Terra3 PDF

SF almanah TERRA No.
RE^ UREDNIKA
Prilikom rada na fanzinu Terra, prvom broju sam tepaoprvo pa
mu{ko, drugom broju ljubi ga majka, a ovaj tre}i broj je tre}a sre}a,
~etvrti broj koji }e iza}i do kraja 2007 god. je za sada |ekna. [alu na
stranu i u ovom izdanju ima nekoliko rariteta i zanimljivih tekstova.
Izdvojio bih nagra|ene pri~e sa na{eg I konkursa za kratku sf pri~u, zatim
jednu vrlo retku pri~u H.G. Velsa koju smo dobili ljubazno{}u Ilije Baki}a
sf pisca i teoreti~ara iz Vr{ca (po~asni ~lan na{eg udruènja), tu je i sf
kuvar sa nesvakida{njim receptima, prilog sa na{eg gostovanja na sf
konvenciji ISTRAKON (Pazin-Hrvatska) i obiman priru~nik o pisanju
fantazi dela. Ima jo{ puno toga ali ostatak otkrijte sami dok budete ~itali
Terr-u.
SF almanah TERRA No.3
SADRAJ
1. ISTRAKON- SF KONVENCIJA (Izvetaj, presscliping
i program predavanja i deavanja)
2. ASTRONOMSKI RENIK
3. SF KUVAR
4. ZAHTEVI IZGRADANJE SVETA FANTAZIJA
5. KO JE E.E. DOC SMITH - (SF LEGENDE)
6. SF IN MEMORIAM KURT VONNEGAT
7. VELIKA SVEMIRSKA EVA KURT VONNEGAT
8. HERBERT DORD VELS BIGRAFIJA I BIBLIOGRAFIJA
9. ZVEZDA H.D. VELS (SF PRIA IZ 1898 god.)
10. REZULTATI PRVOG KONKURSA SF ALMANAHA TERRA
11. BIOGRAFIJA I BIBLIOGRAFIJA TAMARE LUJAK
12. PRVONAGRAENA PRIA, LAVIRINT, TAMARE LUJAK
13. TRAGOVI PROLOSTI ANBRIJA IVANOVI, II MESTO
14. ZIDOVI TEREZA RUKOBER, III MESTO
15. SF STRIP - NEVIDLJIVI SVEMIRSKI PAS
3
14
18
28
67
70
74
79
82
96
97
98
99
103
106
ISTRAKON
SF KONVENCIJA (23-25.03.2007 god.) Pazin-Hrvatska
22.03 u 20h krenuo sam autobusom iz Beograda za Rijeku da kao jedini
predstavnik iz Srbije odrìm predavanje na Istrakonu. Dogovorio sam se sa
organizatorima da me do~ekaju u Rijeci , a po{to je autobus stigao dva sata ranije
na{ao sam se u nezgodnoj situaciji da nekoliko sati provedem sa pijancima,
prosjacima, kurvama , sumnjivim tipovima i verujte mi nije mi bilo svejedno jer
olo{ je svugde isti u bilo kojoj zemlji u 4 ujutro tako da me je sunce ogrejalo i pao
mi kamen sa srca kada sam ~uo spasonosnu re~enicu:Gospodine Filipe da li ste to
Vi.Posle toga sve je bilo savr{eno i idealno.
Odseo sam u hotelu Lovac koji ima fenomenalan pogled na Pazin. Osoblje je bilo
ljubazno, klopa, pi}e i soba solidni i sa relativno pristupa~nim cenama, mada je u
su{tini meni sve bilo skupo jer sam biotanak sa parama. Pazin je simpati~an
gradi}, pomalo uspavanog i socrealisti~kog izgleda ali imam utisak kada bi se to
sve ofarbalo i sredilo da bi gradi} bljesnuo i postao pravi biser u okruènju ionako
lepe prirode i naro~ito impresivnih planina na kojima je jo{ uvek bilo snega.
Ova sf konvencija je jedna od dve najzna~ajnije u Hrvatskoj (druga je Sferakon u
Zagrebu), i jedna od najve}ih na prostorima Ex-Jugoslavije.Koncepcijski je sli~na
sf konvencijama koje se odràvaju u Evropi(Eurocon) i ne zaostaje mnogo za
njima ~ak {tavi{e mislim da je sasvim rame uz rame sa njima. Program je bio
{arolik i dobro koncipiran sa puno zanimljivih predavanja, izlo`bi, RPG i LARP
igrama, {tandovi sa sf, fantazi i horor knjigama, pu{tani su na velikom platnu sf tv
serije i sf trejleri, kvizovi, filmske karaoke, lansirana je raketa Veli Joè, tombola,
modna revija fantazi kostima i nakita, de~ija dramska radionica i jo{ mnogo toga.
Svirale su , uìvo , dve lokalne grupe i jedino za to smatram da je bilo potpuno
nepotrebno jer se uop{te nije uklapalo u sf fe{tu i milje, ali verovatno je time
napravljen ustupak zvani~nim strukturama,U krajnjem slu~aju ne moè sve biti
idealno, zar ne?.
Prilikom sve~anog otvaranja ispred Spomen Doma u Pazinu gde se odràvala
konvencija okupilo se mno{tvo ljudi i pored toga {to je bilo prili~no hladnjikavo
atmosfera je bila relaksirana, opu{tena, svuda je bilo puno nasmejanih i
zadovoljnih ljudi, blicevi su sevali na sve strane. Izveden je performans, muzika je
tre{tala i svi smo se lepo zabavljali. Konvenciju je otvorila po~asna go{}a iz
Engleske fantasy pisac Juliet E McKenna.
24.03 u 13h odrào sam predavanje pod naslovomSkoro sve o SF-ui kao bonus
po~astio slu{aoce sa skra}enom verzijom mog drugog predavanjaNikola Tesla i
SF.Sala je bila dupke puna i po{to sam bio u punoj formi i nadahnut sve je pro{lo
izvanredno.U toku predavanja tehni~ar je pustio oko 1200 sf slika koje sam li~no
probrao i dva spota koja sam specijalno pripremio za ovaj nastup.Posle predavanja
bilo je i pitanja i male diskusije sve u svemu to je trajalo 60min.
Jedan od prioriteta koje sam sebi postavio odlaze}i na konvenciju bilo je i druènje
sa VIP osobama hrvatskog sf-a sa kojima sam do tada komunicirao samo virtuelno
3
putem Interneta. Imao sam tu ~ast i zadovoljstvo da upoznam i intezivno se druìm

sa: Aleksandar @iljak, Boris [vel, Davor [i{ovi}, Hrvoje Pr~i}, Ire Ra{eta, Petra
Buli}.
@iljak je trenutno najbolji hrtvatski sf pisac, Boris je urednik izvanrednog fanzina
Parsek, Davor je predsednik udruènja @il Vern ~iji sam ~lan postao i ja,
Hrvoje Pr~i} je bio urednik legendarnog sf magazina Sirijus, Ire Ra{eta vlasnica
sjajnog sf portala NOSF u okviru koga je i jako dobar e-fanzin i forum, Petra je
predsednica Sfere najstarijeg i najja~eg sf udruènja u Hrvatskoj. Svi oni su
prave enciklopedije znanja o sf-u, teoreti~ari, a izvanredni su i kao kompletne
li~nosti. Druènje sa njima me je u~vrstilo u uverenju da su ljudi koji se bave sfom elita i vrhunac onog termina kojim ozna~avamo pojam intelektualac. Tako|e
sam se upoznao sa Tanjom Cvitko predsednicom slovena~kog sf udruènja
Prizma koja mi je uputila poziv da slede}e godine odrìm predavanje na njihovoj
sf konvenciji {to sam sa zadovoljstvom prihvatio.
Upoznao sam i pravog boema i organizatora sf konvencija Dag-Kleva koji je bio
toliko ljubazan da me svojim kolima odbaci do Rovinja gde smo uz kafu i pi}e
proveli dva-tri nezaboravna sata, a i ja sam se podsetio na dane kada Beogra|ani
bili glavne face. Umalo da zaboravim, ponovo sam se sreo sa Olegom iz ê{ke
~uvenim sf fanom koji obilazi konvencije putuju}i isklju~ivo auto-stopom.Njega
sam sreo i upoznao 2004 god. na evropskoj sf konvenciji EUROCON koja se tada
odràla u Plovdivu (Bugarska).Oleg ina~e odli~no govori hrvatski jezik.
Naravno da ogromnu zahvalnost dugujem organizatorima udruènju ALBUS iz
Pazina
koji su se poneli kao pravi profesionalci i ispo{tovali sve {to smo se dogovorili pa i
vi{e od toga. Posebno bih pohvalio Vesnu Melki} , Mirka , Marinu i Draga koji }e
mi ostati u najlep{em se}anju i ako ikada do|u u Beograd rado }u im uzvratiti
gostoprimstvom.
Definitivno sam siguran da su ovakva druènja na sf konvencijama najbolji uvid u
taj ~udesni svet nau~ne fantastike i preporu~ujem svima da {to ~e{}e pose}uju te
manifestacije. Na{e udruènje je od 2004 do 2007 godine bilo prisutno na lokalnoj
( beogradskoj sf konvenciji Beokon 2 puta) , na ex-jugoslovenskoj (IstrakonHrvatska), i na evropskoj (Eurocon Bugarska), zna~i ostala nam je svetska sf
konvencija (Worldcon) koja se odràva svake 2 godine. Posle toga red je na nama
da
organizujemo
sf
konvenciju
za
koju
ve}
imamo
(radni)
SCIFITERRACON!
nazivS
Filipovi} Svetislav - FILIP
PROGRAM PREDAVANJA I DEAVANJA NA ISTRAKONU

PETAK
DUNGEON
18:30 Predavanje: Vivoda Vedran - Srednjovjekovne ratne vjetine
19:30 Predavanje: Jakui Dino - Sprave za muenje i njihova primjena
20:30 Predavanje: Kauri Goran - 30 godina Star Warsa
21:30 Predavanje: Kordi Bruno, Krianec Tea i Zvjezdana Draner Tolkienova pisma
22:30 RPG: Vampire the Requiem
BACK
UP
HOLLODECK 00:00
Film: Pulse OPEN
SPACE
17:00 Otvorenje Istrakona 2007
17:10 Istrakon o Istrakonu
17:15 Pie dobrodolice
18:30 Istrakon Wars -Nova Nada
19:30 Didgeridoo Performance
19:45 LARP - Ognjeni ma
20:30 Film: Jules Verne - Put na mjesec
20:45 Film: Mad Max II
23:00 Poezija: SF Uvreda
00:00 Lov na skriveno blago
02:00 Proglaenje pobjednika u lovu na skriveno blago
HOL
17:30 Kviz "Guess ttie song"
19:00 Performance: RPG WEG Star Wars - Marinci
20:00 Kviz "Gospodar Meuzemlja"
21:30 AlterEgoShow
23:00 Lov na skriveno blago, mala kola radio-goniometrije
00:30 Kviz "Tko to zna, krhko je znanje"
01:30 "Lajtsejber fajt"
BATTLEFIELD
19:15 RPG WEG Star Wars:
Marinci 22:30 Turnir: Three
Dragon Ante
KOMPJUTORSKAIGRAONICA
17:00 America's Army FPS
19:00 Oldies games (MS DOS)
21:00 Turnir: Heroes of Nfight and Magic
5
BRIINN
19:45 Filmske karaoke
22:00 Holograf Party
00:30 Audicija: Paranoini Andorijanac
ENGINEERING ROOM
19:30 Predavanje: Perni Marko - Radioamaterski sateliti - od Sputnika do
ISS-a
Caffe-bar "Epolon": Istrakon TV
17:00 Dokumentarac: U pozadini filma "Gospodar
prstenova" 18:00 Serija: Thresbold (2 epizode) .
20:00 Mini-serija: The Triangle 23:00 Serija:
Dresden files (2 epizode) 00:30 Serija: My name is
Earl (1 epizoda)
SUBOTA DUNGEON
13:00 Predavanje: Svetislav Filipovi - Filip - Sve o SF-u
14:00 Gkrugli stol: "Dobre vijesti za hrvatski SF"
15:30 Juliet E McKenna: Predstavljanje i teaj radionice pisanja
19:00 Predavanje: uran Ivica - Intemet u budunosti
22:30 Predavanje: Matijevi-Sekul Marko i Leei Zoltan - Camarilla LARP
i Vampire The
Requiem u Hrvatskoj
MALA KONCERTNA DVORANA
17:15 Predavanje: Korievi Korado - Pluton i vanjski dio sunevog sustava
19:15 Predavanje: iljak Aleksandar - Hvali more, dr'sekraja! Morska
udovita u mati i
zbilji.
22:30 Predavanje: vel Boris - 30 godina Roswella
00:30 Film: Grendel
OPEN SPACE
11:00 LARP ARENA (za djecu)
12:00 Kolodeck by ISA
13:00 Teaj auto-masae by ISA
14:30 Faol replikator
16:30 Grand Prix - "lon drive"
19:00 LARPturnir
20:30 Prezentacija: Mario Sokoli - "Pria iz davnina"
20:45 Film: Ghost Rider
22:30 Predstavljenje: Zoran Kmvar - "Izvritelja nauma Gospodnjeg"
00:00 LARP: Vampiie the Requiem HOL
10:00 Chainmaille radionica (na tandu Udruge Reda Srebmog Zmaja)
13:00 Predstavljanje: Liburnicon
13:00 Gatanjeiz DNA
6
14:00 Trekoteka
15:00 Kviz "Hany Potter"
17:00 Kviz "Jeopardy"
19:30 Istrijani
20:15 Star Trek Multitalents
21:00 Sveana dodjela nagrada
21:30 Revija: "Nakit Snova"
22:30 Talk Show "Na rubidi znanosti"
23:00 Koncert: Hakuna Matata
...Koncert: Diminished Experiment
BATTLEFIELD
10:00 Mala kola Magica
11:30 Turnir: Magic the Gathering
17:00 Turnir: GURPS 4e Open Game: Fallout
17:00 Tumir: Munchkin Impossibte Launch Event
KOMPJUTORSKA IGRAONICA
9:00 Tumir: Call of Duty
12:00 Tumir: America's Army
17:00 Iznenaenje: Doivjeti stotu
21:00 Turnir: Heroes of Might and Magic
BRIINN
19:45 Stand Up Comedy: "Goran&Goran" 00:00
Karaoke
ENGINEERING ROOM
12:30 Predavanje: Celcer Dorian - Tajna Oriona 13:30
Predavanje: Jakui Dino - uma je zakon! 15:00
Predavanje: Juri Leon - Tolkienovi jezici 17:00 Djeja
dramska radionica
NEDJEUA
JULIET E MCKENNA
11:00-13:00 Coffee chat s poasnom goom (open space)
DUNGEON
11:30 Predavanje: Jakui Dino Srednjovjekovne bolesti i naini lijeenja
OPEN SPACE
11:00 Galaktika odbojka 12:30 Robin Hood - LARPstreliarski turnir 14:30 Team bulidmg - Thief guilde
competition 16;00 Lansiranje rakete 'Veli Joe'
HOL
10:30 Otvaranje Star Trek Holo-kockarnice: Poker, Blackjack...
11:00 D&D Battle Arena: Wizard combat 14:00 Tombola:
Schrodingerov maak 15:00 ISTRAbuvljaKONaukcija
BATTLEFIELD
7
11:30 Turnir: Star Trek Munchkin

Otvoreno
za
sve
vrste
igara.
KOMPJUTORSKA
RADIONICA
Slobodan sadraj uz moderiranje.
TLOCRT PROSTORA U KOME SE ODRAVALA KONVENCIJA
NOVINSKI ISECI I KOLUMNE O PRISUSTVU NAEG UDRUENJA

KONVENCIJI
I TESLA JE BIO VANZEMALJAC

Iz "pune kao ep" predavaonice u podrumu izlazi dio ozbiljnijih sudionika "Istrakona",
upravo jc zavrilo prcavanjc "Skoro sve o naunoj fantastici". Predava je bio Svetislav
Filipovi, poznat i kao Filip, predsjednik i osniva Udruenja graana "Fanovi naune
fantasiike" iz Beograda.
Lianin s Venere
Malo je poznato do je Teslin
najbolji
prijatelj
bio
Hugo
Gensbedt, a to je ovek koga

nazivaju
''ocem
naune
fantasfike''. Inae, Tesla je sam

tvrdio da je doao s Venere u
svemirskom brodu, koji je imao
oblik
bele
Svetislav
osniva
golubice",
Filipovic
"Fanova
kae
Filip,
naune
fairtastike" iz Beograda
"Dugogodinji sam fan naune fantastike, bavim se teorijskim radom i

prevoenjem, inae sam povjesniar umjetnosti, zaposicn u Sava centru u
Beogradu, bavim se i slikarstvom. U okviru predavanja imao sam i dodatak
odnos Nikole Tesle i naunc fantastike'."
"Malo je poznato", nastavlja nadahnuto na sugovornik, "da je Teslin najbolji
prijatelj bio Hugo Gensbeck, a to je ovek koga nazivaju 'ocem naune fantastike'.
On je ovek koji jc pomagao Teslu, prvi posao u Amcrici mu je dao ba Hugo; kad
jc Tesla bankrotirao 1929. godine, za vreme uvenog 'Crnog utorka', kad mu je sve
propalo, Hugo ga jc izdravao godinama. Kad jc Tesla umro, Hugo mu je napravio
posmrtnu masku, zlatnu. To je retko prijateljstvo Teslino koje se odralo du kraja
njegova ivota. Inae, lino smatram da ako postoji ivot izvanzemaljaca na ovoj
planeti, da je Tesla bio jedan od njih! Jer prosto je neverovatno da od hiljade
ininjera na cclom svetu, odjednom Tesla radi to ta radi... Pa te njegove
ekscentrinosti... Znai, on ni jedan posao nije radio dok nije bio djeljiv sa brojem
tri, pa onda - dvanaest puta je vakao svaki svoj zalogaj, preleao jc kolcru... Pa
on je sam tvrdio da jc doao s Venere u svemirskom brodu, koji je imao oblik bele
golubice. On je tvrdio da ivot u vasioni postoji sigumo"...
Od naeg sugovomika saznajemo - hrvatska SF scena trenutno jc moda za nijansu
"jaa" od one u Srbiji, a scene u drugim dravama na tlu bive Jugoslavije jo su "u
povojima" i trebaju jo dosta raditi da bi se razvile... Na ovogodinjem
"Istrakonu" prisutni su i prcdstavnici slovenske SF scene, iz udrugc "Prizma", sa
svojim fanzinom "Neskonnost".
U predavaonici susreemo i Olega iz mjesta Havirov iz eke, koji izgleda kao lik
iz "Gospodara prstenova" kojeg smo "uhvatili" u pauzi snimanja. Oleg je vc drugi
put na "Istrakonu", stigao jc autostopom, ovoga puta trcbalo mu je dan i pol da
stigne iz svog gradia kraj poljske granice do "srca Istre". Inae putuje po SF
konvencijama u Istonoj Evropi i Njemakoj, kompjuterski jc strunjak i fan SF-a
i fantasyja, a s njim smo razgovarali na istom hrvatskom.
10
Fantastika u kolama
"Dosta dobro govorite hrvatski." 'Trudim se, Prvi puta kada sam bio u Osijeku, na
'Essekonu', govorio sam na englcskom, i kazao sam sebi - zato Slaven sa
Slavenom mora govoriti na engleskom? To je bilo '99., ili '98., nc sjeam ba. Ovdje
mi se vrlo svia. Od svih u Istonoj Evropi, u ekoj je jo bolje razvijeno nego u
Hrvatskoj, a u Poljskoj jo bolje," Ponovno nam se pridruuje sugovornik iz
Beograda: "Kao to vidite, taj svet naune fantastike, to je najmiroljubiviji mogui
svet, ustvari, ne moe svako to ni da bude - mora da ima optu kulturu, mora da zna
jezike, mora da je itao knjige, da je gledao filmovc, da bude socijalan... Najmanje
predrasuda ima u naunoj fantastici, jer tu se ne radi vie ni o beloj ni o crnoj rasi,
kada vi nemate predrasude ni prema androidima ni prema robotima. Postoji
uvreeno miljenje da su fanovi naune fantastike frikovi, asocijalne linosti,
nesigurni, bubuljiavi, da ih ne interesuje realan ivot... Ne, daleko od toga! To
proiruje vidike! Moda niste znali, ali 1979. godine u Hrvatskoj bila je inicijativa
da se nauna fantastika ubaci u osnovnc kole kao fakultativni prcdmet, pa je to
odbijeno, Ja sa svojim udruenjem trudiu se da u Srbiji SF bude fakultativni
predmet. Jer, ako moe da bude veronauka, ah ili sociologija, zato ne bi mogla
nauna fantastika, gdjc imate sve mogue drutvene nauke, imate matu koja se
razvija, a ta je vanije nego razviti matu kod dece, razviti im ljubav za itanje
knjiga, za kontakt sa drugima... Virtualni kontakt je u redu, ali mi ipak postojimo
ovde, sa nogama na zemlji, zbog gravitacije..."
11
12
13
Re~ urednika:
Astonomija igra va`nu ulogu u SF delima. Evo nekoliko pojmova koji }e
Vam omogu}iti bolje poznavanje vasione u delima nau~ne fantastike.
Astonomija je, shodno svom racionalnom karakteru prirodne nauke, povezana sa
modelom koji nalazi odraz u samosvesti epohe prosvetiteljstva i racionalaizma
XVIII i XIX veka. Pojednostavljen temeljni aksiom astronomije zvu~ao bi
otprilike ovako: prirodni zakoni fizike i hemije, u formi u kojoj su danas priznati
kao ispravni, vaè u svakom vremenu i prostoru u vasioni.Astronomija i
astrofizika predstavljaju fiziku i hemiju u manje vi{e ekstremnim razmerama i
stanjima. Primena matemati~ko-statisti~kih metoda na zvezdanu celinu pruà
uvid u prostorni sklop i povezanost kretanja u zvezdanom sistemu(stelarna
statistika).Klasi~na opti~ka astronomija na{la je u radio-astronomiji sebi vrednu
dopunu.Radarska astronomija vr{i direktno merenje razdaljina unutar Sun~evog
sistema.Kosmologija opisuje i nastoji da protuma~i vremensko i prostorno
ustrojstvo svemira.
14
ASTRONOMSKI RE^NIK I DEO

ABERACIJA: ugao izme|u pravca na viziru i stvarnog pravca u kojem se
nalazi nebesko telo, zavisi od odnosa izme|u brzine Zemljinog kretanja i brzine
svetlosti, a maksimalna je kada pravac u kojem se nalazi nebesko telo biva
vertikalan u odnosu na pravac Zemljinog kretanja. Godi{nja aberacija
uslovljena je kruènjem oko Sunca, a dnevna aberacija Zemljinom rotacijom.
Otkrio ju je Bredli 1728 godine, na osnovu kolebanja mesta koja zauzimaju
zvezde tokom jedne godine.
AKRONITSKI IZLAZAK: kada neko nebesko telo izlazi istovremeno sa
zalaskom Sunca.
ALBEDO: oznaka za stanje u kojem neko telo difuzno reflektuje veliku
koli~inu svetlosti koja na njega pada vertikalno predstavlja oznaku za meru
sposobnosti reflektovanja tela.
ANTIMATERIJA: vrsta materije sazdana od anti-~estica.Ona zra~i
prilikom uzajamnog delovanja sa obi~nom materijom.Postojanje antimaterije u
vasioni nije isklju~eno.
APEKS: ta~ka na nebeskom svodu koja predstavlja cilj pravog Sun~evog
kretanja ili ishodi{nu ta~ku.
APSIDE: dve ta~ke koje prilikom elipsastog kretanja neke planete ili
Meseca pokazuju najve}i stepen blizine ili udaljenosti od centralnog nebeskog
tela, a povezane su apsidalnom linijom.
ASTRONOMSKA JEDINICA: srednje rastojanje Sunca Zemlja, iznosi
149,6 miliona kilometara.
ASTRONOMSKI PROZOR: termin za dva grani~na podru~ja talasne
duìne opti~kog prozora, pribli`no izme|u 3900A i 7800A i radio prozora,
pribli`no izme|u 1 mm i 15 m talasne duìne elektromagnetnog zra~enja, na
koje Zemljina sfera neznatno ili skoro uop{te ne uti~e i u kojoj se vr{i ve}ina
astronomskih osmatranja sa Zemlje.
ASTROSPEKTROSKOPIJA: ra{~lanjivanje svetlosti nebeskih tela u
spektar i primena metode spektralne analize za izvo|enje hemijskog sastava i
fizi~kih sastojaka kosmi~ke materije.
ATMOSFERA: Zemljin vazdu{ni omota~ slede}eg sastava: do cca 10 km
prostire se troposfera sa 77.6% azota, 21%kiseonika, ostatak: voda, plemeniti
gasovi, ugljen dioksid, aerosoli. U njoj se putem isparavanja i kondenzacije
odigravaju klimatske promene. Iznad je stratosfera, sa jakim strujama zra~enja
15
koja uti~e na klimu, od 17 km ozon upija zra~enje, do 500 km d, e, f, slojevi

jonosfere, sazdani su u naizmeni~nom sledu od molekul, atoma, jona. Od 1500
km prostiru se uglavnom vodenaste materije, protosfera bez jasno istaknutog
prelaza u interplanetarni prostor.
AZIMUT: ugao izme|u visinskog i meridijanskog kruga, sistem
koordinata u astronomiji se ra~una od juga ka zapadu, a u geodeziji od severa
prema istoku.
BELI PATULJCI: zvezde sa Sun~evom masom malih pre~nika ( nalik
planetama ), koje uprkos visokoj efektivnoj temperaturi imaju neznatnu
svetlosnu snagu. u Herc{pung-Raselovom dijagramu zauzimaju donje levo
mesto, predstavljaju zavr{ni stadijum u razvoju neke zvezde sa srednjom
gustinom zvezdane materije od 10 g6/cm3,izopa~ena materija(atomsko jezgro
bez elektronskih lju{tura obrazuje ~vrsto telo sa kristalnom strukturom.Jedan
beli patuljak Sun~eve mase ima veli~inu Zemlje. Beli patuljci se obrazuju kada
prvobitna zvezda ima manje od 1,4 Sun~eve mase ( Handrasekarova granica).
BIG-BENG KOSMOLOGIJA: kosmologija Velikog praska, kosmolo{ki
model svemira, po kome je celokupna materija u vasioni prvobitno pre oko 1020 milijardi godina, po finitnoj kosmologiji , bila sabijena na veoma tesnom
prostoru( pra atomi) da bi potom nakon prvobitnog praska, po~ela da
eksplodira.
BOJE ZVEZDA: obojenost zvezda uslovljena rasporedom intenziteta (
temperature) u vidljivim delovima zvezdanih spektara, vizuelno su primetne
samo kod sjajnih zvezda. Izuzetno vrele zvezde izgledaju plavi~asto-belo,
hladne zvezde su crvenkaste.
BRZINA SVETLOSTI: skra}enica C, jedna od najva`nijih prirodnih
konstanti, brzina {irenja elektromagnetnog zra~enja u vakumu:C = 299792,4562
km/s.Prema teoriji relativiteta, brzina svetlosti predstavlja gornju granicu svih
signalnih brzina.
BUKTINJA: u solarnoj fizici deo centra aktivnosti, vreliji od Sun~eve pege
koja je umetnuta u njega, pojava vidljiva u hromosferi i fotosferi.
CIRKUMPOLARNA ZVEZDA: zvezda koja nikada ne i{~ezava ispod
horizonta, njeno odstojanje od nebeskog pola je uvek manje od geografske
{irine mesta posmatranja. Pono}no Sunce predstavlja jedan poseban slu~aj
cirkumpolarne zvezde.
CIRKUMSTELARNA MATERIJA: za razliku od intersteralne materije,
re~ je o gasovitoj ili pra{inastoj materiji, koja se nalazi u neposrednom
susedstvu i kosmogoniskoj vezi sa nekom zvezdom.
16
DATUMSKA GRANICA: linija koja se grubo poklapa sa 180-im

meridijanom, prilikom ~ijeg prelaènja sa zapada na istok jedan isti datum mora
da se broji kao dva dana, a prilikom prelaska sa istoka na zapad jedan dan se
preska~e, ovo je neophodno, po{to usled Zemljinog okretanja sva isto~na mesta
imaju ranija dnevna vremena od zapadnih ( 15 stepeni razlike po duìni = jedan
sat vremenske razlike), za polazni meridijan uzima se Grini~.
DEKLINACIJA: skretanje, ugaono rastojanje nebeskog tela od nebeskog
ekvatora, koje je pozitivno ako se odvija u pravcu severnog, a negativno ako je
u pravcu ju`nog nebeskog pola.
17
SF KUVAR
Putnie namernie
Dobrodoao u raj za sladokusce.
Ovde e tvoja nepca osetiti najprefinjenije ukuse i nozdrve napuniti
najlepim mirisima. Ovu hranu pripremamo samo za vas, umorne meugalaktike
putnike i ratnike. Ovu hranu nigde neete nai vie osim u naem motelu na
Mlenoj stazi.
Za danas nam je na kuvar pripremio sledei meni. Ako ste zadovoljni jelom
(a nema sumnje da hoete) nudimo vam i recepte
pripremiti i sami kada ste daleko od Astromotela.
18
tako da naa jela moete
UKRKANI EVOK
SASTOJCI:
1 Evok
Glavica crnog luka
Velikih sveih peuraka
argarepa
Paradajz
Celer
So, biber, beli luk u prahu
Priprema:
Prvo nabaviti sveeg Evoka (mogu se nai u svim meugalaktikim
bakalnicama). Krkati Evoka u velikom kotlu oko satr vremena da bi se odvojila
koa od mesa. Oguliti paljivo da se meso ne oteti.
Kada ga ogulite isecite ga na komade veliine zalogaja (setite se da su velike
grudi Evoka posebno ukusan deo mesa i
ove
delove
treba
iskoristiti
za
ekskluzivna jela) i stavite ih u veliki

tiganj sa uljem. Upriti meso u tiganju.
Dodati iseckane peurke i luk (ovo e
izvui
ukus
divljai).
Napomena:
Servirano ovako zakleete se da jedete

piletinu.
19
ZAPEENI ODREZAK MINIBARIJA

SASTOJCI:
1 mrtvi Minibari
Povre
Priprema:
Ogulite Minibarija (poeljno da bude ist, ugojen, zdrav i u mlaim
godinama) - u odnosu na ljude suprevie pod stresom i zbog toga im je meso
ilavo. Odvojiti kotanu sr i kuvati dok ne ispusti sokove koji daju poseban
ukus. Prepriti meso na otvorenom plamenu. Staviti u veliki lonac (moete
iseckati meso na deblje parie ali sauvajte sokove) dodati povre (Minibari ili
Zemljani postupaju drugaije ali mu preporuujemo korienje meugalaktikih
sastojaka kao to su: Narn sarjies (neto nalik argarepi, Centauri piosri (neto
slino jajima) i Drazi fraysui (neobino povre koje nema zemaljsko poreenje,
ali je veoma ukusno) i dodati sve to moete.
Ostaviti smesu da se kuva sve dok ne izgleda gotovo.Doliti sokove od kotan
sri i polako meati. Posluiti nekome ko nije Render ili neko ko oboava
Valena.
20
TRUMF NA RODANSKI NAIN

