Babina beseda

Poto sam upravo sada, u ovih nekoliko sati, u

Starom ivotu, rei u vam ta oseam kao utvrene boanske injenice.
Svi smo mi sutinski jedno. Neznanje pobuuje oseaj da smo neto drugo. Dua eli
svesnost, da bi spoznala samu sebe, ali u napredovanju ka svom Cilju, koji ne moe da ostvari
nezavisno od kreacije, ona mora da prolazi kroz iskustvo koje prikuplja kao upojedinjeni, u
celosti izmiljeni, ego. Zato se na poetku suoava sa neznanjem, umesto sa Znanjem.
Dvojne forme i izmiljene tvorevine su plod neznanja: roenje i smrt, srea i nesrea, vrlina i
greh, dobro i zlo sve je to u jednakoj meri ispoljavanje istog neznanja. Nikada se niste rodili
i nikada neete umreti; nikada niste patili i nikada neete patiti; uvek ste postojali i uvek ete
postojati jer odvojenost postoji samo u mati.
Dua se izlae iskustvu kroz mnogobrojne forme, kao to je da bude kralj i prosjak, bogata i
siromah, visok i nizak, jak i slab, lep i ruan, ubica i ubijeni. Sva ova iskustva moraju da
izlaze na videlo sve dok dua, premda zapravo jedna i nedeljiva, u sebi zamilja odvojenost.
Kada se dua lii impresija ovih izmiljenih iskustava, postaje ogoljena kao u svom zaetku,
da bi postala potpuno svesna svog jedinstva za Nadduom koja je Jedna, nedeljiva, Stvarna i
Beskonana.

Dua se raznim putevima oslobaa okova impresija. Ljubav je najvaniji od puteva koji vode
ostvarenju Boga. Ljubavlju dua biva potpuno apsorbovana u Bogu, da bi na kraju sasvim
zaboravila sebe. Tada iznenada stie Znanje, hitro kao grom koji do pepela spaljuje sve to
pogodi.
Znanje iskorenjuje iluzije, sumnje i brige, a prividne patnje trenutno zamenjuje trajni mir i
veito blaenstvo koje je Cilj sveg postojanja. Dua, sada osloboena iluzija, ostvaruje svoje
prvobitno jedinstvo bia.
Ne gajimo nadu, jer Znanje je onostran nadanja i elja. Ne rezonujmo, jer Znanje ne moe da
se razume niti o njemu moe da se razmilja. Ne sumnjajmo, jer je Znanje izvesnost nad
izvesnostima. Ne ivimo ivot ula, jer pohotni, gramzivi, lani, neisti um ne moe da
dokui ovo Znanje. Volimo Boga kao Duu naih dua. U visini ove Ljubavi lei Znanje.
Boanski Savreni mogu ovo Znanje da podare kome ele i kada ele.
Da svi ubrzo steknemo ovo Znanje.

Dragi moji radnici

Iako sam vam esto govorio da neu davati

vie nikakve poruke ni besede, eto me gde inim upravo ono to ne elim da inim. To je zato
to veina meu vama radi ono to ne volim da radite. Jue sam morao da vam dam poruku
zato to ste je oekivali, a predmet poruke bilo je kako ste moja deca, jer uprkos mnogo prie
o Baba-porodici, mnogo je vie prividnog nego stvarnog srodstva meu vama koji ste deca
Jednog Oca. Prava deca Jednog Oca se izmeu sebe ne pozdravljaju osmesima i zagrljajima,
dok istovremeno pothranjuju bes i ljutnju, ve u svojim srcima marljivo brinu o meusobnom
dobru i rtvuju se za njega. Ako me uinite svojim pravim Ocem, sve razlike i sporovi meu
vama, kao i svi lini problemi koji se tiu vaih ivota, rastvorie se u Okeanu moje Ljubavi.
Svi ste vi revnosni u irenju moje poruke Ljubavi i Istine i mnogi od vas na istoku i zapadu su
puno truda uloili u ovaj posao; izdaju knjige i ostalu literaturu, organizuju skupove, rtvuju
svoje odmore da bi putovali, gradili sale i postavljali kipove koji me predstavljaju. Pitam se
koliko je moje Ljubavi i Istine bilo u vaem radu na irenju moje poruke Ljubavi i Istine! Ako
u vaim srcima nema bratskog oseanja, sve rei koje izgovarate ili tampate u moje ime su
prazne; sve milje koje prelazite zarad mog cilja ravne su nuli; sve organizacije za moj rad
samo su privid aktivnosti; sva zdanja koja u sebi treba da nose mene, samo su pusta mesta, a
svi kipovi koje pravite ne bi li me otelovili, prikazuju nekog drugog. Bio sam strpljivi i
popustljiv u odnosu na nain na koji ste sve ovo izvravali, jer ste bili vrlo mlada deca u mojoj
ljubavi, a deca moraju da imaju neto ime e da se igraju. Sada ste, meutim, stariji i

poinjete da uviate da je pred vama mnogo vei posao od onoga koji ste do sada obavljali.
Preispitivali ste svoja srca i umove da bi doznali kakav bi to rad mogao da bude. On nije
razliit od onoga to ste do sada inili to je isti rad, ali obavljen na drugaiji nain. A to je
nain ponitenja, koji podrazumeva da to vie radite za mene, to se u sebi oseate manje
vanim. Morate zauvek da upamtite da ja sam obavljam svoj rad. Iako samo onaj ko je postao
Jedno sa Bogom moe da slui i radi za sve, putam vas da radite za mene da biste imali
priliku da svoj talenat i sposobnosti nesebino koristite i tako mi se vie pribliite. Nikada ne
bi trebalo da pomislite da je va rad za druge njima na korist, jer time to posredujete da mi
drugi priu, vi koristite sebi. Moj rad je vaa prilika. Kada dozvolite da se vi naete izmeu
mene i mog rada, putate da vas rad od mene odvede. Kada vam je rad za mene prei od vas
samih, on e se odvijati kako treba, premda to ne mora obavezno da bude i bez smetnji. A
kada se posao ne odvija kako treba, znai da ste se vi postavili izmeu rada i njegovog
izvrenja. Put rada za mene je put ponitenja, to je put snage a ne slabosti. Pomou njega
postajete zreli u mojoj Ljubavi. Na ovom stadijumu ne moete da znate ta je prava Ljubav,
ali ete radei za mene onako kako bi trebalo da radite za mene, dostii zrelost kada u trenu
mogu da vam pruim Ono za ime ste tragali milionima godina.

