. Buka koju su stvarali zarivala vam se u ui, dok vas je kovitlac koji su podizali
nosio, trgajui odeu. Tezge na pijaci su se razletele, goveda i koze su se prestravili, a limeni
krovovi su popadali s kua. Moalim je uo, premda nije sm video, da je nekoj eni dete bilo
120
istrgnuto iz ruku, a
Tada je otvorena paljba.
onda
poletelo
uvis
nikada
se
vie
nije
vratilo.
Kasnije su novi helikopteri bacali letke s objanjenjem svrhe napada: u ovom kraju
zabeleeno je poveanje obima verca oruja, javile su se sumnje da kroz selo prolaze
poiljke urana, i tako dalje. Neophodan udar izveden je hirurkom preciznou, uz
minimum sile. Leci su bili pocepani i iskorieni u toaletne svrhe. Svi su zamrzeli
helikoptere zbog njihove nedosenosti i oholosti. etvorogodinjem Moalimu nedostajale su
rei da opie ono to je oseao.
Helikopteri su nastavili da dolaze. Ove skoranje letelice UN trebalo je da se staraju o
obezbeenju mira, ali svi su znali da je to neiji tui mir, odnosno da su ovi izviaki
helikopteri i te kako opremljeni orujem.
Moalima su nauili da postoji samo jedno reenje ovog problema.
Stariji su ga obuili da koristi runi raketni baca. Bilo je teko pogoditi pokretnu metu.
Detonatori su stoga zamenjeni tajmerima, kako bi do eksplozije dolo u vazduhu. Da biste
oborili neki vazduhoplov, uopte nije bilo neophodno da ga pogodite. Bilo je dovoljno da
raketa eksplodira u blizini naroito ako je gaan helikopter i naroito ako biste ciljali u
repni rotor, njegov najosetljiviji deo.
RPG lanseri bili su veliki, kabasti i upadljivi. Teko je bilo rukovati njima, podii ih i
nianiti a bili biste zaas gotovi ako bi vas uoili kako nianite s otvorenog ili s krova neke
kue. Zbog toga biste se sakrili i pustili helikopter da vam se priblii. Idui ka njemu, posada
helikoptera, obuena da izbegava kue gde su ih mogle vrebati zamke, jedino bi videla
komad cevi kao tri iz zemlje. Verovatno bi pretpostavili da je posredi samo razvaljena
kanalizacija, postavljena tu u okviru jednog od mnogih neuspelih humanitarnih programa
koji su se sprovodili u ovom kraju tokom poslednjih decenija. Dok budu leteli iznad
otvorenog terena, smatrae da su bezbedni. Moalim se osmehnuo.
Nebo pred helikopterom uinilo se neobino Bizezi. Gusti i crni oblaci kao da su navirali
niotkuda, sakupljajui se u traku to se pruala du obzorja, zaklanjajui planine. ak je i
nebo izgledalo nekako isprano.
Neprimetno je izvadila telefon iz depa letakog kombinezona. Drei ga na dlanu,
proaputala je: Ne seam se da su meteorolozi predvideli oluju.
Ni ja se ne seam, uzvratio je telefon. Radio je preko civilne emisione mree; mali ekran
poeo je da prebira po stotinama kanala koji su nevidljivo prekrivali ovaj deo Zemlje,
tragajui za najnovijim prognozama.
121
Bilo je to 8. juna 2037. Ili je bar tako Bizeza smatrala. Helikopter je nastavio let.
3. Zlo Oko
Prvi nagovetaj udnovatih zbivanja koja se odigravaju u svetu Do Vajt dobio je u vidu
naglog buenja: drmusanje za rame, uzbueni glas, krupno lice koje se nadnosi nad njim.
Probudi se, Doe! Nee verovati... kakva stvarica... ako to nisu Rusi, pojeu ti
gamane...
Bio je to Rudi, naravno. Koulja mladog novinara bila je otkopana, a sako nije nosio;
izgledao je kao da se i sm upravo probudio. Ali iroko lice, kojim su dominirale velike
obrve, bilo je oroeno znojem, dok su mu oi, umanjene debelim naoarima, poigravale i
svetlucale se.
mirnuvi, Do se podigao. Kroz otvoren prozor, u sobu se slivala dnevna svetlost. Bilo je
pozno popodne; spavao je oko jedan sat. ta je to moglo da bude toliko vano, Cvikerko, da
me probudi iz najslaeg sna? Naroito posle onoga sino... ekaj da se najpre umijem!
Rudi se odmakao od kreveta. U redu. Ali samo deset minuta, Doe. Nikada nee oprostiti
sebi ako ovo propusti. Deset minuta! urno je iziao iz prostorije.
Priklonivi se neumitnom, Do je ustao iz postelje i sanjivo krenuo preko sobe.
Kao i Rudi, Do je bio novinar, specijalni dopisnik Boston Globa, upuen da alje
ivopisne izvetaje sa severozapadne granice, zabaenog kutka britanskog carstva
zabaenog, da, ali moda od kljune vanosti za budunost Evrope, te tako i znaajnog za
Masausets. Soba je, zapravo, bila samo prenatrpana rupa u jednom uglu tvrave, a i morao
je da je deli s Rudijem, zahvaljujui kome je unaokolo vladao nered ispunjen razbacanom
odeom, napola ispranjenim koferima, knjigama, novinama i malim radnim stolom na
rasklapanje, gde je Rudi pisao svoje lanke za Sivil and Militari Gazet and Pajonir, list iz
Lahore za koji je radio. No, Do je dobro znao da je imao mnogo sree to je uopte dobio
neku sobu; glavnina vojske stacionirane ovde u Jamrudu, kako Evropljana tako i Indijaca,
spavala je u atorima.
Za razliku od vojnika, Do je uivao punu slobodu da po podne malo odrema, ako bi to
poeleo. Ali sada je mogao da uje da se uistinu zbiva neto neobino: povieni glasovi,
uurbano kretanje. To svakako nije nikakva vojna akcija; da je posredi bio novi napad
pobunjenih Patuna, unaokolo bi sve pratalo od pucnjave. Ali ta je onda, ako nije to?
Do je zatekao lavor pun iste, tople vode, a pokraj njega pribor za brijanje. Umio se i
oprao vrat, pa se zagledao u mutan lik u komadu ogledala privrenom za zid. Imao je sitne
crte lica, s nosom za koji je mislio da je bokserski, a ovog popodneva kesice ispod oiju bile
su mu ba upadljive. Glava ga jutros nije mnogo bolela ali to je bilo samo stoga to je, kako
bi preiveo duge noi u kantini, nauio da ne mea pia ve da se dri piva. Za razliku od
122
Doa, Rudi se prepustio svojoj povremenoj strasti prema opijumu ali sati koje bi proveo
puei nargilu kao da uopte nisu delovali na ovog devetnaestogodinjaka. Oseajui se ve
kao ratni veteran u dvadeset treoj, Do mu je zavideo na tome.
Vodu za brijanje pripremio je neprimetno Nur Ali, Rudijev posilni. Sa svojim bostonskim
navikama, Do se pomalo nelagodno oseao zbog nivoa usluge koje je ovaj pruao. Kada bi
Rudi preterao u terevenenju, Nori Ali bi ga brijao u postelji, ak i dok bi ovaj spavao. Do
je takoe teko mogao da svari bievanja kojima je Rudi povremeno pribegavao. Ali Rudi je
bio Angloindijac, roen u Bombaju. Do je stalno morao da se podsea da je Rudi ovde u
svojoj zemlji. Do se, pak, nalazio tu da bi izvetavao, a ne sudio o drugima. U svakom
sluaju priznavao je, ne bez oseanja krivice prijatno je kada oveka po buenju doeka
topla voda i olja ili dve vrelog aja.
Obrisao se i urno obukao. Bacio je jo jedan pogled u ogledalo i rukom proeljao upu
jogunaste, crne kose. A onda, kao da se dosetio neega, zadenuo je revolver za pojas, pa
krenuo ka vratima.
Bilo je to popodne 24. marta 1885. Ili je bar tako Do jo smatrao.
U tvravi je vladalo uzbuenje. Preko senovitog, kvadratnog unutranjeg prostora vojnici su
jurili prema kapiji. Do se pridruio veselom mnotvu.
Veina Britanaca stacioniranih ovde u Jamrudu pripadala je 72. kotskoj gortakoj diviziji.
Iako su neki bili neformalno odeveni u iroke pantalone s nogavicama do kolena, koje su se
nosile u ovom kraju, ostali su na sebi imali jakne kaki boje i crvene, uske, karirane akire.
Ali belih lica bilo je malo; Gurki i Sika bilo je tri puta vie nego Britanaca. No, ovog
popodneva Evropljani i sepoji slono su se gurali da iziu iz utvrenja. Ljudi stacionirani na
ovom zabitom mestu i mesecima odvojeni od porodica dali bi sve za neto novo to bi
razbilo jednolinost svakodnevice. Probijajui se prema kapiji, Do je uoio kapetana
Grouva, zapovednika tvrave, kako grabi preko unutranjeg dela, zabrinutog izraza lica.
Izbivi na prostor ispred tvrave obasjan niskim popodnevnim suncem, Do je naas ostao
zaslepljen. Vazduh je bio suvo prohladan i nagnao ga je da zadrhti. Nebo je bilo duboko
plavo, bez oblaaka, ali blizu zapadnog obzorja ugledao je traku tame nalik na olujni front.
Ovako turbulentno vreme bilo je neuobiajeno za to doba godine.
Ovo je bila severozapadna granica, mesto gde se Indija sretala s Azijom. Za Britance, ovaj
veliki koridor, koji se protezao sa severoistoka na jugozapad izmeu planinskih lanaca na
severu i Inda na jugu, predstavljao je prirodnu granicu njihovog indijskog dominiona ali
bila je to ranjiva i krvava granica, a od njene postojanosti zavisila je bezbednost
najdragocenije oblasti britanskog carstva. Tvrava Jamrud uzdizala se posred te mee.
123
Samo utvrenje bilo je izdueno, sa zaklonom od tekih kamenih zidova i prostranih ugaonih
osmatrakih kula. Izvan zidova, vojniki pravilno, postavljeni su redovi kupastih atora.
Jamrud su prvobitno podigli Siki koji su dugo vladali ovim krajem i vodili ratove protiv
Avganistanaca; no, sada je u potpunosti pripadao Britancima.
Sudbina carstva nije, meutim, danas nikome bila na pameti. Vojnici su hrlili preko vrsto
utabanog poteza zemlje gde su se izvodile parade pred tvravom, i urili ka mestu stotinak
metara od kapije. Do je tamo ugledao neto to je liilo na zalagaoniku kuglu koja poiva
usred vazduha. Izgledala je srebrna i jarko je svetlela, obasjana suncem. Skupina od
pedesetak vojnika, posilnih i civila okupila se ispod tajanstvene kugle, odevena na mnotvo
razliitih neformalnih naina.
Usred gomile nalazio se, naravno, Rudi. ak i tu je bio ef parade, koraao je ispod lebdee
lopte, promatrajui je kroz debele naoari i trljajui bradu kao da je mudar poput Njutna.
Rudi je bio nizak, ne vii od metar i sedamdeset, pomalo zdepast i demekast. Imao je iroko
lice i kooperne brkove, dok mu se iznad nakostreenih obrva prualo visoko elo to je
izgledalo jo vee zbog kose koja je ve poela da se povlai. Nakostreen da, pomislio je
Do uz oporu naklonost, to je prava re za Rudija. Sa svojim krutim, premda bodrim
dranjem, izgledao je kao da su mu trideset devet, a ne devetnaest godina. Imao je runu
crvenu mrlju na obrazu, lahorsku ranu, za koju je verovao da potie od ujeda mrava i koja
nikako nije mogla da zaceli.
Vojnici su se ponekad rugali Rudiju zbog toga to se pravio vaan i drao pompezno
uesnici u borbama nisu ba visoko cenili civile. Ali oseali su i naklonost prema njemu; u
novinskim lancima i kasarnskim priama, Rudi je oaravao ove regrute daleko od doma
svojom britkom reitou koja je njima nedostajala.
Do se probio kroz gomilu do Rudija. Ne vidim zato su se svi uzbudili toliko oko ovog
lebdeeg drukana mora da je posredi neki cirkuski trik.
Pre e biti, brundavo je uzvratio Rudi, neki trik ruskog cara. Moda nova vrsta
heliografa.
Pridruio im se Sesil de Morgan, trgovac. Ako je ovo jadu, voleo bih da doznam u emu je
arolija. Hej ti. Priao je jednom sepoji. Pozajmio bih tvoj tap za kriket. Uzeo je tap i
zamahao njime po vazduhu ispod i oko lebdee kugle. Vidite? Iskljuena je svaka
mogunost da je neto dri; nema nevidljive ice ili staklene ipke, ma kako savijene.
Sepojima je ovo izgledalo manje zabavno. Asli nahim! Fareib!
Neki kau da je ovo Oko, Zlo Oko, promrmljao je Rudi. Moda nam je potreban nuzovato da mu odvrati zlokoban pogled.
124
Do mu je poloio aku na rame. Prijatelju moj, mislim da u tebi ima vie indijskog
naslea nego to si spreman da prizna. Ovo je verovatno samo balon ispunjen toplim
vazduhom. Nita neobinije od toga.
Rudijevu panju privukao je jedan mlai oficir brinog izraza lica koji se probijao kroz
gomilu, oito traei nekoga. Rudi mu je pohitao u susret.
Balon, kae? obratio se De Morgan Dou. Kako onda da tako miruje na vetru? A vidi
ovo! Zamahnuo je tapom iznad glave kao sekirom i tresnuo njime po lebdeoj kugli.
Razlegao se zvonki udar i, na Doovo iznenaenje, tap se odbio od kugle, koja je ostala
nepomina kao da je deo neke stene. De Morgan je podigao tap i Do je tog asa primetio
da se rascepao. Ozledio sam vraije prste! Reci mi sada da li si ikada video neto slino?
Nisam, priznao je Do. Ali ako postoji nain da se iz ovoga izvue neka korist,
Morgane, uveren sam da e tebi to poi za rukom.
De Morgan, Doua. De Morgan je bio trgovac koji je lepo iveo od toga to je snabdevao
Jamrud i ostale tvrave du granice. Bio je to visok tridesetogodinjak, masnog izgleda. ak
i ovde, kilometrima daleko od najblieg grada, nosio je novo odelo neno sivomaslinaste
boje, nebesko plavu koulju i lem beo poput snega. Bio je to tip, Do je doznao, koga su
privlaili rubovi civilizacije, gde su se mogle ostvariti masne zarade i gde se zakon nije ba
strogo primenjivao. Oficirima se ova vrsti ljudi nije dopadala, ali De Morgan je uspevao da
ouva popularnost time to je obezbeivao pivo i duvan, pa i prostitutke kada bi to bilo
mogue, a povremeno i koju vreicu haia za oficire kao i za Rudija.
Uprkos De Morganovom zalaganju, predstava kao da je bila zavrena. Kako se kugla nije
pokretala, vrtela, otvarala ili ispaljivala metke, publika je poela da se dosauje. Osim toga,
neki gledaoci drhtali su u ovom neprilino hladnom popodnevu, budui da vetar sa severa
nije prestajao da duva. Nekolicina ih se vratila u tvravu, a ostali su se polako razilazili.
Ali najednom se nadigla graja na rubu skupine. Tamo je iskrsla neka druga neobinost.
Rairenih nozdrva kao da je nanjuio neku novu zgodnu priliku, De Morgan je smesta
pohitao na tu stranu.
Rudi je spustio ruku na Doovo rame. Dosta tih maioniarskih trikova, kazao je. Bolje
da se vratimo. Bojim se da e nas uskoro ekati puno posla.
Na ta misli?
Upravo sam popriao s Braunom, koji je razgovarao s Tauzendom, a ovaj je nauo neto
to je Harli kazao... Kapetan Harli bio je politiki oficir u tvravi. Podnosio je izvetaje
125
politikoj agenciji u Kiberu, ogranku oblasne uprave zaduenom za odravanje diplomatskih