SASTOJCI:
15 funti trumfova (oko 15 komada) isei na komade za posluenje
olje brana
2 rukohvata soli
rukohvara sveeg crnog bibera
6 unci (moe i vie) putera
fino iseenog belog luka
olje Azraela, isei na trake
olje suvog belog vina
unce suvog ruzmarina
1 olje veeg ili suenog paradajza, iscediti
2 zelene paprike
2 srednje glavice belog luka
2 kaiice maslinovog ulja
Priprema:
Uvaljati
komade
trumfova
u
meavinu brana, soli i bibera. Istopiti
4 unci butera u tiganju i u njemu
ispriti trumfove. Upotrebiti jo
butera ako treba. Skloniti trumfove.
Istopiti 2 unce putera i priti beli luk i
Azrala oko 15 minuta. Vratiti
trumfove u tiganja i dodati vino i
ruzmarin; kuvati na jakoj vatri dok se
vino ne ispari. Dodati paradajz.
Ukloniti zlatni grumen koji e se
pojaviti za vreme meanja. Pokriti i pei na 350 stepeni oko 1 sat sve dok trufovi
ne budu gotovi.
U meuvremenu upriti zelenu papriku i beli luk u vruem maslinovom ulju. 15
minuta pre nego to trumfovi budu gotovi dodati oviu meavinu u trumfove.
Zainiti po ukusu i posluiti.
21
KVEN NA KREOLSKI NAIN

SASTOJCI:
1 Kven
2 galona limunovog soka
2 tuceta crvenih paprika
1 galona putera
So i biber po ukusu
PRIPREMA:
Kvenovi su veoma teki za hvatanje i veoma dobro se brane i hvatate ih na
sopstveni rizik. Najbolji nain je da uhvatite primerak je da zaponete mali rat
izmeu Kvenova i Ursa i da platite Ursima za jednog Kvena. Kada nabavite Kvena
kuvajte ga oko 2 sata. Otvorite mu ljuturu jakim laserom i izvadite meso. Sipajte
limunov sok preko mesa i dodajte puter i biber. Krkati oko 1 sat, garnirati i jesti.
22
PRENE USNE GODZILE

SASTOJCI:
2 velike usne Godzile iseene na tanke komade (oko 600 unci)
230 unci brana
60 unci mrvljenog belog luka
1 vezica peruna
52 suve crvene paprike fino izmrvljene
120 galona biljnog ulja
so i biber po ukusu
PRIPREMA:
U velikom teretnom vagonu zagrejatiulje nad zapaljivom eksplozivnom tenou.
Pre toga evakuiite civile. Neno uvaljajte usne u brano, beli luk i crvene paprike,
na nekom veem parkingu
Koristeiu motike za okretanje. Stavite usne u vagon u u pomo dizalice, postupati
paljivo da se ulje ne rasprti naokolo i prouzrokuje poar. Priti u ulju oko 20
minuta sa obe strane. Dodati malo soli i paprike po ukusu. PAITE DA SE NE
PREPRI. Dodati kaiicu peruna preko svega i garnirati sveim voem i
morskim plodovima.
Ovo je porcija za 2 do 3 King Konga.
Uz recept dobijate i upustvo za lov.
23
RODAN U RERNI
Vreme pripreme mesec dana
Oborite Rodana velikim taktikim projektilom pogodkom u grlo.

Evekuiite u kojem se Rodan u tom trenutku nalazio. Izbeglice upotrebite za
erupanje Rodana. Upotrebite 15 viljukara i i uzvlakaa da izvuku utrobu
Rodana. Odvojiti jetricu i srce za kasniju upoptrebu. Pretesterisati vrat i odvojiti
ga od trupla. Ostaviti leinu pod kupolu u oblasti 51 u skladitu 17. Ono je
otporno na toplotu i predstavlja divnu rernu.. upotrebite radiokontrolisane
taktike projektile kao na poetku i oboriti 20 stabala za gorivo u kupoli.
Obustavite paljbu. Kada se vatra stia posluite Rodana za grad veliine Tokija.
24
FRAPE OD MAKE NA MELMAKI NAIN

SASTOJCI:
1 maka, poeljno domaa
12 kockica leda
1 vezica peruna
1 limun
1 kesica sode bikarbone
litre gazirane mineralne vode
Priprema:
Maku (poelno da bude gajeni kuni ljubimac ali nikako sijamska maka ili
neka vrsta bezdlakih maaka). Maku iseckati na komadie veliine 2-3 cm i
staviti u blender. Dodati sitno iseckani perun i iscediti limun. Dodati mineralnu
vodu i kesicu sode bikarbone (moe i bez nje ali je mogua pojava goruice jer je
sok od maetine oporog ukusa). Ukljuiti blender i miksati dok se masa ne
ujednai i dlake izbiju na povrinu. Dlake pokupiti prstima a frape sipati u visoke
bokaste ae i dodati kockice leda. Posle konzumiranja soka obavezno
podrignuti. (Ako ne moete sami isterati gasove iz eludca neka vas prijatelj ili
ukuan potape po leima).
Ovaj recept dobili smo ljubaznou Gordona omveja sa Melmaka i za razliku
od prethodnih recepata nije vam potreban nikakav primerak egzotinih
galaktikih i retkih primeraka faune. Melmaani ga u sluaju nedostataka ostalih
sastojaka pripremaju od same make.
25
KNJIGA UTISAKA GOSTIJU

Mister Spok (lan posade broda Enterprise, poreklom Vulkanac):
Logino je i svrsishodno jesti a i piti. Znai, moj iracionalni strah od
Maijeg frapea na melmaki nain bio je neosnovan. Prava poslastica.
Kapetan Kirk (Kapetan broda Enterprise):
Uivao sam. Volim Vau kuhinju a mogu Vam rei drao sam po mnogim
satel-mehanama diljem svemira.
Seven of nine:
Mmmhhmmm, odlino, asimilirala sam hranu vrste 3852.
Luk Skajvoker:
Pojeo sam Rodana. Uhhhh! Sila nek je sa vama. Razbio sam se od klope.
Usput, prepisao sam poneto od recepata. Jodi, izvini to te tako posmatram...
Kligonci:
Klopa je tu i tamo. Ali stvarno ima za svakog po neto. A to se tie vina
bolje je nego nae krvavo. Ko se sa ovime sloi ubiemo ga.
Skorpios:
I pored svih vanzemaljskih akonija i dalje su nam ljudi najinteresantniji.
Ljudski mozak u saftu? ta rei osim izvrsno je.
26
Re urednika:
Sledea lista ima nameru da pomogne autorima fantazija koji ele da
kreiraju prihvatljivo okruenje za svoje prie. Iako veina pitanja mogu biti
znaajna i od koristi za prie ne moraju se sva primeniti u priama. Autor ne mora
da odgovori na sve zahteve ili na bilo koje po redosledu kada krene sa pisanjem.
Ideja je jednostavno da se ljudi nateraju da razmisle o okolini i poretku koji su
zajedno ili ne. Ako je korisno upotrebite ih a ako nije nemojte. Neka pitanje se
odnose na vie poglavlja i duplicirana su u vie naslova.
27
ZAHTEVI IZGRADNJE SVETA FANTAZIJA

1. SVET
Osnovno
x Da li su prirodni i fiziki zakoni drugaiji u tom svetu ili su isti kao u
realnom ivotu ? Kako tu pristaje magija ? Kako pristaju magine
ivotinje ?
x Da li je to generalno svet nalik Zemlji ? Da li je to Alternativna
Zemlja?
x Ima li tu drugaijih ljudskih rasa, ima li ili nema neljudskih bia kao
to su vilenjaci i patuljci? Kakve su kulturne i etike razlike tog sveta
u odnosu na pravi svet?
x Koliko dugo ima ljudi na tom svetu? Da li su tu nastali ili su migrirali
odnegde/odakle?
x Koliko ljudi ima u toj zemlji ? Koliko je to u poreenju sa svetskom
populacijom ? ta se smatra za male gradove/velike gradove/ varoi,
po broju ljudi ?
x Odakle potie magina snaga : Bogovi, svetska mana(kao u prii
Warlock Larija Nivena), lina snaga volje ili ivotna snaga
arobnjaka, neto drugo? Da li je magija potroiv resor ? Da li
arobnjak mora aroliju potkrepiti sopstvenom snagom , ivotnom
snagom ili zdravljem, kakav dugotrajni efekat ima na zdravlje i na
stanje arobnjaka ? Da li razliite rase/narodi imaju drugaije izvore
svojih arolija ili svi koriste iste ?
Alternativna Zemlja
x Da li na toj planeti ima neljudskih oblika ivota (patuljci, vilenjaci,
neobina bia) ? Ako je tako u kom broju ? Koliko se javno
pokazuju ? Koje oblasti naseljavaju ? (na primer : patuljci u
planinama ili peinama, vilenjaci u umama itd) ?
x Koliko su sline istorija i kultura alternativne zemlje sa realnom
istorijom i kulturom ? ta je slino a ta razliito ?
x Ima li specifinih istorijskih trenutaka gde se taj svet razdeljuje od
naeg (npr. Napoleonova pobeda kod Vaterloa ) ? Ako je tako, ta se
desilo ? Kada se desilo ? Koliko toga se promenilo i koliko e
nastaviti da se menja kao rezultat tih promena ? Da li je raskol u
istoriji nastao kao rezultat prisustva magije ili je nainjena promena
koja magiju ini moguom ?
x Ako ne postoji posebna taka razilaenja koje su razlike izmeu
imaginarnog i stvarnog sveta ? Koliko su oite u svakodnevnom
ivotu ? Ako magija postoji a istorija je manje vie ista zato magija
28
nema efekta ? A ako magija deluje, postoje vilenjaci itd... a veina

ljudi to ne zna, kako i zato se uva ta tajna ?
x Ako je poznato da magija postoji koji istorijski dogaaji su se
promenili a koji su ostali isti ? Kako su reagovale organizovane
religije ? Vlada ? Obini ljudi ? Koji zakoni/ili profesije su drugaije ?
Kakav efekat e glavne i specifine razlike imati na socijalna pitanja
nabrojana kasnije?
Uopte ne zemlja
x Koliko se taj svet fiziki razlikuje od zemlje ? da li je iste veliine
(iste gustine, iste gravitacije), isti raspored zemlje/vode, ista atmosfera
itd ? Da li ima vie od jednog sunca ili meseca ? Prstene ? Ima li
posebnih konstelacija/komete i sl. vidljivih danju ili noi ?
x Da li ima neljudskih stanovnika na toj planeti (vilenjaci, patuljci,
neobina bia) ? Ako je tako u kom broju ? Kolio se javno pokazuju ?
Koje oblasti naseljavaju ?
x Kako su rasporeeni kontinenti ? Ako ima vie od jednog sunca ili
meseca kako to utie na vetrove, plimu i uopte na vremenske
prilike ?
x Koliko ima tla i koliko od toga je naseljivo ?
x Ako postoji osni nagib a takoe i orbitalni, da li svet ima ista godinja
doba i istu duinu godine kao zemlja ?
2. FIZIKI I ISTORIJSKI USLOVI
Generalno
x U kojim geografskim podrujima se odigrava pria? Koliku teritoriju
pokrivaju dogaanja ? Koji su najupadljiviji oblici predela, klime,
ivotinja isl. u toj oblasti ? Kaok e ti oblici omoguiti putovanje kroz
vreme, komunikacije i slino ?
x Ako ima neljudskih stanovnika da li ima nekih oblasti koji oni
posebno istiu kao svoj (npr. patuljci tradicionalno borave pod
zemljom, obino u planinama) ?
x Kako ljudske aktivnosti utiu na klimu, predeo i sl. u razliitim
regionima ? Koliko ? (Na primer : rastinje u pustinji Sahara su
posadili farmeri). Ako je to alternativna Zemlja, da li e alternativni
deo promeniti postojee efekte ? (Ako ne bude ljudi u severnoj Africi
rastinje u pustinji e verovatno rasti sporije).
x Kako e razlike od Zemlje (vie sunaca, meseca i sl.) uticati na klimu
u raznim oblastima ?
x Koliko ima tla u u ekvatorijalnom, umerenom i polarnom pojasu ?
Napomena: Klima utie na predele erozijom i vremenskim
uslovima; rasporedom rastinja i ivotinja i sastavom tla. Kao
rezultat sledi koji usevi tu mogu a koji ne mogu rasti, koje
ivotinje mogu a koje ne iveti u toj oblasti, koja odea se mora
29
nositi da bi se bilo u skladu sa vremenom i kako su graene

kue. Zimski mrazevi i otopljenje mogu izazvati putovanje santi
kao i vodene tokove, smrzavanje i poplave pri njihovom
prolasku. Vreme takoe utie na mogue sportove, kao to je
skijanje. Da li su sve ove stvari konzistentne sa onim to priate
o klimi i posebnim oblastima?
x Gde su glavni planinski regioni? Reke i jezera ? Pustinje ? ume,
tropske i ostale ? Panjaci i visoravni?
x Ako ima izmiljenih ivotinja (zmajevi, jednorozi itd) kako se oni
uklapaju u ekologiju? ta one jedu? Kako se ponaaju? Mogu li iveti
bilo gde ili vie vole specifinu vrstu klime i oblasti? Da li su
inteligentne ili sposobne da izvode arolije, da govore i slino?
Prirodni resursi
x Koje oblasti su najplodnije za farmere? Gde su locirane mineralne
rezerve ?
x Koje ivotinje, ptice, ribe i ostala divlja se obino nalaze u
odreenim oblastima ? Ako ima izmiljenih ivotinja kao to su
zmajevi, gde oni ive ?
x Koji resursi (npr. ugalj, nafta, rude, zlato, dijamanti, liskun itd) su
naroito esti i u kojim oblastima ? Koji su retki ? Da li ima naselja u
bogatim oblastima, koje jo nisu otkrivene ili jo nisu sasvim
eksploatisane ?
x Koliko je bilo sukoba ili koliko ih moe biti zbog nervnomernosti tih
izvora ? Koliko ima miroljubive razmene ?
x Koliko ima raspoloivih vodenih resursa i za ta se koriste (mlinovi
zahtevaju tekuu vodu, reke ili potoke, irigacija zahteva velike
nezavisne izvore kao to su jezera ili velike reke itd)
Istorija sveta.
x Koliko unazad ima zabeleki o priama ili istorijskim dogaajima ?
Koliko su rasprostranjene takve prie ?
x Da li proseni ljudi veruju u takve pie ili ih odbacuju ako nemaju
istorijsku osnovu (npr. Troja) ?
x Koliko dugo na ovom svetu postoje ljudi ? Da li su evoluirali, da li su
ih stvorili bogovi ili su se od nekuda doselili ? Ako ima neljudskih
bia koliko dugo su tu i odakle su oni doli ?
x Koliko su sline istorija i kultura alternativne Zemlje i sa pravom
istorijom i kulturom ? U emu su slinosti/razlike?
x Gde se zaela civilizacija ? U kom pravcu se irila ? Kako je na njen
razvoj uticalo prisustvo magije ? Ako ima prisustva neljudske rase
kako je ono uticalo ? Akcije ili direktna uplitanja bogova ?
x Koji ljudi/zemlje/rase se tradicionalno sukoboljavaj, utrguju, u savezu
su ili su rivali ? Ima li jo uvek netrpeljivosti zbog starih dogaaja ?
30
x Koji ljudi/zemlje/rase su u sukobima od nedavne prolosti ? Zato ?

Kada i zato su bili nedavni ratovi ? Ko je pobedio ?
x Koji ljudi/itd. se smatraju najcivilizovanojim ? Ko je tehnoloki
najnapredniji ? Ko je najnapredniji u magiji ? Ko je najmanje
napredan ? Zato ?
x Ima li jedinstveno prihvaenog kalendara (ukljuujui i merenje
vremena) ili razliite oblasti ili ljudi imaju svoje posebne ?
x Koliko jezika postoji ? Koji su srodni (npr. Romanski jezici) i zato ?
Koji jezici pozajmljuju fraze iz drugih jezika ? Koji je jezik
najraireniji ?
x Da li postoji trgovaki jezik koji olakava trgovinu izmeu oblasti
koje ne govore istim jezikom ? Postoji li univerzalni jezik koji
govore uene ili otmene osobe, kao to je Latinski u srednjem veku ?
Specifine istorijske oblasti
x Koliko je pristupana ta oblast ? Koje prirodne osobine oznaavaju
granice ? Koje su susedne zemlje/ljudi i kakvi su ?
x Zato su se ljudi prvi put naselili u toj oblasti strateki poloaj,
trgovaki putevi, vodeni transport, minerali, plodno tlo itd ? Da li su
se od tada stvari puno promenile ili jo uvek zavise od onoga to je
bilo na poetku ?
x Kakvo je opruje u toj oblasti u poreenju sa okolnim oblastima ? da
li je bilo nedavnih inovacija koje mogu poremetiti ravnoteu snaga ili
je sve manje vie isto ?
x Ko su rivali ili neprijatelji u toj oblasti ? Koliko su fiziki slini ?
Koliko su jaki ?
x Ko su heroji i zlikovci u istoriji okruga (npr. Vaington i Linkoln u
S.A.D ili Henri V u Engleskoj, itd.)? Zato su heroji/zlikovci i ta se
po zemlji i meu ljudima pria ko im se divi?
x Koliko ljudi ima u toj oblasti? Koliko je to u poreenju sa svetskom
populacijom ? ta se smatra velikim/malim gradovima/varoima u
smislu broja ljudi ?
x Kakve su razlike u populaciji u toj oblasti koliko raznih rasa
(ljudskih ili neljudskih), veroispovesti itd. obino ive u raznim
gradovima i varoima u toj oblasti ? U kojem procentu ?
x Da li se stanovnitvo kree od ruralnog ka urbanom naselju, sa severa
na jug, sa planina na obale i slino ? Zato invazije, bolesti, zlatna
groznica itd ? Kakav efekat to ima na ostavljena podruja ? Na mesta
gde su doli ljudi ?
x Da li je magija legalna ? Sva magija ili samo neki tipovi ? Da li se
zakoni razlikuju od oblasti do oblasti ili su generalno slini ?
x ta te oblasti uvoze ? Izvoze ? Koliko je trgovina vana za
ekonomiju ? Kako se menja novac i ko ga menja ? Kakav je novani
sistem i ko ga ustanovljuje ?
31
x Koji ljudi/zemlje/rase su nedavno bili u sukobu? Zato ? Kada i zato

su bili poslednji ratovi ? Ko je pobedio ?
x Koji ljudi/zemlje/rase se bore, koji su saveznici, trgovci ili su
tradicionalni rivali ? Da li jo ima netrpeljivosti zbog starih sukoba ?
x Koliko zemljita je obradivo ? Koliko ima uma ? Pustinje ? Planina ?
Visoravni ?
x Koji su glavni usevi ? (npr. krompir, pamuk, duvan, kafa pirina,
kikiriki, eerna trska, itarice itd) ? Da li se neto gaji uglavnom radi
izvoza ? Koji usevi ne mogu ovde rasti zbog tla, klime ili iz drugih
razloga ?
x Koliko ima raspoloivih vodenih resursa i za ta se koriste (mlinovi
zahtevaju tekuu vodu, reke ili potoke, irigacija zahteva velike
nezavisne izvore kao to su jezera ili velike reke itd)
x Koje divlje ivotinje, stvarne ili izmiljene ive u toj oblasti ? Da li su
neke od njih potencijalno korisne, npr. za krzno, kitovo ulje, koa,
arobni sastojci, za eire ?
x Koje ivotinje, stvarne ili izmiljene, su pripitomljene u toj oblasti ?
Kojih nema ovde ali ih ima na drugim mestima ? (Na primer : vodeni
bizon u Indiji nasuprot bivola u Evropi i kamila u pustinjama)
x Kako veina stanovnika ivi poljoprivreda, ribolov, trgovina, zanat ?
Da li neljudski oblici imaju drugaiju trgovinu od ljudi ? Da li su
legalno ogranieni ka izvesnim oblicima trgovine ?
3. MAGIJA I AROBNJACI
Pravila magije
x Koje stvari magija ne moe da stvori ? Koja je granica moi magije ?
Kako arobnjaci pokuavaju da prekorae te granice ?
x Koju cenu moraju platiti arobnjaci da bi bili to godine uenja,
neprestan celibat, davanje dela svog ivota ili seanja uz svaku
aroliju ? Da li je neko pokuao da izbegne plaanje magije ?
x Ima li razlike izmeu uda i magije ? Ako ima, u emu se razlikuju ?
x Odakle potie magina snaga : Bogovi, svetska mana (kao u prii
stanje arobnjaka ? Da li razliite rase/narodi imaju drugaije izvore
x Kako magini dodir utie na nju/njega ? Da li postajanje arobnjakom
zahteva neki ritual prolaska (Ulaganje neije snage u predmet,
izabiranje od strane bogova, konstrukcija ili permanentna veza sa
32
x
x
izvorom moi) ili se to deava prirodno kao postepeni rezultat od

puno uenja ili kao deo odrastanja ?
ta je potrebno da bi se bacila arolija ? Izvesti odrean ritual,
recitovanje poezije, meanje pravih sastojaka u loncu ? Postoje li
stvari nalik na palicu, tapi, neto uobiajeno kao kristalna lopta koja
je potrebna pre bacanja arolija ? Ako je tako, odakle i kako
arobnjaci dolaze do tih stvari ? Da li ih prave, kupuju od zanatlija,
nasleuju od uitelja ili ih nabavljaju od neke arobnjake kompanije?
Da li postoji ogranien broj arobnjaka na svetu? Koji je taj broj?
Zato?
Koliko treba da bi se bacila arolija ? Moe li se arolija odloiti za
kasnije ? Da li izvoenje arolije zahteva dug ritual ili je magija
stvar trenutka ?
Mogu li dva ili vie arobnjaka kombinovati svoju mo da bace jau
aroliju ili magija deluje samo individualno ? ta jednog arobnjaka
ini monijim od drugoga - znanje vie arolija, sposobnost da rukuje
veom snagom od drugog, ako ima snanije bogove kao
zatitnike itd ?
Da li praktikovanje magije ima neki odreeni efekat na arobnjaka
(kao to je postati odan, podsticanje bolesti ili skraivanje ivota) ?
Ako je tako ima li naina da se spree ti efekti ? Da li su ti efekti
neizbeni za sve arobnjake ili deluju samo na one koji imaju
predispoziciju za to ? Da li utiu istim obimom na sve ? da li su
jedinstveni na svim primercima ili su neke rase (patuljci, vilenjaci,
vukodlaci) imuni na razliite efekte ?
Koliko je poznato o prirodnim zakonima, fizici i magiji ? Koliko toga
je je poznato kao pogreno (npr. Aristotelove ideje o ljudskoj
anatomiji, koje su bile pogrene ali su vekovima bile prihvaene) ?
Koje se glavne varijante magije primenjuju (npr. biljni napici, ritualna
magija, alhemija, demonologija, nekromacija itd.) ? Da li neki rdeluju
bolje od drugih ili samo jedan deluje stvarno ?
Da li se izvesni oblici magije praktikuju posebno ili uglavnom na
jedan pol ili na oba ?Na jednu rasu ili na drugu ? Da li je tako zbog
uroene sposobnosti, prirodnih predodreenja ili po zakonu ?
Da li se arobnjakova magijska sposobnost ili snaga menja sa
vremenom, npr. Postaje jaa ili slabi za vreme puberteta ili sa
starou Moe li arobnjak iskoristiti svu svoju magiju i prestati biti
arobnjak ? Ako se to desi ta radi bivi maioniar umire, povlai
se, postaje uitelj, zapoinje drugu karijeru ili postaje konsultant ?
Moe li se izgubiti sposobnost arobnjatva ? Ako je tako kako se to
deava preterivanje, sagorevanje, oteenje mozga zbog groznice
ili udarca, itd ?
33
x Moe li se sposobnost injenja magije oduzeti ? Ako je tako kako i ko

to moe ? (Tradicionalni primeri: izvesne arolije mogu izvoditi samo
device, silovanjem nestaje njihova magija)
arobnjaci
x Da li praktikovanje magije ima neki odreeni efekat na arobnjaka
(kao to je postati odan, podsticanje bolesti ili skraivanje ivota) ?
Ako je tako ima li naina da se spree ti sefekti ? Da li su ti efekti
neizbeni za sve arobnjake ili deluju samo na one koji imaju
predispoziciju za to ? Da li utiu istim obimom na sve ? Da li su
jedinstveni na svim primercima ili su neke rase (patuljci, vilenjaci,
vukodlaci) imuni na razliite efekte ?
x Koju cenu moraju platiti arobnjaci da bi bili to godine uenja,
neprestan celibat, davanje dela svog ivota ili seanja uz svaku
aroliju ? Da li je neko pokuao da izbegne plaanje magije ?
x Kako razliite religije, ako ih ima, gledaju na magiju ? Da li je neke
brane ? Zato da ili zato ne ? Da li neke zahtevaju da
svetenici/svetenice budu arobnjaci ? Da li neke brane da se obavlja
arobnjatvo u religioznim objektima ?
x Koliko treba da se naui magija ?
x Da li je magija profesija, umetnost ili samo posao ? Kakav je status
dodeljen arobnjacima u tom drutvu ? Da li su izjednaeni sa
nadrilekarima , politiarima, i trgovakim putnicima ili se smatraju
prosenim radnim osobljem ili se gledaju sa potovanjem ?
x Da li su arobnjaci organizovani ? Kako ? Kakva je hirerahija ako je
ima, da li se prepoznaju ? ta se deava ako osoba/ljudi na vrhu budu
ubijeni ? Ko preuzima mesto ? Za koje vreme ?
x Moe li bilo ko postati arobnjak ili treba biti roen sa nekim
specijalnim talentom ili darom ?
x Da li razne rase/inteligentni primerci imaju razliite tipove magije ?
Ako je tako, koje magije su povezane sa odreenim
rasama/primercima ? Ima li primeraka koji koriste magiju manje ili
vie nesvesno - na primer zmajevi koriste magiju da bi leteli a da nisu
svesni toga ili vukodlaci koji koriste magiju da bi se promenili ?
x Moete li stvoriti ivot koristei magiju ili morate imati nezavisne
namene? Ako moete stvoriti ivot ta radite stvarate arobne
maeve ili pravite kiu lokalnim farmerima ? Na ta nalii
reklamiranje posla arobnjaka ? Koliki je prosean prihod arobnjaka
u odnosu na ostalo drutvo ?
x Da li magija utie na politiku ili je iznad nje ? Da li nacionalne
politike koje ukljuuju magiju/arobnjake (na primer pokuavajui da
vladaju, zatite ili predstavljaju izvesne oblike magije pokuavaju da
uvuku arobnjake u vladarevu armiju, doputaju magije i sl.) Da li
arobnjaci imaju lobi ? Da li im je potreban ?
34
x Da li treba licenca da bi se bio arobnjak ? Ako je tako, da li je to

