DRUGI SEMINARSKI RAD IZ MULTIVARIJANTNE STATISTIKE

ODNOSI NA POSLU I RADNI STATUS

Grupa: Gnis
lanovi:
Jovana Bajki 1765
Jana Cvetanovi 1755
Zorana Bogdanovi 1797
Nina Milenkovi 1770
Iliana Simou 1846

Sadraj seminarskog rada:

1) Identifikacija latentnog prostora upitnika. Ubaciti odgovore na p23 do p64 u postupak
faktorske analize i identifikovati faktore. Doneti zakljuak o tome koliko tu faktora ima na
osnovu nekog od statistikih kriterijuma koje smo uili. Potom uraditi faktorsku rotaciju i
identifikovati i imenovati faktore (na osnovu toga koja varijabla ima visoko zasienje na kom
faktoru. Ovaj postupak izvesti korienjem metode analize glavnih komponenti.

Prilikom

prikazivanja rezultata obavezno prikazati koje tvrdnje grade koji faktor. Da li neki od ovih
faktora lie na varijable mobing, odnoskol, odnossef, burnout, zadposl i kpospor koje ve
postoje u matrici? Koje lie na koji faktor i u kojoj meri? Kao mere slinosti faktora i ovih
varijabli koristiti korelacije.
2) Predvianje radnog statusa. Moe li se na osnovu osobina linosti i varijabli, odnoskol,
odnossef, burnout, zadposl i kpospor, kao i na osnovu faktora ekstrahovanih u koraku 1
predvideti varijabla radni status (iz analize ukloniti ispitanike koji su nezaposleni i li koje ne
rade sa punim radnim vremenom kategorije 4 i 5.) Koliko dobro? Koji prediktori su najbolji, a
koji najgori? Sprovesti postupak kanonike diskriminacione analize. Po vrednostima na kojim
varijablama se najvie razlikuju ispitanici razliitog radnog statusa? Koja diskriminaciona
funkcija razlikuje najbolje koje kategorije radnog statusa?
1

3) Identifikovanje grupa ispitanika. Sprovesti hijerarhijsku klaster analizu na osobinama

linosti i varijablama zadposl, kpospor i korpos i ustanoviti mogu li se identifikovati
specifine grupe ispitanika. Snimiti reenje sa optimalnom brojem grupa (prema
aglomeracionom rasporedu), potom obrisati grupe sa malim brojem lanova (npr. sa manje od
20 lanova) ako takvih bude bilo. Ispitati da li je ova podela u grupe povezana sa varijablom
radni status. Korisititi odgovarajuu meru za ispitivanje povezanosti. Koristiti kvadriranu
euklidsku distancu kao meru udaljenosti i metodu unutargrupne povezanosti kao nain
raunanja distance izmeu klastera
4) Identifikovanje grupa varijabli. Sprovesti hijerarhijsku klaster analizu na osobinama linosti i

varijablama odnoskol, odnossef, burnout, zadposl, kporpor, obrazovanje i starost. Koristiti

vrstu udaljenosti i metodu za raunanje udaljenosti izmeu klastera koje niste koristili u
prethodnom koraku i opisati obe ove detaljno u komentaru uz taj korak (ovo poslednje ne zato
to to ima nekog teorijskog naroitog smisla, nego da demonstrirate znanje iz statistike).
Nacrtati na kraju dendrogram i/ili napisati koje varijable grade koji klaster.

RAD
1)Identifikacija latentnog prostora upitnika. Ubaciti odgovore na p23 do p64 u postupak faktorske
analize i identifikovati faktore. Doneti zakljuak o tome koliko tu faktora ima na osnovu nekog od
statistikih kriterijuma koje smo uili. Potom uraditi faktorsku rotaciju i identifikovati i imenovati
faktore (na osnovu toga koja varijabla ima visoko zasienje na kom faktoru. Ovaj postupak izvesti
korienjem metode analize glavnih komponenti. Prilikom prikazivanja rezultata obavezno prikazati
koje tvrdnje grade koji faktor. Da li neki od ovih faktora lie na varijable mobing, odnoskol, odnossef,
burnout, zadposl i kpospor koje ve postoje u matrici? Koje lie na koji faktor i u kojoj meri? Kao
mere slinosti faktora i ovih varijabli koristiti korelacije.
Jana Cvetanovi 1755

a) Najpre radimo Bartletov test sferinosti za varijable p23-p64 da bi utvrdili da li se moe primeniti
faktorska analiza:

Statistika znaajnost
Bartletov test sferinosti

0.000
Tabela 1.0

Rezultat Bartletovog testa sferinosti je statistiki znaajan (sig<0.05) to znai da su ispunjeni uslovi
za primenu faktorske analize.
Na osnovu Gutman Kajzerovog kriterijuma, koji ekstrahuje faktore ija je svojstvena vrednost vea
od 1, ekstrahovano je 8 faktora.

Faktor

Svojstvena vrednost

Ekstrahovani faktori
Procenat varijanse

Kumulativni procenat

9.028

21.496

21.496

5.902

14.053

35.549

2.576

6.134

41.683

2.046

4.872

46.556

1.785

4.250

50.805

1.567

3.731

54.537

1.437

3.421

57.958

1.105

2.632

60.590

Tabela 1.1
Iz tabele 1.1 vidi se da osam ekstrahovanih faktora objanjavaju 60.590% varijanse varijabli p23-p64.
b) Nakon toga je izvrena pravougaona rotacija (Varimax) i identifikovani su i imenovani faktori na
osnovu toga koja varijabla ima visoko zasienje na kom faktoru.
Dobijeni su sledei rezultati:
Faktor 1 Zadovoljstvo poslom

Varijabl

Naziv varijable

Zasienj
e

p44

Zadovoljan/a sam nadoknadom (platom).

,785

p47

Zadovoljan/a sam mogunosu usavravanja i razvoja.

,709

p46

Zadovoljan/a sam nadreenima.

,687

p41

Zadovoljan/a sam mogunou napredovanja na poslu.

,654

p45

Zadovoljan/a sam bezbednou na radu.

,646

p42

Zadovoljan/a sam priznanjem za obavljeni rad.

,600

p50

Firma u kojoj radim ima razumevanja za porodine obaveze zaposlenih.

,512

p49

Uspeno obavljanje zadataka na poslu pomae mi da uspenije ispunjavam i

porodine obaveze.

,369

Tabela 1.2
Na osnovu zasienja iz tabele 1.2, ovaj faktor je nazvan Zadovoljstvo poslom.
Faktor 2 - Odnos sa kolegama i nadreenim

Zasienj

Varijabla

Naziv varijable

p27

Oseam da me kolege na poslu cene i potuju.

,784

p29

Atmosfera u kolektivu u kome radim je pozitivna.

,750

p28

Imam dosta prijatelja meu kolegama sa posla.

,744

p32

Moje ef ima poverenja u moju sposobnost da mogu dobro da uradim posao.

,730

p31

Oseam da me moj ef razume.

,669

p43

Zadovoljan/a sam odnosima sa kolegama.

,590

Tabela1.3
Na osnovu zasienja iz tabele 1.3, ovaj faktor je nazvan Odnos sa kolegama i nadreenim.
Faktor 3 Konflikt posla i porodice

Varijabl

Naziv varijable

Zasienj
5

a
p60
p61
p58

e
Firma u kojoj radim izbegava da zapoljava ljude koji imaju malu decu ili
planiraju da ih dobiju.
U firmi u kojoj radim, ena koja zatrai ili najavi porodiljsko bolovanje
zavrila je karijeru.
Firma u kojoj radim ne dozvoljava zaposlenima da zasnuju porodice (trai
od ena zaposlenih u firmi da ne raaju decu, otputa trudnice, na drugi
nain dovodi u nepovoljan poloaj ljude sa porodicom).

,777
,762
,745

p57

Zbog obaveza na poslu nisam u mogunosti da naem momka/devojku.

,661

p56

Zbog obaveza na poslu nisam u mogunosti da zasnujem porodicu.

,649

p59

U firmi u kojoj radim skoro niko od zaposlenih nema decu.

,620

p26

Deavalo se da doivim seksualno uznemiravanje na poslu.