odnosa s poglavarima i kanovima patunskih i avganistanskih plemena. Ovo nije bilo prvi
put da Do pozavidi Rudiju na njegovim vezama meu mlaim oficirima u Jamrudu. Veze
su nam u prekidu, rekao je Rudi zadihano.
Do se namrtio. Hoe da kae da je neko ponovo presekao telegrafski kabl?
Kada bi veze s Peavarom bile u prekidu, bilo je teko poslati izvetaj; Doov urednik u
dalekom Bostonu nije s blagonaklonou gledao na kanjenja nastala usled toga to su lanci
morali najpre na konjima da budu dostavljani u grad.
Nije samo to posredi, uzvratio je Rudi. Heliograf takoe ne radi. Od jutros smo zabeleili
samo traak svetlosti sa severne i zapadne stanice. Braun kae da se kapetan Grouv sprema
da poalje patrole da izvide u emu je stvar. Ma ta bilo posredi, izgleda rasprostranjeno i
koordinisano.
Heliografi su bili jednostavne, prenosive naprave za signalizaciju. itav lanac heliografskih
komunikacionih postaja postavljen je po brdima izmeu Jamruda i Kibera, kao i na drugu
stranu prema Peavaru. Zbog toga je, znai, kapetan Grouv izgledao onako zabrinut u
tvravi.
Tamo napolju, nastavio je Rudi, patunski divljaci ili Amirove ubice preklali su
moda stotinu Britanaca tokom noi. Ili je posredi neto jo gore: moda su to uinili sami
Rusi, koji inae vuku konce iz senke! Dok je Rudi opisivao ovu groznu mogunost, oi iza
debelih stakala naoara ivo su mu poigravale.
Raduje se izbijanju rata kako to ve valjda moe samo jedan civil, ree Do.
Ako bi do toga dolo, uzvratio je Rudi, pravdajui se, ja u se drati po strani. Ali u
meuvremenu, rei su moja municija ba kao to su i tvoja, te mi stoga nemoj drati
predavanja. Njegov vedar humor ponovo je doao do izraaja. Ba je uzbudljivo, zar ne?
Ne moe to da porekne. Konano se neto dogaa! Hajde, latimo se posla! Okrenuo se i
potrao ka tvravi.
Do je poao za njim. Uinilo mu se da je uo nekakav lepet, kao da su zamahala krila neke
velike ptice. Osvrnuo se. Ali u tom asu se podigao vetar i priguio neobian zvuk.
Neki vojnici jo su se igrali Okom. Jedan se popeo na lea drugome, uhvatio se za Oko
obema rukama i ostao da visi. Oko mu je nosilo celu teinu. Smejui se, vojnik je pustio Oko
i pao na tle.
Vrativi se u zajedniku sobu, Rudi je odmah seo za radni sto, privukao sveanj papira,
skinuo poklopac s boice mastila i poeo da pie.
Do ga je posmatrao nekoliko trenutaka. ta e rei?
126
Doznau za koji as. Nije prestajao da pie dok je govorio. Bio je neuredan u poslu. Po
navici je drao tursku cigaretu u uglu usana, dok je ceo sto bio isprskan kapljicama mastila;
Do je odavno ustanovio da svoje stvari treba da dri podalje od kolege. Ali nije mogao da
se ne divi lakoi kojom je Rudi obavljao svoj posao.
Do se tromo sruio na krevet, stavivi ruke ispod glave. Za razliku od Rudija, morao je
najpre da pribere misli pre no to napie ijednu re.
Granica je za Britance bila od strateke vanosti, ba kao i za ranije osvajae. Severno i
zapadno od ovog mesta pruao se Avganistan, usredsreen na Hindu Ku. Kroz prolaze
Kua svojevremeno su nastupale vojske Aleksandra Velikog, kao i horde Dingis-kana i
Tamerlana. Svi su hitali na jug, privueni tajanstvenou i bogatstvom Indije. Jamrud je
imao kljuan poloaj, nalazei se na liniji Kiberskog prolaza, izmeu Kabula i Peavara.
Ali sama oblast bila je neto vie od pukog koridora za tuinske vojske. Tu su iveli ljudi
koji su ovu zemlju smatrali svojom: Patuni, ratniki narod, estok, ponosan i lukav. Patuni
koje je Rudi zvao Patani bili su predani muslimani, a drali su se i vlastitog koda asti,
takozvanog paktunvalija. Patuni su bili razdeljeni na plemena i klanove, ali upravo ta
razjedinjenost predstavljala je veliku prednost. Ma koliko teak poraz pretrpelo neko od
plemena, sa planina bi mu pritekli u pomo mnogi sunarodnici naoruani starinskim,
dugocevim pukama, jezailima. Do je video nekoliko Patuna koje su zarobili britanski
vojnici. Bili su to najneobiniji ljudi koje je ikada sreo. Britanci su ih potovali na izvestan
obazriv nain. Neki koti su ak tvrdili da se paktunvali, zapravo, ne razlikuje mnogo od
njihovog klanovskog koda asti.
Tokom stolea, mnogi osvajai loe su se proveli na granici koju je jedan namesnik nazvao
bodljikava i neobrezana ivica. ak i sada, vlast monog britanskog carstva nije se
prostirala mnogo dalje od puteva; izvan njih, vladali su plemena i oruje.
Granica je danas ponovo bila mesto oko koga su se plele meunarodne spletke. Opet je
jedno zavidno carstvo upravilo halapljiv pogled prema Indiji: ovoga puta carska Rusija.
Britanski interesi bili su sasvim jasni. Ni po koju cenu nije se smelo dozvoliti da ni Rusija, ni
Persija koju je Rusija podravala, zauzmu Avganistan. U tu svrhu, Britanci su decenijama
nastojali da obezbede da Avganistanom vlada amir naklonjen britanskim interesima ili,
ako bi to zakazalo, bili bi spremni da zarate sa samim Avganistanom. Izgledalo je da se
sukob sada konano nalazi pred rasplamsavanjem. Tokom ovog meseca Rusi su postojano
napredovali kroz Turkistan i sada su stigli nadomak Pandeha, poslednje oaze pre
avganistanske granice, zabiti karavansaraj koji se najednom naao u sreditu svetske panje.
Dou je ova meunarodna ahovska partija izgledala prilino sumorna. Zahvaljujui
jednostavnoj geografskoj logici, bilo je to mesto trvenja velikih sila, a ma koliko Patuni bili
prkosni, biti roen ovde nipoto nije bila povlastica. Ponekad bi se zapitao da li e isto biti i
127
u budunosti, da li je ovo turobno mesto ukleto da doveka bude poprite sukoba kao i oko
kakvog su se nepojamnog blaga ljudi mogli sukobljavati ovde.
Ili e moda jednoga dana, kazao je jednom Rudiju, konano odbaciti rat kao to dete
kada poraste konano odbaci igrake kojima se do tada igralo.
Ali Rudi je samo prezrivo frknuo kroz brkove. Kojeta! A ta bi onda radili igrali kriket
po ceo dan? Doe, ljudi e uvek voditi ratove zato to e uvek biti ljudi, a rat e uvek biti
zabava. Do je bio naivan, kratkovid Amerikanac, daleko od rodne grude, koji jo nije
iiveo mladost, zakljuio je devetnaestogodinji Rudi.
Za manje od pola sata Rudi je zavrio lanak. Zavalio se u stolicu i zagledao kroz prozor u
sve rumeniju svetlost. Njegove kratkovide oi videle su prizore nedostupne Dou.
Rudi ako je posredi neka ozbiljna nevolja misli li da e nas poslati natrag u Peavar?
Rudi je frknuo. Nadam se da nee! Zbog ovoga se nalazimo ovde. Nagnuo se i poeo da
ita tekst koji je napisao: Pomislite samo! Daleko s druge strane Hindu Kua oni napreduju
u zelenim ili sivim injelima, pod carskim znamenjem u vidu dvoglavog orla. Uskoro e
ui u prolaz Kiber. Ali na jugu ih eka otpor olien u junacima iz Dablina i Delhija, Kalkute
i Kolestera, ujedinjenih zajednikom disciplinom i svrhom, spremnim da daju ivot za
udovicu iz Vindzora... Udarai su zauzeli poloaj, sudije su spremne, popreni koi
postavljen je na stativice kriketa. A mi smo u prvom redu gledalita! Kako ti ovo zvui,
Doe?
Stvarno ume da ga tupi, Rudi.
Pre no to je Rudi stigao da neto kae, unutra je banuo Sesil de Morgan. Trgovac se bio sav
zajapurio, dahtavo je disao, a odelo mu je bilo pranjavo. Morate smesta da doete samo
da vidite ta su nali!
Uzdahnuvi, Do je ustao s kreveta. Hoe li se najzad okonati neobinosti u ovom danu?
Do je najpre pomislio da je posredi impanza. impanza uhvaen u kamuflanu mreu,
koji lei pasivno na tlu. U blizini se nalazila jo jedna, manja ivotinja, moda mladune.
Zarobljene ivotinje bile su donete u tvravu na motkama provuenim kroz mreu. Dvojica
sepoja oslobaala su veeg majmuna.
De Morgan je pomno posmatrao izbliza, kao da polae pravo na vlasnitvo. Uhvatili su ih
na severu dva redova u patroli na oko kilometar i po odavde.
To je obian impanza, kazao je Do.
128
Rudi je gladio brkove. Ali nisam uo za impanze u ovom delu sveta. Ima li zooloki vrt u
Kabulu?
Nisu oni iz zoolokog vrta, prodahtao je De Morgan. Niti su posredi impanze. Paljivo,
momci...
Sepoji su skinuli mreu sa ivotinje. Krzno joj je bilo natopljeno vlastitom krvlju. Bila je
skupljena u loptu, s nogama privuenim uz prsa, a dugakim rukama obavijenim oko glave.
Vojnici su drali tapove kao pendreke, a Do je video rane i masnice od udaraca na
ivotinji.
Majmun kao da je shvatio da ga mrea vie ne sputava. Spustio je ruke, okrenuo se
iznenadnim, lakim pokretom i zauzeo uei poloaj, oslanjajui se zglobovima aka o tle.
Okupljeni su obazrivo ustuknuli, a ivotinja se pomno zagledala u njih.
Boe, pa to je enka, kazao je Rudi u pola glasa.
Nateraj je da se uspravi, kazao je De Morgan jednom sepoji.
vornovate grae, sepoj istupi napred. Pruio je tap i podbo ivotinju otpozadi. Ona je
zareala, pokazavi velike zube. Ali sepoj nije odustao. Konano, na graciozan nain i u
izvesnom smislu dostojanstven, kako se uinilo Dou stvorenje se podiglo na noge i stalo
uspravno.
Do je uo kako se Rudiju oteo uzdah.
Imala je telo impanze, nije bilo sumnje u to, mlitavih sisa, nadute stidnice i rumene
zadnjice; udovi su joj takoe bili majmunskih razmera. Ali stajala je uspravno, osovljena na
vlastite noge koje su poinjale iz karlice, Do je to jasno video, ba kao i kod oveka.
Blagi Boe, kazao je Rudi, lii na karikaturu ene kao kakva nakaza.
Nije nakaza, odvratio je Do. Napola je ovek, a napola majmun; uo sam da novi
biolozi priaju o takvim stvarima, o stvorenjima koje su na pola puta izmeu nas i ivotinja.
Je li vam jasno? De Morgan je prelazio pogledom s jednog na drugog sagovornika, s
upadljivom gramzivou u oima. Da li ste ikada videli bilo ta slino ovome? Poeo je da
obilazi stvorenje.
uvajte se, sahibe, kazao je vornovati sepoj, s jakim naglaskom. Visoka je samo metar i
dvadeset, ali moe da grebe i utira, uveravam vas.
Ne majmun, ve ovekoliki majmun... Moramo da je prebacimo u Peevar, pa u Bombaj, a
onda u Englesku. Pomislite samo kakvu e senzaciju predstavljati u zoolokim vrtovima! Ili
ak moda u pozorinim salama... Nieg slinog nije bilo ak ni iz Afrike. Senzacija i po!
Manja ivotinja, koja je jo bila u mrei, kao da se probudila. Okrenula se i zajeala
129
slabanim glasom. enka je smesta reagovala, kao da prethodno uopte nije shvatila da je
mladune tu. Skoila je prema njemu, ispruenih ruku.
Sepoji su smesta poeli da je udaraju tapovima. Ona se okretala i uzvraala udarcima nogu,
ali se uskoro nala prikovana za tle.
Rudi se probio kroz guvu, nakostreenih obrva. Zaboga, ne udarajte je tako! Zar ne vidite.
Pa ona je majka! Pogledajte joj samo oi! Zar vas njihov izraz nee zauvek progoniti? Ali
kako ovekolika majmunica nije prestajala da prua otpor, udarci sepoja i dalje su pljutali
po njoj. Istovremeno, De Morgan se drao na sav glas, bojei se da e mu plen umai ili, jo
gore, da e biti ubijen.
Do je prvi uo klepetav zvuk. Okrenuo se prema istoku i tamo ugledao kako se oblaci
praine podiu u vazduh. Evo ga ponovo ve sam ga uo...
Rastrojen nasiljem, Rudi je samo promrmljao: Koji je sad ovo avo?
ZAPOVEDNIK -Nepoznati autor
- Idioti! Moroni! Sve vas treba reciklirati!
Golan je galamio, nesvestan da je, nakon to je iz dovodnih cevi kupole naglo putena
magla, poeo mahnito utirati sve oko sebe, pri emu je nehotice iskinuo kabel koji je vodio
od njegovih slualica i mikrofona do ureaja na njegovom opasau, koji je sluio za
daljinsku transmisiju. Uzalud je pretio i urlao - u Centru ga nisu uli. ta vie, verovatno da
su se operateri upinjali iz petnih ila da ponovo uspostave vezu!
Magla, koja je toliko razljutila Golana, umesto da pomogne goniocima, omoguila je
beguncima da se neozleeni uvuku u neki od kanalizacionih ahtova i nestanu u podzemnom
svetu! Magla nije putena u dogovoreno vreme, nego desetak sekundi kasnije, begunci su
opazili nekog od tragaa, generisali mone virtuelne iluzije i, kad je sivilo poklopilo trg,
jednostavno su kao pacovi mugnuli u rupu.
Dogodilo se ba ono to je trebalo biti spreeno - begunci iz kazamata dokopali su se
slobode i bezbednosti podzemlja. Nestali su. Isparili. Verovatno nepovratno. Jer se malo ko
iz Slube usuivao da sie u podzemlje, u svet po kojem plivaju fekalije grada, otrovi iz
fabrika za sintetizaciju, aligatori i konstriktor boe i najgrozomornije bie od svih moguih:
ovek prilagoen ivotu u venoj polutami, beloputa, providna sisaljka kreka, monstrum
dvostruko snaniji od oveka sa povrine, hronino gladan i sa belo izbuljenim oima koje
130
skupljaju svaki, najmanji traak svetlosti! Tanije, stotine takvih! Gladnih, ednih,
krvoednih, do smrti navuenih na krek u ije halucinacije kanaliu pritisak softvera na
svest, eljnih svega sa povrne, najvie mekokoih lepotica i nabildovanih fanatika fizike
kondicije, koji u poreenju sa najkrljavijim stanovnikom podzemnog sveta lie na
nedonoad...
Golan je napokon shvatio da je izgubio vezu sa Centrom svojom krivicom, pa je brzo
ukopao kabel.
- Centar!
- Ser! - hitro se javio operater, koji je prvi na svojoj konzoli uhvatio Golanov signal. - Gde
ste do sada, ser?
Golan je pao u iskuenje da idiotu poalje efektnu virtuelnu nonu moru, ali se suzdrao kad god je ranije, probe radi, kriom projektovao kompleksne virtuelne realnosti, danima
kasnije bi se mukotrpno i bolno borio protiv nagona za ostvarenjem trajne veze sa
softverom, a verovatno bi i operater, im bi savladao strah, digao dreku da je Zapovednik
tragaa i sam sposoban, a to bi neminovno dovelo do Golanovog recikliranja. Vee nije
moglo dozvoliti postojanje sposobnih, onih iji su mozgovi evoluirali do te mere da su bili u
stanju uspostaviti kontorlisanu telepetsku vezu sa softverom Gradskog mozga i preko njega
generisati na bilo kom mestu u gradu virtuelne realnosti, koristei njegove mnogobrojne
linkove i mone ureaje za hologramske projekcije. Vee je upravljalo Gradom, a Gradski
mozak je bio jedina dozvoljena arolija!
- Grekom sam otkaio kabel... - promrmlja Golan. - Sad je sve u redu. Imate li poloaj mog
tima?
- Da, ser. Sve vas jasno oitavamo. U blizini nema begunaca.
- Naravno da ih nema! Pustili ste maglu prekasno i oni su nas videli dok smo se unjali.
Pobegli su u podzemlje!
Nekoliko dugih trenutaka vladala je tiina, a onda je operater promuklo rekao:
- Ser, dolo je do vremenskog dislociranja izmeu vaeg tima i nas. Mislim da je greka u
softveru...
- Nema ti pojma! Softver ne grei, pogotovo kad je u pitanju hvatanje sposobnih! Softver
njih eli za sebe! Pogreio je neko od vas i promaio vreme putanja magle!
131
- ta sad, ser?
- Kako "ta sad, ser"? Vodim tim dole! Ja nikada ne prekidam poteru!
- Ali, ser... Vi ne znate ta priate! Biete... biete... biete uniteni ako siete dole!
- To je moja briga!
Golan je na komunikatoru iskljuio kanal za vezu sa Centrom i preko internog kanala se
obratio ljudima iz svog tima:
- Momci, ja idem dole. Ko e samnom?
Rasporeeni na raznim lokacijama oko trga, tragai su kao jedan odgovorili da su spremni
poi za svojim vo|om. Golanu je srce naraslo do veliine nekadanje Rusije! Bio je ponosan
na odanost svojih ljudi. I na svoju harizmu, harizmu koja je okruivala najboljeg tragaa, od
Zapovednika lino.
Priao je najbliem poklopcu ahta. Pazei da to traje samo deli sekunde, uspostavio je
mentalnu vezu sa softverom Gradskog mozga i virtuelno se projektovao u aht. Dole ih niko
nije ekao.
Ljudstvo se okupilo i Golan ih ispod oka odmeri. Na svim licima je bio led, a u oima
odlunost. Klimnuo je i ukljuio energetski oklop. Ostali su to isto uinili.
- Otvarajte!
Dvojica su odmah priskoili i podigli teki poklopac. Golan za svaki sluaj, ali i radi
psiholoke pripreme ljudstva, ispali dug rafal u aht.
Potom se uvue kroz otvor i stade na metalne preage, koje su u pravilnim razmacima vodile
u dubinu. Jedan po jedan su ga sledili.
Obreli su se u prostranom kanalu. U nepravilnim razmacima, meusobno desetinama metara
udaljene, tinjale su vene svetiljke, mrko bojei unutranjost kanala. Podzemlje im se
prikazalo u svom lepem, bezazlenijem obliku.
- Had... - promrmlja neko od ljudi iz tima.
132
Golan se pravio da nije uo. Spustio je navigacioni vizir i saekao da mikroprocesor skenira
okolinu. Sem pacova, koji su ronili u velikim smrdljivim lokvama, nije bilo znaka nekog
drugog ivota.
- Hajdemo... - Golan krenu niz hodnik, vodei se logikom da su begunci mahinalno krenuli
niz nagib kanala.
U tiini su preli nekoliko stotina metara. Oruja su im bila spremna. Energetski oklopi su
povremeno svetlucali. izme su trupkale po betonu i manjim lokvama. Niz zidove kanala se
u potoiima slivala kondenzovana voda. Pakleno je smrdelo. Od toga ih oklopi nisu mogli
zatititi.
Bez komande, u trenu su svi zauzeli borbeni poredak i rasporedili se u strelce mikroprocesori u lemovima su istovremeno preko skenera registrovali ivotnu formu mase
dosta vee od ovekove. To se bilo pritajilo u lokvi, koja je ispunila provalinu u kanalu.
- Granata - tiho je komandovao Golan.
Strelac koji je stajao odmah iza Golana sa opasaa skide runu granatu i otkoi je. Potom je
precizno baci u sred lokve. Trenutak kasnije erupcija izbaci hiljade litara vode iz provaline.
Sa vodom su leteli i delovi organizma.
Golan osmotri komad mesa, koji je eksplozijom baen nedaleko od njegovih nogu..
- Aligator.... Verovatno se nadao da e se osladiti nekim od nas. Nije raunao na nae
skenere. Idemo dalje...
Obili su provalinu u koju se voda vratila i nastavili oprezan hod.
Vene svetiljke su postajale sve ree i ree, dok ih nije sasvim nestalo. Tim je bio u
potpunom mraku. Mikroprocesori su na vizire emitovali kombinovanu sliku vie sistema za
nono osmatranje, tako da mrak uopte nije bio prepreka Golanu i njegovom timu.
Doli su do mesta na kom se kanal ravao u etiri pravca.
Zastali su.
- Kuda emo sad, ser? - upitao je neko.
133
Golan je u pitanju naslutio strah da e pasti komanda za razdvajanja tima, kako bi se sva
etiri nova kanala istraivala.
Sklopio je oi i hitro virtuelno proleteo stotine metara u dubinu svakoga kanala. U treem je
otkrio vie ivotnih oblika, koji su mirovali iza okuke.
- Ovuda - poveo je tim u taj trei kanal. - Pazite, iza okuke je postavljena zaseda...
Niko nije pitao kako je Golan znao za zasedu.
U trenutku kad su se primakli na pedesetak metara do okuke, u vazduhu ispred njih se
iznenada materijalizovao ogroman jarko crveni zmaj. Urliknuo je i poeo bljuvati vatru.
Zapratali su bacai zraka, ljudi su prestravljeno vritali, a Golan se upinjao da snagom volje
odbije nalet virtuelne nemani. Ali, ko god da je, posredstvom softvera Gradskog mozga,
projektovao zmaja, bio je prejak za njega. Kao udarac zelenog bia, Golana je zahvatila
drhtavica, a onda je naila tama.
Sruio se, a za njim su padali i njegovi ljudi. Kad je i poslednji ovek pao, zmaj je nestao.
Iza okuke su se pomolile hitre prilike.
*
Golan je osetio otar miris reptila i tek tada je otvorio oi. I odmah ih sklopio jer mu je
ispred nosa zapalacao ravasti jezik monstruozno velikog gutera varana.
- Otvori oi, tragau. Bibo te nee povrediti - uo je grub, promukao glas.
Golan je otvorio oi. Prostorija je bila ogromna, nalik fabrikoj hali, ali bez prozora. Zidovi i
svod su bili sagraeni od crvene cigle, prljave i sluzave.
Varan se odmakao, naizgled nezainteresovan za njega.
Snane ruke su zgrabile Golana i podigle ga u sedei poloaj. Mogao je da se osvrne i
detaljnije osmotri prostoriju. Mnotvo stanovnika podzemlja se nalazilo okolo. Neki su
spavali, neki jeli ( Golan se prestravio da su njegovi ljudi bili ta hrana ), a veina je teturala i
odbijala dimove kreka.
Malo po strani, desno od Golana, zavaljen u velikoj fotelji, sedeo je monstruozno krupan
134
mukarac. Lice mu je bilo bledo, skoro belo, a na povelikoj glavi kosa retka, tako da je
njegova glavatost jo vie dolazila do izraaja. U uglu usana mu se dimila staklena lula sa
krekom.
Oko fotelje, izvaljeni na starim ebadima, leali su Golanovi begunci. Bilo je oito da su svi
boravili u krek svetovima. Golan stisnu oi - zbog tih golaa je i krenuo u podzemlje.
- Ko si ti? - obratio se grdosiji u fotelji.
- Ja sam Engin, kralj podzemlja. A ti si, pretpostavljam, glavom i bradom, Golan,
Zapovednik?
- Jesam. ta je sa mojim ljudima?
Engin odmahnu.
- Nisi u poziciji da misli na svoje ljude...
- Ipak hou da mislim na njih. Gde su?
- Dobili su zaduenja. Mislim da veina hrani nau decu...
- Ako ste im uinili neto... - zapoe Golan, ali zauta.
Engin ustade iz fotelje i protegnu se. Golan je bio siguran da ne bi imao nikakve anse protiv
grdosije kad bi se suoili u potenoj tui golim rukama. Bez obzira na godine obuke i
treninga.
- Mislio sam da si vie sposoban, Golane - ree Engin. - A tebe je jedan obian udar
virtuelne ale onesvestio. ovee, sa udarima te snage naa deca se poigravaju! Svako od njih
bi ti spalilo mozak ako bi poelelo! Zamisli ta bi tek neki od naih odraslih bio u stanju da
uradi!
- Ja nisam sposoban!
Engin se sae. Smrad uskislog dima kreka zapahnu Golana.
- Koga lae? Sposobni se meusobno prepoznaju!
Golan za trenutak oseti menjanje stvarnosti. Instinktivno se povezao sa softverom i odupro. I
135
u sebi opsovao - obini ljudi nemaju uroeni refleks odupiranja nekontrolisanom prelasku
stvarnosti u virtuelnu realnost. Samo sposobni.
Engin se zacereka.
- Hteo ti to sebi priznati ili ne, ti si na Golane! A siguran sam da to i Vee zna! Putali su te
da ivi i iskoritavali su to to nisi heto da se pridrui svom soju. Bio si obian izdajnik,
Golane, izrod!
- Ubij me.
- A, ne, mi svoje ne ubijamo. Svi koji se mogu povezati sa softverom Gradskog mozga
izbegavaju da ivotno ugroze sebi sline jer softver svaki takav in nekako registruje i
odlae na samo njemu znane adrese memorije, kojima niko od nas nema pristupa. Ne znam
zato ali je injenica da softver pokuava da sprei meusobno unitavanje sposobnih, dok
istovremeno on sam ruinira svakog sposobnog kojem provali u mozak. Tebi je dozvoljavao
da ubija sposobne, iako si i sam sposoban. Ne znam zato je to radio. Povremeno, softver
uspe da se dokopa umova sposobnih koji su na bilo koji nain ivotno nakodili drugim
sposobnima. Tada kanjava! Mislim da se sveti zato to se njemu uskrati slast unitavanja
psihe sposobnog. To je moja teorija, jer sam ubeen da je gradski softver razvio svoju
vlastitu svest. Veruj mi, ti ne eli da vidi na ta te kazne lie!
- Onda me pusti!
Engin sede pored Golana. Prebaci mu ruku preko ramena.
- Pustiu te, Golane. Ali, nema ti povratka na povrinu.
- Zato? Ako Vee zna da sam ja sposoban, recklirae me kad-tad. Tebi je svejedno.
- Nije mi svejedno. Ti si na, ma kakav god da si - zabrunda Engin. - Hajde, povuci dim...
Na silu je svoju lulu ugurao Golanu meu usne.
Golan je pokuavao da ispljune lulu - znao je da e sav njegovo dugogodinji trud da se
svesno odupire pritisku softvera pasti u vodu ako samo jednom prui svom mozgu
spasonosnu, otupljujuu halucinaciju izazvanu krekom. Godine mukotrpnog autogenog
treninga e se istopiti kad podsvest shvati da postoji od samo-discipline laki nain za
odupiranje. Laki, ali mnogo opasniji, jer krek veoma brzo stvori zavisnost i ovek postane
narkoman, a to je muka moda i vea od svesnog odupiranja softveru. Uzimanje kreka se
136
brzo pretvori u zaarani krug - dok deluje, mozak ne boli, a kad dejstvo oslabi, mora se uzeti
jo da ne bi mozak zaboleo...
Zadravao dah itavih dva minuta, a onda je popustio i snano udahnuo. Pomislio je da e
mu plua ekslodirati. Ali, umesto plua, pred njegovim oima je eksplodirao svet boja i
zvukova. Svet arenih zvukova i raspevanih boja. Konstantni pritisak u lobanji je nestao im
su se telepatski pipci softvera povukli pred drogom i Golan se zadovoljno iskliberio napokon je mogao da se opusti i da ne misli na to kako e ga softver ipak zaskoiti i zauvek
usisati u sebe njegovu ljudsku svest, njegovu besmrtnu duu. Softver Gradskog mozga,
moan, inteligentan, sposoban za uenje, sposoban za samooporavak, ipak nije mogao da se
nosi sa izmenjenim stanjima ljudske svesti - nije ih ni doticao jer se panino plaio
halucincija koje su nekontrolisano iskakale iz podsvesti svakog drogiranog oveka.
Halucinacije nije mogao uglaviti ni u jedan od predloenih i vremenom doraenih kalupa
ljudske svesti! Ipak, najvie ga je plailo to to su ljudi namerno koristili hemikalije da bi
otupili svoju svest, a istovremeno naruavali zdravlje svog tela i umanjivali svoje motorike
i intelektualne mogunosti! Ljudi su namerno u sebi pokretali spori proces samounitenja!
To se kosilo sa principom odravanja sebe u najoptimalnijem moguem stanju, na kojem je
poivala hladna analogija razuma Gradskog mozga.
Golan se zavali i sklopi oi. Plavetnilo istog neba mu ispuni vidik. Izrastoe mu bela krila i
on se vinu. Smejao se i udisao mirisni vazduh. Genetsko seanje, osloboeno drogom,
pruilo mu je viziju neba, neba koje nikada u ivotu nije video.
Engin se spusti u svoju fotelju. Nekoliko dugih trenutaka je posmatrao Golana, a onda je
zadovoljno klimnuo glavom - jo jednog su pridobili.
SFERA - Sebastijan Adanko
Jaron Wells se uhvati za preku na Sferi i odgurnu se nagore. Noen inercijom, on
otplovi pravo do jednog od ulaza u atl. Osvrnuo se za sobom da jo jednom baci pogled na
to monumentalno delo oveka.
Sfera koja okruuje Sunce i prikuplja svu njegovu energiju, uz to inei prebivalite za
sve one milijarde ljudi koje nemaju mesta na Zemlji. Nalazila se na otprilike dva puta veoj
udaljenosti od Sunca nego Zemlja, oko 80 miliona kilometara od orbite Marsa i imala je
debljinu od tri metra, to je bilo sasvim dovoljno. U nju je utroen vei deo materije gasnih
dinova u Sunevom sistemu to je stvorilo odreene gravitacione poremeaje, ali to je
Zemlji samo godilo, poto se blago udaljila od Sunca, priguujui time efekat staklene bate.
Sve u svemu, okolnosti su se uklopile tako da je sve ispalo dobro za Zemlju.
Preavi pogledom preko tog nemerljivog infracrvenog filtra, jer, Sfera je proputala
iskljuivo infracrveno zraenje, Jaron ue u dekompresionu komoru.
137
Nekoliko minuta kasnije, sedeo je za komandama "Drake"- a, malog, ali zato njegovog
atla.
- Jarone, jesi li potpuno zavrio s onim napolju? - zau se umilni enski glas iz druge
prostorije.
Drake je, u stvari, bio polovino njegov atl. Druga polovina je pripadala Rosemary
Wells, njegovoj voljenoj supruzi. Iako su se neprestano sukobljavali oko sitnica, ipak su inili
savreno skladan tim. Oboje su zanimale iste stvari, te nikad nije bilo u pitanju ta e im sve
to, zato sve to rade, zato ne rade neto drugo. Bili su skoro savren par.
Jaron se okrete ka njoj da joj odgovori, meutim, zautavio ga je snaan bljesak koji je
dopirao spolja, iz svemira.
- Rosie! Dolaz' ovamo, neto udno se deava!
Okrenuo se ka komandnom pultu i poeo munjevito, ve uvebanim pokretima da
zadaje komande brodu. Ubrzo mu se prikljuila i Rosie, te je sve ilo mnogo bre. Brzim
skaniranjem okoline utvrdili su da je bljesak potekao negde sa ruba Sunevog sistema, to je
znailo da se sam bljesak dogodio jo pre neto vie od pet sati. Naime, toliko je trebalo
svetlosti bljeska da stigne do Sfere sa pribline razdaljine Plutona.
Poto su imali zaliha napretek, odluili su da malo saekaju, da vide ta e se desiti.
Verovatno nisu bili jedini koji su se zadesili iznad omotaa, te nee oni biti ti srenici koji e
prvi izvestiti Zemljane o ovoj neobinoj pojavi, ali e bar biti tu da vide ta je to bilo. Oboje
su se nadali da se radi o upadu neke vanzemaljske letelice u Sunev sistem, a da je bljesak
bio manifestacija prolaska kroz nekakav hipersvemir. Ali, sve to su mogli da urade je da se
neno spuste na povrinu Sfere i da ekaju.
Dva dana kasnije, kad se ve ekanje pretvaralo u dosadu, na radaru se pomolie prvi
znaci prisustva neke neidentifikovane maine.
to je bila blia, sve vie informacija su mogli o njoj da dobiju sa detektora. Bila je to,
po izgledu, neobina verzija Bussardovog meuzvezdanog nuklearnog ramjet-a, broda koji je
kao pogonsko gorivo koristio meuzvezdani vodonik, koji je usisavao u pogonski odeljak
preko ogromnog levka koji se nalazio na pramcu broda. Meutim, kod tog tipa broda dolazilo
je do erozije levka, jer su estice meuzvezdane materije pri brzinama bliskim brzini svetlosti
imale veliku energiju i ne bi klizile niz levak do drela reaktora,nego bi ga probijale.
Kod broda koji su otkrili na detektorima taj problem je bio prevazien time to je kao
usisni levak bilo korieno polje sile i to je bilo ono to im je pomoglo da ga tako brzo
detektuju.To polje je bilo ogromno, iako je brod oigledno bio predvien samo za putovanja
unutar zvezdanih sistema.
Nakon nedelju dana, tuinski brod se nalazio nadomak Sfere. im se dotini brod
zaustavio, Drake je uzleteo i poceo da krui oko broda, pomno ga ispitujui svojim
senzorima. Meutim, samo par sekundi kasnije, Drake se oteo kontroli i poeo da izvodi
besmislene manevre. Jaron i Rosemary su sedeli u pilotskoj kabini bez glasa posmatrajui ta
se deava sa brodom. Najzad, Drake se stabilizovao i zaustavio, pristajui tik uz vanzemaljski
brod.
138
Uprkos svom naprezanju, dvoje ljudi nije moglo da vidi neke znaajnije detalje
tuinskog broda, jer su bili preblizu. Sve to su mogli da vide je bila ravna povrina
izbrazdana nekim udnim arama. A onda su Drakeovi kompjuterski terminali oiveli, prvo
brljajui i ispisujui nesuvisle podatke, da bi ubrzo poeli sa sistematskim pretraivanjem
kompletne memorije brodskog raunara. Kad se ta pretraga zavrila, komunikacioni panel
Drakea se ukljui i na svim kanalima se zaori poruka:
"Narode Sunevog sistema!
S kakvim pravom gasite svoju zvezdu?
Zahtevamo od vas da je smesta vratite u prvobitno stanje, inae emo pristupiti
nasilju. Bia sa naeg rodnog sveta su skoro podivljala kad je nestala najsjajnija zvezda na
nebu. Stvorile su se nove religije i novi religijski ratovi, vi ste pretvoreni u mit, u legendu u
ije ime su vrena najbezonija nasilja.
Ponavljamo, ukoliko smesta ne uklonite ovaj omota, biemo prisiljeni da to
svojeruno uinimo, nanosei vam pri tom ozbiljnu tetu. Nadamo se da razumete da ovo
inimo iskljuivo iz samoodbrane, hvala unapred."
139
140
SFalmanahTE
S
ERRANo.13 Maj2012
AR
RGONAU
UTI VREM
MENA HERBERT
H
T DORD
D VELS
TH
HE CHRO
ONIC ARG
GONAUT
T H.G.W
WELLS
141
Originalno objavljeno u The Science Schools Journal (1888)

Prevod Tihomir Jovanovi
Ova pria nastala je sedam godina pre objavljivanja uvenog romana Time Machine
(Vremeplov), koji se smatrao prvim delom u kojem se pominje putovanje kroz vreme. Sam
autor se ponekada ograivao od nje i nije udo da je zaboravljena u svetu i kod nas. Ovo je
prilika da se upoznamo kako je Vels po prvi put zamislio putovanje kroz vreme. Ovo je pvi
prevod koji se jalja kod nas.
Pria sa ezoterike take posmatranja
Objanjenje o boravku Dr. Nebogifela u Lidvdu
Na oko pola milje van sela Lidvda, pored puta koji ide du istonog grebena planine
zvane Pen-i-pvl, ka Rvstogu, nalazi se velika graevina na farmi poznatoj kao Mans. Ona
ovo ime vodi od injenice da je nekada bila boravite ministra kalvinistikih metodista. Ona
je udna, niska, nepravilno izdignuta i nalazi se nekih stotinu jardi od eleznike pruge i
sada vrlo prelazi prelazi u ruinirano stanje.
Poto je njena konstrukcija iz poslenje polovine prolog veka, ova kua je pretpela
mnogo promena sree, poto je dugo bila naputena od strane farmera sa okolnih imanja,
zbog manje pretencioznih i komfornijih stanara. Meu ostalima je i gospoa Karnot, Galska
Safo, tu jedno vreme imala svoj dom a kasnije, stariji ovek po imenu Vilijams, postao je
njen zakupac. Prljavo ubistvo tog stanara koje su poinili njegova dva sina bio je uzrok to je
neko vreme ostala nenaseljena; sa neizbenim posledicama da je dospela u stanje velike
oronulosti.
Kua je bila na loem glasu, a odrasli ljudi i priroda su brzo doveli do njenog
unitenja. Strah od Vilijamsovih, koji je odvraao momke Lidvda od izraavanja svojih
sklonosti da osvoje naputenu unutranjost manifestovao se neobinom destruktivnou i
unitavanjem njene spoljanjosti. Projektili kojima su nekada izraavali i utoljivali svoj
spiritualni uas jedva da su ostavili neko nepolomljeno staklo i samo su u uzanim prozorima
ostali izlupani ostaci staromodnih olovnih okvira, dok su bezbrojne polupane ploe oko
kue, i etiri od pet crnih otvora zevali iza golih greda na krovu, koji su takoe svedoile o
energiji njihove odbojnosti. Vetar i kia su tako imali slobodan put da uu u prazne sobe i da
tu obave svoj posao, staro vreme je to pomoglo i podstaklo. Naizmenino kvaenje i suenje
uinilo je da se daske na podu i obloge udno izviju i da se tu i tamo raspuknu u paroksizmu
reumatinog bola i da se razdele od rom izjedenih eksera koji su ih nekada vrsto drali.
Malter sa zidova i plafona, postao je pocnelo-zeleno, sa kiom izjedenom korom usled
poniavajueg ivota. Polako se razdeljujui od fermentisanih letvi veliki fragmenti su
ponegde pali u neoekivano mirnim satima, uz glasne potrese i lomljavu i dodavale snagu
popularnom praznoverju zbog koje su stari Vilijams i njegovi sinovi osueni da ponovo
odigraju svoju uasnu tragediju do konane presude. Bele rue i upletene puzavice, kojima
je gospoa Karnot prva ukrasila zidove, sada su se nesmetano irile preko liajevima
prekrivenih vrhova krovova i u poniznoj zahvalnost se kao plima irile i osvajale apartmane,
142
sablasno obavijene pauinom. Bolesno blede peurke poelu su nicati i izdizati se iz cigala
na podu tavana, dok je posvuda bilo trulo drvee, slavei posvuda purpur i proarani grimiz,
uto smeu i hepatitnu boju. Termiti i mravi, bube i moljci. Bezbroj puzeih i krilatih buba,
nalazili su svakoga dana prirodni smetaj u ruinama; posle njih u rastuem broju jurili su
krastave abe. Laste i bregunice su gradile svake godine vie gnezda u tinini, u vazduhu
gornjih soba. Slepi mievi i sove borili su se u mranim uglovima donjih soba. I tako u
prolee godine 1887, priroda je pobedila, postepeno ali sigurno upornost starog Mansa.
Kua je propala kao to bi rekli ljudi koji ne vide razliku ljudskih krntija u odnosu na duga
bia koji bi rekli, sigurno i brzo. Ali nikada nije bila odreena kao sklonite drugim
ljudima pre svog konanog unitenja.
Nije bilo najave o dolasku novog stanovnika u tmurni Lidvd. Doao je bez ikakve
najave u sferu trenutnog primeivanja i ogovaranja sela. Doao je u svet Lidvda kao to to
ve biva, kao oluja u odreeni dan. Pojavio se iznenada, iz niega,. Istina, glasine su da je
vien kako dolazi nekim vozom iz Londona i da koraa bez oklevanja ka starom Mansu, ne
dajui ni re objanjenja niti bilo kakav znak kakve su njegove namere, ali postao je plodan
izvor informaija i naslutilo se da e proi padinama Pen-i-pvla neverovatnom brzinom, kao
da jae, kako se inilo paljivim posmatraima, na spravi nimalo nalik biciklu i da e u kuu
ui kroz dimnjak. O ovim konfliktnim izvetajima isprva se uglavnom govorilo ali je
kasnije, u pogledu bizarnog prisustva i ekscentrinog naina ivota najnovijeg stanovnika
postignuta potpuna potvrda. I kako god da je stigao, nije bilo sumnje da je unutra i da
poseduje Mans, od prvog maja, jer ga je u jutro tog dana posetila gospoa Morgan Ap Lojd
Dejms i ona je praena sa nekoliko osoba, podnela izvetaj pored padine planine, okruena
radoznalim stanovnicima, o zakovanim ploama preko rupa prozora njegovog novog doma
zatvara svoju kuu, kao to je to gospoa Morgan Ap Lojd Dejms nepodesno primetila.
Bio je sitne grae, ovek tunog lica, odeven u priljubljenu odeu od neke vrste
tamne tkanine, koju je gospodin Peri Dejvis obuar iz Lidvda opisao kao kou. Njegov
akvilinski nos, tanke usne, visoke jagodice obraza i isturena brada, bile su male i uzajamno u
proporciji, ali su kosti i miii njegovog lica bili upadljivo istaknuti i razabrivi jasnim
linijama. Isto to uzrokovalo je utonuli izraz velikih sivih radoznalih oiju, koje su posmatrale
ispod neverovatno visokog i irokog ela. Taj njegov izgled bilo je ono to je konano
najsnanije privuklo panju posmatraa. Izgledalo je da je van svih zamislivih proporcija u
odnosu na ostatak svog lica. Dimenzije, kvrge, bore i vene, bile su neobino istaknute. Ispod
toga sijale su njegove oi kao svetlo u podnoju peine. Sve tako nadmono i skrivajui
ostatak njegovog lica, to je davalo skoro neljudski izgled, neemu to je inae bilo
nesumnjivo divan profil. Tanka crna kosa koja je visila razbaruena pred njegovim oima
sluila je vie da prikrije ovaj efekat, dodajui neprirodne visine sugestiji hidrocefalne
projekcije: a ideja neeg ultra humanog bila je ta vie istaknuta venama na slepoonici koje
su pulsirale vidljivo kroz providnu ukastu kou. Nije bilo udno, u pogledu na ove stvari,
to je u visokom i poetskom Simriku iz Lidvda teorija sita o dolasku imala znatnu naklonost.
143
Ipak su njegovo odevanje i dela bili vie od njegove linosti, to je nadvladalo

verovanje da je on vetac. U skoro svim ivotnim okolnostima paljivi seljani su ubrzo
pronali da njegov nain nije drugaiji od njihovog, ali sasvim neoekivano tek posle svih
teorija motiva koje su oni mogli zamisliti. I tako, u malim stvarima na samom poetku, kada
Artur Prajs Vilijams, poznat i slavan u svim krmama Kernavoria po svojim socijalnim
davanjima, trudei se, u najistijem velkom i jo istijem engleskom, da privoli stranca na
razovor o predstavi sa limenim ploama, nije uopte uspeo u tome. Radoznala sumnja,
iskreno raspitivanje, nuenje pomoi, predlaganje naina, sarkazam, ironija, zloupotreba i
konano prava borba, iako najavljeni uz puno napora sa uzvisine puta, oigledno da nisu bili
primeeni. Projektili, shvatio je Artur Prajs Vilijams, su jednako bili bespomoni u svojoj
upotrebljivoj svrsi a okupljena gomila nesta uz nesmirenu radoznalost i sumnju. Kasnije,
tokom dana, okupljena gomila videla ga je da se kree niz plaminski put ka selu, gologlav i
takvom brzinom koraka i odlunog lica, da je Artur Prajs Vilijam, opazivi ga iz daljine sa
vrata Svinje i pitaljke bio zapanjen i sakrio se iza holandske rerne u kuhinji dok on nije
proao. Divlja panika takoe zahvati kolu dok su deca izlazila, i povede ih ka izlaznim
vratima kao lie pred olujom. On je ipak, jednostavno ekao povoljan trenutak i izjurio
odavde posle dueg zadravanja, naoruan razliitim rukohvatima paketa hleba, haringama,
svinjiskim butkicama, usoljenom svinjetinom i izuzetnim naporom, vratio se istim brzim
hodom do Mansa. Njegov nain kupovine bio je odreen i imao je jednostavno ime, bez
ijedne rei objanjenja, utivosti ili zahteva stvari koje su mu trebale.
Izgledalo je kao da nije uo prodavaevo grubo predviajue praznoverje i uobiajenu
radoznalost i moglo se tvrditi da je gluv da nije obratio panju na najslabije relevantne
primedbe. U skladu sa time brzo se proulo da je odluan da izbegne sve od najpotrebnijih
ljudskih meuveza. Osim toga iveo je tajanstveno u zaputenom Mansu, bez nekog sluge ili
drutva, verovatno spavajui na daskama ili u nosiljci i da li je svoju hranu spremao sam ili
ju je jeo sirovu? Ovo je bilo u skladu sa popularnom koncepcijom o srebrnom metku, to je
veoma osnaivalo popularno praznoverje o nekoj vrsti zaliva izmeu doljaka i obinih ljudi.
Jedina stvar koja nije bila u skladu sa ovom idejom o odvajanju ljudstva bila je konstantan
protok sanduka punih iskrivljenih stakala, paketi mesinganih i elinih instrumenata, velikih
kalema ice, velikih elinih i porculanskih instrumenata nepoznate svrhe, vrevi i boice
oznaenih crnim i skarletnim slovima otrov, veliki paketi knjiga i gargatuanske rolne papira
za pakovanje, koji su noeni iz spoljnjeg sveta ka njegovoj kui u Lidvdu. Oigledni
hijeroglifski ispisi na tim raznim poiljkama otkrivali su primetni nadzor Pag Donsa, koji su
prenosili i oznaavali da je novi stanovnik Dr. Mozes Nebogrifel. Ph., F.R.S, N.W.R., to
platio; posle ovog otkria prestalo je dosta interesovanja, naroito meu ljudima koji su
govorili isti velki. Osim toga, ovi dolasci, po njihovoj oiglednoj nepogodnosti za bilo
kakvu obinuo doputenu upotrebu, i uuz zakljuak da su dijabolini, ispunie susedstvo
velikim uasom i ivom radoznalou, koja se uveliko poveavala usled neobinih fenomena
i jo vie udesnih dogaaja koji su usledili koji su pratili njihov prijem u Mansu.
144
Prvo od toga desilo se u sredu, petnaestog maja kada je kalvinistiki metodista iz