slino kao imati vozaku dozvolu (ili neto slino u nae vreme kada
se steknu godine) ili je nalik doktorskoj diplomi (da je moe imati
samo mali procenat ljudi) Ko daje sertifikat arobnjaka : vlada,
arobnjaki esnaf, lokalni svetenici ?
x Kako lokalno stanovnitvo gleda na arobnjake ? Da li su oni dobri
momci, loi momci, Klint Istvud (pozovite ih ako se treba reiti
zmaja), regularno radno osoblje, vrhovni akademici, nikogovii koji
vas uvek pokuavaju iskoristiti, opasne osobe od kojih se treba
uvati ?
x Kako se postaje arobnjak/maioniar ? Da li to zahteva uroeni
talenat, obuku i naporan rad, praksu ili sve ovo?
x Da li su arobnjacim dosadni poslovi u vladi ili u kancelariji? Da li
neki vladini poslovi zahtevaju da njihovi slubenici budu arobnjaci?
x Ako magija zahteva obuku, gde se to moe nauiti ? Kako je
zasnovana njihova obuka ? Ima li nekog pripravnikog staa ili se
samo koluju ili je to sistem prenoenja znanja sa jednog na drugog?
Da li jeki neobuen arobnjak opasan? Ili je samo obina osoba?
x Da li arobnjaci imaju specijalni jezik koji se koristi za magiju? Ako
je tako, gde ga ue? Da li je bezbedno priati na tom jeziku ili je sve
izgovoreno automatski arolija? Ako je tako kao se studenti mogu
bezbedno obuavati?
x Da li se magija smatra za nauku ili su naunici i arobnjaci rivali? Da
li su magija i nauka kompatibilne ? U kom stepenu je prisustvo magije
i arobnih predmeta zamenjuje tehnologije (na primer, koveg koji je
zaaran da hladi kao friider) ?Tehnologiju duplikaccije ? Dopunsku
tehnologiju ?
x Da li su arobnjaci iznad ili ispod zakona ? (imaju li ista prava kao i
ostali stanovnici, nemju prava ili mogu delovati ne obazirui se na
niija prava)
x Da li se relativna snaga zemlje ili vladara meri veliinom armije ili
brojem
i sposonou arobnjaka ili koliinom novca na
raspolaganju ?
x Mogu li dva ili vie arobnjaka kombinovati svoju mo da bace jae
arolije ili se magija obavlja samo individualno ? ta arobnjaka ini
monijim ?
x ta vam treba da bi ste bacili aroliju ? Izvesti odreen ritual,
odrecitovati poeziju, izmeati prave sastojke u loncu ? Da li stvari kao
to su, koplje, palica, kristalna kugla potrebne da bi se bacila arolija ?
Ako jeste, kako i gde arobnjaci dolaze do tih stvari ? Da li ih prave
sami, kupuju ih od zanatlija, nasleuju od uitelja ili ih naruuju od
dobavljaa arobnjakim stvarima?
35
x Odakle potie magina snaga : Bogovi, svetska mana (kao u prii

stanje arobnjaka ? Da li razliite rase/narodi imaj udrugaije izvore
x Kako magini dodir utie na nju/njega ? Da li postajanje arobnjakom
zahteva neki ritual prolaska (Ulaganje neije snage u predmet,
izabiranje od strane bogova, konstrukcija ili permanentna veza sa
izvorom moi) ili se to deava prirodno kao postepeni rezultat od
puno uenja ili kao deo odrastanja, nalik pubertetu ?
x Da li se magijska snaga ili sposobnost menje u toku vremena, postaje
jaa ili slabija za vreme puberteta ili opada sa starou? Moe li
arobnjak iscrpeti svu svoju mo i prestati biti arobnjak? Ako se to
desi, ta radi bivi arobnjak, umire, ide u penziju, prelazi na poduku,
zapoinje drugaiju karijeru ili postaje savetnik?
x Da li je arobnjakov ivot normalnog trajanja ili je krai od
prosenog? Zato? Da li to zavisi od rase ili lino? Da li su svi
pripadnici neke rase arobnjaci ?
x Postoji li moda u arobnjatvu, ima li arobnog bilja i rituala koji je te
godine u modi ili izaao iz mode ?
x Ima li nekih arolija (nasuprot glavnoj magiji) koje su ilegalne ?
Zato, zbog efekta arolije ili zbog sastojaka ili procedure koja je
potrebna ii neto drugo ? Ako je tako kao se moe detektovati ilegalna
magija ? Hapenje ? Kazna ? Da li je hapenje i kanjavanje
nelegalnog arobnjaka stvar arobnjakog esnafa ili stvar obinog
suda ?
Magija i tehnologija
x Postoje li magini naini transportovanja (teleportacija, arobni tepih,
zmajevi) ? Kakvi su po brzini, sigurnosti i opsegu u poreenju sa
nemaginim ? Ima li nekih posledica maginog putovanja (na primer
teleportacijska bolest) Kako se obino koriste i zbog ega
(industrijsko ili zbog zabave) ?
x Da li magija znai brzu komunikaciju ? Koliko esto se koristi ? U
koju svrhu ?
x Da li postoje magina oruja ? Moe li se magija koristiti u ratu ? Na
koji nain ? Da li je magija dovoljno brza da bi se koristila u borbi
prsa u prsa ili je magija vie opsadno oruje i koristi se na daljinu i
polako ?
x Kako prisustvo magije utie na oruje ? Moe li magija oruje uiniti
efikasnijim? Moete li uiniti neto naroito na zidove, oruje ili ih
uiniti boljim da bi se odupreli aroliji neprijatelja?
36
x Kako prisustvo magije utie na oruje? Moe li obian predmet

postati vrlo smrtonosan (Letei tiganj?) ili magijadeluje samo na
strvari koja su ve oruje? Moe li obian predmet biti zaaran da
njegova primena bude izvanredno dobra (tiganj za vrhunske
kulinarske vetine, ealj koji ne oteuje kosu)? Koliko su uobiajene
i korisne takve stvari?
x U kom stepenu prisustvo magije, maginih predmeta i arobne
tehnologije (na primer koveg koji moe zameniti friider)?
Tehnologija dupliciranja?
x Moe li arobni/ili magijski predmet biti u masovnoj proizvodnji? Da
li se magini tepisi i arobno prstenje prodaje po buticima?
x Moe li se arobna ili magina stvar koristiti da se povea efikasnost
proizvedenog proizvoda za masovnu upotrebu ? Da li poslovi
zahtevaju arobnjake na platnom spisku, kao to moderni biznismeni
imaju pravne eksperte ? Za ta su oni plaeni ?
Raznovrsna pitanja o magiji
x Da li se prirodni i fiziki zakoni razlikuju u ovom svetu (prilagoeni
magiji) ili su isti kao u realnom ivotu ? Kao se tu uklapa magija ?
Kako se tu uklapaju magine ivotinje ?
x Ako postoje izmiljene ivotinje (zmajevi, jednorozi i sl.) kako se
uklapaju u ekologiju ? ta jedu ? Kakvo podruje zauzimaju Da li su
inteligentne/ ili soposobne da bacaju ini, govore i sl ?
x Kada je nastala civilizacija ? U kom pravcu se irila ? Kako je na taj
razvoj uticalo prisutvo magija ? Prisustvo ne ljudskih rasa ? Direktna
ili indirektna akcija bogova ?
x Na koji nain se arolija moe zloupotrebiti ? Koliko esto se to
deava ?
x Koji ljudi/rase se smatraju najcivilizovanijim? Koji su tehnoloki
najnapredniji ? Koji su magijski najnapredniji ? Najmanje napredni ?
x Da li je magija legalna ? Sve magije ili samo neki tipovi ? Da li se
zakon puno razlikuje od zemlje do zemlje ili je stav uglavnom slian.
x Koje divlje ivotinje, stvarne ili imaginarne ive u toj oblasti ? Da li
su neke od njih potencijalno korisne, npr. za krzno, kitovo ulje, kou,
magine sastojke, perje za eire ?
x Ima li maginih ivotinja, kao to su zmajevi ili jednorozi ? Ako ima,
koje su ? Koliko ? Da li su uobiajene ili su to pojedinani primerci ?
Da li su pripitomljene ?
x Ima li arobnih predmeta (prstenje, maevi i sl.) ? Ako ima ko ih pravi
i kako ? Da li je arolija trajna ili oslabi posle nekog vremena?
x Gde naunici ili arobnjaci rade univerzitet, privatne laboratotije,
pod nadzorom vladara/drave, itd ?
x Dostignut nivomagije/tehnologije u tom drutvu, koji je priblini
odnos farmera ili proizvoaa hrane prema gradskom stanovnitvu ?
37
Da li su poljoprivreni proizvodi zasnovani na arobnjatvu, koliko

gradskog stanovnitva umre od gladi ako magija kojom se pravi
hrana (vreme, plodnost i sl.) omane ?
Koji su glavni politiki inioci ? Koliko dugo su takvi ? Koji faktori
su savezniki a koji neprijateljski ? Ima li potencijalnih novih snaga
na politikoj sceni (npr. uzdizanje srednje klase, univerzitet stie
neoekivanu snagu zbog magijskih otkria.
Da li su arobnjaci politika snaga ili su iznad nje ? Ima li nacionalnih
politika koje ukljuuju arobnjake/vraeve (na primer zbog zatite,
krenja zakona ili da se promovie izvesna magija, pokuavaju uvui
arobnjake u vladarevu vojsku, licensiranja arobnjaka i sl.) da li
arobnjaci imaju lobi ? Da li im treba ?
Koliko prisustvo magije utie na strategiju i taktiku ? Da li se magija
koristi primarno za inteligentne namere (arolije nevidljivosti) ili se
arolije koriste na bojnom polju (pozivanjem demona da napadnu
neprijatelja, bacanje vatrenog kamenja na njih itd ? Ako je mogua
magija na bojnom polju kako se moe braniti od nje? Da li je leenje
uglavnom magijski proces ? Ako jeste, kako radi magija
ozdravljenja ? Da li magini vidar svesno utie na proces ozdravljenja
(to znai da se zahteva da poznaje anatomiju itd, ) ili magija samo
ubrzava normalno ozdravljenje, ? Ima li vie od jedne vrste maginog
vidara (kao to su hirurzi, oni doktori itd ) ? Ima li i maginih i
obinih lekara i ako ima da li su rivali ili jednostavno raznih
specijalnosti ?
Koji je nivo medicine ? Ko su lekari ? Treba li vam talenat za leenje
ili samo obuka ? Ko obuava lekare, travare, apotekare, hirurge arobnjaci ili nearobnjaci ?
Da li je mogua sudska magija ? Da li se koristi ? Da li se koristi samo
za odreene zloine ( i ako jeste zato) ? Da li su rezultati sudske
arolije prihvatljivi za sud ? Da li je to neto to moe uiniti svaki
arobnjak ili treba specijalizacija ?
Ima li odvojenih civilnih i kriminalnih sudova ? Ljudski i neljudski
sudovi? Ima li posebnog suda ili procedure za magine zloine?
Kakva je razlika izmeu sudova? Da li se od sudije ili drugih sudskih
zvaninika zahteva/zabranjuje znanje magije ? Da li su injenice
iznesene magijom prihvatljive za sud ? Da li su injenice steknute
magijom vie ili manje relevantne nego fizike injenice ili iskaze
svedoka ?
Moe li se magija koristiti u umetnosti i ako moe kako bojiti
platno, slike koje se miu, frule koje same sviraju itd ? Kako se
normalni umetnici oseaju zbog toga ? Da li ima nekih grana isto
magijske umetnosti, kao to su iluzije ?
38
6. LJUDI I OBIAJI
Generalno
x Da li proseni ljudi veruju u stare prie ili odbacuju one koje nisu
zasnovane na injenicama (npr. Troja) ?
x Da li se divlji i pobunjeni mladi ljudi oblae drugaije ?
x Kako veina ljudi ivi ?
Obiaji
x Da li vreme ili klima odreuju neku naviku ili obiaj kao to je
podnevna siesta u toplim krajevima ?
x ta se smatra normalnom porodicom ? Koliko je velika jedna vea
porodica ? Koliko su vane porodine veze i odgovornosti ?
x Kakvi su rituali u ovoj kulturi ? Da li su to formalni rituali, kao
proglaenje vitezova ili su neformalni ? Da li su drugaiji za ene i za
mukarce ? Za plemstvo i obian narod ?
x Kakvi obiaji spadaju pri roenju i uvoenjem novog deteta u
porodicu ? Da li se majka odvaja od deteta u odreeno vreme ? A
dete ? Da li ima formalne prezentacije novog deteta roditeljima,
dedama, gospodarima, svetenicima ? Da li seobavlja gozba ili
sveanost ili se svi trude da ne privuku zlu sreu ili demone ?
x Ko obino prisustvuje roenju ? Da li je to strogo stvar ena ili su
ukljueni i mukarci ili je prisutna samo babica ?
x Ko podie decu ? U kojem dobu se poinju obuavati i vebati ? Ko to
radi ? Da li se smatraju malim biima ? Da li se oblae drugaije od
odraslih? Ako se oblae kada poinju nositi odeu odraslih?
x Koji obiaji su vezani za smrt i pokop? Da li postoji specijalna klasa
ljudi (doktori, svetenici, pogrebnici, nedodirljivi) koji rade sa mrtvim
telima ? Koje stvari se trebaju obaviti i zato (paljenje kose da se
oslobodi duh, spaljivanje tela da se sprei nekromantija, stavljanje
novia na oi za skelediju itd) ? Da li se od pokojnika ljudi plae, da
li ih potuju ili ignoriu ?
x Koje lino naoruanje je doputeno onome ko ga moe imati ? Da li
se neki smatraju plemiima po obiaju ili po zakonu Da li zakoni
brane nekim klasama da uopte budu naoruani ?
Jelo
x Da li ljudi i ene, roditelji i deca, sluge i gospodari jedu odvojeno ili
svi jedu zajedno ? Kako se status iskazuje za stolom (sedenjem iznad
ili ispod slanika, blizu ili daleko od ela stola itd) ?
x Koje jelo se smatra sveanom hranom ? Koja hrana/pie je vezano za
odreene proslave, dogaaje (npr. pogrebi, venanja) ili za godinje
doba ?
39
x Po emu se razlikuju obini, dvorski ruak od obinog jela, po

kvalitetu ili koliini hrane ? U emu se obiaji na dvoru razlikuju od
onih svakodnevnih ?
x Koji pribor za jelo se koristi ? Viljuke, noevi za jelo, kaike,
tapii ?
x ta je obian ili tipian obrok vie klase da li poinju sa vinom a
onda sa slatkiima, odreskom, pa salatom ili sve donose odjednom ?
x Da li su potrebna prilagoenja da bi se zabavili gosti ili razliite
klase/vrste vie stolice za patuljke, sirovo meso za vukodlake,
smuevi za harpije itd ? Kako obiaji pri jelu kod raznih rasa
odraavaju njihovu kulturu i fizionomiju ? Koliko tekoa te socijalne
razllike stvaraju meu rasama ?
x Da li su sanitarije dovoljno dobre da bi netretirana voda bila dobra za
pie ? Ako nije ta ljudi piju umesto nje
x Kojeg obllika su stolovi za jelo (okrugli, duguljasti, kvadratni,
pravougaoni itd ?) Gde se nalazi mesto za poasnog gosta ? Ko je
najvaniji lan domainstva ?
x Koje se stvari iako su jestive nikada ne jedu (ta se ne smatra
neistim) ? Zato ? Da li je neka obina ljudska hrana otrovna za
patuljke ili vilenjake ? (ili obratno) ?
x Koje vrste hrane i useva su karakteristini za odreene rase ? Razne
kulture ? Razne zemlje ?
Pozdravi i susretanja
x Kada sretnemo nekoga kako ga pozdravljamo mahanjem,
rukovanjem, naklon, ili neki drugi gest ? Odakle potiu pozdravni
gestovi (na primer : rukovanje dokazuje da u rukama nemamo
oruje) ? Ima li nekog specijalnog gesta za arobnjake koji kazuje da
nisu naoruani ?
x Ima li razlike izmeu pozdrava sa nekim jednakim i onome ka niem
ili viem od sebe ? Ima li razlike izmeu pozdravljanja mukarca ili
ene ? Ljudi i nehumanih vrsta ?
x Ima li naina da se pozdravni gest pretvori u porugu ?
x Kako se dva oveka koja se normalno ne susreu upoznaju jedan sa
drugim Kakav je poredak predstavljanja kada se nekoliko ljudi
razliitog pola i statusa predstavljaju, koga treba predstaviti jedno
drugom ?
x Ima li klasa ljudi/bia koja se nikada ne predstavljaju ljudima/biima ?
Da li su imena vana i ako jesu u kakvim okolnostima se daju drugim
osobama/biima ?
x Postoji li neki obiaj koji imenuje nekog ko je predstavljen (na
primer : kazuju se imena i titule pri prvom susretu ali se nikada
kasnije ne ponavljaju, tako da se nekom obraamo samo sa Dord
iako je predstavljen kao Vojvoda Dord Edvard Kntenbri Gordon de
40
la Svis-Fol, Markiz od Horsama, Vajtvoter i Fremingem, Erl od St.

Peter Klouz, i Vikomt od Abernetija) ?
x Ima li neke razlike u nainu pozdravljanja nekoga koga ve znate i
nekog ko vam je stranac (ili se sa svakim rukujete ili se naklonite) ?
Kako pozdravlaje nekog poznanika na daljini (kada ide drugom
stranom ulice) klimanjem, dodirnuvi eir, mahanjem, osmehom ili
nikako ?
Gestovi
x Kada sretnemo nekoga kako ga pozdravljamo mahanjem,
rukovanjem, naklon, ili neki drugi gest ? Odakle potiu pozdravni
gestovi (na primer : rukovanje dokazuje da u rukama nemamo
oruje) ? Ima li nekog specijalnog gesta za arobnjake koji kazuje da
nisu naoruani ?
x Da li su gestovi i govor tela u ovom drutvu suptillni ili ne ? Da li
ljudi razgovaraju rukama ili se to smatra vulgarnim ?
x Ima li naina da se pozdravni gest pretvori u porugu ?
x ta je prijatno i uljudno govoriti o odsutnim ljudima u ovoj kulturi ?
Drugim kulturama/zemljama/rasama ? Koliko su ljudi svesni ovih
razlika ?
x Koji gestovi su uvredljivi ? ta oni znae ? da li se neki gestovi
razlikuju zavisno od kulture, rase ili vremena ? (npr. Ameriko Vznak pobede, koji je postao znak mira u Evropi je bio veoma
uvredljiv) ?
x Koliko se gestovi i govor tela razlikuje meu zemljama ? Izmeu
rasa ? Ima li stvari koje negde nisu bitne a u drugima su smrtno
uvredljive (jedenje levom rukom) ?
x Koji su naini iskazivanja potovanja starijem, nadreenom,
profesoru, sveteniku itd ?
Posete
x Ima li pitanja koja se moraju postaviti ili izbei (kako je porodica,
kako posao, nikada ne priati o politici ili religiji itd.) ? Da li teme
nainju samo gosti ? Domaini ?
x Koliko ozbiljno kultura shvata odgovornost gosta i domaina ? Koja
pravila odreuju kada neko postaje gost ili domain (npr. u zemljama
srednjeg istoka, davanje hleba i soli nekome ini ga gostom, a davanje
petostrukeporcije mesa bez hleba ili salate - ne)?
x Koje stvari se smatraju uljudnim da se ponude gostu: hrana, neto za
itanje, lina straa ili sluge, muzika/zabava, osoba suprotnog pola
koja bi spavala sa njim?
x ta se smatra uljudnim odgovorom na ponudu domaina? Ima li stvari
koje se smatraju grubim za prihvatanje ? Grubim da se odbiju ?
Grubim da se trae ? Grubim da se ne trae ?
41
x Kada gost stigne da li se odmah nudi hrana i pie, posle nekog

vremena, ili samo na zahtev ? Ima li odreenog jela ili pia koje se
uobiajeno nudi novom gostu ?
x Koliko se razliiti obiaji pri obedima u raznim kulturama i rasama
sukobljavaju ili podraavaju ? Na primer : osoba iz kulture u kojoj je
nepristojno odbiti ponueno jelo je gost nekome ija kultura smatra za
neuljudno da se prestane sa ponudama dok gost ne kae da je dosta.
Jezik
x Da li su neki ili svi ljudi dvojezini ? Ima li nekog obinog jezika
kojeg veina ljudi razume ?
x Ima li tajnih jezika ili kodova koje znaju samo svetenici, vojnici,
arobnjaci, lanovi esnafa i sl. ? Gde su se razvili ?
x Koje su varijacije u obrascu jezika, sintaksi ili slengu u zavisnosti od
jedne ili druge socijalne klase ? Jednog naselja u odnosu na drugo ?
jednog regiona ka drugom ? Jedne rase u odnosu na drugu ?
x Koje fraze koriste odreene oblasti ? (Na primer : u ribarskom gradu,
za dobru sreu se kae dobar lov, dok ljudi u poljoprivredi to kau
kao neoekivana etva). Kakve vrste ivopisnih prikaza i fraza
koriste ljudi ?
x Koje stvari u njihovoj kulturi imaju vie rei (npr. Eskimski jezik ima
14 rei za razne vrste snega) ? ta ljudi u ovoj kulturi smatraju
dovoljno vanim da bi imalo ime ? ta to kae o njihovom pogledu na
svet ?
x Ima li rei koje se nikada ne smeju izgovoriti osim u posebnim
prilikama, ceremonijama ili posebnim okolnostima ? Da li se te rei
ne izgovaraju u pristojnom drutvu ? Da li se te rei razlikuju od
kulture do kulture i od rase do rase ?
x Za ta ljudi korista zakletve ? Za ta koriste kletve ?
x Koliko jezika postoji ? Koji su srodni (npr. Romanski jezici) i zato ?
Koji jezici pozajmljuju fraze iz drugih jezika ? Koji je jezik
najraireniji ?
x Postoje li razliiti jezici za razliite rase (patuljke, vilenjake itd.) ili je
jezik zasnovan vie na geografiji nego po rasama ili vrstama ? Ima li
specifinog jezika koji se treba nauiti da bi se razgovaralo sa
zmajevima ili maginim zvcerima ?
x Da li arobnjaci imaju specijalni jezik koji se koristi za magiju ? Ako
je tako gde se ui ? Da li je bezbedno govoriti tim jezikom ili je sve
izgovoreno automatsk i arolija ? Ako je tako, koliko je sigurno
obuavati studente ?
42
Etika i vrednosti
x Za ta ljudi korista zakletve ? Za ta koriste kletve ?
x ta je najpoeljnije/najvrednije u tom drutvu zlato, rubini, droge,
novac, krzno, irvasi, itd ? Zbog ega je to najvrednije/najtraenije ?
Da li razne rase razno vrednuju stvari ? Ima li rase/kulture za koje su
nematerijalne stvari (informacije, vreme) najvanije stvari ? Kako se
ponaaju ka njima ?
x Koje stvari se smatraju normalnim i prihvatljivim u tom drutvu a ne
bi se smatrale normalnim i prihvatljivim u naem ? (Na primer :
dvoboji,
droge,
otvorena
homoseksualnost,
poligamija,
edomorstvo) ?
x Koje stvari se u ovom drutvi smatraju okantnim a u naem ne (na
primer pokazivanje enskog zgloba, jesti levom rukom, itati u
drutvu) ? Kakva e biti reakcija ako neko vidi osobu da ini takve
stvari okrenuti se, pozvari policiju, izvui ma i pozvati ga na
dvoboj, itd ?
x Koji je prihvatljiv limit poasti i potovanja u tom drutvu ? Da li su
dobronamerne lai prihvatljive ili se bilo koja la smatra
kanjivom ? Da li je kraa prihvatljiva, ozloglaeni zanat ili je
zloin ?
x Da li je krenje zakletve neprihvatljivo iz bio kog razloga ili se moete
povui ako se duga strana pokae kao zla ili niste bili sasvim
informisani ? ta se smatra pravom stvariza injenje ako dve zakletve
dou u sukob hoe te li uiniti najbolje to moete, uzdrati se od
poslednje zakletve, uzdrati se od zakletve jae/slabije osobe, izvriti
samoubistvo ?
x Kakav je stav ka vlasnitvu ? ta se smatra kraom i ta moe biti
ukradeno dragulji, zlato, neije dobro ime i reputacija ? Da li su
lopovi nezavisni kriminalci , lanovi ilegalnog esnafa, poslovni ljudi
koju imaju zakonsku licencu ili neto drugo ?
x Ko se smatra stanovnikom sa svim pravima i pivilegijama ? Koja su ta
prava i privilegije (glasako pravo, zatita od lopova, rimsko pravo na
sasluanje) i koje odgovornosti idu uz to (sudijske obaveze,
obezbeivanje fondova, ili vitezova za kraljevu armiju) ?
x Ima li nekih klasa ljudi (arobnjaci, stranci, deca, seljaci, ene) koji
imaju manja legalna prava ili manje odgovornosti nego veina
stanovnika ? Da li se oni smatraju mentalno ili moralno drugaijim,
opasnim za dravu ili se prema njima ima neki drugi odnos ?
x Ima li grupa ljudi koji nemaju potpuna prava u ovoj kulturi ? Zato
ne ? Da li se oni smatraju mentalno ili moralno drugaijim, opasnim
za dravu ili se prema njima ima neki drugi odnos ?
43
x Koje su kontraverzne stvari u toj kulturi ? O kojim stvarima moete

bezbrino razgovarati u nekom baru ? Koji predmeti razgovora e se
automatski smatrati neprijateljskim ?
x Koji su socijalni tabui koje stvari se ne rade, kao to je noenje
kupaeg kostima u kancelariji ? O kojim stvarima se ne razgovara ?
ta e se desiti kao neko to uradi ? Kako se ti tabui odraavaju meu
razliitim rasama ?
x ta je najvea drutvena faux pas glasno podrigivanje na zvaninom
banketu, izvlaiti ma u prisustvu kraljice/plemia, pitati patuljka da li
je muko ili ensko ? Koje stvari ili dela uzrokuju uznemirenje ili
neprijatnosti ?
x ta je drutveno najpoeljnije ponaanje, brak i porodica ? Da li je
brak prevashodno drutena ili religiozna institucija ?
x Koje su osobe ili grupe prema kojima svi imaju obaveze samo po
njihovom roenju neko iz porodice, neko iz grada/drave, nekom
vladaru/predsedniku, bogovima ? Koja je hierarhija i obaveze meu
njima da li se smatra pristojnijim pratiti savete majke ili pratiti
nareenja vladara ?
x Koji su standardi ljudske lepote ? Crtanje i skulptutre ? Odea i
nametaj ? Kako se oni razlikuju od standarda u naoj kulturi (na
primer: u zemlji se debljina smatra lepotom i poeljnom)? Kako se
standardi o lepoti odraavaju na fizike osobine raznih rasa (na
primer: patuljci mogu visinu smatrati neprivlanom, vukodlaci mogu
biti privlaniji zbog duih zuba ili posebnog mirisa)?
x Koji su heroji i zlikovci u toj kulturi (na primer vaington i Linkoln u
SAD, nasuprot Henrija V u Engleskoj itd)? Kome se dive kao
heroju/zlikovcu i ta se pria o ljudima koji ih oboavaju?
x Kakav je idealni ivot ka kome tee ti ljudi? Da li ljudi uglavnom ele
da kupe malu kuu na selu, kupe razne sprave ili da slue u
vojsci/mornarici?
x Kakava vrsta ljudi su buntovnici i izopotenici iz drutva? Kako se
drutvo odnosi ka njima? Kakve akcije ili ideje mogu dovesti do
neijeg izgona ili odbacivanja? ta se deava sa ljudima koji ne
prihvataju drutveni poredak da li imaju svoj deo grada ili su
nevidljivi (u blizini) ili su uzbaeni iz grada ?
x Ko su arbitri etike (onima koji se suprostave zakonu) ? Kako su
postali arbitri ? Ko su drutveni arbitri ? Itd, itd... Koje
etike/moralnre odluke se smatraju nadlenou religije a koje ne ?
Religija i bogovi
x Kako razne religije, ako ih ima, posmatraju magiju ? Da li je neke
brane ? Zato da ili zato ne ? Da li neke zahtevaju da
svetenici/svetenice budu arobnjaci ? Da li neke to brane ?
44
x Ima li stvarnih bogova/boanskih bia ? Ako ima, imaju li oni aktivnu