,469

Tabela 1.4
Na osnovu zasienja iz tabele 1.4, ovaj faktor je nazvan Konflikt posla i porodice.

Faktor 4 Izgaranje na poslu

Varijabla

Naziv varijable

Zasienje

p35

Kada se probudim ujutru, sama pomisao na posao me uznemiri.

,792

p36

Dok sam na poslu, oseam se iscrpljeno i bez fizike ili psihike energije

,791

p33

Izgubio/la sam interesovanje za svoj posao.

,719

p34

Na kraju radnog dana, oseam se emocionalno ispranjeno.

,674

p39

Mogunost odsustvovanja sa posla me motivie.

,475

p30

Na mom poslu su loi odnosi meu ljudima.

,455

p48

Ne oseam da je posao koji radim cenjen.

,382

Tabela 1.5
Na osnovu zasienja iz tabele 1.5, ovaj faktor je nazvan Izgaranje na poslu.
Faktor 5 Konflikt porodice i posla

Varijabl
a
p52

Zasienj

Naziv varijable

e
,830

p54

Deava se da zbog obaveza na poslu ne uspem da zavrim svoje obaveze kod

kue.
Posao mi oduzima vreme koje bih provodio/la sa porodicom.

p51

Zahtevi mog posla ometaju moj porodini ivot.

,737

p53

Moja brak ili veza sa partnerom trpi zbog mog posla.

,656

p55

Zato to sam esto iznerviran/a nakon posla, nisam onakav roditelj kakav
elim da budem.
Tabela 1.6

,589

,769

Na osnovu zasienja iz tabele 1.6, ovaj faktor je nazvan Konflikt porodice i posla.

Faktor 6 Motivacija na poslu

Varijabla

Naziv varijable

Zasienje

p38

Unapreenje na poslu me motivie.

,808

p37

Poviica plate me motivie.

,767

p40

Pohvala i priznanje na poslu me motiviu.

,727

Tabela 1.7
Na osnovu zasienja iz tabele 1.7, ovaj faktor je nazvan Motivacija na poslu.
Faktor 7 Mobing

Varijabl
a

Naziv varijable

Zasienj
e

p24

Deavalo se da mi na poslu prete fizikim nasiljem.

,878

p25

Deavalo se da na poslu budem fiziki napadnut/a.

,851
7

p23

Deavalo se da mi na poslu verbalno prete i da me napadaju (psovke,

vreanje, zadirkivanje).
Tabela 1.8

,758

Na osnovu zasienja iz tabele 1.8, ovaj faktor je nazvan Mobing.

Faktor 8 Zarada

Zasienj

Varijabla

Naziv varijable

p62

,753

p64

Firma u kojoj radim redovno mi uplauje doprinose za penziono, zdravstveno

i socijalno osiguranje (zajedno s platom).
Firma u kojoj radim redovno isplauje zarade.

p63

Firma u kojoj radim isplauje mi zaradu na crno.

-,488

,519

Tabela 1.9
Na osnovu zasienja iz tabele 1.9, ovaj faktor je nazvan Zarada.
c) Kako bi bilo utvreno da li neki od ovih faktora lie na varijable mobing, odnoskol, odnossef,
burnout, zadposl i kpospor sproveden je postupak korelacija.
Sproveden je parametrijski postupak za utvrivanje povezanosti meu varijablama Pirsonov
koeficijent korelacije:
Faktor
1
2
3
4
5
6

mobing

odnoskol

odnossef

zadposl

kpospor

burnout

-,055

,231

,226

,875

-,180

-,141

Pirsonova korelacija

,163

,000

,000

,000

,000

,000

Sig.

-,014

,853

,788

,331

-,135

-,076

Pirsonova korelacija

,717

,000

,000

,000

,001

,055

Sig.

,250

-,105**

-,057

-,030

,284**

,150**

Pirsonova korelacija

,000

,008

,153

,450

,000

,000

Sig.

,174**

-,190**

-,113**

-,080*

,264**

,899**

Pirsonova korelacija

,000

,000

,004

,043

,000

,000

Sig.

,131**

,004

-,039

-,048

,850**

,257**

Pirsonova korelacija

,001

,914

,320

,228

,000

,000

Sig.