Lidvda odrao njihov godinji ceremonijalni festival; za koju priliku, u skladu sa obiajima
stanovnici susednih parohija Rvstog, Pen-i-Gam, Kergilvda, Lanrda i ak udaljenog
Lanvrsta dolaze u ovo selo. Popularna zahvalnost Providensu materijalizovana je na
uobiajen nain, u smislu rakije i putera, meavine aja, terze, posveenosti flertovanju,
poljupcima u krug i grubom fudbalu, kao i pogrdnim politikim govorima. Oko pola devet
zabava je poela da se stiava a skupina se razilazila; a do devet su brojni parovi i neke
grupe otile svojim putem u tamu du brdovitog Lidvda i puta za Rvstog. Bila je topla mirna
no; jedna od onih noi kada lampe, gas i dubok san, kreatoru izgledaju nezahvalno glupe.
Zenit neba bio je neopisivo svetlo plav a veernjaa je visila zlatna u tenoj tami zapada. U
pravcu severa slaba fosforescencija oznaavala je tonjenje dana. Mesec se upravo digao,
bled i okaen iznad padina planina, Mans je stajao crn, jasan i vrst. Mirnoa sumraka je
utiala bezbroj zvukova dana. Samo je zvuk koraka, glasovi i smeh, koji se grevito dizao i
padao pored puta i naizmenino udaranje tamnom boravitu prekidalo tiinu. Iznenada se u
neobino zujanje, pitavo zavijanje ispuni noni vazduh i brzi pogledi preletoe preko
mrane staze kojom su ili putnici. Svi pogledi se zapanjeno okretoe ka Mansu. Kua se
vie nije ocrtavala kao crni bezoblini blok ve je bila okupana svetliou. Iz zjapeih otvora
na krovu, iz pukotina i naprslina meu crepom i ciglama, iz svakog otvora koji su nainili
priroda ili ljudi na izmrvljenoj staroj koljki, izbijalo je zaslepljujue belo plavo svetlo,
naspram kojeg je izlazei mesec izgledao kao disk od neprozirnog sumpora. Retka magla u
rosnoj noi je uzrokovala ljubiasti sjaj i okaila nezemaljski dim nad bezbojnim sjajem. U
starom Mansu upravo je poeo neobian nemir i buka, i to je postajalo sve ujnije
okupljenim posmatraima a zatim se u glasno udaranje u prozorski lim. A onda iz sjajnih
otvora na krovu kue iznenada izlete udan roj raznolikih ivih bia laste, vrapci,
bregunice, sove, slepi mievi i mnotvo vidljivih insekata, lebdei nekoliko minuta u buci, u
spiralnom oblaku nad crnim zabatima i dimnjacima... a onda polako izbledoe i nestae u
noi.
Kada ova buka zamre drhtavo zujanje, koje je prvo privuklo panju ulo se sve jasnije
dok konano to ne bi jedini zvuk u dugoj tiini. Ipak se sada put postepeno budio i uo se
udaranje i vuenje stopala, dok su grupe ljudi iz Rvstoga, jedna po jedna okretale zaslepljene
oi od zapanjujue beline i duboko zamiljeni nastavie put ka kui.
Kultivisani itaoc e odmah shvatiti ovaj fenomen, koji je izazvao itav niz nesvetih
pomisli u glavama ovog dostojanstvenog naroda, bila je to jednostavno instalacija
elektrinog osvetljenja u Mansu. Istina, ova poslednja promena stare kue bila je i
najudnija. Povratila se iz smrti u ivot, kao vaskrs Lazara. Od toga sata, no i dan, iza
prozora zaklonjenih limom, ukroeno svetlo osvetljavalo je svaki ugao brzo promenjene
unutranjosti. Skoro frenetika energija malog doktora, tanke kose i odevenog u kou,
puzala je u opskurne otvore i uglove i opte unitenje, puzavice, zlatae, lie rue, ptija
gnezda i jaja, pauinu i u sve obloge i divne nestvarne dodatke kojima je materinska stara i
senilna, Gospoa priroda, zavaravala propadajuu kuu u njenom lanom u stanju.
145
Magnetnoelektria aparatura zujala je neprekidno meu ostacima obloene trpezarije, gde su

nekada stanovnici iz osamnaestog veka pobono itali jutarnje molitve i jeli svoj nedeljni
ruak; a na mestu njihovog svetog simbolinog stola bila je luda gomila koksa. Rerna pekare
bila je puna supstanci i materijala za kovanje, ije je mrkanje, dahtavi zvuci i povremeni
rumeni iskriavi plameni uinili da neprosveene ali biblijom nadahnute velke ene
mumlaju na tenom Simriku, kao da su pourivane: iji dah zapali ugljevlje a iz ijih usta
izbijae plamen vatre. Jer ideja koju su stvorili ti dobri ljudi bila je krotka ali povremeno
nervozna, a uasu je dodan i levijatan u posednutoj kui. Neprestano poveanje zaliha
komada mainerije, velikih mesinganih odlivaka, tabli lima, buradi, sanduka i paketa sa
bezbrojnim artiklima, po svom zahtevu za prostorom, trailo je rtvovanje veine manjih
delova kue a grede i pod gornjih soba bile su nemilosrdno iseene od strane neumornog
naunika na takav nain da ih je pretvorio u police i ugaone raklje ulaznog prostora izmeu
tavana i greda. Neto od vre oplate iskorieno je za pravljenje grube iroke table, na
kojoj su se nalazile gomile geometrijskih dijagrama nakupljenih na brzinu. Stvaranje ovog
poslednjeg je izgleda bilo ono na ta su posebno bile usredsreene misli Dr. Nebogifela. Sve
ostale okolnosti njegovog ivota bile su samo ispomo ovoj okupaciji. Neobino
komplikovani tragovi linija bili su planovi, dizalice, delovi po povrini i konstrukciji, koje
su uz pomo logaritamskih mehanikih aparata i ukljuenih maina za crtanje linija, irile
pred njegovim strunim rukama za jardima i jardima papira. Neki od tih simbolinih oblika
poslati su za London i sada su se vratili, ostvareni, u obliku mesinga i slonovae, nikla i
mahagonija. Neke od njih je on pretvorio u prave modele od metala i drveta; povremeno
ubacujui metal u kalupe od peska ali esto marljivo ih teui iz bloka zbog velike
preciznosti dimenzija. U drugom procesu, meu ostalim ureajima on je koristio elinu
cirkularnu testeru posutu dijamantskim prahom i putao je da se obre neverovatnom
brzinom uz korienje pare i mnogostruke opreme. Bila je to poslednja stvar, vanije od
svega to je ispunjavalo Lidvd bolesnim gnuanjem o doktoru kao o oveku krvi i tame.
esto su u tiini ponoi jer se najnoviji stanovnih pazio sunca ali vrlo malo u svojim
nespretnim istragama probueni stanovnici oko Pen-i-Pvla su mogli uti ono na ta su se
prvo alili kao na mrmljanje, kao stenjanje ranjenog oveka, gurr-urruuu-urr, podiui se
postepeno u visok ton i intezitet slian glasu oajnikog protesta a na samom kraju naglo bi
se prekinuo uz otar probadajui krik koji je odzvanjao u uima satima posle toga i stvarao
bezbroj uasnih snova.
Misterija svih tih nezemaljskih zvukova i neobjanjivih fenomena, doktorovo
neljudsko grubo odevanje i oigledna nelagodnost kada bi bio van svoje zaokupljujue
delatnosti, itavo njegovo ljubomorno izdvajanje i uasno ponaanje prema nekim
nametljivim posetiocima, poveali su odbojnost i radoznalost na najveu visinu i ve je u
osnovi stvoren plan da se sprovede neka vrsta javne istrage (verovatno u pratnji
eksperimentalne osobe) u njegovo poslovanje, kada iznenadna smrt grbavca Huga, dotle
sasvim zdravog, dovede stvar u neoekivanu krizu. Desilo se to usred dana, na putu nasuprot
Mansa. Pola tuceta ljudi je to moglo posvedoiti. Nesrena osoba viena je kako iznenada
146
pada i kotrlja se pored puta, estoko se borei, kako je to izgledalo posmatraima, sa nekim
nevidljivim napadaem. Kada mu je pritekla pomo u licu je bio rumen a njegove plave usne
bile su prekrivene sluzavom penom. Umro je odmah poto su poloili ruke na njega.
Oven Tomas, glavni lekar opte prakse, je jedva uverio uzbuenu gomilu koja se brzo
okupila ispred Praseta i pitaljke, dok je noeno telo, da je smrt nesumnjivo prirodna.
Uasna zarazna sumnja je otila i dalje da je umrli rtva koja se pripisuje neverovatnim
moima doktora Nebogifela. povezana sa ovom veu prola je kao bljesak kroz selo i uini
da se itav Lidvd pokrene na estoku elju na akciju protiv poinioca ovog greha. Potpuno
praznoverje, koje je prethodno bilo nekako pritajeno u selu, u strahu od podsmeha i doktora,
sada se smelo pojavi pred oima svih ljudi, odeveno u uasnu velianstvenost istine. Ljudi
koji su bili potpuno tihi kao da su njihovi strahovi nalik nestanom filozofu, iznenada
otkrie, velilko zadovoljstvo u aputanju uasnih mogunosti sa srodnim duama, i od apata
o mogunostima svojih omiljenih negovanih izjava, ubrzo su to pretvorili u neoklevajue
okupljanje i glasno i vrlo visoko obojene glasove. Zamiljanje zarobljenog levijatana je
aludiralo ka neem to je sada bilo neprijatna ali tajna radost o izvesnom tajnom sastanku
neuke starice, koje je objavljena u svetu kao neosporna injenica; po njenoj izjavi, reeno je
da je neka ivotinja jednom prilikom zgrabila gospou Morgan ap Lojd Dons u blizini
Rvstoga. Pria da se Nebogifel uo u pojanju unutar Mansa dovedena je u vezu sa
Vilijamsom, uasnim bogohuljenjem i da je crna leprava stvar veliine mladog teleta
ula kroz otvor krova, bila je univerzalno prihvaena kao verovanje. Jeziva anegdota, koja
ima svoje poreklo nastalo u crkvenom dvoritu, kruila je do vrhunca da je sablasni doktor
uhvaen kako dugim belim prstima kopa novoiskopan grob. Bezbroj potvrenih izjava da su
Nebogifel i ubijeni Vilijams vieni kako veaju sinove na sablasnim vealima, u pozadini
kue, nastale zbog elektrine iluminacije, vetrom razmrdanog drveta. Stotine slinih pria
gusto su rasute po selu i mranoj moralnoj atmosferi. Potovani Ulisej Kuk, uvi ovu
galamu, pouri tu da to ublai, i smanji, izbegnuvi da bude uvuen u okupljenu gomilu.
Oko osam sati (bio je ponedeljak, dvadeset drugi juli) organizovane su velike
demonstracije protiv nekromansera. Mnogi odluniji meu ljudima formirali su jezgro
okupljanja i kada je pala no, Artur Prajs Vilijams, Don Peter i drugi donesoe baklje i
podigoe prtee vatre visoko uz odsene zlokobne primedbe. Manje avanturistiki seljani
dooe kasnije na stanak a sa njima dooe i udate ene u grupama od etiri ili pet, uveliko
poveavajui uzbuenje gomile svojim histerinim vriskovima i aktivnim zamiljanjima.
Posle toga su doli deca i devojke nadvladavajui strah, vukui se tiho ka mirnim i senovitim
kuama pod utim svetlom ispod borova i pod bukom okupljenih ljudi. Do devet, skoro
polovina stanovnika Lidvda bila je okupljena ispred Praseta i pitaljke ulo se zbunjeno
mumlanje mnogih jezika, ali se iznad sveg brbljanje rastue gomile mogao uti grubi,
raspukli glas starog fanatika ednog krvi, Priarda, koji je izvlaio kongenijalne lekcije iz
sudbine etiristo pedeset idolopoklonikih Karmela.
Ba kada je crkveni asovnik izbio sat, poe kretanje uzbrdo potaknuto okultnim i
uskoro itava grupa, ljudi, ene i deca kretoe se u masi okupljenoj strahom, ka zlosutnom
147
boravitu doktora. Kako su napustili dobro osvetljenu javnu kui za sobom, drhtavi enski
glasovi poee pojati jednu od onih sablasnih slavopojki koje su zadovoljavale kalvinistike
ui. Za neobino kratko vreme pesma je prihvaena, prvo njih dvoje ili troje a onda je
prihvati itava procesija i viestruko pojaana vuenjem tekih cipela brzo poraste u ritam
taktova himne. Ipak kada se pojavio njihov cilj, kao plamtea zvezda, iznad talasatog puta,
glasnoa pojanja iznenada opade, ostavljajui samo vodee glasove, koji su izbijali nad
napevom ali nekao slabije nego ranije. Upornost i primer ipak nisu uspeli da spree primetan
lom i usporavanje koraka kako su se pribliavali Mansu i kada dooe do kapije itava
procesija stade kao mrtva. Nejasan strah za budunost stvorio je hrabrost koji je seljane
doveo ovako daleko: strah od sadanjosti je sada uguio ono to im je uroeno . Intezivni sjaj
iz otvora u smrtoj tiini, upaljeni kolevi nad besnim kolonama, oklevajuih lica: i prigueno
zaplaeno jecanje meu decom. Dobro, ree Artur Prajs Vilijams, obraajui se Deku
Piteru, uz strunu pretpostavku o poniznom pristanku, ta emo sada raditi Dek Ali je
Peter sada posmatrao Mans uz primetnu zabrinutost i ignorisao je pitanje. Iznenada kao da je
prestao Lidvdski lov na vetice.
U ovom skupu stari Priard se iznenada probi napred, sablasno gestakulirajui
koatim akama i dugim rukama. ta! vikao je slomljenim glasom. Plaite se udara
boije mrnje? Spalite veca! I zgrabivi baklju od Petera otvori klimavu kapiju gurnuvi je
i zakorai na stazu, dok mu je baklja ostavljala svetlucave iskre u nonom vetru. Spalite
veca, vritali su glasovi iz ustalasale gomile i u trenutku nadvlada drutveni ljudski instikt.
Uz jurnjavu nekoherentnih preteih glasova, gomila jurnu za fanatikom.
Nesrea je pogodila filozofa! Oekivali su zapreena vrata, ali uz jedva primetno
stenjanje, zarala vrata se raskrinue kada ih Priard gurnu. Zaslepljen svetlou oklevao je
nekoliko trenutaka na pragu, dok su iza njega bili okupljeni pratioci.
Oni koji su se tu nali kau da su videli doktora Nebogifela kako stoji u bezvunom
elektrinom svetlu, na posebno uzdignutom postolju od mesinga, evbanovine i slonovae; i
da je izgledalo kao da se smeje ka njima, napola saaljivo a napola prezrivo, kao da kae da
im se muenici ele podsmevati. Neki su pak izjavljivali da pored njih sedi visok ovek,
odeven u purpur a neki su i tvrdili da je ovaj drugi ovek kojeg su ostali poricali na licu
imao slinost sa potovanim Elijom Ulisejom Kukom, dok su ostali izjavljivali da je to opis
slian sa ubijenim Vijamsom. ta god bilo, sada je to nedokazivo jer iznenada kroz prolaz
jurnu stvar koja udari u gomilu. Priard pade glavake na pod bez svesti. Dok su se
smenjivali povici i vriskovi besa usred potrebe da se iskae bolni strah ili da se utia uas
koji zaustavlja srce: a onda se ka vratima usmeri snana guva.
Jer mirni, nasmejani doktor i njegovi tihi drugar, odeveno u crno i polirana platforma
koja ih je donela, nestae pred njihovim oima.
Kako je ezoterina pria postala mogua
Srebrnasta vrba pokraj potoka. Iz grabatica uvijenih pod vodom izdizale su se gomile
otrih stabljiki a meu njima sjaj purpurnih ljiljana i safirni miris nezaboravka. Iza toga je
spori tok vode reflektovao intezivno plavetnilo vlanog fendlandskog neba; a jo dalje su
148
upletene vrbe oiviavale ostrvce. Ovo je ograniavalo sav vidljivi univerzum, uvalo
razbacano okresano drvee a ono se nalik kopljima pokazivao nasuprot ljubiaste daljine. U
podnoju vrbe naslonio se Artur i posmatrao bakarnog leptira koji je leteo sa irisa na iris.
Ko bi mogao utvrditi boje zalaska sunca? Ko moe uhvatiti plamen? Dopustiti mu da
registruje mutacije misli smrtnika kada one lete od bakarnog leptira do due koja je napustila
telo i ono prelaenje ka spiritualnom kretanju i nestanku Dr. Mozesa Nebogifela i
potovanog Elijaha Uliseja Kuka sa scene sveta.
Dok autor uiva i spekulie, kao to je nekada pod Budinim drvetom u mistinoj
transmutaciji, stvarnost je postala oigledna. Na ostrvcu je bilo neega izmeu njega i
purpurnog horizonta neto opako i reflektujue, inei sebe jedva razabrivim od odraza u
vodi njegovim okrenutim oima. Podigao ih je neobino iznenaen.
ta je to?
Zurio je oamuen od uda, zamiljen, zaslepljen, protrljao je oi i ponovo zurio i
poverova. Bilo je to vrsto, bacalo je senku i nosilo je dva oveka. Bio je to beli metal u tom
sjaju podnevnog sunca nalik usijanom magnezijumu, ruice od ebanovine koje su upijale
svetlost i beli delovi ije povrine su sijale kao polirana slonovaa. Ipak je sve izgledalo
neprirodno. Stvar nije izgledala kvadratna kakva bi ve morala biti ve sva izuvijana; bila je
uvijena i kao da je pala, kao da je slomljena ili savijena: bilo je to sugestivno i nepotvreno,
kao maina iz zbrkanog sna. Ljudi su takoe bili kao iz sna. Jedan je bio nizak, intezivno ut
i udno oblikovane glave i odeven u odeu tamno maslinasto zelene boje, drugi je bio
groteskno van svega, oigledno svetenik Anglikanske crkve, plave kose, bledog lica i
potovan ovek.
U autoru se ponovo javi sumnja. Opruio se na lea i zurio u nebo, protrljao je oi i
zurio u splet vrba koje su stajale izmeu njega i plavetnila, izbliza ispitujui svoje ake da
proveri da li njegove oi imaju da mu saopte neto novo u vezi sebe a onda ponovo sede i
pogleda ostrvce. Nean povetarac povijao je vrbe; bela ptica je odletela svojim putem ispod
niskog neba. Vizija maine je nestala! Bila je to iluzija subjektivna projekcija uveravanje
o nematerijalnosti misli. Da, primeti on skeptino, ali kako to da je svetenik jo uvek
ovde?
Svetenik nije iezao. Veoma zbunjen autor ispita ovaj fenomen odeven u crno dok je
stajao posmatrajui svet zaklanjajui oi rukama. Autor je dobro znao okolinu ovog ostrvca i
pitanje koje ga je bunilo je Otkuda? Svetenik je izgledao kao Francuz kada stigne na
nebesa vrlo umoran od puta, odea mu je izgledala iznoena i prljava u svetlu dana. Kada
doe do ivice ostrva i postavi pitanje autoru, glas mu je bio slomljen i drhtav. Da,
odgovori autor, To je ostrvo. Kako ste doli ovde?
Ali svetenik umesto odgovora postavi vrlo neobino pitanje.
Rekao je Da li je ovo devetnaesti vek? Autor ga natera da ponovi pitanje pre nego
to je odgovorio.Hvala nebesima, ushieno kriknu svetenik. Onda vrlo eljno upita za
taan datum.
149
Deveti avgust, hiljadu osamsto osamdeset sedme, ponovio je za autorom. Hvaljena

nebesa! i sede na ostrvce tako da ga skrie trske i on naglo briznu u pla.
Sada je autor bio vrlo iznenaen svim ovim i pomerivi se na sigurnu daljinu du
jezera, uze amac kojim urno doe pored stuba na ostrvcu gde je poslednji put video
svetenika. Naao ga je kako lei neosetljiv meu trskom i ponese ga u amac ka kui gde je
iveo i tu je svetenik leao neosetljiv deset dana.
U meuvremenu bilo je prepoznato da je to potovani Elija Kuk, koji je nestao iz
Lidvda sa doktorom Mozesom Nebogifelom pre tri nedelje.
Devetnaestog avgusta, negovateljica pozva autora iz njegovog studija da se govori sa
invalidom. Primetio je da je vrlo osetljiv ali su mu oi bile neobino sjajne a lice smrtno
bledo. Da li ste otkrili ko sam ja? upita on.
Vi ste potovani Elija Kuk, umetnik sa koleda Pembrok u Oksfrdu i rektor Lidvda, u
blizini Rvstoga u Karnevonu.
Povio je glavu. Da li ste ikome priali kako sam doao ovamo?
Naao sam vas meu trskama, rekoh. Bio je tih i zamiljen neko vreme. Morao
sam se skloniti. Shvatate li to? Tie se ubistva starca po imenu Vilijams, koje se desilo 1862
godine, taj nestanak doktora Nebogifela, otmica tienika u 4003 godini...
Autor je zurio u njega.
4003 godina naeg gospoda, ispravi se on.Doi e ona, kao i nekoliko napada na
javne linosti godine 17.901 i 17.902 godine.
Autor se nakalja.
Godine 17.901 i 17.902 su medicinski dragocene, tako i drutveno i filozofski vani
datumi za sva vremena.
Posle konsultacije sa doktorom odlueno je da se prekine sa ovakvim tretmanom i to
je ustanovilo ostatak prie o vremenskom argonautu.
28 avgusta 1887. godine umro je potovani Elija Kuk. Njegovo telo preneto je u
Lidvud i pokopano u tamonjoj crkvi.
Ezoterina pria zasnovana na izjavama svetenika
Anahronini ovek
Kao to je primeeno u prvom poglavlju, kako je potovani Elija Ulisej Kuk pokuao i
nije uspeo da stia praznoverno uzbuenje seljana u podne znamenitog 21 jula. Sledei
njegov postupak je bio da pokua i upozori nedrutvene filozofe na opasnost koja predstoji.
S tom namerom poao je iz sela punog prie, kroz tiinu, pospanu vrelinu julskog popodneva
uz padine Pen-i-pvla, ka starom Mansu. Njegovo glasno kucanje o teka vrata izazva etiri
potmula odjeka iz unutranjosti i uzroi pljusak grudvi maltera i ostatak propale trulei
drveta iz klimavog trema, ali posle toga dremljiva tiina usred letnjeg dana osta netaknuta.
Sve je bilo tako tiho dok je stajao u iekivanju, da se povremeni razgovor kosaa, udaljenih
itavu milju na poljima iznad Rvstoga mogao jasno uti. asni gospodin je ekao a onda
ponovo pokuca i oslunu, dok se eho i pljusak smea ne spojie u dubokoj tiini a protok
krvi u sudovima njegovih uiju posta vrlo ujan, bujajui i tonui uz zvuke nalik konfuznom
150
mumlanju udaljene gomile i stvori utisak zabrinjavajue neugodnosti koja mu se polako

irila mislima.
Ponovo je pokucao, ovog puta glasnije, brzim udarcima tapa i skoro odmah potom
nagnu glavu ka vtratima, estoko je udario nogom u plou. ula se buka odjeka, protestno
cvilenje arki a onda se hrastova vrata otvorie i pokazae, u plavom bljesku elektrinog
svetla, tragovi pregrada, gomile dasaka i piljevine, gomile metala, hrpe papira i razbacanih
aparata, pred zapanjenim oima rektora. Doktore Nebogifel, izvinite zbog mog dolaska,
viknuo je ali je jedini odgovor bila jeka meu crnim gredama i senkama koje su nejasno
visile odozgo. Stajao je tu skoro itav minut naginjui se preko praga i zurei u bljetave
mehanizme, dijagrame, knjige, razbacane nasumice uz ostatke hrane, kutije za pakovanje,
gomile koksa, sena i mikroskopske starudije, kao da je tiina sveta stvar on zakorai u
oigledno naputeno doktorovo sklonite.
Dok se probijao kroz konfuziju uz neobinu odbojnost, njegove oi sve pretraie da
pronae negde skrivenog doktora Nebogifela u otrim crnim senkama meu smeem, u
njemu je vladao jak oseaj osetnog prisustva. Taj oseaj bio je tako iv da se posle prestanka
istraivanja posvetio Nebogifelovim dijagramima koji su prekrivali klupu, i pri tome
nasilnim grubim glas mu je objasnio On nije ovde. Imam neto da mu kaem. Moram ga
saekati. Takoe je bilo oigledno da ga je curenje peska sa zidova u prazan ugao iza njega
nateralo da se iznenada preznoji. Nije bilo nieg vidljivog ali okrenuvi glavu bio je
zapanjen uasnom brzom, nemom pojavom Nebogifela, sablasno bledog i sa crvenim
mrljama na rukama, kako ui nad udnom metalnom platformom i dubokim sivim oima
intezivno posmatra lice posetioca.
Kukov prvi poriv bio je da vikne od straha ali mu je grlo bilo paralizovano i mogao je
samo fascinirano zuriti u bizarni lik koji je iznanada postao vidljiv. Usne su mu drhtale a
disanje je bilo kratko i grevito dahtanje. Neljudsko elo bilo je mokro od znoja, vene su bile
nabrekle, vornovate i purpurne. Takoe je primetio i doktorove crvene ruke koje su drhtale,
kao to drhte slabe ruke ljudi posle intezivnog fizikog napora a usne su se otvarale i
zatvarale kao da i on ima tekoe pri govoru dok je dahtao, Ko... ta radite ovde?
Kuk ne odgovori ni re ve je zurio dignute kose, otvorenih ustiju i irokih oiju u
crvene nezamislive mrlje koje su pratile istu ebanovinu i sjajni nikl i sjajnu slonovau
platforme.
ta radite ovde? ponovi doktor diui se. ta elite?
Kuk uzvrati uz greviti napor. Zaboga, ta ste vi? dahtao je a onda se sa svih strana
spustie tamni zastori, odnosei uei patuljasti fantazam koji se uvijao pred njim u
bezzranu i bezglasnu no.
Kada se potovani Elija Kuk povratio video je da lei na podu starog Mansa a doktor
Nebogifel koji vie nije bio umrljan krvlju i svi tragovi njegove uzrujanosti su nestali, kleao
je pored njega i naginjao se nad njim sa aom brendija u rukama. Ne paniite gospodine,
rekao je filozof uz slab osmeh, kada svetenik otvori oi. Ne pretim odvajanju vae due od
tela, ili neem tako neobinom... mogu li vam ponuditi ovo?
151
Svetenik se tiho prihvati brendija a onda je zbunjeno zurio u lice Nebogifela, jedva se
priseajui kakav dogaaj je prethodio njegovoj nesvesti. Konano se pridigavi u sedei
poloaj video je uoblienu gomilu aura koja se pojavila sa doktorom i u trenutku se sve to
se desilo vrati u njegove misli. Pogledao je od ove strukture ka pustinjaku a onda od
pustinjaka ka strukturi.
Nema apsolutno nikakve prevare gospodine, ree Nebogifel uz slabu primesu
poruge u glasu. Ne radim na duhovnim stvarima. Ovo je bona fide mehaniki postupak,
emfatika stvar ovog prljavog sveta. Izvinite me samo trenutak. Podigao se sa kolena i
zakorai na platformu od mahagonija i uhvati zakrivljenu polugu u ruku i povue je. Kuk
protrlja oi. Ovo sigurno nije bila prevara. Doktor i maina su nestali.
Potovani gospodin ovog puta nije osetio uas, samo slabi nervni ok, videvi da se
doktor ponovo pojavio u treptaju oka i da je siao sa maine. Odatle je odetao u pravoj
liniji sa rukama na leima i oborenim licem, dok njegovo napredovanje ne bi prekinuto zbog
cirkularne testere; onda se naglo okrete na petama i ree:
Mislio sam dok sam bio... odsutan... elite li doi? Imao bih vredno drutvo.
Svetenik je i dalje sedeo gologlav na podu. Plaim se, rekao je lagano, da ete
misliti da sam glup...
Ne sasvim, prekide ga doktor. Glupost sam ja uinio. Vaa elja da sve objasnite...
elja da saznate gde sam prvo otiao. Tako malo sam priao sa ljudima ovog doba u
poslednjih deset godina ili vie, jer sam odustao da to uradim zbog mogunosti i brige za
druge stvari. Uiniu ono to je najbolje ali se plaim da to nee biti vrlo zadovoljavajue.
To je vrlo duga pria... mislite li da je pod udoban za sedenje? Ako nije ima ovde lepih
sanduka ili neto slame iza vas, na ovoj gomili dijagrami su sada gotovi ali plaim se igala
za pisanje. Moete sesti na Vremenski Argo!
Ne hvala, uzvrati svetenik tiho, posmatrajui sumnjiavo deformisanu strukturu
koja mu je pokazana, Ovde mi je sasvim udobno.
Onda u poeti. Da li ste itali basne. Mislim moderne?
Plaim se da moram priznati da sam itao dobar deo fikcije, ree svetenik
osuujue. U Velsu su zareeni ministri svete tajne crkve imali suvie veliki udeo u
dokolici...
Da li ste itali Runo pae?
Hans Kristijan Andersen da u detinjstvu.
udesna pria pria koja je uvek puna suza i puna srane nade za mene, od kada mi
je prvi put pokazana u mom usamljenom deatvu i koja me je spasila od neizgovorivih
stvari. Ta pria, ako me dobro shvatate, rei e vam veinu onoga to sam morao znati o sebi
da shvatim kako je ova maina mogla nastati u smrtnom mozgu... ak i kada sam itao
jednostavne razgovore po prvi put, hiljadu gorkih iskustava su poele uobliavati moju
izolaciju meu drugim ljudima od mog roenja znao sam da je ta pria za mene. Runo
pae, za koje se ispostavilo da je labud, koji je ivelo uz prezir i gorinu na kraju je uzvieno
zaplovilo. Od tog trena ja sam sanjario da sretnem nekog svoje vrste, sanjario da sretnem
152
simpatiju za koju sam znao da je moja najdublja elja. Dvadeset godina iveo sam u toj nadi,
iveo i radio, iveo i lutao, ak i voleo i konano razoaran. Samo jedno od tih milion
zalutalih, zapanjenih, ravnodunih, prezrivih i podmuklih lica sam sreo u tim strasnim
lutanjima, koje me je pogledalo kako sam eleo... gledalo...
Zastao je. Potovani Kuk ga pogleda u lice, oekujui neke indikacije dubokih
oseanja koje bi potvrdile njegove poslednje rei. Bile su potisnute, skrivene i bio je
zamiljen ali su mu usne bile krute.
Ukratko gospodine Kuk, otkrio sam da sam ja jedan od superiornih Kagota, koji se
nazivaju genijima ovek roen van svog vremena ovek koji razmilja mudrije od svog
doba, koji ini stvari i veruje u stvari koje ljudi sada ne mogu shvatiti, i da su godine koje su
mi ovde dodeljene nita osim tiine i trpljenja moje due nepomuena samoa, najgori
ljudski bol. Znao sam da sam anahronian ovek; moje doba e tek doi. Samo me je
prozirna nada drala u ivotu, nada uz koju sam prionuo dok se ne dese odreene stvari.
Trideset godina neodlonog tekog rada i najdubljih misli o skrivenim stvarima i
materijalima i oblicima ivota, i onda ovaj Vremenski argo, brod kojim jedrim kroz vreme, i
sada idem da se pridruim svojoj generaciji, da putujem kroz doba dok ne doe moje vreme.
Vremenski argo
Doktor Nebogifel zastade, i iznenada sumnjiavo pogleda ka svetenikovom
zbunjenom licu,. Mislite da ovo zvui ludo, ree on, putovati kroz vreme?
To sigurno uzdrmava prihvaeno miljenje, ree svetenik, doputajui da se u
njegovoj intonaciji pojave slabe sumnje, govorei oito o Vremenskom argu. ak je i
svetenik Anglikanske crkve imao iluzije o vremenu.
Sigurno to ini vr prihvatljivih miljenja, sloi se srdano filozof. A i vie od toga
poraava prihvaenio miljenje o smrtnoj borbi. Miljenja svih vrsti, gospodine Kuknaune teorije, zakone, lanke o veri ili da doemo do elementarnog, logina doputanja,
ideje ili kako god ih vi nazvali sve do budue prirode stvari, toliko dijagramskih karikatura
neopisivog karikatura zajedno da bi se izbegao spas kada su potrebni u oblikovanju
rezultata kao obrisi krede koji su potrebni crtau i planovima i delovima za inenjera.
ovek, zbog potreba svog bia otkriva da je u ovo teko poverovati.
Potovani Elija Kuk klimnu glavom uz slab osmeh od one vrste kojem njegov
protivnik da nesvesno znaenja.
Lako je razmatrati ideje kao kompletnu reprodukciju entiteta kao da se kotrlja panj.
Usled toga skoro svi civilizovani ljudi veruju u stvarnost grke geometrijske koncepcije.
Izvinite me gospodine, prekide ga Kuk. Veina ljudi zna da geometrijski stav ne
postoji u materiji a isto je i sa geometrijskim linijama. Mislim da ste podcenili...
Da, da, te stvari su prepoznate, mirno ree Nebogifel, ali sada... kocka. Postoji li u
materijalnom univerzumu?
Naravno.
Trenutna kocka?
Ne znam ta mislite pod tim izrazom.
153
Bez ikakvih vrsta produetaka, telo koje ima teinu, irinu i gustinu, postoji li ?
O kakvoj vrsti postojanja se tu moe govoriti? upita Kuk podiui obrve.
Da li ste ikada pomislili da oblik ne moe postojati u materijalnom univerzumu koji
nema produeno vreme? Da li vam je ikada dolo u svest da nita ne moe stajati izmeu
oveka i geometrije u etiri dimenzije, duina, irina, visina i trajanje osim ustaljenog
miljenja, impuls levantinskih filozofa iz bronzanog doba?
Posmatrano na taj nain, ree svetenik, izgleda kao negde postoji greka u
opaanju trodimenzionalnog bia, ali... Utiao se, ostajui dovoljno elokventno ali da
prenese sve predrasude i uznemirenja koja su mu ispunila misli.
Kada bacimo novo svetlo na etvrtu dimenziju i preispitamo nau fiziku nauku u
tom svetlu, nastavi Nebogifel posle pauze, vie neemo biti ogranieni beznadenim
restrikcijama izvesnim trenucima vremena naom sopstvenom generacijom. Kretanje du
linija trajanja vremenska navigacija postaje dostupna, prvo, po geometarskoj teoriji a onda
i praktino, mehaniki. Postojalo je vreme kada su se ljudi mogli kretati samo horizontalno
ka oznaenom predelu. Nad njima su lebdeli oblaci, nedostine stvari, misteriozne koije
uasnih bogova koji su boravili na planinskim vrhovima. Praktino govorei, ljudi tih dana
su bili ogranieni na kretanje u dve dimenzije, i ak je okruujui okean i hipoborenski strah
bio taj koji ih je vezivao. Ali prola su ta vremena. Prvo, Jasonova koblica je presekla put
izmeu Simplagada a onda je posle puno vremena Kolumbo bacio sidro u atlantskom zalivu.
Tada su ljudi presekli dvodimenzionalnu liniju i osvojili treu dimenziju, jurnuvi sa
Montgolfierom u oblake i zaronivi uz ronilako zvono u purpurno zlato vode. A sada jo
jedan korak i skrivena prolost i nepoznata budunost su pred nama. Stojimo na vrhovima
planina sa prostorima vremena opruenim pred nama.
Nebogifel zastade i pogleda ka sluaocu.
Potovani Elija Kuk sedeo je sa izrazom velike sumnje na licu. Propovest mu je vrlo
ivo predstavila neke istine a on je uvek sumnajo u retoriku. Da li su ovo samo govorne
figure, upita, ili ih mogu smatrati za precizne izjave? Govorite li o putovanju kroz vreme
na isti nain kao to bi neko govorio o tome kako je Svevinji prokrio Sebi put kroz oluju,
ili vi ovaj mislite o tome ta ste priali
Doktor Nebogifel se tiho nasmeja. Doite i pogledajte dijagram, ree on a onda
jednostavno ponovo objasni sveteniku novu etvorodimenzionalnu geometriju. Neosetljiva
Kukova odbojnost nestade i izgleda da je nemogue postalo mogue, tako da su zamrene
stvari kao to je dijagram i modeli mogli da se razmotre.
Shvatio je da postavlja pitanja a njegovo interesovanje postajalo je sve dublje i dublje
kako je Nebogifel polako i preciznom smirenou razvijao lep poredak svojih izuma. Vreme
je neopaeno prolazilo dok je doktor prelazio na govor o svojim istraivanjima i bio je to
poetak iznenaenja koje je svetenik primetio tek u dubokom plavetnilu umirueg
sumraka, kroz otvorena vrata.
Putovanje, ree Nebogifel i zakljuujui svoje predavanje, bi bilo sasvim
nezamislivo- zbog opasnosti ja sam ukratko rekao da sam bio pred raljama smrti ali je
154
puno boanskih obeanja o nezamislivim radostima. Hoete li doi? Moete koraati sa

