- --ii3TI "KPVIEEBAU;U-VT"A.A;.

-'
ME,lJ,.HJATEI<A

UDK 625.8.

O~~

019/S Ija

6poj

:--

W
--

.'

Ukupno strana 44

?-:J

JUGOSLOVENSKI
200~ektovanje i gradenje puteva
STANDARD
K P V III EBA IJ;IZRADA HABAJUOmSLOJEVA
~

sa obaveznom
prlmenom

JUS

OD ASFA.LTNIH BHTONA PO VRUOBM POSTUPKU U.E4:.014

1990.
.
. Te1mIcJtl uslovi
_r

-Ab

ad 1990-09.1 0

Pravilnik br. 06-93/121 od1990{)5-10; Sluibeni listSFRJ, br. 34/90.

Tecbnical

requirelilelltsfor asphaltic

Ovaf standard

je nastao

rev1z1jom

concrete

standarda

psve'-'6l1ts

JfJSfJ.E4.014 1z 1983.

gOO1ne.

S AD R ZAJ
Strana
1 Predmet

4 Vrste

-. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..

standarda.

2 Vezasa
drugim
3 .Definicija
i. primena

5 Debljinasloja

standardima

2
"""""""""'

6 Uslovikvalitetasastavnih
6.1

'. 2
,

-. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . .:s
materijala

..., . . . . . .. '.' . . , . . . . . . . . .. . . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . . ..5

Kameni materijal

6.1..1 Kameno brasno . '.' . .. . . . . ... . . . '.' . . . . . '.' . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . " S

6.1.2 Pesak
6
6.1.3 Prirodnikameni agregat (sljunak)
'"
...7
6.1.4 Drobljeni
kameni agregat (kamena s:i.tnez)
8

6.2 Vezivo

".... . . . . . . . . . . . . . . . '.' '.. . . . . . . . . 12

6.3 Dodaei
.'
7 Sastavasfaltne
mesavine

7.1
. 7.2

Granulometrijski
Bitumenski
malter

'

12

"""""""""""""""""""""""'"

sastav
kamene
""""""""""'

smese

12,
;

;'.

. . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . 13
,

7.2.1 Punilo """""""""""""""""""""""""""""".""

7 . 2 . 2 Bi tuman """"""""""""""""""".""""""""""","
8 Svojstva proizv'edene
asfaltne
mesavine

'." . . . .. . . . ..

13

13
13
. . . . . . . . . . . . . . . . 14,

8.1 Fizicko-mehanicka svoJstva laboratorijskog

probnog
8.2

telll.

'

'

14.

17

Svojstvaekstrahovanogveziva

9 Svojstva
izvedenog
habajuceg
sIoja
9.1 Fizicko-mehllnicka
svojstva
sloja
9.2 Debljina
sloja
9.3 Ravnost
sloja
9.4 Hrapavost
i otpor klizanju.
sloja
10 Proizvodnja
asfaltne
mesavine
10.1 UskladiStenje
osnovnih
materijala
10.2 Postrojenje
za proizvodnju
asfaltne

17
17
,
19
19
19
- . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
19
mesavine
19
10.3 Temperatura bitumena i asfaltne
mesavine
..,
"""'"
..19
10.4 UskladiStenje asfaltne
mesavine
20
11 Transport
asfaltne
mesavine
20
12 Ugradivanje
asfaltne
mesavine
20
12. 1 Priprema
pod loge
20
12.2 Temperatura
asfaltne
mesllvine
na mestu ugradivanja
..
...
... 20

12.3 Razastiranje
asfaltne
mesavine
12.4 Zbijanje
asfaltne
mesavine
12.5 Uzduzni i poprecni
spojevi
13 Ispitivanjekvaliteta
13.1 Prethodna ispitivanja

II izdanje

SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU

21
..21
21

21
21

JUS U.E4.014-1990

13.1.1
13.1.2
13.1.3
13.1.4
13.1.5

Ispitivanje
osnovnih materijala
.'.
Prethodni
sastav asfaltne
mesavine
Radni sastav asfaltnemesavine
,
Dokazivanj~ kVl1liteta ugradnje
asfaltne
mesavine
(opitna deoJ;lica}
Uslovi s$ttiva
:i. svojstava
habajueeg sloja

13.2 Tekuea ispitivanja

13.2. 1 Tekuea
ispi ti vanj a materij ala.

..21
.23
26
..29

. . . . . ., .. ..

.3'0

'. . . .. . . . .. .. .. . . . . .30
. . . . . . . . . . . . .. . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . .30

13.2.2
13.2.3

Tekuea. ispitivanja
proizvedene
asfaltne
mesavine
Tekuea ispitivanja
ugradnje
asfaltne
mesavine
i izvedenog habajueeg sloja
13.3 Kontrolna ispltivanja

30
3-1
.31

13.3.1 Kontrolna ispitlvanjamaterijala

.31

13.3.2 Kontrolna ispitlvanja

proizvedene
asfaltne
mesavine
13.3.3 Kontrolna ispltlvanje.
izvedenog e.sfaltnog
sloja
""
13.4 Kolicina uzoraka za tekuca ilikontroina
ispitivanja
13.4.1 Kamen! materijal
""""",'"
.,. .. . .., ','
.
13. 4. 2 Bi turnen
13.4.3 Asaltna mesavina
.,
.'
-13.4.4 Asfaltni
sloj
," . . . . . . .. . ... . . . ,.. . . . . .

13.5 Dodatni usiovi

13.5.1
13.5.2
13.5.3
13.5.4

za primenjene

...
'"

...

"..,..

.. . . .. .

"

.32
.32
..3'3
.33
33
.'.,. .33

.33'

metode ispitivanja

.33

Prividna zapreminska masa (gustoea)

asf'altne
mesavine
Zapreminska masa (gustoea)
laboratorijskog
probnog
tela i uzorka iz izvedenog sloja
Udeoukupnih
suplj ina u laboratorijskom
probnom
telu iuzorku
iz izvedenog sloJa
Udeo supljina
u kamenom materijalu
laboratorijskog
probnog
tela i uzorka iz izvedenogsloja

33
33
33
34

13.5.5 Ispunjenost supljina kamenog, materijala bitumenom laboratorijskog

probnog tela i uzorka izvedenog sIoja...
... ...
13.5.6 Stepenzgusnjenja
(zbijenosti)
izvedenog sloja
.'

...