Draga moja deco

Zadovoljan sam vaim dolaskom iz raznih

krajeva i preko okeana. I mada nijedna rtva nije prevelika da se bude uz mene, dirnut sam
rtvom koju su neki od vas podneli ne bi li doli.
Oni koji nisu mogli da dou, ne treba da se oseaju obeshrabreno, jer je moja ljubav sa njima
kao i uvek, a pogotovo u ovoj prilici. Znam koliko svi oni eznu da provedu makar samo
jedan sat uz mene, i u kojoj meri su bespomoni u okolnostima koje su ih zadesile.
Doli ste iz daleka, ne zbog neke skuptine ili konferencije, ve da uivate u mom drutvu i
nanovo osetite moju ljubav u svojim srcima. Ovo je zajedniko okupljanje dece sa Istoka i
Zapada u domu njihovog Oca.
Sve religije sveta propovedaju da postoji samo jedan Bog, Otac svega u kreaciji. Ja sam taj
Otac.
Doao sam da podsetim sve ljude da treba da ive na Zemlji kao deca jednog Oca, sve dok ih
moja Milost ne probudi za spoznaju da su svi oni jedno bez drugog, i da su sve podele, sukobi
i mrnje, samo poigravanje senki njihovog vlastitog neznanja.

Iako su svi moja deca, oni prenebegavaju jednostavnost i lepotu ove Istine, odajui se mrnji,
sukobima i ratovima koji ih dele na neprijatelje, umesto da ive kao jedna porodica u domu
svog Oca. ak i vama koji me volite i prihvatate za ono to jesam, ponekad nedostaje
razumevanje srca onog drugog.
Sve ovo sam strpljivo podnosio u tiini, radi sve moje dece. Sada je vreme da postanu svesni
da je njihov Otac prisutan meu njima, kao i svojih odgovornosti prema Njemu i sebi samima.
Prekinuu utnju i svojom Reju nad Reima podstaknuu moju decu da u svojim ivotima
ostvare nedeljivo Bivstvo koje je BOG.
Godinama sam davao mnoge poruke i besede. Danas jednostavno elim da vama, koji ste se
ovde okupili u mojoj ljubavi, kaem da zapuite ui svog uma i otvorite ui svog srca, da bi
ste uli moju Re kada je budem izgovorio.
Ne traite moj Blagoslov koji je uvek sa vama, ve eznite za danom kada e moja Milost da
se spusti na sve koji me vole. Najblagosloveniji su oni koji ne eznu ak ni za mojom
Milou, ve samo trae da sprovode Moju Volju.

Bakti Joga

Od brojnih praksi koje dovode do krajnjeg cilja oveanstva,

Bogo-ostvarenja, Bakti joga je jedan od najvanijih. Gotovo itav ljudski rod interesuje Bakti
joga, koja prosto reeno, znai umee bogotovlja. Dodue, potrebno je da je razumemo u
svim njenim istinskim vidovima, a ne samo u uskom i plitkom smislu, u kojem se ovaj izraz
obino upotrebljava i tumai.
Duboko bogotovlje zasnovano na uzvienim idealima filozofije i duhovnosti, nadahnuto
boanskom ljubavlju, nesumnjivo ini pravu Bakti Jogu. Otuda sledi da razne ceremonije i
obredi, koji su nerazdvojni deo svake vere ili ariat* svake religije, ine samo njenu senku.
Ipak, moe se rei da ritualno bogotovlje, koje mase meaju sa religijom, jeste Bakti Joga u
svom poetnom ili prvobitnom stadijumu. Brojne ceremonije koje obavljaju sledbenici svake
vere su bez sumnje beskorisne, ali moe se rei da ove ceremonije kao i naini molitve, koji
se u sutini zasnivaju na principu izraavanja bogotovlja reima ili njegovog podsticanja,
ine poetnu Bakti Jogu.

Iako Bakti Joga ne moe da se podeli u odvojene, sasvim nepovezane delove, moe se rei da
ona ima tri glavna stadijuma. Prvi stadijum, koji je osnovni, bavi se ritulanim oboavanjem.
Namaz kod muslimana, Tal-Baan i andja-Pue hindusa, Kusti i Bantras Zoroastrijanaca,
molitve hriana, itd., predstavljaju Bakti-oboavanje u zaetku. Prvi stadijum Bakti-Joge je
stoga opti, i skoro svako se njime bavi i moe da ga praktikuje.
Drugi stadijum, koji je srednji, bavi se stalnim spominjanjem Boga. Poklonik, stalnim
mentalnim i fizikim ponavljanjem (Nam-Smaran ili Zikra) bilo kog imena Boga, postie
koncentrisanost misli na Boga, bez posredovanja obreda. Drugim reima, kada su ovekove
misli uvek upuene Bogu, za sve vreme budnog stanja, ak i dok jede ili razgovara, moe se
rei da je on na drugom stadijumu Bakti Joge.
Ova vrsta stalnog spominjanja Boga ne sme da se pomea sa meditacijom. U meditaciji,
ovek nastoji da postigne usmerenost misli, a onaj ko je stigao do drugog stadijuma BaktiJoge ve poseduje samo jednu jedinu misao o Bogu i zato nema vie potrebu za
organizovanim razmiljanjem. Ba kao to raznovrsne misli dolaze obinom oveku, ak i bez
njegove namere, Bakti jogin na drugom stadijumu jednostavno ne moe da ne misli na
Gospoda, gde god i kakav god On mogao da bude. Ova usredreenost misli na Boga je via
Bakti ili bogotovlje.
Trei, napredni, stadijum bavi se boanskom ljubavlju i enjom vieg reda. Via Bakti
drugog stadijuma konano dovodi tragaoca do treeg ili najvieg stadijuma Bakti Joge,
drugim reima, do najvie Bakti i do istinske ljubavi. ovek na ovom stadijumu moe da se
nazove istinskim Boijim ljubavnikom. Njemu se ne javlja pitanje usredreenosti misli. On je
onostran misli. Njegove misli su se istopile u razbuktaloj vatri silne enje za VoljenimBogom koja sve sagoreva. Ona je toliko jaka da aspirant na ovom stadijumu Baktija ili ljubavi
nipoto ne misli na svoje fizike potrebe i gotovo da ne shvata sopstvenu telesnost.
Na osnovu ovog pregleda tri stadijuma Bakti Joge, sasvim je oigledno da kuedomaini,
ljudi zauzeti poslom, ukratko, mase, mogu da praktikuju bogotovlje samo do prvog
stadijuma. Prosean ovek treba da sledi svoju veru, ma kakva ona bila, sasvim iskreno, ne
hajui da li e biti nagraen, i sa jedinim usmerenjem i ciljem Ja neu nita drugo osim
Tebe, Boe.
Kada kaem slediti sopstvenu veru, podrazumevam da svako treba da bude slobodan da
svoje bogotovlje zasnuje na religijskim idejama i metodama koje ga najvie privlae, a ne da
treba da se u potpunosti zaustavi na verovanju ili neverovanju u neke tvrdnje odreenog
svetog spisa, o temama koje sve u svemu prevazilaze oblast intelekta. in bogotovlja iz srca,
a ne razmiljanja i verovanja, ono je to u religioznosti ima vrednost.
Otuda za hindusa, muslimana, hrianina i parsija najbolju Bakti ine, obavljanje Pue,
Namaza, molitvi, odnosno, Kusti obreda. Ovo izvoenje mora da bude iz samih dubina srca i
sa jedinim ciljem, Ne elim nita osim Tebe (Boe). U protivnom, ma koliko predivna
uenja i velianstvenu filozofiju imala neka religija, ona nije nita drugo nego puka lakrdija,
kojoj se ljudi odaju uglavnom vie usled navike i straha od drutva, nego iz poimanja istinske
posveenosti i bogotovlja.
Ako nema volje za bogotovljem, nikakav broj obreda i nikakva koliina molitvi jezika,
nikada nee sluiti istinskoj svrsi religije. Jedno je nauiti napamet ceo sveti spis, dok je neto
sasvim drugo iz srca ponavljati samo jednu njegovu reenicu. Neki hindus moe da ima astre