ljudima Zlatnog doba
Ali je spominjanje smrti od strane filozofa odzvanjalo u Kukovim mislima i sva
uasna oseanja te prve sablasne prikaze.
Doktore Nebogifel... jedno pitanje Oklevao je. Na vaim rukama... Da li je to
krv?
Lik Nebogifela se promeni. Govorio je polako.
Kada sam zaustavio mainu naao sam se u prostoriji koja je bila zauzeta. ujte!
To je vetar u drveu kraj Rvstoga.
Zvui kao mnotvo glasova ljudi koji pevaju... kada sam se zaustavio naao sam se u
prostoriji koja je bila zauzeta. Starac i mladi, mladi je sedeo za stolom itali su neku
knjigu. Stajao sam iza njih neprimeen. Zao duh ovladao je njime, itao je starac, ali
pisano je, da e mu obuzdavanje doneti veiti ivot. Bili su kao zakleti prijatelji, ali je on
izbegao sve njihove zamke. Doli su kao kneevii i monici ali ih je on porazio u ime kralja
nad kraljevima. Davno je reeno da u njegovoj nauci, dok je prevodio novi zavet na
Nemaki, da se Zli lino pojavio pred njim... tada deak pogleda plaljivo oko sebe i uz
uasni krik se onesvesti...
Drugo neto me je aktiviralo... Bila je to uasna borba... Starac me je uhvatio za grlo,
vritei, ovee ili avole poraavam te...
Nije bilo pomoi. Valjali smo se po podu... no njegovog uzdrhtalog sina doao mi je
u ruke... uje!
Zastao je i oslukivao ali Kuk osta zurei u njega u jo uvek zapanjenom stavu koji je
zauzeo kada mu seanje na krvave ruke jurnu mislima.
ujete li ta viu? Sluajte!
Spalite veca! Spalite ubicu!
ujete li? Nemamo vremena za gubljenje.
Pogubite ubicu bogalja. Ubijte avolju ruku!
Hajde! Hajde!
Kuk uz greviti napor naini gest odvratnosti i zakoraa ka vratima. Gomila crnih
figura jurnu ka njemu, crvene baklje ga naterae da se trgne. Zatvorio je vrata i pogledao
Nebogifela.
Tanke doktorove usne se stisnue uz prezriv osmeh. Ubie vas ako ostanete, rekao
je, i zgrabivi svog neotpornog posetioca za zglob prisili ga da krene ka blistavoj maini.
Kuk sede i pokri lice akama.
U sledeem trenu otvorie se vrata uz glasni kripavi vrisak.
Pauza. Grubi povik se iznenada pretvori u otar piskavi vrisak.
Olujni urlik izbi kao velika vodena fontana.
Poelo je putovanje vremenskih argonauta.
155
SFalmanahTE
S
ERRANo.13 Maj2012
esto se zanema
aruje uticajj britansko
og SF strippa na razvooj SF na prrostoru bivve SFRJ.
Ovvo je pokussaj da se ispravi
i
ta nepravda
n
i ukaemo na najznaajnije striipove sa osstrva koji
su od ezdessetih godin
na do rasp
pada Jugoslavije uticcale i stvaarale geneeracije SF itaoca i
mova. U sa
astavljanju
u ove liste pomogli
p
suu mi Adnaddin Jaarevvi, direktoor muzeja
ljuubitelja film
grrada Zenicee i eljko Pahek,
P
pozznati strip autor
a
iz Beeograda.
156
SFalmanahTE
S
ERRANo.13 Maj2012
RO
OBOT AR
RI ROB
BOR ARC
CHIE
U ex-Jugoslavijii objavljiv
van je u OTO zabavnniku sedam
mdesetih ggodina. Naastao je u
Veelikoj Britaaniji i orig
ginalno se pojavio
p
u asopisu Lion, neddeljnom m
magazinu za deake.
Poo stripovim
ma ovaj assopis bio jee nalik Eag
glu. Izlazio je od 1951-1952 goddine.
Kada se pojavio
o bio je poznat
p
kao
o Robot iz dunglee. Autori sstripa su sscenarista
Geeorge Cow
wan i crta Alan Philllpot, objav
vljeno je 255 epizoda a onda je nnastala pauuza od pet
goodina do 19
957 god.
Robott Ari je deelo profeso
ora C.C. Richia
R
i trebbao je biti najsnanijji mehaniki ovek.
Prrve avanturre odigravaale su se u dunglam
ma Afrike i June Am
merike. Roobotom suu daljinski
uppravljali profesor Ritcchie i njego
ov neek Ted,
T kao i nnjihov najbbolji prijateelj Ken Daale.
Ari i njegovi prijatelji
p
borili
b
su se protiv kkriminalacaa i stvorennja iz duungle a u
kaasnijim avaanturama hvatali
h
su se
s u kotacc sa puno fantastinijim i opassnijim kreaaturama i
vaanzemaljcim
ma. Sam robot
r
u po
oetku nijee govorio a oda je 1966 goddine dobio govornu
jeddinicu i sam
mim tim jee stekao neeku svoju liinost.
Strip je
j bio vrlo popularan tokom ezzdesetih goodina i izlaazio je sve do 1974 godine.
Ovaj strip
s
je bio
o veoma po
opularan u Francuskkoj i Holanndiji gde jee izlazio u asopisu
Sjors.
Lik robota
r
Arija pojavio se kasniije u kratkkoj epizoddi kao Anddroid Endii u stripu
A
Alana Muraa i Alana Dejgisa
D
Kapetan Britanija
B
i kasnije u Zenitu i u 2000AD.. Ovde je
A
Ari bio deo
o herojsko
og tima po imenu Blaack Flash. Robot Ari Uticao jee na nastannak nama
saada puno poznatijeg
p
Marvelovo
M
og stripa Irron man.
157
SFalmanahTE
S
ERRANo.13 Maj2012
BARRA
ACUDA I FROLO
U ex--Jugoslaviji prvo i jeedino pojaavljivanje imao je u Superstripp bibliotecci plavog
vjeesnika. Ob
bjavljeno jee 6 epizodaa u ediciji Tajni
T
agennt, mada je imao elem
mente SF-aa.
Barak
kuda je tajn
ni agent ko
oji radi za Ujedinjenne Nacije i bori se prrotiv sila kkoje prete
ooveanstvu. U misijaama ga praati jo jed
dan agent, Frolo, kojji posedujee skoro naadljudsku
snnagu.
Strip se originaalno pojaviio u asop
pisu Lion 10 septem
mbra 1966 i izlazio je do 24
febbruara 196
68 godine.
Barak
kuda je op
premljen raznim
r
nao
oruanjem
m od bacaa plamenna veliinee olovke,
mllaznog auttomobila i seiva u obui. Baarakuda i Frolo poseeduju nadlljudsku snnagu koja
pootie od rad
dijacije iz jedne
j
od njjihovih ran
nijih misijaa.
Na ov
vom stripu radili su mnogi
m
auto
ori a meu njima i A
Antonio Sciiotti. Strip je izlazio
u IItaliji a tak
koe i u Ind
diji.
Jedan od glavnih
h neprijateelja Barraccude i Frolla je King Cobra, kooji je sebe proglasio
predsednikom
m SAD i planirao
p
daa atomskom
m bombom
m uniti Lonndon.
U prv
voj epizodi Barakudaa i Frolo pozvani su u pomo kkada su paacovi napaali glavne
svvetske grad
dove. Trag ih vodi do
o grupe terrorista iz uudruenja W
WAR (Waar against m
mankind)
(U
U prevodu RAT rat,
r atentatti teror). Voa
V
gruppe je groff Vargas kkoji koristti zvunu
maaineriju da
d podstak
kne napadee pacova. Intervencij
ijom Barakkude i Froola Vargassa ubijaju
pooludeli paco
ovi a main
nerija bivaa unitena u vatri kojaa je nastalaa.
158
ELINA KANDA STEEL CLAW

Prvo pojavljivanje u ex Jugoslaviji je imao u superstrip biblioteci Plavog vjesnika
1967 godine u serijalu Tajni agent, gde je objavljeno 6 epizoda. Kasnije je objavljivan u
EKS almanahu, Stripoteci i Gigantu.
Prvo pojavljivanje u Britaniji bilo je u asopisu Valiant, 6 oktobra 1962 godine.
Autori stripa su Tom Tullu i Jesus Blasco.
Iza eline kande krije se Luis Crandel, koji radi za odred senki. Sposobnost koju
poseduje Luis Crandel je nevidljivost a u samoj elinoj aci , u svakom prstu krije se neko
oruje. Kandom se moe i daljinski upravljati.
Luis Krendl je bio pomonik profesora Barrignera i u nesrei u laboratoriji izgubio je
desnu aku. Od tada koristi protetiku metalnu aku. U drugoj nesrei u laboratoriji u
eksperimentu sa novom vrstom zraenja primivi visok napon Krendl postaje nevidljiv u
ogranienom vremenskom periodu, osim same metalne ake. U poetku Krendl koristi svoj
novi dar za krae i postaje kriminalac. Kasnije se odluuje da svoju mo iskoristi upravo za
borbu protiv kriminala. Ovo je objanjeno time da je u nesrei, kada je stekao nevidljivost
izgubio razum. Prikljuio se britanskoj tajnoj slubi Odred senki i poeo se boriti protiv
raznih kriminalaca, vanzemaljaca i organizacije poznate kao FEAR (Federation for exortion,
assassination and rebellion udruenje za iznude, ubistva i pobune). Kod nas je naziv
preveden kao STRAH.
U kasnijim avanturama Krendl dobija i mreasto metalno odelo u nekim svojim
akcijama. Iz prstiju na na aci on moe ispaljivati metke, putati omamljujui gas i ima radio
prijemnik i predajnik. Po odlasku iz Odreda senki Krendl postaje detektiv a zatim i lovac na
kriminalce i odlazi u Junu Ameriku da se bori protiv organizovanog kriminala.
Strip je na kratko prestao izlaziti 1970 godine da bi se ponovo pojavio 1971 godine i
izlazio je do 1973 godine.
Dok je izlazio u asopisu Lion smenjivao se sa drugim britanskim stripom Paukom. U
toku izlaenja postojao je veliki pritisak zbog rokova tako da su se na radu stripa smenjivali
mnogi autori od kojih je najpoznatiji Italijan Massimo Belardineli.
Kada se asopis Valiant spojio sa asopisom Battle Picture Weekly, strip elina
panda je prebaena u asopis Vulkan u seriji reprinta 1975 godine. Posle ovoga strip je
stekao popularnost u svetu koja je traja i onda kada je strip prestao izlaziti u Brirtaniji.
elina kanda se kasnije nakratko pojavljuje u stripu Kapeten Britanija (Alan Moore
i Alan Davis) kao Iron Tallon.
Potom je elina kanda dugo bio zapostavljen strip dok se nije pojavio u Zenitu i u
2000AD gde se ovo nije pretvorilu u stalnu seriju a kasnije se na kratko pojavio 2005 godine
u DC comicsu.
Strip je izlazio u mnogim zemljama. U Francuskoj 1962-1980 godine, Nemakoj
tokom sedamdesetih godina, Finskoj tokom sedamdesetih i osamdesetih, u Holandiji kasnih
159
SFalmanahTE
S
ERRANo.13 Maj2012
ezzdesetih, u vedsko
oj (19 bro
ojeva) 196
69-1970 ggodine ,kaasnije19700-1974, 19977-1980,
19979-1985 i 1990-1991 (9 brojev
va) i u Jun
noj Indiji 11971 godinne.
Autor stripa Jesu
us Blasco roen je u Barcelonii 3 novembbra 1914 ggodine. Naa stripu je
pooeo da rad
di 1935 god
dine u pan
nskoj verziiji magazinna Mickey. 1936 goddine uestvvovao je u
panskom graanskom
g
m ratu a stripu se vratio 19940 godinne. Pedeseetih godina Blasco
zaapoinje meeunarodn
nu karijeru sa britansk
kim izdavaaem Fleettway i crtaao je Bufallo Bila za
Coomet (1954 god) i Bili Kidaa za Sun. Radio je i za asoopise Thriller Picturee Library
Playhour, Eaagle, Tigerr, Ranger, Look
L
and Learn,
L
Acttion i 20000AD. Za aasopis Valiiant radio
je na elino
oj kandi od
o 1962 do
o 1973 godine.
Massimo Belard
dineli je nastavio rad
d na elinoj pandi kada je Blasco oddustao od
radda. Osim njega na stripu
s
je radia skoro
o kompletnno italijansska ekipa: Sergio R
Rosi (tu),
Giiorgio Cam
mbiotti (olo
ovka).
1977 godine
g
Belardineli jee poeo rad
d za 2000A
AD na obnnovi stripaa Dan Daree. Strip je
poosle toga izlazio
i
oko
o dve god
dine (ovo je
j bio radd na stripuu kada se Dan Daree budi iz
kriiogenog sn
na).
160
PAUK SPIDER
Prvo pojavljivanje u ex-Jugoslaviji imao je u Superstrip biblioteci Plavog vjesnika i
pojavio se u 6 epizoda serije Fantastiika (1967) godine. Kasnije se pojavljivao u EKS
almanahu i Gigantu.
U Britaniji se strip pojavio u asopisu Lion 26 juna 1965 godine (izdava IPC
magazines) Autori stripa su Ted Cowan kao scenarista i crta Reg Bunn.
Ko se krije iza osobe pod imenom pauk ne objanjava se u stripu.
Oprema koju Pauk poseduje su exoskelet, pitolj sa pauinom, mlaznice za letenje,
vozilo helikar nalik helikopter.
Pauk je isprva bio genijalni zloinac a poeo se botriti protiv drugih zloinaca elei
da dokae da je on najvei.
Strip je izlazio od 26 juna 1965 godine do 26 aprila 1969 kao i kasnije u godinjaku
Lion za 1967-1971 godinu. Kasnije 1975 1976 reprintovan je u asopisu Vulkan. Avanture
Pauka reprintovane su takoe i drugim zemljama; Nemakoj, paniji, Italiji, Francuskoj itd.
Kasnije se u Britaniji pojavila blaa i dobroudnija verzija Pauka. Pisac scenarija i
crta bio je Paul Grit. Ovog puta Pauk je dobio i ime Alfred Chinar. Fanovi Pauka shvatili su
ovo kao istinsko oivljavanje Pauka.
Osim ovoga Pauk se pojavljivao i u mini serijama asopisa Albion i Jack Staff.
Autori stripa ne daju objanjenja o poreklu Pauka niti o njegovom izgledu. On ima
zailjene ui kao mister Spok iz Zvezdanih staza, zailjene zube i udesno izvijene obrve.
Baza odakle kree u akcije je kotski zamak koji je on preneo u SAD.
Pauk se u Ameriku doselio ezdesetih godina sa namerom da postane kralj zloina.
Primorao je nekoliko kriminalaca da rade za njega tako da se on istovremeno sukobljavao i
sa policijom i sa kriminalcima.
Meu poznatijim protivnicima su mu ovek ogledalo (specijalista za iluzije), Doktor
Misterioso (vietalentovani naunik), Androidni car (sa raznovrsnim robotima). Spider boy,
Zmija, Mrav, Crveni baron, Muva, ovek molekul, ahista i Gospodin stenosrci (stoneheart)
a takoe se borio i protiv organizacije Crime incorporated.
U borbi potiv kriminala udruio se u drutvo heroja protiv zlokobne sedmorke gde
ginu svi osim Pauka.
Sam Pauk nema nikakve natprirodne moi. Fiziki je jak ali ne neto vie od
prosenog oveka. Vrlo je arogantan i samouveren, lukav i inteligentan, poznaje hipnozu i
otporan je na gas kojim uspavljuje protivnike.
Odeven je u crno odelo ( na nekim naslovnim stranama Liona i Stupendou supera ovo
odelo je uto) Na leima i grudima mu je oprema sa mlaznicama za let i bacanje pauine.
Njegova dva neodluna pomonika su profesor Pelham i Roj Ordini. Pauk se prema
njima odnosi veoma loe i kanjava ih ta za greke. Istini za volju i njih dvojica esto
pokuavaju (neuspeno) da prevare Pauka.
161
SFalmanahTE
S
ERRANo.13 Maj2012
Pauk se kasnije pojavio u stripu Alaana Moor Kapeten B

Britanija kaao Arachidd zajedno
sa mnogi dru
ugih briran
nskih superr heroja.
Strip Pauk
P
i Crveni Baron objavljen je
j u Terri bbroj 9.
ET AS LO
OGAN JET
J
ACE LOGAN
D
Det As
A Logan se u bivo
oj Jugoslav
viji pojaviio isprva u izdanjim
ma deijih nnovina iz
Goornjeg Millanovca u bibliotekam
ma Lale i Lale Extraa, EKS strripu. Kasnije se pojaavljivao u
Strripoteci.
Ovaj britanski
b
SF
S sptrip prvi
p put se pojavio u asopisu Comet 1956 19599 godine i
kaasnije u Tig
geru 1959--1968 godiine kao i Tigrovom
T
ggodinjakuu za 1969 ggodinu. Auutor stripa
je John Gilattt.
Logan
n je as meeuplanetaarnih letov
va RAF-a. Radnja sstripa smetena je nnekih 100
goodina u bud
dunosti (n
na primer strip iz 1963 godine u Tigerovvom godinnjaku smeten je u
20063 godinu
u). Osim u prvim ep
pizodama Loganov
L
ppratilac je debeljukaasti Duff C
Charteris.
Veeina scen
narija pisana je ped
desetih god
dina prolog veka aali i danas izgledajuu sasvim
veerodostojno
o.
U jed
dnoj od ep
pizoda Log
gan se borri protiv ggrupe vanzzemaljaca koji ele da unite
ooveanstvo zagaujui atmosferru.
162
SFalmanahTE
S
ERRANo.13 Maj2012
U kasnijim epizodama Logan i Dufff su neka vvrsta predsstavnika zaakona ali nne vojske
vee Solarne policije.
p
Posled
dnji crta Logana kreirao
k
je i parodijuu na ovajj strip podd nazivom
m Rocket
Reeynolds.
Jet Acce Logan se
s i danas smatra jed
dnim od nnajboljih iikada stvorrenih britaanskih SF
strripova.
T
RON TURNER
Ron Tarner
T
u biv
voj Jugosslaviji nije bio zapaeen po nekoom svom sttrip junakuu ali su se
njeegovi strip
povi pojav
vljivali u vie
v
edicijja poevii od Lale i Lale Exxtra. Najppoznatijije
njeegov strip Napad izz svemira objavljen
n u ediciji Crtani rom
mani, Forum
ma iz Novvog Sada,
kooja je uglav
vnom objavljivala veestern romaane (reprinnt ovog strripa objavljjen je u paapirnatom
izddanju Terre br.5).
163
Ron Tarner roen je 1922 godine a umro je svojoj sedamdeset i estoj, 19 decembra
1998 godine.
Tarner se za SF poeo zanimati uz romane H.G.Wellsa, Edgara Rajsa Barouza i ila
Verna. Na njega su takoe uticali i film Metropolis i Lik stvari koje dolazi. Osim toga
poseban uticaj imao je strip Aleksa Rejmonda, Fla Gordon. Kopirajui naslovne strane SF
asopisa razvio je svoj umetniki izraaj.
1936 godine zapoeo je rad u umetnikom studiju Odhams i radio je ilustracije za
nauni asopis Modern Wonder.
Posle drugog svetskog rata poeo je rad na stripu i radio je SF stripu u kojem se
mainom za kopanje istrauje svet ispod zemljine kore. Brzo je primeen njegov talenat
ipoeo je da radi na seriji Vargo Statten. Tu je Tarner radio naslovnice koje su zaista
predstavljale ono ta se deava u prii za razliku od do tada uobiajenih raketa i astronauta.
Tarner je paljivo iitavao svih 64 stranice asopisa da bi izabrao ta da stavi na naslovnicu.
Ron Tarner pojavio se nezavisnim strip izdanjima 1949 godine. Prvi njegovi radovi u
boji su strip Divovi iz drugog sveta kao i Teror Titana, koji su objavljeni 1953 godine u
Tit-Bits Science Fiction Comics. Iste godine predao je strip u olovci Space Ace. Kada se u
Tit-btsu zavrilo objavljivanje Tarner prelazi u Amalgamated Press. Jedno vreme je radio i
kao ilustrator na TV a onda se vratio stripu i radio na serijalima kao to je Sudija Dred,
Spinball a 1985 godine oiveo je Den Derija za novu seriju u Eagleu.
Tarner se veoma divio radu crtaa Den Derija, Franku Hampsonu i eleo je da kao i
on ima sopstveni strip. Prilika mu se ukazala 1953 godine kada je poeo raditi za pomenuti
Tit-Bit.
Sredinom ezdestih godina Tarner je dobio priliku da uradi ilustracije za Craftmaster a
1965 godine je pozvan da radi za TV21 comic i bio je to prvi kolor strip na kome je on radio
(mada mu je za ovo trebalo puno vremena nije mogao odoleti iskuenju da radi na stripu.)
U radu je eksperimentisao bojama, tehnikama i okvirima slika ponekada postiui i
3D efekat, kao da raketa sa papira polee ka itaocu.
1967 godine radio je stripu Robot Builder za Tiger & Huricans. Iako je bio nov u
ovom poslu bio je pun ideja.
Kasnije radi i na Sudiji Dredu za 2000AD. Naalost Tarnerova jasna linija nije se
uklapala u novu generaciju mranih sajber umetnika. Zato je preao u IPC i radio strip Battle
Action u kojem se odvijaju futuristike akcije na motorima.
Osamdesetih godina poeo je rad na stripu Putovanje zvezdama za asopis Speed.
Uskoro jer poelo opadanje prodaje stripa zbog porasta broja igrica i okretanja mladih ka
ovoj vrsti zabave pa je strip ugaen.
1984 godine je Tarner odluio da se povue iz posla ali je nastavio rad na strip junaku
Niku Hazardu, nekom vrstom meavine Den Derija i Rika Randoma.
Devedesetih godina Tarner se vratio radu na SF omotima ovog puta za ameriki
asopis Griphon Books a takoe je radio i na bojenju stripa Dr Who.
1998 godine doiveo je srani udar i umro je 19 decembra.
164
165
SFalmanahTE
S
ERRANo.13 Maj2012
GARTH
G
U bivoj Jugoslaaviji ovaj strip

s
se objaavljivao u Stripoteci..
Nastao
o je jula 19
943 godinee u asopissu Daily M
Miror i trajao je do 1977 godine. Gart je
kaao beba pro
onaen na obalama etlanda
od
d strane starijeg branog para kkoji su ga odgajili .
Gaart je izuzeetno jak ovek koji saavlauje raazne protivvnike irom
m sveta u raazlilitim eerama.
Gart je kasnije postao pomorski kaapetan i voojni strunj
njak. Njegoova ljubavv je Astra
naalik drevnim
m boginjam
ma. Gartov
v mentor je profesorr Lumiere koji vri ppsihoanalizzu i Gartu
vraa seanja na pretho
odna iskusttva.
Lik Garta
G
stvorrio je Stev
ve Dowling
g a sa njim
m je radio i tada petnnaestogodiinji John
Alllard koji je
j uz strip ostao do kraja
k
ivotta. Posle 59 Dowlinggovih strippova rad jee nastavio
Alllard, koji ga
g je radio
o do 1971 godine
g
kad
da ga je preeuzeo Frannk Bellamyy, koji je dootle radio
naa Den Derijju.
Gart se
s uglavno
om radio u crno belo
oj tehnici u danima kada se smatralo daa strip za
oddrasle ne trreba biti zatrpan
z
dreeavim bo
ojama. Ipakk je za aasopis Spacceship Aw
way, John
Riidgway obo
ojio strip i to je izgledalo sasvim
m dobro.
Gartov
vu dugoveenost obezzbedili su Don Freem
man, Peterr oDonel, Jim Edgarr i Agnus
Alllava. U raadu je uestvovao i jedan od poznatih
p
kkolekcionaara SF strippa i ljubiteelj Garta,
Phhilip Harbo
otlle, koji jee tokom deevedesetih uradio nekkoliko pria.
Izalo je 156 epiizoda stripaa plus dve dodatne eppizode (19970-1971 ggodine).
166
SPISAK EPIZODA
"Garth"
"The Islands
Of Kaa"
"Children Of
The Dawn"
"The Troll"
"The Island
"The Golden
Laboratory"
Slayer"
"The Seven
"The Rebels"
Ages Of
"The
Garth"
Teenager"
"The Saga Of
"The Big
Garth"
Joker"
"The
"The Time
Awakening
Couriers"
Of Garth"
"The Invaders"
"The Quest
"The Brain"
Of The 'G'
"The Night of
Ray"
The Knives"
"Garth vs The
"Lord of The
Brain"
Computers"
"Into The
"The
Abyss"
Wakening"
"Olympic
"Wrath of
Champion"
Venus"
"Wonder
"The Gledig
Women"
Miracle"
"Man Hunt"
"The Time
Lock"
"Selim The
Slayer"
"The Web Of
"Garth And
Dionara"
The Glove
"Mind
Game"
Destroyers"
"Journey To
The Rohan
Jason"
Legend"
"Space Time
"Playboy of
Traveller"
Space"
"The
"These Men
Phantom"
Are Mine"
"Pharaoh"
"Exiles"
"Wings Of
"Hell Ship"
The Night"
"The Brain
167
"The Man-Hunt"
"Ship of Secrets"
"Mr. Rubio
Calls"
"Sapphire"
"Finality Factor"
"Power Game"
"The Long
Sleep"
"Voyage Into
Time"
"The Fisherman"
"Mind Stealers"
"Citizen Mundo
14500"
"The French
Woman"
"The Forgotten"
"The Iron
Maidens"
"Legion Of The
Damned"
"Make Your
Play"
"Day of Anger"
"The Space
Mods"
"Seek and
Destroy"
"The Bombers"
"Hunters"
"Merchants of
Terror"
"Hammer of
Thorwald"
"Sammy"
"La Belle
Sauvage"
"Tell No Tales"
"Body Swap"
"Beyond The
Dreamtime"
"Venus Trap"
"Takeover UK!"
"Scourge of God"
"The Doll
Master"
"Swordsman Of
Subucus"
"The Chiller
Connection"
"Dancing Queen"
"Dark Side"
"Treasure at
Colchis"
"Bedside Manor"
"Apache Moon"
"The Iceman
Cometh"
"Hell-Fire"
"Blood Sport"
"Man on the
Edge"
"The Killing of
Rusty O'Roare"
"Twin Souls"
"Viva El Garto!"
"Return to the
Static Zone"
"Warlord"
"Champions"
"Nightmare in
Paris"
"Days of Doom"
"Twilight World"
"Stag Night"
"Devil Woman"
"Home Run"
"Space-Time
Travels"
"Flight Into
The Future"
"Invasion
From Space"
"Warriors of
Krull"
"Garth in
Hollywood"
"The Return
of Malveno"
"The Golden
Sphere
"The 13th
Man"
"The Stone
Of Soloman"
"The
Fantastic
Doctor Quyn"
"The Hand of
Attila"
"The Last
Goddess"
"The
Captive"
"The
Sorcerer"
"The Mask of
Chang Ku"
"Crystals of
Camelot"
"The Big
Game"
"The Living
Mountain"
"The Long
Sleep"
"Warrior
Voyagers"
"The
Syndicate"
"Journey Into
Fear"
"Sundance"
"The Cloud Of
Balthus"
"The Orb Of
Trimandias"
"The Wolf
Man Of
Ausensee"
"People of The
Abyss"
"The Women
of Galba"
"Ghost Town"
"The Mask of
Atacama"
"The
Wreckers"
"The Beast of
Ultor"
"Freak Out To
Fear"
"Bride of
Jenghiz Khan"
"The Angels of
Hell's Gap
"The
Doomsmen"
"The Bubble
Man"
"The Beautiful
People"
"The Spanish
Lady"
168
"Lords of Space"
"Winning Is All"
"Whose Finger
on the Button?"
"This Land Is
Mine"
"Tigress"
"Comet of
Doom"
"Return to
Thule"
"Sage of Eadon"
"Brotherhood of
Blood"
"Vengeance of
Venn"
"Outlaws"
"Super-Hero"
"The Great
Beast"
"The Gallant and
the Gray"
"The Don's
Daughter"
"In the
Beginning"
"Sub Mission"
"Bigfoot"
"Railhead"
"Room 202"
"Mistress Orange"
"Nasuanna"
"Sal's Island"
"The Picture"
"Dam Drivers"
"Z File"
STRIP PRIE
OBJAVLHENE
UThe Daily
Mirror Book for
Boys:
"Garth in Space"
(1970)
"Double
Diamonds"
(1971)
World"
"The Static
Zone"
"When Venus
Was Born"
"The Hounds
Of Skarn"
DAN DARE PILOT BUDUNOSTI
U bivoj Jugoslaviji ovaj strip se objavljivao u Plavom Vjesniku u nastavcima i u boji

na finom papiru.
Ovaj britanski SF strip kreirao je ilustrator Frank Hampson. Pri put pojavio se u
asopisu Eagle 1950 godine. Osim ovoga adaptiran je i uradio dramu za radio Luksemburg,
gde je emitovano 7 epizoda.
Pria je smetena u kasne devedesete XX veka ali su dijalog i likovi slini onima iz
britanskog ratnog filma pedesetih godina. Den Derija smatraju britanskim ekvivalentu Baka
Rodera. Strip ima dugu i kompleksnu priu i ustar dijalog i precizne ilustracije. Na njima
su osim Hapsona radili jo Harold Jons, Don Harley, Bruce Crownwell, Frank Belamy i
Keith Watson.
Den Deri pojavio se na naslovnoj strani prvog broja nedeljnog strip asopisa 14 aprila
1950 godine. U svakom narednom broju objavljivano je po dve stranice u boji. Zanimljivo je
da je osniva Eaglea bio Marcus Morris, svetenik u crkvi St James u Southportu. U Eagleu
se povremeno u sredini kao dodatak nalazio prilog sa crteima brodova za isecanje i
sklapanje.
Hampsonov rad na stripu je uzrokovao da se on dva puta razboli i ostavio je
saradnicima da rade na serijalu. Prvo ozbiljnije obolenje desilo se posle epzode Ostavljen
na Merkuru 1952 godine. Drugi put je klonuo radei na epizodi Operacija Saturn. Rad je
preuze glavni pomonik Don Harley i dovrio ovu epizodu kao i sledeu Zatvorenici
svemira.
Hampson se radu vratio 1955 godine zapoinjui trilogiju ovek niotkuda, gde Den
Deri po prvi put naputa sunev sistem.
1959 godina Hampson je ostavio strip usred zapleta kada Den Deri trai planetu
vanzemaljaca gde se nalazi njegov izgubljeni otac. Hampson je prestao sa radom jer novi
vlasnik Eaglea imao primedbe na trokove studija. Proizvodnju stripa nastavio je Frank
Belamy sa modernim 3D stilom.
Likovi u Den Deriju su:
Den Deri punog imena narednik Danijek mek Gregoreri, glavni pilot meunarodne
svemirske flote. Roen u Manesteru 1967 godine i obrazovan u Rosal koli. Vlada Diju
Dicom ali uglavnom nalazi nenasilna reenja problema. Ne lae i ima i ima izraen oseaj
169
asti. Lice mu je mravo a krajevi obrva izvijeni. Uniforma koju nosi je tipina za britansku
armiju. Znak na kapi je klasina raketa u krugu i sa dve petokrake pored nje.
Digbi U stripu je lik koji donosi rastereenje. Iskreno je lojalan Deriju a omiljeni
odmor mu je spavanje i voli klasinu englesku hranu.
Sir Hubert Guest kontrolor svemirske flote, alje Den Derija u misije i povremeno
mu se pridruuje. On je pilot veteran, koji je uestvovao u prvoj Misiji na Mesec i vodio
prvu misiju na Mars.
Profesor Peabody - glavni enski lik, mozak mnogih inventivnih planova.
Hank Hogan i Piere Lafayette stereotipi Amerikanca i Francuza, najbolji piloti i
nerazdvojni.
Mekon Superinteligentni vladar Treena je arhineprijatelj Dena Derija. U svakoj
epizodi ima novi plan za unitenje Zemlje.
Sondar Reptilski stanovnik Venere. U poetku Mekonov sluga. Postao je guverner
severne Venere kada je ona potpala pod starateljstvo Ujedinjenih Nacija.
Christopher Flamer Spry pegavi student na svemrskoj akademiji Astral, prati Den
Derija u kasnijim avanturama. Ovaj lik Hampson je kreirao po svom sinu.
Lex oMalley bradati irski komandant podmornice
S izuzetkom Drigbija svi likovi su odbaeni 1960, dve godina kasnije Keit Watson i
pisac David Motton su dobili dozvolu da kreiraju nove likove u posadi.
Narednik Wilf Banger Sa brkovima nalik volanu bicikla. Pilot, dizajner, impulsivan
i nestalan.
Tehniar Nutter Cob Banbgerov crvenokosi pomonik.
Major Shillitoe Spence elav sa tankim brkovima, sitniji administrator.
Vozila u strpu:
Predstavljeni su razni izgledi brodova a brod koji se najvie povezuje sa Den Derijem
je krilata Anastazija. Poseduje i venerijanski i zemaljski pogon. Kasnije je zarobljen
vanzemaljski svemrski brod i nazvan ZYL-BAT. Pojavljuje se i eksperimentalni brod za
putovanje kroz vreme nazvan Tempus Frangit.
U stripu se pojavljuju i zemaljska vazduna vozila nalik helikopterima a
najupeatljiviji je brod Lexad Malleya Poseydon, prilagodljivo vozilo koje moe biti i
mlazna letelica i podmornica.
Svemirska odela:
Svemirska flota ima oklopno odelo nalik ronilakom. Odela nemaju sredstva za
preivljavanje ve se ona nalazi izmeu dva sloja lema.
Kasnija pojavljivanja den Derija:
2000AD 26 februar 1997 godine Den Deri se prvi put pojavio u ovom magazinu.
Pisci Ken Armnstrong i Pat Mills su oiveli likove 2000 godina u budunosti u sasvim
drugaijem svetu. Strip je ilustrovao Massimo Bellardineli.
Strip se pojavio i u 100-tom broju 2000AD sa Den Derijem koji boluje od amnezije i
kojeg je iz svemira spasio Mekon.
170
Strip je u 2000AD prestao izlaziti 18 avgusta 1979.

