UVOD

Svakoj dravi za zadovoljenje zajednikih potreba bilo da su opte ili kolektivne

potrebna su odgovarajua materijalna sredstva. Ova sredstva mogu se pribavljati na
razliite naine i mogu se crpeti iz razliitih izvora. Kao osnovni i najznaajniji izvor
prihoda u skoro svakoj zemlji javljaju se porezi. Moderna drava je u sutini poreska
drava, koja preko poreza preraspodeljuje veliki deo nacionalnog dohodtka i na osnovu
raznovrsnih efekata oporezivanja, ostvaruje ciljeve fiskalne, socijalne, ekonomske i
razvojne politike.
Kroz istoriju su se menjali naini i oblici ispoljavanja poreza, ali se porez uvek javljao.
Porez je u antiko doba predstavljao prisilno davanj, dok se u feudalizmu porez
posmatra kao poklon ili pomo. Porez je obaveza koju poreski obveznici plaaju dravi
bez ikakve neposredne nadoknade.To je deo dohodka koji zajednica oduzima na
osnovu svog dravnog odnosno finansijskog suvereniteta.Drava to ini u cilju
prikupljanja sredstava za podmirivanje kolektivnih potreba. Poreska obaveza ne moe
se izbei, jer je plaanje poreza opta obaveza koja se nazisi od dobre volje graana,
nego se zasniva na zakonskoj snazi, jer ako poreski obveznik ne plati porez izvrie se
prinudna naplata.
Karakteristika poreza je u tome to plaanje poreza ne daje pravo ni na kakvu
neposrednu protivnaknadu licu koje plati porez.Istina, poreski obveznik koristi javne
slube, javna dobra u optoj upotrebi i druge uslove koje mu prua zajednica, ali to
korienje ne zavisi od visine poreza niti uopte od plaanja poreza.

DEFINISANJE I KARAKTERISTIKE POREZA

1

Definicija poreza koju je dao finansijski teoretiar Gaston eze bila je jedno vreme
iroko prihvaena i citirana. Po ovoj definiciji porez je davanje u novcu koje drava
ubira od pojedinaca na osnovu svoje vlasti, bez direktne protivnaknade, a u cilju da
pokrije javne terete. Kao to se iz ove definicije moe videti, ona poreze izvodi iz
sledee tri osnovne karakteristike :
1. Obaveznost davanja, ak i prinudnim putem,
2. Nepostojanje direktne protivnaknade od strane drave, i
3. Poreska davanja su bezpovratna.
Ova definicija poreza pokazala se u savremenom kapitalizmu ne podesnom da izrazi
nove zadatke koje je dobilo javno finansiranje, pa samim tim i porezi sa
intervencionistikim zadacima drave. Danas se sve vie namee zahtev da se elment
dravnog intervencionizma uprivredi uvrsti u definiciju poreza. Jednu od definicija
poreza u ovom pravcu nalazimo kod belgijskog pisca Fedinand Baudhuina, koji je
definisao porez na sledei nain: Porez je doprinos graana za pokrie tereta javne
vlasti u okviru odreene ekonomske i socijalne politike. Na osnovu izloenog, jasno je
da ekonomska i socijalna delovanja poreza dolaze u prvi plan, dok isto fiskalna
delovanja postaju sekundarna. Na poreze se ne gleda vie kao klasino sredstvo koje
ima jedini cilj da dravi pribavi finansijska sredstva za pokriie javnih rashoda, ve oni
imaju ire odreene ekonomske i socijalne funkcije u privredi. S tim u vezi, porezima se
sve vie daje odreena regulatavna funkcija u oblasti proizvodnje, raspodele i potronje,
zbog ega bi u definiciju poreza morale ui sve njihove osnovne karakteristike.
Nesumljivo je da bi takva definicija poreza bila preopirna i da ne bi sluila niemu, osim
za akademske rasprave. Zbog toga, danas se manje pristupa istraivanju samo
osnovnih oblika poreza, dok se sve vie izuava delovanje poreza, to je u teoriji i
fiskalnoj politici znatno prihvatljivo. Upravo u ovom pravcu orjentisana je savremena
finansijska teorija i politika.Osim poreza drava prikuplja sredstva za finansiranje
zadataka i mera iz svoje nadlenosti i primenom drugih finansijskih instrumenata, koje
se i pored svoje slinosti sa porezima od njih znatno razlikuju. Da bi se utvrdile te
razlike, odnosno da bi se istaklo po emu se porezi razlikuju od drugih finansijskih
instrumenata prikupljanja prihoda drave, potrebnoje utvrditi osnovne kriterijume za
razgranienje poreza od drugih javnih prihoda. U tom kontekstu, treba navesti da poreze
karakteriu neke osnovne osobine koje se ogledaju usledeem:
1.Porezi se ubiraju u javnom interesu
Jedna odkljunih karakteristika poreza jeste da se oni prikuplju u optem interesu.
Prikupljenim sredstvima obezbeuje se finansiranje javnih rashoda, odnosno potronja
koja je drugaija nego to bi bila da je izostala javna intervencija. Da nisu bili podvrgnuti
oporezivanju, privreda i stanovnitvo bi koristili raspoloivi dohodak za odreene
namene i u odreenim proporcijama, u skladu sa svojim prioritetima i odlukama.
Oporezivanjima je izvrena realokacija ekonomskih resursa i obezbeeno je finansiranje
javnih rashoda.
2.Porez je prinudno delovanje
Obzirom da se porezima umanjuje raspoloivi dohodak, odnosno imovina fizikih i
2

