Igor urik

Protestantski teoloki fakultet

Novi Sad
djurciki@yahoo.com

UDK: 930.85:27(4);
27-662:008(4);
322(37)"313"
Originalni nauni rad
Primljen: 19.04.2013.

UTICAJ HRIANSTVA
NA EVROPSKU KULTURU I CIVILIZACIJU
(Implikacije Milanskog edikta)
Rezime
Autor u radu prvenstveno izlae glavni doprinos hrianstva dananjoj Evropi. Mnoge
civilizacije su imale znaajnu ulogu na razvoj drutva ali hrianstvo kao religijski pravac je bez premca izvrio najznaajniji uticaj na sveukupno Evropsko naslee. Nakon
Milanskog edikta, dolo je do velikih promena u drutvu, to se ogleda na polju obrazovanja, arhitekture, likovne umetnosti, muzike i na drugim podruijima. Svakako, autor evaluira i iz savremene persketive kritiki percipira tendencije sekularizacije, antagonizma i delistiranje hrianstva.
Kljune rei: hrianstvo, Evropa, Vizantija, Milanski edikt, kultura, civilizacija

Evropu su odavna naseljavala plemena iz razliitih delova sveta. Ne

moemo rei da je Evropa bila prvi deo sveta u kome se poela razvijati napredna civilizacija. Kad su u Egiptu i Mesopotamiji nicale prve napredne civilizacije, Evropa je jo pripadala praistoriji. Strunjaci kau da se negde oko 2000
godina pre nae ere u Evropi naziru prvi znaci kulture, umetnosti i obrazovanja
a gde su poeli nicati i prvi polisi kao to je to na primer Mikena. Smatra se da
je najnaprednija drevna kultura bila oblast antike Grke. Grci su od X do VI
veka p.n.e. proirili znanja i vetine na najvii nivo antikog obrazovanja i stvorili vrhunsku drevnu filozofiju. Oni su postavili fundamente arhitekturi, osnovali su prve kole a dosta prostora su posvetili i sportu. Od VI veka nastaje na
Apeninskom poluostrvu nova civilizacija, iji centar je bio stari Rim. Njemu je
pripadala velika geografska teritorija, to je bila zasluga njihovih odlinih
politiara i poznatih rimskih careva. Meutim, poetkom Novog veka, snaga
Rima je poela slabiti pod uticajem nove religije, koja se irila sa prostora

106

urik I.: Uticaj hrianstva na evropsku kulturu

Palestine. Sve vie je uticala na graditeljstvo, slikarstvo i arhitekturu. Hrianstvo je, ini se, imalo sutinski uticaj na razvoj evropskog drutva.1
Mada nije bilo lako delovati u svetu koji je ogrezao duboko u zlo. Seneka, rimski senator, filosof stoike orijentacije i bivi Neronov uitelj, opisao je
tadanje prilike u Rimu (za vreme Neronove vladavine): Sve je prepuno poro-ka
i zla. Vie se zloina poini nego to moe biti spreeno silom. Svi se takmie u
monstruoznosti i pokvarenosti. Iz dana u dan se uveava pouda za grehom. Iz
dana u dan sve vie nestaje stid. Niko vie ne potuje ono to je dobro i as-no,
poriv za uivanjem provaljuje na sve strane bez ikakvog ogranienja. Zlode-la
se vie i ne prikrivaju, ve se ine na oigled svih. Javnost je postala potpuno
porona, zahvaena plamenom poronosti u svim svojim delovima. estitosti
gotovo da vie ni nema, tanije ona je prestala da postoji.
Nakon raspada poslednjeg Zapadnog Rima 476. godine centar obrazovanja se pomera u Vizantiju, uglavnom na prostore istone Evrope. U V i VI
veku je dolo do velikog naseljavanja Evrope narodima iz Azije. Prema tome,
evropska civilizacija je izrasla iz antikih plemena, koja je usavrila segmente
drugih drevnih kultura a pre svega je izrasla iz korena hrianske religije, koja
je izuzetno uticala na sve sfere ivota Evropljana. Svakako trebamo napomenuti
da je odreeni uticaj imao i Islam kao i odreeni elementi arapske kulture.
Od progonstva do slobode
Poeci razvoja hrianstva seu u vreme poetka nae ere. Pedeset dana
nakon Hristovog vaskrsenja bila je roena Crkva. Tog dana Duh Sveti se spustio na apostole (Dela apostolska 2, 14) i oni su poeli propovedati vaskrslog
Isusa Hrista. Tom prilikom krteno je bilo 3000 ljudi. Prvi hriani su bili obraeni Jevreji, stoga ih je drutvo okarakterisalo kao sektu. to se vie hrianstvo
irilo, ne samo meu jevrejima ve i meu paganima u celom grko-rimskom
svetu (sve do panije), to ih je okruenje sa prezirom percipiralo. Vremenom su
poela progonstva inicirana iz Rima.
Prva progonstva belee istoriari ve za vreme Nerona 64. godine.
Nakon toga izbilo je drugo krvavo progonstvo hriana od strane cara Domicijana, koji je video u njima opasnost za bogove Pantheona. Narod je sve vie i
vie ismejavao 'novoverce', koji su se u tajnosti okupljali na bogosluenja. Svaka osoba koja bi za sebe tvrdila da je hrianin bila je osuena na smrt. Hriani
su se skrivali u katakombama, kako bi sauvali svoje ivote. Najee progon1

U naunim krugovima ne postoji konsenzus po pitanju naslea na kome je nastala

sadanja Evropa. Jedni smatraju da korene Evrope treba traiti u antikoj helenskoj
kulturi, drugi opet fundamente nalaze u rimskom pravu i njihovom drutvenom ureenju. Neki nalaze koren u judaizumu i Palestini a kasnije i u hrianstvu. Pojedini istoriari tvrde i da je veliki doprinos Evropi dala Arapska civilizacija. Don Kolmen,
Savest Evrope, (Novi Sad: Vega media, 2003), 25.

Religija i tolerancija, Vol. XI, 19, januarjun, 2013.