34
34

1 PREDKETSTANDARD!
1.1" Ovim standardom se utvrdujutehnickius
10v1 ,zaizradu
habajueegsloj
a kolovozne konstrukcije
od asfaltnihbetona
povrueem postupku.
Uslovi kvaliteta
iz ovog standarda
suminimalnii
moraju se zsdovoljiti
kod pojeprema
dinih vrsta
asfaltnih
betons
i pojedinih
grupasaobraeajnog
optereeenja

_standardu

JUS U.C4.010.

"

2 VEZA SA DRUGIK STANDARDlMA

Spisakstandarda

sa kojima

je

ovaj

standard

uvezi

dat

je

nakraju

.standarda.

3DEFINICIJA

Asfaltni

betoni

iiulvlI;6~ij

ski

su mesavinekamenog
5<1",LtiV Kamene,

materijala

I:!m61:!e \Iraden

materija1a.

ibitumena.zakolovozegde

pO' .prlncipu

,najgusee

,"',

'-

je,gia-

,slozenogkamenog-

.' . D . "_v

4 VRSTE IPRlHENA
Prema nazivnoj
velicini zrna
vrste
asfaltnog betona:

asfaltni

beton

- asfaltnibeton
?

AB 4,

,AB 8,

poreklu

kamenog

materija1a

.-

razlikuju se.sledeee

. --,._-,-

w
'

'''

'''C-C

"..

-_.

JUS U.E4.014-1990

&sfaltni beton AB 11,

- asfaltni beton AB 115,

- asfaltni beton AB 16,
beton AB 165,
-- asfaltni
asfaltni beton An 22s.
U asfaltnim

mesavin8.IDa

-'"

..

s oznakom

'IS" u kameno'

smesi

mo a 'u bit!

obavezno upotres!likatnih
sten~
Dozvolj~va se upotreba droblienoSt peska karbonatnog sasta~a iu asfaltnim mesavinama s oznakom"s"
prp-mA -tAhQli r;
lliene

fra

c. . e drobljeIioSt

kainenog

agregataproizvederlO'&

?J

Primena vrste asfaltnog

data jeu tabeli 1.

betona,

u zavisnosti

od -grupe saobracajnog

opteracenJa,

')

c.....

Kolovozna

C
en
C

koustrukclJn

trI
~
0
~
~
I
~I
\0
\0
0

u useku:

u nasipu:

I
I

= &5::= ---.

BNS
~---

DBNS

- -'-

"

-- '-

--, --

\-

ili CNS ~

lt1NS..;.-

- -- - --I.~,f
..,..,'
I
'

:' N
I
I
/X.'<

Na sliei
HS
BNS

DBNS
CNS
MNS

N
TT

KK

---TT

je~

-'-"H$"~BNS
,~I ; DBNS
"-- ili-CNS'-I
. MNS
I
--

P=TT

NapOiqena:Pojedini noseei slojevi mogu bit!

- habajuci
-

sloj
gornji hitumonizLrani riosecisloj
donjibitumenizirani noseei sloj
eementom stabilizovani noseei sloj
mehanic.ki
stabilizovani nosee! sloJ
,

u kolovoznoJ konstrukciji.

--postelj~ea

- nasip
- temeIjno
-

tIe

kolovozna konstrukeija

Slika 1 - Kolovozna konstrukeija

pri projektovl1nju izostavljeni

~_.

U~'

"'-'"

'

~-~~:--~-~_u..-

'-'-~-~---'U

'--'u'-'-u'-UU"-'-..-

'.

JUS U.E4~014-1990

TabeJa 1

Vrsta asfaltnog betona

Grupasaobracajnog
opterecenja

AB4
-

>/

ABa

AS 11

AB11s

./

..'

/'
"//',./"
>,TeaJm' ///
L
:..:

8
/~ 6
YI'o/'
R

Lako

[j

.,,--

AB22s

0'~

(D

/'

I s~e4j

.-Z:

L-~

Vrlo lako

Pesackei bicikl i

A'"

.~:~~~:::~/-.
.

AB l6s

AB 16

'-

[--:\
I. ~
sticke staze.
parkiralista za
. putnickavozilal
zaustavnetrake na
, auto-putu

5DEBLJINA

SWJA

Utvrdena tehnoloska
debljina
sloja
asfaltnog
betona u uvaljanom
snosti od vrste asfaltnog
betona, data je u tabeli
2.
TabeJa2

stanju,

u zavi-

Mere u II1II
.

Tehnoloska
debljina
AB4
sloja

IIC

Vrsta asfaltnog betona

ABa

AS11

;A:jil'

,. " ,(c.P?/

/ /.

AS16 .'A8;i6

AS"22s"

.',/ ,/,'".

/,(' (/,

najmanje

20

30

35

40*
/;)'),

50

60

najvise

30

40

50

60

60

75

70

85

(2)a

auto-put i grupuvrlo teskogsaobracajnog.opterecenja najmanjatehnoloska debljina mora biti 50 mn.

"'---'_U---'U"---

6 USLOVI KVALlTETA SASTAVNIH KATERI.JALA

6.1

Kameni materijal

6.1.1 K a men
6.1.1.1

bra

s n 0

Kameno brasno je kameni materijal krupnoce zrna manje

svemu mora odgovarati standardu JUS B.B3.045..

Za izradu asfaltnih
betona
upotrebljava
se kameno

koji

pretezno

karbonatnog

cenjakameno brasno mora biti

6.1.1. 2 Povratno
izvodnji

asfaltne

kamenobrasno
mesavine.Ovaj

sastava.

U slucaju

prvog kvaliteta.
je kameni materijal
materijal

proizvedeno

od kamenog
kameno brasno
drugog porekla
njegova
upotreb1jivost mora sedokazati dopunskim ispitiyanjima.
Za auto.puteve i puteve grupe vrlo teskog, teskog i srednjeg saobracajn~g optere-

materijala

brasno

09'1
I
od 710 ~,

da se koristi

dobijen otprasivanjem
u prone sme se upotrebiti
za proizvodnju

JUS U.E4.014-1990

asfaltnih
katnih

mesavina
stena
koji

ukoliko
je
ima prolaz

e s a~

Jus B.B8.036.
j6.1.~P

6.1. 2.1 Pesak mora biti

.sastav

4.

prirodni

iIi

drobljeni

uslovima

datim

kameni materijal.
~_tabeH

3,fa

'

Tabela3
Velicina kvadratnog otVora
sita
11m

Prirodni i drobljeni pesak

Standard
sitan
0/1 BIll

srednji

krupan

0/2 1111

0/4 1111

rolaz kroz Si

,, 17

% (II/II)

0,09

0 do 10

0 do 10

0 do 10

0.25

30 do 45

15 do 35

12 do 25

0,71

75 do 100

40 do 85

33 do 70

100

90 do 100

65 do-l00

100

90 do 100

2
4
8

Modul zrnavosti

1.45 do 1.95

1.70 do 2,55

JUS8.88.036

JUS 8.88.029

100

PI.95 do 3.00

Modulzrnavosti izraeunavase iz sledecegizraza:

n
I x.
1. 11
/'

HZ .
gde je:

100
'

- l10dul zrnavosti.