ulogu u a) hramovima, crkvama i religijama koje ih oboavaju b) ive
kao obini ljudi ? Zato da ili zato ne ? Koliko bogova ima i koja je
hierarhija meu njima ? Koji su dobri a koji su zli ili je to beznaajno
kada se govori o bogovima ?
x Kako razne religije posmatraju nevernike ? Strance ? ne ljudska bia ?
Koje religije podravaju drava/vladar/vlada a koje podravaju obini
ljudi ?
x Kakvi obiaji spadaju pri roenju i uvoenjem novog deteta u
porodicu ? Da li se majka odvaja u odreeno vreme ? A dete ? Da li
ima formalne prezentacije novog deteta roditeljima, dedama,
gospodarima, svetenicima ? Da li seobavlja gozba ili sveanost ili se
svi trude da ne privuku zlu sreu ili demone ?
li ih potuju ili ignoriu
x Ima li razlike izmeu uda i magije ? Ako ima u emu je razlika?
x Ima li napetosti, rivalstva li potpunog potovanja izmeu tih stvarnih
bogova ? Kako to utie na politiku crkve ? Na svakodnevni ivot
ljudi ?
x Da li se religija uklapa u to drutvo ? Ima li dravne crkve ? Da li je
normalna religijska sloboda ? Da li ljudi uglavnom misle da su
crkve/hramovi paraziti ili korisni deo drutva ?
x Koje etike/moralne odluke se smatraju kao deo religije a koje ne ?
Da li bogovi motre na ljudsko ponaanje ? Zato da ili zato ne ?
x Ako ima pravih, dokazanih bogova, kakav udeo u njihovom
oboavanju ima vera ? Kakvi su njihovi rituali i zato ? Kakve ponude
se smatraju, dobrim, boljim najboljim ? Da li se pretpostavlja da ljudi
izaberu jednog Boga za oboavanje a ostale ignoriu ili svi
obnoavaju sve ? Kako se ljudi opredeljuju koga da oboavaju ? Kako
odluuju koji e hram poseivati ?
x Koliki udeo razliite religije i filozofije imaju u javnom i privatnom
ivotu ? Da li se filozofija i teologija smatraju akademskom kulom od
slonovae ili se o njima raspravlja na pijaci, kao Sokrat ? Koliko
uticaja njihove teorije imaju na to kako e ljudi stvarno ponaaju ?
x Da li su svetenici i filozofi u stalnom radnom odnosu ili obavljaju
dnevne poslove ? ako su u stalnom odnosu, ko ih plaa crkveni
savet, patron, investicioni fonfd hrama, Bog kojem slue ?
x Zbog ega se bogovi interesuju za ljude ? Da li su nalik grkim sa
Panteona (svadljivi, i dugoveniji od ljudi) ili su transcedentni i
45
neshvatljivi ? Da li bogovi imaju ogranienje preko kojih ne mogu

dalje ? Prema emu odabiraju delovanje ? Mogu li bogovi praviti
greke ?
x Kako razni hramovi i filozofi objanjavaju klasini problem zla ? Da
li misle da su loe stvari uvek samo kazna za neki prestup, izraavanje
karatktera, posledica zlih neprijatelja (Satana, Loki) ili jednostavno
neto to bogovi ne mogu spreiti ?
Populacija
x Koliko je ljudi u toj zemlji ? Koliko je to u poreenju sa populacijom
naeg sveta ? ta se smatra za mali/veliki grad/varo po smislu broja
ljudi ?
x Kako razlikosti u pogledu broja ljudi koliko razliitih rasa (ljudskih
i neljudskih) veroispovesti itd, obino ive u raznim gradovima i
varoima te drave ? U kom procentu ?
x Da li se stanovnitvo kree od ruralnog ka urbanom naselju, sa severa
na jug, sa planina na obale i slino ? Zato invazije, bolesti, zlatna
groznica itd ? Kakav efekat to ima na ostavljena podruja ? Na mesta
gde su doli ljudi ?
x Dostignut nivomagije/tehnologije u tom drutvu, koji je priblini
Ako su poljoprivreni proizvodi zasnovani na arobnjatvu, koliko
x Ima li dosta imigracije u ili izvan raznih zemalja ? Zato ? U koje ili iz
kojih zemalja ?
x Koje geografske oblasti su najgue naseljene ? Najmanje ? Da li su
izvesne oblasti ili podruja naseljenija odreenim rasama nego
druga ? Zato ?
5. SOCIJALNA ORGANIZACIJA
Generalno
x Gde se obavljaju magijska ili nauna istraivanja univerziteti,
privatne laboratorije, pod pokroviteljstvom vladara/vlasti itd ?
x Da li teba licenca da bi se bio arobnjak ? Ako je tako, da li je to
slino tome imati vozaku dozvolu (ili neto slino u nae vreme kada
se steknu godine) ili je nalik doktorskoj diplomi (da je moe imati
samo mali procenat ljudi) Ko daje sertifikat arobnjaka : vlada,
arobnjaki esnaf, lokalni svetenici ?
x Koji su naini i titularni oblici obraanja aristokratiji/plemstvu ? Da li
su svi moj lorde i moja damo ili postoje razlike, (vaa milosti, vaa
visosti, vae blagorodsvo, vaa svetosti) ? Koje profesije su cenjene ?
Koje su potcenjene ? Zato ?
46
x Koliko nivoa u drutvu postoji : seljaci, buroazija, ratnici, plemstvo ?

Koliko je lako dii se i pasti iz jednog socijalnog nivoa u drugi ?
Koliko su vrste podele meu drutvenim klasama da li je ponizno
za plemia da uestvuje u trgovini ili ratniku da pomae u etvi ?
x Koliko je lako dii se i pasti iz jednog socijalnog nivoa u drugi ?
Koliko ima drutvenih kretanja ? ta ljudi misle da ih ima ?
x Koji su standardi lepote za ljude ? Slike i skulpture ? Odea i
nametaj ? Koliko se razlikuju od standarda u naoj kulturi (na primer:
zemlja koja debljinom smatra poeljnom crtom lepote)? Kako se
primer: patuljci moda visinu smatraju neprivlanom, vukodlaci su
privlaniji sa duim zubima ili po posebnom mirisu)?
Vlada
x Kako prisustvo magije i arobnjaka utie na zakon i vladu? Da li su
arobnjaci u nemogustvu da obavljaju neke vrste vladinih poslova i
dunosti? Da li neke vlade zahtevaju da njihovi slubenici budu
arobnjaci?
x Koji je osnovni oblik vladavine: feudalni, aristokratski, oligarthija,
apsolutna vlast, demokracija ili neto drugo? Koji oblici se koriste u
susednim zemljama i da li su isti ili razliiti?
x Koje slube obezbeuje drava ili vlada : kola, sud, advokatska
komora, armija koja titi ljude od Vikinga ? Koje slube se
obezbeuju lokalno ili privatno ?
x Ko ima pravo da nametne takse ? Za ta? U kom obliku? Mogu li se
takse platiti u robi ili se za neto zahteva novac?
x Ko obezbeuje pomone slube za dravu ? Kako se oni zovu :
kraljevi kancelari, kabinet ministarstva, dravni sekretar, devojke za
sve ? Ima li naslednih slubi, civilne slube, proglaenja, vojske,
glasanja ?
x Da li se relativna mo zemlje ili vladara ceni po njegovoj armiji, po
broju i sposobnosti arobnjaka ili po iznosu novca/trgovine kroz koji
se pravima i obavezama ? Koja su ta prava i obaveze (glasanje, zatita
od krae, rimsko pravo na sasluanje) i koje odgovornosti idu uz to
(sudijske obaveze, obezbeivanje vitezova za vojsku gospodara) ?
x Ima li nekih klasa ljudi (arobnjaci, stranci, deca, seljaci, ene) koji
imaju manja legalna prava ili manje odgovornosti nego veina
stanovnika ? Da li se oni smatraju mentalno ili moralno drugaijim,
opasnim za dravu ili se prema njima ima neki drugi odnos ?
x Koji je najlaki/najuobiajeniji nain da se napreduje u statusu
sakupiti to vie para, dobro se oeniti, biti pred oima vladara itd ?
Koliko ima otpora ka neijem napredovanju u drutvu ?
x Ko e preuzeti vladavinu ako je trenutni vladar u nemogunosti ?
Kako se to odreuje ? Ima li pravnog naslednika (rodbinskog ili
47
politikog) ? ta e se desiti ako je naslednik beznaajan ? Ko izdaje

nareenja ? Kako se oni biraju?
x Ko je odgovoran za zatitu vladara ? Njegova lina garda ? Tajna
sluba, elitna grupa ukljuena u regularnu armiju ? Kakva su
obezbeenje protiv ubistava, trovanja, direktnih napada, maginih
napada ?
x Ko moe izdavati nareenja (vojsci, ubiraima poreza, slugama,
obinom narodu na ulici) ? Kako se ti ljudi biraju ?
x Ko je odgovoran za platni promet : vladar, lokalni baroni, neko drugi
(trgovaki esnaf) ? Da li ima generalno prihvaenih standarda ?
Koliko lako/uobiajeno je falsifikovanje ?
x Ima li nekog organizovanog sistema obuke ? Ako ima ko ga
obezbeuje: vlada, crkva, privatne osobe? Kako ga obezbeuju?
x Ko moe pozvati ljude u vojsku i kako? Da li vladar trai ljude od
plemstva koji za uzvrat daju svoje sluge ili vladar obavlja sve sam?
x Koliko je uobiajeno da vlada pijunira i organizuje obavetajnu
slubu? Vojsku? Trgovaki esnaf i trgovci vrednostima? Ima li pravih
organizacija ili pijuniranje obavljaju diplomate i/ili samostalni
agenti? Koliko je to efikasno?
x Da li odnosi izmeu drava zavise uglavnom od odnosa izmeu
vladara ili se dva vladara mogu mrzeti a da ne mogu proglasiti rat koji
e njihove zemlje uvui u taj okraj?
x Ima li vremena kada ljudi oekuju post ili gozbu (na primer pre
ravnodnevice, posle roenja deteta, za vreme posta i ramazana, posle
smrti vladara itd)? Ima li prilika kada se oekuje da vladar organizuje
proslavu ili spektakl da bi se ljudi zabavili(na primer: Gladijatorske
igre u starom Rimu)?
Politika
x Da li je magija profesija, umetnost ili samo posao? Kakav se status
pripisuje arobnjacima u tom drutvu ? Da li im je zabranjeno
politiko delovanje ili su arobnjaci i arobnjaki esnafi do grla u
dvorskim intrigama ?
x Da li magija utie na politiku ili je iznad nje ? Da li nacionalne
politike koje ukljuuju magiju/arobnjake (na primer pokuavajui da
vladaju, zatite ili predstavljaju izvesne oblike magije pokuavaju da
uvuku arobnjake u vladarevu armiju, doputaju magije i sl.)? Da li
arobnjaci imaju lobi ? Da li im je potreban ?
x Ima li napetosti, rivalstva ili potpunog sklada meu aktuelnim
bogovima ? Kako to utie na politiku crkve. Na svakodnevni ivot
ljudi ?
x Da li nivo tehnikog razvoja dostie nivo drutvenog i politikog
napretka ?
48
x Da li se relativna mo zemlje ili vladar meri veliinom armije, brojem

i sposobnou arobnjaka ili koliinom novca-trgovine koja se
obavlja ?
x Koji je najlaki/najuobiajeniji nain da se napreduje u statusu
sakupiti to vie para, dobro se oeniti, biti pred oima vladara itd ?
Koliko ima otpora ka neijem napredovanju u drutvu ?
x Koji su glavni politiki inioci prisutni ? Koliko su ve prisutni ? Koji
inioci su savezniki a koji neprijateljski ? Ima li nekih potencijalnih
novih snaga na politikoj sceni (na primer izdizanje srednje klase,
univerzitet stie neoekivanu mo zbog izvesnih magijskih otkria) ?
x Koji su kontraverzni politiki dogaaji u to vreme/u toj dravi ? Koji
stavovi se smatrju konzervativnim ? Liberalnim ? Nezamislivim ?
x Koliko uticaja imaju posebne interesne grupe kao to su trgovci,
arobnjaci, ili razne religije, na dvorsku politiku ? Kako izraavaju
svoj uticaj indirektno (govorei plemstvu ili lanovima saveta o
pristajanju na njihovu stranu) ili direktno (podmiivanjem, prinudom,
slanjem svojih predstavnika u dvor) ?
x Ima li neke klimave saradnje izmeu sasvim razliitih grupa ? Zbog
ega su osnovane ? Koliko e trebati da se one razdvoje? Kada se to
desi kakav e efekat to imati?
x Koja stara rivalstva i mrnje jo uvek utiu na trenutno ponaanje
politiara (na primer: koti i Velani su dve grupe, Katolici protiv
protestanata protiv Muslimana, patuljci prtiv vilenjaka, Hefildovi
protiv MekKojevih)?
x Prema kojim osobama postoje predrasude: patuljci, vukodlaci, trgovci,
ene, preduzetnici? Da li je to institucionalizovano? (na primer: stvar
zakona) ili je samo javni stav? Da li vladar ima dovoljnu mo da
savlada takvo ponaanje i proglasi patuljka za glavnog kancelara ili
sekretara odbrane i da to uspe ?
x Ko e preuzeti vladavinu ako je trenutni vladar u nemogunosti ?
Kako se to odreuje ? Ima li pravnog naslednika (rodbinskog ili
politikog) ? ta e se desiti ako je naslednik beznaajan ? Ko izdaje
nareenja ? Kako se oni biraju ?
x Ima li ljudi koji imaju veliki uticaj na vladu/politiku ali ne zauzimaju
zvaninu poziciju ? Ko su oni ? Zbog ega imaju uticaj ? Da li se to
smatra normalnom ili loom stvari ?
6. TRGOVINA I JAVNI IVOT

Opte
x Koji ljudi/zemlje /rase se bore, ko su saveznici, trguju ili su
tradicionalni rivali ? Postoje li jo netrpeljivosti zbog starih
deavanja ?
49

x ta ova zemlja uvozi ? Izvozi ? Koliko je vana trgovina za
ekonomiju ? Kakvi su novani tokovi i ko rukovodi njima ? Zato su
se ljudi prvi put doselili na ovo mesto strateka lokacija, trgovaki
put, vodeni transport, minerali, obradivo zemljite itd ?
x Koliko se od tada promenilo ili je sve ostalo manje vie isto od kada
su doli ovde ?
x Koliko zvanini stavovi ka ostalim zemljama utiu na razmenu i
trgovinu ? Da li trgovci uglavnom ignoriu stavove vlade sve dok
mogu sticati profit ili e time zapasti u nevolje ? Da li postoje carinici
ili neki ekvivalent njima pri prelasku granice ? Da li je uvoz/izvoz
nekih tehnolokih/magijskih artikala regulisan zakonom ili ne
vladinim kartelima ? Kako to utie na politike odnose izmeu
zemalja ?
Posao i industrija
x Kako je organozovan posao ? Ima li udruenja proizvodnje ?
Esnafskih struktura ? Multinacionalnih kompanija ? Internacionalnih
kartela ?
x Da li su ljudi u stanju da ukrste zanate - na primer da naue ili obave
razliite poslove ? Da li ovo zahteva dozvolu esnafa, dopis od nekog
nadreenog ili se automatski regulie zakonom ? Koliko su striktna
ogranienja esnafa da li je jedino drvoseama doputeno da grade
kue ?
x Koji tipovi trgovine su predstavljeni u malim gradovima ? U srednjim
gradovima ? Velikim gradovima ?
x Da li je izdavanje i kovanje novca standardizovano ili postoji sistem
razmene? Koji su tipini apoeni ? Koji novac trgovci i putnici vole da
nose na put ? Kako se nazivaju razliite monete i koliko vrede ?
x Da li se industrijski procesi (kao to je izrada maeva, tkanje itd.)
smatraju poslovnom tajnom ili je to deo opteg znanja ?
x Kroz koji proces prolaze mladi da bi dospeli do esnafa ili trgovine ?
Pripravniki sta ? etiri godine koleda ? Da li su zahtevi esnafa za
razne nivoe vetine (kao to je egrt, kalfa, majstor ili student, doktor,
specijalista) standardizovani ili njihov rang zavisi od dobre volje
upravnika esnafa za tu vetinu ?
x Da li su razni regioni/gradovi specijalizovani za odreene zanate,
procese ili proizvode (primer : Damaski elik, vina iz Bordoa, kineska
svila, sir iz Viskonsina) ? Da li se razne rase specijalizuju za neto ?
x Kakve su regulacije ako ih ima, da li vlada/vladar ustanovljava
poslovnu praksu ? Postoje li antimonopolistiki zakoni ? Ekoloki ?
Ima li standardizovanih sistema teina i mera ili trgovci imaju svoje
50
specifine, Londonski buel ita, koji radije koriste nego Jorkirki

buel ? Kako razliiti sistemi utiu na izvoz i trgovinu ?
x Ima li novih industrijskih razvoja ? Koji stari su upotrebi ili su
zastareli ?
x Kako se uvaju belele ? Urezima na tapu, pergamentu, glinene
ploice, niska perli ?
x Postoje li trgovake klase ? Kako se one uklapaju u drutvo ? Ima li
trgovakih esnafa ? Ako ih ima kako su organizovani ? Koliko imaju
moi u kontroli trgovine ? Koliko rivalstva postoji izmeu njih ?
x Ima li trgovakih organizacija koje se ire van okruga ( kao to je
savez nemakih gradova) ? Koliko je njihovo lokalno prisustvo ?
x Da li je ekonomija zasnovana na novcu ili na trampi ?
x Koje potreptine su dostupne u trgovinama malih gradova ? U velikim
gradovima ? Kako potreptine dospevaju na trite ?
x Koje industrije rudarstvo, ribarstvo, brodogradnja, dravni poslovi,
poljoprivreda, proizvodnja itd. su vane i u kojim oblastima ? Koje
zavise od materijala iz drugih oblasti (kao brodogradnja od drveta ili
tkanje od vune) ? ta se deava ako se prekine dostava ?
x Ko je odgovoran za kovanje novca : vladar, lokalni baroni, neko drugi
(trgovaki esnaf) ? Da li ima generalno prihvaenih standarda ?
Koliko je lako/uobiajeno falsifikvanje ?
x Koliko ima krijumarenja ? ega i odakle dokle ?
Transport i komunikacije
x Koje se obino domae ivotinje koriste za transport u raznim
drutvima na primer: volovi, konji, kamile, magarci itd?
x Postoje li magini naini transportovanja (teleportacija, arobni tepih,
zmajevi) ? Kakvi su po brzini, sigurnosti i opsegu u poreenju sa
nemaginim ? Ima li nekih posledica maginog putovanja (na primer
teleportacijska bolest), kako se obino koriste i zbog ega
(industrijsko ili zbog zabave) ?
x Za putovanja na kratko, unutar grada, koje alternative postoje ? Mogu
li ljudi unajmiti taksi, nosiljku, riku ili e koraati ili e se osloniti na
svoje sluge ili konjima ?
x Kako se alju poruke kada je to potrebno ? Postoji li privatni/dravni
potanski sistem ili svako znaajniji ima glasonou ? Kolio brzo mogu
stii vesti iz mesta A u mesto B ?
x Koliko je raspoloiv vodeni transport ? Koliko je pouzdan ? Koliko je
opasan ? Koliko je skup ?
x Koliko su uobioajena putovanja (iz bilo kog razloga) ? Posoji li
koncept putovanja put oko sveta, ili zbog zabave ? Koliko su opasna
putovanja ? Koliko velike grupe se smatraju sigurnim ? Koliko
saobraaja se obavla glavnim saobraajnicama i van njih ? Koje
oblasti su najbolje/najgore ?
51
x Koji oblik putovanja se smatra najbrim za kopnene puteve ? Preko

vode ? Koji su najsigurniji ?
x Kakve su saobraajnice? Ima li dobrih puteva ? Ko ih je izgradio ? Ko
je odgovoran za njihovo odravanje ?
x Gde e putnici odseti preko noi ? Ima li dovoljno putnika da bi se
podigle krme ili ljudi odsedaju u nekoj vrsti srednjevekovnih
manastira?
x Da li neke klase ljudi (robovi, sluge) uopte ne putuju? Da li neki
(glasnici, potari) putuju neprestano ?
x Kako ljudi saznaju ta se desilo u svetu glasine, gradski telal,
novine, TV i radio ? Koliko ima predrasuda ka vestima koje se tako
saznaju i kakve su ? Postoji li sloboda tampe ? Ako ne postoji, ko je
kontrolie/cenzurie i iz kog razloga ?
x Kako se tampaju knjige ? Da li su uobiajene (izmiljena maina za
tampanje) ili su retke, vredne, skupe i rukom pisane ? Ako je u
pitanju ovo poslednje ko ima vremena i mogunosti da ih pie ?
x Gde su velike biblioteke ili kolekcije knjiga/rolni/rukopusa ? Koliko
su dostupne kolarcima, arobnjacima, javnosti ? Ko pomae njihovo
izlaenje ?
Nauka i tehnologija
x Da li je nivo nauke u tom drutvu uporediv sa starim Rimom,
srednjim vekom, renesansom, industrijskom revolucijom ili neim
drugim ?
x Koja vana otkria i izumi su nastali (toak, barut, tampa, ispirajui
klozet) ? Da li je neki od njih u dnevnoj upotrebi prosenog
stanovnika ili je ispirajui klozet privilegija bogatih ?
x Koja dostignua i izumi ne postoje iako se normalno oekuje da se
pojave u ovom tehnolokom trenutku ? Koja su ta to se oekuju ?
x Koliko su poznati zakoni prirode, fizike i magije ? Koliko je toga to
je opte poznato, pogreno (na primer : Aristotelove ideje o ljudskoj
anatomiji, koje su bile pogrene a ipak vekovima bile prihvaane)
x Postoje li prirodni i fiziki zakoni koji su drugaiji u ovom svetu ili su
isti kao u naem svetu ? Kako tu odgovara magija ? Kako se tu
uklapaju magine ivotinje ?
x Gde se stiu magina/nauna znanja univerzitet, privatne
laboratorije, pod pokroviteljstvom vladar/vlade itd ?
x U kojim oblastima magija zamenjuje tehnologiju i tako spreava njen
razvoj (na primer : ako arolija uva hranu sigurnije i jeftinije onda
nema potrebe za izmiljanjem friidera) ? U kojim oblastima magija
moe uzrokovati bri tehnoloki ili nauni tazvoj (na primer :
svakodnevna upotreba kristalne kugle moe dovesti na pomisao
nekoga da uskoro izmisli soivo ili teleskop) ?
52
Medicina
li ih potuju ili ignoriu ?
x Koliko je precizan dijagnostiki proces ? Da li vidari imaju naina da
iskau dve bolesti sa slinim simptomima ? Da li se oslanjaju na
standardne medicinske testove reflekse, temperaturu, suene zenice
ili ubino koriste aroliju za dijagnozu ?
x Koliko je skup lekar ? Koliko je ova sluba na raspolaganju obinom
oveku ?
x Kolio se zna o anatomiji, psihologiji, patologiji i sl. ? Da li su tretmani
zasnovani na istom iskustvu (Znamo da to radi ali ne znamo kako) ili
lekari razumeju bar malo onoga to rade ?
x Koliko normalno obuke treba lekaru ? Gde se obuava ? Ko ga
obuava ?
x Da li je leenje magini proces ? Ako jeste koliko je potreban magini
talenat ? Da li se magini lekar svesno usmerava na proces
ozdravljenja (to podrazumeva odreeno poznavanje anatomije itd,) ili
jednostavno ubrzava normalno, nesvesno ozdravljenje pacijenta ? Ima
li vie vrsta maginih lekara (ima li hirurga, onih lekara i sl ?) Da li
su magini i obini lekari suparnici ili imaju razliite specijalnosti ?
x Ima li pouzdanog metoda kontrole raanja ? Ko obino rukovodi
poroajem, babice ili doktori ? Koji je procenat smrtnosti kod
trudnica , mladih majki i dece ?
x Koji je nivo medicine Ko su lekari? Da li se mora imati talenat za
leenje ili samo obuka ? Ko obuava lekare , travare, apotekare,
hirurge, magini protiv obinih lekara itd ?
x Koliko treba za leenje koliko bolesti, zaraza, ozleda itd, ima u tom
drutvu ?Ima li dovoljno lekara da se sa time suoi ?
x Koji metodi leenja su na raspolaganju biljni napici, vakcine,
akupunktura, arolije itd ? Koliko su efikasni ?
x Ima li mogunsti da se povrati/oivi neko ko je umro ? Ako ima
koliko treba da bi to postalo nemogue ? ta sa ozbiljnim ozledama
mozga?
x Kako se tretira ludilo? Ima li ludnica ili prihvatnih centara ili se
postupa od sluaja do sluaja? Koliko su efikasni metodi za leenje
ludila ?
x Koliko fizika razlika izmeu ljudi i neljudskih bia utie na njihov
medicinski tretman ? Ima li bolesti koje napadaju samo ljude ili samo
neljudska bia ? Ima li bolesti koje napadaju svakoga ali uz drugaiji
53
stepen ozbiljnosti osrednja prehlada je ozbiljna pneumonija za

patuljke ? Da li su neki tretmani smrtonosni za jedne a efikasni za
druge ? Da li doktori ili lekari trebaju da se specijalizuju da bi dobro
obavili posao leenja neljudskih bia ?
Umetnost i zabava
x Kakav je status umetnosti (igra, muzika, pozorite itd.) u ovom
drutvu ? Da li su umetnici potovani ili zapostavljeni ? Da li se
smatraju plemenitim ili nemoralnim ? Ko podrava umetnost ? Koje
umetnosti su najcenjenije i zato ?
x Ima li stalne sale za koncerte i za izvoenje predstava ? Ako ima ko
vlada i upravlja njima ? Da li su isplative ? Ima li putujuih grupa
sviraa/igraa/glumaca ? Po emu se razlikuju njihove predstave ?
x ta ljudi razliitih slojeva drutva ine da bi se zabavili ?
x Moe li se magija koristiti u umetnosti i ako moe kako crtati slike,
pokretne slike, svirale koje same sviraju itd ? Kako se normalni
umetnici oseaju zbog toga ? Ima li posebnih grana isto magijske
umetnosti, kao to je iluzija ?
x Koji sportovi su uobiajeni u dokolici (sokolarstvo, lov, skijanje,
bejzbol) ?Za koji treba najvie vetine, para i/ili vremena ?
x Da li je magija profesija, umetnost ili jednostavno posao ? Kakav
status je dodeljen arobnjacima u drutvu ?
x Koje svakodnevne igre su poznate ah, kockanje, poker ? Koja je
najrasprostranjenija a koja je ograniena na seljatvo ili na plemstvo ?
Ima li nekih zemalja/gradova koji su poznati kao stecite za igru ili
razonodu ?
x Da li je izmiljeno pravljenje papira u tampa ali se knjige piu rukom
na svicima i da li su retke i skupe ?
x Koje stvari se smatraju odgovarajuim za predstavljanje na slikama i
skulpturama ? A koje ne ? (Na primer : neke kulture/religije
zabranjuju slikanje ili vajanje ljudskog tela i imaju apstraktnu
umetnost ; neke imaju ogranieno crtanje i podravaju samo
religiozne radove itd.)
x Ima li neljudskih rasa koje su prirodno nadareni slikari, igrai itd ?
Kako ljudski umetnici gledaju na to ?
x Da li neljudske rase imju sopstvene igre i razonodu u dokolici ?
Koliko se one razlikuju od ljudskih ? Kako one odraavaju psihologiju
i/ili poseban magini talenat raznih neljudskih rasa ?
x Da li se neke rase/kulture smatraju boljim umetnicima nego druge
rase/kulture ? Odakle su najbolji igrai, slikari, itd ?
x Koji su standardi lepote za ljude ? Slike i skulpture ? Odea i
nametaj ? Koliko se razlikuju od standarda u naoj kulturi (na primer:
zemlja koja debljinu smatra poeljnom crtom lepote)? Kako se
54
primer: patuljci moda visinu smatraju neprivlanom, vukodlaci su

privlaniji sa duim zubima ili po posebnom mirisu)?
Arhitektura
x Koji je najuobiajeniji graevinski materijal ? Zato se on koristi(
raspoloivost, jevtinoa, zahtevi gradnje ?) Da li je bilo nekih velikih
nezgoda (npr. veliki poar u Londonu)?
x Kako se visoke zgrade mogu opdii po razumnoj ceni i u za
odgovarajue vreme?
x Kakav je tipini plan gradnje mogu li ljudi rasipati prostor na
hodnike ili postoje samo nizovi soba koje se otvaraju jedan u drugu?
Da li se zgrade prave kvadratnog oblika, trouglaste ili kupole?
x Koliko ljudi obino ivi u tipinoj kui ? Koliko je velika tipina
kua ?
x Koja je razlika uz materijalima za gradnju izmeu nie klase, srednje i
visoke pri gradnji kua ? Kako se dekoriu kue (npr. reljef ili slike,
to zavisi od graevinskog materijala) ? Da li razlike u ornamentima
zavise od svrhe zgrade (npr. gargojli i sveci se koriste uglavnom za
katedrale)?
x Da li je tehnologija ili magija napredovala do te mere da se prave
stakla za prozore ? Ako jeste koliko je skupo ? Ako nije ta se koristi
da bi se prekrili prozori, zbog ventilacije i svetla ?
x Kako su ureene stambene atvrti ? Da li ima spavaih soba na
poslednjim spratovima za privatne ili u prizemlju prostorije za
odmor ? Da li su gostinske sobe ili biblioteke uobiajene ? Kako se
kue greju/hlade ?
x Ima li ratova i ustanaka koji zahtevaju da se grade tvrave i gradovi za
odbranu ili se grade palate bez zidina ?
Urbani faktori
x Koliko ljudi je u toj zemlji ? Koliko je to u poreenju sa svetskom
populacijom ? ta se smatra za mali grad/veliki grad/varo u smislu
broja ljudi ?
x Da li se stanovnitvo kree od ruralnog ka urbanom, sa severa na jug,
sa planina na obalu itd ? Zato invazije, bolest, zlatna groznica itd ?
Kakav efekat to ima na naputeno mesto ? A kakav na mesto gde su
ljudi doli?
x Da li plan grada odraava neku filozofiju (religiju ili neto slino) kao
to je to da centar grada mora biti u centru ili na najviem delu ili na
stratekoj lokaciji ? Ili je plan uglavnom praktian? Ili gradovi
jednostavno rastu?
x Ima li privatnih ili javnih parkova u veini/nekim gradovima?
x Da li su gradovi uglavnom zasnovani na pravougaonom ukrtanju
ulica ili jednostavno rastu? Koliko su iroke ulice i aleje? Koje su
kljune oznake u svakom gradu? Gde se nalaze interesantni delovi,
55
kao to je kineska etvrt ili deo za patuljke i ta mu daje posebne