1977-me u 200-tom broju objavljeno drugo izdanje uz reprint prvog broja. U
slobodnom izdanju nazvanom 3000AD objavljen je strip Povratak Den Derija.
U asopisu New Eagle 1982 godine ponovo je lansiran Den Deri kao vodei strip.
Ovo je trajalo 18 meseci.
U asopisu Revolver 1990 godine pod naslovom Dare (usudi se) poeo je izlaziti kao
serija. Bila je to satira britanske politike kroz likove posade broda svemirske flote.
U asopsu Planet objavljena je samo jedan epizoda sa nedovrenom priom Seanje
koju je radio Sidni Dordan.
U asopisu Virgin Comics objavljeno je 7 epizoda mini serijala o Den Deriju. Virgin
je takoe stekao i filmska prava i prava za video igrice.
Pojavljivanje u drugim medijima.
Radio drama Pet puta nedeljno na radio Luksemburgu od drugog jula 1951 godine.
Svaka epizoda trajala je 15 minuta.
BBC adaptacije od 19 aprila do 10 maja 1990 godine BBC je emitovao etvorodelnu
adaptaciju putovanja na Veneru.
Televizija:
2000 godine Den Deri pilot budunosti postaje TV serija raena kompjuterski. Svaka
epizoda je trajala od 22 do 26 minuta.
Kompjuterske igre:
Osamdesetih godina Dan Dare se pojavio u tri kompjuterske igrrice za Commodore
64/128, ZXspectrum i Amstrad CPC i Atari.
Muzika:
Osniva Pink Floyda Syd Baret je opisao Den Derija u pesmi Astronomy Domine
na debitanskom albumu The pipper and gates of dawn.
Pesma Dejvida Bouvija D.J. sadri neobian stih Oseam kao da ovde lei Den
Deri.
Elton Don je snimio pesmu Den Deri (pilot budunosti) 1975 godine na albumu
Rock of the esties.
171
SFalmanahTE
S
ERRANo.13 Maj2012
SA
AKUPLJE
ENE EDIC
CIJE
1) Pilo
ot of the Fu
uture
2) The
e Red Moo
on Mystery
y and
Maroo
oned on Mercury
3) Ope
eration Satturn
4) Pris
soners of Space
S
5) The
e Man From
m Nowherre
6) Rog
gue Planet
7) Reiign of the Robots
R
and
d The Ship
p
That Lived
L
8) The
e Phantom Fleet
9) Terrra Nova trrilogy
10) Prroject Nimb
bus
11) So
olid Space Mystery
12) Th
he Final Vo
olume
Tittan 2004Boooks kolekkcija:

Voyage
e to Venus Part 1
Voyage
e to Venus Part 2
The Red
d Moon My
Mystery
Maroon
ned on Mercury
IZ
ZOSTAVLJJENE PRIE
172
Operatiion Earthsaavers
The Evvil One
Operatiion Fireballl
The Weeb of Fear
Operatiion Dark S
Star
Operatiion Time T
Trap
The Waandering W
World
The Bigg City Capper
The Sinnging Scouurge
Give M
Me The Mooon
SFalmanahTE
S
ERRANo.13 Maj2012
Opera
ation Saturrn Part 1
Opera
ation Saturrn Part 2
Prison
ners of Spa
ace
The Man
M From Nowhere
N
Roguee Planet
Reign oof the Roboots

Phantoom Fleet
Safari iin Space
Trip to Trouble
JEF HA
AWKE DEF HO
OK
173
U bivoj Jugoslaviji Def Hok se pojavljivao u Stripoteci i RS magazinu. Autor stripa

je Sidni Dordan.
Sidni Dordan je kotski umetnik roen 28 maja 1928 godine. Od malena ga je
privlailo letenje pa je upisao studija na Miles Aircraft Tehnical College u Readingu. Poto
nije mogao da pronae posao prikljuio se malom studiju u Dundeeu, svom rodnom mestu.
Tu je pomagao Len Fullertonu na stripu Dora, Toni i Liz. 1952 godine preao je u London
i poeo raditi za agenciju Mans world. Ovde je poeo sa stripom Dick Hercules i lik iz
Oriona predao Daily expressu, koji su mu savetovali da njegov lik bude pilot RAF-a. Tako je
nastao Def Hok.
Strip je nastao 15 septembra 1955 godine a izdava je bio Daily Express. Izlazio je
do18 aprila 1974 godine kada je Sidni Dordan kao autor ili koator uradio 6.474 tabli.
Uprkos slabom interesovanju u zemljama engleskog govornog podruja Def Hok se smatra
jednim od najboljih ikada stvorenih SF stripova i bio je posebno popularan u Italiji,
Skandinavskim zemljama i bivoj Jugoslaviji
Isprva je Def Hok predstavljen kao bivi pilot RAF-a (to je bio i sam Dordan) i bio
je lik slian Flau Gordonu. Radnja je bila smetena u avanturama uobiajenim za SF i Palp
literaturu u to vreme. Tada je crte stripa bio jedva prosean ali i dalje dovoljno dobar za
objavljivanje.
1956 godine William Patterson pridruio se Dordanu, svom drugu iz detinjstva i
izprva samo pisao dijaloge. Posle nekoliko godina poeo je da pie scenarija i cele prie.
Ovo je dovelo do znaajnog poboljanja stripa. Peterson je od Def Hoka nainio pravi SF
strip za odrasle a ne za decu i mlade. Dordan se sada u potpunosti mogao posvetiti samo
crtanju tako da je on znatno poboljan, postao je sugestivniji i realistiniji. Zajedniki rad
Petersona i Dordana je ono to se danas smatra pravim Def Hokom.
1969. godine slabo Petersenovo zdravlje dovelo je do njegovog prestanka rada na
stripu tako da je Dordan ponovo preuzeo i rad na scenariju i na crteu ali je bez Petersona
pao kvalitet. Tako je Daily Eexpress objavio poslednju epizodu 18 aprila 1974 godine.
1997. godine, strip autor Brian Bolland se u nekim epizodama pribliio Dordanu.
Bolland je uradio 15 epizoda a kada je Dordan hteo pomoi da strip vie lii na ono to on
misli Daily express je odustao od tampe pa su se nove epizode pojavljivale u Francuskoj i
paniji. A u Britaniji se pojavio samo na kratko u fanzinu Eureka.
U stripu H176 objavljenom 21 novembra 1959 godine vidi se kamen kojim je
obeleeno mesto prvog ljudskog sputanja na mesec sa datumom 4 avgust 1969 godine,
dakle samo dve nedelje kasnije pre nego to se to stvarno desilo.
Dordan je kasnije pokuao da oivi lik stvarajui slian strip Lance mc Lane u
kotskim novinama Daily records. Poto to nije ilo on je lik transformisao u Def Hoka.
Strip ipak nije doiveo staru slavu i Dordan je polako preputao svojim asistentima rad na
njemu a strip je polako otiao u zaborav.
174
Hok je postao neka vrsta galaktikog tajnog agenta sa seditem u Kesigtonu uz

prateu ekipu.
Likovi koji se pojavljuju u stripu su:
Def Hok Obrazovani bivi pilot sa dobrim poznavanjem arheologije i tehnike
nauke. Obino je odeven u svakodnevno odelo sa kravatom i vrlo retko nosi svemirska
odela.
Laura devojka Def Hoka retko se pojavljuje u stripu.
Mac mc Lean kanadski vojni pilot koji u nekim situacijama pomae Def Hoku.
Kolvorok prvi zvaninik intrplanetarne policije. Jednooki meduzoliki vanzemaljac.
Chalcedeon Gigantski humanoid. Arogantni meuzvezdani kriminalac.
Pravi junaci stripa su ustvari vanzemaljci jer je svet Def Hoka prepun udnih
vanzemaljaca koji stupaju u kontakt sa njim iz razliitih razloga: sluajni susreti,
komercijalni interesi i slino a retko kada zbog invazije na Zemlju. Suptilni Petersonov
humor ini da su te kreature fascinantne i zabavne, dok Dordanov crte dobro pokazuje
njihovu neobinost. Vanzemaljci su u stripu uvek tehnoloki napredniji i mudriji od ljudi i
esto postoji veza izmeu vanzemaljaca, arheolokih misterija i natprirodnih bia. Tako se
izmeu ostalih u stripu pojavljuju bog Pan i avo.
Svaka pria se ita kao razvijena drama koja napreduje po 1 lajsna za dva do tri dana.
Korak moda izgleda spor u poreenju sa nedeljnim i mesenim stripovima ali Dordan
pria drugaiju priu, odmereniju, detaljniju i dublju. Ima oseaj za priu a lino iskustvo
pilota mu pomae da bude autentian.
Def Hok ima i vruu telefonsku liniju sa Whitehalloom. Hok deluje kao galaktiki
ambasador i avanturista i vie voli da pregovara sa vanzemaljcima nego da koristi razorno
oruje
U stripu postoji i blaga erotika poto vanzemaljci ponakada uzmu lik lepe ene.
Brod kojim leti Def Hok je stvoren da izgleda realistino a ipak dovoljno futuristiki
da doara svet sutranjice. I sama pria je zasnovana na realnosti i esto je iznenaujue
dvosmislena po svojoj moralnosti tako da predstavljanje namere vanzemaljaca postaje stvar
perspektive itaoca.
U prvoj prii Overlord (Gospodar) Hok i njegova posada susreu megalomanskog
kancedelona i rasu buba koja komunicira samo telepatijom. Ali italac postavlja pitanje ko tu
koga kontrolie?
U drugoj prii Preivljavanje istrauju kako je to privremeno biti superovek, poto
vanzemaljska rasa jednom od lanova posade daje nadljudsku snagu.
Epizoda arobna lampa je divno seanje na priu o Aladinu uz primese von Denikena,
kada vanzemaljski proizvod iz II veka dospe u moderni London. Ta stvar je komunikacioni
ureaj za poetak vanzemaljske invazije.
Zavrna pria je Savet za odbranu i vraa lik Kalcedona poto je Hok pozvan da ga
zatiti pre nego to bude uhvaen u pokuaju bekstva.
175
SFalmanahTE
S
ERRANo.13 Maj2012
Svaki kvadrat sttripa ima svoje

s
trenu
utke napettosti i akciije ali nitaa ne vodi do brzog
reenja. Svak
ka epizodaa se ita kao da je delo ila Verrna, Lari N
Nivena ili R
Roberta Hajjnlija.
Danass Def Hok ostaje dragulj
d
u svetu
s
stripaa. Posle 550 godina on izgledaa pomalo
staaromodno ali u isto vreme
v
sofissticirano i sa
s prororanstvima bbudunosti. Iako nisuu doekali
211 vek Deff Hok i Sidn
ni Dordan
n zasluuju
u da budu zzapamenii kao pioniri bitke za SF strip.
SUDIJA
S
DRED
D
176
Sudija Dred se u bivoj Jugoslaviji pojavljivao u Laser stripu (izalo 28 kratkih

epizoda) i u RS magazinu.
U Britaniji se Sudija Dred pojavio u asopisu 2000AD broj 2, 1977 godine. Izdava je
IPC media.
Lik sudije Dreda stvorio je pisac John Wagner sa crtaem Carlosom Eqerrom mada je
i urednika asopisa 2000AD Pat Mill dao svoj doprinos. Sudija Dred je jedan od
najprodavanijih stripova koji je nastao na tlu Britanije.
Puno ime sudije Dreda je Joseph Dred. Uposlen je u odeljenju za pravdu Mega sitija.
Glavni neprijatelj mu je Dead Man (mrtvak).
Sudija Dred brzo misli i donosi odluke, strunjake u borbi bez oruja i poseduje
bionike oi poto je svoje izgubio u misiji putovanja kroz vreme do grada prokletih.
Sudija Dred je strip junak koji najdue traje u britanskom SF asopisu. On je izvrni
zvaninik u nasilnikom gradu sutranjice, gde uniformisane sudije imaju kombinovanu mo
policije, sudije, porote i izvrioca. Dred i njegovi drugari su ovlaeni da hapse, privode pa
ak i likvidiraju kriminalce na licu mesta.
Kada je Pat Mills stvarao asopis 2000AD doveo je svog biveg partera, pisca John
Wagnera da stvori novi lik. Wagner je dotle pisao razne prie o grubim policajcima nalik
Prljavom Hariju i predloio je da uradi neto slino, ultranasilniku patrolu u budunosti
Njujorka, uz mogunost da na licu mesta izvre pravdu.
Mills je imao ideju za horor strip Sudija Dred ali mu se pria nije uklpala u nov
asopis pa je od toga odustao ali je Wagner uz modifikacije i zadravanjem imena preuzeo
taj lik. Vizuelizacija ovog stripa predata je panskom crtau Carlosu Ezquerri, koji se ovome
sasvim posvetio i dodao telesni oklop, rajsfeluse i lance. Wagnerov poetni rukopis doradio
je Mils i Ezquerra je nacrtao strip. Oprema i predeli grada bili su daleko futuristikiji nego
to je to poetno zahtevano pa je Mills odluio da radnju smesti u dalju budunost.
Wagner je u tom trenutku odustao jer je sumnajo u prodaju stripa a Mills pak nije hteo
da odustane od Dreda i unajmio je nekoliko slobodnih pisaca. Mils je za prvo objavljivanje
hteo strip koji e dobro definisati lik sudije Dreda tako da je Wagnerova epizoda objavljena
tek posle nekoliko godina u godinjaku. Pria koja je odabrana kao prva rad je Peter Harrisa
kao i pisca i Mikea mc Nahona kao crtaa. U ovoj epizodi Dred privodi pravdi kriminalca
koji je ubio drugog sudiju i krio se u ruevinama Empajr stejt bildinga. U prii se najavljuju
motivi koji e definisati sudiju Dreda: visokotehnoloki opremljena policija, kanjenici se
smetaju u zatvor na trgovakom ostrvu. Strip je izaao u broju 2 a Ezquerra ljut to je drugi
crta izaao pre njegovog rada napustio je studio. A Wagner je uskoro progutao ponos i
vratio se stripu. Pojavio se u broju 9 (rat robota). Kasnije su strip crtali Mc Mahon, Ezquerra,
Ron Turner i Ian Gibbson. Sudija Dred je izlazio skoro u svakom broju 2000AD.
Od 1999 godine sudija Dred dobija sopstveni asopis. Wagner je svoju energiju
usmerio na ovo izdanje a 2000AD je prepustio mlaim autorima. Njihov rad nije
177
zadovoljavao fanove pa je prodaja opala. Na radu sa Wagnerom saraivao je Gordon

Rennie.
Sudija Dred je od prve prie objavljene 1997 godine ostao nepromenjen. Joe Dred je
jedan od mnogih klonova glavnog sudije Eustacea Farga, najpoznatijeg u elitnom korpusu
ulinih sudija koji jure ulicama Mega sitija.
Dredov motor je Lawmaster, kompjuterski kontrolisan, sa gomilom oruja i pun
vetake inteligencije i moe odgovoriti na zahteve sudije Dreda. Opremljen je video
komunikacijom i povezan sa odeljenjem za pravdu. Lino oruje sudije Dreda je revolver
Lawgiver koji je kodiran da prepozna otisak dlana sudije Dreda i ispaljuje 6 vrsta rojektila.
lem i naoare zaklanjaju skoro celo lice izuzev usta i vilice. U stripu nikada nije prikazano
celo lice sudije Dreda. John Wagner je to objasnio ovako: Time se pokazuje bezlinost
pravde. Pravda nema duu tako da nije potrebno ni da itoci vide lice sudije Dreda.
U jednoj poetnoj priui Dred je primoran da skine lem a ostali likovi reaguju kaod
on nema lice. U stripu preko lica stoji nalepnica za cenzuru.
U prii Dred Angel prikazano je lice sudije Farga a poto je Dred njegov klon
postavlja se pitanje da li je i njegovo lice takvo. Ne zna se ni rasno poreklo sudije Dreda jer
je u poetku crtan u crno beloj Tehnici a zbog velikih usta postoji pretpostavka da je moda
crnac ili melez.
U stripu se esto koristi reenica Ja sam zakon (I am the law). Time se pokazuje da
je Dred personifikacija zakona. Zato i nije potrebno da mu se vidi lice jer zakon koji on
predstavlja ima posebnu formu. Ipak ne moe se rei da je toliko nehuman. Od emocija u
stripu se nasjvie iskazuje bes i ironija. Druga vana reenica u stripu je Demokratija nije
za ljude, to jasno govori ta Dred misli o ljudima, odnosno da je ljudima potrebna striktna
kontrola.
Kada se strip pojavio Dred je imao oko 60 godina a njegova vitalnost objanjava se
aluzijana na tretmane podmlaivanja.
DC comics je u periodu 1994-1995 godina objavio 18 epizoda sudije Dreda. Drutvo
i istorija su prikazani neto drugaije nego u asopisu 2000AD. O originalu je sudija Fargo
nepodmitljiv dok je u serijalu DC-a podloan krimnalu.
1995 godine snimljen je Film Sudija Dred, labavo povezan sa stripom. U glavnoj ulozi
bio je Silvester Stalone mada se pria je prvobitno bilo predvieno da sudiju igra Arnold
varceneger ali je on otpao jer sudija u veem delu filma nosi lem. Ipak ga on u filmu skida
i pokazuje lice sudije to se u stripu nikada ne deava.
Urkos velikom budetu autori filma nisu uspeli pronai onu finu ironiju koja postoji u
stripu a takoe su ignorisali i mitologiju Sudije Dreda.
U filmu se javlja i Ljubavni interes izmeu Dreda i sudije Hensley to je striktno
zabranjeno meu sudijama u stripu. U SAD je film dobio nekoliko nagrada za najgori
film.
Na osnovu stripa napravljeno je i nekoliko video igara.
178
Rebellion development je stvorio igricu 2003 godine za PC, Playsation 2, Xbox i

Nintendo Game Clube. Igrica je FPS (First person shooter ).
Ostale igrice stvorili su Moongoose Publishing i Games workshop.
Od 1993 do 1995, Virgin Books objavio je devet pria o Sudiji Dredu.
Deathmasques (Dave Stone, August 1993)
The Savage Amusement (David Bishop, August 1993)
Dreddlocked (Stephen Marley, October 1993)
Cursed Earth Asylum (David Bishop, December 1993)
The Medusa Seed (Dave Stone, January 1994)
Dread Dominion (Stephen Marley, May 1994)
The Hundredfold Problem (John Grant, August 1994)
Silencer (David Bishop, November 1994)
Wetworks (Dave Stone, February 1995)
Od 2003 do 2007, Black Flame objavio je zvanine price asopisa 2000AD, ukljuujui I
nove novele. To su:
Dredd vs Death (Gordon Rennie, October 2003 )
Bad Moon Rising (David Bishop, June 2004)
Black Atlantic (Peter J. Evans & Simon Jowett, June)
Eclipse (James Swallow, August 2004)
Kingdom of the Blind (David Bishop, November 2004)
Final Cut (Matt Smith, January 2005)
Swine Fever (Andrew Cartmel, May 2005)
Whiteout (James Swallow, September 2005)
Psykogeddon (Dave Stone, January 2006)
SUDIJA DRED U MUZICI
Hevi metal bend Anrtax je na svoj trei album (Among the living) ukljuio I pesmu I am
the law. Takoe su izdali i singl i LP sa slikom Sudije Dreda. Pesmu sa istim naslovom
imala je i grupa Human League, koju su objavili na albumu Dare.
DON LORENS DONALD SOUTHMAN LAWRENCE
Don Lorens roen je 17 novembra u Londonu 1928 godine. Umro je 29 decembra
2003 godine.
Najpoznatiji je po stripovima Trigansko carstvo u nedeljnicima Ranger i Look and
learn i po stripu Storm koji je isprva izlazio u holandskom asopisu Eppo, koji su crtani u
detaljnom i realistikom stilu.
Obrazovao se u koli St Paul. Poto se pridruio armiji Lorens je iskoristio priliku da
studira umetnost na institutu Borough Polytehnic ali nije poloio zavrni ispit. Neto pre
toga jedan bivi student doao je da im pokae ispisivanje stripova. Lorens je bio inspirisan
179
SFalmanahTE
S
ERRANo.13 Maj2012
tim
me i uradio
o neke striipove kojee je ponudio Amalgm
manted preessu koji ssu mu preddloili da
raddove pokae Micku Anglou
A
kojji je vodio studio za strip.
Lorens je za An
ngloa radio
o 4 godinee i crtao avvanture M
Marvelmanaa i vestern stripove.
Kaasnije je raadio za Weells Farago
o i za Zipp gde je crtaao Bili Kidda i za asoopis Sun. A kada se
Suun spojio sa
s Lionom Lorens je zapoeo istorijske sttripove Ollac gladijattor, Merlokk moni i
Kaarl viking koji
k je imaao neke elemente fanttastike.
Kolor strip za Lion
L
Annuaal 1965 godine (Karll Viking i m
more bez ttalasa) dovveli su do
togga da se Lorensu
L
po
onudi rad na prii o bibliji i kkasnije doo rada na stripu Usppon i pad
triiganskog carstva
c
u Rangeru
R
1965 godin
ne. Potom je radio za holandski asopiis Eppo i
zaapoeo strip
p Komand
dir Grek, koji
k je pisaao njegov prijatelj V
Vince Werhham. Iz ovvog stripa
kaasnije je naastao Storm
m. Lorens se
s nije ograaniio sam
mo na Trigaansko cartsstvo i Storm
ma ve je
raddio i na strripovima Fireball
F
XL
L5 i Tarzan
nove avantuure za TV Century 21 i Carriie za muki
aasopis May
yfair.
1995 godine
g
izg
gubio je vid
d zbog inffekcije nasstale usled neuspele ooperacije kkatarakte.
Viie nije mo
ogao videti kada mu pero ili olovka dodiiruju papirr i preao jje na drugge tehnike
crttanja. Pono
ovo je opeerisao kataaraktu 1999
9 godine, oovoga puta uspeno i bez kom
mplikacija
alii mu je zdrravlje geneeralno oslaabilo i dijaagnoziran jje Emfizam
m tako da je prestaoo raditi na
strripu. Umro
o je 2003 godine.
g
nsko carstv
vo dalek
ka planeta
Trigan
180
Ovaj strip je u bivoj Jugoslaviji izlazio u asopisu Karavan i Stripoteci. Autori stripa
su Mike Butterworth i Don Lawrence. Izdavai su bili Fleettway, Big ballon (Holandija) i
Ranger i Luk and learnu Britaniji. Strip je izlazio od septembra 1965 godine do aprila 1982
godine. Pria je smetena na daleku planetu Elekton i meavina je nauke i civilizacija nalik
drevnim zemaljskim civilizacijama.
Pria je pod velikim uticajem mitologije i drutva zasnovanih na drevnim kulturama.
Trigansko carstvo je oigledno modelirano kao rimsko carstvo. Ova slinost se posebno
odnosi na Trigan city, glavni grad koji se nalazi na 5 brda aludirajui na 7 rimskih bregova.
Triganci poseduju letelice nalik svemirskim brodovima ali je njihov let ogranien samo na
atmosferu planete. Triganska odea vrlo je slina rimskoj a vojnici imaju oklope vrlo sline
rimskoj vojsci.
Slinost postoji i sa Hericonom, glavnim rivalom Trigana, koji je kao ogledalo
vizantijskog carstva ili pak persijskog.
Sam strip je neobina meavina niske i visoke tehnologije.
Triganci su poeli kao nomadsko pleme zvano Vorg, bez tehnologije i pod vostvom
3 brata Triga, Branga i Kluda.
U kasnijoj prii Trigan konstruie raketu kojom bi trebali doi do Elektonovih meseca.
Prvi strip govori o triganskom svemirskom brodu koji je pao u movare Zemlje a
posada se smrzla. U brodu je puno pisanih knjiga na nepoznatom jeziku. Posada je
humanoidna i visoka 12 stopa (oko 3,5m). Posle mnogo godina u dubokoj starosti Peter
Richard, koji je kao mladi poeo prouavati knjige poinje deifrovati sadraj i itaocima se
otkriva ono to se zove Uspon i pad triganskog carstva.
Strip se pojavio u prvom broju britanskog asopisa Ranger septembra 1965 godine a
zatim i u asopisu Look and learn. Od broja 232 juna 1966 ova dva asopisa su se spojila
(posle 4 broja Rangera) poto su oba bili sline koncepcije, bili su obrazovni i izlazili su
nedeljno sa nekolko strip stranica. asopis Look and learn prestao je izlaziti posle 1049
broja aprila 1982 godine i objavio je 854 tabli stripa o triganskom carstvu.
Posle ovoga objavljeni su reprinti stripa od strane izdavaa Hamlyn Publishing i
Hawk Publishing 1989 godine.
Glavni likovi u ovom serijalu su Trigo osniva carstva. Sa braom je upravljao
plemenon Vorg. U to vreme carstvo Lokan je htelo ovladati celom planetom Elekton. Trigan
je znao da ako im padnu u ruke da e biti uniteni. Njegov plan je bio da se izgradi grad u
ravnici Vorg ali je to propalo. Onda su naili na izbeglice iz Tharva, koje su napali Lokani.
Meu njeima je bio i arhitekta Peric koji je pri pod uslovom da sa njime ostanu i njegovi
ljudi. U kasnijim godinama Trigo je sklopio ugovor sa Hericonom, drugom velikom silom
na Elektonu da bude prvi krunisani car Trigana.
Glavni likovi Trganskog carstva su:
Brag- Triganov brat. Dok ga neki smatraju sporim i pomalo glupim Brag je uvek bio
veran bratu. Uprkos tome to je iveo u luksuzu sa svim pogonostima moderne tehnologije
181
postojali su trenuci kada je eznuo da se vrati nomadskom nainu ivota i ponovo bude
lovac plemena Vorg.
Janno Bragov sin i Trigov neak. Vrlo hrabar momak koji od malena eli da postane
pilot.
Peric- Glavni arhitekta unitene nacije Tharv, sa svojom erkom i ostallim
izbeglicama doao je do pustinje Vorg poto su im grad unitile snage Lokana. Najvei
arhitekta na Elektonu, dobar naunik i inenjer.
NASLOVI
Iako nikada nije bilo zvaninih naslova pria sledei naslovi koristili su se u reprinrima u
kolekciji Don Lorensa.
Prie koje je pisao Mike Butterworth
Victory for the Trigans
The Duplication Machine
Crash In The Jungle
The Masked Raiders
Elekton In Danger
The Prisoner of Zerss
Invaders from Gallas
The Miniature Killers of Zelph
The Land of No Return
The Hypnotist
The Lokan Conspiracy
The Wish Fulfiller
War With Hericon
The Fiendish Experiment
Revolution in Zabriz
The Curse of King Yutta
The Lokan Invasion
The Lost Years
The Revenge of Darak
Journey to Orcadia
The Three Aliens
The Secret of Castle Doum
The Reign of Thara
The House of the Five Moons
Voyage to the Moon Bolus
A National Emergency
The Three Princes
The Palace of Peril
Poison From Outer Space
Evil from Outer Space
The Lost City
The Curse of the Sun Worshippers
The Terror of Mount Spyx
The Zootha Vorgs
The Invisible Ray
The Sea Creatures
False Accusation
The Youth Serum
The Deadly Formula
The Assassin
The Tyrant
The Deadly Seeds
The Red Death
Emperor Z
The Puppet Emperor
The Heat Controller
Trigo's Five Tasks
The Time Traveller
The Menace From The Sea
The Rocketeer
The Giant Rallus
The Convicts
The City of the Jewels
The Gambler
The Imposter
The Ultimate Collection
182
The Dryaks
The Nobes
Atomic Fallout
Vengeance!
The Zallus
The Street Sweeper
The Time Machine
Prie koje je pisao Ken Roscoe
The Killer
The Rival
The Trigonium Thieves
Chase For A Traitor
The Voyage of the Perici
The Flowers of Forgetfulness
Rebellion in Daveli
A Tragic Misunderstanding
The Zabriz Conspiracy
Trigan's Deadly Peril
The Skorpiads
The Zolt Exodus
Terror Of The Skorpiads
Search Mission
Alien Mission
Mercy Mission
Ostale prie
The Wise Man of Vorg
The Brief Reign of Sennos the First
They Came From out of the Night
Battle for Survival
183
The Frozen People

Abdication
Dr. Mazaratto's Elixir
The Digger
The Stolen Plans
The Curse of Zonn
SFalmanahTERR
RANo.13Maaj2012
KO
OLEKCIO
ONARSKA
A IZDANJJA
The Lo
ook and Leaarn Book oof the Trigaan Empiree IPC/Fleetway, 1973
3)
The Tr
rigan Empiire (Hamlyyn, Octoberr 1978)
Tales ffrom the Tr
rigan Empire (Hawk Books, 19996)
The Tr
rigan Empiire (The Doon Lawrennce Collecttion, hardcover):
o T
The Prisonner of Zersss (March 2004)
2
o T
The Sun Worshippers
W
s (, Octobeer 2004)
o H
House of th
he Five Mooons (, Maarch 2005)
o T
The Curse of King Yuutta (Octobber 2005)
o T
The Three Princes (M
March 20066)
o T
The Rallu Invasion
I
(A
August 20006)
o T
The Reign of Thara (,
( Novembeer 2006)
o R
Revolution
n in Zabriz (March 20007)
o T
The Puppeet Emperorr (Decembeer 2007)
o T
The Red Death
D
(Apriil 2008)
STOR
RM
1
184
Strip Storm se u bivoj Jugoslaviji poeo pojavljivati u sarajevskom Strip artu sa

nekoliko stranica u boji. Kasnije je Forum iz Novog sada objavio dve epizode u boji.
Autor stripa je Don Lawrence a strip se pojavio 1976 godine i do sada je
objavljeno 25 epizoda + 4 spring off epizode.
Na stripu su se kao pisci smenjivali Martin Lodewijk, Dick Matena i Philip Dunn.
Od crtaa na stripu su radili Don Lawrence, Dick Matena i Romano Molenaar.
Storm je SF/fantazi strip serija koju je uglavnom radio Don Lawrence. Serija se
primarno poela pojavljivati u Holandiji a kasnije su raeni prevodi na engleski i
nemaki a osim toga strip se pojavljivao i u Italiji, paniji, Portugaliji, Poljskoj, Danskoj,
Finskoj, Grkoj, Jugoslaviji i Indoneziji.
U Holandiji je izdava bio Uitgeverij Oberon i Big Baloon. U Engleskoj je
objavljivan kao kolekcija Don Lawrwnca. Prve dve epizode iva planeta i Ubica iz
Eribana objavljene su i u Heavy metalu 1977 u januaru i u martu 1999 godine.
Originalna serija moe se podeliti u dva dela, Hronike dubokog sveta gde se
radnja odvija na postapokaliptinoj Zemlji i na Hronike Pandarve gde se radnja odvija u
multiverzumu planete Pandarve. Prvi deo obuhvata 9 epizoda, zakljuno sa The
creeping death a drugi deo obuhvata 16 naslova od The pandoras of Pandarve do The
Red Trail.
Postoje i etiri sveske koje se svrstavaju u hronike meuvremena i koje hronoloki
popunajvaju dogaaje izmeu ova dva dela.
Glavni likovi u stripu su Storm i crvenokosa Ember. Osim njih kao nosei likovi
pojavljuju se Nomad i Marduk, teokrata Pandarve iako poslednja dva lika uestvuju samo
u hronikama Pandarve.
Storm je astronaut koji se sluajno izgubio u vremenu a crvenokosa Ember je lepa
devojka sa kojom je Storm izgleda u nekoj emotivnoj vezi mada se u stripu to eksplicitno
nikada ne pokazuje. Nomad je ovek crvene koe sa psihologijom crnca.
Kapetan Grek
Duboki svet je originalno prihvaen kao okvir za prie koje se deavaju
Komandiru Greku. 1976 godine, Vince Worham je napisao a Don Lawrence nacrtao
epizodu koju nije prihvatio holandski izdava Oberon. Priu je kasnije preradio Philip
Dunn tako da astronaut Storm postaje glavni lik i onda je Oberon objavio Storma.
Album Komandir Grek je objavljen kao deo serije o Stormu, epizoda 0. U njemu
su date i dodatne informacije o poeku komandanta Greka i o Stormu.
Duboki svet
Storm je astronaut iz 21 veka koji je putovao sunevim sistemom da ispita veliku
crvenu mrlju na Jupiteru. Ta mrlja je velika anticiklonska oluja koja traje ve 300 godina.
Doavi tamo brod biva uvuen u oluju. Kada se Storm izvukao iz nje izgleda da je
proao kroz vreme. Civilizacija na Zemlji je propala i vratila se u varvarstvo.
Hronike Pandarve
Storm i Ember su odbaeni u multiverzum Pandarve i tu sreu Nomada i novog
neprijatelja Marduka, teokratu Pandarve. Marduk eli da se doepa Storma jer je on po
njemu nenormalno stvorenje. Sam multiverzum Pandarve je lopta gasa koji se moe
disati i okruuje belu jamu u kojoj je Pandarva. Tu ne vae normalni zakoni fizike. Ovo
Donu i Martinovi daje slobodu za neverovatne prie i udesan scenario. Pandrava je iva
185
planeta i poseduje intelekt i moe komunicirati sa drugim biima i u tome se oslanja na