pravnih lica, prirodno je da ta lica, u naelu, nee rado prihvatiti obavezu plaanja
poreza. Odatle, naplata poreza u svim savremenim dravama poiva na prinudi(prisili).
Ako poreski obveznik u asu dospea ne udovolji poreskoj obavezi on e se izloiti
sankcijama koje se za takav sluaj zakonom prediaju. Upravo u tom trenutku nastupa
karakteristika prinudnosti poreza.
3.Porez je derivatni (izvedeni) prihod
Derivatni karakter poreza izveden je iz finansijske autonomije i finansijskog suvereniteta
drave. To znai da je nadleni dravni organ ovlaen da ureuje odnose i regulie
tokove iz svoje oblasti, a to ini donoenjem i primenom propisa. To znai, da porezi
imaju derivatni karakter, jer je obaveza za njihovo plaanje rezultat doputene aktivnosti
drave kao javne vlasti.
4.Porez je nepovratni prihod
Nepovratnost poreza predstavlja njegovu karakteristiku koja dolazi do izraaja prilikom
promena vlasnikih odnosa na iznosima koji se od fizikih i pravnih lica ubiraju na ime
oporezivanja. Prihodi koje drava prikupi od poreskih obveznika postaju njeno
vlasnitvo. Drava sa njima nepovratno raspolae alocirajui ih na zadovoljavanje javnih
rashoda.
5.Porez je davanje bez direktne protiv naknade
Odsutnost nepovratne naknade za iznose plaene na ime zadovoljavanja poreske
obaveze, jeste osobina poreza koja ne doputa poreskim obveznicima da od drave
trae neku protiv naknadu. S tim u vezi, ne treba smatrati da onaj koji je platio porez
nema nikakvu korist od toga. Medjutim, ta korist je opteg karaktera, ali njena visina nije
odreena visinom plaenog poreza. Izmeu plaenog poreza i rashoda koji se
podmiruju oporezivanjem nema korelacije, niti je korist koja rezultira iz porezom
finansiranih rashoda vezana za iznos plaenog poreza.
6.Porez se plaa po teritorijalnom principu
Princip teritorijalnosti plaanja poreza znai da se prilikom utvrivanja obaveze plaanja
poreza, po pravilu ne smatra relevantnim dravljanstvo, ve teritorijalna pripadnost.
Pripadnost odreenoj teritoriji uzrokuje obavezu plaanja poreza. Fizika i pravna lica
plaaju porez iz dohotka na teritoriji na kojoj su dohodak i ostvarile. Takoe, porez na
imovinu se plaa prema mestu gde se imovina nalazi.
7.Porez je davanje iz vikova proizvoda
Porez predstavlja davanje fizikih i pravnih lica iz vikova proizvoda, a rei je sluaj iz
imovine. Na taj nain porez vri preraspodelu nacionalnog dohotka. Ovu osobinu poreza
uoila je savremena finansijska teorija koja u porezu ne vidi samo sredstvo za
pokrivanje javnih rashoda, ve i sredstvo odreene ekonomske i socijalne politike.
Danas je retko nai porez koji ima iskljuivo finansijske izdatke, dok je pravilo da porezi
imaju ekonomske, socijalne, robnonovane, demografske i druge zadatke.
8.Porezi su nedestinirani javni prihodi
Nedestiniranost poreza je karakteristika poreza koja proizilazi iz namene troenja
3

sredstava koja su prikupljena oporezivanjem. Po pravilu, namena troenja sredstava

prikupljenih porezom nije unapred utvrena, ve se prihodima koji su prikupljeni
porezima javni rashodi uopte. Princip nedestiniranosti poreza usvojen je, jer bi bilo
skoro nemogue uvek i u svakoj prilici za svaki poreski oblik utvrditi iznos koji e
njegovom primenom biti ubran, iz ega oigledno proizilazi i potekoa da se prihodi od
pojedinih poreza veu za tano unapred utvreni rashod.
9.Porez je novano davanje
U savremenim trinim privredama porezi se utvruju u poreskim jedinicama i ubiraju se
u novcu. Ubiranje poreza u naturi kroz vekove predstavljalo je rezultat naturalne
privrede.Transformacija poreza iz naturalnih i novanih davanja logian je redosled
promena u ekonomskim odnosima u kojima sve dominantniju, a danas iskljuivu
prevlast dobija novana privreda. U savremenim poreskim sistemima ipak ima sluajeva
kada se porezi ubiraju i unaturi, to najee predsavlja retke sluajeve i beznaajne
iznose koji se mogu zanemariti.
LINI I MATERIJALNI ELEMENTI OPOREZIVANJA
Lini elementi oporezivanja obuhvataju sledee elemente:
1.Poreska vlast
obuhvata uglavnom sledee: prvo, javnopravna tela u iju se korist naplauje porez, i
drugo, organe koji razrezuju i naplauju poreze. Pri tome, prvo se esto identifikuje sa
fiskalnim suverenitetom , a drugo se odnosi na administraciju koja ima za zadatak da na
osnovu propisa razrezuje i naplauje porez. Time se jasno definie poreski suverenitet.
Poreski suverenitet imaju obino drutvenopolitike zajednice.
2.Poreski obveznik
ili poreski subjekt je fiziko ili pravno lice koje je obavezno da snosi poreski teret.
Svako lice koje zakon odredi ima da bude poreski obveznik. Poreski subjekti mogu biti
aktivni i pasivni. Aktivni poreski subjekt je drava, odnosno neka nia drutveno politika
zajednica koja ima pravo da razrezuje i naplauju porez. Pasivni poreski subjekt je lice
koje je duno da plaa porez. Pasivni poreski subjekt se naziva jo i poreski dunik,
odnosno poreski obveznik.
3.Poreski platilac
predstavlja ono fiziko ili pravno lice koje stvarno vri plaanje poreza, sa namerom da
ga kasnije prevali na nekog drugog. Poreski obveznik i poreski platilac se ne moraju
podudarati. Ovaj sluaj je karakteristian za indirektne poreze tj. carine. Naime, uvoznik
plaa carinu, ali u nameri da je kroz cenu kasnije prevali na kupca robe.
4.Poreski destinar
predstavlja lice koje konano stvarno snosi poreski teret, bez obzira da li je
istovremeno i poreski obveznik. Prema tome, da bi se shvatila sutina nuno treba
praviti razliku u smislu sledeeg: poreski obveznik je lice koje zakon odredi da snosi
porez, poreski platilac je lice koje plaa poreski teret, a poreski destinar je lice koje
4

definitivno snosi poreski tetret. Kod direktnih poreza, poreski platilac i poreski destinar
su isto to lice. Kod indirektnih poreza, zbog procesa prevaljivanja, ne postoji preklapanje
u istom licu.
Materijalni elementi oporezivanja obuhvataju sledee elemente:
1. Poreska sposobnost;
2. Poreski izvor;
3.Poreski objekat;
4. Poreska osnovica;
5. Poreska stopa;
6. Poreska tarifa;
7. Poreske olakice;
8. Poreski katastar;
9. Poreska lista;
10. Razrez poreza;
11. Poreska opomena;
12. Zastarevanje poreza.
KLASIFIKACIJA POREZA
U savremenim poreskim sistemima mnogih drava sree se veliki broj poreza. To znai
da se savremeni poreski sistemi zasnivaju na konceptu poreskog pluralizma, a ne
poreskog monizma. U uslovima postojanja velikog broja poreskih oblika pred finansijsku
teoriju se postavlja izazov da grupie, odnosno klasifikuje brojne poreze. Postojee i u
finansijskoj teoriji poznate klasifikacije poreza su veoma brojne i zasnivaju se na
razliitim kriterijumima. Sistematizacija i podela poreza na najbolje oblike vri se prema
odreenim zajednikim karakteristikama poreza, a u cilju lakeg izuavanja
pravnih,ekonomskih, finansijskih, socijalnih, tehnikih i drugih oblika oporezivanja. U
finansijskoj teoriji i praksi prihvaena je uglavnom sledea klasifikacja poreza:
Direktni i indirektni porezi;
Subjektivni i objektivni porezi;
Sintetiki i analitiki porezi;
Opti i namenski porezi;
Katstarski i tarifni porezi;
Fundirani i nefundirani porezi;
Redovni i vandredni porezi;
Reparticijski i kvotni porezi;
Pretpostavjeni i faktiki porezi;
Porezi u novcu i u naturi.
Direktni i indirektni porezi
Da li su porezi direktni ili indirektni zavisi od toga da li se zasnivaju na potronji
dohodaka (indirektni) ili na samom dohotku (direktni). Direktnim ili neposrednim se
obino smatraju porezi na dohodak, porez na imovinu i porez na prinos. Posredni ili
indirektni porezi su oni porezi koji se plaaju pri troenju dohotka.
5