u malom prstu, ali ako mu nedostaje posveenost iz srca, nije nita bolji od pisae maine ili
kalkulatora.
Musliman se moda podsmeva takozvanom idolopoklonstvu, ali biva kriv za poklonjenje
vrludavim mislima, ako nepotaknut voljom za bogotovljem elom dodiruje pod u Sijdi za
vreme svog Namaza pa ga spopadnu nezgodne misli, jer to znai da tada ne ukazuje
potovanje Svemonom, ve upravo tim mislima. Na primer, ako pri obavljanju Sijde
musliman pomisli na nekog mukarca ili enu, ispada da je ponudio Sijdu tom mukarcu ili
eni, te se tako Namaz pretvara u lakrdiju.
Muslimanski svetac, Sufi-Sarmast (koji se protivio prinoenju ritualnih molitvi) je ovo
ubedljivo rasvetlio kada ga je kralj Aurangzeb jednom prilikom primorao da uestvuje u
zajednikom Namazu. Svetac se pridruio skupu protiv svoje volje, pa se ubrzo pobunio
protiv toga glasno dovikujui Imamu, koji je upravo u asu dok je vodio molitve bio mentalno
zaokupljen raspodelom trokova za predstojee venanje svoje erke, da je Bog Imama ispod
njegovih stopala. Ove rei koje je izgovorio Svetac kasnije su potvrene kada je blago
stvarno otkriveno ba ispod mesta na kome je Sufi-Sarmast stajao u toku zajednike molitve.
Da zakljuimo, svako, bez obzira na versku pripadnost ili poloaj koji zauzima u ivotu, moe
da praktikuje Bakti Jogu ili istinsko umee bogotovlja u njenom prvom stadijumu. in
bogotovlja mora da izvire iz srca. Upamtite da bogotovlje iz srca iziskuje velike napore. Ne
moe da ga prizove tek puka elja. Ako se ovek odlui da praktikuje istinsku Bakti, on mora
da ulae natoveanske napore da bi postigao usredsreenost uma, jer je vrlo verovatno da e
neprijateljske misli da mu uznemiravaju um. Zbog toga to struktura uma prosene osobe nije
sklona da neko vreme ostane nepromenjena, od sutinske vanosti su ponovljena nastojanja da
se probudi duboka odanost. To je i prekretnica u ovim praksama koja ispravno shvatanje
religije izdvaja od povrnog ispoljvanja puke rutine.
Neki ljudi mogu biti tako sazdani da su kadri da spremno prihvate drugi stadijum Bakti Joge,
a da nisu proli kroz prvi. Bilo da posveenik jeste ili nije proao kroz prvi stadijum, na
poetku drugog stadijuma, mora da uini silne napore da bi mislio na Svemonog to je
mogue vie i ee. Napori moraju da traju sve dok se ne uzdigne iznad napora, a uzdie se
samo kada bogotovlje iz srca postane njegova druga priroda. Sasvim opravdano moe da se
kae da je onaj ko moe prirodno da bogotuje iz srca, ne smatrajui potrebnim da ini
vetake napore, postigao viu Bakti.
Nije neophodno da ovek prestane da obavlja svoje svetovne dunosti i obaveze, da bi
postigao ili praktikovao viu Bakti. On moe da vodi svoji posao ili se bavi svojim pozivom,
moe da vodi porodian ivot i brine se o neophodnim spoljanjim potrebama, ali, usred svih
svojih spoljanjih obaveza uvek mora da je budan za Gospoda. to je vie kadar da se
spominje kome je namenjeno bogotovlje iz srca, uporedo sa svojim uobiajenim
svakodnevnim ivotom, to bolje po njega. Pored ponavljanja imena Svemonog na uobiajeni
nain, trebalo bi da tragalac za subjektivnim, uzgrednim duhovnim prosveenjima na drugom,
naprednijem stadijumu Bakti Joge, sebi postavi pravilo da se nekoliko sati svake noi sasvim
sam povue u mranu prostoriju. U toku ove osame mora da se trudi da izbegne sve misli
osim elim samo Tebe, o Gospode, i da neprestano ponavlja neko od imena Svemonog
koje je usvojio za obavljanje Nam-Smarana.
Ovo je najbolji nain otvoren za one koje ne zadovoljava bogotovlje sa svrhom, niti mogu da
se radi Boga odreknu svega. Ako se iskreno sledi, ova srednje napredna praksa pre ili kasnije