HZ

proizvedenog
5%
prema

od silistandardu

4\M~

peska mora odgovarati

su u tabeli

dobijen
otpraSivanjem
peske
na situ
0,09
mm najviSe

x.1 - ukupanostatak napojedinol1'situ u procentil1a l1aseprella standardu

JUS8.88.029.
",

Za odredivanje module zrnavostiupotrebljavaju

se vrednostiilkupnihostataka
na sitima: 0.091111: 0,25 1111:0,71 1111;211m;4 11mi 8 mm.

,-

'

o~tali

GrElnulometrijski
uslovi

utvrdeni

. - -,

,~

~_.

._-c-.

'-7"""-'~-'C--'~'--";-.,-;_';"'-

=7='"=-"

'-~'~,

.. -~.~

JUSU.E4.014-1990

Tabela4
SVojstvo

P~irodni

Drobljeni pesak-I Standatd

i uslov ~.-I pesak

Udoocestica
manjihod
0,09 II1II.najvise.u (mill)

10

JUS 8.88.036

70

60

JUS.U.B1.040

To

Ekvivalent peska, najmanje;

u %

Udeogrudvi
gline.

najvi-

0,5

0.5

JUSB.B8.038

0.3

0.3

JUS U.B1.024

se u To(m/m)

OrganskeDe-

l~

cistoce.najvise,u r. (m/m)

6.1. 2. 2Upotreba peska u kamenoJ smesi sobzirom

nja dataje

nagrupu

saobracajnog

opterece-

u tabeli.5.

Tabela5
Pesak

Grupa
saobracajnog
opterecenja

drobljeni

prirodni

1111

1111

I,e-

Auto-puti vrlo
tesko

Teska

.;.

0/1.() ,

Oil()

Srednje*

011. 0/2

on.ol2.e

Lako*

011. 012. 0/4

0/1.0/2 .0/4

Vrlo lako*

OIl. 0/2. 0/4

011. 0/2. 0/4

---.-----

Biciklisticke
i pesackestazei parkiralista za putnicka vozilaJ\

OIl. 0/2. 0/4

..,

011. 0/2. 0/4

J\ Dozvoljava se smesaprirodnogidrobljenog peska.

Tacanodnosutvrduje se izradomprethodnogsastava
asfaltne lIesavine.

EI2]l

r i
6. 1. 3 . 1 Pod
63 mm, zao
vog stepena

rod

n i

k a m e ni

a gr

e gat

( i

Ij

una

k)

JUS U.E4.014-1990

6.1.3.2 Za proizvodnju asfa1tnihbetona

i 8/11

mm dobijene

upottebit~

~amo za sastav

nja, pesacke

upotrebljava:ju Se frakcije 2/4mm,

separacijomprirodnog kamenog agregata.

kamene smese za Strupevrlolak2g

i bicik1isticke

...

staze

i parkiralista

Te frakcije

4/8

mm

mogu se

saobracajnog opterece-

putnickifi vozila.

6.1. 3. 3 Svojstvakoja se ispitujui uslJvi kvaliteta:

- granulometrijski
8/11
-

prirodnog kamenog agregata za

uslovima datim utabeli
8,

sastav
mm mora odgovarati

frakcije 2/4 mm, 4/8 mm i

osta1a svojstva prirodnog kamenog agregata data su u tabeli6.

Tabela6
Uslov
kvaliteta

SVojstvo

Procenat obavijenosti ukupnepovrsine svih zrna bitumenomza

Standard

100/90

JUSU.H8.096

12

JUSB.B8.004

kolovoze BIT 130. najl1anje. u

To(mIll)

r
Postojanost premamrazus natrijum-sulfatom. gubitak mase
nakon 5 ciklusa. najvise. u
% (mIll)

..

Upijanjevodena frakciji kamenogagregata4/8 mil.najvise. u

%(11/11)

JUSB.B8.031
..

1.6

Otpornostpremadrobljenju i habanjuJX>.lIetodi
LosAndeles.
najvise. u X (11/11)

30

JUSB.B8.045

..

Organske
necistoe. najvise. u
r. (11/11)

0.3

JUSU.Bl.024

*
Hineralosko-petrografski
sastav

JUSB.B8.oo4

* lspitujese.

k am en i a

8r>~

at

(ka

m en a sit

ne

z )

Kamena sitnez je drobljeni kamen!agregat

ve1:iCim!
zrna 2 do 63mm,
drobljenjem kamenog materijala od stenske mase,drobineilivrirodnoJ

_terijala.

..

..

Frakcija
drobljenogkamenogagregatB
dobijenBdrobljenjemprirodnog
kBmenog Bgregatamora odgovarati svim uslovima datim \1 t. p.1.4,2.3
ovog standarda, a osim
toga kod svake takve frakcijeudeo drobl jenih zrna mora biti na imanie 90% (m/m~.
Kao drobljeno
zrnopodrazumeva
dSe one zrno !tie imanajmanje
50% lomljene povr-

ZaostAlih,
potpuno nedrobljenih.
~iji najvige 2 % (m/m).

6.1.4.1

Kamen zaproizvodnju

..

zrna. prirodn()gkamenoS?;aS?;rega.t:a

frakcija

drobljenog

sme.. biti.

u frak-

kamenog agregata

Sv6jstva kamena za proizvodnju frakcijedrobljenogkamenogagregata

beli 7.

data sU uta-

'.-

--'.~'."

''''''''''

'U'-''..,

-.

. - .

... m...

'''''''h..

..~~

-''''

'0

'-'~'.-"._-,_u'-,-,,-,-,-

JUS U.E4.014-1990

TabeJa1

Usloykvaliteta za grupusaobracajnoq Standard

SvojstyO

opterecenja

~.,

Auto-put.
yrlo te~ko
i tesko

Srednje

Lako.
yrlo lako

160

140

120

0.15

0.15

1.00

12

18

35

JUS B.B8.015

JUS B.B8.002

Srednja pritisna
cvrstoca. u suyomstanju. najmanje. u MFa

"Upijanje vade.
najYiSe.u % (m/m)

Habanjebrusenjem.
na~vise. u
emISOem'

~.-

I.