Ovo predstavlja jednu od osnovnih podela poreza. Direktni porezi karakteriu se

sledeim: relativnom stabilnou, pravednou, neelastinou, nepostojanjem opte
obaveze plaanja za sve, visokim trokovima ubiranja i neugodnonju za poreskog
obveznika. Takoe, indirektni porezi se karakteriu sledeim: velikom elastinou,
postojanjem opte obaveze plaanja, relativnom dovoljnou i izdanou. U direktne
poreze spadaju:
-Porez na imovinu,
- Porez na dohodke,
- Porez na prinos na kapital.
U indirektne poreze spadaju:
- Porez na promet,
- Carine,
- Troarine,
- Monopolski porezi.

Subjektivni i objektivni porezi

Kod podele poreza na subjektivne (line, personalne) i objektivne (stvarne i realne) kao
osnovni kriterijum za klasifikaciju upotrebljava se nain utvrivanja poreske sposobnosti.
Kod subjektivnih poreza prilikom oprezivanja uzima se u obzir linost poreskog
obveznika. Otuda, poreska sposobnost se utvruje uz duno respektovanje relevantnih
faktora koji su vezani za samu linost poreskog obveznika (starost, zdravstveno stanje,
broj dece itd.). Kod objektnih poreza prilikom oporezivanja uzima se u obzir vrednost ili
prihod od objekta oporezivanja. Kod ovog oporezivanja moe se dogoditi da jedan
poreski obveznik plaa vie takvih poreza, jer ima vie objekata oporezivanja.
Subjektivni i objektni porezi u praksi pokazuju razliito delovanje.
Sintetiki i analitiki porezi
Sntetikim porezima oporezujue se ukupna poreska snaga poreskog obveznika.
Prilikom oporezivanja uzima se u obzir sve okolnosti koje su vezane za linost poreskog
obveznika, a koje su vezane za utvrivanje visine poreskog optereenja. Isto tako,
postupa se i sa oporezivanjem ukupne imovine koju poseduje poreski obveznik a za
koju je propisano da predstavlja predmet oporezivanja. Sa druge strane, analitiki porezi
su oni kojima se oporezuje pojedini prihod, odnosno pojedina imovina, nezavisno od
linosti porskog obveznika. Komparativnom analizom karakteristika sintetikih i
analitikih poreza sa jedne strane, kao i subjektnih i objektnih poreza sa druge strane,
moe se videti da ove podele u stvari definiu identine poreske oblike. Subjektni porezi
odgovaraju sintetikim, dok objektni porezi odgovaraju analitikim porezima.
Opti i namenski porezi
6

Nova podela poreza grupisala je poreze na one ija je namena unapred utvrena i na
one koji slue za podmirivanje svih drutvenih potreba. Ne distiranost
poreza nije uslovljena iskljuivo poreskotehnikim razlozima, nego je mnogo vie
motivisana politikim, socijalnim, ekonomskim ili nekim drugim razlozima. Opti porezi
su oni kojima se podmiruju drutvene potrebe uopte. Ovo su najznaajniji porezi,
odnosno deo ukupnih javnih prihod a kojima se podmiruju rashodi koji su vezani za
obavljanje aktivnosti i zadataka iz nadlenosti drave. Namenski(destinirani) porezi su
oni kod kojih je ve unapred utvrena svrha u koju e se utroiti prihodi prikupljeni
oporezivanjem. Preovladava miljenje da vezivanje prihoda prikupljenih uz pomo
odreenog finansijskog instrumenta sa unapred utvrenim rashodom ne opredeljuje
karakter tog prihoda. Neki namenski porezi ugrauju se kao trajni u poreski sistem.
PORESKA EVAZIJA
Poreska evazija prisutna je u svim poreskim sistemima. Ona zavisi od mnogih
faktora .Uzroci i uslovi za nastanak evazije mogu biti:
-Objektivnog karaktera uzroci evazije koji su nezavisni od poreskog obveznika i to:
ukupno ekonomsko stanje,visina poreskih optereenja i stabilnost poreskih
stopa,jednakost u tretiranju poreskih obveznika , namjena prikupljenih poreza i prisustva
sive ekonomije.
-S ubjektivnog karaktera uzroci evazije poreza koji su vezani za linost
poreskog obveznika i to: visine poreskog optereenja, obrazovne strukture
stanovnitva , razvijenosti svijesti pripadnosti odreenoj dravi, poreske discipline
poreskih obveznika prilikom izvravanja graanske dunosti i poreskog morala. Bitan
faktor neplaanja poreza je poreski moral .
Pod poreskim moralom podrazumijeva se osjeaj i dunost ispunjenja
poreske obaveze , da bi se tim izvrenjem izvrila alimentacija javne potronje.
Statistikim istraivanjima je utvreno da postoji vie oblika poreskog morala:
- visok poreski moral (SAD, NEMAKA I VAJCARSKA)
- optimalan poreski moral ( FRANCUSKA , PANIJA I ITALIJA)
- nizak poreski moral ( JUNA AMERIKA, NEKE AFRIKE
ZEMLJE).
Istraivanje koje je prije jednu godinu sproveo centar za liberalnodemokratske studije u Srbiji, pokazalo je da je ovaj na prostor ne samo da ima
nizak poreski moral ve da postoji i korupcija poreske slube .
To istraivanje pokazalo je da je najkorumpiranija carina, a da odmah iza nje
dolazi poreska uprava , pokazano je da u Srbiji izvjesno postoji korupcija, ali
da je to veoma teko utvrditi.
Ukoliko se zna da u Srbiji ve nekoliko godina caruje siromatvo , pa privrednici koji
7