-,021

,111**

,136**

,259**

,037

,014

Pirsonova korelacija
8

7
8

,601

,005

,001

,000

,355

,729

Sig.

,922**

-,079*

-,018

-,076

,112**

,100*

Pirsonova korelacija

,000

,045

,645

,054

,005

,012

Sig.

,012

-,089*

,160**

,027

-,090*

-,038

Pirsonova korelacija

,768

,024

,000

,495

,023

,335

Sig.

Tabela 1.10
Faktor 1 (Zadovoljstvo poslom) je u visokoj korelaciji sa varijablom zadposl.
Faktor 2 (Odnos sa kolegama i nadreenim) je u visokoj korelaciji sa varijablama odnoskol i
odnossef.
Faktor 3 (Konflikt posla i porodice) je u visokoj korelaciji sa varijablom kpospor.
Faktor 4 (Izgaranje na poslu) je u visokoj korelaciji sa varijablom burnout.
Faktor 5 (Konflikt porodice i posla) je u visokoj korelaciji sa varijablom kpospor.
Faktor 6 (Motivacija na poslu) je u visokoj korelaciji sa varijablama zadposl
Faktor 7 (Mobing) je u visokoj korelaciji sa varijablom mobing.
Faktor 8 (Zarada) je u visokoj korelaciji sa varijablom odnossef.
2)Predvianje radnog statusa. Moe li se na osnovu osobina linosti i varijabli, odnoskol, odnossef,
burnout, zadposl i kpospor,kao i na osnovu faktora ekstrahovanih u koraku 1 predvideti varijabla
radni status (iz analize ukloniti ispitanike koji su nezaposleni i li koje ne rade sa punim radnim
vremenom kategorije 4 i 5.) Koliko dobro? Koji prediktori su najbolji, a koji najgori? Sprovesti
postupak kanonike diskriminacione analize. Po vrednostima na kojim varijablama se najvie razlikuju
ispitanici razliitog radnog statusa? Koja diskriminaciona funkcija razlikuje najbolje koje kategorije
radnog statusa?

Iliana Simou 1846

Zorana Bogdanovi 1797

a)Najpre smo sprovodili postupak kanonike diskriminacione analize kako bismo utvrdili moe li se na
osnovu zadatih varijabli predvideti varijabla radni status.U postupak kanonike diskriminacione analize
ubaene su varijable osobine linosti (N, C, O, A, E), odnoskol, odnossef, burnout, zadposl, kpospor i
faktori ekstrahovani u prvom koraku.
Tabela: Svojstvene vrednosti
Funkcij

Svojstvena

Kumulativni %

Kanonika

vrednost

varijanse

varijanse

korelacija
9

,320

76,2

76,2

,492

,061

14,4

90,6

,239

,040

9,4

100,0

,195

Tabela 2.1
Tabela: Vilks-Lambda

Funkcija

Vilks-Lambda

Statistika znaajnost

,687

,000

,907

,030

,962

,209
Tabela 2.2

Iz Tabele 2.2 vidi se da je rezultat Vilks-Lambda testa statistiki znaajan (sig<0.05).

Tabela: Standardizovani kanoniki koeficijenti ()

Varijable

Funkcija
1

-,023

,037

,274

-,039

-,394

,179

,162

-,004

-,271

-,169

,362

,070

-,043

,045

-,231

odnoskol

1,568

,743

-,058

odnossef

,788

,225

-,511

burnout

-,236

-,659

-,542

kpospor

-,044

-1,318

-,979

zadposl

,567

-,549

1,490

Faktor 1

-1,089

,524

-1,225

Faktor 2

-2,151

-,552

,270

Faktor 3

-,013

,886

,422
10

Faktor 4

,480

,994

1,345

Faktor 5

-,124

1,581

1,022

Faktor 6

-,201

-,201

,102

Faktor 7

,238

,088

,137

Faktor 8

,763

,151

,261

Tabela 2.3
Iz Tabele 2.3 vidi se:
Najbolji prediktori prve diskriminativne funkcije su varijable odnoskol i Faktor

2(Odnosi sa

kolegama i nadreenim) i Faktor 1(Zadovoljstvo poslom).

Najgori prediktori prve diskriminativne funkcije su varijable kpospor i A
Najbolji prediktori druge diskriminativne funkcije su varijable kpospor i Faktor 5(Konflikt porodice i
posla).
Najgori prediktori druge diskriminativne funkcije su varijable E i Faktor 7(Mobing).
Najbolji prediktor tree diskriminativne funkcije je varijabla zadposl, Faktor 1(Zadovoljstvo
poslom), Faktor 4(Izgaranje na poslu), Faktor 5(Konflikt porodice i posla).
Najgori prediktori tree diskriminativne funkcije su varijable C i odnoskol.
b) Sproveli smo postupak kanonike diskriminacione analize kako bismo utvrdili na kojim varijablama
se po vrednostima najvie razlikuju ispitanici razliitog radnog statusa.
U tabeli su prikazani podaci samo za varijable na kojima se vrednosti ispitanika razliitog radnog
statusa statistiki znaajno razlikuju(Sig<0.05).

Varijabl
e

Statistika

Aritmetie sredine
Preduzetni
k

Zaposlen sa punim
radnim vremenom i
prijavljen

znaajnost

Zaposlen

Vie izvora

na crno

prihoda

2.3273810

2.4058870

3.0022989

2.3858757

,001

3.5059524

3.4110316

3.2092912

3.4411488

,019

odnossef

3.9464286

3.8699284

3.5862069

3.7881356

,000
11

kporpos

2.1785714

1.8920048

2.4568966

1.9166667

,001

burnout

1.9107143

2.1789976

2.7758621

2.1186441

,003

Faktor 1

.4463173

.0448269

-.0595752

-.1977082

,017

Faktor 2

.1097630

.0824847

.3839859

.0020920

,000

Faktor 3

.2781161

-.0564329

.5510607

-.1337747

,015

Faktor 4

-.3253753

.0478174

.5094406

-.0870554

,003

Faktor 5

.2777925

-.0222332

.5251869

.0180650

,031

Faktor 6

-.4012568

.1008336

-.2654357

.0778993

,003

Faktor 8

.0973148

.2347771

-1.3472761

-.2305207

,000

Tabela 2.4
Iz Tabele 2.4 vidi se da se ispitanici razliitog radnog statusa po vrednostima najvie razlikuju na
varijablama: N, E, odnossef, kporpos, burnout, Faktor 1, Faktor 2, Faktor 3, Faktor 4, Faktor 5, Faktor
6, Faktor 8.

c) Sproveden je postupak kanonike diskriminacione analize kako bi bilo utvreno koja

diskriminativna funkcija najbolje razlikuje koje kategorije radnog statusa.
Dobijeni su sledei rezultati:

Kategorije radnog statusa

Funkcije
1

Preduzetnik

-,096

,864

-,471

Zaposlen sa punim radnim vremenom i prijavljen

,198

-,001

,078

Zaposlen na crno

-2,273

,058

,210

Vie izvora prihoda

-,240

-,435

-,431

Tabela 2.5
Iz Tabele 2.5 vidi se:
Prva diskriminativna funkcija najbolje razlikuje kategorije Zaposlen na crno i Zaposlen sa punim
randim vremenom i prijavljen.

12

Druga diskriminativna funkcija najbolje razlikuje kategorije Preduzetnik i Zaposlen sa punim

randim vremenom i prijavljen.
Druga diskriminativna funkcija najbolje razlikuje kategorije Preduzetnik i Zaposlen na crno.