teokratu ali i sama moe uzeti ljudsko oblije.
10 godina posle smrti Don Lawrenca njegov rad nastavila je nova ekipa. Martin
Lodewijk jo uvek pie scenarija a Romano Molenaar i Jorg de Vos rade crtee.
Naslovi epizoda
1. Commander Grek - Prisoners of time (Commandant Grek -) (1976 prva tampa
1984) (napisao Vince Wernham)
HRONIKE DUBOKOG SVETA
1. The Deep World - (De Diepe Wereld) (1978) (Philip 'Saul' Dunn)
2. The Last Fighter - (De Laatste Vechter) (1979) (Martin Lodewijk)
3. The People of the Desert - (Het Volk van de Woestijn) (1979) Dick Matena)
4. The Green Hell - (De Groene Hel) (1980) (Dick Matena)
5. The Battle for Earth - (De Strijd om de Aarde) (1980) (Dick Matena)
6. The Secret of the Nitron Rays - (Het Geheim van de Nitronstralen) (1981) (Dick
Matena)
7. The Legend of Yggdrasil - (De Legende van Yggdrasil) (1981) (Kelvin Gosnell)
8. City of the Damned - (Stad der Verdoemden) (1982) (Kelvin Gosnell)
9. The Creeping Death - (De Sluimerende Dood) (1982) (Don Lawrence)
HRONIKE PANDARVE
Napisao Martin Lodewijk.
1. The Pirates of Pandarve - (De Piraten van Pandarve) (1983)
2. The Labyrinth of Death - (Het Doolhof van de Dood) (1983)
3. The Seven of Aromater - (De Zeven van Aromater) (1984)
4. The Slayer of Eriban - (De Doder van Eriban) (1985)
5. The Dogs of Marduk - (De Honden van Marduk) (1985)
6. The Living Planet - (De Levende Planeet) (1986)
7. Vandaahl the Destroyer - (Vandaahl de Verderver) (1987)
8. The Twisted World - (De Wentelwereld) (1988)
9. The Robots of Farseid - (De Robots van Danderzei) (1990)
10. Return of the Red Prince - (De Terugkeer van de Rode Prins) (1991)
11. The Von Neumann Machine - (De Von Neumann-Machine) (1993)
12. The Genesis Equation - (De Genesis-Formule) (1995)
13. The Armageddon Traveler - (De Armageddon Reiziger) (2001)
14. The Navel of the Double God - (De Navel van de Dubbele God) (2007)
15. Marduk's Springs - (De Bronnen van Marduk) (2009)
16. The Red Trail - (Het Rode Spoor) (2010)
17. The Mutineers of Anchor - (De Muiters van Anker) (2011)
HRONIKE MEUVREMENA
Napisao Martin Lodewijk, crte Dick Matena.
1. The Voyager Virus - (Het Voyager Virus) (1996)
2. The Dallas Paradox - (De Dallas Paradox) (1997)
3. The Stargorger - (De Sterrenvreter) (1998)
4. Klein Space - (De Ruimte van Klein) (nezavreno i neobjavljeno)
186
SFalmanahTERR
RANo.13Maaj2012
Z
ZERO
X
O
Ovaj stripp u bivojj Jugoslavviji pojavljjivao se u Politikin
nom zabavvniku
poevi od brroja 873 saa epizodom
m Bred Njuumen na Merkuru,
M
dook je izvorn
no prva epiizoda
bilaa Kamene zmije Maarsa. U svvakom nasttavku objaavljivana je po jednaa tabla strripa u
pun
nom koloruu. Brod Zeero-X je zemaljski
z
ssvemirski brod
b
a striip se poeo
o pojavljivvati u
assopisu TV centiry 21 od broja 52(1977
5
goodine). Inae sam striip je nastaoo po animiiranoj
serttiji Thundeerbirds are go iz 19666 godine.
Posaduu broda inne:
Paul Taavers kap
petan celokkupne misiije
Greg Martin
M
svvemirski kaapetan tokoom kosmikih letovaa
Brad N
Newman - svemiski nnavigator
Dr Tonny Grant Astrofizia
A
ar
Dr Rayy Pierce Astronom
A
Zero-X
X je prvi lju
udski brodd kojie se sppustio na M
Mars. Metaalno plave je boje i sastoji
se od
o nekolikko izdvojennih celina.
Glavnoo telo uvva hemijskke maine koje obezbeuju ppogon. ME
EV (marsoovsko
eksspediciono vozilo) jee na prednnjem deluu glavnog tela i tokoom leta sllui kao gglavni
kon
ntrolni cenntar svemirrskog brodda za vrem
me leta koosmikim pprostranstvvom. Za vvreme
uzlletanja i sleetanja krozz atmosferuu postoje dva
d daljinskka kontroliisana dela koja delujuu kao
krilla i omoguuuju brodu
u da leti krroz atmosfeeru kao aviion.
Strip jee nastao 19967 godinee a glavni crta
c
bio jee Mike Nobble. Njegovv jasan tehhniki
still dobro je oslikavao brod Zeroo-X i njeggovu komppleksnu oppremu u sv
vom sjaju.. Eric
Edeen je preuzzeo rad naa stripu possle nekolikko tabli epizode Uas u astereeoidnom pojasu
9.
Zero X se tampaao u Holanndiji gde jee izlazio u asopisuu prins Valiant a takooe je
objjavljen i jeddan komplletan strip od 36 strannica.
1
187
SFalmanahTERR
RANo.13Maaj2012
Prva eppizoda striipa smeteena je u 20067 godinuu od 21 jaanuara do 18 februarra, po

broodskom dnnevniku. Objavljena
O
je u Prinss Valliantuu broj 13 i 14, zatim
m u TV aaction
cou
untdown, bbroj 83-87
7, Action 21 od brrojeva 83 do 87 i Capetan Scarlet
S
andd the
myysterons, bbrojevi 1 do
o 3.
U poeetnim epizoodama javvljale su se greke kooje su kasnnije sveden
ne na minim
mum.
Nek
ke od znaajnijih greeaka su:
U prvooj epizodi na
n prvoj taabli, okvir 4 oblai sa govoroom Breda Njumena
N
ddolazi
od Grega Marrtina.
U druggoj epizoddi Traver se Bred Njumenu
N
obraa kaao kopilotu
u dok je Bred
nav
vigator.
U priii br.3 na naaslovnoj sttrani je najjava da je MEV
M
(marrsovsko esskurzino voozilo)
sletteo na Vennerin satelit (umesto Marsov
M
sattelit)
ADAM ETERNO
O (Veiti Adam)
A
U bivoj Jugoslaaviji Adam

m Eterno se
s pojavljivvao u izaddnjima Deijih novim
ma iz
Gornjeg Milaanovca u biiblioteci Lale i Lale extra
e
a kassnije u EKS
S almanahuu.
Svaka legenda im
ma svoj naastanak pa ni Adam Eterno nije izuzetakk. itaoci pprvog
brooja asopissa Thunderr imali su priliku
p
da 17 oktobrra 1970 sazznaju kakoo je nastaoo ovaj
1
188
lik i poreklo Adama Eterna. Strip je kreirao Chris Lowdwer i isprva su ga pisali i crtali
Tom Tully i Tom Kerr. Pria poinje u jednom londonskom podrumu 1580 godine. Tu su
radili jedan stari smeurani alhemiar i njegov pomonik Adam Eterno koji su bili
uzbueni jer je napitak na kome su godinama radili bio skoro gotov Eliksir ivota.
Adamov gospodar Erasmus Hemlock je rekao svom nestrpljivom egrtu da napitku
treba vremena da se sjedini i jo prokrka. Ipak tokom noi dok je alhemiar spavao
Adam se spustio u podrum u nameri da sam popije napitak smatrajui to kao nagradu za
godine slube.
Ispio je eliksir ivota i onda je poeo niz najudnijih dogaaja a on je ostao zauvek
proklet. Njegov gospodar se pojavio na vratima stepenita i uhvatio ga na delu. Rekao je
da ga je Adam izdao.
Pretpostavljena korist od napitka bila veita mladost ali u svom besu alhemiar je
prokleo Adama novim darom produenim ivotom. Osuen da ivi zauvek. egrt se
samo narugao ovom blebetanju i razbio praznu iniju o pod.
Alhemiar je rekao da samo jedna stvar moe initi da Adam bude mrtav smrtni
udarac oruja nainjenog od istoga zlata. Drhtei od besa starac je pao preko stepenita i
udario u uareni mangal. Adam je zamolio za oprotaj od umirueg oveka ali bilo je
kasno. Prokleo ga je da ivi zauvek. Adam je pokuao da ivi normalan ivot ali kako su
godine prolazile a svi oko njega su starili i umirali on je postao odbaen. U oajanju se
pridruivao raznim vojskama iekujui smrt kao osloboenje. Uestovao je u ratovima
od doba Napoleona pa do borbi u drugom svetskom ratu.
Interesantno je da se prva epizoda ponovila jo nekoliko puta kako su se asopisi
koji su objavljivali avanture Adama Eternal spajali.
20 marta 1971 godine Lion se spojio sa Thunderom. Ovde je Adam Eterno
zapoeo sa epizodom Inke i novi lik je predstavljen itaocima pa je bilo potrebno
upoznati se sa genezom. Tom Tully i Solano Lopez su revidovali i uprostili epizodu
Poreklo. Sada vidimo kako Adam izjavljuje da eliksir tee njegovim venama i kako se
ruga kricima svog uitelja. Ovoga puta alhemiar je izrekao prokletstvo leei smrtno
ranjen u zapaljenom podrumu a ne na stepenicama.
Sedam meseci kasnije 16 oktobra 1971 godine, godinu dana kasnije od
pojavljivanja stripa ponovo se pojavljuje prva epizoda Poreklo. Ova epizoda odnosi se na
strip Piratsko ostrvo kao prethodnica samim dogaanjima. I ovde postoji razlika u
odnosu na originalnu verziju. Erasmus Hemlok kae svom egrtu Adamu: Moe moliti
za smrt ali nee dobiti taj blagoslov, ime stari alhemiar postaje neto pokvarenija i
zlobnija osoba nego u prvobitnoj verziji.
1974 godine Lion se spojio sa Valliantom i ponovo se javlja prva epizoda sa novim
modifikacijama.
ROBO PRIE ROBO TALES
Prie o robotima u bivoj Jugoslaviji pojavljivale su se u strip asopisu Laser (28 brojeva)
uporedo sa Sudijom Dredom.
Originalno su se Robo prie pojavile u asopisu 2000AD gde su bili povremeno izdavani
u periodu 1979 do 1981 godine. Na njima su radili vrhunski crtai i pisci koji su
uobliavali svaku priu do svog poslednjeg izdanja u Godinjaku za 1983 godinu,
ukljuujui tu i Pat Millsa, Davea Gibbonsa, Kevina ONeilla i Alana Moora.
189
SFalmanahTERR
RANo.13Maaj2012
Rob
bo prie su
s se prvi put pojaviile u godinjaku Suddija Dred 1981 godiine ali su se tu
zad
drale sve ddo 1990 goodine pojavvljivanjem
m u filmu Hardwre.
H
Jeddan od najppoznatijih autora kojji je radio na ovom serijalu
s
je Ian Gibson, crta, koji
k je
osim
m ovoga rradio i naa stripovim
ma Sudija Dred, Robbo Hunter, Ballad of
o Halo Joones i
Greeen Lanterrn.
M
MESO
FLESH
F
Ov
vaj serijal sse u bivoj dravi poj
ojavlivao u asopisu EKS almaanah a izvo
orno je nasstao u
asspisu 2000A
AD 1977 godine. Prria je smeetena u dooba dinosaaurusa koji su gajeni zbog
mesa od stranne kaubojaa iz budunnosti. Prvobbitno je seerija trebalaa ii u asoopisu Actioon ali
possle cenzuree autor ovo
og stripa Mills,
M
je priiu prebaciio u 2000A
AD.
Ljuudi iz buduunosi su pokuali upravljati
u
prirodom za svoje ppotrebe (ppoto je neestalo
hraane). Putovvali su u prrolost i ubbijali dinosaauruse kaoo hranu za ljude iz bu
udunosti. Ovde
O
1
190
ljudi nisu bili odeveni u srebrna odela ve u kaubojsku odeu. Pri tome jedan od
dinosaurusa Satanus dospeva u budunost u vremensku pusto.
Prva knjiga iz ove serije bila je vrlo popularna ali se brzo ugasila i nije se ponovo
pojavila do prie o sudiji Dredu Prokleta Zemlja kada se Satanus (tiraniosaurus rex
klonira od sina Starog jednookog glavnog lika dinosaura iz serije Meso) pojavio u ovoj
prii. Posle ovoga pria se nastavila u knjizi Meso dva koju su radili Kelvin Gosnell kao
pisac i crta Massimo Belardinelli. Pria je ponovo postala popularna i trajala jer do 99
broja asopisa 2000AD. Dalje prie su se pojavile u brojevima 800-808 i 817- 828 kao i
od broja 973 do 979. Ove prie su radili Dan Abnet i Steve Whitw sa crtapem Gryemn
Erskineom i Simonom Jacobom.
HRONOLOGIJA
o
o
o
o
o
o
o
o
"Flesh Book 1" (Pat Mills (1, 18-19), Ken Armstrong (2-4, 8), Studio
Giolitti (5, 9, 10, 13) I Kelvin Gosnell (6-7, 11-12, 14-17); Boix (1-2, 8-10,
14), Ramon Sola (3-7, 10-12, 15-16, 19) I Felix Carrion (13, 17-18), u 2000
AD #1-19, 1977)
"Untitled" (2000AD Summer Special 1977)
"The Buffalo Hunt" (2000AD Annual 1978, 1977)
"Flesh Book 2" (Geoffrey Miller, Massimo Belardinelli (1-12) i Carlos Pino
(13-14), u 2000 AD #86-99, 1978-1979)
"Legend of Shamana Book 1" (Pat Mills/Tony Skinner i Carl Critchlow, u
2000 AD #800-808, 1992)
"Legend of Shamana Book 2" (Pat Mills/Tony Skinner i Carl Critchlow, u
2000 AD #817-825, 1993)
"Chronocide" (Steve White/Dan Abnett and Gary Erskine, u 2000 AD #973979, 1996)
"Flesh 3000AD" (David Bishop/Steve MacManus i Carl Critchlow, u 2000
AD #1034, 1997)
191
SFalmanahTERR
RANo.13Maaj2012
1
192
AKSA AXA
Ovaj strip, u kojem je glavni junak (junakinja) ena pojavljivao se kod nas u
Stripoteci a potom i u Gigantu.
Moe se podvesti pod britanski strip iako je glavni crta bio panac Enrique
Romero Badia a strip se izvorno pojavio u asopisu Sun 1978 godine i bio je to dnevni
strip sa tri lajfne. U njemu je strip iznenada prekinut usred prie 1986 godine. Autor
stripa, Romero se vratio crtanju druge heroie, Modejsti Blez a Axa je prela u ameriki
asopis Eclipse Comics, gde su objavljene jo dva avanture. Prethodno je u Sunu izlo
est epizoda. U amerikom izdanju bilo je puno vie golotinje a pisac ovih epizoda bio je
Chuck Dixon. Kasnije se pojavila jo jedna epizoda Axe za vedski asopis Magnum.
Takoe je najavljen i film o Axi koji se trebao snimati 2005 ili 2008 godine. A januara
2011 godine izdata je igrica za mobilne telefone.
Prva crno bela epizoda poinje informativnim esejem, Upoznavanje Akse, koji je
uradio Maggie Thompson,oznaavajui istoriju i ravnodunost ka golotinji u britanskom
novinskom stripu i najavljuje nedrutvenu i prsatu Aksu koja ne trpi ogranienja
Radnja stripa smetena je u 2080 godinu a Axa je ena koja je bolesna od
discipline i gueeg drutva u gradu pod kupolom i koja odatle bei u neukroenu
divljinu. U stripu se meaju elementi naune fantastike i varvarske prie sa maem u
rukama i tu donekle postoji slinost sa stripom Crvena Sonja. Axa besno srtrga odeu sa
sebe i time pokazuje svoju odbojnost ka gradu pod kupolom i odeu zamenjuje prljavom
krpom preko bedara koju nosi kroz itavu priu.
Axa je roena 2080 godine, 100 godina posle nuklearne katastrofe poznate kao
Veliko zagaenje u gradu pod kupolom, gde su zabranjene emocije. Poto je bila
slobodnog duha naputa grad i odlazi u divljinu a sa njom polazi i njen ljubavnik Jon i u
svojim avanturama ona upoznaje ruevine nekadanjih Starih ljudi i esto bizarne
preivele ljude koji izbijaju sa svih strana. Prva grupa koju susree su Srednji ljudi i poto
je jedan od njenih pripadnika Mat spasi od divovskog pauka Axa naputa ovo drutvo u
kojem seks slui samo kao rekreacija. Axa se nevoljno vraa u grad gde je obavetena da
je njena avantura samo ispit koju je odredio nepoznti inspektor da proveri da li je u stanju
da podnese ivotnu misiju u spoljnjem svetu. Tu je naoruana maem i poslata ponovo u
spoljni svet.
Putujui predelima van kupole i preko mora susree razne ljude kao to je Hektor
Arkady, milioner koji je napravio tvravu na privatnom ostrvu sigurnom od spoljnjeg
sveta i propasti, ludu oboavateljku prirode Joy Eden i njene elementarne kreacije na
Sedmom nebu i skrivenom gradu Artisansu gde se Axa susree sa robotom Markom i
rastrojeniom Galenom. Posle krae romanse u koju se upetljala sa braom Jorge i Jarge
ona odlazi dalje sa Markom i kasnije se ponovo spaja sa Matom, za koga je verovala da je
ve mrtav ali kojeg su oiveli naunici iz grada pod Kupolom. Potom susreu divovske
mutirane mrave a jo kasnije susreu cigane i njihovog vou DJanga.
Zatim se umeaju u rat izmeu Automatora i Mehanizama u gradu Junkheap
(verovatno ostaci Detrota) gde susreu novu rasu mutanata Morfo. Tu upada u romansu
sa njihovim voom Viktorom.
193
Odatle se Mat i Aksa upuuju na pusto ostrvo i tu susreu naunika iz grada pod
kupolom koji je davno pronaao par, koji je kasnije verovatno umro u divljini. Ovaj
naunik je u gradu pod kupolom sproveo eksperiment da vidi kakav efekat geni ene iz
spoljnjeg sveta imaju u svom razvoju. Rezultat ovog eksperimenta je naravno Aksa.
Putujui dalje Aksa i Mat su izgleda izdani pod strane robota Marka koji je postao
kralj robotskog grada Lodsa i koji eli pokoriti ljude.
SPISAK EPIZODA
1. The Beginning, the Chosen (1981)
2. The Desired (1982)
3. The Brave, The Gambler (1983)
4. The Earthbound, the Tempted (1983)
5. The Eager, The Carefree (1984)
6. The Dwarfed, The Untamed (1984)
7. The Mobile, The Unmasked (1985)
8. The Castaway, the Seeker (1986)
9. The Escapist, The Starstruck, The Betrayed (1988)
Axa Color Album (1985)
194
SFalmanahTERR
RANo.13Maaj2012
H P LOVEC
CRAFT
- HAU
UARD FILIP
F
LAVKRAFT
Hauard Filip
F
Lavkrraft (20 avvgust 1890 15
mart 1937) bio je amerikki autor ho
orora, fantaastike
i naune fantasttike, posebbno u podanru poznnatom
kao sablasna fanntazija.
Njegov vodei
v
priincip bio je ono tto se
oznaava kao kosmizam
m ili kosmiki uas,
u
ideja koja ivi neprestanoo u ljudskiim mislim
ma da
je shvvatanje kossmosa u svvojoj osnov
vi strano.
Ova dva vodea reezona, kao
o i Lavkraaftovi
protaggonisti, iigrali su se razu
umom. Ranih
R
etrdeesetih godina Lavkraaftovi radoovi su se raazvili
u kullt koji je pratio njegov mit u Ktuluu, seriji
labavvo povezaanih priaa koje su
s ukljuivale
panteenon ponitavanja lljudskog entiteta,
e
kkao i
Nekroonomikon, fikcioni uas mag
ginih rituuala i
zabraanjenih znnanja. Raddovi su mu
m bili duuboko
pesim
mistiki i ciinini, nuddei izazov
ve prosvetljjenju,
romanntizmu,
humanizzmu
i
hriannstvu.
Lavvkraftovi protagonissti esto dostiu
d
anntiteze tradicionalnee spoznajee i misticiizma,
trennutno prim
meujui uas krajnje stvarnostii i ponora.
Iako jee itanje Lavkraftovvih dela bilo
b
ogrannieno njeggovim ivvotom, njeegova
repputacija rassla je u sleedeim deccenijama i sada se sm
matra jedniim od najuuticajnijih hhoror
pisaca dvadessetog vekaa. U skladuu sa reim
ma Dojsa Kerola
K
Ojttsa, Lavkraaft, kao i Edgar
E
m veku, izzvrili su neizmeriv
n
uticaj na sledee geeneracije ppisaca
Alaan Po u deevetnaestom
horrora. Stiveen King nazvao
n
je Lavkraftaa najveiim praktikkantom dv
vadesetog veka
klaasinih horror pria. King je oovo potvrddio i knjigom Dancee makabree, tvrdei da je
Lavvkraft najisstaknutija figura kojaa je uticalaa na njegovvo pisanje.
Lavkraaftove temee i ideje im
male su snnaan uticaj
aj na kulturru i literatuuru i ugraddio je
sebbe u temelje koji se koriste
k
u pissanju horora povezannog sa neiim onostraanim.
ivot i karijera
Lavkraaft je bio jedino
j
dette Vinfildaa Skota Laavkrafta, putujueg
p
trgovca
t
drragim
kam
menjem i plemenitim
p
m metalimaa i Sare Suuzan Filip Lavkraft.
L
N dvoje su se venali u
Njih
svoojim tridessetim godinnama, to je prilinoo kasno zaa ono vrem
me. 1893 godine,
g
kaada je
Lavvkraft imaao tri godinne, otac m
mu je oboleeo od duevne porem
meenosti u sobi ikaakog
hottela, dok jee bio na sluubenom putu.
p
Odatle je vraeen u Providdensu i sm
meten u boolnicu
Ballter, gde jee ostao do smrti 18998 godine. Lavkraft jje izjavio dda je njegoov otac um
mro u
stannju paralizze izazvanne nervnoom iscrpljeenou zbbog previe rada alii je sada sskoro
sigu
urno da jee pravi uzzrok generralna oduzzetost i looe zdravlje. Nije po
oznato da li je
1
195
Lavkraft bio svestan prave prirode bolesti svog oca ili uzroka (sifilis) iako je njegova
majka imala tinkturu arsenika kao preventivnu medicinu.
Posle smrti svog oca Lavkrafta je podizala majka, njegove dve ujne i deda po
majci, ameriki biznismen. Recitovao je poeziju sa tri godine a sa est godina pisao je
poeme. Njegov deda je ohrabrivao itanje i obezbeivao mu klasike kao to su Arapske
noi, i deije verzije Ilijade i Odiseje. Deda je takoe usmeravao njegov interes ka
sablasnom, priajui mu sopstvene prie gotskog uasa. Sa druge strane, njegova majka
se brinula da ga ove prie ne uznemire.
Kao dete esto je bio bolestan, ustvari su to bile psihosomatske bolesti iako je on
tome esto pripisivao razne druge uzroke. Vladalo je i miljenje da je kongenitalno na
njega preneen sifilis dok je jo bio u majinoj utrobi. Zbog svoje slabosti i nediscipline,
kao i polemike prirode retko je poseivao kolu do osme godine a i odatle je povuen
posle jedne godine. U tom periodu je puno itao i postao posebno zainteresovan za
hemiju i astronomiju. Izdao je nekoliko hektografskih publikacija za ogranieni krug ljudi
1899 godine sa The Scientific Gazette. etiri godine kasnije vratio se u javnu kolu na
Rod Ajlendu. U tim godinama verovao je da pati od nonih uasa, retke parasomnije,
verovao je da ga napadaju najt gaunti. Dosta njegovih kasnijih radova bili su direktno
inspirisani ovim uasom. (Zaista Najt-gaunti su postali predmet poeme koju je napisao
pod tim imenom, i tu su predstavljeni kao avolske bezline kreature.)
Deda mu je umro 1904 godine i to je dosta uticalo na Lavkraftov ivot. Loe
upravljanje imanjem njegovog dede ostavilo je porodicu u vrlo nezavidnoj finansijskoj
situaciji i bili su prisiljeni da se presele u manji smetaj u Angell Street 598. Lavkraft je
toliko bio pod uticajem ovog gubitka da je neko vreme razmiljao o samoubistvu.
Lavraft je kao mlad pisao neke prie ali je od 1908 do 1913 godine to uglavnom
bila poezija. U to vreme iveo je kao pustinjak, nemajui skoro nikakvih kontakata sa
drugim ljudima osim sa majkom. Ovo se promenilo kada je napisao pismo palp asopisu
The Argosy, raspravljajui o neukusu ljubavnih pria jednog od tada poznatih pisaca.
Nastala debata u pismima italaca privukla je panju Edvarda F. Dasa, predsednika
ujedinjenih pisaca amatera (UAPA), koji je pozvao Lavkrafta da im se pridrui 1914
godine. UAPA je ohrabrila Lavkrafta i ovo ga je podstaklo ga da napie mnoge pesme i
eseje. 1917 godine, postao je dopisnik i vratio se priama sa puno doteranijim stilom, kao
to su Grob i Dagon. Kasnije se njegov prvi profesinalni rad pojavio u The Vagrantu
(novembra 1919 god.) i Weird tales (1923 godine). U to vreme razvio je mreu
dopisivanja. Dugo i esto je slao pisma, to ga je nainilo jednim od najveih pisaca
pisama u zemlji. Meu one sa kojima se dopisivao spadaju Robert Bloh (Psycho), Klark
Aston Smit i Rober E Hauard (Pisac serije o Konanu varvarinu).
1919 godine, Lavkraftova majka obolela je od histerije i depresije i preminula je u
Batler bolnici gde i njen suprug. Ipak je esto pisala sinu i ostali su vrlo bliski sve do
njene smrti 24 maja 1921 godine a uzrok smrti je operacija na unom mehuru. Lavkraft
je bio vrlo pogoen ovim gubitkom.
Nekoliko nedelja posle majine smrti Lavkraft je posetio konvenciu pisaca amatera
u Bostonu, gde je upoznao Sonju Grin, koja je bila ukrajinsko-jevrejskog porekla i sedam
godina starija od njega.
196
Venali su se 1924 godine i preselili u Bruklin. Lavkraftova ujna nije bila srena
zbog ovoga jer joj se nije svialo to se Lavkraft oenio prodavaicom. U poetku je
Lavkraft bio oaran Njujorkom ali je par ubrzo zapao u finansijske tekoe. Sonja je
izgubila svoju prodavnicu eira i bila je slabog zdravlja. Lavkraft nije mogao nai posao
koji bi ih oboje izdravao tako da se njegova ena preselila u Kvinlend zbog posla.
Lavkraft je iveo sam u Red Hoku i poeo je mrzeti Njujork i njegov nain ivota. Zaista,
ta zastraujua realnost da se ne uspe pronai posao usred velike populacije migranata
posebno nepomirljivim sa njegovim miljenjem o njemu kao privilegovanom
Anglosaksoncu stvorila je teoriju i budila rasizam u njemu do nivoa straha, i ovo je
opisao u kratkoj prii Uas u Red Hoku.
Nekoliko godina kasnije Lakraft i njegova ena, jo uvek ivei razdvojeni,
odluili su se na razvod, koji se nikada nije sasvim zavrio. On se vratio u Providens i tu
je iveo sa ujnom u preostalim godinama.
Vrativi se u Providens Lavkraft je iveo u prostranoj smeoj viktorijanskoj
drvenoj kui, u ulici Barns br. 10 do 1993 godine. Ista ova adresa koriena je kao dom
doktora Vileta u Sluaju arlsa Dekstera Vorda. Period posle njegovog povratka u
Providens, poslednja decenija njegovog ivota, bila je najuspenija. U to vreme je stvorio
svoje najpoznatije kratke prie za vodee palp asopise tih dana (posebno za Weird
Tales), kao i due prie Sluaj arlsa Dekstera Vorda i U planinama Ludila. esto je
pregledao radove drugig autora i napisao veliki broj pria o duhovima u koje spadaju,
Humka, Ispod piramida i Dnevnik Alonsa Tipera.
Lavkraf je sebe smatrao za Demokratu novog dela i bio je vatreni podravalac
Frenklina Delano Ruzvelta.
Uprkos svojim spisateljskin naporima postajao je sve siromaniji. Bio je primoran
da se preseli u manji smetaj sa svojom ujnom. Takoe je bio duboko potresen
samoubistvom Roberta E Hauarda. 1936 godine kod Lafkrafta je dijagnoziran kancer
debelog creva a takoe je patio i od neuhranjenosti. iveo je u neprestanom bolu do svoje
smrti 15 marta 1937 godine.
Lavkraft je zajedno sa roditeljima sahranjen u porodinoj grobnici. Ovo nije bilo
dovoljno njegovim oboavaocima pa je 1977 godine grupa njih sakupila novac i podigla
spomenik na groblju Swan Point, na kojem su ispisali Lavkraftovo ime i datum njegovog
roenja i smrti i natpis I AM PROVIDENCE (Ja sam Providens- Ja sam provienje).
POZADINA LAVKRAFTOVIH RADOVA
Ime H. F. Lavkrafta je sinonim za horor knjievnost, njegova dela posebno Mit o
Ktulu su uticala na autore irom sveta a Lavkraftovi elementi mogi se nai u romanima,
filmovima, muzici, video igrama, stripovima i crtanim filmovima. Mnogi savremeni
horor pisci ukljuujui Stivena Kinga, Alana Mura, Brajana Lumljija i Nila Gejmena su
naveli Lavkrafta kao nekog ko je na njih najvie uticao.
Sam Lavkraft je ipak bio relativno nepoznat u svoje vreme. Dok su se
njegove prie pojavljivale na stranicama poznatih palp asopisa kao to je Weird Tales
mnogo ljudi nije znalo njegovo ime. On se ipak redovno dopisivao sa drugim
savremenim piscima, kao to je Klark Astomn Smit i August Derlet, i ti ljudi su postali
njegovi dobri prijatelji mada se nikada nisu lino susreli. Ova grupa dopisnika postala je
197
poznata kao Lavkraftov krug, poto su svi pozajmljivali elemente iz Lavkraftovif pria
misteriozne knjige sa uznemirujuim imenima, panteonima drevnih neobinih bogova,
kao to su Ktulu i Azatot i sablasnim mestima, kao to je Nova Engleska i grad Arkam
kao i univerzitet Miskatonik, koristei ih u svojim radovima (uz Lavkraftovo odobravanje
i blagoslov).
Posle Lavkraftove smrti ovaj krug je nastavio sa radom. August Derlet je
verovatno najpoznatiji od tih pisaca, dodajui objanjenja Lavkraftovim vizijama.
Derletov doprinos je u neku ruku bio kontraverzan; dok Lavkraft nikada nije razmatrao
partenon svojih bogova kao deo radnje, Derlet je stvorio itavu kosmologiju sa ratom
meu bogovima.
Lavkraftovo pisanje je po nekim shvatanjima grupisano u tri kategorije . Sam
Lavkraft nije se obazirao na ovo i jednom je napisao: Postoje moja dela nalik Poovim i
moja dela nalik Dansenu, ali gde su dela nalik Lavkraftovim?
- Sablasne prie (priblino od 1905 do 1920)
- Ciklus o snovima (priblino od 1920 do 1927)
- Mit o Ktulu/Lavkraftovi mitovi (priblino od 1925 do 1935)
Neke kritike vide malu razliku izmeu ciklusa o snovima i Mitova, esto
naznaujui pojavljivanje Nekronomikona i bogova koji potom slede. esto je davano
objanjenje da Ciklus snova vie pripada anru fantazije, dok Mitovi spadaju u Naunu
fantastiku. Takoe mnogi natprirodni elementi u Ciklusu snova imaju sopstveno mesto u
prostoru mitologije, odvojeni iz sopstvenog postojanja. Sa druge strane, Mitovi su
smeteni u istu stvarnost i kosmos u kojim ive ljudi.
Dosta Lavkraftovih radova je direktno inspirisano njegovim nonim morama i ovo
je verovatno direktan pogled u nesvesno i simbolino, koje pomae da se shvati njegovo
produeno stvaranje i popularnost.
Sva ova interesovanja su prirodno imala uticaj i da se zainteresuje za dela Edgara
Alana Poa, koji je veoma uticao na rane sablasne prie i na stil pisanja poznat po jezivoj
atmosferi i vrebajuem strahu.
Lavkraftovo otkrie u priama o Lordu Dansenu sa svojom galerijom monih
bogova koji postoje kako na javi tako i u snu pomerilo je njegovo pisanje u novi smer, to
je rezultovalo serijom imaginativne fantaije smetene u svet snova.
Ostale inspiracije dolazile su iz sasvim drugaijeg izvora, nauni napredak u
oblastima kao to je biologija, astronomija, geologija i fizika i sve je to doprinelo da
ljudska rasa postane sve beznaajnija, slabija u materijalnom i mehanikom univerzumu.
Ovo je bio glavni doprinos idejama koje su kasnije bile poznate kao kosmizam, i to je
kasnije dalo podsticaj Lavkraftovom ateizmu. Lavkraftov astronomski teleskop je sada
postavljen u drutvu Augusta Derlehta.
Verovatno je uticaj Artura Mahena, sa paljivo konstruisanim priama o
preivelom drevnom zlu u modernom vremenu i drugim realistinim svetovima i
verovanjima u njega i skrivenim misterijama koje se kriju iza toga dodalo sastojak ,
konano pomogao Lavkraftu da se pronae od 1923 godine i nadalje.
Ovo je stvorilo mranu liniju za ono se danas naziva Ktulu mitovi, panteon stranih
vandimenzionih boanstava i uasa koji prethode oveanstvu i koji su nagoveteni u
eonima starim mitovima i legendama. Termin Ktulu mitovi je povezan sa Lavkraftovim
198
pisanjima svojem drugu, piscu, Augustu Derletu, posle Lavkraftove smrti kada se
Lavkraft aljivo obratio na njegovu mitologiju kao Yog-Sothothery.
Njegove prie kreirale su jednu od najuticajnijih stvari u hroru: Nekronomikon,
tajna knjiga o uasima, koju je napisao ludi Arab Abdul Alhazred. Snaga i sklad koncepta
mitova doveli su do pogrenog zakljuka da je on svoje prie bazirao na postojeim
mitovima ili okultnim verovanjima. Te godine je takoe bilo objavljeno pogreno izdanje
nekronomikona a nekoliko maginih simbola bili su bazirani na Mitu o Ktulu.
Teme Lavkraftovih pria
Centralna tema veine Lavkraftovih radova je zabranjeno znanje. Neke kritike
tvrde da su ove teme odraz Lavkraftovog prezira sveta koji ga okruuje, uzrokujui da
trai unutar sebe ka znanju i inspiraciji. U Lavkraftovim radovima glavni likovi su tragai
za zabranjenim znanjima. U veini radova ovo znanje se u prirodi pokazuje kao
prometejsko ili ispunjava tragaoca kajanjem zbog onoga to je nauio, unitava ga
psihiki ili sasvim unitava osobu koji uva znanje.
Poto Lavkraftovi mitovi esto imaju ljudske ili skoro ljudske sluge; na primer
Ktulu, oni oboavaju pod raznim imenima kulta i meu Eskimima na Grenlandu i vudu
vradbine u Luizijani i mnogim drugim delovima sveta.
Oboavaoci slue kao korisni naratori u Lavkraftovim delima. Mnoga bia iz
mitova su suvie jaka da bih ljudi savladali i tako uasna da njihovo direktno znanje znai
ludilo za rtvu. Kada pie o ovakvim biima Lavkraftu treba nain da obezbedi izlaganje
i izgradi napetost ne dovodei priu do prevremenog kraja. Ljudski pratioci mu
omoguavaju nain da otkrije informacije o njihovim bogovima u razreenom obliku i
tako uini moguim za svoje protagoniste da postignu beznaajne pobede.
Druga esta tema u Lavkraftovim priama je ideja potomaka po krvnoj liniji, koji
nikada ne izbegavaju ljagu zloina svojih predaka, bar onih zloina koji su vrlo svirepi.
Potomci mogu biti vrlo daleko i vremenski i prostorno, od samog dela a ipak, ma iz kako
daleke prolosti, krv proradi ( Pacovi u zidovima, Vrebajui strah, Artur Dermin,
Alhemiar, Senka nad Insmautom, Suddbina koja je dola u Sarant i Sluaj arlsa
Dekstera Vorda).
esto u Lavkraftovim delima protagonisti ne kontroliu svoje postupke ili nalaze
da je nemogue promeniti tok stvari. Mnogi njegovi likovi se oslobaaju opasnosti ako
jednostavno uspeju pobei; ipak se ova mogunost nikada ne javlja osim ako se ne
ukljui neka spoljna sila; kao u Boji van svemira i Snovima u vetiijoj kui. Njegovi
likovi su esto predmet kompulzivnog uticaja snanih zlih ili nedefinisanih bia. Kao to
je sluaj i sa neizbenim precima, ponekada uspeju pobei ili umreti, ne obezbeujui
sigurnost (Stvar pred vratima, Gubitnik, Sluaj arlsa Dekstera Vorda). U nekim
sluajevima ova sudba manifestuje se nad celinom ljudstva i ne postoji mogui izlaz
(Senka van vremena).
Lavkraft je bio upoznat sa radovima nemakog revolucionarnog teoretiara
Osvalda Spenglera, ije su pesimistike teze o propadanju modernog zapada stvorile
krucijalne elemente koji su posebno predstavljeni u delu U planinama ludila i u
Propasti zapada, stavljajui Spenglera u centar rasprave Lavkraftovu diskusiju o
politikim i filozofskim idejama.
199
Lavkraft je pisao Klarku Astom Smitu 1927 godine: To je moje verovanje i ja