107

stvo doiveli su za vreme Dioklecijanove vladavine, kada je stradalo vie od

3000 hriana.
Meutim, sve se promenilo 313. godine kada je na vlast doao car
Konstantin. Bio je privren ali i pod uticajem svoje majke Helene. Kao car zapadnog dela imperije, sastao se u Milanu sa Licinijusem koji je bio car u istonom delu Rimske imperije. Obojica su poeli traiti zajednike principe, koje su
potpisali slavnim Milanskim ediktom, kojim je bila potvrena verska tolerancija, hrianima je vraena imovina a Hristovo uenje je bilo priznato kao
religija. Konstantin je o hrianstvu rekao, da je to najzakonitija i najsvetija religija. Ubrzo je naredio da se sagradi bazilika nad grobom apostola Petra i Pavla u Rimu kao i na drugim mestima (Konstantinopolj, Antiohija, Jerusalim).
Brojna su i druga dela koja je upriliio Konstantin za dobrobit hrianstva. Prema tome, Konstantin je doprineo slobodi ispovedanja hrianske vere, izjavljujui da je hrianstvo dravna religija. Evidentna je injenica kako je religija
bila znaajan faktor u okviru rimskih dravnih zakona.
Danas ne posedujemo originalan dokument Milanskog edikta.
Meutim, kod Jevsevija Kesarijskog nalazimo Likinijev reskript koji je bio
obnarodovan 13. juna 313. godine u Nikomidiji. U njemu se on poziva na dogovor careva potpisan u Milanu. U celosti navodim taj tekst:
Razmatrajui ve odavno da ne treba odbacivati slobodu vere, ve da treba svakome prepustiti da se, po moi svoga razuma i volje, posveti boanskim stvarima prema sklonosti svakoga. Obratili smo se i hrianima da i
oni uvaju svoju veru i pobonost. Ali, poto su oigledno mnoga i razliita
miljenja bila dodata tom reskriptu, kojim se tim istim hrianima davala
gore navedena mogunost, dogodilo se da su neki od njih (hriana) bili
ubrzo posle toga lieni prava na zatitu. Kada smo ja, Konstantin Avgust, i
ja Likinije Avgust, sreno stigli u Milano, i kada smo uzeli u razmatranje
sve to je blagopoluno za napredak i ticalo se drutva, meu ostalim stvarima koje su nam izgledale da mogu biti korisne za sve u svakom pogledu,
mi smo odluili, iznad svega i na prvom mestu, da izdamo pravila koja osiguravaju potovanje i uvaavanje Boanstva. Odluili smo, drugim reima,
da dozvolimo i hrianima i svima drugima slobodu izbora i da sleduju
veri koju bi oni eleli, kao i bilo kojoj boanskoj ili nebeskoj stvari, da bi
mogli i mi i svi oni koji su pod naom vlau dobar i miran ivot voditi.
Tako dakle, zdravim i pravilnim rasuivanjem, odluili smo da ne treba
apsolutno nikome odbijati pravo (slobodu) da sleduje i izabere pobonost i
veru hriana, i da svakom bude data mogunost (sloboda) da promiljeno
pristupa onoj veri, koju on sam smatra da mu je korisna, tako da bi Boanstvo moglo da nam ispuni u svemu svoju zatitu i dobroinstvo. Ovo nam
bee po volji (odgovaralo nam je) da izdamo ovaj reskript, da tako napiemo da bi posle potpunog ukidanja postojeih propisa u naim prethodnim pismima poslanim Tvojoj Odanosti povodom hriana, bili ukinuti i
oni koji bi izgledali sasvim nepravini i strani naoj blagosti, i da sada slo-

108

urik I.: Uticaj hrianstva na evropsku kulturu

bodno i jednostavno, svako od onih koji su se slobodno opredelili da dre
hriansku pobonost, da je dre bez ikakvog uznemiravanja. Evo ta smo
odluili da objavimo u potpunosti tvojoj brinosti, da bi ti znao da smo mi
dali slobodnu mogunost i bez prepreka malo pre pomenutim hrianima
da praktikuju njihovu veru. Poto tvoja odanost vidi da mi nudimo (hrianima) ovu slobodu bez ikakvih ogranienja, takoe vidi da i drugima,
koji isto ele, slobodna je mogunost da slede njihova ubeenja i njihovu
veru, to oigledno odgovara miru naeg vremena: prema tome, svako ima
mogunost da izabere i praktikuje veru koju hoe. To je od nas poteklo, jer
nemamo nameru da ikome ograniimo (umanjimo) niti kult niti pobonost.
I, izmeu ostalog, evo ta mi odluujemo to se odnosi na hriane:
njihova mesta na kojima su oni imali obiaj da se ranije okupljaju, a povodom kojih je u jednom ranije poslanom pismu Tvojoj Odanosti bilo ustanovljeno jedno drugo pravilo koje je odgovaralo prethodnom vremenu da,
ili da su ih (pomenuta mesta) kupili, bilo od nas, bilo od nekog drugog,
neka ova mesta budu ustupljena pomenutim hrianima besplatno i bez
zahtevanja bilo kakve nadoknade. A svaki nehat ili dvosmislica neka ostanu po strani. I ako su neki dobili ta mesta sada, neka ih vrate, to je bre
mo-gue pomenutim hrianima. Tako ako su posednici takva njihova mesta kupili ili ih poklonom dobili u sadanjosti i ale se naoj dobroti zbog
neega, neka se obrate sudu mesnog magistrata, kako bi im naom plemenitou bila data nadoknada. Sva dobra moraju biti vraena hrianskoj
zajednici (telu hriana) tvojim staranjem bez ikakvog zakanjenja i u potpunosti. I poto ovi hriani nemaju samo ona mesta u kojima su imali
obiaj da se okupljaju, ve imaju i druga mesta, to je poznato, a koja ne
pripadaju njima pojedinano, nego dostojanstvu njihove zajednice, to e
rei hrianskom drutvu, ti e narediti da sva njihova dobra po zakonu
koji smo prethodno naveli, budu apsolutno vraena, bez ikakvog osporavanja pomenutim hrianima, to jest njihovom telu i (svakoj) zajednici
(saboru). Gore navedene odredbe moraju biti javno potovane, tako da oni
koji ih sprovedu ne dobiju naknadu, kao to smo malo pre rekli, a oni
mogu da se nadaju naknadi za sebe prema vrlini nae dobrote. U svemu
tome, ti mora posvetiti gore pomenutom telu hriana najveu moguu
revnost, da bi nae nareenje bilo to je bre mogue ispunjeno, da bi u
tom poslu naom blagonaklonou bio postignut opti i javni mir. Ovom
odredbom, kako je napred reeno, sigurno e Boansko staranje za nas,
koje smo mi ve u mnogim stvarima iskusili, ostati vrsto za sva vremena. I
da bi rei naeg izloenog zakona i nae dobrote mogle biti stavljene na
znanje svima, uputno je da ono to smo mi napisali bude objavljeno tvojim
nareenjem i da date do znanja svima, tako da se o ovaj zakon nae dobrote niko ne moe ogreiti.2

Radomir Popovi, Vaseljenski Sabori, Odabrani dokumenti, Beograd, Valjevo,

Religija i tolerancija, Vol. XI, 19, januarjun, 2013.