3)Identifikovanje grupa ispitanika. Sprovesti hijerarhijsku klaster analizu na osobinama linosti i

varijablama zadposl, kpospor i kporpos i ustanoviti mogu li se identifikovati specifine grupe
ispitanika. Snimiti reenje sa optimalnom brojem grupa (prema aglomeracionom rasporedu), potom
obrisati grupe sa malim brojem lanova (npr. sa manje od 20 lanova) ako takvih bude bilo. Ispitati da
li je ova podela u grupe povezana sa varijablom radni status. Korisititi odgovarajuu meru za
ispitivanje povezanosti. Koristiti kvadriranu euklidsku distancu kao meru udaljenosti i metodu
unutargrupne povezanosti kao nain raunanja distance izmeu klastera.
Nina Milenkovi 1770
a)Najpre smo sproveli hijerarhijsku klaster analizu na varijablama osobine linosti (N, O, E, A, C),
zadposl, kpospor, kporpos. Koristili smo kvadriranu euklidsku distancu kao meru udaljenosti i metodu
unutargrupne povezanosti kao metodu raunanja distance izmeu klastera.
Tabela: Aglomeracioni raspored
Kora

Klasteri koji se

Koeficijent

Korak u kome se klasteri

Naredni

spajaju

spajaju

korak
13

Klaster 1

Klaster 2

Klaster 1

Klaster 2

1580

1581

0.000

64

1944

1945

0.010

119

27

1081

0.049

1120

1365

1763

0.068

170

934

941

0.111

40

938

1862

0.121

308

...

...

...

...

...

...

...

1569

6.594

1567

1564

1571

1570

52

6.648

1566

1565

1572

1571

15

7.007

1569

1560

1573

1572

7.298

1568

1570

1574

1573

19

7.378

1571

1554

1575

1574

11

7.840

1572

1503

1575

1575

8.991

1574

1573

Tabela 3.1
Na osnovu Tabele 3.1 (Aglomeracioni raspored) utvrdili smo da je najvea razlika u vrednostima
koeficijenata izmeu koraka 1570 i 1571. Tu smo napravili presek i usvoji resenje sa pet klastera.
Tabela: Frekvencije- pet klastera
1
2
3
4
5
Bez odgovora
Ukupno

Frekvencije
249
814
376
10
127
447
2023
Tabela 3.2

Procenat
12.3%
40,2%
18.6%
0.5%
6.3%
22,1%
100.0%

Iz Tabele 3.2 vidimo da u etvrtom klasteru ima manje od 20 ispitanika. Zbog toga smo usvojili reenje
od etiri klastera u kome nema klastera sa manje od 20 ispitanika.
Tabela: Frekvencije- etiri klastera
14

Frekvencije
249
814
376
127
1566
Tabela 3.3

1
2
3
5
Ukupno

Procenat
15.9%
52,0%
24.0%
8.1%
100.0%

b)Ispitali smo da li je ova podela u grupe povezana sa varijablom radnistatus. Kao meru povezanosti
koristili smo Fi i Kramerov koeficijent korelacije.
Tabela: Fi i Kramerov koeficijent korelacije
Vrednost

Statistika znaajnost

Fi koeficijent

0,145

0.016

Kramerov koeficijent

0,084

0,016

Tabela 3.4
Iz Tabele 3.4 moemo videti da postoji statistiki znaajna povezanost izmeu klastera i varijable
radnistatus (sig<0.05).

15

4)Identifikovanje grupa varijabli. Sprovesti hijerarhijsku klaster analizu na osobinama linosti i

varijablama odnoskol, odnossef, burnout, zadposl, kporpor, obrazovanje i starost. Koristiti vrstu
udaljenosti i metodu za raunanje udaljenosti izmeu klastera koje niste koristili u prethodnom koraku
i opisati obe ove detaljno u komentaru uz taj korak (ovo poslednje ne zato to to ima nekog teorijskog
naroitog smisla, nego da demonstrirate znanje iz statistike). Nacrtati na kraju dendrogram i/ili
napisati koje varijable grade koji klaster.
Jovana Bajki 1765
Sprovedena je hijerarhijska klaster analiza na varijablama: osobine linosti (N, C, O, A, E), odnoskol,
odnossef, burnout, zadposl, kporpos, obrazovanje i starost.
Kao vrsta udaljenosti koriena je udaljenost Minkowskog. Kao metoda za raunanje udaljenosti
izmeu klastera koriena je metoda najdaljih suseda.