mora da urodi plodom i da, na ovaj ili onaj nain, prui aspirantu subjektivna vienja
velianstvene Stvarnosti. Na primer, ovek moe da bude kadar da vidi ili uje ne koristei
ula vida i sluha; ili moda ak i da bude uveden na sam Put.
Postoji samo jedan put za mali broj onih koji, iz same dubine svoje due i najskrovitije biti
svog srca, po svaku cenu i bez obzira na posledice, uporno zahtevaju da se ba suoe sa
Stvarnou licem u lice. To je potpuno odricanje. Ovakvi heroji ne samo da moraju da
poseduju nesavladivu odvanost da se odreknu sveta, napuste celokupnu imovinu i posede, i
prekinu sve spoljne veze nego i da praktikuju unutarnje odricanje, koje podrazumeva
odustajanje od svih elja i strasti i negovanje tenje za Bogo-ostvarenjem.
Poto se potpuno i s verom odrekne, kako u spoljanjem tako i u unutranjem smislu, kao to
je gore objanjeno, heroj-tragalac mora ili da se sasvim preda Savrenom Uitelju u koga
veruje, ili da se zauvek povue u umu, ili na planinu, ili na obalu reke, sa imenom
Gospodnjim na usnama, sa milju o Bogu u umu, sa tenjom da Ga vidi u svom srcu.
Ukratko, sve dok tragalac ne doe do cilja ili vodia ivog Savrenog Uitelja, on treba da
vodi ivot odricanja, lutajui ili sedei u osami, uvek spreman da poloi ivot za svoju tenju.
To ne znai da nikada ne treba da oseti glad ili da uvek kada mu je dostupna hrana treba da je
izbegava. Odricanje svakako podrazumeva da, izmeu ostalog, ovek treba da prestane da
misli o hrani. Meutim, glad nije uvek posledica razmiljanja. oveku nikada nije potrebna
misao o gladi da bi bio gladan. To je isto tako prirodno kao i disanje, mada je u velikoj meri
povezano sa silinom bakti ili udnje kod tragaoca. to je njegova boanska udnja jaa, to
njegove fizike potrebe postaju sve manje.
ak i na ovom pojavnom nivou, esto nalazimo kako svetovni ljudi due vreme bivaju
ravnoduni prema onome to nazivamo neophodnim ivotnim potrebama, kada je vruina ili
su privueni nekim radom ili zadovoljstvom koje im potpuno zaokuplja panju. To isto se
upravo dogaa i na duhovnom nivou. ovek moe toliko da bude obuzet idealom koji ima u
vidu, da mesecima sasvim zaboravlja na ove toboe neophodne ivotne potrebe, ne nanosei
sebi trajno fiziko oteenje. Tamo gde nema ni pomisli o oteenju, do oteenja ne moe ni
da doe. Kada kaemo da oni koji stvarno uporno nastoje da vide Boga moraju da se odreknu
svega i hodaju unakolo samo u koulji, svakako da podrazumevamo da nimalo ne treba da
brinu ni o kakvom linom gubitku ili opasnosti. Ne mislimo da tragalac treba da izvri
samoubistvo, ali zasigurno treba da prestane da se vrsto dri ivota, te da bude spreman da
ga izgubi ako i kada okolnosti to zahtevaju.
To moe da izgleda neizvodljivo, a veini je doista i nemogue da dosegnu ovu visinu Bakti
Joge. Dodue, svako ljudsko bie je potencijalno u stanju da ispolji ovo visoko postignue; a
neki, iako u vrlo malom broju, na ovaj nain povremeno zaista ispoljavaju boanstvenost.
Daemo jedan skoriji primer. Pre oko etrdeset i pet godina, Njegova Svetost, Sadguru
Upasni Mahara iz Sakorija, celu jednu godinu je bez prekida presedeo u osami na brdu u
blizini Nasika, i za itavo vreme nijednom nije uzeo ni vodu ni hranu. A ipak je ostao iv!
Bogo-ostvarena osoba moe, ako on ili ona tako hoe, da bude bez hrane, pia, pa ak disanja,
godinama bez prekida, ali tu nema nikakvog uda jer Bog-ostvareni poseduje beskonane
moi.
U gornjem primeru vredno je napomenuti da u vreme kada je itavu godinu bio bez vode i
hrane, Upasni Mahara nije bio Bogo-ostvaren. Samo zahvaljujui silini njegove boanske
udnje ri Mahara je bio u stanju da zaboravi svesnost i potrebe svog telesnog oblija.

Moemo da se upitamo ta ovek koji se potpuno odrekne i povue u osamu treba da ini da
bi obezbedio nasune ivotne potrebe, tj., hranu, kada oseti veliku glad. On mora da prosi za
hranu, a u tu svrhu privremeno moe kratko da bude u drutvu drugih ljudi. Mora da bude
spreman da prihvati i bude zadovoljan svakom vrstom hrane, bila ona ukusna ili neukusna, u
dovoljnoj koliini ili nedovoljna. A im njegova najkritinija potreba bude zadovoljena, on
treba da se vrati i bude u osami potpuno sam, uz misao o Bogu.
Na osnovu gore pomenutog ne treba zakljuiti da se ovde zagovara ili prata prosjaenje,
kojim se bavi veliki broj takozvanih Sadua i ostalih profesionalnih prosjaka, koji su
prokletstvo za drutvo i sramota za duhovnost. Naprotiv, injenica je da je prvi i
neprikosnoveni zakon duhovnosti i Bogo-otkrovenja davanje, od poetka do kraja. Kada onaj
ko se istinski odrekao, veliki heroj koji je odustao od svih elja sutinskog uzroka
prosjaenja- isprosi i uzme hranu i nasune potrebe od svetovnog oveka, tom oveku prua
priliku da slui i ima udeo u znaajnom i plemenitom traganju za Bogom. Da bi smo ovo
razjasnili, razmotriemo sada Sahkam i Nikam, dve vrste Bakti.
Bogotovlje moe da bude iskreno, iz srca, ali ako ga poklonik prua sa oekivanjem bilo
ega za uzvrat, bez obzira da li je to u obliku svetovnih dobara, ili u obliku blagoslova za svoj
dalji ivot, njegovo poklonjenje je Sahkam. Sahkam je uglavnom povezan sa prvim
stadijumom Bakti Joge. Kada se bogotovlje iz srca nudi radi njega samog, bez ikakvih
pomisli na nagradu u ovom ili narednom ivotu, naziva se Nikam i odnosi se na drugi i trei
stadijum Bakti Joge. Istina je da je tenja da se Bog vidi i da se bude jedno sa Njim glavni
motiv najvieg bogotovlja, ali ova tenja je beskonano razdvojena od svetovnih elja. Ova
tenja je takva da ak i kada se ovek nae licem u lice sa Bogom, ona i dalje gori punim
sjajem sve dok se ne postigne Sjedinjenje kao to je oigledno iz onoga to je Hafiz
uskliknuo kada je stigao do estog nivoa:
Khatiram vakhti havas kardi kay binam
chizha Ta toora didam na kardi jooz ba didarat haves!
Uvek sam eleo da vidim razne stvari,
ali otkad sam video Tebe, elim da vidim samo Tebe.
Mogue je jo na prvom stadijumu uiniti napore da se Sahkam Bakti pretvori u Nikam
Bakti. Neminovno je da je bogotovlje u poetku Sahkam. ovek moe da prestane da obavlja
poklonjenje Bogu zbog privremenih dobitaka. Retko se, meutim, deava da na poetnom
stadijumu ovek u toku bogotovlja moe da se uzdri od pomiljanja na nagradu u ivotu
koji mu predstoji. Mada Sakham Bakti nije nita drugo nego prosjaenje, to je ipak poetak
istinske Bakti, jer dok poklonik neposredno ili posredno moli Boga za bilo kakvu uslugu, on
iskreno slavi Boga. Poto hvala, pokrenuta mislima o dobiti, izvire iz srca, mogue je da se
pretvori u nesebinu hvalu, koja zauzvrat vodi u Nikam Bakti.

Ja sam Sin Boga Oca i Boga Majke u

Jednom

Bog je Jedno. On je i otac i majka u Jednom.

