Dvostruki integral - re

seni primeri
Da bi se ovakvi zadaci mogli uspesno resavati, slika odgovarajuce oblasti je NEOPHODNA
(kao i za krivolinijske integrale). U to ime izvinjenje studentima sto ovaj materijal ne sadrzi
slike (podrazumeva se da sami pokusaju da ih nacrtaju i da se u slucaju bilo kakvih poteskoca
obrate predmetnom asistentu).
Dok se krivoliniski integrali sprovode po krivoj, dvostruki integrali se sprovode PO OBLASTI (svaka oblast je ogranicena nekom krivom).
1. Izracunati

Z Z
I=

(x + y) dx dy,
G

gde je G oblast ogranicena pravom x + y = 2 i parabolom y 2 = 4x + 4.

2. Izracunati

Z Z
(3x y) dx dy,

I=
G

gde oblast G predstavlja trougao sa temenima O(0, 0), A(2, 2), B(2, 4).
3. U slede
promeniti poredak integracije:
Z primerima
Z 1 cim
y
f (x, y) dx;
dy
a)
0
0
Z 4
Z x
b)
dx
f (x, y) dy;
x
0
2
Z 2
Z 6x
c)
dx
f (x, y) dy.
0

2x

4. Izracunati integral
Z Z
I=

x2 dx dy,




gde je G = {(x, y)  x2 + y 2 1} (oblast ogranicena jedinicnom kruznicom)

a) direktno;
b) koristeci polarne koordinate.
Polarne koordinate je logicno uvoditi kad god je integral u korelaciji sa nekom kruznicom,
bilo da oblast po kojoj se integrali predstavlja kruznicu (prethodni zadatak) - bilo da se
u podintegralnoj funkciji javlja nesto sto asocira na jednacinu neke kruznice, (ili i jedno
i drugo, kao npr. u delu pod a) narednog zadatka). Ukoliko se u podintegralnoj funkciji
pojavljuje x2 + y 2 , tada svakako treba pokusati sa klasicnim polarnim koordinatama.
5. Izracunati integrale
a)
Z Z
sin
G

p
x2 + y 2 dx dy,

gde je G = { (x, y) | 2 x2 + y 2 (2)2 };

b)
Z p
x2 + y 2 dx dy,
G
2

gde je G = { (x, y) |x x + y 2x}.

Sledi nekoliko primera vezanih za primenu dvostrukih integrala na racunanje zapremine.
Da bi se zadaci ovakvog tipa mogli uspesno resavati, neophodno je da se zna kako u
prostoru izgledaju osnovne geometrijske povrsi drugog reda.
6. Izracunati zapreminu tela omedjenog paraboloidom z = 1 x2 y 2 i koordinatnom ravni
z = 0.
7. Izracunati zapreminu tela ogranicenog povrsima
z = x2 + 2y 2 , 2x + 4y + z = 4.
8. Izracunati zapreminu tela ogranicenog povrsima
x2 + y 2 = y, x2 + y 2 = 2y, z = y 2 , z = 0.
9. Izracunati povrsinu dela konusa z =
(1 x 1 u oba slucaja).

x2 + y 2 isecenog cilindrima y = 1x2 i 2y = 1x2

10. Izracunati povrsinu onog dela paraboloida x2 +y 2 = 4z koji se nalazi u unutrasnjoj oblasti
cilindricne povrsi (x2 + y 2 )2 = 4(x2 y 2 ).
Re
senja
1. Tacke preseka datih krivih nalazimo resavanjem sistema jednacina
x+y =2
y 2 = 4x + 4,
odakle izrazavanjem x = 2 y iz prve i zamenom u drugu jednacinu dobijamo
y 2 = 4(2 y) + 4
y 2 + 4y 12 = 0,
sto nam daje resenja y1 = 6, x1 = 8 i y2 = 2, x2 = 0. Jasno je da je oblast G
slevaogranicena delom parabole i sdesnaodseckom BA date prave (slika), sto znaci da