oteano posluju nastoje da podmiivanjem plate manji porez a sa druge strane, lako je
korumpirati slabo plaenje dravne slubenike, onda je jasno da su postojali svi uslovi
da se korupcija ukorjeni u sistem funkcionisanja dravnih slubi.
Vidljivo i nevidljivo podmiivanje
Plaanje poreza je onome ko treba da plati teko, jer mu se umanjuje bilo tekua
ekonomska snaga, kao to je dohodak ili dobit, bilo realna ekonomska snaga imovina.
Zato u poreskoj materiji vai jedno staro francusko pravilo: ,, ma koliko da je mali porez
onome ko ga plaa uvijek je veliki.''
Ili jo jedno miljenje francuskog sociologa iz 18 vijeka koje otprilike kae da upravo
onaj ko ima najveu ekonomsku snagu, ini sve da minimizira davanje dravi u vidu
poreza.''
Legitimno je pravo svakog lica, koje je poreski obveznik , da preduzima sve zakonom
dozvoljene radnje, da tu obavezu umanji. Taj fenomen je poznat i priznat i to jezakonska
poreska evazija. Moe se pojaviti u dva oblika kao prihvatljiva i neprihvatljiva.
Prvi oblik, prihvatljiva evazija (izbjegavanje poreza) manje vie nije sporna.Nju je
zakonodavac predvidjeo , im je tako formulisao zakonsku normu. Ali, ona druga,
neprihvatljiva, iako je zakonita , nastaje kao posljedica vie injenica koje se
medjusobno suoavaju. To znai da u poreskim propisima postoje odgovarajue pravne
praznine. Postoji mogunost da onaj ko treba da primjeni propis malo bolje ita nego
onaj koji ga je pisao. Znai , nezakonita poreska evazija, koja se kod nas vrlo esto brka
sa korupcijom, praktino je legitimno pravo poreskog obveznika.
Onaj ko plaa vrsne poreske savjetnike i vrhunske strunjake koji dobro poznaju
materiju , koji nisu optereeni koncipiranjem normi moe da zahtijeva od njih da mu
pronau sto bezbolniji laki i jeftiniji prolaz kroz poreske propise.
Razumije se , postoji i evazija poreza koja je nezakonita.
Ali to su prekrajna krivina djela u kojima obveznik ne ini ono to mu zakon nalae: ne
podnosi prijavu, zatim lano prikazuje podatke... i na tom terenu stvara se prostor za
pojavu korupcije.
Prevaljivanje poreza je radnja kojom dolazi do finansijskog oteenja osobe
na koju je prebaen poreski dug u potpunosti ili djelimino sa druge osobe.
Znai poreski obveznik prihvata poresku obavezu , ali ne da bude i poreski
platac, ve poreski teret snosi neka trea osoba.
Dakle, poreska evazija ima dva pojavna oblika:
1.zakonita ili doputena evazija
2.nezakonita ili nedoputena evazija
8

Legalna evazija
Legalna poreska evazija je evazija kod koje izbjegavanje i plaanje poreza , ne
dovodi poreskog obveznika u sukob sa zakonskim propisima.
Zakonita evazija pojavljuje se u sledeim oblicima :
1.REDUKOVANJE POTRONJE npr. ne moramo kupiti benzin, alkohol, cigarete i tim
se direktno izbegava plaanje poreza na promet... i sl..
2.DELIMINA EVAZIJA vri se suavanjem potronje odreenih proizvoda npr.
kupovinom jeftinijih cigareta delimino izbegavamo plaanje poreza i sl.
3.NAMERNA EVAZIJA npr. visoko poresko optereenje ,und literature i kockarskih
igara ima izrazito socijalno-prosvetni cilj da se ta literatura izbaci iz upotrebe i da se
kockarske igre kod mladih svedu na mali procenat.
4.VISINA PORESKOG OPTEREENJA - npr. ako je privatni preduzetnik otrije
oporezovan u svom sjeditu djelatnosti, on moe preregistrovati svoju delatnost tamo
gde je blae oporezovan.
Nezakonita evazija
Nelegalna evazija je evazija kada poreski obveznik izbjegavanjem plaanja poreza
dolazi u sukob sa zakonom .Ovo nezakonito,nedoputeno ili nelegalno plaanje poreza
u zakonu je pod terminom utaja i verc.
Postoje dva oblika nezakonite evazije.
1. Utaja ili defrudacija
2. Kontrabanda ili krijumarenje
1.Utaja ili defrudacija kada poreski obveznik uopte ne prijavi ili netano prijavi
elemente za razrezivanje poreza i time poreske organe dovede u zabludu o poreskoj
snazi obveznika.
2.Kontrabanda, verc ili krijumarenje- kontrabanda je pojava kada se roba
nezakonito prebacuje preko dravne granice ime se direktno izbegava
plaanje carina, poreza na promet i drugih posrednih poreza . U praksi je
prisutno mnogo oblika verca robe (na naim prostorima je najzastupljenije je
cigarete,nafta,..).
Faktori poreske evazije
Stepen izraenosti i rasprostranjenosti evazije zavisi od tri bitna faktora:
1.otudjenosti drave od gradjana prisutni nedemokratski odnosi,otuenost drave od
graana,prisustvo stranih okupatora,javlja se otpor plaanja fiskalnih obaveza.
9