On je u svemu i svakome, ali je isto tako i izvan toga. Govoriu vam o Bogu u Onostranom
Stanju. U Onostranom Stanju Bog je istovremeno i Bog otac i Bog majka.
Sada emo govoriti o svetovom ocu i majci. Pretpostavimo da brani par ima sedam sinova.
Prirodno je da otac voli one sinove koji su mu od koristi, koji su zdravi, inteligentni, bistri
oigledno je da e otac biti zadovoljan ovakvim sinovima. E sad, est sinova ovozemaljskog
oca su zdravi, jaki, inteligentni i dobri u svakom pogledu; sedmi sin je nesposobni slabi,
bezazlen, jednostavan i prostoduan (Bhola). Otac nema ljubavi za sedmog sina i voli samo
ostalih est sinova. Majka, meutim, najvie voli sedmog sina, i to posebno zato to je slab,
bolestan, fiziki nesposoban, jednostavan i prostoduan.
Bog je i otac i majka u Jednom. Avatari su Sinovi Oca u Onostranom Stanju. Svi prethodni
periodi Avatarstva posvedoili su da je Avatar bio zdrav, bistar, mudar Sin Boiji. Sve ovo
podrazumeva da je Avatar uvek bivao Voljeni Oev Sin. Obratite panju da Avatar uvek
uzima muko oblije i pridruuje se ljudima kao mukarac.
Bog sve do sada nije imao priliku da odigra ulogu Boga majke u Onostranom Stanju. U ovom
periodu Avatarstva, Bog Otac je veoma zadovoljan sa mnom jer sam beskrajno bistar, mudar,
sposoban i savren u svakom pogledu (Ustad ili otrouman) ba kao to moj Otac eli da
budem. Ja sam voljeni Sin svog Oca. U isto vreme, u ovom obliku ja sam fiziki
onesposobljen. U Americi sam 1952. povredio levu stranu fizikog tela, od noge do lica. U
Indiji sam 1956., povredio svoju desnu stranu, od glave pa sve do noge. Osim to sam fiziki
onesposobljen, ja sam i beskrajno jednostavan i prostoduan (Bhola). Na ovaj nain sam ja i
dobri voljeni Sin svog Boga Majke. Izgleda da Bog u ovom Otelovljenju Avatara ima priliku
da igra ulogu i oca i majke.

Bog i kreacija

Bog i kreacija
Bog je beskrajna stvarnost, dok je kosmos beskrajna iluzija. Dodue, oni nisu beskrajni u
istom smislu. Bog je Jedan Beskrajni, a iluzija je beskrajna u mnotvu. Bog je beskrajno
jedinstvo, a iluzija je beskrajna dualnost. Bog uvek jeste. Iluzija uvek NIJE. U iluziji ili van
nje, Bog je bez poetka i bez kraja, dok iluzija poinje u iluziji i zavrava se u iluziji.
Beskrajna iluzija obuhvata beskonana sunca, zvezde, mesece, planete i svetove. itava
kreacija u iluziji nastavlja da evoluira ad infinitum.
Uzmimo, na primer, ovekovu glavu na kojoj rastu bezbrojne vlasi kose. Kada se obrije sva
kosa, rast kose ne prestaje. Kosa se obnavlja i iznova prekriva itavu glavu. ak i dok glava
elavi, jedino kosa nestaje, a glava ostaje glava.
U poreenju sa glavom, vlasi kose mada bezbrojne, nemaju skoro nikakvu vrednost. One
mogu da se pojave i ieznu, bez ikakvog uticaja na vrednost glave kao takve. Kosi, kao
sredstvu privlanosti i oaranosti samim sobom, najvie se pripisuje ukrasna vrednost.
Slino tome, pojedinani um koji stvara beskrajne misli, moe da se uporedi sa glavom na
kojoj rastu bezbrojne vlasi kose. Individualni um u sebi moe da sadri, potakne i usvoji
beskonaan broj misli. U sutini, sveukupna energija i sva materija su posledice samog uma.
Da bi smo razumeli svekoliku vanost Boga Koji je jedina Stvarnost, uporedimo Ga sa umom,
a kosu na glavi uporedimo sa kreacijom. Ovaj primer odmah navodi na pomisao da je u
poreenju sa kosom na glavi, sam um beskrajno vredniji. Slino tome, ja kaem da je Bog
beskrajno vredniji u poreenju sa itavom kreacijom, koja nema drugu vrednost do vrednost
kose kose koja oarava i kose koja stvara iluzorno samo-zadovoljstvo.

Bog kao Istina

Svaki ovek i svaka stvar, naprosto, jesu Bog, a

Bog kao Istina, moe da se ostvari uz pomo gurua ili Uitelja. U ovoj zemlji se obino
vedantizam dovodi u vezu sa ovakvim predoavanjem Najvieg. Mene ne zanima vedantizam,
sufizam ili bilo koji drugi izam, ve samo Bog kao Istina koji dospeva u nae iskustvo, po
iezavanju ogranienog i ograniavajueg ego-uma. Bog je nepokolebljiva i vena Istina. On
Sebe otkriva i dovodi u vezu sa onima koji Ga vole, trae i predaju Mu se bilo Njegovom
bezlinom aspektu onostran imena, oblika i vremena, bilo Njegovom linom aspektu.
Obinom oveku je dostupniji preko Bogo-oveka, koji uvek dolazi i dolazie da prenese
svetlost i istinu napaenom oveanstvu, koje mahom tumara u tami.
Zbog potpunog jedinstva sa Bogom, Bogo-ovek veno uiva u stanju ja-sam-Bog, koje
podjednako odgovara vedantikom Aham Brahmasmi i sufijskom Anal-Haq, ili Hristovoj
objavi: Ja i moj Otac smo jedno. Po iskustvu sufija, Anal-Haq, ili stanje ja-sam-Bog, je
vrhunac Hama-Oosta, to znai da je sve Bog i da nita drugo ne postoji. Poto se u ovom
pristupu kontemplira samo Bog bez ieg drugog, nema mesta za ljubav prema Bogu ili
udnju za Bogom. Dua poseduje intelektualno ubeenje da je Bog. Ipak, da bi zaista iskusila
ovo stanje, ona prolazi kroz intenzivnu koncentraciju ili meditaciju na misao: Ja nisam telo,
ja nisam um, ja nisam ni ovo ni ono; ja sam Bog. Tada dua kroz meditaciju doivljava ono
to je pretpostavila da jeste. Ovaj nain doivljavanja Boga ne samo da je teak, ve je i
suvoparan.
Put je daleko stvarniji i radosniji kada postoji raskona igra ljubavi i odanosti Bogu, koja
iziskuje privremenu i prividnu odvojenost od Boga i udnju za sjedinjenjem sa Njim. Ovu
privremenu i prividnu odvojenost od Boga, dua potvruje kroz dva sufijska pojma, Hama az
Oost, to znai Sve je od Boga i Hama Doost, to znai Sve je za Voljenog Boga. U oba
pojma, dua spoznaje da je njena odvojenost od Boga samo privremena i prividna, te
intezivnom ljubavlju koja potire svaku dualnost, tei da povrati izgubljeno jedinstvo sa
Bogom. Jedina razlika izmeu ova dva stanja je to dua u stanju Hama Doost biva
zadovoljna Voljom Boga kao Voljenog, dok u stanju Hama az Oost dua ne udi ni za im do
za sjedinjenjem sa Bogom.
Poto dua, koja je zatoena, moe da se izbavi samo Boanskom Ljubavlju, ak i Savreni
Uitelji koji su dostigli potpuno jedinstvo sa Bogom i doivljavaju Ga kao jedinu stvarnost,
esto prividno stupaju u oblast dualnosti i govore jezikom ljubavi, oboavanja i sluenja Bogu

u Njegovom Neispoljenom Bivstvu, kao i u svim bezbrojnim formama preko kojih On Sebe
ispoljava.
Boanska Ljubav kakvom su je opevali hinduski sveci poput Tukarama, poduavali hrianski
mistici poput Sv. Franje, propovedali zoroastrijski sveci kao to je Azer Kaivan, i uinili je
besmrtnom sufi pesnici poput Hafiza, ne gaji ama ba nikakvu primisao o sopstvu. Ona potire
sve elje i slabosti koje pothranjuju ropstvo i iluziju dualnosti. Naposletku, ona sjedinjuje
duu sa Bogom, i time joj donosi istinsku Samo-spoznaju, trajnu sreu, neosporni mir,
nesputano razumevanje i neogranienu mo. Da budete naslednici ovog venog ivota, koji
dolazi onima koji tragaju!