karakteristike? Da li etvrti imaju imena?
x Gde ljudi odlaze u kupovinu? Da jedu? Da se zabave? Da bi se bavili
turizmom? Koja vrsta dobara/hrane/zabave je na raspolaganju u
velikim gradovima kojih nema u okolini ?
Ruralni faktori
x Da li se stanovnitvo kree od ruralnog ka urbanom, sa severa na jug,
sa planina na obalu itd ? Zato invazije, bolest, zlatna groznica itd ?
Kakav efekat to ima na naputeno mesto ? A kakav na mesto gde su
ljudi doli?
x Dostignut nivo magije/tehnologije u tom drutvu, koji je priblini
x Da li seljaci/farmeri/slobodnjaci obrauju zemlju zbog obiaja ili
zakona ili se mogu preseliti u grad ako to ele? Mogu li imati
sopstvene farme i imovinu ili je sve zajednika zemlja ili je
unajmljuju od gospodara ili zemljoposednika?
x Dosegnut nivo puteva i transporta, koliko hrane je mogue prevesti do
odreene lokacije pre nego se pokvari? (Ograniena veliina gradova)
x Da li su ruralne oblasti uglavnom poljoprivredne, ume, panjaci ili
ledine? U spoljnim oblastima, gde nema puno ljudi koliko ima puteva,
ko ih gradi i ko ih koristi?
x Koliko se razlikuju vremenski uslovi od godine do godine da li je
proizvodnja useva uglavnom dobra ili ljudi trpe nestaice zbog sue i
poplave?
x Koje vrste vremenskih nepogoda su uobiajene tornado, oluja,
meava, poplave, peana oluja? Kako ih ljudi savladavaju? A kako
neljudske rase?
x Kako je poljoprivreda/proizvodnje hrane podeljena izmeu ljudi i
neljudskih rasa ? Kakvi sukobi iz toga proistiu? (Na primer: irenje
ljudskih farmi zalazi u ume koje kao boravite koriste zmajevi ili
vukodlaci)
x Mogu li seljaci imati sopstvenu zemlju ili sve pripada gospodaru?
Koju vrstu pravba nad zemljom, usevima, itd. imanju
gospodari/zemljoposednici? Ima li problema sa krivolovom?
7. SVAKODNEVNI IVOT
Generalno
x ta obini ljudi oseaju ka strancima? Ka neljudsskim rasama ?
Koliko su sprremni da prihvate razne ideje ? Koliko su kosmopolite ?
x Koliko ima drutvenih kretanja ? Da li je lako ili teko nekoj osobi
roenoj kao seljak da napredujedo srednje klase ili srednjoj klasi da se
56
izdigne do plemstva ? Koliko ima otpora tome ? Da li e takva osoba

biti prihvaena u drutvu ?
x Kakve se stvari smatraju luksuzom ololada, kafa, svila, zaini,
ispirajui klozet ? Zato ?
x Kao ljudi izgledaju ? Da li e plavokosi (crvenokosi, brinete) ostati
van drutva ? Neko ko je visok pet stopa i 10 palaca ? Da li e
neljudska bia biti odbaena ili ih ima toliko da se smatraju za
normalne ?
x Koje su prihvaene norme line higijene ? Da li se veina ljudi
redovno kupa ili se kupanje smatra opasnim po zdravlje ?
x Kako se distribuiraju smee i otpadne vode?
x Kakav je nametaj veliki i u blokovima, jednostavan, lepo
izgraviran, obojen? Od ega je veina napravljena tkanina, drvo,
kamen? Ima li stvari (kao to su stolice sa rukohvatom) koje su
rezervisane za osobe sa visokim poloajem?
x Na koji nain dizajn nametaja odraava obiaje i stil ivota ljudi (na
primer: kreveti sa zastorima za odvojenost u srednjevekovnim
domovima kada su sluge lutale kroz sobe bez ikakve najave, koji bi se
mogli dii ili spustiti, nasuprot kreveta u selu sa malim kuevnim
prostorom)?
x Kakav je sistem vodovoda i kanalizacije? Ko ih je izgradio i odrava?
Koliko su pouzdani i koga zovete kada se cevi zaepe? Koliko su
razliiti sistemi u gradu i na farmi?
x Kako se ljudi bore sa raznim poastima poar, poplava, tornado,
oluje, meave, bolesti itd ? Koliko su este takve poasti ?
x Koliko rano ustaju ljudi u gradu ? U selu ? Da li su satovi obibna
stvar ili ljudi procenjuju vreme pomou sunca ili sluajui crkveno
zvono ?
Moda i odea
x ta ljudi oblae ? Koliko je to skupo ? Da li se materijali prave i
lokalno ili se deo toga ili sve uvozi ?
x Da li je oruje standardni deo odee za neke/sve delove drutva ?
x Da li postoji uobiajen nain oblaenja za neke delatnosti npr, vojne
uniforme, sudijske toge, sportski dresovi itd ? Koliko varijacija je
doputeno mogu li aci nositi svetlo zeleno odelo sve dok je kroj
odgovarajui ili je to neto previe ? Da li je boja ili stil ono to je
vanije ?
x Da li su sirovine za izvesne boje purpurna, indigo i sl. retke,
pravljenje odee od te boje je preskupo ili rezervisano za plemstvo ili
druge osobe na visokom poloaju ?
x Da li zakon o raskoi definie ko ta moe nositi ? Kakve su kazne?
Ko odluuje o tome kada su potrebne promene? Koliko su esta
prilagoavanja ?
57
x Ima li mode u stvarima koje se ne tiu odee stil koije, nametaja

itd ?
x Ima li mode u magiji kao to su arobni napici godine i ritualnih ini
koje nisu u modi i obratno ?
x Koliko obian ovek moe podneti promene odee ? A plemii?
Seljaci?
x Koja je trenutna moda u odevanju? eirima ? Nakitu ? Cipelama ?
Da li se ta moda razlikuje kod ljudi i neljudskih bia ? Izmeu
gradova i okruga ?
x Koji materijali su podesni za koju klimu ? Koji materijali se moraju
uvesti i da li su skupi i dostupni samo vioj klasi ?
x Koje stvari su napadne i vulgarne a koje su stilske ?
x Koji stilovi dekoracija i pribora su uobiajene ? Koje boje i
kombinacije boja su skladne a koje odudaraju ? Da li miljenje o
ovome varira od rase do rase ?
x Koji fiziki tipovi i osobine su trenutno u modi tamnokoi ili bledi,
tuberklozni izgled ili robusni i zdrav, debeo ili mrav, plav ili crnokos,
miiavko ili mrtvi pesnik, itd ?
x DA li moda neljudskih bia odraava njihovu psihologiju ? Da li se
zmajevi oblae za obed ? Da li kod sirena postoji tabu golotinje ?
Maniri
x Po emu se razlikuje zvanini, dvorski ruak od obinog obroka po
koliini i raznovrsnosti hrane ? Koliko se dvorski maniri razlikuju od
svakodnevnih ?
x Koja su pravila preimustva ko prvi prolazi kroz vrata ? Ko se prvi
najavljuje ?
x Ima li razlike izmeu zvaninih ili dvorskih manira i nezvaninih,
svakodnevnih dobrih manira ?Kada i gde se oekuje da ljudi pokau
najbolje ponaanje ?
x Koliko su vani dobri maniri u ovom drutvu ? ta se smatra
svakodnevnim dobrim manirima ? Koliko se razlikuju dobri maniri
od rase do rase ? Kako ljudi/patuljci/zmajevi reaguju kada je neko, po
njihovim standardima grub ?
x Kada stigne gost da li se odmah nudi pie, posle nekog intervala ili
samo na zahtev ? Ima li posebne hrane ili pia koje se po obiaju nudi
novopristiglom gostu ?
Ishrana
x Koja hrana se smatra sveanom ? Koja hrana/pie je vezano za
odreene praznike, dogaaje (npr. Pogrebi, venanja) ili za doba
godine ?
58
x Po emu se razlikuje zvanini, dvorski ruak od obinog obroka po

koliini i raznovrsnosti hrane ? Koliko se dvorski maniri razlikuju od
svakodnevnih ?
x Da li su sanitarije dovoljno dobre da bi nepreraena voda bila dobra
za pie ? Ako nije ta ljudi piju umesto nje ?
x Koje stvari mada jestive, se nikada ne koriste za jelo (ta tu ne valja) ?
Zato ? Da li je uobiajena ljudska hrana otrovna za patuljke ili
vilenjake (ili obrnuto) ?
x Dostignut nivo magije/tehnologije u tom drutvu, koji je priblini
x Koliko hrane se smatra nolmalnom za jedan dan ? Kada se slui ?
Koja je najvanija a koja sporedna ? Da li je neka vrsta hrane (na
primer jaja i slanina) rezervisana uglavnom za posebne obede ?
x Koji obroci ili sezonska hrana se smatraju tipinom za tu oblast ? ta
je sa vinom i pivom ?
x Koja hrana se smatra seljakom ? Koja hrana je trgovaki artikal, i
koja se jede svakoga dana ? Zbog ega je hrana retka ? Koja vrste
hrane se obino jede kuvana/sirova ?
x Kakava je hrana ? Koja bilja i zaini su uglavnom na raspolaganju a
ta se mora uvoziti ? Koji se najee koriste ? Da li ljudi vole
visokozainjenu hranu ili ne ?
x Kako se hrana uva za korienje u vansezoni dimljenje,
konzerviranje, usoljavanje, suenje itd ? Koliko se koriste raspoloive
metode koliko esto se uvana hrana kvari ?
x Kada je ograniena koliina hrane ko prvi strada ? Radnici i farmeri
koji moraju vie raditi da proizvedu jo ili deca koja su sledea
generacija ili stare osobe ili plemstvo ?
x Koje jelo i sezonsku hranu vole neljudska bia i koliko se to razlikuje
od one koje vole ljudi ? Da li je neka hrana otrovna ili neukusna za
neke vrste dok je za druge izvrsna ?
x Ima li vremena kada ljudi oekuju post (npr. Pre ravnodnevice, posle
roenja deteta, za vreme velikog posta ili ramazana, posle smrti
vladara) ?
x Trenutno stanje puteva i transporta, koliko hrane se moe prevesti do
odredita pre nego to se pokvari ? (to ograniava veliinu gradova)
Edukacija
x Koliko je skupo stei razne nivoe obrazovanja?
x Postoji li organizovan sistem obrazovanja ? Ako ima ko ga
obezbeuje : vlada, crkva, privatne osobe ? Kako se to pomae ? Da li
59
se magija smatra delom glavnog nastavnog plana ili se te studije

obavljaju privatno ?
x Koje vrste poduka su na raspolaganju i gde ? Ima li kola u svakome
gradu ili obini ljudi moraju putovati ako ele da steknu obrazovanje ?
Ima li univerziteta ? Privatnih tutora ?
x Koji je nivo pismenosti kod veine populacije ? Da li se literatura
smatra korisnom/nepotrebnom vetinom za plemstvo ili neto to je
potrebno samo pisarima/inovnicima ? Koliko su este knjige ? Kako
se tampaju ?
x Ko su nastavnici ? Kako se obuavaju ? Ko ih plaa ?
x Koliko obuke se smatra potrebnim za razne nivoe drutva ? Koje
stvari
se
smatraju
apsolutno
potrebnim
znanjem
za
gospodu/plemstvo ? Za trgovce ?
x Koje stvari se smatraju apsolutno potrebnim znanjem za dvorane
(poezija, jezici, vetine sa orujem itd.) ? Koje su lepe ali ne i
potrebne ? ta bi moglo veoma zbuniti nekog ko bi se tamo zatekao
(strast ka stripovima, knjigama itd.) ?
x Koliko su potovani nastavnici i aci ? Ko ih podrava ?
x Ako magija zahteva studije gde se odlazi na obuku ? Kako je
zasnovana obuka ? Postoji li neki sistem egrtovanja ili se arobnjaci
samo obuavaju ili se znanje prenosi s kolena na koleno ? Da li je
neobuen arobnjak opasan ili samo obina osoba ?
x Da li arobnjaci imaju specijalni jezik koji se korsti za magiju ? Ako
je tako gde ga ue ? Da li je sigurno razgovarati na tom jeziku ili je
sve izreeno automatski i arolija ? Ako je tako, koliko je bezbedna
obuka novih studenata ?
Kalendar
x Da li ima jedinstvenog prihvaenog kalendara (Ukljuujui i merenje
vremena u toku dana) ili razliite zemlje, ljudi ili rase koriste
razliite ?
x Kako je dan podeljen na manje merne jedinice ? ta su one ( Sat eve,
sunano zvono, podne, itd.) ? Da li su ta imena odgovarajua sa
neim? Da li je duina sata fiksna ili zavisi od promena duine dana
kako se menja godinje doba?
x Kakva su imena meseci i koliko dana ima svaki ? Koliko dana ima u
nedelji ? Koliko meseci u godini ? Ima li prestupnih godina ? Ako ima
ko vodi rauna o tome ?
x Koji dani su proglaeni za praznike ili vremena festivala ? ta se
proslavlja ? Da li ima nekih koji se proslavljaju samo u odreenim
zemljama, gradovima ili regionima ?
x Koji dogaaji su korieni za poetak brojanja godina ? Da li se
koristi odreen dogaaj (stvaranje novog sveta, kraj velikog rata,
otkrivanje atomske snage itd.) ili je brojanje zasnovano na tekuim
60
dogaajima (dvanaeste godina Tiberijusovog carstva, trista prva

godina dinastije Han ) ?
x Kao ljudi kau koliko je sati ? Ima li satova, asovnika, sunanih
satova, itd. , ili ljudi sluaju zvona sa crkve ili zamka ili po poloaju
sunca ?
x Ima li dana koji se smatraju posebnim, kao to je Karneval luda ?
Kako se ti dani obino obeleavaju ? Odakle potiu ?
Kriminal i pravni sistem
x Kako prisustvo magije i arobnjaka utie na zakon i vlast ? Da li su
arobnjac osloboeni od izvesnih poslova uprave ili slubi (sudije,
vee, policija) ? Da li neki vladini poslovi zahtevaju da njihovi
slubenici budu arobnjaci ?
x ta se smatra normalnim i legalnim putem prikupljanja podataka i
odreivanjem krivice ? Da li je doputena tortura?
x Da li je doputeno donoenje presude od strane zemljoposednika ili
postoji nezavisni sistem pravosua?
x Koje lino naoruanje je doputeno onima koji smeju nositi oruje?
Da i se neko smatra orujem samo za otmene bilo po obiaju bilo po
zakonu? Da li zakon zabranjuje nekim klasama da se uopte
naoruavaju? Da li zakon zahteva da neke klase ovladaju posebnim
vetinama sa orujem, kao to su Engleskoj slobodnjaci bili obavezni
da budu veti sa lukom i strelama?
x Da li je mogua retorika magija? Koliko se esto koristi ? Da li se
koristi samo za odreene vrste zloina ( i ako je tako za koje) ? Da li
su posledice retorike magije prihvatljive u sudu kao evidentne ? Da li
je to neto to moe uraditi svaki arobnjak ili je potrebna
specijalizacija ?
x Da li su neke arolije (suprotne glavnoj magiji) nelegalne ? Zato
zbog efekta arolije, ili zbog sastojaka ili procedure potrebne da se
arolija baci ili neto drugo ? Ako je tako, kako se moe detektovati
kriminalna arolija ? Hapenje ? Kazna ? Da li je hvatanje i
kanjavanje ilegalnih arobnjaka odgovornost magijskog esnafa ili se
time bavi obian sud ?
x Da li su odvojeni civilni i kriminalni sudovi ? Ljudski i neljudski
sudovi ? Ima li posebnog suda ili propcedure za magijska zlodela ?
ta je razliito kod oba tipa suda ? Da li se zahteva da sudije ili drugi
sudski slubenici znaju/ne koriste magiju ? Da li su dokazi stieni
magijom manje ili vie pouzdani od fizike evidencije ili od iskaza
svedoka ?
x Koje stvari se smatraju ozbiljnim kriminalom i zato ? (Na primer u
kulturi okrenutoj trgovini falsifikovanje moe biti zloin za smrtnu
kaznu, dok u oblastima gde je ivot jeftin moete dobiti malu kaznu
za to) ?
61
x Koje su normalne kazne za male i velike prekraje ? Ima li zatvora ili

se ljudi kazne i oslobode ? Ima li vie stepena kazne igosanje ili
seenje uha, seenje ruku ili glave ili se jednostavno svi obese ?
x Ko je odgovoran za hvatanje kriminalaca ? Ko plaa te hvatae
gradska vlada, trtgovaki konzorcijum ili neko drugi ? Kako su
organizovani u nezavisnu policiju ili se dunosti preklapaju po
okruzima ili jednostavno ih hvata ko to eli ? Da li su u stalnom
radnom odnosu, deliminom odnosu ili dobrovoljci ? Javni ili
privatni ? Kojim vetinama moraju vladati ? Koje oruje im je
doputeno da nose ?
x Ima li pravnika i advokata ? Ko to sebi moe priutiti ? Ko ih obuva i
daje sertifikate?
x Da li su ljudi krivi dok se ne dokae nevinost, nevini dok se ne dokae
krivica ili to zavisi od volje gospodara kada se sluaj iznese pred
njega?
x Ima li drugih sudija osim vladara, gospodara ili zemljovlasnika? Ako
ima kako se biraju, kako se plaaju i ko ih plaa? Da li je mogue
pomilovanje i ako jeste ko to moe uiniti? Koliko su spoljne oblasti
raspoloene ka sudijama? Da li je zakon lina uobiajen ili ne? Da li
se odobrava ili ne?
x Ima li zakona o raskoi koji regulie koje klase/rase mogu biti
obuene raskono ? Da li sudije i advokati nose posebnu odeu
(perike, odore) da bi time ukazali na svoje zvanje ?
x Da li su arobnjaci iznad ili ispod zakona na primer : da li imaju sva
prava kao stanovnici, nemaju prava ili mogu delati ne obazirui se na
tua prava ?
x Ima li drumskih razbojnika, pljakaa i pirata, esto ili retko ? Koje
vrsta prekraja moe prosean stanovnik moe poiniti u toku svog
ivota ?
x Ko moe ukinuti zakone grupa (izabrani senat, proglaeni savet ili je
to nadlenost doma lordova) ili samo vladar ili predsednik drave ?
Koliko moe uticati plemstvo, srednja klasa, trgovci itd., na nastajanje
zakona ?
x Kako se tretiraju dokazani kriminalci pre i posle osude ? Da li
policija/milicija/gradska garda moe pokazati grubost pri hapenju ili
se nerado gleda na to ?
Odnosi sa inostranstvom
x Da li ta zemlja ima zvanine odnose sa drugim zemljama ? Ako ima
ko su ambasadori ? Ima li ustanovljenih ambasada i konzulata ili se
alju specijalni izaslanici kada se neto desi ?
x Kao se sklapaju ugovori ? Da li se trenutno deava nmeto znaajnoili
je u najavi ?
62
x Kako zvanini stavovi prema drugim dravama utiu na trgovinu i

razmenu ? Da li trgovci uglavnom ignoriu napetosti izmeu vlada sve
dok mogu sticati profit ili e ih to uvui u probleme ? Ima li carinskih
inspektora ili neeg slinog pri prelasku granica ? Da li je izvoz/uvoz
nekih tehnolokih/magijskih artikala regulisan od strane vlade ili od
ne vladinih kartela ? Kako na to utiu politiki odnosi izmeu
zemalja ?
x Koliko vlade imaju zvaninih pijuna i obavetajnih slubi ? Vojske ?
Trgovakih esnafa i bogatih trgovaca ? Postoje li zvanine
organizacije ili pijuniranje obavljaju diplomate i/ili samostalni
agenti? Koliko je to efikasno?
x Koje zemlje/rase su tradicionalni saveznici? Koje su tradicionalni
rivali ? Kako te tradicije utiu na dananje odnose izmeu zemalja i
rasa ?
x Koja vrhovna mesta se stiu nasleem i enidbom i koliko je to vano
za spoljnu politiku ?
Voenje ratova
x Koji ljudi/zemlje/rase su bili u konfliktu u nedavnoj prolosti ?
Zato ? Kada i zato je bio taj nedavni sukob ? Ko je pobedio ? Ko je
jo uvek ljut zbog toga ?
x Koja glavna ratna oruja su na raspolaganju (na primer opsadne kule,
katapulti, topovi, A-bombe) ?
x Koliko prisustvo magije utie na strategiju i taktiku ? Da li komandiri
armije imaju neobine formacije ili tehnike da bi mogli preduzeti
neki magini napad? Kako se magija moe koristiti kao deo bojnog
plana uzevi u obzir razne nivoe tehnologije (na primer : posedovati
magiju nad vremenom tako da pada neprekidna kia i da neprijatelj ne
moe manevrisati u blatu) ?
x Da li se magija primarno koristi za prikupljanje informacija (arolija
nevidljivosti, iezavanje i slino) ili se arolije koriste na bojnom
polju (prizivanje demona da napadnu neprijatelja, bacanje vatrenog
kanenja na njih itd.) ? Ako je tako kako se moemo odbraniti od nje ?
x Kako su vojske obino struktuirane ? Da li postoji zvanina,
nezavisna komandna struktura ili su svi zvanino pod komandom
onoga ko je predstavnik vladareve vojske ? Ima li zvanine strukture,
koje se oznake i titule koriste ?
x Da li je upotreba oruja ograniena na drutvene klase kao to jesamo vitezi smeju koristiti ma i oklop, slobodnjaci koriste luk i
strele, seljaci koriste kose, motike i ono to je raspoloivo ? Ima li
ogranienja bilo zakonskog, oubiajenog ili biolokog o tipu oruja
koje razne rase ili magijska bia mogu koristiti (na primer : vilenjaci
ne mogu koristiti oruje od livenog gvoa)
63
x Da li su za vreme rata mogue viteka ili vojna proglaenja ili takve

komisijea moraju ekati zvanine ceremonije ? Da li se normalna
drutvena ogranienja primenjuju za vreme rata ili je na bojnom polju
sve jedno ?
x Ko moe pozvati ljude u vojsku i kako ? Da li vladar trai ljude od
plemia koji za uzvrat alju seljane ili sam vladar sve obavlja ?
x Ima li profesionalnih vojnika/najamnika ? Da li je mogua karijera u
vojsci ili morate poslati najamnik da bi mogli iveti kao vojnik ? Da li
vojska prima dobrovoljce ili samo regrute ? Moete li se izdii na nivo
oficira pokazujui hrabrost ili zaslugama na bojnom polju ili su
oficirske pozicije rezervisane samo za poseban tip ljudi one koji
imaju oficirske inove, koji su diplomirali na vojnoj koli, sinovi
poznatih ratnika i sl. ?
x Kolika je tipina vojska ? Koji procenat vojnika je obuen (vitezovi,
profesionalni vojnici, straa, najamnici) a koji procenat su neobueni
regruti ? Da li regruti imaju obuku ili se oekuje da naue posao ( u
samoj borbi) ?
x Kao se vojska snabdeva ? Da li je vojnicima doputeno da ive od
poljoprivrede ili plaaju za sve to dobiju ? ta se deava ako se
karavan za snabdevanje zarobi ili izgubi ? Kako se postupa sa
nabavkama za vreme dugotrajnih sukoba ? Za koliko dana vojska sa
sobom moe vui zalihe ? (Ref. Aleksandar Veliki i logistika
makedonske vojske, koliko konji mogu poneti, koliko je potrebno za
jelo itd.)
x Koje su prihvaene konvencije voenja rata (na primer : ratatovi samo
u zimu kada niko nije zauzet usevima, mogu se koristiti samo
odreena oruja itd.) ? Da li se ovo razlikuje od rase do rase ?
x Kako prisustvo neljudskih bia( patuljci, vampiri itd.) utie na
strategiju, taktiku i na bitku ? Da li je potrebno posebno oruje ako se
armija suoi sa nekom neljudskom armijom ? Kako neljudska bia
mogu svoju fiziku razliku iskoristiti kao svoju prednost ?
x Da li su neke neljudske rase tradicionalno bolje sa nekim orujima
(patuljcii sa sekirama, vilenjaci sa lukovima) ? Zato da li imaju
veu snagu, bolji vid, spretniji su u rukovanju) ?
x Da li odnosi izmeu zemalja uglavnom zavise od odnosa izmeu
poglavara ili se dva vladaoca mogu mrzeti iz dna due a da ne mogu
proglasiti rat u koji bi uvukli svoje zemlje ?
x Da li je u toku neki dugotrajni rat, kako je izazvan prvi sukob ? Da li
su regrutovani ljudi puno mlai/stariji nego to trebaju biti ? Da li su
ljudi primorani da uu u netradicionalne uloge seljaci da se bave
poslovima, ene da potkivaju konje, deca da prave municiju itd ?
Kako te promene utiu na drutvo ? Kako e to uticati na odnose
izmeu rasa/klanova/polova/drutvenih klasa kada se rat zavri ?
64
x Da li je vojska integrisana (na primer : mukarcu, ene, vilenjaci,

patuljci, purpurni ljudi, zeleni, sve sluge zajedno) ? Kako to utie na
bojne formacije ? Strategiju ? Da li su izvesne rase ili grupe izolovane
u posebne jedinice ? Ako je tako da li se te jedinice smatraju elitnim
trupama ili su najizloeniji vojnici na bojnom polju ? Kako ovi
stavovi utiu na bojnu strategiju ?
x Da li nauka ili magija moe unaprediti razvoj specifinog oruja,
taktike ili strategije ?
x Ima li prirodno nametnutih ogranienja za razvojili korienje
izvesnih tipova oruja (na primer : samo oruje pokretano snagom
miia jer fiziki zakoni u tom svetu na dozvoljavaju sagorevanje
baruta) ?
x Do kog stepena je tehnologija promenila izgled rata ? Da li su maine
sa unutranjim sagorevanjem ili parobrodi primenjive za pokretanje
velikih trupa ?
Oruje
x Kakvo je oruje u toj zemlji u poreenju sa orujem u okolnim
gradovima i zemljama? Da li je nedavno bilo inovacija koje mogu
poremetiti ravnoteu ili je sve manje vie isto?
x Da li ima raspoloivog maginog oruja ? Moe li se magija koristiti u
ratu ? Na koji nain ? Da li su arolije dovoljno brze da bi se koristile
u borbi prsa u prsa ili je magija vie opsadno oruje, upotrebljivo
samo na daljinu ?
x Kako prisustvo magije utie na tehnologiju oruja ? Moe li magino
oruje biti efikasnije ? Moete li uiniti neto naroito sa zidovima,
oklopima ili nekim orujem da bi se bolje oduprli neprijateljskoj
aroliji ?
x Kako prisustvo magije utie na strategiju i taktiku ? Da li se magija
primarno koristi za prikupljanje informacija (arolija nevidljivosti,
iezavanje i slino) ili se arolije koriste na bojnom polju (prizivanje
demona da napadnu neprijatelja, bacanje vatrenog kanenja na njih
itd.) ? Ako je tako kako se moemo odbraniti od nje ?
x Kako prisustvo magije utie na tehnologiju oruja? Moe li obian
predmet postati vrlo smrtonosan (Letei tiganj?) ili deluje samo na
stvari koja su ve oruje? Moe li obian predmet biti zaaran da
njegova primena bude izvanredno dobra (tiganj za vrhunske
kulinarske vetine, ealj koji ne oteuje kosu)? Koliko su uobiajene
i korisne takve stvari?
x Koje lino naoruanje je na raspolaganju svakome ko to moe sebi
priutiti? Da li se neko smatra plemiem po obiaju ili po zakonu?
Da li zakon zabranjuje nekim klasama da uopte budu naoruane ?
x Koji je dostignut nivo tehnologije naoruanja ? Ima li vatrenog otuja
i ako ima koliko je sofisticirano (kremenjae, fitiljae, puke, uzi) ?
65
x Koje glavno oruje je na raspolaganju za ratove ? (na primer : opsadne

kule, katapulti, topovi, A-bombe) ?
x Koje oruje i oklopi su standardni za armije ? Najamnike ? Plemstvo ?
Mladog seljaka koji pokuava da odbrani svoj dom ?
x Ima li naoruanja kao to je ma ili pitolj, koji su standardni deo
odevanja za neke/sve delove derutva ?
x Koje su prihvaene konvencije voenaj rata (na primer :ratovi samo u
zimu kada niko nije zauzet usevima, mogu se koristiti samo odreena
oruja itd.) ?
66
KO JE E.E. DOC SMITH?
(E.E. DOS SMITH 1890-1965)