2.stepena fiskalnog optereenja-bitan je element kod evazije poreza,ako su porezi

previsoki i plaanjem poreza obveznika ugroava linu egzistenciju i obavljanje svoje
djelatnosti,tada poreski obveznici vre izbjegavanje plaanja poreza.
3.slabosti kontrole i blagosti sankcija- kontrolni organi moraju imati tano definisan
status zakona (da ne podlijeu podmiivanju) i da imaju optimalna lina primanja.
PREVALJIVANJE POREZA
Prevaljivanje poreza je pojava kada poreski obveznik prihvata poresku
obavezu, ali plaanje poreske obaveze prenosi na tree lice (poreski destinator),
a njegov prihod , dohodak i imovina ostaju isti. in prevaljivanja vri se kroz cijene , a
mora biti pravno utvren poreski teret i postojati trini mehanizam . Prevaljivanje kao
fenomen poreske politike se javlja pojavom robno- novane privrede.
Postoje porezi koji se ne mogu prevaliti , a to su : porezi u naturi, porezi na predmete
line potronje, porez na potronju elektrine energije i sl.
Sa aspekta stepena prevaljivanja razlikujemo:
1. Namerno prevaljivanje- je takvo prevaljivanje koje je po zamisli zakonodavca
smiljeno da su poreski obveznik i poreski platilac razliite osobe. Iz praktinih razloga,
kod namernog prevaljivanja , zamisao zakonodavca je da su poreski obveznik i poreski
destinator dvije razliite osobe.
,, Kod namernog prevaljivanja podudaraju se ciljevi poreske politike sa uincima
oporezivanja. Intencija zakonodavca je da porez bude prevaljen na poreske destinatore
koje snose tako prevaljeni poreski teret i plaaju porez iz svog dohotka.''
2. Nenamerno prevaljivanje - je oblik prevaljivanja kada poreski teret (sa pravnog
aspekta) i ekonomske efekte snosi osoba koja nije bila predviena. Kod ovog
prevaljivanja cilj poreske politike nije ostvaren, to ima posljedice kako za drutvo tako i
za pojedinca.
Nenamernim prevaljivanjem poreza favorizovane su osobe koje obavljaju samostalnu
delatnost a oteene su osobe u radnom odnosu. Efekti nenameravanog prevaljivanja
negativni su sa aspekta osobe u random odnosu i sa ireg opte drutvenog znaaja.
Sa aspekta pravaca prevaljivanja postoje:
1.Prevaljivanje unaprijed
2. Prevaljivanje unazad
3.Bono prevaljivanje
1.Prevaljivanje unapred je prisutno kada poreski obveznik uspe u poveanoj cijeni
proizvoda i naknade za svoje usluge prevaliti unapred poreski teret na kupce proizvoda i
usluga.
Npr. izvrilac usluge uraunava porez u cenu proizvoda ili u naknadu za usluge , pa se
aktom kupovinom proizvoda i usluga plaa i porez koji je ugraen u cenu proizvoda i
usluga.
10

2.Prevaljivanje unazad je prisutno kada proizvoa ili kupac uspe poreski teret prevaliti
na dobavljaa sirovina , na prodavaa pogonskog materijala, na vlasnika poslovnog
prostora, u kojem poreski obveznik obavlja svoju delatnost. Npr.kada poreski obveznik
za iznos plaenog poreza snizi line dohotke radnika i tako prebaci porez na radnu
snagu.
3.Bono prevaljivanje je prisutno kada poreski obveznik koji tereti promet jednog
proizvoda iji promet ne podlee oporezivanju, prevali u povienoj ceni na drugi
neoporezivani proizvod , ija je elastinost mala. Npr. prodavac usled veeg poreza na
promet jednog proizvoda, poveava cene drugih proizvoda, tako da u ukupnom
ostvarenom prihodu uspije da izbegne teret poveanog poreza na promet prvog
proizvoda.
Tu postoje tri faze:
1.Jednostruko prevaljivanje kada poreski obveznik prevali poreski teret na drugu
osobu, koja stvarno nosi poreski teret i konani je destinator poreza .
2.Dvostruko prevaljivanje postoji kada osoba na koju je poreski teret ve prebaen uspe
taj poreski teret prevaliti na nekog drugog .
3.Viestruko prevaljivanje prisutno je kada je u njemu ukljueno tri ili vie osoba.
FAZE KOD PREVALJIVANJA POREZA
Sam proces prenoenja poreskog tereta sa jednog na drugo lice prolazi
odreeni broj faza:
1. Perkusija
2. Reperkusija
3. Incidenca
4. Difuzija
1.Perkusija je prva faza prevaljivanja poreza , uvoenje poreske obaveze i utvrivanje
pravnog ili fizikog lica koje e tu obavezu da snosi.
2.Reperkusija je druga faza prevaljivanja poreza u kojoj poreski obveznik nastoji da
poreski teret izbegne ili obavezu plaanja prenese na tree lice .
On e u poveanoj ceni svojih proizvoda i izvrenih usluga ili u snienju cena svojih
sirovina, pogonskog materijala ili snienju cene visine linog dohotka, poreski teret
prevaliti na drugu osobu.
3.Incidenca je trea faza kod prevaljivanja poreza gde je proces prevaljivanja zavren
ali ne i njegovi efekti.
Ako je prevaljeni porez pao na teret lica koja po nameri zakonodavca
treba da snose poreski teret, onda je incidenca pogodila i poreskog destinatora.
11

4.Difuzija je etvrta i zadnja faza prevaljivanja poreza u kojoj se ispoljavalju uinci

prethodne faze incidence.
Konani poreski destinator snosi na kraju poreski teret, a njegova smanjena ekonomska
snaga dovodi do manjih promjena u odnosu ponude i tranje, visine nadnica, izdvajanje
za investicije i visini tednje.
U ovoj fazi se vrsi prevaljivanje poreza i porez se rasporeuje i razliva na celu
nacionalnu privredu.
FAKTORI KOD PREVALJIVANJA POREZA
Uzroci evazije su mnogostruki (nejasnoe u zakonskim tekstovima, neefikasnost
poreske administracije, kontrola naplate i pootrenje poreskih sankcija).
Posledice evazije kako nepovoljni fiskalni efekti , tako i reperkusije na ekonomsko
politikom planu.
Efekti posle oporezivanja jeste prevaljivanje poreza.
Prevaljivanje je pojava pri kojoj zakonom odreeni poreski platac, putem mijenjanja
cijena prebacuje poreski teret u celini ili delimino na druga lica ili ova lica na njih
prebaeni teret prevaljuju u celini ili delimino na trea lica.
Faktori prevaljivanja poreza se dijele na:
1. Ekonomski faktori
2. Subjektivni faktori
3. Istorijski faktor

1.Ekonomski faktori
Ekonomske faktore posmatramo na tri relacije:
1.U uslovim slobodnog kretanja ponude i tranje na tristu - postoji kada
poreski obveznik koristei oscilacije ponude i tranje, prevaljuje poreski
teret na kupce i dobavljae.
2.U vezi sa konjukturnim kretanjima kod prevaljivanja poreza
konjuktura kao faktor utie da li e do prevaljivanja doi , jer kretanje ponude i tranje za
nekim proizvodima zavisi od konjukturnog stanja nacionalne privrede.
3.U uslovima postojanja i djelovanja monopola po ovom pitanju postoje
dvojna miljenja :
-po pristalicama prve teorije to je nemogue
12

-po pristalicama druge teorije prevaljivanje poreskog tereta za vrijeme

postojanja monopola je mogue izvriti.
2.Subjektivni faktori su oni faktori koji utiu na stepen
organizovanosti radnika i kapitalista.
Postoje dva sluaja:
-u prvom sluaju postoji organizovanost kapitalista , a neorganizovanost radnika. Tada
prevaljivanje poreza je lako izvriti na neorganizovane radnike(npr.kod nas je bio prvi
sluaj kod poljoprivrednih radnika- znatno smanjenje nadnica od industrijskih radnika).
-drugi sluaj, kada su radnici i kapitalisti organizovani . Radnici sva svoja prava
ostvaruju putem sindikalnih organizacija.Pravilo je da su visokokvalifikovani radnici
organizovaniji od nekvalifikovanih.
3. Istorijski faktori
- Istorijski faktori su faktori koji utiu na prevaljivanje poreza sa aspekata tradicionalnjih i
istorijskih faktora.
- Za vrijeme dravnih i vjerskih praznika , tranja za pojedinim pojedinim proizvodima je
visoka.
- U sluaju nedovoljne ponude, cijene ovih proizvoda rastu i stvara se mogunost za
prevaljivanje poreza.