Bog

Na stupnju niem od ljudskog,

neznatna svest lanog sebe ili lanog ja, stara se o svrsi evolucije. U ljudskom obliju
evolucija svesti je dovrena i svest postaje potpuna. Ljubav se po prvi put aktivno ukljuuje u
igru. Kako ljubav sve aktivnije i potpunije igra svoju ulogu, lano ja poinje sve vie da
iezava. Konano, kada je u zenitu, ljubav potpuno ponitava lano ja. Odatle proishodi da
i ljubavnik i ljubav nestaju na oltaru Voljenog. Niti ljubavnik ostaje zaljubljen, niti ljubav
gospodari ljubavnikom: cilj je postignut. Voljeni je ovladao svojim sopstvom: ne postoji nita
osim Voljenog: sve ostalo je iilelo

Kako umai iluziji

Danas je moja poruka, onima koji me vole i veruju u

moj ivot, da u nameri da umaknemo kosmikoj iluziji moramo da se pridravamo sledeeg:
Prvo i najvanije, potpune predanosti Bogo-oveku u kome Bog otkriva Sebe u Svojoj
potpunoj slavi, Svpjoj beskonanoj moi, Svom nedokuivom znanju, Svom neizrecivom
blaenstvu i Svom venom bivanju.
Kada potpuna predanost ne bi bila mogua, onda jedno ili neto od sledeeg, ako se verno
sprovodi, moe da osvoji milost od Boga:
1) Svesrdna ljubav prema Bogu. e da se On vidi, udnja da se On spozna, i gorua enja
za sjedinjenjem sa Njim, ine ovu sve-niteu ljubav zbog koje ljubavnik naputa sve,
ukljuujui i sebe.
2) Stalno druenje sa svecima i onima koji vole Boga i svesrdno sluenje njima.
3) uvanje uma od iskuenja poude, gramzivosti, gneva, mrnje, moi, slave i nalaenja
mana.
4) Apsolutno i potpuno spoljanje odricanje, pri emu ovek naputa svakoga i sve, te se u
osami posveuje molitvi, postu i meditaciji.
5) ivot u svetu, a opet praktikovanje potpunog odricanja. To znai, obavljanje svih svetovnih
dunosti bez vezivanja, znajui da je sve iluzija i da je jedino Bog stvaran, radei istog srca i
jasnog uma i ivei ivotom povuenosti usred intezivnog delanja.
6) Nesebino sluenje. Onaj ko praktikuje nesebino sluenje, ne misli na sebe ve na sreu
drugih, slui drugima bez razmiljanja o dobiti i nagradi, nikada ne doputa da bude razoaran
ili uznemiren, te sa svim mukama i tegobama izlazi na kraj vedro i rtvuje svoje dobro radi
dobra drugih ljudi. To je ivot nesebinog radnika.

Ljubavnik i Voljeni

Voljeni Bog je u svemu.

ta je onda dunost ljubavnika?
Da usrei Voljenog ne tedei sebe. Ne premiljajui o sopstvenoj srei, ljubavnik treba da
ugaa Voljenom. Onaj ko voli Boga treba da ima samo jednu misao, a to je kako da usrei
Voljenog.
Dakle, ako prestanete da mislite na sopstvenu sreu, zaista ete igrati ulogu Boijeg
ljubavnika jer je Voljeni Bog u svemu.
Meutim, ako dok usreujete druge, imate i deli misli o sebi, to onda nije ljubav ve
naklonjenost. Njome ste skloni da traite sreu za sebe dok usreujete druge.
Na primer: 1) Muevljeva naklonjenost svojoj eni. Mu eli da usrei enu, ali dok to ini on
misli i na svoju sreu; 2) Majina naklonjenost svom detetu. Majina srea proistie iz ove
naklonjenosti upravo zbog pruanja i traenja sree za svoje dete.

Ljubav i odanost

Ljubavlju izgara ljubavnik.

Odanou izgara Voljeni.
Ljubav trai sreu za Voljenog.
Odanost trai blagoslov od Voljenog.
Ljubav trai da ponese teret Voljenog.
Ljubav daje. Odanost zahteva.
Ljubav je tiha i uzviena, liena spoljanjih iskazivanja.
Odanost sebe iskazuje spolja.
Ljubav ne zahteva prisustvo Voljenog da bi volela.
Odanost zahteva prisustvo Voljenog da bi izrazila naklonjenost Voljenom.

Ljubav je lek

Nemojte pridavati preteranu vanost

objanjenjima i besedama. Rei ne uspevaju da Stvarnosti daju bilo kakav smisao jer im
neko pretpostavlja da je razumeo, znai da nije razumeo i daleko je od razumevanja bilo ega
to se tie Stvarnosti. Stvarnost je izvan ljudskog razumevanja (Sama), jer je izvan intelekta.
Razumevanje ne moe da pomogne jer je Bog onostran razumevanja. im pokuate da
razumete Boga, pogreno Ga razumete; izmie vam kada pokuavate da Ga razumete. Intelekt
mora da ode, pre osvita znanja.
Sve je ovo predstava, ala (tamaa), igra. Um mora da ode jer ala lei u umu. Jedino Man-ONa (ponitenje uma) oveka dovodi do Stvarnosti. Ako vam kaem da preskoite drugog
oveka, to moete da uradite; ali ne moete da preskoite samog sebe; u najboljem sluaju
prevrnuli bi ste se preko glave. Meutim, ima naina da se poniti um. To je Ljubav.
Razmotrite samo ljudsku ljubav: kada su mukarac ili ena intezivno zaljubljeni u svog
partnera, nita ne stoji izmeu njih. Sasvim se gube u meusobnoj ljubavi. Nema ni divljenja,
ni nalaenja mana. Nema ak ni razmene misli: ljubav preovladava bez misli. Um na neko
vreme prestaje da postoji, jer u tako intezivnoj ljudskoj ljubavi on ne stupa na scenu. Um
naizgled biva poniten u deliu sekunde, kada ljubav i voljenje dostignu vrhunac. To izaziva
stanje slino transu. Ako je obina ljudska ljubav u stanju da ode tako daleko, ta rei za
uzvisja boanske Ljubavi?
Ja sam Drevni, Jedini koji boravi u svakom srcu. Zato, volite druge, usreujte druge, sluite
drugima, ak i na sopstvenu nelagodu; tako volite mene. Ja patim za itav univerzum. Moram
beskonano da patim; ako ja ne iskusim patnju, kako da traim od mojih ljubavnika da pate
umesto drugih? Ja sam Jedno sa svime na svakom nivou: ja sam Jedno sa svime na svakom
nivou svesnosti: i ja sam onostran svih nivoa svesnosti.