sam davno pre Sprenglera stavio peat na njegovo uenje, da je nae mehaniko i
industrijsko doba vrlo dekadentno. Lavkraft je takoe bio upoznat sa pisanjima drugih
nemakih filozofa o dekadenciji, kao to je Fridrih Nie.
Lavkraft je esto poslovao sa idejama borbe civilizacije protiv mranog,
primitivnog varvarizma. U nekim priama ova borba je na pojedinanom nivou; mnogi
njegovi protagonisti su kulturni, visokoobrazovani ljudi koji su postepeno zahvaeni
nekim stranim i opskurnim uticajem.
U ovakvim priama prokletstvo je esto nasleeno, bilo zbog ukratanja sa
neljudskim biima (injenice o Lejt Arturu Derminu i njegovoj porodici 1920, Senka
nad Insmautom 1931) ili kroz direktan magijski uticaj (Sluaj arlsa Dekstera Vorda).
Fizii i psihiki propast esto dolaze zajedno, ova tema o uprljanoj krvi moe
predstaviti injenice koje se odnose na istoriju Lavkraftove porodice, posebno na smrt
njegovog oca za kojeg se sumnja da je oboleo od sifilisa.
U drugim priama, itavo drutvo je pod pretnjom varvarizma. Ponekada
varvarizam dolazi kao spoljna pretnja, dok se civilizacija unitava u ratu (na primer u
Polarisu). Ponekada izolovan deo ljudi zapada u dekadenciju i atavizam sam po sebi
(na primer Vrebajui strah). Ali najee ovakve prie ukljuuju civilizovanu kulturu
koja postepeno propada zbog zlih uticaja neljudskih snaga.
Postoji malo analiza da li je postepeno nestajanje vanosti Engleske i ukljuujuih
sukoba (Burski rat i I svetski rat) imalo uticaj na Lavkraftov pogled na svet. Verovatno
je da su lude dvadesete ostavile Lavkrafta bez iluzija jer je bio u senci i borbi sa
osnovnim potrebama svakodnevnog ivota, u kombinaciji sa primetnim nadolaskom
neevropski imigranata u Njujork.
Rasizam je najkontravezniji aspekt Lavkraftovih radova, koji nisu omiljeni kod
modernih italaca i postoje mnoge rune primedbe protiv neanglosaksonskih rasa i
kultura u njegovim radovima. Lavkraft izgleda nije podjednako posmatrao sve bele ljude
ve je radije smatrao Engleze i potomke Engleza vrednijim od ostalih. Dok je njegov
rasizam neosporan, neke kritike tvrde da ovo nije umanjilo njegovu sposobnost da kreira
kompletni filozofski svet koji je inspirisao mnoge pisce i itaoce. U svojim radovima i
ivotu on se zalagao za jaku obojenu liniju u svrhu sauvanja rase i kulture. Ovi napori
pojavili su se i kroz direktne izjave protiv razliitih rasa u svojim radovima i
dopisivanjima ili u alegorijama u svojim radovima kada koristi neljudske rase. itajui
Lavkraftove radove, njegovi rasni stavovi vide se vie kao kulturoloki nego bioloki,
pokazujui simpatije ka drugima koji su asimilovani u zapadnu kulturu i onih venanih za
Jevreje koje on vidi kao dobro asimilirane. Dok se kroz Lavkraftov rasni stav vidi
direktan uticaj tog vremena, odraz drutva Nove Engleske u kojem je odrastao, ovaj
rasizam postaje jai nego to je je u to vreme bio. Neki istraivai primeuju da ovaj
pogled nije uspeo da se promeni uprkos naunim i drutvenim promenama tog vremena
koji je obezvredio mnoge njegove poglede na svet.
Prema biografiji L.Sprau de Kampa, Lavkraft je poeo prilagoavati svoje
poglede pri kraju svog ivota kada je ee putovao i dolazio u kontakt sa razliitim
etnikim grupama. Kao ovek koji je zasnovao svoj ivot na nepoznatom postao je
svestan razliitih stvari i time su se su se promenile teme o kojima je pisao.
200
Na poetku dvadesetog veka poveano je ljudsko poverenje u nauku otvaranjem

novigh svetova i utvreni su naini koji su to mogli shvatiti. Lavkraft ovo snano
oslikava u rastuem jazu ljudskoh shvatanja univerzuma kao mogunost uasa.
Najprimetnije je to u Boji iz svemira, i nemogunost nauke da shvati zaraene meteore
koji donose uas.
U pismu Dejmsu F. Mortonu 1923 godine Lavkraft posebno ukazuje na
Ajntajnovu teoriju relativiteta kao bacanje sveta u haos i stvaranje poruge ka kosmosu.
A u pismu Vudbernu Harisu 1929 godine, spekulie da tehnoloki komfor donisi rizik
propasti nauke. Zaista, u vreme kada su ljudi posmatrali nauku kao bezgraninu i
svemonu, Lavkraft je zamljao alternativne snane i zastraujue proizvode. U Zovu
Ktulua, Lavkraftovi likovi susreu arhitekturu koja je abnormalna, neeuklidijevska i sa
gnusnim mirisima sfera i dimenzija koje su daleko od naih. Neeuklidovska geometerija
je matematiki jezik i pozadina Ajntajnove teorije relativiteta a Lavkraftove reference to
uestano u istraivanju strane arheologije.
Mizoteizam je povratna tema u Lavkraftovim priama. Veina Lavkraftovih
radova je direktno ili indirektno upuena na verovanje u dobre, zatitnike Bogove;
Lavkraftovi radovi su upravljani sa nekoliko dalekih panteona boanstava koji su ili
ravnoduni ili aktivno prijatni ka ljudstvu. Nekoliko njih, posebno u kultu Ktulua,
ukazujui na drugaije ljudsko poreklo nasuprot onim pronaenim u Genezi i kreaciji koji
se navode u priama drugih religija. Likovi su esto ueni ljudi koji vole zahteve o
fizikoj nauci ovih skriptura. Herbert Vest Reanimator reflektije ateizam uobiajen u
akademskim krugovima. Takoe i u delu Kroz kapije srebrnog kljua lik Randolf Karter
pokuava, poto izgubi pristup snovima da potrai utehu u religiji, naroito crkvenoj
samoupravi, ali ne nalazi je i gubi razum.
Sam Lavkraft je usvojio stanje ateizma rano u svom ivotu. 1923 godine pisao je u
pismu Robertu E. Hauardu: Sve to mogu rei je da mislim da je prokletstvo suprotno
neem to je kosmika volja, duhovni svet i veito preivljavanje linog postojanja. Ovo
su naj besmisleniji nagovetaji koji se mogu stvoriti o univerzumu a ja nisam dovoljno
sitniav da pretendujem da ih ne smatram za bestidne i neznatne kao meseev sjaj. U
teoriji ja sam agnostik ali neodluno pojavljivanje radikalnih dogaaja moram
klasifikovati, praktino i provizorno kao ateista.
Uticaji na Lavkrafta
Neki od Lavkraftovih radova su inspirisani njegovim nonim morama. Poto je
izuavao mnogo od napredne biologije, astronomije, geologije i fizike, Lavkraft je bio
sve zbunjeniji i bivao ispunjen skepticizmom za ljude. Njegovo interesovane poelo je
jo od deakih dana kada mu je deda priao gotske prie uasa. Prie Artura Makene o
preivljavanju zla iz drevnih vremena u kombinaciji sa Lavkraftovom sopstvenom
perspektivom misterije, doprinelo je njegovom linom stilu pisanja. Lavkraft je takoe
bio po uticajem autora kao to su Getrurda Barovs Benet (koja je pisala pod imenom
Frensis Stivens, i vrlo je impresionirala Lavkrafta tako da je objavio javnu pohvalu
njenim priama i podsvesno je imitirao njen rani stil i teme), Osvald Spengler, Robert V
ember (pisac Kralja u utom), kao i Lavkraftov prijatelj Rober E Hauard. Najvei
uticaj imao je Edgar Alan Po. Lavkraft je imao mnogo slinosti sa njim; obojica su
201
SFalmanahTERR
RANo.13Maaj2012
izg
gubili oevee u mladossti, voleli su
s poeziju i koristili arhaizme
a
u svojem pisanju.
p
Obbojica
su bili
b potivnici savrem
menog stila i stvorili svoje svetove fantastiike.
Lavkraaft je sebe smatrao kao
k najboljje obrazovvanog oovveka 18-togg veka. Njjegov
still pisanja, pposebno u mnogim
m
piismima, puuno dugujee velianstvvenim britaanskim pisscima
o prosvetljenj
p
ju kao to su Jozef Adison
A
i Donatan
D
S
Svift. Lavkkraft je iaoo tako daleeko u
pisanju da jje koristioo drevna gramatikka pravila u toj litteralnoj oblasti. Dook je
dikalno preeokrenula prosvetljeeno verovaanje o ljuddima da nnisu u
Lavvkraftova fikcija rad
stannju da shvvate univerrzum, njeggov lini poogled kao to se otkkriva u njeg
govim pism
mima
pok
kazuje veeliko Lavk
kraftovo slaganje sa racionnalizmom savremen
nika kao i sa
Berrtnardom Raselom.
R
Takoee je naveo Algernonna Blekvudda kao nekkog ko je uuticao na njega,
n
navodei
Kenntaura u vvodeem paragrafu Z
Zova Ktuluua. Takoee je svrtstao Blekvuddov Willovss kao
najbolje pojeddinano deelo sablasnne fantastikke ikada naapisanog.
Meu knjigama pronaenim
m u njegoovoj bibliooteci bilo je
j i Sedm
moro obeeenih,
udan rukoopis pronaen u Kopeerovom cillindru, Dejmsa de M
Mila.
Leoonida Andrrejeva i
Lavkraaftov stil eesto je bioo kritikovann od stranee kritiara koji ga nisu voleli a ipak
su ueni ljudi kao S.T. Dosi pokkazali da je Lavkraftt neprestanno koristio raznu literauru
da stvori svojj jedinstveeni stil oovo ukljuuuje svesne arhaizme,, prozno-ppoetike tehhnike
kom
mbinovbanne sa tehnnikama eseeja, aliteraacijom, annaforom, kkreendom
m, promenjjenim
epitetim
ma,
metaforrama,
simboliizmom i koolokvizmoom.
L
Lavkraftov
v uticaj na
kulturuu
O
Osim
direekte adapttacije
Lavkraaft i njegoove prie imali
su snaaan uticajj na popuularnu
kulturuu i hvaljenee su od mnnogih
modernnih pisacaa. Neki uuticaji
bili suu direktni poto jee bio
prijatelj
lj, inspiraccija i doppisnik
sa mnoogim savreemenicimaa, kao
to su August
A
Derleht, Robeert E.
Hauardd, Robert Bloh i Fric
Lajbner. Mnoge kasnije oosobe
su
pood
bile
uticcajem
Lavkraaftovih
raddova,
ukljuuujui tu Klajva
K
Barrkera,
poznatiih horor pisaca Stiivena
Kinga i Alanaa Mura, Nila
Gejmenna i Majkla Minjoolu ,
filmskoog
reiisera
D
Dona
Karpenntera, Stjuaarta Gordoona i
ulerm
ma Del Tora,
T
na horor
h
manga crtaa Ju
unji Ita. Piisanja
2
202
SFalmanahTERR
RANo.13Maaj2012
H.F
F. Lavkraffta a posebbno njegovv mit o Ktuulu je uticaao na autoore irom sveta
s
i elem
menti
ovo
oga mogu sse videti u priama, filmovima,
f
, stripovim
ma (koji korriste Aziluum za umobbolne
u Arkamu),
A
m
muzici, igrricama pa i u crtanim
m filmovim
ma. U muzzici je Lavvkraft uticaao na
stvaranje bennda H.P.Loovecraft (kkoji su skrratili njegoovo ime L
Lovecraft u Love Crraft
Ljuubitelji vetine, 19770 godine)) i koji suu napravilli dva albbuma H.P. Lovecrafft I i
H.P
P.Lovecrafft II 196
67 i 1968 godine. Hevi
H
metal grupa Meetalika je napisala
n
pesmu
insp
pirisana Z
Zovom Kttulua na osnovu prrie Senkka nad inssmautom, pod nasloovom
Sttvar koje nne bi trebalo biti. Blek Sabaat je imaoo pesmu Iza zidovaa sna, kooja se
pojjavila 19700 godine na
n debitanskom album
mu i zasnoovana je naa istoimenooj krtatkoj prii
Lavvkrafta.
2
203
Cool air H.P.Lovecraft

Hladan vazduh Hauard Filip Lavkraft
Napisano marta 1926 Objavljeno u martu 1928 u Tales of Magic and Mystery,
br. 4
Pitate me da objasnim zato se plaim strujanja hladnog vazduha; zato zadrhtim
vie od drugih kada uem u hladnu sobu i uzmiem kada studen proe kroz toplotu usred
jesenjeg dana. Postoje oni koji kau da sam osetljiv na hladnou i drugi koji to kau na
runiji nain a ja sam poslednji koji moe porei njihove utiske. Ono to trebam uraditi je
da ispriam najuasnije okolnosti na koje sam ikada naiao i prepustiti vama da presudite
da li je ili nije na ovaj nain podesno objanjena moja posebnost.
Greka je pomisliti da je ovaj uas nerazmrsivo povezan sa tamom, tiinom i
samoom. Ovo sam otkrio usred sjaja podneva, u buci metropole i mnotvu, usred
otrcanih i uobiajenih soba za iznajmljivanje i prozainom gazdaricom i dva odluna
oveka kraj sebe. U prolee 1923 godine naao sam neki dosadni i neprofitabilni posao sa
asopisima u Njujorku i poto nisam bio u stanju da platim odgovarajui najam, poeo
sam se vui od jednog jeftinog boravita do drugog u potrazi za sobom koja e
kombinovati kvalitet nedavnog ienja, podnosivi nametaj i razumljivu cenu. Uskoro se
pokazalo da imam samo izbor izmeu raznih vrsta zla, ali posle nekog vremena dooh do
kue u Zapadnoj etrnaestoj ulici, koja mi se sviala manje od ostalih koje sam posetio.
Mesto je bilo etvorospratna najamna zgrada od mrkog peanika, potiui
verovatno iz kasnih osamdesetih i opremljena drvenarijom i mermerom ije su mrlje i
prljavtina govorili o propadanju sa visokog nivoa ukusa i imetka. U sobama, velikim i
visokim, dekorisanim neverovatnim tapetama i neobinim ornamentima i gipsanim
karniima, boravile su depresivne buavosti i nagovetaji opskurnog kulinarstva, ali pod
je bio ist, posteljina podnoljivo uredna a topla voda nije bila esto hladna ili iskljuena
tako da sam doao doao do zakljuka da je to donekle podnoljivo mesto za spavanje i
da bi neko tu stvarno mogao iveti. Gazdarica, aljkava; skoro bradata panjolka po imenu
Herero, nije mi dosaivala askanjem ili kritikama o kasnom korienju elektrinog
svetla u mojoj prostranoj sobi na treem spratu; a moji susedi bili su tihi i
nekomunikativan kakve se samo moe poeleti, i bili su uglavnom panci, malo iznad
neotesanaca najnieg nivoa. Samo su buka ulinih vozila i autoput, dole stvarali
ozbiljniju dosadu.
Bio sam tu oko tri nedelje kada se desio prvi neobian sluaj. Jedne veeri oko
osam uo sam lupkanje po podu i bio iznenada svestan da oseam odvratan miris
amonijaka. Pogledavi naokolo videh da je plafon vlaan i da kaplje; curenje je oigledno
dolazio iz ugla sa strane pored ulice. elei da spreim stvar u nastanku pourih do
prizemlja da ovo kaem gazdarici i ona me uveri da e se stvar uskoro srediti.
Doktor Munjoz, vikala je jurei uz stepenice ka meni, bavio se svojim
hemikalijama. Trai neki lek za sebe trai ga i trai svo vreme ali nema nekog ko e
mu pomoi. Njegova bolest je vrlo udna ceo dan obavlja smena smrdljiva kupanja i
ne moe podneti uzbuenje ili toplotu. On obavlja sve kuevne poslove njegova soba
204
puna je boca i maina a on ne radi kao doktor. Ali on je veliki moj otac u Barseloni je
uo za njega i upravo sada priprema instalaciju vodovoda koja spreiti iznenadne tete.
Nikada ne izlazi napolje, samo je u sobi a moj deak, Estaban donosi mu hranu i rublje
kao i lekove i hemikalije. Moj boe, koristi amonijane soli da se uva u hladnom.
Gospoa Herero nestade uz stepenice ka etvrtom spratu a ja se vratih u svoju
sobu. Amonijak je prestao da kaplje i ja oistih ono to je iscurelo i otvorih prozora da
ue vazduh, uo sam teke gazdaricine korake iznad sebe. Doktor Munjoz, kojeg nikada
nisam uo osim nekog zvuka maina za gas; poto je njegov korak bio tih i nean. Za
trenutak sam se pitao kakva udna bol tog oveka moe biti i zato tvrdoglavo izbegava
spoljni vazduh i da li je to uglavnom rezultat njegove neutemeljene ekscentrinosti. Tu
ima, banalno sam rezonovao, neto patetike u ponaanju eminentne osobe koja je dola u
ovaj svet.
Nikada ne bih upoznao doktora Munjoza da nije bilo sranog napada koji me
iznenada zadesi jednog prepodneva dok sam sedeo i pisao u svojoj sobi. Lekari su mi
rekli o opasnostima ovih deavanja i znao sam da nemam vremena za gubljenje; i setih se
ta je gazdarica rekla o uzaludnoj pomoi ranjenom radniku i pooh navie i kucnuh
slabo u vrata iznad mene. Na moje kucanje odgovoreno je dobrim engleskim od strane
neobinog glasa iz daljine sa desne strane, pitajui me za ime i razlog posete, i poto su
ustanovljemne injenice otvorie se vrata pored onih na koja sam kucao.
Pozdravi me talas hladnog vazduha i mada je dan bio jedan od najtoplijih u
kasnom junu ja zadrhtah i preoh prag ka velikom aparrtmanu ija me bogata i ukusna
dekoracija iznenadi u ovom gnezdu bede i pohabanosti. Presavijen kau ispunjavao je
svoju dnevnu dunost sofe kao i nametaj od mahagonija, a raskone slike, stari crtei i
natrpane police sve je govorilo o gospodinu koji ui a ne o sobi za iznajmljivanje. Sada
videh da je soba iznad mene mala soba sa bocama i mainama koje je spomenula
gospoa Herero bila je to doktorska laboratorija; i videh da glavni ivotni prostor lei u
susednoj prostranoj sobi ije su pogodne uvale i veliko susedno kupatilo dozvoljavale da
se sklone sva odela i nametljive utiliratistike sprave. Doktor Munjoz, sasvim sigurno,
bio je poseban ovek po roenju i kultivisanosti.
Osoba predamnom bila je niska ali pravilnih proporcija i odevena u obinu odeu
savrenog kroja i izgleda. Uzano, nekako zapovedeniko lice, mada ne arogantnog izraza,
bilo je ukraeno elino-sivom bradom i staromodnim naoarima koje su sakrivala tamne
oi i nadvladavajui orlovski nos koji je odavao izgled Marokanca sa fizionomijom koja
je uglavnom bila keltska. Gusta, dobro podiana kosa, koja je pratila poteze berberina
bila je graciozno razdeljena na visokom elu; a itava slika bila je zapanjujua
inteligencija i superiorna krv i poreklo.
Ipak, kada sam video doktora Munjoza u talasu hladnog vazduha osetio sam
odvratnost to niime nisam mogao opravdati. Samo je njegova pomodrelost pokazivala
kompleksnost i hladnou na dodir i to nije moglo umanjiti fiziku osnovu za ovo oseanje
a ak i ovake stvari su bile opravdavajue kada se tiu ljudske poznate invalidnosti.
Takoe je i posebna hladnoa mogla biti ono to me je otuivalo; jer ovakva hladnoa
bila je nenormalna u ovako vrelom danu a nenormalnost uvek privlai odbojnost, nemir i
strah.
205
Ali odvratnost je uskoro zaboravljena u divljenju, jer je posebna vetina neobinog

lekara postala manifest uprkos hladnoi i drhtavosti njegovih naizgled beskrvnih ruku.
Jasno je shvatio moje elje na prvi pogled, i na njih odgovorio zadivljujuom vetinom,
dok me je uveravao u istanane modulacije udnim i upljikavim glasom da je on
najogoreniji neprijatelj smrti i da je odbacio svoju sreu i izgubio sve prijatelje u toku
ivota zbog posveenosti bizarnim eksperimentima i iskorenjivanju smrti. Neto od
dobroudne fanatike izgleda da je boravilo u njemu i on je vrlo govorljivo brbljao kada
oslunu moje grudi i smea odgovarajuu tenost lekova doneenih iz male laboratorijske
sobe. Oigledno je naao drutvo dobro odgajenog oveka retke naitanosti u ovom ovom
sumornom okruenju i kretao se neverovatnom brzinom dok su ga savladavala seanja na
bolje dane.
Njegov glas, iako udan, bio je nekako uteujui, i nisam mogao primetiti da die
dok su zlazile uglaene i tene reenice. Pokuao je da odvrati moje misli od bolesti
govorei o svojim teorijama i eksperimetima; i seam se njegovog taktinog teenja u
vezi mog slabog srca, insistirajui na tome da su volja i svest jai od samog organskog
ivota, pa ako je telesni oblik u poetku bio zdrav i paljivo sauvan, kroz nauna
dostignua na osnovu ovih kvaliteta moe se povratiti neka vrsta nervne animacije
uporkos ozbiljnim pogoranjima, ozledama ili odsustva pogona posebnih organa. On
moe, rekao je napola aljivo, da me naui ivotu ili da bar posedujem neku vrstu
svesnog postojanja bez ikakvog srca! Jer po njemu, on se muio sa komplikacijama
bolesti koja je zahtevala vrlo tano ponaanje, to je ukljuivalo i neprestanu hladnou.
Svako primetno dizanje temperature moe, ako se odui biti fatalno za njega; a hladnoa
njegovog boravita, nekih 55 ili 56 stepeni farenhajta (13C), odravana je apsorbcionim
sistemom amonijakog hlaenja, gasne maine ije pumpe sam esto uo u svojoj sobi
ispod.
Olakan u vezi svoje bolesti za udesno kratko vreme, napustih hladno mesto
pristalice i posveenika darovane osamljenosti. Posle toga poseivao sam ga esto;
sluajui dok je priao o tajnim istraivanjima i skoro zapanjujuim rezultatima; i
zadrhtavi pomalo kada bi objasnio neuobiajene i zapanjujue stare knjige na njegovim
policama. Kasnije sam, mogu to rei, bio skoro izleen njegovom vetom pomoi zauvek
od bolesti. Izgledalo je da ne naginje preziranju srednjevekovnih naunika, poto je
verovao u kriptine formule koje sadre retke fizioloke stimulasnse, koje shvatljivo
mogu imati poseban efekat na supstancu nervnog sistema iz kojeg se napaja organska
pulsacija. Bio sam dirnut njegovim razmaranjem starog doktora Torensa iz Valensije,
koji je zapoeo svoje rane eksperimente i leio ga od teke bolesti pre osamnaest godina,
kada su nastali njegovi trenutni problemi. Uskoro nije bilo asnijeg praktikanta koji bi
sauvao svog kolegu nego on sam, koji je podlegao mrskom neprijatelju, protiv kojeg se
borio. Moda je napor bio veliki; jer doktor Munjoz je to uinio jasno apui iako ne
detaljno te metode leenja bile su neobine, ukljuujui scene i procese koji nisu
dobrodoli od strane starog i konzervativnog Galena.
Kako su prolazile nedelje sa kajanjem primetih da moj novi prijatelj zaista polako
ali nezamislivo gubi fiziko tlo, kao to je primetila gospoa Herero. Modri izgled
njegovog lica bio je pojaan, glas mu je postao prazniji i dalji, njegovi pokreti miia bili
su manje koordinisani a njegove misli i volja pokazivali su manje elestinosti i inicijative.
206
O ovim tunim promenama kao da nije bio svestan i malo pomalo njegov izraz i
konverzacija dobie uasnu ironiju to me uveri u neku finu odbojnost koju sam osetio u
poetku.
Stekao je neobine kaprice uz sklonost ka egzotinim zainima i egipatskom
tamjanu a njegova soba mirisala je na grobnicu faraona pokopanog u Dolini kraljeva, u
isto vreme porastao je njegov zahtev za hladnim vazduhom i uz moju pomo on je
pojaao slavine sa amonijakom u svojoj sobi i modifikovao pumpe i opremu njegovih
maina za hlaenje dok nije postigao temperaturu od 34 ili 40 stepeni farenhajta (oko 14C) i konaano 28 stepeni F (-2 C); kupatilo i laboratorija su naravno bili jo hladniji
tako da se i voda morala smrznuti da se taj hemijski proces ne omete. Stanari su ga
izbegavali zbog hladnog vazduha oko zajednike sobe a ja mu pomogoh da namesti teke
visee predmete da preduhitri tekoe. Kao da ga je zaposela neka vrsta rastueg uasa iz
kosmosa i uasnog bacanja. Govorio je o neprestano o smrti ali se smejao nekako uplje
kada su spomenute neke stvari, kao pogreb ili pogrebne sveanosti.
Sve u svemu postao je uznemiren i udan kompanjon; a ipak u svojoj zahvalnosti
za njegovo izleenje nisam ga mogao napustiti i prepustiti strancima oko njega i brisao
sam njegovu sobu po njegovoj elji svaki dan, uvijen tekim ogrtaem koji sam doneo
posebno za ovu priliku. Osim toga obavljao sam puno kupovina i zbunjeno dahtao zbog
nekih hemikalija koje je on poruio iz apoteke ili kue koja snabdeva laboratorije.
Oko Njegovog apartmana kao da se podigla rastua i neobjanjiva atmosfera
panike. itava kua, kao to rekoh, bila je u ustajalom mirisu; ali smrad njegove sobe bio
je najgori i uprkos svim zainima, tamjanima i ljutim hemikalijama, kojima smo
neprestano prali, na emu je on bespomono isistirao. Primetio sam da da to mora biti u
vezi sa njegovom boleu i zadrhtah kada primetih kakvo mora biti to oboljenje. Gospoa
Herero se prekrsti kada ga vide i neuzdrivo ga prepusti meni; ne doputajui ak ni
svome sinu Estabanu da mu donosi narudbine. Kada sam predloio drugog lekara,
stradalnik bi pobesneo kao to bi i na bilo kog posetioca. Oiglednio da se plaio fizikog
efekta nasilnih emocija a ipak je njegova volja i vodea snaga bila, vie uvotena nego
izbledela i odbi da bude stavljen u krevet. Zamor od njegovih ranijih bolesnikih dana
dao je prostora da se vratimo njegovoj prvobitnoj estokoj nameri, tako da je izgledalo
kao da prkosi demonu smrti ak i kada ga je epao ovaj drevni neprijatelj. Varka u vezi
hrane, uvek je za njega bila neobina, kao formalnost, napustio ju je virtuelno a mentalna
snaga kao da ga je uvala od totalnog kolapsa.
Stekao je naviku pisanja nekih dugih dokumenata, koje je paljivo peatio i
ispunjavao ih ubacivanjem i prevodima da se posle njegove smrti predaju osobi koju je
imenovao veina toga bilo je namenjeno Istonim Indijancima ali su upuena i nekom
slavnom francuskom lekaru koji je verovatno mrtav i odnosilo se na neke stvari toliko
nepojmljive da bi se o njima prialo. Kada se to desilo, spalio sam papire neotvorene i
neposlate. Njegov izgled i glas postali su krajnje zastraujui a njegova pojava skoro
nepodnoljiva. Jednog septembarskog dana pogled na njega uzroi epileptiki oveka
koji je doao da popravi njegovu elektrinu stonu lampu; napad zbog kojeg je on sebi
propisao efektivno sklanjanje od pogleda. Taj ovek, vrlo udan, proao je kroz uase
velikog rata ne stekavi tamo nikakve ozlede.
207
Onda, usred oktobra, iznenadnom brzinom, doao je uas za uasom. Jedne noi
oko jedanaest pumpa maine za hlaenje se pokvarila tako da je nekih tri sata proces
hlaenja bio nemogu. Doktor Munjoz me je pozvao lupajui o pod i pourih oajniki
da popravim kvar dok je moj gost proklinjao glasom ija se beivotnost, i praznina nije
mogla opisati. Moji amaterski napori su se ipak pokazali uzaludni i kada je donesoh iz
susedne celodnevne mehaniarske garae, shvatih da se nita ne moe uiniti do jutra
kada se moe nabaviti novi klip. Umirui pustinjak besan i uplaen, nabujavi do
groteskne razmere izgledao je kao da e se raspasti kada osta bez svoje neispravne
aparature i kada kroz njega proe gr i primakavi ruke oima jurnu u kupatilo. Probio se
sa vrsto zavijenim licem i nikada vie nisam video njegove oi.
Hladnoa apartmana sada je primetno opala i oko pet popodne stigao je doktor,
naredivi mi da ga snabdem ledom koji sam mogao doneti iz apoteka i iz kafia. Kada se
vratih sa svog donekle uznemirujueg puta i kada poloih svoje trofeje ispred zatvorenih
vrata mogao sam uti neumorno kupanje unutra i grub glas koji je graktao naredbe Jo
jo! i konano osvanu topao dan i prodavnice su se otvarale jedna po jedna. Upitao sam
Estabana da mi pomogne u donoenju leda dok ja nabavim ventil i nastavim sa ledom, ali
po naredbama svoje majke on to sasvim odbi.
Konano sam unajmio besposliara iznurenog izgleda, kojeg sam susreo na uglu
Osme avenije, da snabde pacijenta ledom iz male prodavnice, gde sam ga sreo a ja sam se
usredsredio na zadatak pronalaenja ventila, pumpe i nalaenju radnika koji e to
instalirati. Zadatak je izgledao ogroman i bio sam besan, ljut skoro kao pustinjak, kako
sati protiu bez daha, bezuspeno potroenih na uzaludna telefonitranja i jeretike
zahteve od mesta do mesta, tamo i ovamo podzemnom eleznicom i kolima. Oko
podneva naoh odgovarajuu prodavnicu u dalekom predgrau i oko 1 i 30 popodne
dooh do iznajmljene sobe sa potrebnim rekvizitima i dva jaka i pametna mehaniara.
Uinio sam sve to sam mogao i nadao sam se da sam stigao na vreme.
Ipak je kroz mene proao crni uas. Kua je bila u uasnoj guvi i iznad buke
zauenih glasova uh oveka koji se oglaava dubokim basom. U vazduhu su lebdele
uasne stvari a stanari su brbljali nad kuglicana svojih brojanica dok su oseali miris
ispod doktorovih zatvorenih vrata. Skitnica kojeg sam unajmio je izgleda pobegao vrtei
i poludelog pogleda, nedugo posle druge isporuke leda; verovatno kao rezultat svoje
krajnje radoznalosti. Naravno da nije mogao zakljuati vrata za sobom, a ipak su bila
uvrena, verovatno iznutra. Nije bilo zvuka unutra niti nekog micanja ili kapljanja.
Brzo se konsultujui sa gospoom Herero i radnikom, uprkos strahu koji mi je
grizao duu savetovah da se razbiju vrata ali gazdarica nae nain da se otkljuaju spolja
nekom icom. Pre toga smo otvorili vrata drugih soba u tom hodniku i otvorili sve
prozore pri vrhu. Sada sa nosevima, zatienim maramicama, drhtei uli smo u junu
sobu koja je sijala pod toplim suncem ranog popodneva. U nekoj vrsti tame, sluzavi trag
dovede od otvorenog kupatila do vrata hodnika a odatle do odseka, gde se puno mali
bazen. Tu je neto uasno puzalo i pisalo, slepih ruku na papiru uasno umrljanog kao
nekim pandama koje su urno pratile poslednje rei. Onda trag dovede do kaua i tu se
zavri u nesavrenosti.
ta je to ili ta je to bilo, na kauu, ne mogu proceniti ili rei. Ali bilo je neeg to
me je drhtei mamilo na smrdljivom papiru pre nego to prinesoh ibicu i spalih ga u
208
prah; neto emu sam se u uasu udio, kada gazdarica i dva mehaniara urno odoe sa
ovog paklenog mesta da ispriaju svoje nepovezane prie u najblioj policijskoj stanici.
Najgluplje rei izgledale su vrlo prihvatljive u utom sumraku, uz kloparanje kola i
motora kamiona koji su se buno sputali sa zakrene etrnaeste ulice a ipak moram
priznati da sam im verovao. A zato sam im verovao sada iskreno moram priznati da ne
znam. Bile su tu stvari o kojima je bolje ne raspravljati i sve to mogu rei je da mrzim
miris amonijaka i da se oseam loe kada udahnem neobino hladan vazduh.
Kraj, ree glasno aputanje. je tu. Nema vie leda ovek je iao i traio
naokolo. Svakog trena sve je toplije a tkivo to ne moe podneti. Mislim da zna ta sam
ti reakao o volji i nervima i o uvanju tela poto organi prestanu raditi. Bila je to dobra
teorija ali ne moe se odrati u beskraj. Postoji postepeno pogoravanje koje nisam
predvideo. Doktor Tores je to znao ali ga je ubio ok. Nije mogao podneti ono to je
uradio pokuao me je odneti na neko neobino, mrano mesto koje je spomenuto u
mojim pismima i da me tamo neguje. Ali organi vie nisu hteli raditi. Ja sam zavrio svoj
put ouvanje - jer vidi ja sam umro tada, jo pre osamnaet godina.
209
SFalmanahTERR
RANo.13Maaj2012
2
210
SFalmanahTERR
RANo.13Maaj2012
2
211
SFalmanahTERR
RANo.13Maaj2012
2
212
SFalmanahTERR
RANo.13Maaj2012
2
213
SFalmanahTERR
RANo.13Maaj2012
2
214
SFalmanahTERR
RANo.13Maaj2012
2
215
SFalmanahTERR
RANo.13Maaj2012
2
216
SFalmanahTERR
RANo.13Maaj2012
NE
EMAKI S
SF FILM NAKON DRUGOG
G SVETSK
KOG RAT
TA
Nap
pisao: Dr Robert
R
Hekktor (Dr. Robert
R
Hecctor)
Tekkst preuzett sa sajta:
httpp://www.L
Light-Editio
on.net/
Preeveo i prilaagodio: Milan D. Stojjkovi