POREZ NA DOBIT PREDUZEA

Ovo je porez koji se obraunava na dobit preduzea, odnosno na ostvarene prihode
nakon odbitka operativnih trokova, kamate, kapitalnih olakica i drugih poreskih
olakica. Mogua su i dodatna umanjenja, na primer za izvrene investicije, ubrzanu
amortizaciju i slino. Stopa je uvek proporcionalna. U Srbiji je 2004-2006. godine 10%.
POREZ NA DODATU VREDNOST
Ovo je porez koji se bazira na dodatoj vrednosti ostvarenoj u nekoj zemlji. Svrha ovog
poreza je da na pravian nain oporezuje prihode od prodaje. Njima se ne diskriminie
nijedna aktivnost kao to je sluaj sa specifinim porezima na promet kao to su akcize
ili porez na kupovinu, tako da je njegov uticaj neutralniji. Na dalje, porez se obraunava
na dodatu vrednost iskljuujui porez koji se plaa u prethodnim fazama procesa
proizvodnje, tako da on ne podstie vertikalnu integraciju, kao to to ini porez na
promet.Obveznik PDV je lice koje samostalno obavlja promet dobara i usluga ili uvozi
dobra, u okviru obavljanja delatnosti.
Smatra se da obveznik obavlja delatnost i kada je vri u okviru poslovne jedinice.
13

Obveznik je u ije ime i za iji raun se vri isporuka dobara i pruanje usluga.
Obveznik je lice koje vri isporuku dobara, odnosno pruanje usluga u svoje ime, a za
raun drugog lica.
Poreska osnovica je iznos naknade (u novcu, stvarima, ili uslugama) koju obveznik
prima ili treba da primi za isporuena dobra ili pruene usluge, ukljuujui subvencije
koje su neposredno povezane sa cenom tih dobara ili usluga, u koju nije ukljuen PDV.
U osnovicu se uraunavaju i: 1) akcize, carina i druge uvozne dabine, kao i ostali javni
prihodi, osim PDV; 2) svi sporedni trokovi koje obveznik zaraunava primaocu dobara i
usluga.
Osnovica ne sadri: 1) popust i druga umanjenja cena, 2) iznose koje obveznik
naplauje u ime i za raun drugog.
Poreske stope

opta u iznosu od 18%

posebna u iznosu od 8% (osnovne ivotne namirnice, lekovi - ukljuujui i lekove

za upotrebi u veterini, novine, udbenici i nastavna sredstva, dnevne novine,personalni
raunari i komponente od kojih se sastoje personalni raunari, komunalne usluge, prvi
prenos raspolaganja na stambenim objektima, kao i vlasnikim udelima na tim objektima
i drugo.)
Osloboenja sa pravom na odbitak prethodnog poreza: izvoz dobara; prevozne i ostale
usluge koje su povezane sa uvozom dobara; unos dobara u slobodnu zonu za koja bi
obveznik-sticalac dobara imao pravo na odbitak prethodnog poreza kada bi ta dobra
nabavljao za potrebe obavljanja delatnosti van slobodne zone; pruanje prevoznih i
drugih usliga korisnicima slobodnih zona koje su neposredno povezane sa unosom
dobara u slobodnu zonu; promet dobara i usluga namenjen potrebama diplomatskih i
konzularnih predstavnitava i meunarodnih organizacija; meunarodni prevoz putnika
u vazdunom i renom saobraaju; promet dobara i usluga koji se vri u skladu sa
ugovorima o donaciji zakljuenim sa dravnom zajednicom SCG odnosno RS; promet
dobara i usluga koji se vri u skladu sa ugovorima o kreditu zakljuenim izmeu dravne
zajednice SCG, odnosno RS i meunarodne finansijske organizacije, odnosno druge
drave, kao i izmeu tree strane i meinarodne finansijske organizacije, odnosno druge
drave u kojem se RS pojavljuje kao garant, odnosno kogarant i drugo.
Osloboenja bez prava na odbitak prethodnog poreza: usluge banaka; usluge
osiguranja; zdravstvene usluge; obrazovanje-osnovno, srednje, vie, visoko i
profesionalna prekvalifikacija i dr.
Osloboenja kod uvoza dobara: dobra koja se uvoze na osnovu ugovora o donaciji,
odnosno kao humanitarna pomo; koja su izvezena, a koja se u Republiku vraaju
neprodata ili zato to ne odgovaraju obavezama iz ugovora, odnosno poslovnog odnosa
na osnovu kojeg su bila izvezena; koja se u okviru carinskog postupka privremeno
uvoze i ponovo izvoze, kao i stavljaju u carinski postupak aktivnog oplemenjivanja sa
sistemom odlaganja; koja se u okviru carinskog postupka privremeno izvoze i u
nepromenjenom stnju ponovo uvoze; za koja je u okviru carinskog postupka odobren
postupak prerade pod carinskom kontrolom i drugo.
Prethodni porez je iznos PDV obraunat u prethodnoj fazi prometa dobara i usluga,
odnodno plaen pri uvozu dobara, a koji obveznik moe da odbije od PDV koji duguje.
14

Zakonom su blie ureeni: uslovi za odbitak prethodnog poreza, izuzimanje od odbitka

prethodnog poreza, srazmerni poreski odbitak, ispravka odbitka prethodnog poreza kod
izmene osnovice i ispravka odbotka prethodnog poreza za opremu i objekte za vrenje
delatnosti.