109

Autor daje komentar i navodi znaajne implikacije iz prethodnog navoda: Iz sadraja teksta Milanskog edikta vidi se, pre svega da je i pre 313. godine na dravnom nivou razmatrana mogunost da Hrianstvo bude, pred rimskim dravnim zakonima priznato za slobodnu i dozvoljenu veru. ak su u tom
pogledu bili i izdati odreeni zakonski propisi. Meutim, nazire se injenica da
svi relevantni dravni faktori nisu bili saglasni sa time da Hrianstvo dobije
status slobodne i priznate vere. I posle donoenja tih zakona bilo je mnogo sluajeva da su neki izmeu njih (hriana) bili prognani i spreavani da ispovedaju svoju veru". S druge strane, iz ovog istog dokumenta se vidi kako je
veliki znaaj i vanost pred rimskim dravnim zakonima imala vera i religija
uopte kao takva. Hrianima, ali i svima ostalima, bez izuzetka, daje se i potvruje sloboda izbora i sledovanja vere, jer je to, izmeu ostalog korisno i za
samu dravu: '... na taj nain nam Boanstvo (Bog) i nebeska mo mogu pomoi, nama i svima onima koji su pod naom vlau'. to se pak tie samih hriana, zakonodavci u Milanu svojom odlukom istovremeno uviaju da su hriani do tada bili nepravedno progonjeni i materijalno oteeni samo zato to su
ispovedali, po dravnim propisima, nedozvoljenu veru. Zato zakonodavac sada
nastoji da te greke ispravi. Po Milanskom ediktu, hriani su, ne samo postali
ravnopravni kao i svi drugi verujui ljudi, ve se prema njima sada ispravljaju
ranije uinjene nepravde. Naime, konfiskovanu i oduzetu imovinu, materijalna
dobra u posedu hriana i njihovih zajednica, po ovom zakonu treba sada bezuslovno vratiti. Pre svega ovde se imaju u vidu, "njihova mesta, na kojima su se
oni (hriani) imali obiaj da se ranije okupljaju (na molitvu)". Re je o bogoslubenim mestima, hramovima, odnosno crkvama i drugim objektima i mestima koja su imala funkciju hrama ili crkve, a koja su bila oduzeta, prodata,
poklonjena ili pak na neki drugi nain otuena. Sada se zahteva od trenutnih
vlasnika takvih mesta i imovine hriana uopte, da besplatno i bez ikakve
nadoknade, tu imovinu i posede vrate hrianima. Trenutnim pak vlasnicima e
sama dravna vlast preko mesnih sudova (magistrata) nadoknaditi tetu. Dalje
se jasno pominje hrianska zajednica kao korporacija, odnosno ureena asocijacija, telo ili sabor hriana. Re je dakle o postojanju Crkve kao organizovane institucije i zajednice, koja sem bogoslubenih mesta crkava, poseduje
u svom vlasnitvu u imovinsko-pravnom pogledu, i druga materijalna dobra i
nekretnine a koja su im, po ranije vaeim zakonima oduzeta, odnosno bez
ikakve nadoknade konfiskovana. Zakonodavac na kraju insistira da ovaj zakon
bude do kraja ispotovan i u delo sproveden, jer je, kako se dalje kae, od opteg interesa: ... da bi nae nareenje bilo to je bre mogue ispunjeno, da bi u
tom poslu naom blagonaklonou bio postignut opti i javni mir."3
Mnogi su postavljali pitanje da li je bilo ispravno da Crkva stupi u tesnu
vezu sa dravom. Biskup Euzebije, Konstantinov dvorski istoriar, ocenio je
Srbinje: Hrianska misao, 1997), 181.
Jevsevije Kesarijski, Crkvena istorija, Beograd, 252253.

110

urik I.: Uticaj hrianstva na evropsku kulturu

hristijanizovanje drave kao znaajani doprinos. Drugi su se bojali sekularizma

Crkve. Meutim, ako posmatramo Crkvu nakon 313. godine, uviamo da je ona
samo nastavila ispunjavanje Hristovog Velikog naloga (Matej 28, 1920) u jo
veim razmerama i u uslovima slobode. Milanski edikt daje podsticaj za raanje
novih mogunosti; priliku za promenu toka istorije; postavljanje novih vrednosti i postulata baziranih na slobodi i toleranciji.
Evropski identitet
Posmatrajui istoriju Evrope usudio bih se rei da ona nema svoj apriori
vlastiti identitet. Ona je otvoreni kontinent sa kulturnom razliitou. Njeno
geografsko jedinstvo nije kompaktno, razliiti jezici i narodi sainjavaju njen
'areni' svet ali ne i lingvistiki i etnografski homogenu celinu.
Iako se na poetku inilo da je Evropa kao pupanom vrpcom vezana za
Aziju, ipak grko-persijski konflikt (499. p.n.e. 449. p.n.e.) je jednom za
svagda okonao ovu vezu. Reflektuje se to i u samom pojmu Evropa4, koji najverovatnije dolazi iz fenianskog jezika a znai mesto gde zalazi sunce, zapadna zemlja, zemlja senki, zemlja tame. Ovo se da primetiti i u mitu, prema kome
bog Zeus u liku belog bika5 kidnapuje feniansku princezu Europ na ostrvo
Krit, da bi nakon toga imperija senki nosila njeno ime.

Ime Evropa etimoloki vodi poreklo iz ranoantikog perioda. Za vreme Dioklecijana

(rimski car od 284. do 305.) i Konstantina Velikog (285337) Trakija je oznaena kao
Evropa. Europos u Tesaliji oznaava jedan, a u Makedoniji dva grada i jo jed-nu
reku u Esaliji. Smatra se da je re Evropa prvi upotrebio grki pesnik Hesiod (kraj VIII i
poetak VII veka). U svoje uveno delo Postanak, znaaj i odnosi boanskih sila
(Kosmogonija i teogonija) on je uvrstio boginje Evropu i Aziju. Herodot u Istoriji navodi: A za Evropu niko ne zna da li je sa svih strana okruuje more, ni ko joj je dao ime i
po kome. Jedino moemo da pretpostavimo da je ova zemlja dobila ime po Evropi iz Tira, dok ranije nije uopte imala nikakvog imena, kao i ostale zemlje (Herodotova istorija, Novi Sad: Matica spska, 1988, knjiga IV, 45, 291). Etimologija imena Evropa nije
do kraja razjanjena. Tako se tvrdi da je re Evropa izvedena iz semitske rei ereb.
Fenianski jezik se ubraja u semitske. U odnosu na Fenikiju Grka se nalazila u
podnoju zalazeeg sunca, pa su za taj prostor koristili izraz, ereb. Ereb znai vee,
mraan. Za Asirce je re asis oznaavala svetlo, ono to osvetljava: ono to je tamo
gde sunce izlazi Azija. Na antikim grkim prostorima Evropa je znaila neto to
gleda nadaleko, to se ori. Hofbauer, Hanes, Proirenje EU na istok, (Beograd: Filip
Vinji, 2004), 16.
5
Bik simbolizuje muku rasplodnu snagu, rodnost, kraljevsko dostojanstvo, vlagu kao
prirodnu mo kada postaje lunaran i kada ga jau boginje meseca poput Astarte i
Evrope, pri emu oznaava kroenje muke i ivotinjske prirode. Cooper Jean
Campbeli, Ilustrovana enciklopedija tradicionalnih simbola (Beograd: Prosveta Nolit,
1986), 13.

Religija i tolerancija, Vol. XI, 19, januarjun, 2013.