Bilo koji ànr ili subkultura ima svoje osniva~e, legende, zna~ajne li~nosti
koje kako godine prolaze padaju u nezasluèni zaborav.Da li ste se ikad zapitali
gledaju}i Startrek ili Star Wars serijale gde su njihovi koreni.Ve}ina sf fanova ne
zna da one pripadaju podgrupi sf-a koja se naziva Space opera, a ~ovek koji je
1940 godine uveo taj termin da bi bolje objasnio pojam grandioznih galakti~kih
avantura i koga nazivaju otac space opere je bio E.E.DOC Smith.
On je rodjen 2.05.1890 god a umro je 31.08.1965, radio i stvarao u USA
dràva Wiskonsin.U svom obi~nom ìvotu bio je drvose~a, stolar,
mehani~ar,kova~,svirao je gitaru i mandolinu, a kao hemijski inènjer radio jeu
industriji hrane,zanimljivo je da je Doc patentirao na~in na koji se {e}er u
prahu lepi za krofne(na ~emu su mu svi ameri~ki policajci zahvalni-primedba
urednika).
Kao sf pisac ostavio je neizbrisivi trag serijalimaSkylark i Lensman i to
su prakti~no prve space opere.Skaylark je zapo~eo da pi{e 1915 godine zavr{io
1920, a objavio 1928 u prvom specijalizovanom sf magazin Amazing stories.
Pikanterija u vezi ovog romana je da mu je u pisanju i boljem poznavanju, tj.
uverljivosti ènskih likova pomagala kom{inica Lee Hawkins Garby(Doc se
ina~e dvaput ènio primedba urednika). Koreni ovog romana po~ivaju i u delima
Homer Eon Flinta koje je on nazivao supernau~ne pri~e tako da je Doc
upotrebio istovetno pisanje dijaloga kao Flint.U svojim romanima Doc je izmislio
mnogobrojne termine i pronalaske koje su se kasnije u raznim varijacijama
ponavljali u mnogobrojnim delima sf-a.Npr:ablative heat(reentry) shield,
acceleration tank, artificial eye, decon type DCQ, dropshaft, Emergency lifeboat,
force field, matched-frequency separable units, mothership, moving a planet,
pentavalent nitrogen, platinum alloy disc, pressor beam, protective shield, space
armor, space suit, spay ray. Za prvi roman dobio je honorar od 125 dolara.
67
Bibliografija
The Skylark of space 1920 god.
Skylark three 1930 god.
Skylark of Valerom - 1934 god.
Skylark du qusne - 1965 god.
Triplanetary 1948 god.
First Lensman 1950 god.
Galactic patrol 1950 god.
Lensman 1951 god.
Second-Stage Lensman 1953 god.
Children of the Lens 1954 god.
68
69
SF IN MEMORIAM
KURT VONNEGAT ( 1922-2007)

Jedan od najpoznatijih sf pisaca Kurt Vonegat preminuo je 11.04.2007
godine u 84 g. ivota. Roen je 11.11.1922 god. u Indijanapolisu (Indijana
USA), kao najmlai od troje dece u treoj generaciji porodice nemakoamerikog porekla koja se 1848 god doselila u USA. Njegov otac Kurt bio je
arhitekta, a majka Edit Lieber je poticala iz bogate porodice. Imao je brata
Bernard-a i sestru Alice. enio se dva puta, prvi put sa Jane Marie Cox koju je
poznavao jo iz obdanita, zvanino se razveo od nje 1979 godine ali je od
1970 do 2000 godine iveo sa Jill Krementz koja je bila profesionalni
fotograf. Imao je sedmoro dece; troje iz braka sa prvom enom; troje koje je
usvojio posle prerane smrti sestre Alise i erke koju je naknadno usvojio.
Majka mu se ubila 1944 god., a on je pokuao samoubistvo 1985 god. Jednom
od sinova Mark dao je ime po Marku Tvenu za koga je smatra da je svetac.
Vei deo ivota proveo je u gradiu Cape Cod.
Pohaao je '' Short high school'' u Indijanopolisu i bio urednik prvih
kolskih novina u Americi ''The Daily Echo''. Kratko je pohaao ''Butler
University'' ali je odustao kada je profesor procenio da njegova pria nije
dovoljno dobra. Pohaao je i ''Cornel university'' 1941-1942 i tada je bio
asistent urednika u novinama ''The Daily Sun''. Na fakultetu je bio lan
bratstva ''Delta Upsilon''. 1943 poeo je da studira na ''Carnegie Mellon
University'' ali je prekinuo studiranje i prijavio se u Ameriku vojsku sa
kojom su ga poslali u Evropu. Za vreme bitke kod Bulge kao lana 106
divizije (izvia) zarobili su ga Nemci i 1945 god.zatekao se u Drezdenu koji
je sravnjen sa zemljom prilikom saveznikog bobardovanja i bio je jedan od
malobrojnih zarobljenika koji je to preiveo. O tom dogaaju napisao je
uveni roman '' Klanica 5'' i jo est knjiga.U maju 1945 g. su ga oslobodile
Sovjetske trupe i dobio je visoko vojno priznanje ''Purpurno srce''. Posle rata
70
studirao je na ikakom univerzitetu i diplomirao antropologiju. Zaposlio se

kao reporter koji je pratio rad policije i radio je u ''City News bureau of
Chicago''. Kada je preao u Njujork radio je u novinama''Schenctady'' i kao PR
u ''General Electric''. Zasitivi se novinarskim pozivom zaposlio se kao
profesor na ''University of Iowa'' gde je vodio knjievnu radionicu.
Njegova prva kratka sf pria''Report on the Barn house effect''(1950 g.)
objavljena je u ''Collier-u''. Prvi roman bio je distopijski sf ''Player
Piano''(1952 g.). Drugi roman ''The sirens of Titan''(1959 g.). Od 1960-1971 g.
pisao je ''hard sf'', a tipian primer je roman ''Cat's Cradle''.Pisao je i satire,
crnohumorne komedije, eseje ( ''Slaughter house 5' 1969 g.';''Breakfast of
champions'' -1973 g. Pod stare dane vratio se novinarstvu i otro je kritikovao
i ismevao ameriku administraciju, naroito predsednika Bua. Radio je u
novinama''In These Times''. Hobiji su mu bili: izrada figurica od drveta i
eljeza, oslikavanje svire i ilustracije za knjige. Asteroid 25399 nazvan je
''Vonnegut'' njemu u ast.
Kurt Vonnegut je bio lan: Authors leugue of America; National Institute
of the Arts and Letters; Barnstable Yaht club; Barnstable comedy club; Delta
Upsilon. Poasne titule i nagrade: Guggenheim fellow (1967g.); National
institute of arts and letters grant (1970 g.); L.H.D. Indiana University (1973
g.); Litt. D Hobart and William Smith Colleges(1974g.); Literary Lion award,
New York Public Library(1981 g.); Eugen V. Debs award (1981 g.); Freedom
to road award-Chicago Public Library(1983 g.); Emmy award for Outstanding
children's program(1985 g.); Bronze Medallion, Guild Hall (1986 g.).
BIBLIOGRAFIJA
Romani:
1952-Player Piano
1959-The sirens of Titan
1961-Mother night
1965-God bless you, Mr Rosewater
1969-Slaughter house five
1973-Breakfast of champions(Goodbye blue monday)
1976-Slapstick (Lonesome no more)
1979-Jailbird
1982-Dead eye
1985-Galapagos
1987-Bluebeard
1990-Hocus pocus
1997-Timequake
71
Kolekcije kratkih pria:

1961-Canary in a cathouse
1968-Welcome to the monkey house
1999-Bagombo snuff box
Dela adaptirana za film
1971-Happy birthday, Wanda June
1972-Slaughter house five
1974-Next door
1983-Slapstick
1996-Mother night
1996-Breafast of champions
Dela adaptirana za pozorite
1960-Penelope (Happy birhday Wanda June)
1972-Between time and Timbuktu)
1970, 1974Welcome to the monkey house
1971-The sirens of Titan
1976-Cat's cradle
1979-God bless you, Mr. Rosewater (mjuzikl)
1984-Breakfast of champions
1993-Miss temptaion
1996-Slaughterhouse five (opera)
1997-L'histoire du soldat
Dela adaptirana za TV
1982-Who am I this time
1985-D.p.(Dispaced persons)
1991-All the king horses
1991-Next door
1991-The euphio question
1992-Epicac
1992-Fortitude
1992-The Foster portofolio
1992-More stately mansions
1995-Harrison bergeron
72
Eseji
1974-Wamperters, foma and granfalloons (opinions)
1980-Sun, Moon, star
1981-An autobiographcal collage
1982-Avoiding the Big Bang
1982-Bob and Ray: A retrospective
1982-Discrimination, affirmative action end equal opprtunity
1984-Nothing is last save honor (Two essays)
1985-A dream of the future (not excluding lobsters)
1986-Heleadeth us from porn: god bless you Edwin Meese
1987-Can great books make good movies?Writers jast say no!
1988-My fellow Americans:What I'd say if they asked me !
1989-The coverage of Ivan Martin Jirous
1989-Slaughter in Mozambique
1990-Heinlain gets the last word
1992-One hell of a country
1992-America:right and wrong
1994-Why my dog is not a humanist
1996-The Vonnegut encyclopedia: an authorized compendium
1998-The work to be done
1998-Old fashioned gadgets
1999-Last world for a century
73
Kurt Vonnegut Jr:

The Big Space Fuck
(preuzeto iz Siriusa br.101)
Velika svemirska eva

U godini toj i toj mogla je u Sjedinjenim Amerikim Dravama
mlada osoba tuiti sudu svoje roditelje ako su je loe odgajali. Mladi
ih je ovjek mogao izvesti pred sud i prisiliti ih da plate ili da ak
odslue zatvorsku kaznu za ozbiljne pogreke koje su poinili jo dok
je bio malo, nemono dijete. Nije to bio samo pokuaj da se udovolji
pravdi ve se time pokualo obeshrabriti reprodukciju, s obzirom na
to da je hrane bilo sve manje. Pobaaji su bili besplatni, Zapravo, svaka
ena koja se dobrovoljno prijavila za pobaaj mogla je slobodno birati
opremu za kupaonicu ili stolnu svjetiljku.
U godini toj i toj Amerika je upriliila Veliku svemirsku evu, to je
predstavljalo ozbiljan napor da se osigura postojanje ljudske vrste u
svemiru, budui da vie nije mogla dugo opstati na Zemlji. Sve se
pretvorilo u sranje, konzerve od piva, stare automobile i boce Cloroxa.
Neto zanimljivo dogodilo se na Havajskim otocima, gdje su niz godina
bacali smee u grotla ugaenih vulkana, dva su vulkana iznenada sve
to izbljuvala. I tako dalje.
To je bilo vrijeme velike oputenosti u pitanjima jezika, tako da je
ak i predsjednik govorio sranje i jebiga i tome slino, a da se nitko
zbog toga nije osjeao ugroenim, niti uvrijeenim. Bilo je to
potpuno.u redu. On je svemirsku evu zvao Svemirskom evom, pa
tako i svi ostali. Bio je to raketni brod s teretom od etvrt tone
smrznutog suenog pricera u svom nosu (pricer je tu u smislu
itrcak, a ne utrcak, uobiajenom u Evropi). Trebao je biti
ispaljen u galaksiju Andromeda, udaljenu dva milijuna svjetlosnih
godina. Brod je nosio ime Arthur C. Clarke, u ast uvenog
svemirskog pionira.
Brod je trebao biti ispaljen u pono na praznik 4. srpnja, U
deset sati te veeri, Dwayne Hoobler i njegova ena Grace,
promatrali su odbrojavanje na televiziji u dnevnoj sobi svoga
skromnog doma u Elk Harboru, Ohajo, na obalama neeg to je
neko bilo jezero Erie. Jezero Erie sada je postalo itki kal U njemu
je bilo riba pikora-ljudodera, dugackih i po devet metara. Dwayne
je bio uvar u Popravnom institutu za odrasle, Ohajo, udaljenom
oko tri i pol kilometra. Hobi mu je bila izrada kuica za ptice od
odbaenih boca Cloroxa. I dalje ih je izraivao i vjeao ih po
svom dvoritu premda vie nije bilo nikakvih ptica.
Dwayne i Grace divili su se filmskoj demonstfaciji procesa kojim
je pricer (shvatili ste: rije je o spermi) bio smrznuto-suen za put,
Mali pehar materije, to ga je predao ef Matematikog odjela na
Sveuilitu u Chicagu, bio je blic-smrznut. Zatim je materija
smjetena ispod zvonolikog vra, i zrak je isisan iz vra. Zrak je
nestao, ostavljajui fini, bijeli prah. Prah sasvim sigurno nije ba
74
ostavljao neki dojam, i Dwayne Hoobler je to i rekao ali u tom

je bilo nekoliko stotina milijuna spermatozoa, u stanju zaustavljenog
ivljenja. Prvi prilog, jedan prosjeni prilog, bio je dva kubina
centimetra. Dovoljno praha, glasno je procjenjivao Dwayne, da
zabrtvi uho igle. A vie od etvrt tone toga uskoro e se nai na
putu za Andromedu.
Jebi se, Andromedo rekao je Dwayne bez ikakve
Ijutnje. On je samo ponavljao natpise i plakate oblijepljene svuda
po gradu. Na drugima je pisalo: Andromeda. mi te ljubimo i
Zemlja ima muceke za Andromedu, i tome slino.
Na vratima se zaulo kucanje i istog trenutka ue stari
prijatelj obitelji, kotarski erif.
- Kako si, ti stari jebivjetre? upita Dwayne. .
- Ne mogu se potuiti, govnaru odvrati erif, a zatim su jo
neko vrijeme tako dobacivali, Grace se smijuljila uivajui u
njihovoj duhovitosti. Meutim, da je bila malo otriji promatra, ne bi
se toliko smijala. Tada bi uoila da je erifova sklonost ali sasvim
povrna. Nosio je neto na dui. Mogla je takoer opaziti da je u ruci
drao slubene papire.
Sjedni, ti stara, glupa vucibatino ree mu Dwayne i
gledaj kako e Andromeda dobiti svoje ivotno iznenaenje.
Ako ja pravo pazumijem odvrati erif morao bih tu
sjediti vie od dva milijuna godina, kad bih to htio vidjeti. Moja bi se
stara mogla zabrinuti to je sa mnom. On je bio mnogo pametniji od
Dwaynea. Njegov se pricer nalazio na Arthuru C. Clarkeu,
Dwayneov ne. Morao si imati kvocijent inteligencije vei od 115, da bi
ti pricer bio prihvaen. Bilo je tu i nekih izuzetaka: ako si bio dobar
sporta, ili znao svirati neki muziki instrument ili slikati slike, ali
Bwayne nije zadovoljavao niti jedan od ovih uvjeta. On se bio nadao da
e graditelji kuica za ptice imati poseban tretman, ali pokazalo se da
nije tako. S druge strane, ravnatelj Njujorke filharmonije mogao je
dati i etvrt litre, ako je elio. Njemu je bilo ezdeset osam godina.
Dwayneu etrdeset i dvije.
Sad je na televiziji bio jedan stari astronaut. Priao je kako bi
svakako elio poi onamo kamo putuje i njegov pricer. No, umjesto toga,
ostat e sjediti kod kue sa aom tanga u ruci. Tang bijae slubeno
pie za astronaute. Bila je to smrznuto-suena oranada.
Moda i nema dva milijuna godina ree Dwayne ali
sasvim sigurno imas pet minuta. Sjedni.
Ono zbog ega sam sada ovdje ree erif pokazujui
otvoreno da je nesretan obino obavljam stojei,
Dwayne i Grace bijahu Iskreno zbunjeni. Nisu imali ni pojma to je
moglo slijediti. A evo to je bilo: erif je svakem od njih uruio sudbeni
poziv, i rekao:
75
Dunost mi je da vas obavijestim da vas je vaa

kerka Wanda June optuila kako ste je upropastili dok je jo
bila dijete.
Dwayne i Graee osfadoe kao grpmom pogoeni. Znali su da je
Wandi June sada dvadeset i jedna godina j da ima pravo
tuiti sudu, ali sasvim sigurno nisu ocekivali da e to i uiniti.
Ona se. nalazila u New -York Cityju, i kad su joj telefefonski
estitali
roendan,
stvarno
je
Grace,
izmeu
ostalog,
rekla :
No, sad nas moe i tuiti, slaana, ako to eli.
Grace je bila toliko uvjerena da su ona i Dwayne bili dobri
roditelji da se ak mogla i smijati kad je nastavila: Ako
poeli moe poslati svoje trule starce u zatvor.
Wande June je bila jedinica. Skoro je bila dobila brau, meutim
Grace ih je pobacila. Umjesto njih, Grace je bila uzela tri stolne
svjetiljke i jednu opremu za kupaonicu.
to kae, to smo joj uinili? zapita Grace erifa.
Ima odvojen popis optubi uz svaki poziv odgovori
erif.
Nije mogao pogledati svoje nesretne prijatelje u oi,
pa je stoga gledao u televiziju. Ondje je znanstvenik tumaio
zato je kao cilj odabrana ba Andromeda. Bilo je najmanje
osamdeset
i
sedam
vremenskih
skokova
izmeu Zemlje i
galaksije Andromeda. Ako bi Arthur C. Clarke proao kroz
bilo koji od njih, brod i njegov teret bili bi umnoeni trilijun
puta i pojavili bi se posvuda u prostoru i u vremenu.
Ako ima bilo kakve plodnosti igdje u svemiru obeao je znanstvenik nae e je sjeme pronai i cvjetati.
Jedna od stvari to je dosad najvie deprimirala u vezi sa
svemirskim programom bila je naravno injenica da plodnost bijae
vraki daleko, ako je uope igdje i postojala. Glupe ljude kao to su bili
Dwayne i Grace, pa ak i prilino pametne poput erifa, poticalo se
da vjeruju kako je sve ondje gore gostoljubivo, i kako je Zemlja tek
komadi govna, iskoriten kao platforma za lansiranje.
Stvarno, Zemlja je bila tek komadi govna, a ak je i glupim
ljudima poput Dwaynea i Grace poelo svitati u glavi da bi Zemlja
mogla ostati jedini naseljivi planet koji je ljudska vrsta nala.
Grace su oblile suze od alosti to je tui kerka, a popis
optubi, to ga je itala, prelamao se u viestruke slike zbog suza.
Oh, Boe, oh, Boe, oh, Boe govorila je ona
govori o stvarima koje sam ja sasvim zaboravila, ali ona
nije nita zaboravila. Ona govori o neem to se dogodilo kad
su joj bile svega etiri godine.
Dwayne je itao optube protiv sebe, pa nije ni upitao Grace to je
to ona tako strano uinila kad su Wandi June bile samo etiri godine.
A to je bilo ovo: jadna mala Wanda June je kredom crtala po novim
tapetama u dnevnoj sobi da bi usreila svoju majku. Umjesto da bude
sretna, majka je prasnula i istukla je. Od tog dana ; tvrdila. je Wanda
June, ona nije mogla pogledati nijedno umjetniko djelo a da ne
76
zadrhti poput lista i da je ne oblije hladan znoj. Tako sam bila

prikraena, naveo je Wandu June njezin odvjetnik da tako kae, za
jednu sjajnu i stvaralaku karijeru na podruju umjetnosti.
Dwayne je u meuvremenu saznao kako je upropastio izglede
svoje keri za, kako je odvjetnik to nazvao dobru udaju, kao i
ugodnoti i ljubav to iz toga proizlaze. Dwayne je to navodno uinio
tako to je uvijek bio neodreen, kad god bi dolazio neki udvara.
Takoer je esto bio razodjeven do pasa kad bi otvarao vrata, premda
bi uvijek imao pojas s nabojima i revolver. Ona je ak mogla
imenovati enidbenog kandidata, kojeg je izgubila zbog oca: John L.
Newcomb, koji se konano oenio nekom drugom. Sada je imao vrlo
dobar posao. Bio je zapovjednik snaga sigurnosti u skladitu municije u
Junoj Dakoti, gdje su pohranjivali bacile kolere i kuge.
erif je imao jo loih vijesti, a znao je da e imati vrloskoro
priliku da im to i kae. Siroti Dwayne i Grace su ga obavezno morali
upitati: to ju je navelo da to uradi? Odgovor na to pitanje donijet
e im nove loe vijesti, a to je, da je Wanda June u zatvoru, optuena
kao voa bande kradljivaca po trgovinama. Jedini nain da izbjegne
zatvor bio je da dokae kao je sve ovo to ona jest i to je uinila samo
krivica roditelja.
U meuvremenu, na televizijskom ekranu se pojavio senator Flem
Snopes iz Mississippija, predsjednik Senatskog svemirskog komiteta. On
je bio vrlo sretan zbog Velike sveminirske eve i rekao je da je
Ameriki svemirski program bio upravljen ba na to. Bio je ponosan,
rekao je, to su Sjedinjene Drave smatrale prikladnim da tvornicu za
smrzavanje pricera podignu ba u njegovom rodnom, malom mjestu,
koje se zvalo Mayhew.
Rije pricer imala je usput reeno, zanimljivu povijest. Bila je
stara koliko i jebi i sranje i sline rijei, ali je ostaia izvan
rjenika jo dugo poto su druge bile doputene. Bilo je to zato to su
mnogi eljeli da ona ostane istinski magina rije jedina to je
preostala.
A kad su Sjedinjene Drave objavile da e uiniti istinski magino
djelo, da e ispaliti spermu u galaksiju Andromeda, narod ie ispravio
svoju vladu. Njihova kolektivna podsvijest objavila je da je vrijenie
da i ta posljednja magina rije izie na otvoreno. Inzistirali su da
sperma nije nita to bi, se moglo ispaliti u neku drugu galaksiju.
Moglo je zadovoljiti samo pricer. I tako je vlada poela
upotrebljavati taj izraz, i uinila neto, to takoer nikad prije nije
bilo uinjeno: standardiziran je nain kako se taj izraz pie.
* * *
ovjek koji je razgovarao sa senatorom Snopesom zamolio ga je da
ustane, tako da svatko vidi kakav titnik on nosi, to je senator i uinio.
titnici su sada bili vrlo moderni, i mnogi su mukarci nosili titnike
u obliku raketnog broda, a u ast Velike svemirske eve. Takvi su
obino imali izvezen znak SAD. Senatorov je nosio pruge i zvijezde
Konfederacije.
77
Ovo je razgovor odvuklo na vitetvo openito, a voditelj razgovora

podsjetio je senatora na njegovu kampanju da se elavog orla ukine kao
nacionalna pticu. Senator je objasnio kako mu se ne svia injenica da
njegovu zemlju predstavlja stvorenje, koje oito nije nizato sposobno u
suvremenom svijetu.
Zamoljen da imenuje stvorenje koje bi bilo sposobno za neto,
senator je to i uinio, navodei ak dva stvora: pikora i dvokrilca
chironomidae. Ali, neznano njemu kao i bilo kome drugome, pikori su
otkrili da su Velika jezera postala pogubna ak i za njihovo zdravlje.
Dok su se sva Ijudska bia nalazila u svojim kuama promatrajui
Veliku svemirsku evu, pikori su izmigoljili iz gliba i preii na
kopno. Neki od njih bili su gotovo jednako dugaki i iroki kao i
sam Arthur C. Clarke.
No Grace Hoobler je otrgnula svoj pogled s onog to je itaia i
postavila erifu ba ono pitanje kojeg se on plaio:
- to ju je natjeralo da nam ovo uradi?
erif joj je rekao, a zatim je i on zajeao protiv .okrutne sudbine.
Ovo mi je bila najstranija dunost, to sam je ikada
morao izvriti rekao je slomljeno. Javiti tako alosne
vijesti prijateljima toliko bliskim koliko ste mi vi, i to u noi,
za koju se pretpostavlja da bi morala biti najradosnija no u
cijeloj povijesti liudskog roda.
Iziao je jecajui i uletio ravno u drijelo pikora. Pikor ga je
istog irenutka pojeo ali ne prije nego to je erif vrisnuo. Dwayne i
Grace Hooblfer brzo su pojurili napolje da vide zbog ega je vritao,
a pikor je i njih takoer progutao.
Ironino, njihov je televizijski prijemnik i dalje nastavio da gledaju
niti da brinu o tome.
Devet !. rekao je glas a zatim: Osam! a zatim: izvjetavati o
odbrojavanju. premda njih vie nije bilo u sobi Sedam! I tako
dalje.
78
HERBERT DORD VELS (1866-1946)

Engleski autor, futurista, esejista i belenik istorije
H.D. Vels roen je 21 septembra 1866 u Bromleju u okrugu Kent u
engleskoj. Roditeljij su mu bili siromani i nisu imali skladan brak i rano su se
razveli.
U ranim godinama Vels je bio strastven italac a vrlo brzo otkrio se i
njegov dar za pisanje. Pohaao je Tomas Morli akademiju dok nije bio prinuan
da zbog novanih tekoa
napusti kolovanje i zaposli se
.
1883. poao je u
Nptrman kolu za nauke i
poeo je studirati biologiju i
Darvinizam
kod
Tomasa
Henrija Haksleja, dede Aldosa
Haksleja. Ubrzo je poeo da
pie novele i 1895 objavio je
Vremeplov i Ukradeni bacil i
druge prie a 1896 objavio je i
zbirku eseja da bi 1897
objavio roman Nevidljivi
ovek.
Vels je nastavio sa
pisanjem novela, romana i
eseja kao i lanala o politici,
demokratiji
i
drutvu.
Saraivao je i sa svojim
sinom, zoologom kao i sa
bratom Oldosa Hakslija na
delu Nauka o ivotu (1930).
Iste te godine sreo se sa
rabindrantom Tagorem u enevi. Pri tome su vodili razgovore o modernoj
civilizaciji, vladama, obrazovanju i poredili istok i zapad. Vels je dosta putovao
i susreo se sa svetskim voama i vodeim autorima.
1933 godine posetio je i tadanju kraljevinu Jugoslaviju, boravei
Dubrovniku na sastanku PEN kluba.
79
Novele i romani
Ann Veronica
In the Days of the Comet
Love and Mr. Lewisham
Mr. Britling Sees It Through
The First Men in the Moon
The Food of the Gods
The Invisible Man
The Island of Doctor Moreau
The New Machiavelli
The Research Magnificent
The Secret Places of the Heart
The Soul of a Bishop
The Time Machine
The War in the Air
The War of the Worlds
The Wheels of Chance
The World Set Free
Tono Bungay
When the Sleeper Wakes
Teoretski radovi
A Modern Utopia
An Englishman Looks at the World
Certain Personal Matters
God The Invisible King
Kratke prie
A Dream of Armageddon
A Moonlight Fable
A Slip Under the Microscope
A Vision of Judgment
Aepyornis Island
Filmer
In the Avu Observatory
Jimmy Goggles the God
Miss Winchelsea's Heart
Mr. Brisher's Treasure
Mr. Ledbetter's Vacation
Mr. Skelmersdale in Fairyland
The Beautiful Suit
The Cone
The Country of the Blind
The Crystal Egg
The Diamond Maker
80
The Door in the Wall