POREZ NA DOHODAK GRAANA

Porez na dohodak graana plaaju fizika lica koja ostvaruju dohodak iz svih izvora
prihoda.
Porezu na dohodak graana podleu sledee vrste prihoda: 1) zarade; 2) prihodi od
poljoprivrede i umarstva; 3) prihodi od samostalne delatnosti; 4) prihodi od
autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine; 5)
prihodi od kapitala; 6) prihodi od nepokretnosti; 7) kapitalni dobici; 8) ostali prihodi.
Prihodi se oporezuju bilo da su ostvareni u novcu, u naturi, injenjem ili na drugi
nain.
Obveznik poreza na dohodak graana su rezidenti, za dohodak ostvaren na teritoriji
Republike Srbije i u drugoj dravi.
Rezident Republike Srbije, u smislu ovog zakona, jeste fiziko lice koje: 1) na
teritoriji Republike ima prebivalite ili centar poslovnih i ivotnih interesa; 2) na
teritoriji Republike, neprekidno ili sa prekidima, boravi 183 ili vie dana u periodu od
12 meseci koji poinje ili se zavrava u odnosnoj poreskoj godini.
Rezident Republike je i fiziko lice koje je upueno u drugu dravu radi obavljanja
poslova za fiziko ili pravno lice - rezidenta Republike ili za meunarodnu
organizaciju.
Obveznik poreza na dohodak graana je fiziko lice koje nije rezident za dohodak
ostvaren na teritoriji Republike.
Ne plaa se porez na dohodak graana na novano primanje po osnovu naknade iz
kupoprodajne cene ostvarene prodajom kapitala u postupku privatizacije drutvenog i
dravnog kapitala, koje se isplauje fizikom licu u skladu sa zakonom u iznosu do 200
evra u dinarskoj protivvrednosti za svaku punu godinu radnog staa u subjektu
privatizacije.
POREZ NA IMOVINU
Porez na imovinu je porez koji se plaa na neto sredstva (imovinu). Najee se plaa u
regularnim intervalima, obino jednom godinje na iznos neto sredstava (imovine)
fizikog lica, mada u nekim zemljama kao to je Norveka ovaj porez plaaju i
kompanije. Koncept se ogleda u tome da vlasnitvo nad imovinom stvara poresku
osnovicu zasnovanu na prihodu koji generie.
Vlasnitvo nad imovinom takoe prua sigurnosti imovina se moe koristiti kao kolateral
u kreditnom zahtevu. Argument za oporezivanje imovine se prema tome zasniva na
kapitalu i na oeljnosti preraspodele prihoda i bogatstva.Takoe se smatralo da porez na
imovinu po umerenim stopama nee imati znaajne nepoeljne destimulativne efekte.
Moglo bi se rei da je ovakav porez superioran u odnosu na postojei sistem
15

oporezivanja u Velikoj Britaniji koji namee visok porez na dohodak od investicija i

nikakav nabogatstvo koji se dri u novanom obliku ili na tekuimraunima u bankama.
Preuzimanje rizika se na ovaj nain praktino kanjava, a likvidnost i pogodnost dranja
gotovine prolaze neoporezivano. Porez na imovinu nee diskriminisati dranje nekog
odreenog tipa sredstva tako da ova njegova neutralnost bez sumnje predstavlja
dodatnu prednost. Protivnici ovog oblika oporezivanja smatraju da e se njime
obeshrabriti investiranje i dovesti do poveanja potronje. Kao i u sluaju drugih poreza,
postojae efekat supstitucije i efekat prihoda na rad, a ishod e zavisitin od primenjene
strukture poreskih stopa. Pored toga, postoje problemi u vezi sa odgovarajuom
definicijom imovine u svrhe oporezivanja, na primer, da li ona treba da ukljui i pravo na
penziju. Porez na imovinu bi mogao da izazove posebne probleme u poljoprivredi,
umarstvu i sektoru malih preduzea. Godinji prihod ovih sektora bi mogao biti mali u
odnosu na vrednost njihovih sredstava (imovine). U najgorem sluaju, efekat
oporezivanja bi mogao da dovede do prodaje ukupnih ili dela sredstava radi plaanja
poreza. Porez na imovinu je porez kojim se obino obuhvataju nepokretna imovina i,
ponekad, vrednosni papiri. Obino pripada lokalnim vlastima.
POREZ NA KAPITALNU DOBIT
Porez na kapitalnu dobit je porez koji se plaa na presijaciju poveanja vrednosti
sredstava (imovine). U veini zapadnih zemalja kapitalna dobit se ne klasifikuje kao
prihod, ali je prihvaeno da se njome ne poveava kupovna mo i stoga podlee
oporezivanju. U praksi se oporezuje samorealizovana dobit. Oporezivanju podleu
novani dobici, a nerealni. Ovo pitanje je bilo predmet mnogo brojnih kontraverzi
poslednjih godina, kada su stope inflacije bile visoke.
Neki drugi oblici kapitalne dobiti kao oni na primer koji odravajusmanjenje kamatnih
stopa na dravne hartije od vrednosti, takoe su bili predmet kontroverze. Porez pokriva
irok spektarsredstava (imovine), ali postoje i znaajni izuzeci. Porez na kapitalne
dobitke je porez koji se plaa u trenutku prodaje neke imovine (nekretnine, vrednosni
papiri itd) na njenu uveanu vrednost od trenutka nabavke.

POREZ NA LUKSUZ
Poveanje poreza na fondove vlade moe biti problematino u nerazvijenim zemljama
jer su mnogi ljudi samozaposleni ili primaju zaradu u naturi i nisu obavezni da plaaju
porez na dohodak graana. Pokuaj da se luksuzna roba oporezuje se obino izbegava,
poto korupcija moe biti iroko rasprostranjena. Jedan od efikasnih metoda moe biti
uvoenje carina, posebno ako se luksuzna roba uvozi. Porezi na uvoz stranih
automobila mogu biti i do 30%. esto postoji pokuaj izbegavanja poreza ak i u sluaju
carina. Drugi predloeni metod je procenjivanje nivoa poreza na potronju luksuzne robe
kroz posmatranje upadljive potronje pojedinaca. Zbog neophodnog nivoa diskrecije
zvaninih predstavnika vlasti, sistem je takoe podloan korupciji. Ipak,veina manje
razvijenih zemalja pokuava da oporezuje luksuzne robe.
16