111

U krvavom procesu razdvajanja od Azije, nastaju dve sredinje ideje:

problem intelekta i problem slobode. Upravo iz ove borbe za slobodu na putu
promiljanja rodilo se evropejstvo, koje je posredstvom razliitih formi kultura i
drutvenog ureenja bilo sposobno nainiti zajedniki identitet nasuprot Istoku.
Kada je na scenu dolo hrianstvo, Evropa je bila svet paradoksa. Njena grka
i rimska kultura, pravo, nauka, tehnika i njena filozofija svedoe o pobedi intelekta i slobode, premda je i hrianska ideja imala svoj pogled uperen u Aziju.
Ogromne elemente evropskog identiteta hrianstvo je smestilo u novu
teksturu i novim nainom je otkrilo njihovu validnost, iako je time, otvorilo put
za nove diskusije. Podizanjem hrianstva na dravnu religiju, bio je zadat poslednji udarac klasinom Rimu. Podela imperije na dva dela a kasnije i pad zapadnog dela carstva, evropskom kontinentu je dao novi okvir. U ovom prelaznom periodu hrianstvo je odigralo najznaajniju ulogu. Ono je bilo metaforiki reeno most izmeu antike Evrope i srednjeg veka. Crkva je ponela na
svojim pleima ulogu uobliavanja 'visoke kulture' na polju jezika (latinizacija),
poretka, literature, nauke, tehnike ali i na polju ujedinjavanja razliitih etniciteta. Prema tome, hrianska Evropa je u to doba bila nosilac evropskog
naslea. U jednom trenutku istorije Evrope, biti Evropljanin i biti hrianin znailo je jedno te isto. Mada, varvari su znaajno uticali na ovu klasinu formu
evropejstva. Stoga, u narednim vekovima hrianskog srednjeg veka i sekularizovanog savremenog sveta se primeuje uticaj raznovrsnih varvarskih i hrianskih isprepletenih ideja. Na alost, mnogi evropljani danas ne znaju na kakvim
fundamentima stoji najuspenija civilizacija u istoriji oveanstva.
Ako pogledamo svet u kome se rodilo hrianstvo, onda je teko videti
svetle take na polju morala. Istorija nam svedoi da pagani nisu imali razvijene
tako iste i naune metode kakvo ima dananje hriansko materijalistiko
drutvo koje ignorie Hrista. U paganskom Rimu je bilo sasvim opravdano odbacivati neeljenju novoroenad i neeljene stare ljude. Oni su bili izbacivani
na ulice kako bi se njima hranili ivotinje make, psi, pacovi i ptice. Veu
decu, starce i bolesnike odvodili su u ume. Ako tamo nisu umrli od gladi, onda
bi ih rastrgale divlje ivotinje. U II i III veku dolazi do sve veeg izopaavanja
moralnosti na polju sexa i brutalnom iskoritavanju radne snage. Italija je kao
zemlja poela izumirati. Privreda je sve vie krahirala.
Najvaniji zadatak Rimljana kako slobodnih tako i oenjenih je bila
zabava, materijalistiki hedonizam i stalna udnja za novim seksualnim
partnerom. Briga za porodicu je bila zanemarena. U takvom okruenju, moralno
jake hrianske porodice u drutvu su prosperirale. Hriani su brinuli za zanemarenu decu i starce. Vodili su rauna oko bolesnika i zatvorenika. Radili su
asno i poteno. Poslodavci su radije primali hriane na posao. Oni su bili moralni, trezveni i pouzdani. Uzaludan, moralno i finansijski krahiran paganski
Rim je pod uticajem hriana poeo da se regenerie. Hriani su osnovali prva
sirotita, bolnice i domove za beskunike. Svakako Evropa je preivela brojne
migracije naroda, destruktivne aktivnosti Huna, Germana, Avara, Vikinga,

112

urik I.: Uticaj hrianstva na evropsku kulturu

Mongola, muslimana, ateista, nacista, dva svetska rata... to je usporilo irenje

hrianskog obrazovanja i kulturni razvoj. Meutim, hrianstvo i dalje opstaje i
utie na sveukupnu realnost Evropskih stanovnika.
Pomenuo bih i uticaj hrianstva na Vizantiju. Iako su postojale tendencije da se drava nametne i upravlja Crkvom, to je poznato kao cezaropapizan, ipak vizantijski carevi nisu u toj nameri u potpunosti uspeli. Crkva je
sauvala svoju autonomiju, ali je bila u odreenoj sprezi sa dravom. Najznaajniju ulogu Crkva je imala u okviru Carigradskog senata (sinklit).
Ona je u okviru Vizantijskog carstva imala izuzetno znaajnu mo i
uticaj u skoro svim sferama javnog, politikog i kulturnog ivota. Mada, Hrianstvo je teilo izgraivanju sopstvene unutarcrkvene organizacije, sa enjom
da ne zavisi od carske vlasti. Ipak, u borbi protiv jeresi, Crkva se esto obraala
Vizantijskim vlastima kako bi zajednikim naporima suzbili jeretika uenja.
To je bio razlog zato su vizantijski carevi smatrali da su oni poglavari crkve, a
samim tim su davali sebi za pravo da se meaju u unutranje stvari Crkve. Na
taj nain saznajemo iz istorijskih spisa da su oni (carevi) sazivali a ujedno i
predsedavali crkvenim saborima, donosili su verske edikte a pisali su i apologetske spise.
Poetkom VII veka dolo je do tenzije izmeu Crkve i drave, iz razloga to se u Vizantiji poeo iriti ikonoboraki pokret pod uticajem maloazijskih sekti, judaizma i islama. Najvei problem je izbio 726. godine kada je
car Lav III naredio da se Hristova slika koja je stajala na ulazu u carski dvor
ukloni. U Crkvenoj istoriji je ova tenzija poznata kao borba izmeu ikonofila i
ikonoklasta. Po okonanju ikonoborakog pokreta, Crkva je jo vie ojaala, a u
narednim vekovima sukobi sa dravom su bili minorni. Treba samo naglasiti da
je to bio i momenat kada carigradski patrijarh dobija na sve veem znaaju, s
obzirom da je bio ukljuivan u veinu dravnikih poslova.
Obrazovanje
Poeci obrazovanja u Evropi su fundirani u hrianskim crkvenim kolama. Gde god su doli misionari (Amerika, Evropa, Azija...) oni su prvo osnivali crkvene kole. Iako neki tvrde da se s pravom srednji vek moe nazvati
'mrani', ipak je u njemu bilo i svetlih trenutaka. Pre svega ne smemo zaboraviti
na injenicu da je celokupni razvoj obrazovanja poeo upavo u srednjem veku.
Pojmovi kao to su schoola, studentus, doktor, magister... dolaze iz srednjovekovnih crkvenih kola. Slavni Univerziteti u Italiji, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Nemakoj, Poljskoj i u drugim dravama poeli su kao crkvene kole.
Kada govorimo o poecima pismenosti u Slovena, mi se vezujemo za njihovu
hrianizaciju koja je poela 863. godine. O tome govori Vladimir orovi u
svojoj knjizi Istoriji Srba: Te godine je velikomoravski knez Rastislav to je
podruje dananje eke i Slovake da bi suzbio nemaki uticaj, od
vizantijskog cara Mihajla zatraio propovednike koji znaju slovenski jezik. 'Na

Religija i tolerancija, Vol. XI, 19, januarjun, 2013.