Kako voleti Boga

Najpraktiniji nain da volimo Boga je da volimo svoje

blinje. Ako saoseamo sa drugima isto kao to saoseamo sa nama bliskim, mi volimo Boga.
Ako se, umesto da uviamo greke kod drugih, zagledamo u sebe, mi volimo Boga.
Ako umesto da otimamo od drugih da bi smo pomogli sebi, otimamo od nas samih da bi smo
pomogli drugima, mi volimo Boga.
Ako patimo zbog patnji drugih i sreni smo zbog njihove sree, mi volimo Boga.
Ako, umesto da brinemo o svojim nevoljama, mislimo da smo sretniji od mnogih, mi volimo
Boga.
Ako strpljivo i zadovoljno podnosimo svoju sudbinu, prihvatajui je kao Njegovu Volju, mi
volimo Boga.
Ako shvatimo i osetimo da je najvei in posveenosti i oboavanja
Boga da ne povredimo ili ne nanesemo bol nijednom Njegovom stvorenju, mi volimo Boga.
Da bi smo voleli Boga onako kako Ga treba voleti, moramo da ivimo za Boga i umremo za
Boga, znajui pri tom da je cilj ivota voleti Boga i otkriti Ga kao nae vlastito sopstvo.

Ljubav i Bogo-Ljubav

Mo ljubavi najbolje od svih moi moe da prevlada sve

tekoe, jer najvaniji Boiji Zakon je Ljubav, koja ima reenje za sve probleme. Ova silna
mo ne samo da omoguava da uzor nesebinog sluenja bude sproveden u delo, ve i oveka
preobraava u Boga. oveku biva mogue da uz pomo ljubavi postane Bog, a kada Bog
postaje ovek, to je takoe sledstveno Njegovoj Ljubavi prema Svojim biima.
Ljubav je dinaminog delovanja i prenosivog uticaja. ista ljubav je nenadmana po
velianstvenosti; nema joj ravne po moi i nema tmine koju ne moe da razveje. Ona je
neugasivi plamen koji ozaruje ivot. ovekovo trajno osloboenje zavisi od njegove ljubavi
prema Bogu i od Boije ljubavi prema jednom i svima.
Tamo gde ima ljubavi, tu je i Jednota, a u potpunoj Jednoti, Beskonano se sasvim ostvaruje
za sva vremena i u svakoj oblasti ivota, bila to nauka, umetnost, religija ili lepota. ar
istinske ljubavi i rtvovanja je iznad svih posrednika i nisu mu potrebne nikakve mere.
Neprestana elja da se voli i bude ispunjen ljubavlju i nesraunata volja za rtvovanjem u
svakoj oblasti ivota, visokoj i niskoj, velikoj i maloj, izmeu doma i kancelarije, ulica i
gradova, drava i kontinenata, najbolje su mere koje ovek moe da preduzme protiv
sebinosti, da bi zaista bio pune due i radostan.
Ljubav takoe podrazumeva patnju i bol za sebe, a sreu za druge. Za onoga ko daje, ona je
patnja liena pakosti ili mrnje. Za onoga ko prima, ona je blagoslov bez obavezivanja. Jedino
ljubav zna kako da daje a da se pri tom ne pogaa oko uzvraanja. Nema toga to ljubav ne
moe da postigne i nema toga to ljubav ne moe da rtvuje.
Lubav prema Bogu, ljubav prema savremenicima, ljubav prema sluenju i ljubav prema
rtvovanju, ukratko, ljubav u svakom obliku i formi je najplemenitija razmena na svetu.
Vremenom e upravo ljubav da prouzrokuje toliko eljeno sveopte izjednaavanje ljudi
irom sveta, a da pri tom ne narui osobene raznolikosti u pojedinostima ljudskog roda.
Da bi se rasplamsala tako silnim arom da poslui kao svetlost vodilja onima koji moda jo
tumaraju u tami sebinosti, ljubav treba razbuktati i nanovo raspaljivati u bezdanoj tmini
sebinih misli, sebinih rei i sebinih dela.
Svetlost ljubavi nije osloboena vatre rtvovanja. Poput toplote i svetlosti, ljubav i rtvovanje
idu jedno uz drugo. Istinski duh rtvovanja koji spontano izvire, nee i ne moe da se uva