Postojanost prema
smrzavanju. najviSe. u % (m/m)

--

akeije drobljenogkamenog

6.1.4.2.1
drobljenog

+L

Zaizradu mesavina
kamenog

agregata

agregata

za asfaltni
od 201m do2Z
~

beton

upotrebljavaju

se nazivne

frakeije

O1m.

6.1.4.2.2)Za
izradu mesavina za asfaltni
beton, za auto-put
i put .\trupa vrlo teskog 1 te5ko~ saobracaino~
opterecenja
mora seuP2trebliavati'sa01o
osnovna frake1~
Ia drobljenog
kamenog agregata4j8
mJl1'i_medufrakcije
drobl jenog kamenog agregata.
_2/4J 8111, p/16 116/22
mm, prema standardu
JUS B.B3.100.
.

6.1.4.2.3

Ispituju

- granu10metrijski

se sledeca
sastav

us ovima iz standarda

asfalt,
-

svojstva:

frakei'

a drob!

ienog

kamenog

agregata..

JUS B.B3.10o- zs frakcionisanikameni

odnosno uslovima datim u tabeli

8 ovog standarda;

mora

agregat

odgovarati

za beton

..-

otpornost
prema drobljenju
i habanju
po metodi
Los Andeles
(Los Angeles)
prems
standardu
JUS B.B8.045
i vrednosti
polirnosti
kamenog agregata prema standard\i
JUS B.B8.120,
zavisno
od grupe saobracajnog;opterecenjs
i porekla kamens, moraju zadovolj1ti uslove prema tabeli 9;
.

ostali uslovi kvaliteta frakeijakamenog agregata dati su 1.1

tabeli 10.

..
n

JUS U.E4.014-1990
Tabela8
Velitina
kvadratnogotvora
okaea sita

Standard

Nazivnafrakeija prirodnogi drobljenog

_kamenog
agregata,
mm

tr

RUII
2/4

4/8

8/11

8/16

11/16

Prolaz kroz site

r. (m/m)

0.09

najvise najvise najvise

1.0
1.0
3.0

l,Q

najvise

5
2.0

najvise najvise

najmanjenajvise
90
15

najvise
5

najllanje najvise
90
15

8.0
100

11.2

najvise
5

najvise
15

najvise
5

najvise najvise

15

najmanje
90

100

najmanje
90

najvise
15

najmanje
100

"" 90
_...;..

100
,-

31.5

.r--

'

JUS B.B8.029

.-

..

..

22.4

"

najllanje
90

100
16.0

'

15

4.0

najvise JUSB.B8.036
1.0

najvise
1.0

najvise
1.0

100
.'-

'

---

Tabela 9
Frakeijadrobljenog

' ..

kamenog agregata

Grupa
i/i1i metamorfnog
saobrac!ljnog ,eruptivnoQi/ili metamorfnoQ sedimentnog
p::Ireklaa silikatnogsastava Porekla akarbonatnog sastava
opterecenja
,-

otp::lrnostprema
drobljenju i habanju
%

Auto-puti
vrIo tesko

(m/m)

najvise
16

.:-It
0,'

vrednost otpornost premavrednost

polirnost drobljenju i ha- polirnosti
(jedinica
banju
(jedinica
VPK)
i.(m/m)
VPK)
..

najmanje
481\
"

Tesko

Srednje

I
J

najvise
18

najmanje
48"

najvise
22

najmanje
48"

,,",;<
lQ.

\4S-

t.-A..

\}Jo,y 2.

.-

najvise
25
\1.10)('2..8

IN' 0..)<'.s 0

najl1anje
30

~:~

'::'0

..7...,... , ....
,

",

",

,
".'.."

-,.~

JUSU.E4.014-199C

Nastavak tabe1e 9
..

Frakcija

drobljenog

kamenog agregata
.:

Grupa

saobracajnog
opterecenja

eruptivnog i/ili metamorfnog

porekla asi1ikatnog sastava
otpornost prema
drobljenju i habanju
..

sedimentnogi/ili metarfnog
porekla a karbonatnogsastava

vrednost otpornost pi-ema vrednost

polirnosti drobljenju i ha- polirnosti
banju
(jedinica
(jedinica
VPK)

7. (111m)

Lako

najviSe
22

najmanje
45

Vrle lake

najvise

7. (m/m)

najvise
28

najvise
30

22

VPK)
najmanje
30

*
Zabaza1tmorabiti najmanje45.

~c

4~~~-Y
Svojstvo

Uslovkvaliteta

Postojanost prematoploti**

Procenat obavijenosti

Standard

ukup-

ne povrsinesvih zrna bitulIIenOlrza ko1ovoze, BIT 130

Mjmanje. u 7. (111/11)

-.

Postojanost premaIIIrazus
natrijum-su1fatom: gubitak
masenakan 5 cik1usa, najvise, u 7. (m/m)

JUSU.H8.096

100/90

zaeruptivne

3
JUSB.B8.044

za karbonatne 5

----

Upijanje vade na frakciji

kamenogagregata

Ie

najvise,

4/8 I11III.

u 7. (1II/m)

Udeozrnas odnosomnajvece
dillenzije premanajmanjoj
vecimod 3:1, najvise, u
r.

1.6

20

(m/m)

Udeoslabih zrna u frakcijamaiznad4 I11III.najvise, u

JUS B.B8.031*

---

JUSB.B8.048
--- "'-.-----

JUS B.B8.037

r. (mill)

Udeogrudvi gline u pojedi-

noj frakciji, najvise, u

0.25

JUS B.B8.038

7. (mill)
Minera1osko-petrografski
I

sastav"

Uko1ikose koriste frakcije kalllenogagregata iz dva ili vise

na1azista. lIIorase ispitati upijanje vade iskljucivo na frakciji 4/8 111111
od svake vrste kanenogagregata.
** Ispituje se.
-._----

11

JUS U.E4.014-1990

6.2 Vezivo
Za izradu asfaltnih betona kao vezivo upotrebljavaju
se vrste bitumena
ze (u daljem tekstu bitumen) prema tabeli 11.
Prilikom izbora vrste bitumena potrebno je voditi racuna 0 klimatskim
vrdenim u standardu JUS U.35.600.
~
Bitumen

za kolovoze

mora zadovoljavati

us love standarda

za kolovozonama

ut-

JUS U.M3.010.