113

narod se odrekao neznabotva i dri se hrianskog zakona, ali nemamo takvog

uitelja koji bi nam naim jezikom protumaio pravu veru hriansku da bi i
druge zemlje, videi to, pole za nama', stajalo je u pismu kneza Rastislava. Car
Mihajlo je odabrao dva brata Solunjana, Grke po nacionalnosti, irila i Metodija. irilu, roenom 826. ili 827. godine, svetovno ime je bilo Konstantin. Ime
irilo uzeo je kada se zamonaio neposredno pred smrt 869. godine. Zavrio je
srednje i visoko obrazovanje u carskoj velikoj koli u Carigradu, gde se posebno zanimao za gramatiku. Za nastavnika je imao i carigradskog patrijarha Fotija, jednog od najobrazovanijih ljudi toga doba. Primio je sveteniki in i jedno vreme radio kao patrijarijski sekretar u velikoj biblioteci i arhivu pri crkvi
Svete Sofije, da bi posle kraeg boravka u jednom manastiru postao nastavnik
velike kole.6
Vizantija a samim tim i pravoslavlje je u Srbiji ostavilo dubok trag, upravo na podruju prosvete. Protojerej-stavrofor Mateja Mateji o tome pie:
Prosveta je bila takodje dar pravoslavlja. Sveti Sava i njegovi uenici, monasi
manastira Hilandara, proveli su vie godina u Srbiji irei i pravoslavlje i prosvetu. Prve kole u Srbiji bile su kole u manastirima.Treba podsetiti na to da su
Petar Petrovi Njego i Vuk Stefanovi Karadzi osnovno obrazovanje stekli u
manastirima. Prve bolnice, odnosno bolje rei ambulante, otvorene su u manastirima. Jo u XIII veku Stefan Prvovenani je dao novana sredstva da se u
manastiru Hilandaru otvori ambulanta.
U kasnijem periodu evidentno je da su uglavnom svi slavni Ameriki
univerziteti kao to su Yale ili Harvard su bili osnovani od strane crkve. Celokupno kolstvo u Evropi i Americi je poelo u crkvama. Slavni utemeljitelj pedagogije Jan Amos Komenski je bio svetenik. Kod nas situacija nije bila nita
drugaija. Radoslav Gruji o tome pie: I ve prvi pregaoci na prosvetnom
polju naroda naeg, beogradsko-karlovaki mitropoliti Mojsej Petrovi i Vientije Jovanovi, dovode iz Rusije uitelje, te otvaraju prve redovne osnovne
(1726) i srednje-klasike kole (1731), da se u njima u duhu ruskog Pravoslavlja spremaju svetenici i drugi prosvetni radenici u Srpskom Narodu. Vientije je doveo i dva Protestanta za uitelje srpske; ali ni oni, kao i Rusi, ne mogoe dugo kod nas izdrati. Ipak je tada postavljen osnov svoj dananjoj prosveti naoj. Prva gimnazija u Srem. Karlovcima (17311737) uinila je u tom
pravcu dosta, te je grdna teta to je patrijarh Arsenije IV. dopustio da se zatre.
A srea je, to je mitropolit Nenadovi, im je doao na upravu (1749), odmah
prionuo da podigne i usavri zaputene kole, kao glavne rasadnike prosvete i
knjievnosti. No posle njegove smrti ( 1768) opet se zatre vrlo dobro ureene
srednje kole nae, da se tek poslednjih godina XVIII v., a naroito za umnog i
rodoljubivog mitropolita Stefana Stratimirovia (17901836), ponovo ponu
dizati i dalje neprekidno nastave svoj blagotvorni prosvetno-kulturni rad u narodu naem. U to doba (1791), zauzimanjem mitropolitovim, a bogatim prilo6

Miloslav Samardi, Tajne Vukove reforme (Kragujevac: Pogledi, 1997), 78.

114

urik I.: Uticaj hrianstva na evropsku kulturu

zima rodoljubivoga zanatlije Dimitrija Sabova i drugih, osnovana je dananja

Karlovaka gimnazija, koja je za patrijarha Rajaia od est razreda podignuta
na osam. Docnije neto (1816) otvorena je i Srpska Novosadska gimnazija,
zauzimanjem episkopa bakog Gedeona Petrovia, a prilozima rodoljubivog
trgovca Save Vukovia i drugih. U njoj je bio prvi upravitelj znameniti slavista Pavle J. afarik... Otvaranjem kole i dizanjem prosvete u narodu naem
spremani su i glavni osnovi za razvitak nae knjievnosti, koja i kroz ceo XVIII.
v. ima gotovo iskljuivo crkveni karakter; iako je sasvim prekinut tok stare srpsko-slovenske ili srbuljske knjievnosti nae. Jo su i tada svetenici i kalueri bili gotovo jedina italaka publika naa... S patrijarhom Arsenijem III.
prelo je i nekoliko kaluera iz manastira Rae u Srbiji, koja je u ono doba bila
najglavnije sredite nae knjievnosti. I njezina dva kaluera Kiprijan i Jerotej
Raani, sa svojim uenikom Gavrilom Stefanoviem ( oko 1750), behu poslednji predstavnici stare srpskoslovenske pismenosti. Posle njih pojavljuju se
dela pismenosti nae samo na slovenosrpskom ili bolje ruskoslovenskom jeziku, koji je, sa ruskim uiteljima i knjigama, ve u prvoj polovini XVIII. v.
istisnuo srpskoslovenski jezik i postao crkvenim i knjievnim jezikom naih
predaka. Prva knjiga na takozvanom slovenosrpskom jeziku i ujedno prva knjiga koja je tampom izala meu naim precima u Austrougarskoj, bee Stematografija jeroakona Hristofora efarovia ( 1753). Tu je knjigu on sam izrezao u bakru i 1741. tampao u Beu. U njoj su, po Vitezovievoj (Pavle Riter)
Stematografiji (Be 1701), nacrtani i opisani grbovi sviju slovenskih zemalja, te
likovi nekih srpskih vladalaca i svetitelja. Zatim se kao crkveni pisac istakao
Zaharija Stefanovi Orfelin ( 1785). On je bio ne samo prevodilac sa ruskoga
nego i dosta originalan bogoslovski pisac. Bio je odlian slikar i bakrorezac.
Upravo umetniki umeo je da ree slova i slike u bakru, te je izraivao i antiminse sa mitropolijskim srpskim grbom, a odlikovao se i slikanjem ikonostasa,
kao i neki drugi svetenici i kalueri toga doba. On se smatra ujedno i prvim
zaetnikom nove srpske knjievnosti, jer je 1768. u Mlecima izdao Slavenoserbskij magazin, koji bee prvi ne samo srpski nego i jugoslovenski asopis. A
u tom asopisu, prvi put kod nas, razvija se misao svetovne kulture za sve stalee i potreba pisanja narodnim jezikom; te je to ujedno i prva srpska knjiga tampana graanskom, a ne crkvenom azbukom.7 Na podruju edukacije tj. na
pedagokom polju prema Grujiu, najznajajnije mesto opet zauzima sveteno
lice vladika baki Platon Atanackovi ( 1867). On bee ujedno prvi arhijerej
na u Mitropoliji Karlovakoj, koji je i linim knjievnim radom dizao prosvetu
naroda svoga.8

Radoslav Gruji, Pravoslavna Srpska crkva, http://www.svetosavlje.org/biblioteka/

Istorija/PSC/Lat_PSC47.htm
8
Ibid.