samo za posebne svrhe i izuzetne prilike. Ljubav i prisila nikada ne mogu da idu jedna s
drugom. Ljubav mora spontano da potekne iznutra. Ona se ni na koji nain ne pokorava
nijednom obliku unutranje ili spoljanje sile i nikome ne moe da bude nametnuta, iako u
oveku moe da bude probuena upravo uz pomo ljubavi.
Ljubav ne moe da iznikne iz puke odlunosti. Vebanjem volje, ovek u najboljem sluaju
moe da bude savestan. Uz borbu i napor oveku moe poi za rukom da osigura da mu
spoljanje delovanje bude u saglasju sa njegovim poimanjem ispravnosti, ali ovakvo
delovanje je duhovno jalovo jer mu nedostaje unutarnja obaveza spontane ljubavi.
Kao svaka istaknuta vrlina, ljubav, glavni izvor sveg ivota, moe isto tako da bude i
zloupotrebljena. Ona moe da dovede do uzvisja Bogo-opijenosti ili do dubina oaja. Nema
boljeg primera za dve krajnosti ljubavi i njihovo delovanje od Marije Magadalene, pre i posle
susreta sa Isusom.
Izmeu ove dve krajnosti nalaze se mnoge vrste ljubavi. S jedne strane, ljubav zaista postoji u
svim fazama ljudskog ivota, ali je ona u njima pritajena ili ograniena i zatrovana linim
ambicijama, rasnim ponosom, uskogrudim privrenostima i suprotstavljanjima, kao i
vezanou za pol, nacionalnost, sektu, kastu ili religiju. Sa druge strane, ista i prava ljubav
takoe ima svoje stadijume, od kojih je najvii dar Boga da Ga volite. Kada neko istinski voli
Boga, on udi za sjedinjenjem sa Njim, a ova vrhunska udnja je zasnovana na elji da se
itavo bie preda voljenom.
Istinska ljubav se veoma razlikuje od prolaznog izliva mlake oseajnosti ili mlitave
obamrlosti dremljivog srca. Ona nikada ne moe da se pojavi onima ije je srce zamraeno
sebinim prohtevima ili oslabljeno stalnim oslanjanjem na ari i nadraaje prolaznih predmeta
ula.
im ovek istinski voli oveanstvo, on udi da za njegovu sreu daje sve to ima. Kada
istinski voli svoju domovinu, prisutna je enja da rtvuje sopstveni ivot ne traei nagradu,
lien i najmanje pomisli kako voli i slui. Kada istinski voli svoje prijatelje, postoji udnja da
im pomogne, ne inei da se osete nimalo obavezni. Kada istinski voli svoje neprijatelje,
ezne da ih uini prijateljima. Prava ljubav prema roditeljima ili porodici budi kod oveka
udnju da im prui svaku udobnost i po cenu svoje sopstvene. Misao o sebi je uvek odsutna iz
raznih udnji koje su u vezi sa raznolikim stadijumima iste, prave ljubavi; i najmanja
posmisao na sebe bila bi lana ljubav.
Boanska ljubav se od ljudske ljubavi razlikuje po kvalitetu. Ljudska ljubav je za mnoge u
jednom, a Boanska Ljubav je za Jednog u mnogima. Ljudska ljubav vodi u nebrojene
zamrenosti i zapetljavanja, a Boanska Ljubav vodi u sjedinjenje i slobodu. U svojim linim
i bezlinim vidovima, ljudska ljubav je ograniena; dok je Boanska Ljubav, stapanjem linih
i bezlinih vidova, Beskonana u bivanju i ispoljavanju. Boanska Ljubav ini da budemo
estiti prema sebi i drugima i navodi nas na ivot u istini i potenju. Prema tome, ona je
reenje za sve nae potekoe i probleme, oslobaa nas svake ogranienosti, proiava nam
srca i slavi nae bie.
Onima ija su srca ista i jednostavna, istinska ljubav dolazi kao dar kroz podsticajnu milost
Savrenog Uitelja, i ova Boanska Ljubav e izvesti vrhunsko udo uvodei Boga u srca
ljudi. Ipak, ljudska ljubav ne bi trebalo da se prezire, ak i kada je prepuna ogranienja. Ona
mora da savlada sva ogranienja i uvede tragaoca u veni ivot u Istini. Bog ne slua govor

jezika koji ustanovljava \apu (mentalno ponavljanje), Mantru (verbalno ponavljanje), Zikru (i
jednu i drugu vrstu ponavljanja) i posveene pesme. On ne slua jezik uma od koga su
sazdane meditacija, koncentracija i misli o Bogu. On jedino slua jezik srca od koga je
sazdana ljubav. Najpraktiniji nain da prosean ovek iskae govor srca je da pri obavljanju
svakodnevnih dunosti govori sa ljubavlju, misli sa ljubavlju i ponaa se sa ljubavlju, prema
itavom oveanstvu, bez obzira na kastu, verovanje i poloaj, smatrajui da je Bog prisutan u
svakome i svima.
Da bismo ostvarili Boga moramo da Ga volimo, gubei sebe u Njegovom beskonanom Biu.
Boga moemo da volimo ako se predamo Savrenom Uitelju koji je lino Otelovljenje Boga.
Boga moemo da volimo i ako volimo sve druge ljude, inimo ih srenim po cenu sopstvene
sree, sluimo im rtvujui sopstvene interese i svoje ivote posveujemo oltaru nesebinog
sluenja. Kada volimo Boga na neki od ovih naina, najzad spoznajemo da je On nae
sopstveno Ja.
Poetak prave ljubavi je poslunost, a njen najvii vid koji nadvisuje i samu ljubav dosee
zenit u savrenoj poslunosti i vrhunskom povinovanju Volji i elji Voljenog. Ova ljubav
otelovljuje u sebi sve Joge poznate svecima i tragaocima.

Man-O-Na ili ponitenje uma

Bog je svuda i ini sve.

Bog je iznutra i zna sve.
Bog je spolja i vidi sve.
Bog je onostran i JESTE sve.
Jedini Sve-proimajui, Sve-razumevajui, Svemoni Bog, koji je Sebstvo naeg sopstva, i
pored koga nita drugo nije stvarno, pomogao mi je i vodio me za vreme Man-O-Na perioda
u mom radu* , i sada me navodi da vam naloim sledee:

Pokuavati da umom razumete ono to um nikada ne moe razumeti je uzaludno; a pokuaj da

se zvucima jezika i u obliku rei izrazi transcendentalno stanje due jo je uzaludnije. Sve to
su mogli da kau, to su rekli i to e rei, oni koji ive i doivljavaju ovo stanje, je da kada se
izgubi lano sopstvo, Pravo Sebstvo se otkriva; da roenje Stvarnog jedino moe da usledi po
umiranju lanog, i da je umiranje za sebe istinskom smru koja okonava svako umiranje
jedini put ka beskonanom ivotu. To znai da kada um sa svojim satelitima eljama,
prohtevima, udnjama potpuno izgori u vatri Boanstvene Ljubavi, beskonano,
neunitivo, nedeljivo i veno Sebstvo se ispoljava. To je Man-O-Na, ponitenje lanog,
ogranienog, jadnog, neukog, razorljivog ja, koga zamenjuje stvarno Ja, veni vlasnik
Beskonanog Znanja, Ljubavi, Moi, Mira, Blaenstva i Slave, u svom nepromenljivom
postojanju. Man-O-Na mora da iznikne u velianstvenom stanju u kome mnoina odlazi, a
Jednota dolazi; neznaje odlazi, a Znanje dolazi; ropstvo odlazi a Sloboda dolazi. Svi smo mi
trajno ukotvljeni u beozbalnom Okeanu beskonanog Znanja, a ipak smo beskrajno neupueni
u to, sve dok um, izvor sveukupnog neznanja, zauvek ne nestane; jer neznanje prestaje da
postoji kada um prestane da postoji.
Sve dok se neznaje ne ukloni i Znanje ne stekne Znanje kojim se Boanski ivot
doivljava i ivi sve to pripada duhovnosti ini se protivreno.
Za Boga, koga ne vidimo, kaemo da je stvaran; a za svet, koji vidimo, tvrdimo da je laan. U
iskustvu, ono to stvarno postoji za nas, zapravo ne postoji; a ono to ne postoji za nas, uistinu
postoji.
Moramo da izgubimo sebe da bi smo se pronali: tako sam gubitak biva dobitak.
Moramo umreti za sebe da bi smo iveli u Bogu: tako smrt znai ivot.
Moramo da postanemo sasvim prazni da bi nas Bog u potpunosti posedovao: tako potpuna
praznina podrazumeva apsolutnu Punou.
Moramo da se razodenemo od sopstvene linosti tako to neemo posedovati nita, da bi smo
nestali u Bogu: tako nita znai Sve.

Neumoljivo "moranje"

Sve i svako u univerzumu prinuen je da se kree

putem koji propisuje njegova prolost. Tu postoji neumoljivo moranje koje vlada svim
stvarima, i velikim i malim. