Immanuel

Kant
UM
I
SLOBODA
spisi iz filozofije istorije,
prava l drave

izbor,
redakcija prevoda i predgovor
Danilo Basta

IDEJA OP$TE ISTORIJE USMERENE KA

OSTVARENJU SVETSKOG GRAANSKOG
PORETKA

ldee zu einer allgemeinen Geschichte in

weltburgerlicher Absicht
(Berl inische Monatsschrift.

1784.)

Bez ob:zoira na to to je na pojam o slobodi volje me

tafiziki usmeren, njene su pojave- ljudske radnje- isto
kao i sva druga prirodna zbivanja odreene opMim prirod
nim zakonima. Istorija, koja se bavi pripovedanjem tih po.
java, ma kako duboko da su skriveni njihovi uzrooi, ipak
prua nadu da e, posmatraju6i igru slobode ljudske volje
u celini, moi da otkPije pravilnost u njenom toku i da e
se na taj nain ono to kod pojedinih subjekata zapaamo
od cele vrste ipak moi pre
kao zamreno i neregulisano, k
poznati kao trajan mada spor razvi.tak onoga emu je prvo
bitno bi-la namenjena. Tako izgleda da brakovi. raarija koja
iz njih proistiu i umiranja- poto ljudska slobodna volja
ima na njih toliki uticaj - ne podleu nikakvom pravilu po
kome bi se njihov broj mogao unapred izraunati; pa ipak.
godinje tablice u vetikim zemljama :pokazuju da se oni
dogaaju po postojanim prirodnim zakonima. isto kao to
i tako nepostojane vremenske prill ke. ije se pojave poje
dinano ne mogu unapred odrediti, pak u ceUni odravaju
u ravnomernom nepre)<lidnom toku rast biljaka, tok ve)lh

reka i druge prirodne poduhvate. ljudi pojedinci. pa ak ;

itavi narodi retko misle o tome da oni, sledei vlastlttJ
svrhu svaki po svome nahoenju l esto jedan protiv dru
goga. neopa&no. bo voeni nekom crvenom niti, slede
nameru prirode i rade na njenom unapreenju, premda je
ona ntima samima nepoznata, a ak i da im je poznata ne
bi im bilo ba mnogo stalo do nje.
Poto ljudi kao celina u svojim nastojanJima ne postu
paju samo instinktivno. kao ivotinje. a ipak ne nl kao umom
obdareni graani sveta. po dogovorom utv.renom pla
nu. ini se da nije moguna ni planska istOI'ija o njima (kao
npr. o pelama i dabrovima). ovek ne moe da ne osetli
izvesno negodovanje kad pogleda ita sve oni .ne rade, 1 ka
se sve ne ponaaju na velikoj svetskoj pozornici; i kada

ko

30

nae da je, i pored mudrosti koja tu i tamo zasvetli u po

jedinanom. ipak na kraju u celini sve satkano iz gluposti,
detinjaste sujete. esto i .jz detinjaste pakosti i ruilakog
nagona. l pri tome ne zna kakav pojam sebi da stvori o
svojoj vrsti, toliko gordo; na svoje prednosti. Tu za filozofa
nema drugog saveta osim da pokua, poto kod ljudi i oji
nove igre u ceini ne moe da pretpostavi ntkakvu razumnu
vlastitu svrhu, nee i otkriti n&ku prirodnu svrhu u tom
besmisle-nom toku ljudske stvarnosti; svrhu koja bi omo
guila da ta stvorenja koja postupaju bez vlastitog plana
ipak imaju istoriju po odreenom planu prirode .- Sad e
mo da vidimo hoe li nam poi za rukom da naemo crvenu
nit za jednu takvu istoriju, a onda emo prepustiti prirodi
da stvori oveka koji e biti u stanju da je prema njoj na
pie. Priroda je tako stvorila jednoga Keplera koji je eks
centrine putanje planeta na neoekivan nain podveo pod
odree-ne zakone; i jednog Newtona koji je te zakone obja
snio Jednim optim prirodnim uzrokom.
PRVI STAV

Sve prirodne obdarenosti jednog stvorenja odreene

su da se jednom potpuno i celishodno razviju. Za ivotinje
to potvruje spoljanje .kao i unutranje, ili analitiko po
smatranje. Organ koji ne slui za upotrebu, ureenje koje
ne postie svoju svrhu, predstavlja protivrenost u teleo
lokoj nauci o prirodi. Jer ako napustimo to naelo. onda
vie nema zakonite prirode, nego je to priroda koja se na
sumce poiQ1'ava, a bezizgledna sluajnost stupie na me
sto crvene niti uma.
DRUGI STAV
U oveku (kao jedinom umom obdarenom stvoreniu

na zemlji} one prirodne obdarenosti koje su usmerene na

upotrebu njegovog uma mogu se potpuno razviti samo u
vrsti a ne u individui. Um u ']ednom stvorenju predstavlja
ri
mo da pravila i svrhu upotrebe svih svojih snaga prol
nemaju
i
planoV
i
njegOY
i
.
nagona
og
prirodn
daleko llznad
o
granica. On sam, meutim, ne dela nagonski, njemu su p
epeno napredo
post
bl
kako
.
pouka
i
veba
a}i.
pokt.t
trebni
svai
vao od jednog stupnja saznanja ka <!rugom. Stoga bl
ovek morao neilmerno <lugo iveN. da bi nauio kako da
prirodne obdarenosti: 111.
u potpunosti upotrebi sve svoje
(kao
ako mu je priroda odred"a samo kratkotrajan ivot
nepre
moda
jedan
n
potreba
je
onda
jeste).
to stvarno i
svoju
gledan niz narataja koji te jedni drugima predavati
dote
vrsti
naoj
u
najzad
klice
njene
bi
.
da
enost
prosve
svrsi
ara
odgov
o
opotpuo
koji
a
rale do onog stupnja razvitk
de
prirode. A taj vreme-nski trenutak mora bar u ovekovoJ
pri+nae
se
bi
er
j

anja,
nastoj
ih
ji predstavljati cilj njegov

31

rod e .obdarenos i .vin m morale smatrati izllnim i ne

.
koriSnim; a to JskiJUcJio
sve praktine pr-incipe i ime
na elo na. sumnJu .da riroda, ija mudrost u ocenjivaoju
s1h ostal1h tvore ma mae mora da slui kao naelo, je
_
dmo sa covekom
1gra neku detinjastu igru.
TREi STAV
Priroda je htela da ovek sve to izlazi iz okvira me
h mckog ureenja njegovog ivotiniskog bivstvovanja stvo.
potpun am l sebe, '. da ne stekne nikakvo drugo bfa.
zenstvo nttt savrs nstvo d ono koje je, osloboen instink
t . sm sebt. .tvorio v/astlt1m umom. Priroda, naime. ne ra
.
d1 n1sta
uso. 1i ne troi rasipniki sredstva za svoje
svrh . DaJUCI coveku um i slobodu volje koja se na umu
zasn1va, oa je time ve jasno ukazala na svoju nameru u
pog!edu nJeg?ve oremljenosti. oveka . dakle, ne treba da
vod1 ngon, mti da 1ma steeno znanje koje bi ga .pouavalo;
n prot1v, on treba sve da stvori sam iz sebe. Iskljuivo
n1e9?o .h.no delo treba da bude pronalazak hrane, odee,
spoiJaSOJ bezednot i odbrn (za to mu nije dala ni
rogove b1ka, 01 kandze lava. "' celjust psa, nego samo ro
ke); va zadovoljsa koj ivot mogu uiniti prijatnim.
saf !l OJ9?V razu'!' 1 razbor!?St, pa ak i dobrota njegove
volJ . cm, e a Je na tu uz1vala u svojoj najveoj tedlj1.
vostJ .' da 1e ZIVOtiOJSku
opremu odmerila tako skueno i
tako tano,. prema zahtevima najskromni}ih potreba Jednog
_
ocetnog b1vstvoanja, kao da je elela da kada se ovek
Jnoga dana svJim trudom bude izdigao iz najveeg div.IJaa d aJ. ece pretnosti, unutranjeg savrenstva u
.
nacmu mlsltenja,
a t1me (ukoliko je to na zemlji moguno)
_
o lazens