se za svako [6, 2] odgovarajuce granice za x

y 2 4
4

i 2 y. Dakle

 x=2y
dy
x + xy 
I =
(x + y) dx dy =
2
y 4
 y2 4
2
6
6
4
x= 4

 2
2
y

4
Z 2 (2 y)2
y2 4
4

=
+ (2 y)y
y dy

2
4

6
Z

2y


64 64y + 16y 2 (y 4 8y 2 + 16) + 64y 32y 2 8(y 2 4)y
=
dy
32
6

Z 2 4
y 8y 3 8y 2 + 32y + 48
=
dy
32
6
 5
 2
3
y
y
1

2y 4 8 + 16y 2 + 48y 
=

32
5
3
6

 5
3
1
2
2
4
2
=
+ 16 2 + 48 2
22 8
32
3
5

(6)5
(6)3
128
4
2

2 (6) 8
+ 16 (6) + 48 (6)
=
5
3
15
Z

2. Oblast G je ogranicena pravim x = 2, y = x, y = 2x i mozemo je opisati kao


)


(x, y)  0 x 2, x y 2x ,


(
G=

a onda dati integral mozemo racunati kao

Z
I =

Z
(3x y) dy =

dx
0

2x


 y=2x

Z 2
2
2
2
y
4x
x

2
2
3xy
dx =
6x 3x
+
dx

2 
2
2
0
y=x

2
Z
3 2 2 3 x3 
=
x =
 = 4.
2 0
2 3
0

Svaki dvostruki integral se moze transformisati na dva nacina sto se tice poretka integracije
i uvek treba birati onaj nacin gde je lakse naci granice i gde dobijeni jednostruki integrali
deluju jednostavnije. U zadatku 1. se odabrani poredak integracije maltene direktno
nametnuo jer je za y odmah bilo ocigledno u kom intervalu se nalazi, dok za x to ne
bismo mogli da znamo bez informacije o koordinatama temena date parabole.
U zadatku 2. je izabrani poredak integracije takodje sasvim logican s obzirom na to da se
odmah vidi u kom intervalu se nalazi x, ali ovaj zadatak ne bi bio mnogo komplikovaniji ni
ako bi se resavao obrnutim poretkom integracije. Da bi se promenio redosled integracije,
neophodno je izraziti x eksplicitno preko y. Iz y = x sledi x = y, a iz y = 2x sledi x = y2 .
Posto je oblast G s desne strane ogranicena pravim x = y i x = 2, moramo je podeliti na




dve podoblasti: G1 = {(x, y)  y2 x y, 0 y 2} i G2 = {(x, y)

4}. Sada je
Z Z

Z Z

Z Z

(3x y) dx dy =

(3x y) dx dy +

Z
(3x y) dx +

dy

y
2

G2
2

(3x y) dx

dy
2

y
2

 x=y
 x=2
Z 4 
3 x2 xy 
dy +
3 x2 xy 
dy
=
 y
 y
2
2
0
2
x= 2
x=
2  2


 4
3
R4
1 2
5 y 3 
y
5 R2 2

dy =  + 6y y 2 +
y dy + 2 6 2y + y
=
 = 4.
8 0
8
8 3
24 
Z

(3x y) dx dy

G1



y
 2 x 2, 2 y


Naravno, dobijen je isti rezultat.