Tabela11
Vrste bitumenaza ko]ovoze

Vrsta asfaltnog
betona

BIT 200

BIT 130

BIT 90

BIT 60

AB 4

AB 8

AB11

AB11s

AB16

AB 16s

,+

AB22s

6.3 Dodaci
Za spravljanje asfaltnih betona
boljsanje prionljivosti,prirodni
brasno i prirodni asfalt.

mogu se, upotrebiti i dodael kao: sredstva

i sinteticki
polimeri,
bitumenizirano

Ked primene dodataka moraJu se utvrditiiposebni

izvodnje i ugradnje asfaltnih betona.

tehnicki

uslovi. kvaliteta

za pokameno
pro-

7 SASTAV ASFALTNE MESAVlNE

Sastav
2.

asfaltne

mesavine

Pun il 0

prikazan

je'sernatskimmodelom

--4- (),:',~,~:\",:'-:::::, ::.::':::',

Vezani bitumen

,-,

r~

bitumen.

Bitumen
"

'"

Kameni skelet -+-

~.

S lika

12

na sHe!

Bitumenski malter

bitume~'-

Adsorbovani
slobodni

mesavine

+ ~~

Intergranularni:L.
slobodni

asfaltne

-", , . c, .'-

.., "~;"':'Y':""
\

'ct.."

:<~it.;;!7!':Y-<' ,'t":~:

7. 1 Granulometrijski

'~'J~!!'1,'7"7:7"~

..

JUS,U.E4.014-1990

sastav kamene amese

,

Granu10metrijskisastav
kamene smese (kameni
mora biti
u granicnom podrucju
prematabelf
suvimsejanJem
prema standarduJUS
B. B8 .029.

skelet
i puni10)
asfaltne
mesavfne
12 i sUka.ma 3 do 9, a ispituje
se
'

Tabe1a12

Velicina

kvadratnog

AB.

otvora"
'sita
IlII

c-

'

-AB8

Vrsta'asfaJtnog

ASII

AS11s

AS16

AS168

AB22s

rozsito
hl/l1)

4do 12

3 do 12

3do 11

3 do 12

3 do 10

2 do

17do 33

11do 27

8 do ,28,

8 do 18

8 do 25

8 do 17

7 do 14

0.71,

30 do' 51

20 do 41

16 do 38

16do 30

15do 36

15do 28

11 do 23

2,0

55do 75

38 do 56

31 do 54

31 do 48

27 do 49

27 do 43

20 do 36

4,0

95do 100

56 do 74

49 do 69

4,9do 65

40 do 62

40do 56

30 do 47

75 do 90

75 do 87

60 do 80

60 do 75

46 do 64

97 do 100

97do 100

74do - 90

74do - 86

57 do 75

97 do ](X)

97 do 100

72 do 87

0.09

8do 18

0,25

100

8,0

96 do 100
100

11,2

"

]00

16,0

100

]00

22,4

-~-

-,-,.". ----_.' ,-.-

Bitumenski

ma1ter

Bitumen~ki
ma1ter predstavlja
smesu punila
(cestice
(slika
2). Njegov za.preminski
udeo u asfaltnojmesavini
eksploatacionih
us10va uzimaju6i
u obzir
raspolozivi
nu1arnom de1u kamenog ske1eta (cesticevece
od 0,09
maksimalno mogucem kontaktu
(odgovarajuca
maksimalna
7.2.1

97 do 100
100

31.5

7.2

100

Pun

i1

manje od 0,09 mm) i bitumena

podesava se zavisno
od
prostor

u pornom

mm) cije
se cestice
koncentracija).

Bit

intergra-

nalaze

Maseni udeopuni1a
u kamenoj smesi mora se kretati
u okviru
granicadatih
Ii 12, a zavisi
od njegovih
svoJstava
(supljine
u suvozbijenom
stanju),
jenosti
kamenog skeleta
bftumenom.

7.2.2

u tabete obavi-

u men

'Ko1icina
bitumena u asfaltnoj
mesavini
mora biti
tako podesena da se postigne
potrebna ispuna pora (adsorbovani
bitumen)
i obavijenost
povrsine
zrna kamenog skeleta
filmom bitumena
dov01jne
deb1jine
(intergranularni
slobodni
bitumen).
Osim
toga bitumenom moraju biti
ispunjene
i sVje supljine
u suvozbijenom
stanju
punfla
k6je se'nalazi
u asfaltnoj
mesavini
(vezani
bitumen).
Zbog toga potreban
udeo bitumen a kod iste
vrste
asfsltnog
betons varira
zavisno
od svojstava
primenjenih
materijala.
Tscan udeo bitumens
odreduje
se izradom
- prethodnog
i rsdnog sastava ssfaltne
mesavine.
Orijentacioni
maseni udeo bitumens
u asfaltnoj
messvini
zavisno
od vrste
asfaltnog betona dat je u tabeli
13.
13

JUS U.E4.014-1990

Udoo bi tUllena
r. (II/II)

6.8 do 8.0
I

AB 8

ABU

ABUs

-AB16
AB16s

5.0 do 6.0

AB22s

4.5 do 5.5

-Napomena:

Navedeni orijentaeioni
udeli bitumena ne smeju se koristiti kao os nove
za oeenu kvaliteta, vec se rnogu koristiti za grubu proeenu kolicine bitumena potrebne za proizvodnju odredenih vrsta asfaltnih betona.

8 SVOJSTVA PROIZVEDENE ASFAL'INE HESAVINE

8.1 Fizicko-mehanicka svojstva laboratorijskog probnogtela
il

Podaei 0 fizicko-mehanickim
svojstvima proizvedene
asfaltne mesavine dobijaju SE
ispitivanjem laboratorijskih
probnih tela, pripremljenih
od same mesa vine.
Probna tela l~boratorijsko~
uzorkaasfaltnemesavine
pripremaju se prema postupkt
po Marsalu
Marshall) prema standarduJUS
U.H8.090.
Tempera-ture asfaltne mesavine pre pocetka z 1JanJa nabiJacem po HarSalu pri koji.

ma je dinamickaviskoznostbitumena priblfzno O,3Pa

tumens .date su u tabeli 14.
i
I

Tabela

vrstu

bi-

14

---

I,
i

za svaku odredenu

Redni
broj

Vrsta bitullena

Temperaturaasfaltne
mesavinepri zbijanju
C

BIT200

130 ! 3

BIT130

138 :!:3

BIT 90

144:1:3

BIT 60

ISO:!:3

Fizicko-mehanicka
svojstva asfaltne mesavine moraju zadovoljiti uslove
tabeli 15. Sematski model laboratorijskog
probnog tela dat je na sliei

.-

utvrdene
10.

'..-

.'-

?i:..

""..

"

,<..:,;~;,.,",

~-

. ".".j.; .
'~f:ijp~'i';:' '~""';"'i.~,~,;-ti'."

stt;.

Otvorene supljine

Zatvorene supljine

.-.

.
PunJ.lo

'

.': .'.:::.:::'..':.:,
.' . . . .. ..", .:-:.:.
.. ".
j:':::':::":::''''::::'::::

Vezani

bitumen

FFH

Ukupne

Adsor~iranislobodni~ .~

'

bitumen

..

TI
.

J..~

Kameniskelet
-~r~
Slika 10

,-

'--

suplj ine

Malter

,"',\Pi;:

u.E4.014-1'

Bitumenski'
,Bitun'1en

Intergra~u~a~~il
slobodni bitumen j--~

JUS

-"

c_""

....
~

~
en
c:
t<1
~

Tabela15

Vrsta uzorka

Svojstvo

Standard

Uslovkvaliteta za grupusaobracajnogopterecenja

01
....
~
I
....
\0
co
\0

vrlo lako i pesackei bici-

Stabilnost na

lako

klisticke staze i parkiralista za putnicka vozila

AB8. AB 11

AB4, AB8. AB11

srednje

auto-put. vrlo tesko i tesko

, "

ABlIs

AB16s

AB22s

AB8

7,0

7.0

7.0

7.0

AB11. ABlls
7,0

AB 16

7.0

7.0

JUS U.M8.090

5.0

60 .C. najma-

nje. u XN

2.0

2.0

2.0

Odnos
stabilno-\
sti itecenja

1.8

1.8
,I

I
I

1aboratorij- Udeo ukupnih

sko probno

supljina. u

telo

7. (VIV)

3.5 do 6.5 3.5 do 6.5 3.0 do 6.0 3,5 do 6.5 3.0 do 6.0 2.5 do 5.5!
i

Supljine lIka-

I
I

2 do 5

""

manje. u kN/mm

1.2

1.8

na 60'c. naj- I

1.8

menoj* smesi.
u 7. (V/V)

;
i

1 do 3,5

II
I'

I
II
i
II

I
"

Ispunjenostsu- 64 do 80
pIjina kaJIene

64 do 80

66 do 80

68 do 85

68 do 85

68 do 85

72 do 87

72 do 92

srtesebit1lllenom. u 7. (V/V)

Upijanjevodeu
vakulillu*.

%(V/V)

*
Ispituje se.

:'

I
\I

JUS U.M8.094
-"

,~"""~,~",,,,;y.,-.

"---"~7;:'-:~"'7~--."~''''~""-~,:-"""",,,

'"",,,,,r.,~

ekstrahovanog

"c,

'.""".""

".--

JUS U.E4.014-19~

veziva

veziva. u odnosu

na upotrebljenu'

vrstu

veziva

mogu

sepr(

ako je ukamenoj

smesi primenjen pesek karbonatnog sastava do sledece vrste bj

moze se promeniti do najvise BIT 45) a
ako je u kamenoj smesi primenjen pesak silikatnogsastava
i eruptivnog porekJ
tumena

. ~'r""~~"'~..",,,7
'71.

8.2 Svojstvaekstrahovanog
Svojstva
meniti:

--?",'

do

(npr. BIT,60

druge

sledece

vrste

bitumena

(npr.

BIT 25).

BIT 60

moze

se

promeniti

do

najviS

Svojstva ekstrahovanog veziva ispituju seCt.

13.1.1.1)
odredivanjem perietracij
na 25C, tecke razmeksanje po metodi prstena i kuglice i tacke loma po Fras
(Frass).
9 SVOJS1VA IZVEDENOG IIABAJUCEG SLO.TA
9.1

Fizicko-mehanickasvojstva

sloja

Fizicko-mehanicka svojstva sloja, ispitana na uzorcima

sloja, moraju

.~

Ire

zadovoljiti

uslove

utvrdene

u tabeli

16.

izvadenim

iz

izvedeno,

n_'-_"-'

n
'n_'_n_-n--'~~_'

n~~~,

'-~

~---,---~,~

- - ---'-"--

-'-'---,'-

J
)

....
00
Tabela

2:J
en

16

c::

Vrsta uzorka

Svojstvo

Standard

Uslov kvaliteta za grupusaobracajnog opterecenja

tr1
.J:-

'~

auto-put. vrlo- tesko i tesko

lako

srednje

0
I-'
.J:I
I-'
\0
00
\0

vrlo lako i pesacke i biciklisticke staze i parkiralista za putnicka vozila

,

AB 11s

AB'16s

AB 22s

AB8

llB 11. AB lIs

AB8

AB 16

AB 4. AB 8. AB 11

3.0 do 8.0 3.0 do 8.0 2.5 do 7.0 3.0 do 8.0 2.5 do 7.5

Udeo ukupnih

2.0 do 7.0 1.5 do 6.5

supljina. u
i.

1 do 6.5
I

(V/V)
"

Uzorakizva- Upijanje vade u

denog habaju-

vakuUllli.
i. (V/V)

den IZ izve-

*u

JUS U.M8.094

97

97

97

97

\,--

nja <zbijeno-

97

I'

'I

'

II

ceg sloja

Stepen zqusnje-

-"

96

i
i

I
1

95
t

sti> .najllanje.
u 7.
"

"

,,'

*
lspituje

se.
-

"

--

-o.~.-

'JUS\U.E4.014-199
9.2 Debljina

sloJa

Najveci podbacaJ debijine izvedenog

ljinumoze
iznos!ti12
mm, stirn da
od 12 mm, izvedeni habajuci sloj AB
bajuci sloj AB 11 ne sme biti tanj i
9.3

habajuceg sloja u odnosu na proj~ktovanu

deb
izvedeni habajuci,sloj AB 4 ne sme biti tanj
8 nasme
biti tanji ad 20 mm, aizvedeni
ha
od25
mm.

Ravnosts1ojs

Ravnost izvedenog habajuceg sloja medse

letvomduzine 4,0 m 111 drugim odgova
rajucim priborom. Primerenju ravnosti letvom, za haba;uci slo-j auto-puta.i put
grupe vrlo teskog saobracajnog opterecenillodstupanj~i:labilo kom mestu od donj
iviee letve(kao osnovne Hnije)'do povrSine kolovoza sma iznositi najvise~
Za habajuci sloj putaostalih grupa saobracajnog opterecenja odstupanje sme izno
siti najvise 6 rom.
Pri rucno ugr~om
h~bajucemsloiu dozvol;enoje odstupan;enajvise 10 mm.
9.4 Hrapavost
Povdina

i otpor

izvedeno~

klizanju

habajuceg

Ova svojstva ispitujuse

14

sloja
sloj~fmora

biti hrapava i otporna

JUS U.C4.018.

premastandardu

naklizanje.

10 PROIZVODNJA ASFAL1'NE MESAVlNE

10.1 Uskladistenjeosnovnih

materijsla

Kameno brasno
mora seuskladiStiti U suvom stanju.
Frakcije prirodnog i drobljenog
peskamoraju se stititi od vlazenja i oneclSce"
nja. Prirodni i droblJeni kameni materijalmora bit! uskladisten po frakeijam
tako da ne dolazi do oneciscenja imedusobnog mesanja.

10.2 Postrojenje zapro~odnju

asfaltne mesavine

Za proizvodnjuasfaltne
mesavine primenjuje se diskontinualno postrojenje kojE
mora osigurati tacno odmeravanje mase kamenog brasna, vrucih frakcija kamenog ma'

teriJala
Mora

i bitumena.

biti

KoIicina

bitumena

moze seodmeravatipomasi iIi

zapremin:J..

osigurano potpuno i ravnomerno obaviJanje svih zrna kamenog materijal~

bitumenom.

KontinualnopostrojenJeza proizvodnjuasfaltne mesavine moze s~ upotrebiti

iste zahteve kvaliteta asfaltne mesavine proizveden~ na takvom postrojenju.

\~

10.3 Temperatura

bitumens

i asfaltne

U2

mes8vine

Temperatura bitumena u cisternama

i temperaturaasfaltnemesavine prilikom izlaska iz mesaliee, u zavisnosti
od vrste upotrebljenogbitumena,
date su u tabeli
17.
Tabala17
..-

Vrsta bitumena Temperatura

bitumenau
za ko1ovoze
cisternama
.C
prePJruceno

najvise

Temperatura
asfa1tne
mesavinepri1ikom
izlaska iz mesa1ice
.C
prePJruceno najvise

BIT 200

130

140

140! 10

BIT 130

135

]50

145! 10

160

-- f------

BIT 90

140

160

150 :t 10
----.-----

-Jl>

BIT 60

150

165

160 :t 10
,-..--

,--.""

165
f-----"-170
--"--175
-.....w_-

JUS U.E4.014-1990

10.4 Uskladistenjeasfaltne

mesavine

Neposredno nakon proizvodnje asfaltnamesavinase

direktno otprema na mesto ugra.
divanja ili se moze na krace vreme uskladistiti uodgovarajucim silosima.
11 TRANSPORT ASFAL-n& HESAVINE

Sanduk teretnog
vozila
za transportasfaltne
mesavine mora biti cist
i mora SE
pre svakogpunjenja prskati sredstvom koje sprecava lepljenje asfaltne mesavim
na stranice.
Ne smeju se upotrebljavsti sredstva koja stetno
deluju na asfaltm
mesavinu.
,U toku
transports asfaltna se mesavinamora
cistoce obaveznimpokrivanjem-:

zastititi od vlazenjs, hlsdenja i ne-

12 UGRABIVANJE ASFAL'INE HESAVlNE

Ugradivanje asfaltne messvine dozvoljeno jesamo upovoljnim vremenskimprilikama. Pri temperaturi podloge ispC?d+5 c asfaltna se mesavina ne sme ugraditi. Is'
to tako asfartna se mesavina ne sme ugraditi privetru zbog kojeg
se asfaltns mesavina, makar temperatura podloge bila iznad +5 c, ne moze ugraditi sa zahtevanim stepenomzgusnjenja (zbijenosti).
12.1

Priprema

podloge

Podloga za ugradivanjeasfaltne mesavine mora biti suva, cista i po potrebi rav.

nomerno poprskana bitumenskim vezivom.
Ako se za postizanje prionljivosti habajuceg sloja s podlogom podloga prska, morl
se na cistu podloguravnomerno
prskanjemnsnositi
bitumensko vezivo u kolicin~
ako 0,2 kgjm2, racunajuci na kollcinu bitumena posle isparavanja vode odnosnc
sredstva za razredivanje iz emulzije. Kolicina bitumenskog veziva zavisi od sta'
nja kolovoza i utvrduje se za svakupodlogu
posebno. Prskanje
se mora vrsitj
prskalicom.
Prskanje mora biti obavljeno
na vreme, takoda je osigurano delovanje
poprskano~
veziva:
voda iz emulzije
odnosno
sredstvo
za razredivanje
mora ispariti
pre po~etka

razastiranja

12.~ Temperatura

r-

asfaltnemes8vine.

asfaltne

mesavine

na mestuugradivanja

U zavisnosti od vrste upotrebljenog bitumenapreporucenai

najniza temperaturl
razastrte asfaltne mesBvine namestu ugradivanja date su u tabeli 18;
'i'abelal8
Vrsta bitumena
za kolovOze

.-...---.--Preporucena
temperatura
asfaltne mesavineza
ugrattivanje

Navedene
je rueno.

')n

Najni2atemperatura
razastrte asfaJtne
mesavine

BIT 200

130 :!: 10

110

BIT 130

135 :!: 10

115

BIT 90

140 :!: 10

120

BIT 60

150 :!: 10

130

temperature moraju se povecati

za 20 Cako se asfaltna mesavina ugradu-

-~--"-

..

------~-~- --'

--".--

JUS U.E4.914-19~
12.3 R8Zastiranje

asfaltne

mesavine

Asfaltna se mesavina ugraduje masinski pomocu asfaltnog finisera, koji uz razl

stiranjeasfaltne mesavine obavija i (jel'imic.nozbijanje asfaltnog sloja. Za man~
,

povrsine, na kojima masinsko

nje asfaltne mesavine.
12.4 Zbijanje

asfaltne

ugradivanje

nije moguce,

dopusta

se rueno

razastirl

mesavine

Za zbijanje seupotrebljavaju
vaIjci razlicitih tipova (staticki, vibracioni
vaIjei s gumenim tockovima) i razlicitih masa. Valjci moraju imati uredaj za vl~
zenje povrsine tocka vodom. VlazenJenaftnim derivatima nije dozvoljeno.
Rezim vaijanja mora biti takav da osigura utvrden stepen zgusnjenja asfaJtnc
sloja.Asfaltni sloj se vaija od iviee kolovoza premasredini, a kod,jednostranog popre
cnog nagiba od nize prema visoj iviei kolovoza.Pojedinihodovi
vaijaka moraju s

,.

