DEJSTVO FIZIKIH I

HEMIJSKIH AGENASA
NA MIKROORGANIZME

 Sterilizacija
Dezinfekcija
Dezinficijens
Antiseptik
Bakteriostatik
Baktericid
Virucid, fungicid, sporocid

Sterilizacija je metod kojim se

ubijaju ili uklanjaju svi oblici ivih
mikroorganizama : sve bakterije
(vegetativni i sporogeni oblici), svi
virusi, sve gljive i paraziti
Sterilizacija je apsolutni pojam, to
znai da ne postoje razliiti stepeni
sterilizacije

Dezinfekcija je postupak kojim se

smanjuje broj ivih
mikroorganizama, u prvom redu
patogenih bakterija, njihovim
ubijanjem ili uklanjanjem
Dezinfekcija se izvodi fizikim i
hemijskim metodama

Postupak sterilizacije se primenjuje u

pripremi hirurkih instrumenata za
operaciju i za sva medicinska sredstva
koja su u kontaktu sa primarno
sterilnim regijama organizma
(vetaki zalisci, igle, intravenski
kateteri i dr.)
U cilju sterilizacije mogu se primeniti
fizike (toplota, radijacija, filtracija) i
hemijske metode (etilen oksid)

FIZIKI AGENSI
temperatura
zraenje
osmotski pritisak
liofilizacija
filtracija
supersonine vibracije

TEMPERATURA

optimalna temperatura
minimalna temperatura
maksimalna temperatura
letalna ili taka termalne smrti
(temperatura koja ubija sve bakterije u
tenoj kulturi pri neutralnom pH, za
10min.
D (decimalno redukciono vreme), D800C

D (decimalno redukciono vreme)

Bacillus cereus
D121=
2,4 min.
Bacillus stearothermophilus
D122 =
3,4 min.
Clostridium botulinum
D1o4= 5,5
min.

TEMPERATURA
toplota
sniena temperatura

TOPLOTA
Suva (denaturacija proteina i
oksidacija gradivnih
komponenti)
Vlana (denaturacija proteina,
promene na nivou nukleinskih
kiselina i membrana)

 Denaturacija proteina: raskidanje

vodoninih i disulfidnih veza,
hidroliza,oksidacija, vezivanje
novih atomskih grupa

Baktericidni efekat

Bakteriostatski efekat

SUVA TOPLOTA
Direktna primena plamena
(arenje, opaljivanje,
spaljivanje)
Vreo vazduh (suvi
sterilizator)

SUVI STERILIZATOR
1600C 2 h
1700C 1 h
1800C 30 minuta
U suvom sterilizatoru
steriliu se predmeti od
stakla, porcelana, pojedini
metalni predmeti
NE: guma, plastika, tkanine

 VLANA TOPLOTA
albumin + 50% vode koagulacija 56 0C
albumin + 25% vode koagulacija 74-80 0C
albumin + 0% vode koagulacija 160-170 0C

Temperatura na kojoj
dolazi do denaturacije je
obrnuto proporcionalna
koliini prisutne vode

VLANA TOPLOTA
Kuvanje, 1000C, 10 - 15 minuta (spore?)
Pasterizacija, u industriji hrane (ubija
Mycobacterium i Salmonella spp.)
62,80C 30 minuta, 71,70C 15 sekundi
Tindalizacija
Vodena para koja struji, 1000C, 60-90
minuta, Kohov lonac (spore?)
Vodena para pod pritiskom - autoklav

TINDALIZACIJA
Frakciona sterilizacija
30-45 minuta na 560C
Termostat 370C
Tri dana
Termolabilni materijali

AUTOKLAV
Korelacija izmeu pritiska i
temperature iste vodene pare
1210C, 103 kPa, 15 minuta
1150C, 69 kPa, 35 minuta
1340C, 207 kPa, 4 minuta

AUTOKLAV
U autoklavu se mogu sterilisati
svi materijali koji podnose
visoku temperaturu i vlagu
(staklo, termostabilna plastika,
metal, guma, bakterioloke
podloge, zavojni materijal,
hirurki instrumenti)

AUTOKLAV
U autoklavu ne bi trebalo
sterilisati citostatike, toksina
hemijska jedinjenja, radioizotope,
isparljiva hemijska jedinjenja

Prioni mogu biti uniteni

autoklaviranjem na 1340C
tokom 18 minuta.

NISKE TEMPERATURE
0-70C (nekoliko dana)
-200C (nekoliko meseci)
U tenom azotu, -1800C

LIOFILIZACIJA
Mikrobiolozi koriste za dugotrajno
uvanje kultura mikroorganizama
Suenje materijala na niskim
temperaturama (-1960C) u vakumu
Brzo smrzavanje ivih
mikroorganizama u alkoholu i
suvom ledu ili u tenom azotu
Nekoliko godina

ZRAENJE (RADIJACIJA)
UV zraenje (ne jonizujue)
jonizujue zraenje :
- X zraci (0,1-40 nm)
- zraci
- snop elektrona
Rad- jedinica za radijacionu
energiju koju absorbuje 1gr tkiva.
Bakterije ubija 0,3-0,4 milirada,
virusi su otporniji.