Religija i tolerancija, Vol. XI, 19, januarjun, 2013.

115

Muzika i umetnost
Svet muzike je nemogue zamisliti bez imena kao to su sv. Grigorije
Veliki, otac modernih (evropskih) nota benediktinksi monah Guido iz Arezza
(1050), a zatim Albinoni, Vivaldi, Telemann, Handel, Bach, Brahms, Mozart,
Beethoven, Hayden, Wagner, Glinka, ajkovski, Dvok, Puccini, Mendelson,
Chopen i dr. Bach je smatrao da je muzika sluba Bogu. Stoga je na svojim
rukopisima kompozicija esto ostavljao inicijale. Neki od njih su: S.D.G Soli
Deo Gloria, J.J. Jesu Juban, I.N.J. In Nomine Jesu.

Vekovima je gregorijanski napev, na zapadu, bio popularan i

veoma bitan u muzikom ivotu i u muzikim idejama. Mnoge forme su
se raale u kojima je gregorijanski napev bio glavna melodija cantus
firmus; tako su i pisali horske oblike, da su one vekovima bile znaajne u
celoj Evropi: Organum, Conductus, Moteti i polifonske mise. Tokom vekova sve vie se uoava interakcija narodne i crkvene muzike. Kod nekih
pesama se ne zna tano da li je postojao prvobitno gregorijanski napev pa
su od njega stvorili narodnu muziku ili je narodna muzika bila prvobitna,
pa je zatim doao gregorijanski napev.
Takoe, uticaj vizantijske umetnosti na evropsku kulturu je ogroman, jer se ona zahvaljujui trgovini i razvoju civilizacije proirila irom
Sredozemlja i Evrope. Vizantijska muzika je pretrpela znatne orijentalne
(naroito arapske) uticaje, ali je i sama znatno uticala na razvoj crkvene
ali i narodne muzike kod mnogih naroda istone Evrope, kod Rusa
(jednoglasno pevanje ruske crkve), Srba, Bugara.
Luterove muzike ideje su bile najoriginalnije u Nemakoj misi,
gde je stara muzika tradicija crkve sluila kao polazna taka. Sa kolegama su poeli da prevode latinski tekst na nemaki i pazili su na melodiju, i na to da su u Nemakom jeziku drugaiji naglasci. Ovo obino
znai, da je melodija postala jednostavnija, slobodnija i monija. Luter je
upotrebio popularne melodije, koje su i ljudi dobro poznavali latinske i
nemake pobone pesme, studentske pesme akona, deje pesme, narodne i boine pesme. Neke su postale veoma popularne kao recimo: In
dulci jubilo.
Savremena hrianska muzika je anr u kojem se tekstovi pesama
usredsreuju na hriansku veru. Najee se odnosi na pop, rok, gospel i
muziku slavljenja odakle i izraz worship. Puno manje se odraava na
pank, hip-hop i hevi metal. Pojavila se na muzikoj sceni krajem '60-ih
godina XX veka i poetkom '70-ih. Meu prvim albumima bio je Upon
This Rock iz 1969. amerikog muziara Lerija Normana. Ono to je jo
bitno za savremenu hriansku muziku, jeste kada je Elvis Presli izdao

116

urik I.: Uticaj hrianstva na evropsku kulturu

album 1972. godine, sa gospel muzikom, naslova He Touched Me. Vie

od milion kopija bakelita su prodali, a Elvis je dobio po drugi put tri
Grammy nagrade. Pesmu He Touch Me iz 1963, pisao je Bil Gejter,
ameriki peva i kompozitor gospela i savremene hrianske muzike.
Meu zaetnicima su i izvoai: 2nd Chapter of Acts, Andra Crouch
and the Disciples, Love Song, Petra & Barry McGuire. Bilo je i negativnih kritika poput one da rok nije muzika prikladna za hrianske tekstove. U '90-im godinama 20. veka, savremena hrianska muzika je postala dostupnija i popularnija u celom drutvu.9
I u Srbiji su poznati znaajni kompozitori pravoslavnih crkvenih
kompozicija, koje su ostavile neispisiv trag na nau kulturu. Najpoznatiji
su Kornelije Stankovi, Stevan Mokranjac, Stanko Cveji, Stevan Lastavica, Stevan Sijaki. Smatra se da je hrianstvo uticalo i na srpski
folklor i narodnu muziku, u kojima se ne opevaju samo narodni heroji i
istorijski dogaaji, ve i moralno-hrianski principi, istiui vrednosti i
vrline nasuprot grehu i zlu.10
Na podruju umetnosti dovoljno je pogledati Evropske tvrave i crkvena zdanja. U evropskim gradovima ovek se osea kao u galerijama ili muzejima. Posmatrajui ove graevine kao da se edukujemo u svim moguim stilovima i umetnikim pravcima. Od antike, preko gotike, renesanse, baroka,
klasicizma pa sve do postmoderne. Hrianstvo je bilo i ostalo glavni respektabilan pokrovitelj umetnosti.
Ako pogledamo nae podruje, sa sigurnou moemo rei da je hrianstvo imalo ogroman uticaj na nae pretke. Mateja Mateji je zapisao:
Pravoslavlje, koje je snabdelo Slovene pismenou i knjievnou, nadahnulo
je i njihovu umetnost. Mnogi slovenski rukopisi ukraeni su ornamentima umetnikog kvaliteta. Dalje, ikone i freske koje krase srpske crkve i manastire malane su pod uticajem vizantijskog ikonopisanja ikona i ikonostasa tipinih za Pravoslavne crkve. Ikonostasi su kombinacija dve vrste umetnosti: ikonopisa i duboreznog rada u drvetu ili mramoru. Liturgijska umetnost je takodje zastupljena
duboreznim drvenim, srebrnim i zlatnim krstovima, crkvenim utvarima, panagijama, kadionicama, diptisima i triptisima, zavesama, odedama i drugim tkaninama. U manastiru Hilandaru se jo uvek uva jedna zavesa koju je izvezla
Anastasija, supruga cara Ivana Groznog, kao i zavesa koju je uradila Jelena,
supruga Ugljee Mrnjavevia, u monatvu nazvana Jefimija. uva se i njen

Husar, Elvira: Osvrt na istorijat duhovne muzike (Novina primene Kodaljeve metode u
kontekstu nastave veronauke), doktorska disertacija (Novi Sad: Protestantski teoloki
fakultet, 2010), 144.
10
Jovan Brkic, Moral Concepts in Traditional Serbian Epic Poetry, S-Gravenhage,
Mouton & Co. : 1961.