POREZ NA NASLEENU IMOVINU

Obraunava se primenom progresivne stope naimovinu nakon smrti vlasnika.
Progresivne stope se primenjujuna celokupnu imovinu, a ne samo na prirataj
bogatstva. Predmet oporezivanja su prava na nepokretnosti koje nasledioci, odnosno
poklonoprimci nasleuju, odnosno prime na poklon.
Ovaj porez plaa se i na nasleeni, odnosno na poklon primljeni gotov novac, tedne
uloge, depozite u bankama, novana potraivanja prava intelektualne svojine, udele u
pravnom licu, hartije od vrednosti, pravo svojine na upotreljavana motorna vozila i sl.
Obveznik poreza na naslee i poklon je rezident i nerezident Republike Srbije, koji
nasledi ili primi na poklon pravo na nepokretnost koja se nalazi na teritoriji RS.
Obveznik poreza na naslee i poklon koji nasledi ili na poklon primi predmet
oporezivanja je rezident Republike Srbije za predmet koji se nalazi na teritoriji RS, ili u
inostranstvu.
Obveznik poreza na naslee i poklon koji nasledi ili na poklon primi predmet
oporezivanja je nerezident RS za predmet koji se nalazi na teritoriji RS.
POREZ NA PRENOS APSOLUTNIH PRAVA
Predmet oporezivanja je prenos sledeih apsolutnih prava uz naknadu:
1.stvarnih prava na nepokretnosti;
2.prava intelektualne svojine;
3.udela u pravnom licu i hartija od vrednosti;
4.prava svojine na upotrebljenom motorna vozilu, plovnom objektu, odnosno
vazduhoplovu na sopstveni pogon osim dravnog;
5.prava korienja gradskog, odnosno javnog graevinskog zemljita, nezavisno od
njegove povrine;
6.prava na ekspropisanoj nepokretnosti, ako se ekspropisacija vri radi izgradnje
stambenih ili privrednih objekata.
Prenosom uz naknadu smastra se i:
1.sticanje prava svojine na osnovu pravosnane sudske odluke, ili drugog akta dravnog
organa;
2.prenos uz naknadu celokupne imovine pravnog lica u sluaju njegove redovne
prodaje, likvidacije ili steaja;
3.prenos celokupne imovine pravnog lica na koji se ne plaa PDV, u skladu sa zakonom
kojim se uruje PDV;
4.prodaja zgrada, posebnih delova zgrada i graevinskih objekata izgraenih za trite.
Prenosom uz naknadu u smislu ovog zakona ne smatra se prenos apsolutnih prava na
koji se plaa PDV.
Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je prodavac, odnosno prenosilac tih prava.
U sluaju prava korienja gradskog, odnosno javnog i ostalog graevinskog zemljita,
poreski obveznik je korisnik gradskog graevinskog zemljita, korisnik eksproprijacije, a
u sluaju prenosa prava na osnovu ugovora o doivotnom izdravanju, poreski obveznik
17

je davalac izdravanja.
Osnovica poreza na prenos apsolutnih prava je ugovorena cena u trenutku nastanka
poreske obaveze, ukoliko nije nia od trine.
AKCIZE
Akciza je dodatan i visok porez na promet koji se obino naplauje na robu sa niskom
elastinou tranje, kao to su alkohol, duvan, kafa i nafta i derivati. Akcizom se
oporezuju sledei proizvodi:

derivati nafte

duvanske preraevine

alkoholna pia

kafa (sirova, prena, mlevena i ekstrakt kafe)

Vreme nastanka obaveze akcize je vreme kada su akcizni proizvodi:

proizvrdeni u Republici Srbiji, ili
uvezeni u Republiku Srbiju
Obveznik akcize je proizvoa akciznih proizvoda, ili lice koje uveze akcizne proizvode.
Obveznik akcize je i :
1) fiziko lice - proizvoa koji proda alkoholna pia drugom fizikom licu;
2) pravno lice, odnosno preduzetnik koji kupi alkoholno pie od fizikog lica proizvoaa alkoholnog pia;
3) pravno lice koje je ovlaeno od strane dravnog organa za prodaju zaplenjenih
akciznih proizvoda;
4) kupac akciznih proizvoda oduzetih u postupku kontrole, odnosno u postupku prinudne
naplate, a koje prodaje dravni organ;
5) pravno lice, odnosno preduzetnik koji proda teni naftni gas krajnjem potroau za
pogon motornih vozila.
Osnovicu za obraun akcize ini jedinica mere.
Osnovicu za obraun akcize pri uvozu kafe (sirove, prene, mlevene i ekstrakta kafe)
ini vrednost proizvoda utvrena po carinskim propisima, uveana za iznos uvoznih
dabina.

18

Zakljuak
U pojedinim finansijama porezi su glavni izvor javnih prihoda i najznaajniji instrument
fiskalne, socijalne, ekonomske i razvojne politike.U funkcionisanju finansijskog i
privrednog sistema, prisutna su raznovrsna i sloena dejstva oporezivanja. Porezi
postaju snaan instrument preraspodele nacionalnog dohodka. Fiskalna presija utie na
otklanjanje socijalno-ekonomskih razlika.Porezima se deluje na izmenu privredne
strukture, odnosno, na razvoj odreenih grana i grupacija, razmetaj privrednih
kapaciteta, zaposlenost, cene i dr.Savremena drava porezima utie na potronju,
tednju, investiciije, uravnoteenje trgovinskog i platnog bilansa. Mere poreske politike
utiu na integraciju preduzea, tehniko tehnoloki progres, obezbeenje sredstava za
potrebe razvoja i dr.Savremene teorije odbacuju tezu liberalizma o neprihvatljivosti
meanja drave u regulisanje privrednih tokova.Dravna intervencija je neophodna u
ekonomskim odnosima izmeu privrednih subjekata, radi korekture u sticanju dohotka i
19

posticaja za privredni razvoj zemlje.Oporezivanjem se zahvata ekstradobit, odnosno

razliiti rentni oblici koji su rezultat eksternih faktora.Mere poreske politike se
usmeravaju ka efikasnijem ostvarivanju programa razvoja.
Ekonomska stabilnost se obezbeuje preko instrumenata ugraenih, automatskih
stabilizatora.Ovi instrumenti automatski reaguju na poremeanje ekonomske ravnotee i
promene bruto proizvoda, i doprinose stabilizaciji.Promene poreskih stopa i poreske
olakice postaju instrument diskrecione poreske i budetske politike.

Literatura
1.Osnovi finansija, Marko Ivani
2.Javne finansije, Budimir Staki, SlobodanBara
3. ZAKON
O POREZU NA DOHODAK GRAANA
"Slubeni glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 135/2004 i 62/2006
4. http://blog.b92.net/arhiva/node/861

5. http://sr.wikipedia.org/srel/%
D0%91%D1%83%D1%9F%D0%B5%D1%82#searchInput

20

SADRAJ
Uvod..............................................................................................................1
Definisanje i karakteristike poreza................................................................2
Lini i materijalni elementi oporezivanja.......................................................4
Klasifikacija poreza........................................................................................5
Poreska evazija.........................................................................................7
Prevaljivanje poreza..................................................................................10
Porez na dobit preduzea...........................................................................14
Porez na dodatu vrednost........................................................................14
Porez na dohodak graana.....................................................................15
Porez na imovinu.....................................................................................16
Porez na kapitalnu dobit..........................................................................16
Porez na luksuz........................................................................................17
21

Porez na nasleenu imovinu....................................................................17

Porez na prenos apsolutnih prava...........................................................17
Akcize........................................................................................................18
Zakljuak.....................................................................................................20
Literatura..................................................................................................21

22