. a. zasluga za to bude samo njegova i da za to

J&dmo seb1 Jma da zahvali. ba kao da joj je vie bi'lo stalo
o toga da on umol'!' sam sebe ceni nego da se <!obro ose
e. Je:. takav tok IJudskih zbivanja prepun je tegoba koje
oekuJU oveka. Medutim, izgleda da pr.irodi uopte oije
brlo stalo do toga da ovek dobro ivi nego da osvo}im tru
dm d spe dotle da ga njegovo .ponaanje uini <losto}nim
. Ct.rdno je pri tom to star.iJe generacl1e
f1vota 1 blagos!anJa.
kao su VOJ mukotrpan posao obavljale samo radi onih
kasniJih, -na1m da bi .Jima pripremile stupanj sa kojeg bi
gle dalJe <la d1zu zdanje koje priroda ima za .svrhu;
?Ve m
' to amo e poslednje imati sreu da ive u zgra<l1
n koOJ Je rad1o (dodue bez vlastite namere) dugi niz
nJtorh pedaka, bez mogunosti da sam sudeJuje u srei
OJU J&. pr.rre.mao. Meuti-m, ma ko.iko to bilo zagonetno
1t? toliko Je r potrebno, ako .pretpostavimo da Jedna livo
tmJska .rsta treba da ma um i da kao klasa umom obda
renfh b1ca, kojih sva skupa umiru ali im je vrsta besout
na, tra da rpak dospe do potpunog razvitka svojih obda
renostr.
.

ETVRTI STAV

32

33

Sredstvo kojim se priroda slui da bi ostvarila razvi

tak svih ljudskih obdarenosti jeste antagonizam koji izmeu
pojedinaca vlada u drutvu, pod t;retpostavkom da on !. pak
.
na kraju postaje uzrokom zakomtog poretka meu n11ma
.
Ovde pod antagonizmom podrazumevam nedrutenu dr
tvenost ljudi; t:j. njihovu sklonost da stupe u drustvo, k OJ
je, meutim, povezana s optim otporom ko)'J. stalno. preti
da razjedini to drutvo. Ovaka sklonot nalazi se ogle?
. ljavan u
no u ljudskoj prirodi. Covek Je naklonJen podrust
!

jer se on u takvom stanju osea vie vek om, tJ. . osec

.
razvitak svojih prirodnih obdarenosti. Ah u coveku
e pri
sutna i izrazita sklonost ka usamljivanju (izola<?ijoj). Jer. o
istovremeno u sebi sree i nedrutvenu osobmu da zeh
da sve usmeri prema svom shvatanju, pa stoga odasvud
oekuje otpor jer zna da je i on. sam, sa
_ svoj e. strane, sklon
.
otporu protiv drugih Taj otpor J e ono sto bud1 sve sne u
oveku. utie da on savlada svoju sklonost ka lenost1 t da.
gonjen astoljubljem, lakoou._i lastoljbivou. obe
bedi sebi poloaj meu SVOJim bhznjlma. koJe bas e man
ali bez kojih ne moe. l tu se sad javljaju pvi prav1 krac1
iz divljatva ka kulturi koja je u stvan sadJ?:aa u drustv
.
noj vrednosti oveka; tu se postepeno raZVIJ3J, sV'!. talenti,
izgrauje ukus. pa ak pute.s.talog P?SVIvanJa . udara
se temelj jednom nainu mJsljeOJa, kOJI s1rovu pmodu
obdarenost da se proceni ta je moraJno vreeno .moze
da pretvori u odreena praktina na:ela, a !me 1 edan
patoloki- iznuen pristanak ?a drustvo, najza_d, .u J eu
.
_
ne bas ljbazn1h
moralnu celinu Bez tih, po seb1, doduse.
svojstava nedrutvenosfli, iz kojih izbija otpor na koj sako
mora da naie zbog svojih samoivih prhtev. sv b1 ta
zao
lenti u idilinom pastirskom ivotu. u ;;avrsoJ s lozJ,
.
voljstvu i uzajamnoj ljubavi, ostali vec sknven1 . u SVOJim
zaecima; ljudi, bezazleni kao ovce koJe napa_saJ, !eo
da bi svom ivotu pribavili veu vrednot ?ego !O J e JmJU
te njihove domae ivotinje; oni ne b1 1spumh praznm
stvaranja u pogledu njihove svrhe kao umom obdarene pn
rode. Neka je. dakle. hvala prirodi antl:jivot, za ure
njivu takmiarsku sujetu, za nezaJ.IJyu zudnJu za !mOVJ
nom, pa i za gospodarenjem! Bez llJlh b1 sve ve prodne
obdarenosti u oveanstvo veno ostale nerazv11ne, uspa
vane. ovek eli slogu; ali priroda bol!e na j.e dobro z
.
njegovu vrstu: ona eli neslogu <? ze1 da ZIVJ obn
zadovoljno; a priroda hoe da on 1z1e IZ te bezbr1znost1 !
dokonog zadovoljstva i uvali se u rad tegob. kako
pronatao i sredstva da se opet mudro IZ njih IZVUe. P.n:
rodne pokretake snage za sve to, izvo11i nedruenost1 1
opteg otpora - iz kojih izvire toliko zla, all_ ko)! opet
gone da se napregnu nove snage, pa time J v1se razv1lu
prirodne obdarenosti - odaju, dakle, svakako ureenje
..

mudog stv?ritelja,. a ne ruku neko

g zlog duha koji je u nje
.
govoJ d1vn
o1 tvorevmi oljario ili je iz zavidljiv
osti pokvario .
PETI

STAV

. Najvei '!'b/em za ljudsku vrstu, na ije reenje je

moda nago_m. 1este da ?stvari
graansko drutvo
e se. uprav/fati. prema opstem pravu. Poto se sam kojim
o u dru
s 1 to tkvo iji lanovi
imaju najveu slobodu I meu
ko1m.a sa1m tu vlaa i opti
medusobni antagonizam, ali
kOJe 1pak 1m najtamJe odre en
e i obezbeene granice te
lobode da bJ ona mogla postojat
i uz slobodu drugih- po.
st sam o u t kvom drutvu mo

e u oveanstvo ostvariti
aJ
Isa
svra Prirode (razvitak svih njen

ih zamisli), priroda
zeli da drstv tu. svrhu_, kao i
sve svrhe njenog odreenja,
samo .sebr pr1bavr. Znaci da za
ljudsku vrstu najvii zada
tak Ptlrd_e .!reba da bude dru
tvo u kome postoji sloboda
.
P o spofJSilJm_ akon fi!B poveza

na u najveoj moguoj me
!
.
n sa naJS naznJJ.im
pr1t1skom vlasti, odnosno jeda
n potpuno
prav1can graanskt poredak;
jer priroda moe da ostvar
e ostal,o to je zamislila s na
om vrstom samo reenje
1 1zvren1e.ovoga zadatka.
oveka koji je inae tako za.
net neogra1ceom slobodom.
nevolja prisiljava da stupi u
takvo sta 1e p m de.. to

i
nevolja najvea od svih; naim

e
on a nevo!!a koJu IJuds sam
i sebi uzajamno priinjavaju,
jer
zbog SVOJih .skloosti n
mog
u dugo postojati jeda
_

drugoga u diVlJOJ
slobodi. Meutim. u jednom takv n kraj
om za
branu .kakv predstavlja graan
ska
nosti 1m.a1u asnije najbolje dejs zajednica upravo te sklo
tvo: kao to drvo u umi,
uprav? t1me sto vo pojedino
tezi da drugome oduzme va
zduh J sunce, pnslljava osta
la da to trae izna
toga rastu leo i _ spravno, umesto da u slob d sebe pa
odi ; odvojena
Jena .od dg1h s1re po volj
i svoje grane i rastu krljava
,
nva 1 povJen: Sva kultura
,; umetnost koja krasi ove
cans.tvo .. na1leps1 drus_ tveni pore
da.k, plodovi su nedrutve
nostr. koJa samu sebe prisiljav
a
tao JZuenom vetinom omo da se podvrgne stezi ; da
gu-i da se potpuno razviju
klice prrode .
.

SEST J STAV
Ovaj problem je ujedno i najtei,
.
i bie poslednji koji
ce l/udska vrsta reiti. Teko
a koju i sama ideja o tom za
d.aku v redoa astoji se
u sledeem: ovek je ivo
tmJa koJOJ. je, kad Z'IVJ meu osta
lima u svojoJ vrsti potre.
ban gospodar. Jer, on nesumn
jivo zloupotrebljava lobodu
u od!losu na druge sebi ravne,
i mada .kao razumno stvore
. eli zako
OJe
n koji bi postavio graDice slob
odi svih Ipak
ga njegova samoiva ivotinjska
naklonost navodi d izu.
z"! ebe gd. 9>;d moe . Potreba
n mu je, dakle, gospodar
kOji ce slom1t1 nJegovu volj
u i prisiliti ga da se povinuje

34

.
jednoj optevazeco!. vo ,JI.. uz koJ svako moe da bude slobodan. Ge. m
r -a a gospodara? Nigde sem
u ljudskOJ vrsti. rl \ : iso ko biti ivotinja kojoj le
o g od bilo, dakle, da uradi ne moz
l k)
potreban gopodar. _Ka
se sagledati kako
. ce ronai stareinu javne pravde .ko)
e sam biti pra":lan, bilO a a trai u nekoj pojedina;noJ
linosti ;n u drustvu mnogi-. z .to odabranih lica. Jer, svaki
'u slobodu ako ne bude
od njih e uvek zlou otre l)v l
imao nad sobom ne oga._OJI ;: ;;:'njim vriti vlast prema
zakonima. Vrovni taeJmeutim treba da bude sam
ovek.' Taj je zadatak otuda
po sebi prav'ican, a pa. a_
najtei od svih, a te cak 1 n e govo potpuno reenje nemo
guno: iz tako krvo deta, .kakvog je ovek napljen,
. l .pravo Nama je pnroda
ne moe se istesatJ nIsta sasv
":l -i . toj ideji. Da e
bl mo
stavila u zadatak da s sao
P
ona isto tako.i poslednJa biti s vdena u delo, proizilazi
jo i iz sldeceg.: za to su p t bni ispravni pojmovi o pri
rodi moguceg drzav:oog ore. ; velika iskustva steena !O
, uz sve to jo i prlpremiJe
kom mnogih svetskih zJf
eutim vrlo je teko da
na dobra volja da se o pr va
se odjednom ; tn ta v e stvi a ak se tako neto i
dogodi. to moz_ e biti samo vrlo kano . posle mnogo uza
ludnih pokuaJa.

IV\

s ekn .

SEDMI STAV

Problem ustrojstva sav en g graanskog pore tka zaofjanjeg odnosa meu

visan je od problma zakon t t

$ta vredi izgra

ivati_ jean zkonstl _gra aski oredak medu pojedina
dn/politike zajednice?
nim lJUdima, tJ. ustrJSt:"
ona nedrutvenost ko!a e -de na to naterala, opet ce biti
J zJ.
aJJdrrica u spoljanjem odnosu.
uzrok to svaka politika
rave. ima .neogranienu slo
tj kao drava u odnosu
o a od one druge oekivati
bOdu. pa shodo tOil_"le sva
\k. rvale pojedinane lJude i
iste one nedace koJe su pri
natera le ih da stpe u ak?nit g raanski poredak. Prirod
je, dakle. netrpelJIVOst lJUdi, a ak i vel:ik'ih drutava l
_
pe upotrebila kao sredstvo d
drava te vrste stvoreJa,
u neizbenom antagonszmu zme sebe pronae stanje ml
reteranim prlpre,nara i bezbednosti:- odnosno rat. u
t ndaama koje na kra
ma za njih koje mkad ne pop

ju svaka drava mora 1 atd u sebi ak i u stanju potpu

nog mira, Pl"lroa tera _l e a u poetku ine nesavrene
pokuate. da b1. na krat osle mnogih pustoenja, pado
va. pa cak l op.steg unu anjeg iscrpljivanja svojih snaga.
uinili ono to l m je um ' bez toliko alosnih iskustava mo
.
t ono.";ctmo
vtlo sloien11. zmo h1<o stvar S!OJU
Ulogo t<lwko
tlj zadaC-.k
dravama, i bez nJa se ne ;o reiti.

ls

]t

po-ilrodom:
m<dulm, ako
l
pl...... ,n
) edlm
'"" lm
ur d emo meuOO<Iemo
z:O::, t=. '!:or'9 'M!! . ;:llo $d:,",:liild

drugih

polput)O hP'-'r.tave 'ot-e odre enJ e

to.me na<Jati

::. .

u setslcDm
a-om
vr$ro mol*

111101\1

35

gao rei: da iziu iz stanja bez

savez naroda. U njoj hi sva akonja divljaka i da stupe u
da Oc:Jkuje bezbednost i praka pa i najmanja drava mogla
va ne od vlastite moi ili vla
stite pravne procene, nego
jed
naroda (Foedus Amphfctyonu ino od tog velikog saveza
i jedne ujedinjenje volje koj m). od jedne ujedinjene moi
a
kako ova ideja 1zgledala zan odluuje prema zakonima. Ma
ese
vrgavana podsmehu na jednom njaka i ma ko/ik. o bila iz
Abbe de Saint - Pierreu
-ili Rousseauu (moda zato
to su oni verovali da njeno
ostvarenje ubrzo predstoji).
nevolje u koju ljudi jedni drugeipak je to nelzbean izlaz iz
drave upravo na tu odluku {mauvaljuju i koja mora prisiliti
kako im to te ko :padalo),
na koju je i divlji ovek isto
protiv svoje volje bio pri
siljen. naime: da napusti brutako
talnu slobodu i da potrai mir
i bezbednost ' U zakonitom por
etku. - Svi ratovi su, prema
tome, pokuaji (dodue ne kao
mera prirode) da se uspostave namera ljudi, nego kao na
i da se, razarajui ili bar ra&p novi odnosi meu dravama
aravajui stara. stvore nova
tela koja se, meutoim, opet
ne
sebe niti uporedo s drugima mogu odrati niti s.m :a
. pa stoga ponovo dOZIVI/UJU
sline revoluc-ije: sve dok jedn
mogunim ustrojstvom graans oga dana, delom najboljim
kog
zajednikim dogovorom i zakonod poretka iznutra. delom
uspostavljeno stanje koje e, nali avstvom spolja, ne bude
koj zajednici. moi odravati sam kujui graanskoj politi
o sebe kao neki automat.
Da li od nekog epikurovskog
sticaja delujuih uzroka
treba oekivati da e drave,
pokuati da sluajnim sudarimpoput sitnih estica materije,
koje e novim sudarom ope a proizvedu razne tvorevine.
t
zad jednom sluajno ne po biti unitene, sve dok im naj.
tvorevine koja e se odratie za rukom da dou do takve
sluaj koji se verovatno ne u tom svom obl;ku (srean
protiv. treba pretpostaviti dae nikada dogoditi), ili pak, na
putem kako bi nau vrstu. se priroda tu kree pravilnim
pola
votinjstva, postepeno dovela zei od najniieg stuPflja i
teta. i to vlastitom, mada ov do najvieg stupnja humani
u tom naizgled zbrkanom ure eku iznuenom vetinom, i da
enju potpuno pra\li.lno razvija
one prvobitne obdarenosti; ili,
ako oam je to mllije, da iz
svih tih I,Wdsk'ih dejstava i
protivdejstava u cetini nee
pro
izii nita, bar nita pametno
,
je oduvek bilo i da se stoga da e sve ostati onako kako
nesloga. koja je tako .prirodnane moe predskazati nee li
pripremiti sva paklena zla, ma naoj vrsti, na kraju_ za a
tizovano, time to e moda koliko nae stanje bilo cm
danji napredak u kulturi ope i samo to stanje i sav dota
njem (sudbina za koju ovek t urYititi varvarskim pusroe
ne
odgovara pod
vladavinom slepog Sluaja, koji bi mogao da
je u stvari isto to i slo
boda bez zakona, afro se ova
rode. potajno vezanoj za mudne rukovodi crvenom niti pri
na pitanje: da J.; je razumno prerost!)? To se otprilJke svodi
enje u delovima celishodno tpostaviti da je prrodno ure
. a u celini ipak besct/Jno? Ono
,

36

ka. koje je, nai

dakle. to je uinilo besoiljno stanje divlja
renosti u na
obda
dnih
priro
svih
renje
ostva
avilo
zaust
me.
1h je :.JValilo.
koje
u
a
neda
zbog
.
oj vrsti, ali je .j najzad
da stupe u
;
a
stanj
t.og
prisililo te iste divljake da iziu iz
se razvi
da
moi
klice
te
sve
e
kome
u
ak
graanski pored
a. Kori
drav
vanih
osno
ve
ju. to ini i varvarska sloboda
meu
mu
pripre
za
nica
zajed
ih
poHti
snaga
enje svih
nu
vie
jo
a
rat,
si
dono
koja
sobnih sukoba. pustoenja
dodue puni
koe
to,
za
sti
avno
pripr
u
o
staln
budu
da
nost
nasuprot to
razvitak i napredak prirodnih obdarenosti, ati,
nau vrstu da
me, nedae koje iz toga proistlu priljavaju
koti proishodi
za otpor mnogih naporedo postojeih drava,
n. pronae
tv()ra
blago
je
jz nrihove slobode i sam po sebi
iti va
pribav
mu
e
koja
vlast
jenu
ujedin
i
tee
zakon ravno

drav
javne
ak
pored
nski
graa
nost i tako izgraditi svetski
opa
lieno
no
p()tpu
bude
da
treba
ne
ono
i:
dnost
ne bezbe
ale, ali ni bez
snosti da se snage oveanstva ne bi uspav
a i protivdei
dejstv
nog
uzajam
og
njihov
kosti
jedna
a
nael
to bude ui
nego
Pre
le.
uniti
drugu
stva, da ne bi jedna
dakle skoro
njen taj p()slednji korak (naime savez drava).
.priroda e
a
ljudsk
.
ranja
formi
svoga
puta
tek na polovini
blago
njeg
spolja
privid
vi
trpeti najvee nedae uz varlji
je davao
kad
o
grei
o
mnog
nije
seau
Rous
ni
stanja: pa
taj posled
prednost stanju divljaka, ako. naime, izostav;mo
uspne. Nas
se
da
treba
tek
vrsta
naa
koga
do
nj
nji stupa
nost. Mi smo
su u velikom stupnju kultivisale nauka i umet
venim uljudno
civilizovani i pretovareni raznoraznim drut
nedostaje da bi
stima i pristojnostima. Ali jo vrlo mnogo
moralnosti
ideja
Jer,
nim.
smo se smatrali ve morallzova
samo na
na
svede
ideje,
te
na
prlme
ali
ru;
kultu
jo spada u
moralu,
kuju
i
nal
koti
jnost
astoljublje i spoljaoju pristo
e budu
drav
dok
sve
tim,
Meu
.
zaciju
civili
samo
sainjava
ve za
plano
ike
nasiln
i
ne
sujet
troile sve snage na svoje
i naporno unu
sporo
koile
kidno
11epre
tako
pa
enje,
proir
graana (pa ih
tranje formiranje naina miljenja svojih
ne moe se
du),
pe>gle
ak i liavale svake potpore u tom
s vaka poli
da
e,
naim
je,
bno
'potre
toga;
od
oekivati rtita
m obra
anje
unutr
na
adi
r

tika zajednica temeljito i dugo

gu u
poolo
nema
ako
,
dobro
Svako
na.
graa
zovanju svojih
vena
pr:ikri
J
varka
puka
je
amo
dobrom moralnom stavu, i s
i ostati sve dok
atno
verov
rod
kli
ljuds
e
u
stanj
tom
U
beda.
trudom izdi-"
se, na nain koji sam opisao. ne bude svojim
odnosa.
nih
drav
h
svoji
a
stanj
nog
haoti
iz
gao
OSMI STAV
Istorija ljudske vrste moe se u celini posmatrati kao
Izvrenje ;ednog skrivenog plana prirode za ostvarenje dr
avnog poretka savrenog sa unutranie a. u tu svrhu. i sa
spoljanje strane. kao jedinog stan/a u kome e ona moi
u oveanstvu potpuno da razvile sve svo;e zamisli. Ovaj

37

ta prizlaz iz. ethodnog. Kao !to se vidi, i filozofija mo

ze 1mat1 SOt:'OJ hii1JBZ8m, al i takve Vrste da nJena ideja, ma
. a doprinese njegov<>m ostvare
kr samo zdaleka, mze
nju. pa ta dakle. mJe n1malo zanesenjaki. li pitanju je
.
samo da h ce ISkustvo otkriN ne!to o tome da namere pri
.
_
roo :du takvu":' putem. J.a kaem: neto malo, jer takav
kruzn1 put, da b1 se zatvor1o. ,izgleda da zahteva toliko mno
go vrema: da se Iz malog dela koji je oveanstvo idui
ka m CIJU prelo, Oblik te oputanje i odnos delova prema
ce 1m ne mogu pouzdanije ooredltl nego to se na osnovu
svh dosadanjih smatranja neba moe odrediti .putanja
kot!fl se rece nas sunce zajedno sa itavom annijom
svjlh prat1laca u vel1 kom zvezdanom sistemu: pa tpak, do
volJno pouzdano da bi se iz opteg naela sistematsk
ureenJ sve':ira i iz onog malo, ro je do sada posmatra
mogao zvst1 zakiJu_ ak da takav kruni put zaista postoji.
_
Meutim.
IJuska p"roda nosi u sebi to da ne moe ostati.
ranoduna e m. u pogledu najudaljenije epohe koju e
nsa . vrsta doz1vet1, samo ako je sa sigurnou moe oe
kvatl.. oeb o u naem sluaju to se urollko manje moe
d?9od1t1, jer
. zgleda da bismo mi svojim vlastitim razum
mm denJem mogli ubrzati dolazak tog za nae pot<>mke
tko prJJatn .!renu t:ka. Zbog toga ak i slabi nagovetaji
njegovog prbllza vanja postaju za nas veoma znaajni. Sa
_
da se drzave
vec, nalaze u jednom tako sloenom meu
o?m odnosu da nijedna ne moe da popusti u unutra
snJOj kultut'i a da pri tom ne smanji svoju mo i uticaj u
nosu na druge: tako ak i njihovi astoljubivi ciljevi pri
lino obezbuju ako e napredak. a ono bar odravanje
t. svrhe pr!rode. l dalje: ni u .graansku slobodu se sada
v1e ne !'loze dirati a da se od toga ne oseti teta u svim
Pr!vrdnr de!atnostima, posebno u trgovini. a time i sla
bljenJ drzavn1h snaga u spoljanjim odnosima . Ta sloboda.
meutm. postepe raste. Ako se graaninu ne omogui
da trazl blag?.stan!e na nain. kofi njemu lino najvie od
govaa. a koJI moze postojat samo zajedno sa slobodom
()Stahh, ae se ivost opteg prometa, a time opet i
saga ceJme. Zato se sve vle ukida ogranienje linosti u
njenom delanju i doputa opta sloboda veroispovesti: i
tako s postepeno. uz sve postojee zablude Ji udi, raa
prosvecenost, kao veliko blago koje ljudskli rod mora da
1zvli ak i iz samovih tenji svoJih gospodara za povea
vanjem, ao om. samo shvate gde ;m je korist. Meuttm,
ta prosvecenost, a zajedno s njom oi to to prosveeni o
ve na Izvestan nain neizbena i srcem uestwje tl dobru,
koje o potpun shata, mora postepeno da dopre i do
. cak i na naela njihove vladavine. Ma
prestola. 1 utce
.
da, npr nsJ svetski vladaoci zasada nisu voljni da daju
ovac z.a Jave obrazovne ustanove, niti uopte za neto
sto _bl blo najbolJe za ceo svet. zato to je sve ve unapred
sracunato na budui rat. oni e ipak videti svoju linu korist

da bar

ne

38

sputavaju makar i nejake i spore napore

svog .naroda u tom pogledu. l naojzad: ak i rat postepen?
poinje da biva ne samo veoma sloen poduhvat. tako ne'
zve stan za obe strane kada ga otpoinju, -nego _i poduhvat
u tome

veoma opasan zbog munih posledlca koje drzava os:a

sve veim teretom dugova ( novog aska) el ja
se isplata ne moe sagledati. Prl tome utiCaJ koJI svak po
tres u jednoj dravi ima .na sve dru9. e drave u a&m delu
sveta, tako vrsto .povezanom SVOJim pr.vrednm delatno
stima. postaje veoma primetan: tako da ce Se ove. na!er:
ne opasnou u kojoj se .same nalaze. mada ne !
se na zakone. ponuditi za arbitre, i tako izdaleka 1zvr1t1
sve pripreme za jedn<J budue veliko dravno telo, ta
ne p ostoji primer u prolim veko"ooima. Mada takvo drzvno
telo za sada postoji jo samo u vrlo grubom nrt\.1, pk
_
se u neku ruku ve poinje javljati neko osecan]e
u s m
delovima. od korih je svakome stalo do toga da se cema
odri: a to daje nade da e se jed noga rra, P?sle mn?
_ naJVI
revolucionarnih preokreta, najzad ostvantt ono s to Je
a svrha prirode, jedno stanie optesvetskog graanskog
poretka ka o sku t u kome e se razviti sve iskonske obda
renosN ljudske vrs te .

pod

DEVETI STAV

Pokuai da se na filozofski nain obradi opta i storija

sveta prema planu prirode usmerenom na potpl!n o gra?an
sko ujedinjenje ljudske vrste mora se smatr'!tt m o gu cnlm
pa ak ; korisnim za tu svrhu prirode. Cudan 1e to, dodue .
i naizgled

besmislen poduhvat pisati istoriju n <?snovu

ideje kakav bi trebalo da bude svets1. tok kad >. b1o sao
braen izvesnim razumnim svrhama: Izgleda da bi se s ta
kvom namerom mogao napisati samo_ rom'!" k?, meu
tlm. smemo pretpostaviti da priroda cak m u 1gn l ju?se
slobode ne postupa b ez plana i krajnje namef'e. a deJa
bi lpa-k mogla postati upotrblil':fa ; pa maa smo m1 suYis
.
kratkovidi da bismo prozreh taJm_ meha!:' ' am nJene
tvor
. kao crvena n1t
vine, Ipak bi nam ta ideja P?SlUzJtt
da agregat ljudskih radnji. kOJi 1e mae bez plan, b r u
celtni pr ikaemo kao sistem. Jer, ako poemo od grck Jsto
r.Hi; a pri tom epizodno dodamo istoi!u drava drugth n_ a
. ; ao s e d u na e
istovremenu, ;.H ih bar mora potvrd1t1
.1 1zobltava )e
.
vreme oprattmo njen uticaj na .izgraivanje

dravnog tela rimskog naroda koji Je, progU!ao grku drza

vu. i uticaj t naroda na varvare kOJI su nJega opet razo
Sa

ue ovno<l ko1a 1e <ojolo bez preki od svoga poetko do .,.. mete

dili star lttorllu. Ono Sto. 1<1 nollli van nlenh lcvira ove JO te . "
""
a iStoriJa ,..,oda koj i su iovell ozvtln nje mole .,.poc;eu urno od onog :;: ,.: r.: u

.., ukl)ulll u nju. To e u jowe/dlm norodom dogodilo u dOba Ptolom el

pismo be kojeg bl " njihovim lzo/<>1..,/m o bont

od0t11 S..t
o:;. pri.w<atoog Od tada (eko J taJ !)Otetak najpre dobro proutenl ."'ogu
nd
a alJe pretili nJihova prlpovadan)o. A tako je t sa svim ostah narodIN
1101 ff>ueyd/desO (veli Hume) prodstovlja jedini J)Otetek svake II!Otr!C

39

rili: a pri tom epizodno dodamo i st orJiu drava drugih na

roda onako kako je njihovo poznavanje postepeno doprlo
do nas upravo preko tlih prosveenih -nacija: otbiemo pra
vilan tok u poboljavanju dra'WlOQ poretka u naem delu
sveta (koji e verovatno jednog dana dati zakone svim
ostalim). Ako zatim svuda obratimo panju samo na gra
danski poredak i njegove zakone, i na odnos meu drava
ma, u tom smislu to su oni dobrom koje su sadravali ne
ko vreme sluili tome da ,narode (a sa nJima i nauke i umet
nosti) uzdiu l ve iaj u , a grekama u koje su padali da
ih pon ovo rue, a ipak se uvek zadrala poneka kica pro
sve
. enosti koju je svaka revolucija daje razvijala i koja je
pnpremala sledei. jo vii stupanj poboljanja: bie, kako
ja verujem, otkrivena crvena 'flit koja nee posluiti samo
za objanjenje tako zamrene igre svega to je ljudsko ili
za po l'i tiku vetinu predskazoivanja buduih promena dra
va (kol'ist koju su l j udi ve i inae Izvlaili Iz istorije. ma
da su je posmatrali kao nepovezano dejstvo neregulisane
slobode!). nego e se l otvoriti (to se u osnovi nee mo
i oekivati ako se ne pretpostavi neki pl an prirode) ute
an p ogled u budunost, u koj-oj e se ljudska vrsta pred
staviti u dalekim vremerrima kako se na kraju ipak svojim
trudom uzdie do stanja u kome e se potpuno razviti sve
klice koje je priroda u nju stavila :; .ispuniti njeno odreenje
ovde. na ovome svetu. Takvo opravdanje prirode - ili bo
Ije p rovianja - nije beznaajna pobuda da se odluimo za
posebno gledite sa koga emo posmatrati svet. Jer. ta
vredi h va liti divotu i mudrost stvaranja u carstvu prirode
lienom uma i savet ov a ti da se posmatraju, ako onaj deo
velike pozornice vrhovne mudro s ti koji sadri svrhu svega
toga - istorija ljudskog roda - treba da ostane neprekid
no pobijanje toga, a njen prizor e .nas onegonlt-i da svoj po
gled s njega skreemo s negodovanjem i dovesti nas dot le
da, izgubivi nadu da emo ik-ada u njemu na-ii l'h:l *spunje
nu svrhu uma. oekujemo da emo je nai samo u nekom
drugom svetu?
Tvrditi da ja sa takvom idejom o svetskoj istOf!ijl, koja
u izvesnoj meri ima a priori neku crvenu nit, eli m da Isti
snem obradu prav e. empirijski napisane Istorije. bilo bi po
greno tumaenje moje namere: ovo je samo ideja o tome
ta bi jedan filozofski um (koji bi. uostalom, morao vrlo
dobro poznavati istoriju) mogao jo pokuati sa jednog
drukijeg stanovita. Osim toga. !most, inae pohvalna.
sa kojom danas ljudi piAu istortiju svoga vremena mora pri
rodno svekog dovesti u nedoumicu: kako e nati daleki po.
tomci prihvatiti teret istorije koJu emo lm predati u na
slee posle vie vekova? Oni e bez sumnje istoriju naj
starijih vremena, o kojima pisani spomenici za n}ih odavno
vie nee postojati, ceniti samo sa gledi-ta onoga to njih
zanima: naime, po tome ta su narodi i vlade kori-soo Hi
tetno uinili za ostvarenje optesvetskog graanskog po-

40

retka. A uzeti u obzir to. kao i astoljublje dravnih pogla

vara i njihovih slugu i usmeriti ih na jedino sredstvo koje
e sauvati slavnu uspomenu na njih do u najudaljenija vre
mena. mog lo bi da predstavlja malu pobudu za pokubj da
se napie takva filozofska istorija.

ODGOVOR NA PITANJE: TA JE PROSVECENOST

Beantwortung der Frage: Was ist Aufklarung?

(Berlinische Monatsschrift.

1784.}

Prosveenost je izlazak ovekov iz stanja samoskr/v

ljene nez;e!osti (Unmundigkeit). Nezrelost je nemo da
se svoj razum upotrebljava bez vodstva nekog drugog. Ta
nezrelost je samoskrivljena onda -kad njen uzrok ne lei u
nedostatku razuma. nego u pomanjkanju odlunosti i hrab
rosti da se njime slui bez tueg rukovoenja. Sapere
aude! Imaj hrabrosti da se slui sopstvenim razumom! to je, dakle, lozinka prosveenosti.
lenjost i kukaviluk su uzroci zbog kojih tako veliki
deo ljudi, premda ih je priroda odavno oslobodila od tueg
upravljanja (naturaliter maiorennes), ipak {jragovoljoo do
kraja ivota ostaje nezreo i zbog kojih drugima biva sasvim
lako da im se nametnu za njihove tutore. Veoma je udobno
biti nezreo. Ukoliko imam knjigu koja misli umesto mene,
duebrinika koji umesto mene Ima savest, lekara koji mi
propisuje dijetu. itd., onda, zacelo. nije potrebno da se sam
trudim. Nema potrebe da mislim kad samo mogu da pla
tim; neko drugi e ve za mene preduzeti mrski posao.
Da najvei deo ljudi (meu kojima ceo lepi pol) korak ka
zrelosti. osim toga da je teak. smatra i vrlo opasnim. za
to se ve brinu oni tutori koji s u glavni nadzor nad njima
najljubaznije preuzeli na sebe. Poto su najpre zaglupeli
svoju domau stoku, briljivo spreavajui da se ta mirna
stvorenja ne odvae oi na jedan 1korak iz dupka u koji su ih
zatvorili, ti tutori posle ukazuju na opasnost koja im pre ti
ako pokuaju da idu sami. Ova opasnost. istina, nije toliko
velika, jer bi oni kroz nekoliko zamki konano nauili da
dobro hodaju; pa ipak. samo jedan prfmer te vrste plai i,
uopte. odvraa od svih daljih pokuAaja.
Svakom pojedincu je, dakle, teko da se Izvue iz ne
zrelosti koja je skoro postala njegova priroda. On ju je
ak zavoleo, i nije za sada stvarno sposoban da se slui
svojim sopstvenim razumom, jer mu nikada nfje bilo dopu-

44
teno da taj pokuaj uini. Pravila i formule, ta _mehanik
orua umne upotrebe, iJi, tavie, zloupotrebe nJegve P"':
rodne obdarenosti. jesu okovi nepestane nezr lost1. OnaJ
ko bi Ih i odbacio, ipak bi napravio samo nesiguran skok
preko uzanog anca. budui da nije navlknut__ na t ko slo
_ koJima Je polo
bodan pokret. Otuda ima samo malo omh
.
za rukom da se vlastitim negovanjem svoga duha 1zbave
iz stanja nezrelosti i da svoj hod ipak uine sigurnim.
Meutim, pre je mogue a publika sam_u . sebe pro
sveti to je tavie, gotovo ne1zostavno ako JOJ se samo
slobda dopusti. Jer. tada e ak i .P?d tutrima oji s
. sam1
gomili postavljeni, uvek nac1 nekohcma omh koJI
misle (einige Selbstdenkende) i koji e, poto su sami
odbaci li ;aram nezrelosti. proirivati oko sebe duh umnog
potovanja sopstvene linoti i pziva svako ovea da
sam misli. Pri tom je narocito vazno da publika. koJu s
tutori prethodno doveli pod taj jaram. njih same potom pn
sili da pod n}'im ostanu. kad ih je ve na to podtekla neko
_ Pra
licina onih koji su sami nevini svakoj prosvecenost1.
va je teta stvarati predrasude, . u da se one ona
. b1il
osveuju samo onima koji su. 11! CIJI su prethodniCI,
njihovi zaetnici. Dodue. moda e se revolucijom ostva
riti pad linog despotizma i gramzivog ugnjetavanja koje
udi za vlau. ali se nikada nee izvriti istinska reforma
naina miljenja: nove predrasude e, upravo onako kao i
stare. posluiti kao uzica na kojoj se vodi velika, nemisao
na gomila.

Ovoj prosveenosti nile nita potrebno doli si?boda.

i to ona koja je najmanje stetna od svega onoga sto sc
uopte moe zvati slobodom. naime: da se od svo a uma
u svim stvarima naini javna upotreba. A sada sa svrh _s! ra
na ujem poziv: ne razmiljaJte! Ofic! yli: ne razmil)a}te
ve egzerclrajte! Porezni: n razmlsl)a)te, _nego placaJe.;
_
Svetenik kae: ne razmilJaJte.
nego veruJte! (Samo Je
dan jedini vladar na svetu kae: razmiljaJte koliko hoete
i o emu god hoete. ali se f!OkOavajte!J . Ove svuda
v
postoji ogranienje slobode. All, koJe o9 r 1cen1e
s!'": ta
prosveenosti. a koje joj ne smeta. nego JOJ Je u stvan cak
i potrebno? - Ja odgovaram: jana upotreba ovekovog
uma mora u svako doba da bude slobodna. i jedino ona
moe da ostvari prosveenost meu ljudima: no. privatna
upotreba uma sme ee da bude veoma usko ograniena.
a da se zato ipak naroito ne odmogne napredak prosve
enosti. Pod javnom upotrebom ovekovog vlastitog uma
podrazumevam onu koju neko. kao nauenjak, ini od njega
pred svekolikom italakom publikom. Privatnom upore
born nazivam onu koju on od svoga uma sme da in1 u
izvesnim graanskim dunostima, ili slubama, koje su . u
poverene. Ponekim poslovima koji zadiru u interes pohtl
ke zajednice {Geneinwesen) potreban je siguran mhan1
zam ijim posredstvom nekoliki njegovi lanovi moraju da
.

45
se ponaaju iskljuivo pasivno, da bi ih vlada putem ve
take jednodunosti upravljala na javne svrhe. ili ih ba
rem zadravala od razaranja tih svrha. Ovde, naravno, nije
doputeno da se razmilja, nego mora da se slua. Ukoliko
se, pak, taj deo maine ujedno pogleda kao lan potpune
politike zajednice, pa ak i svetskog graanskog drutva,
dakle u svojstvu nauenjaka koji se svojim spisima obraa
publici s istinskim razumom: onda on svakako moe da
razmilja, a da pri tom ne trpe poslovi kojima je, kao pasi
van lan, delimino odreen. Bilo bi vrlo opasno kad bl
neki oficir, kome njegov pretpostavljeni neto nareuje,
hteo u slubi da glasno umuje o celishodnosti i korisnosti
toga nareenja; on mora da slua. Meutim, njemu ne mo
e biti pravedno uskraeno da kao nauenjak stavlja pri
medbe na greke u ratnoj slubi i da ih pred svoju publiku
iznosi na presuivanje. Graanin ne moe odbiti da izvri
dabine koje su mu nametnute; drsko kuenje takvih na
meta, ako bi on trebao da ih ,izvri: moe biti kanjeno kao
skandal (koji bi mogao da da povoda optem protivljenju).
Taj isti graanin, bez obzira na dunost graanina. ne radi
neto protivno kada kao nauenjak objavljuje svoje milje
nje protiv neumesnosti ili nepravednosti takvih raspisa.
Isto tako je i svetenik obavezan da svojim verskim ue
nicima (Katechismusschulern) i svojoj zajednici dri pre
davanje prema znamenju crkve kojoj slui, budui da je
pod tim uslovom i primljen. Meutim, u svojstvu naue
njaka on ima punu slobodu, pa je usto ak i pozvan da
publici saopti sve svoje briljivo ispitane i dobro promi
ljene misli o pogrekama u onom .znamenju, kao i pred
loge za bolje ureenje crkvenog i religijskog bia. Ovde ta
koe nema niega to bi savesti moglo da se stavi na
teret. Jer, ono to on ui kao nosilac crkvenog zanimanja,
sledei svoju slubu, to on predstavlja kao neto u pogledu
ega nema slobodnu vlast da ui po sopstvenom nahoe
nju, ve je postavljen da predaje po propisu i u ime nekog
drugog. On e rei: naa crkva ui ovo ili ono; za svoju
zajednicu on onda Izvlai sve praktine koristi iz propisa
koje sam ne bi potpisao s punim uverenjem. ali ijeg se
izlaganja ipak moe prihvatiti, jer ipak nije sasvim nemo
gue da u njima ne poiva skrivena istina, a u svakom slu
aju barem to da se u njima nee sresti nita to je sup
rotno unutarnjoj religiji. Jer, ako veruje da u tome nalazi
ono poslednje, on onda ne bi mogao da upravlja svojom
slubom po savesti; on bi morao da da ostavku. Dakle, upo
treba svoga uma koju neki nameteni uitelj vri pred
svojom zajednicom jeste samo privatna upotreba: jer, iako
vrlo velika. ta zajednica je uvek samo domaa skupina.
S obzirom na takvu upotrebu, on, kao svetenik, nije i ne
srne ni da bude slobodan, jer izvrava tui nalog. Naprotiv,
kao nauenjak koji svojim spisima govori vlastitoj publici.
naime svetu, prema tome i svetenik u javnoj upotrebi

..

46
svoga uma. zasluuje neogranienu slobodu da se njime
slui i da govori u ime svoje sopstvene linosti. Jer, da tu
tori naroda (u duhovnim stvarima) i sami ponovo treba da
budu nezreli, jeste besmislica koja i vodi ovekoveenju
besmislica.
Nije li, medutim, potrebno da drutvo svetenika ili
moda crkava, ili potovanja dosto}na klasa (kako se ona
meu Holandanima sama naziva) bude ovlaena da se
konano medu sobom obavee na sigurno i nepromenljivo
znamenje, da bi se time nad svakim njenim lanom vodilo,
i ak ovekoveilo, neprestano vie starateljstvo, a posred
stvom njega i nad narodom? Ja kaem: to je potpuno ne
mogue. Takav ugovor kji bi zauvek drao zatvoreim va
ko dalje prosveivanje trudsk<>9 roda bezusl-ovno Je nlsta
van i nevaei, ak i ako ga potvrdi najvia vlast. putem
parlamenata i najsveanijih zakljuivanja mira. Jedno raz
doblje ne moe da se zaveri, i nad time sveano zakune.
da ono to predstoji dovede do stanja u kome mu mora
postati nemogue da svoja (pre svga tao neodlona) s
znanja proiruje. isti od zabluda 1, uopste, da napreduJe
u prosveenost. Bio bi to zloin
protiv ljudske prirode
ije se izvorno odreenje sastoji upravo u Jome napredo
eno na t da
vanju; potomstvo je. dakle. potpuno o las
?
_ nedozvolJen
_ _ kl na
takve odluke, uzete kao odvise
1 zloma

in postupanja, odbaci. Probni amen vg a ooga to se

_
o jednom narodu kao zakon moze zakiJUCitl. lez1_ u p1t81lJU:
da li bi, dakle. narod samome sebi mogao da dosudi takav
zakon? Ovaj bl zbilja. tako rei u oekivanju neko boljeg
zakona, bio mogu za jedno odreeno vreme, da b1 se za
veo izvestan poredak; poto se ujedno svakome od gra
ana. a naroito sveteniku, slobodno dopusti da u svoj
stvu nauenjaka javno. t.j. spisima, stavlja svoje primdbe
na pogreke sadanjeg ureenja. a da pri tm uved po
redak jo uvek traje, i dok uvid u prirodu t1h stvar1 1avn
ne dospe tako daleko i ne postane tako pouzdanim, da br
se ujedinjenjem njihovih glasova (iako ne o9ah svih} o
gao prestolu staviti predlog da u.:me u_ zasrtu one zaJed
_
_
nice koje su se. otprilike
po SVOJim pojmOvima boljeg
_s
znanja. ujedinile u izmenjene religijsko ureen] (Reltgl
.
onseinrichtungl. a da ipak ne spreavaju one koj1 hoce da
ostanu pri starom. Ali. naroito je nedoputeno ujediniti
se u kruto religijsko ureenje u koje zvanino niko ne bi
smeo da posumnja. ma i samo za trajanja ljudskog ivota.
i time tako rei unititi i uiniti besplodnim jedno razdob
IJe u napredovanju oveanstva ka poboljanju, verovao
priinjavajui tetu ak i potomstvu. Dodue. vek moze
za sebe, a i onda samo na neko vreme, da odgodr prosvee
nost u onome to mu je dunost da zna. Ali. da se nje od
rekne. to bi za njegovu linost. a jo vie za PO!oms!Vo.
znailo povrediti i nogama pogaziti sveta prava covecan
stva. Ono, meutim, to narod nikada o sebi ne sme da

47

akljui, to o njemu jo manje sme da zakljui monarh;

jer, njegov zakonodavni ugled poiva
upravo u tome da
on u svojoj volji ujedinjuje celokupnu volju
naroda. Ako oo
smo gl_a n to da svako Istinsko ili tobon
je pobolja
Oje postOJI ZaJedno sa graanskim poretlcom.
onda inae
moe dopostiti da njegovi podanici sami
rade ono to na
u za potrebno da se ini za spas njihove due;
to se njega
n tie, ali ga se tie da predupredi da jedan
drugome na
s1lno ne smeta da svom svojom moi radi
na odreivanju
i unapreivanju tog spasa. Njegovo se
velianstvo krnji
kad se u to mea, time to svojim vlada
lakim nadgleda
njem poastvuje spise u kojima njegovi
podanici nastoje
da svoja saznanja izvedu na istinu, isto
kao kad to ini iz
sopstvenog najvi!eg uvida. pri emu sebe
izlae prigovoru:
Caesar non est suprs gramma r/cos
. kao i onda, 1 jo vie,
ad svoju naJ_vlu vlast tako omalovaava da
u svojoJ dr
zavi. potpomaze duhovn1_ despotizam nekol
icine tirana pro
tiv preostalih podanika.
Ako se sada -postavi pitanje: da ll ml
danas ivimo u
prosveenom dobu onda od,govor glasi:
ne, ali sigurno u
:
.
_
dobu posveceno
st1. a !JUdi, kako sada stvari stoje uzete
u celm1, budu u stanJU, 1li da u
njega ikad mogu da dou.
da se u religioznim stvarima bez vodstva drugo
g sigurno i
dobro slue svojim sopstvenim razumom.
od toga smo jo
vrlo daleko. Ali da se njima sada ipak otvar
a polje da sebe
u tom uine slobodnima. i da smetnje sveop
toj prosve
enostl odn. Izlasku iz njihove samoskrivl
jene nezrelosti
pote!>eno postaju manje, o tome ipak Imamo
jasne nago
vestaJ e. U tom pogledu, ovo je doba prosv
eenosti lli vek
Fridriha. Knez. koji nije naao nedostojnim
da kae da
smatra svojom dunou da ljudima u-religiozn
im stvarima
ne propuje nita, ve da im u tome ostav
lja punu slobo
du, odbrJajul_ am od sebe ponosno ime
tolerancije, taj
knez je prosvecen. i zasluuje da od zahva
lnog sveta i bu
dueg narataja bude slavljen kao onaj koji
je, barem od
vlade, prvi put oslobodio ljudski rod od nezre
i svako
e dopustio da se u svemu .to je stvar saveslosti
ti slui svo
Jim vlastitim umom. Pod njim, ne kodel svojo
j slubenoj
obavezi. smeju potovanja dostojni svete
nici da. u svoj
stvu nauenjaka. svoje sudove i uvide, koji
tu 1 tamo od
stupaju od preuzetog znamenja, slobodno
i javno izloe
svetu na ispitivanje: to jo vie srne da ini
svako drugi
ko nije ogranien nikakvom slubenom obave
zom. Taj duh
slobode proiruje se i Izvan. ak i tamo gde
ima da se bori
sa smetnjama neke vlade koja samu sebe ne
shvata. Jer.
za t ipak postoji svetao primer da pri
slobodi nije nf naj
manJe potrebno brinuti za javni
mir i jedinstvo politike
zajednice. Sami od sebe. ljudi se malo pomalo
s mukom
spasavaju iz neobrazovanosti, ako se samo paljiv
o i ve
to ne radi na tome da se oni u njoj
zadre.

Ctt ne &raJI fi.Ntd greli'I

Utl. Prev.

48
Teite prosveenosti kao ovekovog izlaska iz sta
nja samoskrivljene nezrelosti stavio sam naroito na reli
gijske stvari. budui da u pogledu umetnosti i nauka ne
maju nai vladaoci nikakvog interesa da nad svojim poda
nicima igraju ulogu staratelja; osim toga, verska nezrelost
je ne samo najtetnija, nego i najneasnija meu svima. No.
nain miljenja nekog upravitelja drave, koji prve potpo
mae. ide jo dalje i uvia d a samo u pogledu njegovog
zakonodavstva nema opasnosti da dozvoli podanicima da
od svoga vlastitog uma naine javnu upotrebu. i da svoje
misli o boljem ureivanju zakonodavstva, ak uz iskrenu
kritiku onoga koje ve postoji, svetu javno predoe; mi o
tome imamo sjajan primer kome jo nijedan monarh nije
prethodio. sem onoga koga mi potujemo.
Meutim, samo onaj koji se. i sam prosveen, ne
boji senki. ali koji ujedno za jamca javnog mira ima pri
ruci dobro disciplinovanu mnogobrojnu vojsku, moe da
kae ono na ta jedna slobodna drava ne srne da se usudi:
razmiljajte koliko hoete i o emu god hoete; samo se
pokoravajte! Tako se ovde pokazuje udnovati i neoeki
vani hod ljudskih stvari, onako kao to je i inae u tome
skoro sve paradoksalno kada se taj hod celovito posmatra.
Vii stepen graanske slobode izgleda korisnim slobodi
duha naroda, a ipak joj postavlja nesavladiva ogranienja:
nii stepen slobode, naprotiv, pribavlja ovom prostoru to
da se iri svom svojom moi. Jer, kad ;e priroda pod tim
tvrdim pokrivaem razvila klicu o kojoj najnenije brine.
naime sklonost i poziv za slobodnim miljenjem, onda ta
povratna na svest naroda (die
klica postepeno deluje
Sinnesart des Volks). (pri emu ovaj malo pomalo po
staje sposoban d a slobodno dela} , a konano ak i na os
novne stavove vlade koja sama nalazi da je njoj samoj
korisno da s ovekom, koji je tada vie nego maina.
postupa shodno njegovom dostojanstvu. )

U . I>JJinkim nedeljnim veatlma od 13. ..pt. Itim dana3, 30. aept.. l:r:vdtaj Baril
nlsc"- r.Acnotaschrllt za owl meee. 11 kome se navodi odQO'IOf ospodintt Mtn
deluoM na uoravo itlo pitanje. liJ odgOvor ml Jot niJe doN<> do rukU, lnoee bl u
bilo uadn.lo od ovog sa6a6ni"9o koj l za ,..Sa mofe da stoji erno ke pakulal koltko
lul1l rnoJ da o1tveri saglatnott misl i .