Tabela: Aglomeracioni raspored

Kora
k

Klasteri koji se

Korak u kome se klasteri

spajaju

spajaju

Klaster 1

Klaster 2

Koeficijent
i

Naredni
Klaster 1

Klaster 2

korak

16

9.745

11.247

11.687

11.836

13.565

11

14.201

10

15.185

10

15.370

17.068

10

10

27.897

11

11

12

450.783

10

Tabela 4.1

Iz tabele 4.1 vidi se:

U prvom koraku spajaju se klasteri 2 (O) i 4 (C) i prave novi klaster koji nosi naziv 2.
U drugom koraku spajaju se klasteri 3 (E) i 5 (A) i prave novi klaster koji nosi naziv 3.
U treem koraku spajaju se klasteri 7 (odnoskol) i 8 (odnossef) i prave novi klaster koji nosi naziv 7.
U etvrtom koraku spajaju se klasteri 2 (O,C) i 3 (E,A) i prave novi klaster koji nosi naziv 2.
U petom koraku spajaju se klasteri 7 (odnoskol,odnossef) i 9 (zadposl) i prave novi klaster koji nosi
naziv 7.
U estom koraku spajaju se klasteri 1 (N) i 11 (burnout) i prave novi klaster koji nosi naziv 1.
U sedmom koraku spajaju se klasteri 1 (N,burnout) i 10 (kporpos) i prave novi klaster koji nosi naziv 1.
U osmom koraku spajaju se klasteri 2 (O,C,E,A) i 6 (obrazovanje) i prave novi klaster koji nosi naziv
2.
U devetom koraku spajaju se klasteri 2 (O,C,E,A,obrazovanje) i 7 (odnoskol,odnossef,zadposl) i prave
novi klaster koji nosi naziv 2.
U desetom koraku spajaju se klasteri 1 (N,burnout,kporpos) i 2 (O,C,E,A,obrazovanje,
odnoskol,odnossef,zadposl) i prave novi klaster koji nosi naziv 1.
U

jedanaestom

koraku

spajaju

se

klasteri

(N,burnout,kporpos,O,C,E,A,obrazovanje,

odnoskol,odnossef,zadposl) i 12 (starost) i prave novi klaster koji nosi naziv 1.

17

Dendogram:

18

5
O

obrazovanje

odnoskol

odnossef

zadposl

91

burnout

11

kporpos

10

STAROST

12

10

15

20

25

19

Zakljuak:

Zadatak 1.
Na osnovu Gutman Kajzerovog kriterijuma, koji ekstrahuje faktore ija je svojstvena vrednost vea
od 1, ekstrahovano je 8 faktora.
Sproveden je parametrijski postupak za utvrivanje povezanosti meu varijablama Pirsonov
koeficijent korelacije:
Faktor 1 (Zadovoljstvo poslom) je u visokoj korelaciji sa varijablom zadposl.
Faktor 2 (Odnos sa kolegama i nadreenim) je u visokoj korelaciji sa varijablama odnoskol i
odnossef.
Faktor 3 (Konflikt posla i porodice) je u visokoj korelaciji sa varijablom kpospor.
Faktor 4 (Izgaranje na poslu) je u visokoj korelaciji sa varijablom burnout.
Faktor 5 (Konflikt porodice i posla) je u visokoj korelaciji sa varijablom kpospor.
Faktor 6 (Motivacija na poslu) je u visokoj korelaciji sa varijablama zadposl
Faktor 7 (Mobing) je u visokoj korelaciji sa varijablom mobing.
Faktor 8 (Zarada) je u visokoj korelaciji sa varijablom odnossef.

Zadatak 2:
Najpre sprovodimo postupak kanonike diskriminacione analize kako bismo utvrdili moe li se na
osnovu zadatih varijabli predvideti varijabla radni status.U postupak kanonike diskriminacione analize
ubaene su varijableosobine linosti (N, C, O, A, E), odnoskol, odnossef, burnout, zadposl, kpospor i
faktori ekstrahovani u prvom koraku.
Rezultat Vilks-Lambda testa je statistiki znaajan (Statistika znaajnost<0.05).
Najbolji prediktori prve diskriminativne funkcije su varijable odnoskol i Faktor 2(Odnosi sa
kolegama i nadreenim) i Faktor 1(Zadovoljstvo poslom).
Najgori prediktori prve diskriminativne funkcije su varijable kpospor i A