Dolaskom naacista na vllast, mnoggi reditelji, tehniari i glumci oodlaze u Ho
olivudu, gde su
moogli da nasttave svoj rad.
r
Posle Drugog svvetskog ratta, preostaala (tj. preivela) tehnnika
4
traddicija UFA
A sauvanna je (pre svega)
s
u dvva studija: iz UFA naastaje Defa
fa studio (D
DDRIsto
ona Nemaaka) i Bavvarski Studdio u Minhhenu (Mnchen), BRD
D (Zapadn
na Nemakka). U
Defa studiju (1959) je snimljen film: Tihaa Zvezda "Der
"
schw
weigende Stern",
S
rediitelja,
Ku
urta Metcigga (Kurt Maetzig; zapadno nemaki
n
n
naslov:
Svemirski brrod Venerra ne
brod
odg
govara "R
Raumschifff Venus antwortet
a
nicht"), u kojem zemaljski
z
s
svemirski
istrrauje tajnee planete Venere.
V
U Bavarskom
m studiju (1948) je snnimljena satira: Gosppodin
sa druge
d
zvezzde "Der Herr
H vom annderen Steern", Hajncca Hilpertaa (Hajnc Hilpert) sa Hajnc
H
Rum
manom (H
Heinz Rhm
mann): ljubbav izmedju vanzemaaljca i devoojke sa Zeemlje.
U periodu
p
izm
medju 50--tih i 70-tihh godina 20.
2 veka, snimljeno
s
jje nekoliko nemakiih SF
film
mova, isklljuivo zaa bioskop.. Primo Ceglio
C
(Prrimo Zegllio)5 snim
ma u nemaakoitallijansko-ppanskoj kop
produkcijuu film, Perri Rodan-SSOS iz svem
mira Perrry Rhodan-SOS
auss dem Welltall (196
66), koji obbrauje, prvi roman iz Peri R
Rodan serije, iz kogaa je u
svaakom sluaju, proizzala jednna jeftina pandurskka i razbbojnika pria.
p
Redditelj,
4
U
Universum
Fillm AG (UFA
A ili Ufa) je najstarija
n
film
mska kompaniija u Nemakkoj. U perioddu od 1917 doo 1945
god., UFA je biila glavni fillmski studio u Nemakojj, dom nemaake filmske industrije zaa vreme Vajm
marske
repu
ublike, pa svee do kraja Dru
ugog svetskogg rata.
5
Priimo Zeglio (11906-1984), ittalijanski reiiser i scenarissta.
2
217
Aleksandar Kluge (Alexsander Kluge) je snimio dva filma, samo za bioskopsko

prikazivanje. Vili Tobler i pad 6. flote "Willi Tobler und der Untergang der 6. Flotte"
(1969): bavi se oportunizmom u galaktikom graanskom ratu; Veliki haos "Der groe
Verhau" (1970): o kapitalistikim monicima iz svemira.
Grad iz snova "Traumstadt" (1973, Johanes Schaaf): opisuje utopiju totalne slobode, koja
postaje mesto samounitenja i perverzije. Bolest Hamburgera "Die Hamburger
Krankheit" (1978) Pitera Flajmana, (Piter Fleischmann) je pria o grupi pridolica, koja
se posle izbijanja epidemije u Hamburgu (grad i najvea luka na severu Nemake), bei
na jug zemlje, suoavajui se sa katastrofalnim posledicama epidemije. Film
Kamikazame 1989 "Kamikaze 1989", Volfa Grema (1982, Wolf Gremm), obradjuje temu
rastue moi medija, sa Rajner Verner Fasbinderom (Rainer Werner Fabinder) u glavnoj
ulozi. Nije lako biti Bog "Es ist nicht leicht, ein Gott zu sein" (Piter Fleischmann) je
filmska adaptacija romana, Brae Strugatcki (Brder Strugatzki): u kojoj meri je
dozvoljeno, da jedna razvijena civilizacije sme da se mea u razvoj "primitivnih
kultura"?. Uz ameriku pomo, okree se Volfgang Petersen, zahtevnom delu, Nikad ne
zavrena pria "Die unendliche Geschichte" (1984, prema romanu "Neverending Story",
Mihaela Enda) i Neprijateljskom rudniku "Enemi Mine" (1985): prii o prijateljstvu
izmeu oveka i vanzemaljca. Kasnije, Petersen odlazi u Holivud, gde postaje Zvezda,
nakon trilera "Outbreak" (Smrtonosni virus-prim. prev.). Sopstveni put gradi reditelj,
Roland Emerih. U Nojeva barka Prinzip "Das Arche Noah Prinzip" (1984, The Noah's
Ark Principle): vremenski satelit se zloupotrebljava kao oruje; u Doi "Joey" (1985,
drugi naziv filma: Making Contact): glavni lik, deak Doua sukobljava se sa zlim
silama. Zatim sledi film, Mesec 44 "Moon 44", a kasnije proboj u Holivud. 1992 god.,
Emerih snima Univerzalnog vojnika "Universal Soldier": pria o oivljavanju ratnika iz
Vijentnama, koji trebaju da love teroriste, kao haj-teh vojnici (High-Tech-Soldaten).
1995 god. sledi Zvezdana kapija "Stargate6": fantastina avantura o Egipanima,
vanzemaljcima i poreklu oveanstva. Godine 1996 izlazi Dan nezavisnost
"Independence Day": invazija Zemlje od strane vanzemaljaca.
6
Pored Stargate filma iz 1994 god, snimljene su jo etri serije (spin-off) istoimenog filma: 1997-2007, SG1 u
10 serijala; 2004-2009, Stargate Atlantis u 5 serijala; 2009-2011, Stargate Universe i Stargate Infinity, animirana
serija od 26. epizoda. 2008 god. izlazi film, Stargate: Ark of Truth, a 2009 god., SG Continuum.
218
SFalmanahTERR
RANo.13Maaj2012
IKONA
A SVETO
OG HRIST
TIFORA IZMEU
U SF-a I IS
STINE
Maanastir Sveete Bogoroodice kod ssela Sukovvo (Sukovskki manastir)
Na osamnaesstom kilom
metru istono od Pirota, na desnoj
d
obali Jerme,, u blizinii sela
Sukkovo, u ppodnoju brda
b
Carevv kamen, smeten jee Manasttir Svete Bogorodicce ili
Suk
kovski Maanastir, kaako se u naarodu odom
mailo.
Gradnnja Manstirra trajala je

j od 18577 -1858. godine, kakko je zapissano na zaapadnoj
f
fasadi
iznad prozorra. Ima, meutim
m
m
miljenja
d je mannastir posto
da
ojao jo u doba
R
Rimljana.
Spominje se, naime,, u grkim dokumenttima od prre hiljadu godina,
g
kada je u
S
Sukovu
biilo seditee episkopaa tzv. Sukovske episkopije. S
Sigurnijih dokaza
d
jo uvek
n
nema.
Doddue u tursskom katastarskom popisu
p
possle 1595. ggodine piee da je Suukovski
m
manastir
ssa crkovom
m Uspenja Bogorodiice ivopissan 1606. godine, to
o je samo prilog
v tvrdnji da je saddanja crkvva sagraenna na temelljima starijjeg hrama.
vie
Crkvaa Sukovskoog manastiira je trikoonhos sa trri polukrune apside. Istona appsida oltar, junna i severn
na apsida - pevanicce. Zidanaa je tesamim kamennom a pokkrivena
eremidom
m. Na vrhuu je kube krune
k
osnnove sa krsstom na vrrhu. U Crk
kvu se ulazzi kroz
prostranu pripartu novijeg
n
dattuma, a prretpostavlja se da jee autentin
na sruena 1947.
godine. Z
Zidovi pripprate oslikani su scenama
s
S
Stranog
ssuda - Apostol
A
Peetar sa
kljuevima u rukam
ma uvodi pravednike
p
e u raj, a avo greenike u pakao.
p
ivopis u
priprati je novijeg daatuma i vrllo je jednosstavan.
Sama crkva
c
ivoppisana je 1869. godinne, to je i zapisano iiznad srednnjih ulaznihh vrata.
Z
Zidna
dekoracija preddstavlja hroonoloki presek
p
istorrije Starogg zaveta, hrrianske i srpske
crrkve. Levoo od ulazniih vrata su predstave muenikaa Lupa, Sveetog Save i Svetog Simeona
M
Mirotoivog
g, pa zatim
m uvoenjee Svete Deeve Marije u Jerusalim i, na kraaju, braa Kirilo i
M
Metodije
saa svitkom,, na komee je ispisanna stara crkveno-sloovenska azzbuka. Na desnoj
sttrani nastaavlja se ciklus
c
muenika i muenica.
m
Na toj sttrani pevnnice je predstava
m
muenika
glava vie
ija
v lii naa ivotinjiskku nego naa ljudsku. Oko glavee je oreol i natpis:
2
219
s.m. Hristifor. Neobino i vrlo retko u ikonografiji srpskih manastira. .

Crkva Uspenje Bogorodice ima troja vrata. Iznad srednjih, koja se otvaraju samo
o slavi i velikim praznicima stoji natpis:
Vo slavu Svajatija Jedinosunija i Nearazdelnija Troici,
Oca i Sina i Svetoga duha. Pomjani Gospodi ktitore
i prilonici Igumena Joana od iflik i izobrazisja na 1869 leto
Iznad severnih vrata je aneo rairenih krila koji dri svitak na kome pie:
Ne mertvi voshvaljat Gospoda, no mi ivi
Prema predanju, prostor koji zauzima manastir Svete Bogorodice, do 1857.
godine bio je svojina Turina Sali bega iz Pirota. Na tom imanju imao je dve vodenice
sa valjavcima. Ovde je beg dolazio sa svojim prijateljima u lov i tako jednom
prilikom primeti mladia Srbina kako neta eprka po zemlji. Bio je to Velja iz
Velikog sela. Srbi u tom kraju uveliko su ve priali o ovom tajanstvenom i
udnovatom mladiu. Govorilo se da sniva zagonetne snove i da uje nepoznate
glasove. Ve je nekim ljudima od poverenja ispriao kako mu se u snu javila Sveta
Bogorodica i naredila mu da na mestu zv. Crkvite otkopa manastir. Sa jo nekoliko
mladia Velja je poeo da kopa. Naili su na staru ikonu i kandilo i bilo mu je jasno
da su upravo tu temelji hrianske crkve. Ali, kada je begov sin Emin video ta Srbi
rade, rasrdio se i poeo da ih psuje i da ih grdi. Na svaki nain je hteo da obeasti to,
za Srbe, sveto mesto. Nije, meutim, uspeo. Noge i ruke su mu se ukoie i on pade
na zemlju. Otac i majka nisu uspeli ni da ga podignu sa zemlje. Pozvae popa Jovana
iz Krupca. Uz pomo molitvi i metanisanja, zajedno sa narodom, pop Jovan uspe da
povrati mladia. Otac beg, zahvalan, udari glavom o zemlju, pa Velju i sve redom
poljubi u ruku. I dozvoli gradnji pravoslavnog hrama na svom imanju. Tako je 1857.
godine poela gradnja manastira.
Jo uvek nam se ini da je ovaj kompleks prepun tajni - zna se tek jedan deo, to
je opet svojstveno gotovo svim manastirskim celinama. Godine 1974., kada je niki
Zavod za zatitu spomenika kulture zapoeo radove na krovu crkve, potpuno
neoekivano i na opte zaprepaenje radnika i strunjaka, oko kubeta crkve
pronaeno je stotinu predmeta od gline raznih oblika i stepena ouvanosti. Re je,
uglavnom, o tzv. kitenim stovnama - perforiranim testijama sa rozetama, veniima i
dekorativno uraenim delovima oko grlia. Pronaeni predmeti oko kubeta, sloeni na
prostoru od oko 2,5m., bili su tesno zbijeni jedan pored drugog u dva reda sa otvorom
okrenutim na dole. Gotovo svi predmeti su u Muzeju Poniavlja u Pirotu.
Odlukom episkopa nikog Jovana 1945. godine manastir u Sukovu postao je
enski.
Crkvena slava je Sveta Bogorodica - Mala Gospojina, 21. septembra.
Manastir
Sveta Bogorodica u Sukovu je pod zatitom drave od 1968. godine.
Kalendar Koptske crkve slavi muenitvo sv. Hristofora 28. marta. Taj egipatski
svetac "bio je iz zemlje onih to jedu ljude i pse".
U pozadini predanja o sv. Hristoferu pritajio se Anubis, akaloglavi bog smrti,koji je
220
igrao veoma znaajnu ulogu u drevnom pogrebnom kultu. Lepa ikona sv. Hristofera
Psoglavog iz IV veka, koja se uva u Vizantijskom muzeju u Atini, lako moe biti
prikaz muenika iz "zemlje onih to jedu ljude i pse
Po jednoj od legendi rimsk vojsk uhvti nekkvo bie s ljudskim telom i glvom
vuk ili ps.
Psoglvi se u nrodnim srbskim obijim pominju i opisuju- kao polu konji- polu
ljudi.
Herodot je tkoe opisivo psoglve u svojoj Istoriji i ini se d ih je vezivo z
Skitsko-Srmtsku teritoriju.
Gledjui srpsko prednje, nvedene zpdn i iston legend su ustvri iste: ko je
konjoglvi Todorc, ond je u slubi Velikog Todor, koji moe d bude ekvivlent
biblijskom Stni, s obzirom d je vldr donjozemc i neljudi.
Offer ili Kristofer potie iz Likije verovtno u jugozpdnoj Mloj Aziji, istorijsk
je linost, ku i 452.godine mu je posveen crkv u Hlkedonu.
Kopti g slve n drugi dn-28.mrt. i objnjvju "psoglvost" poreklom iz
zemlje gde se jedu psi i ljudi..
"Vrlo je verovatno da su se prie vezane za sv. Hristofera u velikoj meri oslanjale na
starosedelaku batinu. "- koptsk btin zni isto vezuje kloglvog z donji svet
ko vldr, isto ko to je kod Srb Veliki Todor konjoglv..
Njegova rika se asocira s velikim kasljem, pa se otuda i ova bolest naziva magarei
kaalj. Bolesniku od ove bolesti u Kratovu su u gluvo doba noi mesili pogau
sastavljenu od brana, pepela, katrana, kopriva i mleka crne magarice (ovde se inae
ovaj kaalj naziva crna kalica).
U junoj Srbiji, ako neko dobije napad padavice, preporuivano je da mu se kane kap
krvi od magarca (ako je muko) ili magarica (ako je ensko) koja je uzeta iz vrata
jedne od ovih zivotinja, i to u trenutku kada one poinju da njau.
Da magarac ima i obeleje neiste zivotinje, svedoi jedan magijski postupak koji se
primenjivao u Bugarskoj, u okolini ustendila. Tamo su kada vetar duva u kovitlac
(vihruka) ljudi pljuvali u njega, jer se smatralo da je u njemu neista sila koja moe
biti uzronik bolesti, viui: Gadni sme, usrali sme se, pomoali sme se, ot magarca
mleko sme kusali!
U ovakvim sluajevima u Hrvatskoj, vihor se terao pominjanjem petla, svinje ili psa:
Odnio te crveni pevac! - Petrinja; Evo t crne krmae govno! - Petrinja; Potera
te svinjski drek i pesje cislo! - Hrvatsko zagorje.
Mogunost da se magarac pojavi u slinim formulama koje su se izgovarale prilikom
teranja neiste sile (gde se pojavljuju petao, svinja i pas, a takoe i vuk), ukazuje i na
neku bliskost meu ovim ivotinjama.
Prema jednom podatku iz Srpske krajine u Hrvatskoj, ako ena nosi uza se strugotine
221
SFalmanahTERR
RANo.13Maaj2012
od mulinoog desnog
g kopita, nee
n
imati decce, a ako to i poppije,
ostae zauuvek bez dece.
d
Svetiteljskki lik svettog Hristiffora
sa
ivotinjskom
m,
pseeemagareom glavom
m nalazi se u
Buljaricam
ma kod Petrovca na
moru. Sline preedstave ovvog
svetitelja se nalazze u crkvvici
manastiraa Svetog Nikita u
Donjem K
Korminjan
nu i u kappeli
Hilandaraa.
A Psoglavi po srpskom
m mitolokkom renikku kod ns su ovkvi:
Psoglav jee demon iz srpskee mitologiije. Verovvanje u ova
P
o
stvorrenja je bilo
b
kao
raasprostranjjeno u nekkim delovim
ma Bosne i u Crnoj Gori. Ovoo bie je opisivano
o
himera sa lljudskim telom, konj
njskim noggama i pseeom glavoom. Imaloo je gvozddene
zuube i jednoo oko, popput grkih kiklopa.
k
Pripovedaloo se da ive u kaveziima ili u crrnoj
zeemlji koja obiluje drragim kam
menjem, ali gde nemaa Sunca. Prrodirali suu ljude, a ak
su
u otkopavaali i groboove kako bi
b se hrannili njihoviim leevim
ma...(opet je
j blizk oopis
klim i koptskom
k
Anubisu) U narodniim predanjjima Atila je psoglav
vi kralj, roen
izz neprirodnne veze krraljeve keeri sa psom
m, kasnije predvodnik
p
k vojske koja
k
je ubijjala
ljude i ruilla gradove i crkve. Predanja
P
o Atili zapissana su kod Slovenacca od Istree do
K
Koruke,
kood Italijanna i Hrvataa u Istri, a neki prippovedni mootivi vezanni za ovaj lik
posvedoenni su i ire od ovog prostora
p
u nekim dellovima Hrrvatskog prrimorja, Liike,
D
Dalmatinsk
ke zagore, sve
s do Bossanske krajjine.
Im
me psoglavvnog kraljja moe biiti i ATUL
LA (Bosannska krajinna, Rezija), Pesjan, Pes,
P
M
Marko,
Psooglav (Slovvenija). Preedanja o Atili
A mealaa su se sa iroko rasp
prostranjennim
predanjima,, poznatim
m kod mnoggih naroda o tzv. Psoglavcima ili
i Pasoglavvcima.
U nekim prredanjima iz Istre, A
Atila se opiisuje kao jednooki diiv ili pak kao
k udovvite
k je imallo jedno ok
koje
ko na elu,, jedno na licu, a ustaa na boku. Pre nego to
progovvori,
on dva-tri puta zalajje. Po variijanti iz Like, zasnovanoj na motivu
m
briijanja kraljja s
k
kozjim
uim
ma Atila see opisuje kao
k kralj s pasjom glavom,
g
ljuudskim truppom i kozzjim
nogama.
Po slovenakom preddanju iz Kooruke, nekkada su ivveli Ajdi, kojima je vladao mooni
P
k
kralj.
Kada je u staro
osti dobio ker, dola je suennica (ark-ena) uvreeena to nnije
d
doekana
nna odgovarrajui naiin, odredilla je devojjici sudbiinu da postane najvvea
bludnica naa svetu. Poo varijanti iz
i Istre, krraljeva ki je odmah po roenju bacila deete2
222
SFalmanahTERR
RANo.13Maaj2012
pasoglavca u jamu (kkuju) i onoo je tamo za

z sedam godina takoo poraslo i toliko ojaalo
svim predanjima jeeste
d je mogllo da rui sve predd sobom. Takoe,
da
T
z
zajedniko
A
Atilino
ruilatvo; sa vojskom
v
on je ruio i palio graddove.
Na formirannje predstave o dem
N
monu Atili, verovatnno su uticaala istorijskka predanjja o
prodoru Huuna i njihovvom ruilaakom pohodu koja je narod poovezao s mnogo
m
stariijim
m
motivima
o divovima,, psoglavciima tj. uddovitima tiipa poluooveka-poluivotinje.
U
U Kosu Poodbrdskom
me postoji greben Pssoglav, kojji je dobioo ime po Psoglavi
P
izz ove
leg
gende. U podnozju grebena
g
postoje livadde koje se zovu Tataarita. Naziiv su dobiile po
leg
gendi da suu tu dva Mooraanina statarili sedam turrskih zulum
mara. ( Izraz statarriti je
ostao kao objjanjenje grubog
g
tataarskog obrrauna i znnaci isei isjei skorro na kom
made i
maakar i veom
ma retko mo
oe se i daanas uti u nekim krajjevima Crnne Gore.).
U um
me oko greb
bena dolutaala je
jedna P
Psoglava, sumanuta ena,
koja je ivelaa kao zzvijer.
Psoglaava je doslla na Gloggovik
gdje suu iveli Brraunovii. Tu je
zateklaa enu koja je njelaa ito,
a u hladu je bilo deete u
kolijevvci. Psoglava uggleda
kolevkku i upita enu: JJeli ti
djete muko illi ensko? Mukoo odgovoorila je eena.
hou da ga vidim- ree
Psoglaava i prie kolevci. M
Majka
u straahu potraa da brani, ali
snanoo udovitte epa dete
d
i
otra sa njim
m ka kklisuri
Suvoddolskog po
otoka, a m
majka
ostade na njivi kukajui. U
neko doba uj
ujui kuknnjavu
dotri otac nessrenog ddeteta,
kom
me je biloo ime Radiivoje, a kooji je dalje kosio livvadu. Kadd je saznaoo ta se desilo,
pottrao je u ppoteru za udovitem
m i video daa pod peinom gori vvatra. Priaao je blie pa je

viddeo i kotaoo na vatri, a u kotlu je
j Psoglavaa kuvala svoj ulovljeeni ruak. Sedila je ppored
vattre sa dojkkama prek
krtenim i preko ram
mena prebaaenim. Peevala je pesmu
p
" Srrena
lovvka u lov pola,
p
jos srenija u dom dolla" Radivooje opali ppuku a Pssoglava, sm
mrtno
pog
goena, doohvati kotaao, istrese ddete i pobeee tuei: U jad loovka u lov pola, a jaadnija
u dom
d
dola. I tako ku
ukajui stiggla je u peinu u Jelaaje.Radivooje je pratio crni, kaoo a,
krvvavi trag i vvideo da jee izdahnulaa. Uzeo je kotao
k
i pokklonio ga M
Morakom
m manastiruu.
2
223
Ovu legendu pominje i Mihailo Lali u romanu Ratna srea, u odjeljku Prie i imena,
vezuje je za Morau, ali ne pominje Radivoja, niti Braunovie. Lali , nesporno znaajan
knjievnik, nije mogao da prikrije plemensku surevnjivost i sarkastino, kvazi
humanistiki, zanemarujui u legendi motiv roditeljske boli, dunosti odbrane potomstva,
kae kako su u Morai ubili Psoglavu, koju su optuili za ljudoderstvo i opljakali joj
neki kotao. Motiv mu je pretpostavka, dokaziva isto toliko koliko i legenda: proganjanje
zaostalog pripadnika plemena GoljemadiVelike Gubice, koji su imali nasledan
prognosticizam- veoma dugaku i isturenu donju vilicu sa bradom, te da su svuda u
Evropi bili proganjani i unitavani.
Tasmanijski tigar ili psoglavi vucjak (lat. Thylacinus cynocephalus) je tobolcar iz
porodice zvjeraa za kojeg se ne moe sa sigunocu recida li je izumro ili nije.U
australskoj fauni ova ivotinja ima ulogu grabeljivca slicnu vuku uEuropi ili Sjevernoj
Americi.
Po izgledu podseca na psa, osim to je poprugan poput tigra. Psoglavi vuak je dugacak
100 do 130 centimetara a rep je dugaak oko pola metra. Posebnost su mu snane eljusti
koje je mogao jako razjapiti.
Veruje se da je plen lovio sam ili u paru. Pretpostavlja se da je s australijskog kopna i
izumro pre barem 3000 godina
O svrtavanju Psoglave meu pripadnike bilo kojeg naroda ili plemena nije bilo govora
ve se sticao oseaj da se radi o podivljaloj psihofizikoj nakazi. Ime Radivoje se nie u
rodoslovnom stablu do mog sinovca Radivoja Dragoljubovo etvrti put. Ne zna se da li je
legenda vezana najranije za Radivoja sa poetka 17.veka ili ranije za Radivoja iz 1475.g.
ili joi ranije za nekog koji je postojao
224
225
SFalmanahTERR
RANo.13Maaj2012
2
226
SFalmanahTERR
RANo.13Maaj2012
2
227
SFalmanahTERR
RANo.13Maaj2012
2
228
SFalmanahTERR
RANo.13Maaj2012
2
229
SFalmanahTERR
RANo.13Maaj2012
2
230
SFalmanahTERR
RANo.13Maaj2012
2
231
SFalmanahTERR
RANo.13Maaj2012
2
232
RANo.13Maaj2012
SFalmanahTERR
Urednikizdanja:SvetislavFFilipoviFFILIP
Grafikidizajn
n:MiroslavvJovanovi
LLektor:JovvanaBogossavljevi
Tehn
nikaobrad
da:TihomiirJovanovii
TTira100
druenjegrraanafan
novinaunefantastikkeSCI&FI,B
Beograd
Izzdava:Ud
www.scieencefiction.org.rs
BeogrradMaj20
012
2
233
234

Terra 13 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Terra 13 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SFalmanahTE

IZVETAJ SA FESTIVALA FANTASTINE KNJIEVNOSTI ZECON VI

100 GODINA - DON KARTER SA MARSA I TARZAN

DON KARTER SA MARSA

DRAGONQUEST- ANNE McCAFFREY

Zaetnici dvostepenog odbrambenog programa nisu bili opremljeni dovoljno za

rasparava na hiljade fragmenata. Mnogi od tehniki orijentisanih italaca nisu bili

Dani Peri Rodana "Perry Rhodan-Tage" (u Zincigu) i bezbroj regionalnih sajmova

Mikrobioloki (jednoelijski) ivot

Tabela: Pregled svih do sada objavljenih ciklusa SF romana Peri Rodan

Sunevi Bedemi 1876 1899

Zvezdani Okean 2200 2299

Od 1969 do 1975 god. objavljeno je 129

3. Elektronske knjige (E-Books)

Reija: Primo Zeglio

Interview) je objasnila, da bi se ovaj originalni film, sigurno dopao i njenom preminulom

PERI RODAN FIKTIVNA BIOGRAFIJA

SF romani, u kojima je vlast vlast unapred planirana i ponovo se pozivaju monarsi i

PERI RODAN PODUH

Ovo shvatanje ga uznemiri i skoro ga je izbacilo iz ravnotee. Oseao se kao da se

izgledala kao da emituje hladnou, neoseajnost i aroganciju. Zaista, ona se udostoji da im

posebna doputenja u ovakvim okolnostima. Moemo ostvariti kontakt sa inferiornim

to uinio. U skladu sa time Torina primedba postala je nevana i nerelevantna. Stoga

tehnikim problemima koji e ga drati zaokupljenog godinu i dve. To e pruiti Marlanu

OVEK IZ VREMENA - Dannie Plachta

- Mora da se to prilino esto dogaa.

Svakome je poznato da mrav ne moe pomeriti gusenicu.

DOKTOR - Henri Slesar

Luf se trgnu i ode u spavau sobu.

BESMRTNI BARD - Isaac Asimov

- Pa, kako doktore Welch?

Izuzmu li se ipke na vratima i prozorima, elija je veoma nalikovala na kakav hotelski

Nils ravnoduno slee ramenima.

nivou tri. Dananja vjeba

Kompjuter je bio programiran za odbrojavanje i to ni psea odanost nije mogla izmeniti.

- To Sunce? Nemogue! ta se dogaa, pobogu?

- Vozi u Sunev sistem.

- Neu biti otac... - jauknu i zabi lice u ake.

kakvom je stanju generator zakrivljenja? Nemoj da opet doe do "minimalnog oslobaanja

Tone, pomisli Lina, prokleti kavez tone!

- Osetila si dva poslednja pomeranja?

- A kako misli da kroz te uzane otvore iznese neophodnu opremu i gravitone?

- Polako, polako... Ko to nas jede?

- Oko dva kilometra... Zato?

Oi su joj zeleno zasvetlucale.

- Dakle, hoe li mi pokazati?

- Dankane! Probudite se, ovee!

Profesor ustade i otvori vrata svome dugogodinjem prijatelju.

neprekidan od obale Atlantika do Dalekog istoka, rascepao se na depove to su se stalno

Optereena detetom, Tragaica je meu poslednjima stigla do ubijene antilope; ostali su ve

politikoj agenciji u Kiberu, ogranku oblasne uprave zaduenom za odravanje diplomatskih

Originalno objavljeno u The Science Schools Journal (1888)

Ipak su njegovo odevanje i dela bili vie od njegove linosti, to je nadvladalo

Prvo od toga desilo se u sredu, petnaestog maja kada je kalvinistiki metodista iz

Magnetnoelektria aparatura zujala je neprekidno meu ostacima obloene trpezarije, gde su

Deveti avgust, hiljadu osamsto osamdeset sedme, ponovio je za autorom. Hvaljena

mumlanju udaljene gomile i stvori utisak zabrinjavajue neugodnosti koja mu se polako

puno boanskih obeanja o nezamislivim radostima. Hoete li doi? Moete koraati sa

ELINA KANDA STEEL CLAW

Pauk se kasnije pojavio u stripu Alaana Moor Kapeten B

U bivoj Jugoslaaviji ovaj strip

U bivoj Jugoslaviji ovaj strip se objavljivao u Plavom Vjesniku u nastavcima i u boji

Strip je u 2000AD prestao izlaziti 18 avgusta 1979.