The Empire of the Ants
The Flowering of the Strange Orchid
The Jilting of Jane
The Lord of the Dynamos
The Magic Shop
The Man Who Could Work Miracles
The Moth
The New Accelerator
The Obliterated Man
The Plattner Story
The Purple Pileus
The Red Room
The Remarkable Case of Davidson's Eyes
The Sea Raiders
The Star
The Stolen Bacillus
The Stolen Body
The Story of the Inexperienced Ghost
The Story of the Late Mr. Elvesham
The Treasure in the Forest
The Truth about Pyecraft
The Valley of Spiders
Under the Knife
Ann Veronica
In the Days of the Comet
Love and Mr. Lewisham
Mr. Britling Sees It Through
The First Men in the Moon
The Food of the Gods
The Invisible Man
The Island of Doctor Moreau
The New Machiavelli
The Research Magnificent
The Secret Places of the Heart
The Soul of a Bishop
The Time Machine
The War in the Air
The War of the Worlds
The Wheels of Chance
The World Set Free
Tono Bungay
When the Sleeper Wakes
81
ZVEZDA H.G.WELLS
Pria izvorno objavljena uTALES OF SPACE AND TIME 1889
U bivoj SFRJ objavljena u knjizi Povijest iz kamenog doba Novo pokolenje,
Zagreb, Beograd 1949
Za SF almanah TERRA pria je dobijena ljubaznou naeg poasnog lana Ilije
Bakia, esejiste, kritiara, pisca itd... iz Vrca
Na samu Novu godinu gotovo u isti as stigla je vijest sa tri zvezdarnice,
da se Neptun, najudaljenija od svih planeta to se okreu oko Sunca, poeo
kretati nepravilno. Ve u prosincu je astronom Ogliv upozoravao da Neptun
sumnjivo usporava. Takva novost je bila smiljena da pobudi zanimanje u
svijetu u kojem veina stanovnika nije znala da postoji planeta Neptun. Ni dalje
otkrie neke daleke, svetle, blede magle u okolini uznemirene planete nije
uzrokovalo velika uzbuenja izvan astronomskih krugova. Naunici su
meutim vest smatrali veoma vanom jo pre nego to se saznalo da novo
nebesko telo naglo postaje sve vee i svetlije, da se kree sasvim drugaije od
pravilnog kruenja planeta i da su Neprun i njegovi pratioci sada skrenuli sa
svog redovnog puta, to se nikada pre nije desilo.
Malo e ljudi bez naune pripreme shvatiti veliku prazninu sunevog
sistema. Sunce, sa svojimkao take malim planetama, magliavim planetoidima
i gasovitim repaticama pliva u neizmernoj praznini, goto neshvatljivoj naoj
mati. Iza neptunove putanje, dokle god je dopiralo ljudsko opaanje nalazi se
prazan prostor bez toplote, svetlosti i zvuka, dvadeset miliona puta milion milja
pusta praznina. To je najmanja izraunata daljina, koju bi smo trebali prevaliti
da stignemo do najblie zvezde. Ljudi ne pamte da je ikada zvezda preletela
preko toga bezdana u prostoru, osim poneka kometa, to je manje kruta od
najtanjeg plamika, dok se na poetku dvadsetog veka nije pojavio taj udni
nebeski putnik. Velika, teka, glomazna masa materije jurila je nenadano iz
crne tajne neba na svetlost Sunca. Ve su je sutradan videli kroz malo bolji
82
dvogled, u blizini Regula u sazveu Lava, kao pegu jedva vidljivog prenika.
Uskoro se mogla primetiti malim pozorinim dvogledom.
Trei dan po novoj godini su itaoci na obe polovine zemaljske kugle
saznali od kolike je zapravo vanosti ta neobina pojava na nebu
Jedne londonske novine donijee vijest pod napisom: Sukolb planeta i
objavie miljenje astronoma Duchainea, da e se ta nova udnovata planeta
po svoj prilici sukobiti s Neptunom. Pisci se uvodnih lanaka nairoko
raspisali o toj temi. Zato su u veini glavnih gradova na svijetu treega
januara oekivali, da e doskora, iako ne ba sasvim sigurno, ugledati neku
izvanrednu pojavu na nebu, pa kad je poslije zalaska sunca na itavom
svijetu nastala no, tisue ljudi uprijee oi u nebo i sazvea stare dobro
znane zvijezde upravo takve, kakve su bile odvajkada.
U Londonu svitalo, Poluks zalaziio, a na nebu blijedjele zvijezde. Bilo je to
pravo zimsko svanue, kroza koje je probijala blijeda danja svjetlost, a kroz
prozore ukasto zasvjetlucale plinske svjetiljke i svijee, da pokau, gdje su
ve ljudi poustali. Sada je ugledao Zvijezdu ne samo saneni straar, nego je
zablenuto zastala i uurbana svjetina po trnicama. Vidjeli su je radnici, to
uranie na posao, mljekari, razvozitelji novina, raskalaene druine, to se
mamurne i blijede vraahu svojim domovima, beskunici i strae na svojiim
ophodnjama, seljaci, to su teko koraali preko polja i zvjerokradice, kad
su se uinjali kui; u itavm sumranom oivjelom kraju kao i na morskoj
puini, gdje su mornari.iekivali dan, svisu vidjeli veliku bijelu zvijezdu, kako
se naglo blii na zapadnom nebu.
Bila je svjetlija od svih zvijezda na naam nebu, pa i od same
Veernjice u najveem sjaju. Sat poto se razdanilo, nije bila vie tek treptava
svijetla pjega, ve mala okrugla sjajna jasna ploa, i sjajila sve jae bijelo i
nadaleko. U krajevima, kamo jo nije dospjela prosvjeta, ljudi su, u strahu
zuirili u nju i jedni drugima priali o ratovima i zaraznim bolestima, to ih
unaprijed javljaju takvi plameni znaci na nebu. Krni Buri, mrki Hotentoti, Crnci
83
na Zlatnoj obali, Francuzi, panjolci, Portugalci, stajahu pod arkim zrakama

sunca na ogranku, promatrajuji zalazak nove udmovate zvijezde.
U stotini zvjezdarmica nasta potmula uzrujanost, koja zavri gotovo
glasnom vikom, kad su se sukoabila dva daleka nebeska tijela. Ustrali se na
sve strane, da namjeste fotografske sprave, spektroskope i naprave svake
vrste, koje e zabiljeiti novu udnu sliku: propast jedmoga svijeta. Bio je
to, naime, itav jedan svijet, posestrima nae Zemlje, zapravo daleko vea
planeta od nae, tono je tako nenadano zablistala u plamenoj smrti, udnovata
je planeta iz najdaljih daljina ravno i estoko pogodila Neptuna, a od vruine
toga sukoba smijesta se obje krute kugle pretvorie u neizmjernu usijanu masu.
Toga je dana, dva sata pred zoru, prolazila velika blijeda zvijezda oko Zemlje i
nestala na zapadu tek onda, kad je nad njom visoko odskoilo sunce. Ljudi su
jeposvuida u udu gledali, a od . svih se najvie zaudie mornari, ti stalni
motrioci zvijezda, koji na irokoj morskoj puini nita ne doue o
njezinu dolasku, a sad je ugledae kao patuljasti mjesec, to se penjao
prema zenitu, lebdio na nebu i u noi zaao na zapadu..
Kad je ponovo izila nad Evropom, posvuda se po obroncima
breuljaka, kunim krovovima i na otvorenom polju sjatie gomile
promatraa, zagledavi se prema istoku, da vide izlazak velike nove
zvijezde. Pomaljala se u bijelome sjaju kao u aru bijeloga plamena, a
oni, to je vidjee, kad se sino pojavila povikae uglcdav jc: Vea je!
Sjajnija! Mjesec mlaak, to je zalazio na zapadu, bio je zapravo na oko
neuporedivo vei, ali ni izdaleka ni u punom sjaju tako blistav kao
malena ploa udnovate nove zvijezde.
Svjetina, to se sjatila po ulicama, klicala je: Sjajnija je!, ali
posmatrai u mranim zvjezdarnicama zaustavie dah i zagledavi se jedan
u drugoga, govorahu: Blie je! Blie! Glas je za glasonti ponavljao:
Blie je!, a brzojav preuzeo i ot-kucao te rijei, koje su prozujale kroz
telefonske ice, dok su slagari, uprljani od tiskarskog crnila, u neko
84
tisuu gradova vjeto sastavljali slova: Blio je! Namjetenike u

uvedima uz pisai sto obuzeo udan osjeaj, da e se dogoditi nelo
neobino, pa odbacili pera; na tisue su mjesta dolazile ljudima na um
upravo nevjerojatnc mogunosti, kad bi netko u razgovoru spomenuo
rijei: Blie je! Te su rijei prelijetale gradskim ulicama, koje su se
upravo budile, izvikivali su ih u ruirniim selima du zamrznutih i
obamrlih putova. Mukarci, to su proitali vijest s otkucane brzojavne
vrpce, stali su u ukastoj svjetlnsti ulaznih vrata na prag kue i
dovikivali prolaznicima: Blie je!
Zarumenjele, blistave ljepotico
doue novost u aljivu razgovoru izmieu dva plesa. Hinile su, da se

zanimaju. za nju s osobitim razumijevanjem, to ga nimalo nisu
osjeale: Uistinu vrlo zanimljivo! Mora da su veoma, veoma mudri
ljudi, koji pronalaze takvo to! Samotne su skitnice, potucajui se po
zimskoj noi, gunali te rijei pogledavajui u nebo, da utjee sami
sebe: I treba da doe blie, jer je no hladna kao milosre. ini se, da
nam uza sve to, to e biti blie, ne e ba biti mmogo toplije.
Koje mi dobro donosi nova zvijezda?, zavapila kroz pla ena,
kleei kraj odra svoga mrtvog mua.
Uenik poranio, da izradi zadau za ispit, pa sam za sebe rijeio
zagonetku o velikoj bijeloj zvijezdi, to je iroko i sjajno blistala kroz
ledeno cvijee na njegovu prozoru. Podboi se akom na podbradak i
ree: odbojna privlana silal! Zaustavi planetu u njezinu letu,
oduzmi joj odbojnu snagu, to onda? Ostaje privlana sila i planeta e
pasti u Sunce! A to bi ... !
Rado bih znao, idemo li i mi tim putem?
Taj je dan proao kao i njegova starija braa, a u kasnije sate
mrazovitog sumraja izie ponovo udnovata zvijezda. Ovaj put tako
blistava, da je veliki mjesec u porastu, to je lebdio na zapadnom nebu,
bio tek blijeda, uta sjena sama sebe. U nekom se gradu June Afrike
85
oeniio velikan, a za dobrodolicu u ast njegova povratka i mladenke

osvjetlae sve ulice. Neki laskavac ree: I samo se nebo rasvijetlilo!
Zaljubljeni se crnac pod Jarevim obratnikom, prkosei u svojoj ljubavi
divljim zvijerima i zlim dusima, zavukao sa svojoim odabranicom u
bambusov trak, po kome su oblijetale krijesnice. aptali su jedno
drugome:
To je naa zvijezda i osjeali se neobino ugodno u blagom
sjaju njihova svjetlucanja.

uveni je profesor matematike sjedio u svojoj radnoj sobi i rukom
odguirnuo ispisane papire. Dovrio je svoje raune. U bijeloj je boici
preostalo jo neto kapljica, to su ga za duge etiri noi odrale budna i
radna. Svakog je dana vedro i strpljivo predavao svojim acima, a zatiim. se
odmah vraao tim vanim raunima. Pri radu je uzimao i previe kapljica, pa
mu se lice zamrailo, malo oteglo i osuilo. Kao da se neko vrijeme izgubio u
mislima. Prie zatim k prozoru, a kapci pod pritiskom prsta poletjee uvis.
Nad stisnutim krovovima, dimnjaciima i gradsikim zvonicima treperila je na
pola neba Zvijezda.
Zagleda se u nju, kao u oi hrabrome neprijatelju i progovori poslije
kratke utnje: Moda e me i usmrtiti, ali ja ipak mogu da svojim malemim
mozgom obuhvatim i tebe i itav svemir. Ne bih se ak ni sad htio mijenjati
s tobom.
Pogleda boicu i ree: Nikad mi vie nee trebati sna. Sutradan o
podne, tono na minut, ue u predavaonicu, stavi po obiaju eir na rub stola
i paljivo izabere komad krede. aci su medu sobam u ali prepriavali, da ne
moe predavati, ako meu prstima ne prevre komad krede i da je jednom bio
posve nemoan, kad su mu sakrili taj nadomjestak. Nastupi, prijee oima ispod
sijedih obrva preko mlaanih svjeih lica, to su se u redovima uzdizala jedina
nad drugima i progovori uenim, jednostavnim reenicama: Nastale su pri-like
prilike izvan moga dohvata ree i zastade malo koje e sprijedti,
86
da zavrim teaj, to sam ga naumio odrati. Da kaem, gospodo, jasno i

ukratko, ini mi se, da je ljudski rod ivio zaludu.
aci se zgledae. Jesu li pravo uli? Da nije poludio? Bilo je
uzvijenih obrva i nacerenah usana.ali jedan ili dva aka i dalje paljivo
upirahu oi u njegovo mirno lice, obrubljeno sjedinama. Bie, zanimljivo
nastavi da dananje jutro posvetimo razlaganju rauna, koji su me
doveli toga zakljuka, ukoliko je mogue da vam ih objasnim. Uzmimo ...
Okrene se ploi, kao to je uvijek dbiavao kad je razmiljao: o
nacrtu, koji e protumai njegove rijei. to ono ree: ,ivio zaludu?', anu
jedan ak drugome. Sluaj! odgovori drugi, pokazujui glavom prema
predavau.
I sada ga stadoe shvaati.
To je vee zvijezda izila kasnije, jer ju je njezino gibanje odvelo
kroz zvijee Lava nekamo prema Djevici, a kad se pomolila, bila je
takosjajna, da je nebo postalo prozirno plavo, a zvijezde se redom. posakrile,
osim. Jupitera blizu zenita, Capelle, Aldebarana, Siriusa i dviju posljenjih
zvijezda u Velikom Medvjedu. Bila je veoma bijela i prekrasna. U mnogim su
je dijelovima svijeta vidjeli te noi okruenu blijedom aureolom. Naoi je
postajala vea, a na jasnom tropskom nebu, na kome se svjetlost lomi,
bila je velika kao etvrtina Mjeseca. U Engleskoj je jo uvijek zemlju
pokrivao mraz, ali je svijet bio tako jasno osvijetljen kao na mjeseini u
Ivanjsskoj noi. Po toj hladnoj jasnoj svjetlosti mogli ste itati posve
obina slova, a uliine su svjetiljke u gradovima gorjele uto i blijedo.
Ljudi su te noi bili pasvuda budni, a po itavom je kranstvu u

hladnome zraku treperio alosni amor; u pokrajini kao zujanje pela na.
cvjetovima vrijeska, dok je u gradovima narasta do gromke buke. To su sa
milijuna crkvenih tornjeva i zvonika zvonila.mrtvaka zvona i pozivala
svijet, da vie ne spava i ne grijei, nego da se skupi u crkvama na
87
molilvu. A dok se zemlja vrtjela po svome putu i no prolazila, izala

je na nebu blistava zvijezda i postajala sve vea i sjajnija.
Po sviim su gradovima bile ulice i kue svu no rasvijetljene,
gradilita se brodova sjajila u svjetlosti, a svi putovi, to vode u
brdovite krajeve, bjehu obasjani i prepuni ljudi. Na svim su morima u
podruju civiliziranih zemalja huktali strojevi i nadula se jedra na
brodovima, to su krcati ljudima i ivotinjama ekali, da isplove na puinu
oceana prema sjeveru. Opomenu su uvenoga ma-tematika ve razglasili
irom cijeloga svijeta i preveli na stotinu jezika. Obuhvaeni u plamenom
zagrljaju letjeli su Nova planeta i Neptun strmoglavo sve bre prema
Suncu. Ta je uarena masa jurila ve sada stotinu milja u trenutku, a
svaki se trenutak ta strahovita brzina poveavala. Kako je sada zvijezda
letjela, morat e proi stotinu milijuna milja daleko od Zemlje, i jedva
da e utjecati na nju. Ali se blizu odreenog puta nove zv-jezde, zasada
jo neznatno poremeenog, kretala oko svoje osi silna i sjajna planeta
Jupiter sa svojim mjesecima i jurila oko Sunca. Privlana je sila meu
plamenon zvijezdoim i najveim od svih planeta rasla svakim asom. A
posljedica te sile? Jupiter e neminovno skrenuti sa svoje staze, dalje
poi eliptiniin putem i plamenu zvijezdu u njezinu srljanju prema
suncu daleko odbaciti na drugu stranu. Ona e moda opisati krivulju i
sukobiti se sa Zemljom, a svakako e proi vrlo blizu nje. Potresi,
provale vmlkana, ciikloni i strahoviteoluje na moru , poplave i neprestani
porast topline do ne znam kojeg stupnja glasilo je proroanstvouvenog matematika.
A samotna je, hladna, olovno-blijeda Zvijezda. sudnjega dana, koji ima
nadoi, blistala na nebu., da pretvori njegove rijei u zbilju.
Mnogima se, to su te noi zurili u nju, dok ih ne zaboljee oi,
inilo, da se vidljivo pribliava, a i vrijeme se takoer promijenilo u toj noi.
88
Stao se topiti mraz, koji je stegnuo itavu Srednju Evropu, Francusku i

Englesku.
Spomenuo sam ljude, koji su svu no provell u molitvi, one to su se
ukrcali na brodove i takve, lo su bjeali u brda, ali zato ne treba zamiljati,
da je uas pred zvijezdom zahvatio ve sav svijet. Navika je potreba upravljala
zapravo i dalje svijetom. I pored nagadanja u dokonim asovirna i sjajnih
noi, jo se uvijek devet izmeu desetoro ljudi bavilo svojim svakidanjim
poslom. U svim su se gradovima otvarali i zatvarali duami u odreene sate
(osim ponekih tu i tamo), lijenici su i drutva za sahranu mrtvaca vrili
svoju slubu, u tvornicama se skupljali radnici, vojnici vjebali, aci uili,
zaljubljeni traili jedno drugo, tati vrebali i bjeali, a politiari smiljali
programe. Strojevi su za tiskanje novina buili svu no, a mnogi sveenik ove
ili one vjere nije htio vie kako ree otvarati sveti hrain za volju tom
ludom bezrazlonom strahu. Novine su se pozivale na pouku tisuite godine
jer su Ijudi takoer i onda unaprijed najavili kraj svijela. Ova zvijezda i
nije zvijezda tek isti plin repatica; a kad bi i bila zvijezda, nije
vjerojalno, da e pogodtti Zemlju. Nikad se prije takvo to nije dogodilo.
Obino su ljudi zdrava razuma posvuda tvrdoglavi, podrugljivi, aljivi i pomalo
vole pakostiti nepopravljivim straivcima. Veeras e u sedam sati i
petnaest asaka po Greenwichiskom vremenu zvijezda biti najblie
Jupiteru. Svijet e onda vidjeti, to e se potom dogoditi. Mnogi su
smatrali zloslutna nagovjeivanja uvenoga matematika samo vjeto
smiljenom
potkrijepljen
reklamom
takovim
samomu
sebi.
zakljucima,
Zdravi
pokazao
je
razum,
napokon
pomalo
svoje
nepromjenjljivo uvjerenje i poao spavati. A zlotvori i opaki ljudi, kojima

jo novost o zvijezdi dosadila, dadoe se na svoj noni posao. Zivotinjski se
svijet uope nije obzirao na zvijezdu, osim to bi tu i tamo zavijao poneki
pas.
89
Kad su promatrai u evropskim dravama na posljelku vidjeli, da

je izila zvdjezda, istina sat kasnije, ali niimalo vea nego sino, bili su
jo mnogi od njih budni, ismijavali uvenog matematika i smatrali da
je ve minula opasnost.
Ali naskoro im iza toga presjede smijeh. Zvijezda je rasla
poveavala se strahovitom brzinon od sata do sata., svaki sat bivala neto
vea, malo blia pononom zenitu i sve sjajnija, dok nije no pretvorila u
bijeli dan. Da je letjela ravno prema Zemlji mjesto krivudastom stazom i
da nije u prolazu kraj Juipitora izgubila na brzini, preskoila bi preko
ponora, to ju je dijelio od nae Zeomlje, za jedan dan, a tako je trebala
u svemu pet dana da stigne u blizinu naoj planeti. Druge je noi, prije
nego to je zapanula pred oiima Engleza, narasla do treine Mjeseca, i
svi se uvjerie, da je odmrznulo. Nad Amerikom je izila vrua i gotovo
u veliini Mjeseca, a kad bi netko pogledao u nju, zablijetila bi mu
oi svojim bijelim arom.
Kad je povisoko odskoila i njezina sila ojaala, dunuo je vrui
vjetar. U Virginiji je, Braziliji i uzdu doline Sv. Lovre sijevala
naizmjence kroz maglu i gromovite oblake, to se ganjahu nebom, ili
kroz trijesak ljuibiastih munja i tuu, kakvu jo ne doivje svijet. U
Manitoibi je okopnio snijeg i harale su poplave. Te se noi stao topiti
snijeg i led na bregovima po itavom svijetu. Rijeke iz gorskih izvora
potekoe mutmom bujicom i za kratko vrijeme u vrtlagu ponijee u
svojim gornjim podrujima drvlje i leine ivotinja i ljudi. Rijeke su
neprestano rasle, nabujale u sablasmom blistanju, napokon se prelile preko
svojiih obala i srljale iza stanovnitva, to je bjealo iz njihovih dolina.
Uzdu je obale Argentiine i Junog Atlantika porasla pima na vie nego
to ljudi od vajkada pamte. Bilo je mnogo sluajeva, gdje su vihori
odnosili valove plime dvadesetak milja na kopno i potopili itave gradove.
Po noi je vruina toliko porasla, da je prema njoj bio izlazak sunca, kao
90
da si zaao u hladovinu, Zemlja se tresla od Sjevernog pola do Rta

Horin, odranjali se bregovi, otvarale pukotine, a kue i zidovi mrvili u
rueviiine. U stranome je trzanju otpuznula itava jedna strana vulkana
Cotopaxi i iz nje se izlila bujica lave, tako visoka, iroka, brza i itka., da
je u jednom danu dosegla do mora, Tako je Zvijeizda, a iza nje Mjesec u
posljednjoj etvrti, prelazila iznad Tihog oceana i kao dugi skut haljine
povlaila za sobom oluje i grmljavine Bijesni, zapjenjeni valovi plime,
to je sve vie rasla, valjali se poslije toga, prelijevali se preko jednog
otoka za drugim i ljude naprasto meli. U svjetlosti, to je zasljepljivala
oi i s dahom kao iz uarene pei, brza je i straina plima pedeset stopa
visok vodeni zid dosegla napokon uz gladnu riku do duge azijske
obale i sruila se na kopno preko kineskih ravinica. Zvijezda je, sada
vrua, vea i sjajnija od Sunca za najjae pripeke, neko vrijeme
memilosrdino blistala i osvjetljivala prostrani, naseljeini kraj: gradove i
sela s pagodama, drveem, cestama, irokim, obraenim poljima i s
mijuinima besanih ljudi, to su u nemonom uasu zurili u uareno nebo.
A zatim se zauo, isprvice tiho pa sve glasnije, um i klokotanje
poplave. Te je noi milijune ljudi zadesila ista sudbina bjeali su
daui naglo i kratko u neznano, noge im oteale od vruine, a za
njima se ruila kao zid brza i bijela poplava. A potom smrt.
Zvijezda je blistala u bijelom aru, ali se nad Japanom, Javom i nad
svima otocima Istone Azije pojavila kao tamna crvena plamena lopta,
zastrta parom, dimom i pepelom, to su ih rigali vulkani, da pozdrave
njezin dolazak. Odozgo lava, vrui plinovi i pepeo, dolje uzavrela voda, a
sva se Zernlja ljuljala i tutnjila pod udarcima potresa. Ubrzo je okopnio i
vjeni snijeg u Tibetu i na Himalaji i izlijevao se kroz desetak milijuna
izdubljenih vododeriina, to su se opet stjecale ujedno, preko ravnica
Burme i Hinduistana. Na tisuu se mjesta upalie u indijskoj dungli
isprepleteni vrci drvea, a dolje je oko stabala zalijevala voda i
91
stvarala tamne plotine, to su se jo uvijek talasale i odsjajivale krvave

crvene plamene jezike. U meteu, bez voa i reda, bjeae minotvo
mukaraca i ena niz iroke rijene putove prema posljednjoj ljudskoj
nadi morskoj puini.
Zvijezda je sada strahovitom brzinom postajala sve vea, vrua i
svjetlija. Tropski je ocean izgubio svoje fosforno svjetlucanje, a vrtlozi
se pare dizali u sablasnim kolutima iz crnihi valova, koji su neprestano
zapljiuskivali i arenili se od brodova, to ih je oluja bacala tamo-amo.
Uto se dogodi udo. Oni, to su u Evropi budno ekali na izlazak
Zvijezde, pomislie, da se Zemlja prestala vrtjeii oko svoje osi. Na
tisuama su otvorenih polja u ravnici i brdima, kamo su se ljudi sklonili
pred poplavama, po zaruenim kuama i odronina gorskih padina, zaludu
ekali na izlazak zvijezde. ekali su sate i sate u stranoj neizvjesnosti, a
Zvijezda ne izie. Ljudi ponovo, uprijee oi u poznata zvijea, to su ih
smatrali ve zauvijek izgubljenima. Nebo je nad Engleskom bilo vrue i jasno,
premda se Zemlja bez prestanka tresla, ali u tropskim su se krajevima kroz
koprenu pare pokazali Urius, Capella i Aldeberan.
Kad je na posljetku deset sati kasnije izila Velika zvijezda, ogranulo je
Sunce tik nad njom, a nasred njegova bijela srca vidjela se crna ploa.
Kad je Zvijezda bila upravo nad Azijom, poela je zaostajati iza
gibanja naega sunanoga sistema, a kad je lebdjela nad Indijom, njezina se
svjetlost zamraila. itava se indijska ravnica od ua Inda do Gangesove
delte pretvorila te noi u pustinju plitke, blistave vode, a iz nje se izdizahu
hramovi, palae, gradski bedemi i breuljci, crni od svjetine. Na svakom se
minaretu natiskala gomila ljudi, pa kad ih je obrvala vruina i uas,
popadae jedan za druigime u mutnu vodu. Kao da se sav kraj zavio u tugu,
dok preko te uarene pei oaja nenadano ne preletje sjena, daak hladnoga
vjetra i iz rashlaenoig se zraka stadoe skupljati oblaci. Ljudi, gotovo
oslijepljeni, podigoe oi pre-ma Zvijezdi i vidjce, da preko njezine
92
svjetlosti puzi crna ploa. To je Mjesec uao izmeu Zvijezde i Zemlje.