Ima dosta dvostrukih integrala koji se relativno lako resavaju ukoliko se odabere pravilan poredak integracije, a u suprotnom postaju veoma nepristupacni za resavanje (ili
cak neresivi). Stoga je veoma bitno da se bude vest sa izborom odgovarajuceg poretka
integracije.
3. Najlakse je prvo na osnovu granica integracije kod datih integrala skicirati grafike krivih
kojima su odredjene oblasti integracije, a zatim na osnovu toga promeniti poredak integracije. Naravno, uvek se jedne granice mogu eksplicitno izvesti iz drugih.
a) Imamo 0 y 1 i 0 x y, sto znaci da je x y 1. Kako y moze dostici vrednost
1 - moze je dostici i x, te je 0 x 1. Dakle
Z

dy

Z
f (x, y) dx =

Z
dx

f (x, y) dy.
x

b) Iz x2 y nalazimo x 2y, a iz y x nalazimo x y 2 , dakle y 2 x 2y. Da

bi ovaj zapis imao smisla, mora vaziti y 2 2y i jos 2y 4 zbog x 4 - oba uslova su
ekvivalentni sa y 2 (uz podrazumevano y 0 zbog 0 y 2 2y). Dakle, y [0, 2] i
Z

Z
dx

Z
f (x, y) dy =

x
2

2y

dy
0

f (x, y) dx.
y2

c) Iz y 6 x dobijamo x 6 y, dok iz 2x y imamo x y2 - dakle, bitno je kada je

koji od dva dobijena uslova jaci. Prvi uslov je jaci kada je 6 y y2 , tj. y 4. Drugi
uslov je jaci kada je y 4. Iy y 2x takodje dobijamo y 0 zbog x 0, iz y 6 x
dobijamo y 6 (isto zbog x 0). Dakle, y [0, 6] i to: ako je 0 y 4 - onda je
0 x y2 , ako je 4 y 6 - onda je 0 x 6 y. Da bi postavka zadatka imala
smisla, mora vaziti 2x 6 x, tj. x 2, za sta se ispostavlja da je vec obuhvaceno

dobijenim ogranicenjima. Drugim recima

2

6x

dx

f (x, y) dy =

y
2

Z
dy

f (x, y) dx +

dy

2x

6y

f (x, y) dx.
0

4. a) Kako je
 
 

 
x2 + y 2 1 y 2 1 x2  y  1 x2 1 x2 y 1 x2 ,
 
to za svako x [1, 1], sve vrednosti y za koje tacka sa koordinatama (x, y) pripada G

zadovoljavaju 1 x2 y 1 x2 . Dakle,
Z Z

x dx dy =

I=

x dx
1

1x2

dy =

1x2

2x2 1 x2 dx

Nakon smene x = sin t, dx = cos t dt, dobijamo

Z

cos t sin t dt = 2

I= 2
2

2
Z
Z
1 2
1
1 2
2
sin 2t dt =
sin 2t dt =
(1 cos 4t) dt.
2
2 2
4 2

1
1
Uvodeci sada smenu t = u, dt = du, imamo
4
4
2

1
1


I=
(1 cos u) du = (u sin u) 
=
4 = .

16 2
16
4
Z




0
b) Transformacijom x = cos , y = sin oblast G = { (, )  0 2, 0 1}

se slika u oblast G, pa je
Z Z

Z Z

3 d
cos d
( cos ) d d =
cos d d =
0
0
G
0
0
G
1
Z 2
Z 2
Z 2

1 
1
1

cos2 d 4  =
=
cos2 d =
(1 + cos 2) d = .
4 
4 0
8 0
4
0

I=




5. a) Transformacijom x = cos , y = sin oblast G0 = { (, )  0 2,

2} se slika u oblast G, pa je
Z Z
G

Z Z
Z
p
2
2
sin d d =
sin x + y dx dy =
G0

Z
d

Z
sin d = 2

sin d.

Poslednji integral resavamo parcijalnom integracijom:

2

2 Z

2

cos d = 3,
sin d = cos  +


odnosno

Z Z
sin

p
x2 + y 2 dx dy = 6 2 .

b) Pri transformaciji x = cos , y = sin  uslov x x2 + y 2 2x postaje cos



0
2 cos , tako da se oblast G = { (, )  2 2 , cos 2 cos } se

slika u oblast G (odgovarajuce granice za proisticu iz uslova da x = cos ne sme biti
negativno), pa je
 2 cos
1

2 d =
d
2 

3
cos

2
G0
Z
Z 2
Z 1 cos


7 2
7 2
7
=
cos3 d =
1 sin2 d(sin ) =
(1 t2 ) dt
3 2
3 2
3 1
28
= .
9

Z Z
Z
Z Z p
2
2
x + y dx dy =
d d =
G

2 cos

6. Data oblast se moze smatrati ogranicenom funkcijama z1 (x, y) = 0 i z2 (x, y) = 1 x2 y 2

(visina odgovarajuceg cilindra cije su izvodnice paralelne z-osi jednaka je 0), pa je
Z Z
V =

1 x2 y 2 dx dy,




gde je G = { (x, y)  x2 + y 2 1}. Nakon uvodjenja polarnih koordinata, imamo

Z
V =

d
0


d = 2

2 4

2
4

1


= 2

1 1

2 4


=

.
2

7. Pogodniji oblik jednacine krive po kojoj se seku ravan i paraboloid mozemo dobiti eliminacijom z iz jednacina istih
x2 + 2y 2 = 4 2x 4y,
z = x2 + 2y 2 (ili z = 4 2x 4y svejedno je, )
pri cemu prva jednacina predstavlja i jednacinu krive u ravni z = 0 u koju se projektuje
kriva L i moze se prepisati u obliku
x2 + 2x + 2y 2 + 4y = 4, (x + 1)2 + 2(y + 1)2 = 7,

odnosno

(x + 1)2
(y + 1)2
+
2
r !2 = 1.
7
7
2

Sve sto je sprovedeno u prethodna dva koraka nije nista drugo do svodjenje krive drugog
reda na kanonski oblik (koristili smo standardnu tehniku predstavljanja kvadratnog tri2
noma pomocu kvadrata binoma, t2 + at + b = (t + a2 )2 + b2 a4 ). Dato telo je odozdo
p
ograniceno delom paraboloida z1 (x, y) = x2 + y 2 koji se projektuje u oblast G, a odozgo
je ograniceno delom ravni z2 (x, y) = 4 2x 4y koji se projektuje u oblast G, gde je

 (x + 1)2 (y + 1)2

G = (x, y)  2 + q 2 1 ,

pa je
Z Z
V =

4 2x 4y x2 y 2 dx dy.

S obzirom na oblik u kojem je data oblast G, ima smisla uvesti polarne koordinate na
sledeci nacin:
r

7
x + 1 = 7 cos , y + 1 =
sin ,
2
odnosno
r

7
x = 7 cos 1, y =
sin 1,
2
7
pri cemu jakobijan iznosi . Napomenimo da smo sada uveli tzv. opstepolarnekoordinate.
2
U slucaju da se integrali po unutrasnjosti elipse
(x x0 )2 (y y0 )2
+
1,
a2
b2
ove koordinate se mogu uvesti po principu
x = x0 + a cos , y = y0 + b sin , 0 1, 0 2,
pri cemu odgovarajuci Jakobijan iznosi ab. Sada je
!
r

7
42
7 cos 1 4
sin 1
2
!2
r

2
7
7
7 cos 1
sin 1 d d,

2
2


Z Z
V =
G0

gde je



0
G = { (, )  0 1, 0 2}.


Poslednji podintegralni izraz nema potrebe sredjivati grubom silom. Naime, primetimo
da je
4 2x 4y x2 y 2 = 7 (x + 1)2 2(y + 1)2 ,
a mi smo polarne koordinate uvodili upravo na bazi ove transformacije i to tako da bude
(x + 1)2 2(y + 1)2 = 72 .
Stoga je
49
V =
2

Z

3



 1
49 2 4 
49
d d = 2

 = .
4 
2 2
2 2
0

Kako se kod dvojnih integrala svedenih na polarne koordinate kod kojih granice za
R /2
R /2
zavise od neretko pojavljuju integrali oblika 0 cosn d i 0 sinn d (ili duzine
intervala integracije budu celobrojni umnozci broja 2 ), navodimo eksplicitni izraz za iste:

1 3 . . . (2m 1)

Z /2
Z /2
, n = 2m,

2 4 . . . (2m)
2
n
n
sin d =
cos d =
2 4 . . . (2m)

0
0

,
n = 2m + 1.

1 3 . . . (2m + 1)
h

k (k+1)
, 2
2

(1)

i
,k

Za date integrale navedene formule vaze do na znak na svakom intervalu



b
,
N. Takodje, vrednosti datih integrala na intervalima oblika a
, a, b N dobijamo
2
2
tako sto
njihovo ponasanje na odgovarajucim pojedinacnim podintervalima
i
h razmatramo
k (k+1)
.
oblika 2 , 2



8. Jasno je da je dato telo odozdo ograniceno oblascu G = { (x, y)  y x2 + y 2 2y } ravni

z1 (x, y) = 0 (kruznice x2 + y 2 = y i x2 + y 2 = 2y se iznutra dodiruju u koordinatnom
pocetku), a odozgo delom povrsi z2 (x, y) = y 2 koji se projektuje na oblast G, pa je
Z Z

y 2 dx dy.

V =
G




0
Uvodimo x = cos , y = sin , nakon cega oblast G postaje G = { (, )  0

, sin 2 sin } i
Z Z
V

( sin )2 d d =

=
G0

15
=
4

Z
0

Z
0

sin2

Z

2 sin

sin

15 1 3 5
75
sin d =

2 = ,
4 246 2
64
6

gde smo na kraju iskoristili (1).

2 sin

Z

1

d
3 d d =
sin2 4 

4 0
sin

p
9. Trazena deo povrsi z(x, y) = x2 + y 2 se jednoznacno projektuje na ravan Oxy u oblast
G ogranicenu parabolama y = 1 x2 i 2y = 1 x2 , gde je 1 x 1, odnosno
(
G=

Kako je


)

1 x2

(x, y)  1 x 1,
y 1 x2 .

2

z
x
y
z
=p
=p
i
, to je trazena povrsina jednaka
2
2
2
x
y
x +y
x + y2
s

2
Z 1x2
Z Z
Z 1
z
dx
1+
+
dx dy = 2
dx dy = 2
dy
1x2
y
1
G
G
2

1

Z 1 Z 1 x2
1
x3
2 2
=
2
dx = x
.
=
2
3 1
3
2
1
Z Z

z
x

2

x2 + y 2
10. Radi se o delu povrsi z(x, y) =
koji se jednoznacno projektuje u oblast
4



G = { (x, y) (x2 + y 2 )2 4(x2 y 2 )}.

Trazena povrsina iznosi
s

Z Z
S=

1+
G

z
x

2


+

z
y

2

Z Z r
x2 y 2
+ dx dy.
dx dy =
1+
4
4
G

Za x = cos i y = sin vazi

p


(x2 + y 2 )2 4(x2 y 2 ) 4 42 cos sin2 = 2 cos 2 2 cos 2,
pa opis oblasti G u polarnim koordinatama glasi


p


G0 = { (, )  0 2 cos , }

4
4

(granice za su proistekle iz uslova x 0 i x2 y 2 ). Dakle,

Z
Z
Z Z r
Z 2cos 2 r
Z 1+cos 2
4
4
2
2
1 + d d =
1 + d = 2
t dt
S =
d
d
4
4
4
4
G0
0
1


 2
1+cos 2
Z
Z
Z

2 cos

4
4
3
3
4
4
4 4 
3

2
2
=
t 
d =
t 
d =
2 2 cos 1 d


3 4
3 4
3 4
1
1
Z
Z
Z


8 2 4
4 4
8 2 4
2
3
=
cos d
d =
1 sin2 d (sin )
3
3 4
3 4
3

4

4
8 2
2
sin3 
40 2
=
sin
=

.


3
3
3
9
3
4

Aleksandar Pejcev