JONIZUJUE ZRAENJE
Direktno oteenje DNK i RNK
Medicinski predmeti za
jednokratnu upotrebu
Deinococcus radioduransmoe da preivi 1000 puta
veu radijaciju od one koja
ubija oveka !

UV ZRAENJE
Dovodi do nastanka timinskih
dimera
253,7 nm
Mogua reparacija oteene DNK
Koristi se za dezinfekciju
vazduha, radnih povrina, vode

UV ZRAENJE
Efikasnost UV zraenja zavisi
od intenziteta zraenja,
udaljenosti predmeta,
relativne vlanosti i vrste
mikroorganizama
Mala prodorna mo

FILTRACIJA

FILTRACIJA
FILTRI: porcelan, azbest, dijatometejska
zemlja staklo, nitroceluloza
(membranski filtri)
Medijumi, farmaceutski proizvodi
(lekovi, vitamini, serumi), vazduh
Vakcine*
HEPA (high efficiency particulate air)
filtri
u ventilacionim sistemima (0,3 m,
laminari)

FILTRACIJA
Veliina pora
10
5
3
1,2
0,45
0,22
0,10
0,025
ultrafiltri

(m)Proputaju
ER, bakterije, gljive, viruse,
molekule
Bakterije, gljive, viruse, molekule
Neke gljive, bakterije, viruse,
molekule
Veinu bakterija, viruse, molekule
Mali broj bakterija,viruse, molekule
Viruse, molekule
Male viruse, molekule
Najmanje viruse, molekul
Najmanje molekule

SUPERSONINE
VIBRACIJE
15 000 Hz (cikla/sek)
Oteenje bakterija usled
stvaranja vakuuma u
citoplazmazmatskoj tenosti
Denaturacija proteina

OSMOTSKI PRITISAK
Hipertonina sredina
Izlazak vode iz elija
Spreavanje rasta novih
mikroorganizama
Hipotonina sredina

kuvanje

10 min

1000C

denaturacija
proteina i oteenje
membrane

pasterizacija

30 min
5 sek

62,80C
71,70C

denaturacija
proteina i oteenje
membrane

autoklav

15 min

1210C

denaturacija
proteina i oteenje
membrane

suvi sterilizator

2h
1h
30 min

1600C
1700C
1800C

denaturacija
proteina, oteenje
membrane,
oksidacija
metabolita

spaljivanje

nekoliko
sekundi

10000C

denaturacija
proteina, oteenje
membrane,
oksidacija
metabolita

filtracija

veliina

pora

Uklanjanje

niske
temperature

manje 00C
0-70C

Inhibicija
metabolikih procesa

suenje

razliito,zavisno od
koliine vode koja se
uklanja

Inhibicija
metabolikih procesa

liofilizacija

-1960C, nekoliko
minuta dok traje
suenje

Inhibicija
metabolikih procesa

osmotski
pritisak

hipertonina sredina

Inhibicija
metabolikih procesa

jonizujue
zraenje

nekoliko sekundi do
nekoliko asova

Oteuje DNK

nejonizujue
zraenje

260 nm

Timinski dimeri
Inhibicija
transkripcije i
replikacije

HEMIJSKI AGENSI
Mehanizam delovanja:
Denaturacija proteina
Promena integriteta (propustljivosti)
citoplazmatske membrane
Interakcija sa proteinima
Oteenje DNK (etilen oksid)
Hemijski antagonizam (antagonisti koji
inhibiu energetske i oni koji inhibiu
biosintetske procese)

 Fizike metode dezinfekcije su filtracija,

pasterizacija, kuvanje, vodena parakoja
struji (u Kohovom loncu) i UV zraenje
Hemijska metoda dezinfekcije
podrazumeva primenu razliitih
hemijskih jedinjenja koja deluju jednim
(ili vie) od sledeih mehanizama :
dovode do denaturacije i koagulacije
proteina, oteuju funkciju elijskih
ovojnica i reaguju sa reaktivnim
grupama razliitih proteina
Neki dezinficijensi mogu delovati na dva
ili sva tri navedena naina

 Kiseline i baze
Sapuni,
deterenti
Halogeni (jod,
hlor, njihova
jedinjenja)
Teki metali
Fenoli

Denaturacija proteina
Smanjuju povrinski
napon
Oksidacija elijskih
komponenti u odsustvu
organskih materija
Denaturacija proteina
Oteuju membranu,
denaturacija proteina,
inaktivacija enzima

 Aliklirajui
agensi
Bakterioloke
boje

Oksidaciona
sredstva (H2O2,
KMnO4)

Oteuju proteine i
nukleinske kiseline
DNK (akridin),
inhibicija rasta
bakterija u kulturi
(metilensko plavo),
inhibicija sinteze
elijskog zida (kristal
violet)
Razaranje disulfidnih
veza

 Kiseline: benzoeva kiselina,

persiretna kiselina, borna kiselina
Teki metali: soli srebra, ive,
bakra
Halogeni: hipohlorasta kiselina
(voda za pie, bazeni), tinktura
joda, jodofori, hloramin
Alkohol
Fenol, derivati fenola: lizol,
krezol,heksahlorfen
Bakterioloke boje

Alkilirajui agensi
Etilen oksid
Formaldehid
Glutaraldehid
Mehanizam: alkilacija sulfhidril,
hidroksil, karboksilnih, amino
grupa proteina, DNK, RNK

ETILEN OKSID
Alkilirajui agens
Isparljiv na temperaturi 10,80C (gas)
Razreuje se i mea sa drugim gasovima (ugljen
dioksidom, azotom)
Etilen oksid ispoljava toksian efekat za
razliita tkiva (koa, mukozne membrane, oi) i
ima kancerogeni efekat

ETILEN OKSID
500 ml/l na 500C, 4 h
Specijalne komore
Koristi se za sterilizaciju
plastinih materija, optikih
instrumenata, vetakih sranih
implantanata, katetera

KONTROLA
STERILIZACIJE
Fizike metode
Hemijski indikatori (promena boje
ili agregatnog stanja, jodoform
1190C)
Bioloki metod (spore Bacillus
subtilis, Bacillus
stearothermophilus, Bacillus
pumilus)

ISPITIVANJE EFIKASNOSTI
DEZINFICIJENASA
Odreivanje fenolnog
koeficijenta
Filter papir metod
Dilucioni test

FENOLNI KOEFICIJENT
FENOL

Ispituje se na standardnim sojevima Salmonella

typhi i Staphylococcus aureus
Epruvete sa serijskim razblaenjem fenola i
ispitivanog dezinficijensa najpre inkubirati 5 minuta
na 200C
U svaku epruvetu dodati 0,5 ml kulture standardnih
sojeva
Nakon 5, 10 i 15 minuta sterilnom ezom uzeti
uzorak iz svake epruvete i preneti u nove epruvete
sa tenim medijumom

FENOLNI KOEFICIJENT
Uzete uzorke inkubirati 48
asova na 370C
Odrediti najvee razblaenje
(najmanju koncentraciju) koja u
medijumu ne daje vidljivo
zamuenje nakon inkubacije od
10 minuta

FENOL

FENOL

1: 200, 1:400, 1:800,1: 1600

FENOLNI KOEFICIJENT
Predstavlja odnos reciprone
vrednosti najveeg razblaenja
(najmanje koncentracije)
ispitivanog dezinficijensa (X) i i
najveeg razblaenja
standardnog fenola koje ne daje
vidljivo zamuenje nakon 10
minuta

minuti
Fenol
1:200
1:400
1:800
1:1600
X
1:200
1:400
1:800
1:1600

5
+
+
+

10
+
+

15
-

+
+

Fenolni koeficijent =
800/400 = 2

Staphylococcus aureus

Fenol
1.0
Hloramin
133.0
Etil alkohol
6.3
Vodonik peroksid Tinktura joda
6.3

Salmonella typhi

1.0
100.0
6.3
0.01
5.8

FILTER PAPIR METOD

DILUCIONI METOD
Uzorak bakterijske kulture je
nanet na male cilindre od ne
rajueg elika i
osuen.Cilindri su uneti u
razliita razblaenja
ispitivanog dezinficijensa, 10
minuta, a zatim, u epruvete

Faktori koji utiu na

efikasnost dezinfekcije:
Priroda predmeta koji se
dezinfikuje
Vrsta i koncentracija dezinficijensa
Vreme delovanja dezinficijensa
Temperatura
pH
Prisustvo organskih materija
Vrsta i broj mikroorganizama

Najosteljiviji
Virusi sa omotaem
Gram pozitivne bakterije
Gljive
Gram negativne bakterije
Virusi bez omotaa
Vegetativne forme protozoa (trofozoiti)
Ciste protozoa
Mikobakterije
Spore bakterija

Najrezistentnije

Dezinfekcija ima tri stepena

efikasnosti:
Visok (koriste se sredstva koja deluju na
spore)
Srednji (sredstva koja deluju na
mikobakterije)
Nizak (ne deluju na spore i
mikobakterije)

STERILIZACIJA
Fizike metode: suva toplota,
vlana toplota
(autoklav,tindalizacija),
jonizujue zraenje, filtracija (?)
Hemijske metode: etilen oksid,
formaldehid, glutaraldehid,
persiretna kiselina

DEZINFEKCIJA
Fizike metode: kuvanje,
pasterizacija, para koja struji, UV
zraenje
Hemijske metode: dezinficijensi (za
predmete) i antiseptici (za kou,
sluzokoe, tkiva)
Semmelweis uveo postupak dezinfekcije u
akuerstvu (1846),
spasitelj majki

IZBOR METODE?
Kritini materijali i
instrumenti
Polukritini materijali i
instrumenti
Nekritini materijali i
instrumenti