Upravo kad su ljudi klicali hvala bogu za to olakanje, udnovatom,
neobjanjivom brzinom ogranu na istoku sunce. I Zvijezda, i Sunce i Mjesec
jurnue zajedno preko neba.
Zato su pred oima evropskih promatraa Zvijezda i Sunce izili u isti
mah jedno nad drugim, strmoglavo jurili neko vrijeme, zatim polaganije i
napokon
stali na mebeskom zenitu, gdje su zajedno utonuli u plamenui aru.
Mjesec nije vie zamraivao Zvijezdu, nego se na blistavu nobu izguibio

iz vidika. Veina je ljudi, to preostadoe ivi, gle-dala sve to s tupim
nerazuimijevainjem, to ga raa glad, umor, vruina i oajanje. Ipak se
nalo i takovih, koji su shvatili znaenje te pojave. Kad su se Zvijezda i
Zemlja najvie priibliile, okrenule su se jedua od druge, i Zvijezda je
o t i l a dalje svojiin putem. Udaljivala se ve od Zemlje, kad je b i l a
u zadnjoj etapi strmoglave jurnjave prema suncu.
Oblaci se skupie i izbrisae pogled na ncbo, a gromovi i munje
izatkae plat oko zemlje. Po itavom svijetu udario pljusak kie, kakav
ljudi ne doivjee nikad prije, a gdjeno su vulkani rigali crveni plamen
prema pokrovu oblaka, tamo se spustila bujica blata. Posvuda je
voda otjecala s kopna i za sobom ostavljala zamuljene ruevine. Kao na
alu, preko kojeg je prohujala oluja, ostalo je za poplavom razasuto po
zemlji sve, to je dosada plutalo po vodi, zajedno s djecom Zemlje:
leinama ljudi i ivotinja. Dane je i dane otjecala voda u more i odnosila
usput zemlju, drvee i kue, slagala goleme nasipe i dubla divovske
ljebove po tom kraju. Takvi mrani dani nastadoo poslije Zvijezde i
vruine. Sve to vrijeme, i jo m.nogo nedjelja i mjeseci iza toga, potrajae
potresi.
Zvijezde je nestalo, a ljudi tjerani glau, pomalo se ipak ohrabrie i
dovukoe do svojih poruenih gradova, zatrpanih itnica i raskvaenih
oranica. Ono se malo brodova, to je za to vrijeme izbeglo olujama, vraalo
93
sada skrhaino i razbijeno, istra-ujui paljivo dubljinu imora izmedu

novih tragova kopna i podmorskih pliina na putu u neko dobro znane
luke. Kad su jenjale oluje, opazie ljudi, da su dani posvuda vrui, nogo
to su bili dvajkada, sunce vee, a mjesec se smanjio do treine svoje
prijanje veliine, i sad mu treba osamdeset dama od mlaaka do
mlaaka.
U ovom se izvjetaju nita ne spominje o novom. bratstvu, to se
rodilo meu ljudima, o spasavanju zakona, knjiga i strojeva, ni o udnoj
promjeni, to jo nastala na Islandu, Grenlandu i na obalama Baffinova
zaljeva, kamo su mornari nenadano doli i jedva povjerovali svojim oima
kada su tamo nali sve u divnu zelenilu. Ne govori se ni o seobi naroda
prema sjevernom i junom polu, otkada je Zemlja postala toplija. Izvetaj
se ograniio samo na dolazak i prolazak Zvijezde.
Dakako da su se i astronomi na Marsu temeljito pozabavili tim
dogaajem jer i tamo ima astronoma, premda su stanovnici Marsa posve
raz-liita bia od nas ljudi. Razumije se, da su gledali na nj sa Svoga
stajalita. Jedan je od njih napisao: Uzmemo li u obzir masu i toplotu
nebeskog tijela, to je baeno kroz na sunani sistem u Sunce, zaudo je,
kako je malo tete pretrpjela Zemlja, pokraj
koje je to tijelo tako
blizu prolo. Sve su dobro poznate granice kopna i velike povrine

mora ostale neizmjenjene. ini se, da je zapravo jedina razlika u tomc,
to su se oko oba pola smanjile one bijele plohe bez boje (za koje se
misli da su smrznuta voda).
Sve to dokazuje, kako je i najvea ljudska katastrofa neznatna, kad
se gleda iz daljine od nekol i k o milijima milja.
94
Re urednika:
Na prvi konkurs Sf almanah TERRA pristiglo je ukupno 15 radova. Raduje nas da su na

konkurs osim Beograda pristizale prie i iz manjih mesta u Srbiji a i iz inostranstva, to
znai da se SF prati i da ljudi stvaraju neto i izvan Beograda. Na petolani iri (u tajnom
sastavu) je posle unih rasprava , svaa i pomirenja doneo konanu odluku:
95
SF almanah Terra No 3 maj 2007
REZULTATI PRVOG KONKURS ZA KRATKU

PRIU SF ALMANAHA TERRA
1. MESTO TAMARA LUJAK, BEOGRAD - LAVIRINT
2. MESTO ANDRIJA B. IVANOVI, MAJDANPEK TRAGOVI PROLOSTI
3. MESTO TEREZA RUKOBER KRALJEVICA,
HRVATSKA - ZIDOVI
OSTALI PRISPELI RADOVI PO AZBUNOM REDOSLEDU

IMENA AUTORA:
- ALEKSANDAR ANTI, MAJDANPEK KATALOKI

BROJ
- ALEKSANDAR ANTI, MAJDANPEK STVARAN
SVET
- ALEKSANDRA RADOJI, UICE LEA
- ANDRIJA B. IVANOVI, MAJDANPEK SARONEPOSLEDNJI DANI
- ANDRIJA B. IVANOVI, MAJDANPEK BABA
LUMJA
- ACA FILIPOVI, NI VEE
- ELJKO MITROVI, SELO PETNICA POETAK I
KRAJ
- ZLATKO PAKO, STARA PAZOVA KEOLEROV
KRUG
- MARKO HUFNAGEL, BEOGRAD - LINOLEUM
- MIRANDA MITROVI, BEOGRAD SAMOA I
SREA
- TAMARA LUJAK, BEOGRAD TEM I TUM
- TAMARA LUJAK, BEOGRAD - KRETANJE
96
BIOGRAFIJA I BIBLIOGRAFIJA TAMARE LUJAK,

POBEDNIKA PRVOG KONKURSA ZA KRATKU
PRIU ALMANAHA TERRA
Tamara Lujak (1976, Beograd) pie kratke prie, aforizme, knjievne
prikaze i dr. Bavi se prevoenjem. Urednik asopisa Na trag, urednik Internet
asopisa Prozaonline i Internet stranice Serbian Caf. Urednik knjievne
rubrike Internet asopisa Helly Cherry. Sarauje sa: Novinama Beogradskog
italita, asopisom Putevi kulture; Internet asopisom za knjievni intervju
Eckermann; radijom Plana iz Velike Plane, radijom Naksi iz Beograda,
Internet stranom za fantastinu knjievnost Art-Anima; Internet asopisom za
satiru Etna; Internet stranicom za knjievnost Bunker.
lan drutva ljubitelja fantastike Lazar Komari, Srpskog drutva za
naunu fantastiku (SDNF), grupe Photon Tide, Kraljevskog knjievnog
kluba Karaorevi, organizacionog odbora Festivala srpskog filma
fantastike; programskog saveta drutva ljubitelja fantastike Lazar Komari.
Aforizme objavljivala u asopisima Na trag, Putevi kulture; zbornicima
Dribling duha i Aforizmi i aforistiari 6. Dobitnik povelje Kraljevskog
knjievnog kluba Karaorevi za aforizam 2006. godine. Dobitnik tree
nagrade Umetnikog udruenja Multi Art iz Zrenjanina, prve nagrade
Druenja ena Sva lepota sveta i prve nagrade drutva SCI&FI za kratke
prie.
Kratke prie objavljivala u
asopisima:
Galaksija,
Politikin
Zabavnik, Na trag, Orbis, Znak sagite,
Signal, Ulaznica, Blic zabave, Trash,
Nova zora, Putevi kulture; Internet
asopisu Balkanski knjievni glasnik; na
Internet stranicama: Anti Trafficking
Centre, Bunker, Art-Anima, Bundolo;
Internet fanzinu Helly Cherry; fanzinima
Emitor i Zeleni konj; interaktivnom CD
izdanju
Monthly
scream
01;
elektronskom nedeljnom listu Satir;
radiju Plana iz Velike Plane, radiju
Naksi iz Beograda; radiju RB iz
Beograda; zbirci pria Nova srpska SF i
OFF pria (1999) i zbornicima Najkrae
prie 2004 (2005), Vrata moje prie
(2005), Najkrae prie 2005 (2006), Alisa u zemlji pria (2006), I posle prie
pria (2007) i Jednostranine prie (2007). Prevoena na poljski.
Objavila knjigu kratkih pria Vilina planina (2006).
97
LAVIRINT Tamara Lujak - I mesto

Mnogo sam sluao o tom mestu.
Govorili su da je pusto, strano, da je ono najgora kazna koja moe
da te zadesi, jer se niko nikada nije vratio. Niko nije znao u emu se
kazna sastoji. To ju je inilo stranijom nego to jeste. Mogla je da bude
sve, mogla je da bude samo jedno, ali ono najgore, najstranije.
Brod je sleteo na neuglednu pistu Meseca. Smestili su nas u malu,
zaguljivu ekaonicu. Bilo nas je osmoro. Sedeli smo na patosu, jer nieg
nije bilo u ekaonici do ljudskog smrada i prljavtine; i ekali.
Pred kraj sedme nedelje (odnosno meseca, jer ovde mesec traje
sedam nedelja) su i mene prebacili na Preto, planetu na kojoj se nalazio
lavirint. A ta se u njemu krilo - to je uskoro trebalo da saznam.
Planeta nije bila velika, ali je zato lavirint zauzimao celu njenu
povrinu. Ko zna koliko e mi vremena trebati da stignem do cilja, a i
kada budem stigao do kraja - ta u nai?
Zaista, goru kaznu od neizvesnosti nisu mogli da smisle. Ali,
nisam imao kud. Mogao sam samo napred.
Dani su sporo prolazili. Peaio sam od jutra do mraka, iao
napred, vraao se, skretao levo, preskakao zidove, skretao desno...
Najzad sam stigao u sam centar.
Spokojno je spavao na prostirci, okruen gomilom ljudskih
kostiju. Pretrnuo sam. Nije vredelo beati. Kosti na koje sam nailazio su
govorile da je stigao svaku rtvu. Ne. Morao sam da prekinem muenje
sada, istog momenta.
Polako se uspravio i seo. Srce mi se steglo. Imao je glavu bika.
Umiri se, rekao je glasom koji je ledio krv u ilama. Neu ti
nita.
Noge same klecnue i ja sedoh.
Ti si osma rtva ovog meseca i sa tobom sve prestaje. Odnosno
poinje.
Nita mi nije bilo jasno.
Vidi, godinama sam ovde zatvoren i svakog meseca mi alju po
sedam rtava, jednu na nedelju dana. Ali, ti si osma rtva za ovaj mesec
i, po zvezdama, ti e mi doneti spas. Reci gospodaru, tvoja re je moja
zapovest.
Gledao sam ga nekoliko trenutaka u udu, a onda jedva
promucao:
Vodi me odavde.
98
TRAGOVI PROLOSTI - Andrija B. Ivanovi II mesto

Andrija B. Ivanovi roen je 3 avgusta 1980 u Majdanpeku. Student je istorije na
Filozofskom fakultetu u Bogradu i radi kao novinar u dnevnom listu Glas javnosti.
Objavljivao je prie i pesme u asopisima Misao i ovek, Lipar, Balkanski knjievni glasnik,
kao i u zbornicima Rukopisi, umadijske metafore, Donja strana prie, poezija mladih 2002,
Najkrae prie 2003, Rudnika vrela 2003, Najkrae prie 2004...
Visoki sedokosi mukarac meditirao je u uglu polumrane prostorije.
Njegovo telo lebdelo na oko pola metra iznad kreveta, pa opet, izgledalo je kao
da se ne pomera. Kao da nijedan pokret, pa ni prosto disanje ne ometaju mir
postignut dominacijom uma nad materijom.
Ali ta meditacija nije dugo trajala. Prekinula je devojka crne kose i tamne pute.
Iznenada je utrala u prostoriju i bez ikakvog pozdrava ili izvinjenja prila
sedokosom mukarcu.
- Arko, mora da vidi ta su roboti lronali.
U njenom glasu osealo se ushienje i Arko, kako se mukarac zvao, bio je
svestan toga. Otvorio je oi i spustio se na krevet, a onda podigao odeu i obukao
se.
- Zar ti, devojko, nikad ne odmara?
- Odmaram, Evo, odmarala sam do malo pre, ali su me roboti prekinuli. Naili
su na neverovatan predmet i odmah su mi javili. Nisam mogla da izdrim da ti ne
kaem.
Arko je ustao sa kreveta, a onda je poeo da se oblai.
- I? O emu se radi?
- O najneverovatnijem otkriu dananjice.
Arko se nasmejao. Koliko je puta uo te rei, Koliko puta u svom dugom
ivotu ih je i sam izgovorio. Ipak, nije mu smetalo. Upravo zbog tog entuzijazma
je i voleo da radi sa mladim istraivaima, i to na terenu,
- ta si pronala, Ajel? Skelet nekog vanzemaljca? Ili dokaz o postojanju Boga? Ili bar avola?
- Nita toliko veliko. Ali mislmm da smo lronali dokaz
da su ljudi pre dve hiljade godina poznavali princip Pogona.
- ali se( zar ne?
Osmeh jo nije nestao sa Arkovih usana, ali znao je da, ako je Ajel u pravu, to
jeste jedno od najbitnijih otkria. Ono moda nee uticati na budunost, ali
promenie njihovo znanje o prolosti. Drastino ga promeniti. Ipak, nije eleo da
bilo ta kae dok ne vidi sam predmet. Dok ga maine ne izvuku iz peska
nataloenog tu pre mnogo vremena. I dok ga on dobro ne proui.
99
- Ne. Dokaz je tu u iskopinama.

Ponovo je pogledao Ajel i odmerio je od glave do pete. Ne, nije se alila, niti
je igrala bilo kakve igre. Bila je potpuno oduevljena otkriem i to se videlo na
svakom delu njenog tela.
- Hajdemo, onda, da ga pogledamo.
***
Arko i Ajel su prili mestu iskopavanja. Roboti su svoj posao radili
lagano, hirurkom preciznou. Razliitim etkama istili su pesak u kome se
predmet irine dlana nalazio i oslobaale ga skidajui sloj po sloj njegovog
pokrova.
Za sada su otkopali samo jednu stranu ovog predmeta. Ali
mislim da se ve vidi da je to to.
Arko je ponovo pogledao jo uvek neiskopani artefakt, a onda se okrenuo
ka Ajel.
- Da, izgleda kao Pogon. Ali da nije malo premalo?
- Da, premapo je. Moda je samo deo predmeta ili maketa.
- Moda. Naredi mainama da odmah skeniraju predmet i naprave njegovu
vernu
kopiju.
Jedino
tako
moemo
da
proverimo
kako radi. I da li radi.
- Radi. Sigurna sam. Imam neki neverovatan oseaj.
- Nije iskljueno. Ali ne vredi da stoji ovde i eka. Najbolje je da odmah skokne u sobu i odspava malo. Tvoje ili
moje prisustvo ne mogu nita da ubrzaju ili lromene,
- Ali nestrpljiva sam.
Kakve to veze ima. Veruj, nita nepe moi da promeni.
Ajel ga je posluala i krenula ka vratima, ali se, pre nego to je ula u zgradu,
okrenula ka Arku.
- Zna, najvei si strunjak za taj period: da li postoji ikakav do sad otkriveni dokaz da su koristili Pogon?
Ne, jo uvek ne. Ali ovo moe biti dokaz da su barem imali
neko znanje o tome. Ako jeste naa imena bie zapisana u svim
udbenicima.
Arko je uao u prostoriju u kojoj je Ajel meditirala. Pogledao je njeno
privlano telo koje je lebdelo na oko pola metra od kreveta, na uobiajenoj
visini, Ipak, pomislio je, bila je previe mlada i bez obzira to je mogla da levitira
nije uspevala da zaustavi disanje i postigne potpuni sklad sa Svemirom,
- Mogu li da se pridruim?
Ajel je otvorila oi i pogledala ka Arku.
- Naravno, Bila bi mi ast.
On je svukao odeu sa sebe, a zatim je otiao u suprotan ugao sobe i zauzeo
poloaj za meditaciju podigavi svoje telo na uobiajenu visinu.
100
- Ajel, zna li zato sam se odluio da istraujem ba period od pre dve

hiljade godina?
- Moda zato to je tad poela kosmika era? Ljudi su konano uspeli da naprave maine kojima su se otisnuli sa Zemlje.
- Ne. Razlog je mnogo prostiji: zato to o tom periodu nema
mnogo pisanih podataka - kompjuterski virusi su razorili e-biblioteke a papir je
uglavnom propao.
- I tebi se svideo izazov? Istraivanje celine uz svega nekoliko fragmeiata.
- Teko da sam kao mladi razmiljao na taj nain. U stvari:,
nisam sigurno. Jednostavno mi je delovapo lake da se bavim
periodom iz koga nije ostalo mnogo dokumenata i knjiga, Zna,
nisam ba voleo da itam.
Ajel se nasmejala.
Ne, ne alim se. Ipak, nedostatak istorijskih nadoknaivali su arheoloki
ostaci.
Njih
je
bilo.
Ali
nije
nam
uvek
bilo
najjasnije za ta oni slue, kako su napravljeni, ko ih je napravio?
Ipak, uspeli ste da rekonstruiete izgled tadanjih gradova, odeu, pa ak i nain na koji su tadanji ljudi iveli.
Izgleda da je tako, Ali sa svakim novim otkriem ono to
znamo ili mislimo da znamo moe pasti u vodu. Ukoliko, na
primer, ispadne da je ono na ta smo naleteli zaista Pogon
ili njegova maketa moraemo skroz da promenimo nain na koji
gledamo na doba Otkria i kolonizacije.
***
Arko je sedeo u stolici posmatrajui i prebacujui iz ruke u ruku mali crni
predmet u obliku kocke, kopiju artafekta koji su otkopali. ekao je da Ajel
doe kako bi joj rekao objasnio ta je otkrio. I njega je ponovo uhvatio
mladalaki entuzija-zam, pomislio je, i sviao mu se taj oseaj.
Zvao si me?
Ajel je ula u prostoriju i pogledala prvo ka njemu, a zatim i ka predmetu
koji je drao u rukama.
Uspeo sam.
A onda je zastao. Voleo tako da govori, da dri sagovornika u
neizvesnosti, Govorili su mu da je to nasledio od svoje babe i da 6i trebalo da
prestane da se poigrava sa ljudskim strpljenjem.
- Je li Pogon?
- Poznaje prolost, Ajel, zar ne? Ko je smislio parnu mainu?
- Dejms Vat, naravno. To otkrie...
- Naravio. To otkrie pokrenulo je uvenu industrijsku revoluciju i podstaklo ubrzani razvoj oveanstva. Tekst iz udbe101
nika. Ali da li zna da je i u periodu Rimske imperije jedan

ovek napravio parnu mainu?
Zastala je kao da pokuava da se priseti, a onda je odgovorila:
- Da, Heron iz Aleksandrije. Ali na njega uvek zaboravim.
- Kao i svi ostali, I to nije mnogo udo, Pogotovo ako se zna
da njegov izum nije promonio ba nita. Nije ak ni uticao na
kasniji Vatov izum. Re o obinoj igraki koja je zabavljala bogate Rimljane.
- Kakve to veze ima sa artafektom koji smo otkrili?
- Polako. ta misli: zato je bilo tako?
- Moda se nikom nije svideo taj Heronov izum, moda su ga
se plaili mislei da su neiste sile umeane u sve to...
- Ili, jednostavno, nije bilo prave potrebe za parnom mainom.
- Nemogue da nije bilo potrebe. To bi mnogo ubrzalo progres,
poboljalo uslove ivota...
- Ali da li je to iko mogao da zna TADA?
- Svako ko je malo vremena posvetao razmiljajui o tome.
- Da li, Ajel? Na jedan kain to vidimo sad, na drugi su na novu neobinu napravu gledali tadanji ljudm. Zamisli da si
bogati Rimljani Da li bi elela da isprobava neku novu
udnu i smenu napravu ili bi eerovala da je jedini naik da
se pobolja proizvodnja na imanju kupovina sveih robova?
Manje kota, a sigurnije je.
Ajel je zastala i pogledala upitno. Uinilo joj se da zna kuda njegova pitanja
vode,
- ta hoe da kae? Da jesu poznavali Pogon?
- Vidi, ovo udo jeste neto najblie njemu to su ljudi
pre dve hiljade godina poznavali. Savreni geometrijski oblici koji ine jednu celinu, nain na koji se oni pokreu... Sve
govori u prilog tome da je ovo maketa Pogona. Ipak, oni toga
NISU bili svesni. Nisu imali pojma kakve su mogunosti ovog
predmeta,
- Kako zna?
- Rekao sam ti da ne volim da itam izvore. Ipak, ne i da to
ne radim. Prelistao sam arhivu koju sam skupio tokom ovih 40
godina, kao i sve to je pronaeno pre nego to sam uopte i
roen.
-I?
Ovo je bila obina igraka. Ne znam kako su je koristili,
niti sam naao ita o tome, ali saznao sam kako je zvali - Rubikova kocka.
102
ZIDOVI Tereza Rukober - III mesto

Tereza Rukober roena je u u Rijeci pred 33 godine, radi u
osnovnoj koli, ponosna je mama jedne male djevojice, pisanje
joj je najdrai hobi. Ima dosta pria objavljenih u fanzinima i
zbirkama. Ovo joj je prva SF pria objavljena izvan Hrvatske.
Stvorenje je bilo gotovo prozirno, samo silueta koja je stajala na
proplanku. Lice nije bilo vidljivo, ali pokreti su pokazivali zbunjenost.
Napravilo je nekoliko koraka u jednom smjeru, zatim zastalo i krenulo u
drugom, Jedva vidljivo tijelo nije imalo sjemi na blagom jutanjem svjetlu.
Poluprozirna stopala gazila su meko po crvenkastom tlu, kada bi stala na
plaviaste listove ne bi ih ni najmanje otetila. Lokvica vrele tekuine kipjela
je izmeu stijena podiui tanki oblak bijele pare. Stvorenje je zastalo na
trenutak i izgledalo je kao da promatra planine u daljini. Nakon toga je
iezlo.
Deca sc probudila naglo, nakon jojednog udnog i dezorjentirajueg sna,
Skinula je senzore sa sljepoonica i izvukla se iz svog natkrivenog leaja.
Stojei, svukla je pidamu natopljenu znojem i ula u malenu kupaoiticu ija
vrata su bila odmah pored kneveta. Istuirala se na brzinu i obukla trenerku i
istu majicu. Nakon toga je otvorila kutiju s hranom, izvadila pecivo i boicu s
kavom. Pila je kavu u velikim gutljajima. Kao lo je i oekivaia, alarm je
poeo tiho zujati. Zvuk se polako pojaavao, upozoravajui je da je vrijeme
da se vrati u postelju,
Dovrila je kavu, ubacila praznu boicu u kutiju za smee i zavukla se
ponovno u krevet, ispod senzorskc ploe. Alarm je postao tii. Utihnuo je
sasvim tek nakon to je vratila okrugle ljepljive ploice na sljepoonice.
Upalila je komunikacijski uredaj. Kada je zaslon zasvijetlio na plohi iznad
njezine glave, poela je pregledavati nove poruke i istovremeno zagrizia u
pecivo.
Stvorenje je jo uvijek bilo prozirno, ali udovi sa mu se izduili i istanjili,
dobivajui formu ljudskog tijela. Kada bi stalo na plaviaste listove, oni bi se
lagano savili. Zastalo je i promatralo pogled koji se pruao s uzvisine. Bilo je u
stanju vidjeti i prepoznati ono to vidi -planinu, jezero, naselje pored njega.
Jedna jedina misao, jasna i zbrkana misao, oblikovala se u umu stvorenja
trenutak prije nego li je nestalo: elja za slobodom i otvorenim prostorom.
Dea je leala na boku i zurila u zid. Tog jutra nije se istuirala, presvukla
niti pojela doruak. Nekoliko mitiuta koje jc smjela provesti izvan kreveta
iskoristila je za razgibavanje. Tijelo joj je lzgubilo snagu i svaki pokret je bio
naporan. Kada se alarm oglasio, udarila je
103
ljutito nogom u kutiju s hranom. Nekoliko trenutaka je stajala nepomino, na

rubu suza, a onda se vratila na leaj.
Nije uope upalila raunalo. Znala je da bi je prijateji tjeili da im se
poalila, Rekli bi joj da mora izdiati jo malo, da ima cilj na kojega mora
misliti i da se isplati, da nije niti prva niti zadnja koja prolazi kroz to. I da je
sasvim oekivano da prolazi kroz krize i faze bezvoljnosti. "Pokuaj neto
raditi," rekli bi joj. "iiaj neto, ui za ispite, iskoristi vrijeme..."
Znala je da se ne bi mogla koncentrirati pa nije niti pokuavala. Prolo je
ve 2 mjeseca otkada je bila zatvorena u ovoj prostoriji, unutar tijesnih zidova.
Veliku je veinu vremena provodila leei ispod senzorske ploe. Jedini
kontakt s vanjskim svijetom bilo joj je raunalo, te hrana i ista odjea koja joj
je stizala na ugraenin pokretnim trakama.
"U svakom trenutku moe odustati," rekli su joj, "Ali ako izae iz sobe, ili
provede previe vremena u pokretu, pokvarit e sve"
Stvorenje se ponovno materijaliziralo na proplanku, Poelo je sliiti na
enu. Tijelo se oblikovalo i nije vie bilo prozimo, iako boje nisu odgovarale
ljudskom tijelu. Sivkasto smee nijanse izgledale su maglovito i nestvarno.
Ipak, na licu su se nazirali obrisi nosa i usana, oi bez zjenica treptale su i
gledale oko sebe. Koraalo je po crvenkastom tlu, stazicom koja je vodila
prema rubu ume, Zaustavilo se kada je stiglo do plaviastog grma s velikim
bijelim cvjetovima, Ruka sa grubo oblikovantm sivim prstima dotakla jc
cvijet, a granica se lagano savila zbog dodira,
Dea je leala budna, razmiljajui o noanjem snu. Ve neko vrijeme
snovi nisu bili zbunjujui, sve jasnije se sjeala slika, osjeta i misli. I ekanje
je bilo lake jer je znala da je blizu cilju.
Okrenula se na bok. Tijelo ju je odavno prestalo boljeti od leanja - miii
su se navikli, istovremeno gubei snagu. Ve tri mjeseca leala je pod
senzorskom ploom. Iako je cijeli ivot provela unutar zidova malog
podzeinnog grada, ova izolacija joj je teko padala. Ali znala je da je u svakoj
sekundi koju bi provela na leaju, raunalo oitavalo podatke o njezinom
tijelu i umu - usavravajui holoprojekciju . Gradei njezino drugo tijelo, ono
koje e se biti u stanju kretati slobodno. Kretati se, hodati, trati, skakati... i to
ne po hodnicima i malenim trgovima u podzemlju, nego vani, na povrini, na
suncu.
Stvorenje je sada znalo tko je. Znalo je i gdje je - prvi puta je bila u stanju
odabrati mjesto gdje e se materijalizirati - na rubu ume, nedaleko proplanka
koje je dobro poznavalo, Dea je gledala u svoje ruke. Mogla je saviti prste,
uhvatiti kameni ili granu drveta. Koa je bila ve vrlo slina njezinoj,
nedostajale svi samo sitne pore i linije na koi. Ula je u umu. probijajui se
izmeu grana, dok je sunce crtalo sjene na tlu pokrivenom liem. Znala je da
moe ostati desetak minuta i da se ne smije previe udaljavati od centralnog
projektora, No to e se sve promijeniti vrlo brzo. Moi e se kretati po cijelom
104
planetu i ostajati ak i po nekoliko dana odjednom. Udahnula je duboko. Zrak

je mirisao slatko kiselkasto, isti zrak koji bi bio otrovan za njeno "pravo",
ljudsko tijeo, ovo tijelo udisalo je punim pluima. Nije joj bio potreban, ali
bez disanja doivljaj holografskog tijela bio bi manje stvaran.
Leala je na svojoj postelji, sa senzorima na sljepoonicama; kao i toliko
dana do tada,. Svako malo bi stavila dlanove na plou iznad sebe - imala je
osjeaj da je moe pomaknuti, podignuti, izai van na povrinu planeta i na
sunce.
Upravo je zavrila razgovor s prijatejem koji se nalazio vani, u gradiii na
povrini. Otprilike etvrtina stanovnika podzemnog grada imalo je izgraene
holograine i mogli su pomou njih izai na povrinu kad god su eljeli. Jo
jedan dan i Dea e biti meu nijima. Moi e izai van, izvan zidova male
prostorije i izvan ogranienih hodnika podzemnog grada.
"Vidimo se sutra, vani" rekao joj je prijatelj i obeao da e je povesti u
razgledavanje polja i gradia na povrini. "Sad slijedi prilagodba - morat e
se naviknuti na to da ivi na dva mjesta, Treba biti oprezan - samo tvoje
ljudsko tijelo moe jesti i spavati, mora paziti na njega. Van e ii samo na
iziete, podzemtii grad ostat e tvoj dom."
Sljedeeg jutra, leala je zatvorenih oiju i putovala na povrinu. Prvi puta je
to inila svjesno, budna i snagom vlastite volje. Potrajalo je samo nekoliko
sekundi - kada je otvorila oi bila je vani, na suncu, njezino holografsko tijelo
udisalo je slatko kiselkasti zrak. Sjetila se reenice koju su joj rekli prije nego
je zapoela s postupkom skeniranja: Ovo je putovanje koje vas ostavlja na
mjestu, a istovremeno vodi kilometrima daleko.
105
106
107
108
109
110
111
112
113
Urednik izdanja: Svetislav Filipovi
Grafiki dizajn: Miroslav Jovanovi
Lektor: Jovana Bogosavljevi
Tehnika obrada: Tihomir Jovanovi
Tira 500
Izdava: Udruenje graana fanovi naune fantastike SCI&FI, Beograd
Beograd Maj 2007
www:sciencefiction.org.yu
114

Terra3 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Terra3 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Terra3 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SF almanah TERRA No.

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

putem Interneta. Imao sam tu ~ast i zadovoljstvo da upoznam i intezivno se dru`im

SF almanah TERRA No.3

PROGRAM PREDAVANJA I DEAVANJA NA ISTRAKONU

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

11:30 Turnir: Star Trek Munchkin

SF almanah TERRA No.3

NOVINSKI ISECI I KOLUMNE O PRISUSTVU NAEG UDRUENJA

I TESLA JE BIO VANZEMALJAC

Gensbedt, a to je ovek koga

fantasfike''. Inae, Tesla je sam

SF almanah TERRA No.3

"Dugogodinji sam fan naune fantastike, bavim se teorijskim radom i

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

ASTRONOMSKI RE^NIK I DEO

SF almanah TERRA No.3

koja uti~e na klimu, od 17 km ozon upija zra~enje, do 500 km d, e, f, slojevi

SF almanah TERRA No.3

DATUMSKA GRANICA: linija koja se grubo poklapa sa 180-im

SF almanah TERRA No.3

tako da naa jela moete

SF almanah TERRA No.3

ekskluzivna jela) i stavite ih u veliki

Servirano ovako zakleete se da jedete

SF almanah TERRA No.3

ZAPEENI ODREZAK MINIBARIJA

SF almanah TERRA No.3

TRUMF NA RODANSKI NAIN

SF almanah TERRA No.3

KVEN NA KREOLSKI NAIN

SF almanah TERRA No.3

PRENE USNE GODZILE

SF almanah TERRA No.3

Vreme pripreme mesec dana

Oborite Rodana velikim taktikim projektilom pogodkom u grlo.

SF almanah TERRA No.3

FRAPE OD MAKE NA MELMAKI NAIN

SF almanah TERRA No.3

KNJIGA UTISAKA GOSTIJU

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

ZAHTEVI IZGRADNJE SVETA FANTAZIJA

SF almanah TERRA No.3

nema efekta ? A ako magija deluje, postoje vilenjaci itd... a veina

SF almanah TERRA No.3

nositi da bi se bilo u skladu sa vremenom i kako su graene

SF almanah TERRA No.3

x Koji ljudi/zemlje/rase su u sukobima od nedavne prolosti ? Zato ?

SF almanah TERRA No.3