20

Najbolji prediktori druge diskriminativne funkcije su varijable kpospor i Faktor 5(Konflikt porodice i
posla).
Najgori prediktori druge diskriminativne funkcije su varijable E i Faktor 7(Mobing).
Najbolji prediktor tree diskriminativne funkcije je varijabla zadposl, Faktor 1(Zadovoljstvo
poslom), Faktor 4(Izgaranje na poslu), Faktor 5(Konflikt porodice i posla).
Najgori prediktori tree diskriminativne funkcije su varijable C i odnoskol.
Sproveli smo postupak kanonike diskriminacione analize kako bismo utvrdili na kojim varijablama se
po vrednostima najvie razlikuju ispitanici razliitog radnog statusa.
Ispitanici razliitog radnog statusa se po vrednostima najvie razlikuju na varijablama: N, E, odnossef,
kporpos, burnout, Faktor 1, Faktor 2, Faktor 3, Faktor 4, Faktor 5, Faktor 6, Faktor 8.
Prva diskriminativna funkcija najbolje razlikuje kategorije Zaposlen na crno i Zaposlen sa punim
randim vremenom i prijavljen.
Druga diskriminativna funkcija najbolje razlikuje kategorije Preduzetnik i Zaposlen sa punim
randim vremenom i prijavljen.
Druga diskriminativna funkcija najbolje razlikuje kategorije Preduzetnik i Zaposlen na crno.

Zadatak 3:
Na osnovu Tabele 3.1 (Aglomeracioni raspored) utvrdili smo da je najvea razlika u vrednostima
koeficijenata izmeu koraka 1570 i 1571. Tu smo napravili presek i usvoji resenje sa pet klastera.
Iz Tabele 3.2 vidimo da u etvrtom klasteru ima manje od 20 ispitanika. Zbog toga smo usvojili reenje
od etiri klastera u kome nema klastera sa manje od 20 ispitanika.
Iz Tabele 3.4 moemo videti da postoji statistiki znaajna povezanost izmeu klastera i varijable
radnistatus (sig<0.05).

Zadatak 4:
21

Sprovedena je hijerarhijska klaster analiza na varijablama: osobine linosti (N, C, O, A, E), odnoskol,
odnossef, burnout, zadposl, kporpor, obrazovanje i starost.
Kao vrsta udaljenosti koriena je udaljenost Minkowskog.
Iz tabele 4.1 vidi se:
U prvom koraku spajaju se klasteri 2 (O) i 4 (C) i prave novi klaster koji nosi naziv 2.
U drugom koraku spajaju se klasteri 3 (E) i 5 (A) i prave novi klaster koji nosi naziv 3.
U treem koraku spajaju se klasteri 7 (odnoskol) i 8 (odnossef) i prave novi klaster koji nosi naziv 7.
U etvrtom koraku spajaju se klasteri 2 (O,C) i 3 (E,A) i prave novi klaster koji nosi naziv 2.
U petom koraku spajaju se klasteri 7 (odnoskol,odnossef) i 9 (zadposl) i prave novi klaster koji nosi
naziv 7.
U estom koraku spajaju se klasteri 1 (N) i 11 (burnout) i prave novi klaster koji nosi naziv 1.
U sedmom koraku spajaju se klasteri 1 (N,burnout) i 10 (kporpos) i prave novi klaster koji nosi naziv 1.
U osmom koraku spajaju se klasteri 2 (O,C,E,A) i 6 (obrazovanje) i prave novi klaster koji nosi naziv
2.
U devetom koraku spajaju se klasteri 2 (O,C,E,A,obrazovanje) i 7 (odnoskol,odnossef,zadposl) i prave
novi klaster koji nosi naziv 2.
U desetom koraku spajaju se klasteri 1 (N,burnout,kporpos) i 2 (O,C,E,A,obrazovanje,
odnoskol,odnossef,zadposl) i prave novi klaster koji nosi naziv 1.
U jedanaestom koraku spajaju se klasteri 1 (N,burnout,kporpos,O,C,E,A,obrazovanje,
odnoskol,odnossef,zadposl) i 12 (starost) i prave novi klaster koji nosi naziv 1.

22