Religija i tolerancija, Vol. XI, 19, januarjun, 2013.

117

diptih obloen zlatom na ijoj pozadini je ugravirana njena molitva-tubalica

zbog smrti njenog malog jedinca sina Ugljee.11
Naroito je ranohrianska umetnost uticala na srednjovekovnu evropsku civilizaciju. Iz njenih osnova se razvila vizantijska umetnost i preromanika.
Na alost, do 313. godine, kada je car Konstantin legalizovao hrianstvo o
hrianskoj umetnosti imamo jako malo podataka. Neto malo je ostalo zabeleeno u katakombama. Meutim, nakon Milanskog edikta dolazi do ekspanzije
umetnosti pre svega slikarstva ali i hrianske arhitekture a kasnije i mozaika.12
Brojna su i druga podruja drutvenog ustrojstva na koja je hrianstvo
uticalo. Tako na primer vidimo znaajan uticaj vizantijskih crkvenih zakona na
Pravo u Srbiji. Mateji naglaava da su Zakoni srpske drave definisani u
Zakoniku cara Stefana Duana (13551356) zasnovani na nekim vizantijskim
zakonicima i u saglasnosti sa pravoslavnom verom i obiajima.13
Moramo napomenuti uticaj hrianstva i na ouvanje etnikog identiteta u Srba ali i u drugim Evropskim narodima. Govorei o Seobama Srba
Mateji kae: Seobe Srba su doprinele demografskim izmenama Kosova, a
kasnije i drugih srpskih teritorija. Godine 1692. 185,000 Srba, predvoeni
patrijarhom Arsenijem arnojeviem, napustili su Kosovo i naselili su se u Maarskoj. Ostavili su srednjevekovne srpske manastire i crkve na Kosovu, ali ne i
pravoslavlje. I pored pritiska koji je na njih vrila vlada Austrougarske da napuste pravoslavlje, oni su ga sauvali do dana dananjeg. Samo u Maarskoj,
podigli su 54 srpske pravoslavne bogomolje... Ouvanje svoga identiteta autentine hrianske Crkve, bio je najvaniji zadatak Srpske pravoslavne crkve od
njenog poetka pa do dana dananjeg. Da bi postigla taj zadatak morala je da
pretrpi i preivi nemilosrdane progone od strane raznih nehriana i, naalost,
nekih hriana.
Hrianstvo je bez premca uticalo na stvaranje nacija14 i drava, kao to
je to bio sluaj i u Srbiji, pre svega za vreme dinastije Nemanjia, a zatim i
Brankovia, Karaorevia, Obrenovia...
Brojni su drugi direktni ili indirektni uticaji hrianstva na itavu ljudsku realnost, koje u ovom kratkom lanku ne moemo pomenuti. Meutim, ne
sme-mo propustiti na kraju pomenuti da je najvei uticaj na ivote ljudi u Evropi imalo Sveto pismo tj. Biblija. Ona je nakon Milanskog edikta odigrala naj11

M. Mateji, Srpska kultura i istorija, http://www.manastir-lepavina.org/novosti/

index.php/weblog/detaljnije/pravoslavlje_i_srpska_kultura_i_istorija1/
12
Goran Janiijevi, Ranohrianska kultura izmeu dva edikta, umadijski zapis,
Aranelovac.
13
Mateji
14
Zapaa se da se datumi nastanka evropskih nacija udno podudaraju sa datumima
pokrtavanja njihovih vladara (pojava francuske nacije se, tako vezuje za Hlodovigovo
krtenje 496, Kijevske Rusije 988, Poljske 966, Maarske 972 itd.). Mazurkjevi Pjotr,
Hrianski koreni Evrope, u knjizi Evropska civilizacija (Beograd: Slubeni glasnik,
2009), 40.

118

urik I.: Uticaj hrianstva na evropsku kulturu

znaajnu ulogu u istoriji. To je prva knjiga koja je tampana na tamparskoj maini s pokretnim slovima. Ona je inspirisala knjievnost, umetnost, muziku, obrazovanje, filozofiju , razne nauke a i kompletnu kulturu Evropskih naroda.
Sa druge strane hrianstva
Verovatno e neko rei da sam naslikao previe idealistinu sliku hrianstva. Svakako, namera mi je bila da predstavim one najsvetlije take hrianstva koje su doprinele razvoju evropske kulture. Realno gledajui, moemo i
kritikovati hrianstvo.
Nakon Milanskog edikta 313. godine lice Evrope se menjalo a sa njim i
Crkva kojoj su pretila germanska plemena. Meutim, dolo je do velike promene kada su Gemrani prihvatili hrianstvo, to je postepeno vodilo ka verskokulturnom jedinstovu Evrope. Hrianstvo se irilo kod Franaka na prelomu 5. i
6 veka u ortodoksnoj formi, a zatim u Nemakoj i u drugim delovima irom Evrope. Crkva je iz dana u dan jaala. Ubrzo je u srednjoj Italiji nastala papska drava sa glavnim gradom Rimom i suverenim vladarom papom. Vera se poela
iriti, esto i pod totalitarnim uslovima. Papa je prisvojio ne samo religioznu
ve i svetovnu vlast. Od progonjene crkve, kau istoriari, nastala je crkva koja
je poela da progoni one koji su prema njenom miljenju bili jeretici i disidenti.
Sve vie se irila simonija, klerogamija, jeretika uenja... Istorija belei i krstake ratove, zaotravanje konflikata meu narodima sve do stvaranja Inkvizicije. Reakcija na ovakvu hegemoniju se ogleda u pojavi Protestantizma ali laganim koracima i dehristijanizacija sekularne evropske kulture. Jovan Lazi u
asopisu Pravoslavlje kae: Evropska filosofska misao se, takoe, postepeno
distancirala od uticaja Rimokatolicizma, sve dok se, u doba Prosvetiteljstva, u
potpunosti nije oslobodila tih uticaja, polaui tako temelje kasnijeg post-hrianskog (ili post-rimokatolikog) humanizma. To je bilo propraeno slabljenjem politike moi Rimo-katolike crkve. Odluan udarac politikim ambicijama Rima zadali su Francuska revolucija i Napoleonovi ratovi. Sve to je ostalo od nekadanje svemogue papske imperije, koja je vladala veim delom
Zapadne Evrope, jeste slaba vatikanska drava.
Zakljuak
Dananja situacija je iz vie perspektiva analogna situaciji, kada je u
stari svet stupilo hrianstvo. I danas je evropejstvo puno paradoksa: priznajemo vrednosti, ali okreemo lea jednom od njenih korena; elimo realizovati
ideje, ali ne umemo ih ispuniti sutinskim sadrajima; sa idejom slobode i razuma mi smo nainili ideologiju, koju u beskonanost jurimo, a u isto vreme sve
vie ljudi se okree sektama, okultizmu i ezoteriji. Evropski kontinent nikada
nije toliko nasrtao na institucionalnu religiju kao danas a u isto vreme nikada
nije bilo toliko pseudoreligijsih praksi kao danas. Ideoloko ispunjavanje vred-

Religija i tolerancija, Vol. XI, 19, januarjun, 2013.

119

nosnog vakuma je reenje samo za mali broj ljudi; veina drutva u ovom vrednosnom vakumu gubi orijentaciju. U prilog ovome idu rei Jovana Pavla II,
nakon Evropskog sinodalnog vea: Dananja Evropa, kako se ini, upravo u
vreme, kada jaa i iri se njeno privredno i politiko ujedinjenje, gubi u dubokoj
krizi vrednosti. Iako joj na raspolaganju stoji veliki broj sredstava, deluje kao da
joj nedostaje zamajac, koji bi pokrenuo njene drutvene projekte i davao njenim
stanovnicima nove razloge za nadu.
Konfrontirali smo se s naom prolou, unitavajuim ratovima, genocidima, i odluili smo izgraditi kontinent mira i jednistva na vrednostima, koji
znae na identitet. Meutim, kao da su se ove vrednosti ispraznile i iskorenile.
Kodifikovali smo Evropu, a u isto vreme smo joj oduzeli energiju za ivot.
Moral pokuavamo formulisati dravnim zakonima, a nismo nauili odrati ni
jednostavnih Deset zapovesti (Dekalog). Evropa je prilika, no u isto vreme krhka mogunost. Ako u njoj preovladava sekularizam, ili ako se podravaju antikulturne forme fundamentalne religije, u oba sluaja Evropa gubi. I nije bitno o
kakvom se fundamentalizmu radi, o nacionalistikom, rasistikom, ateistikom,
islamskom ili hrianskom, Evropa vie nee biti Evropa, ako prestane da veruje u svoju vlastitu otvorenost. Upravo ovde znaajnu ulogu igra hrianstvo,
jer je ono dua, jer je ono koren a ponajvie zato to hrianstvo ima specifinu
poruku savremenoj Evropi.
Prema istraivanjima danas se od 6095% stanovnika zapadne Ev-rope
deklariu kao hriani. Meutim, injenica je da aktivnih hriana je sve manje.
Problem je i sve prisutniji militantni sekularizam o kome Jovana Lazi kae:
Militantni sekularizam koristi sva mogua sredstva da Hrianstvo prikae kao
zastarelo, kao ostatak prolosti kako bi se poploao put za progresivnije
filosofije. Aktivno delovanje u ovom smeru je upereno ka mladim ljudima: savremena kultura mladih, nadahnuta sekularnim idejama, postala je izuzetno neprijateljski nastrojena prema Crkvi i Hrianstvu. Zbog toga sociolozi, ne bez
razloga, predviaju znaajnu stopu opadanja broja evropskih hriana za jednu
ili dve generacije (uz istovremen kontinuirani rast broja muslimana).15
Realno gledajui nakon Milanskog edikta, hrianstvo je doivelo svoj
procvat. Uticalo je bez premca na sve sfere drutva. Moramo priznati da je bilo
tzv. 'mranog srednjeg veka' u pojedinim segmentima totalitarnog reima Crkve
na zapadu, to nije tako primeeno na istoku gde se pod uticajem hrianstva
razvija nauka i filozofija. Ako budemo zaboravili na svoju prolost, ako je budemo odbacili, onda gubimo i nadu u budunost. Evropa se ne sme odrei svog
duhovnog hrianskog naslea, hrianske civilizacije, jer bi to znailo da see
granu na kojoj sedi. Na ovim osnovama poiva vekovni vrednosni i moralni
sistem.

15

Jovan Lazi, Militantni sekularizam i hrianstvo, http://pravoslavlje.spc.rs/broj/10171018/tekst/militantni-sekularizam-i-hriscanstvo/print/lat, Pristupljeno: 02.04.2013.

120

urik I.: Uticaj hrianstva na evropsku kulturu

LITERATURA

Bordman, Don, Grifin, Dasper i Mari, Ozvin, Oksfordska istorija rimskog sveta, Clio,
1999.
Brkic Jovan, Moral Concepts in Traditional Serbian Epic Poetry, S-Gravenhage,
Mouton & Co. : 1961.
Cooper Jean Campbeli, Ilustrovana enciklopedija tradicionalnih simbola, Beograd:
Prosveta Nolit, 1986.
Gruji Radoslav, Pravoslavna Srpska crkva,
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/PSC/Lat_PSC47.htm
Herodotova istorija, Novi Sad: Matica Srpska, 1988, knjiga IV, 45.
Hofbauer, Hanes, Proirenje EU na istok, Beograd: Filip Vinji, 2004
Husar, Elvira: Osvrt na istorijat duhovne muzike (Novina primene Kodaljeve metode u
kontekstu nastave veronauke), doktorska disertacija, Novi Sad: Protestantski
teoloki fakultet, 2010.
Janiijevi Goran, Ranohrianska kultura izmeu dva edikta, umadijski zapis,
Aranelovac.
Kesarijski Jevsevije, Crkvena istorija, Beograd.
Kolmen Don, Savest Evrope, Novi Sad: Vega media, 2003.
Lazi Jovan, Militantni sekularizam i hrianstvo, http://pravoslavlje.spc.rs/broj/10171018/tekst/militantni-sekularizam-i-hriscanstvo/print/lat
Mateji M., Srpska kultura i istorija,
http://www.manastirlepavina.org/novosti/index.php/weblog/detaljnije/pravosla
vlje_i_srpska_kultura_i_istorija1/
Pjotr Mazurkjevi, Hrianski koreni Evrope, u knjizi Evropska civilizacija, Beograd:
Slubeni glasnik, 2009.
Popovi Radomir, Vaseljenski Sabori, Odabrani dokumenti, Beograd, Valjevo, Srbinje:
Hrianska misao, 1997.
Samardi Miloslav, Tajne Vukove reforme, Kragujevac: Pogledi, 1997.

Religija i tolerancija, Vol. XI, 19, januarjun, 2013.

121

Igor urik
Protestant Theological Seminary
Novi Sad, Serbia
INFLUENCE OF CHRISTIANITY ON EUROPEAN CULTURE AND
CIVILIZATION (The Implications Of The Edict Of Milan)
Summary
Author in his paper presents first, the main contribution of Christianity to Europe
today. Many civilizations have had an important role in the development of the society
but Christianity as a religious direction made the most significant impact on the overall
European heritage. After the Edict of Milan, there has been major changes in society,
which is reflected in the field of education, architecture, art, music and other areas.
Cer-tainly, the author evaluate and from modern critical persketive perceived
secularization tendencies, antagonisms and delisting of Christianity.
Key words: Christianity, Europe, Byzantium, The Edict of Milan, Culture, Civilization.