-\ 1

uvek preklapatiza
15 do 20 em. Nije dozvoljeno zadrzavanje
valjka na jos nezbi
jenojpovrSini
kaoni
trzaji valjka kod promene smera kretanja.
Zaokretanje vaijaka mora se vditi
na uvaijanom
asfaltu izvan povrSine koja 5
valja. PovrSine asfaltnog sloJa nepristupaene
valjku (pored ivienjaka, oko okn
slivnika i druge) zbijaju se rucno nabijaCima ili vibraeionim
spravama.
12.5 Uzduini

i poprecni

spojevi

Uzduzni i poprecni spojevi moraju se briztjivo izraditi. Spojevi se kod visesloj

nih asfaltnih konstrukeija ne smeju nalaziti jedan iznad drugoga, nego moraju bi
ti razmaknuti najmanje za 20 em (uzduzni spojevi) odnosno 50 em (poprecni spoje
vi). Uzduzni spoj habajuceg sloja mora se poklapati s osovinomkolovoza.
Poklopei ok ana i sl!vnikamorajubiti
pre nanosenja habajucegsloja
iznivelisan
po visini na.njihovimtacno
odredenim mestima.
Kodauto-puta
i puta grupe vrlo teskog iteskogsaobracajnog
opterecenj a uzduzn
spoJ se mora izraditi vrucim postupkom.
Kod izrade uzduznih ipoprecnih
spojeva, povrsina kao i obe strane spoja (10 d
15 em) morajubiti
premazane sa najmanje 0,5 kgjm2 bitumenskogveziva.

13 ISPITIVANJEKVALlTETA
Ispitivanje kvaliteta obuhvata prethodnoproveravanje
nja i kontrolna ispitivanja.
.

IV

kvaliteta,tekuca

ispitiva

13.1 Prethodna ispitivanja

13.1.1

I s pit

i van

j eo

s no

v n i h

mat

~ r i j a 1 a

Svi materijali
koji se koristeza izradu habajucih
!'lojeva
moraju zadovoljavat
uslove odgovarajucihstandardaza materijale
Z8 izr.adu habajucih
slojeva.
Uzorei za ispitivanje
uzimaju sa za:
bitumen, prema standardu JUSB.H8.610,

brasno, prema standardu JUS B.B8.080,

i drobljeni pesak, prama standardu JUS B.BO.OOl,
kamen kao sirovinu, prema standardu JUS B.BO.OOI i
kameno

- prirodni
-

- kameni agregat, prema standardu JUS B.BO.OOI.

13.1.1.1
Uslovi

Ispitivanje
kvaliteta

bitumena

bitumena dati su u standarduJUS U.H3.010.

Uzorak se priprema prema standardu JUS B.H8.611.

Horaju biti ispitana sledeca svojstva:
JUS
penetraeija na 25C, prema standardu
JUS
tacka
razmeksanja
po PK, prama standardu
JUS
indeks penetraeije IP, prema standardu
JUS
duktilitet nB 25C, prema standardu

B.lIB.612,
B.HB.613,

B.HB.614,
B.HB.615,
'"

JUS U.E4.014-1990

tacka loma po Frasu (Frass), prema standardu JUS B.H8.616,

JUS B.H8.605,
sadrzaj parafina, prema standardu

netopivi sastojci u CC14' prema standardu

JUSB.H8.617,

relativna zapreminska masa na 25C,

prema standardu
gubitak ma~e nakon 5 h zagrevanja
na 163C,
premastandardu

JUS B.H8.618,
JUSB.H8.619,

smanjenje penetracije nakon 5 hza-

grevanjana

163C,

prema

JUS B.H8.612,

standardu

tacka loma po Frasu (Frass) nakon 5 h za-

dinamicka viskoznost na 60C,

kinematicka viskoznost na 135C,

grevanja

na 163C,

prema

JUSB.H8.616,

standardu

prema.

JUS B.H8.620,

standardu

prema
JUS B.H8.621.

standardu

13.1.1.2

Ispitivanjekamenog

brasna

Uslovi kvaliteta kamenogbrasna

r-

Moraju

biti ispitana

sledeca

= zapreminska masa punila

prema standardu

JUS B.B8.103,
JUS B.B8.105,
JUS U.B1.020,

bezsupljina,

JUSB .B8 .101,

udeo supljina punilau suvosabiJenom

stanju,prema standardu
.
udeo vlage kamenog brasna,premastandardu
indeks otvrdnjavanjabitumena punilom,

prema

- mineralosk~-petrografski
potrebi)

13.1.1.

JUS B.B8.102,
JUSU.B1.012,

JUS B.B8 .104,

koncentracijec(HCl) = 1 mol/L
sastav odreden rendgenskom i termickom anal1zom (po

standardu

sone
nerastvorljivi ostatak u ras.tvoru

JUSB.B3.045.

svojstva:

spoljni izgled, prema standardu

granulometrijski sastav,prema standardu
indeks plasticnosti punila, prema standardu

dati suustandardu

kiseline

3 Ispitivanje prirodnog idrobljenogpeska

.Morajubiti ispitanasledeca svojstva:

granulometrijski sastav, prema standardu

JUSB. B8.029 ,

- modul zrnavosti,prema t. .6.1. 2.1 ovog

standarda,

r-

- udeo cestica manjih od 0,09 mm,prema

standardu
- udeo grudvi gline, prema standardu
.

- udeo

--

organskih necistoca,premastandardu
ekvivalent peska, prems standsrdu
mineralosko-petrografski sastav, prema
standardu

13.1.1.

4 Ispitivanjekamena

standardu

??

JUS B.B8.012,
JUS B.B8.015,
JUS B.B8. 010,
.J'"

JUSB.BB.002,

zspreminska masa sa porama

ma, prama standardu

JUSB.B8.004.

kao sirovine

Moraju biti ispitana sledeca svojstva:

pritisna cvrstoca, prema standardu
otpornost prema habanju brusenjem,
prema standardu
upijanje vode, premastandardu
otpornost na dejstvomraza,
prema

JUS B.B8.036,
JUS B.B8.038,
JUSU. B1. 024,
JUS U.Bl.040,

i supljina-

JUS. B.B8.032,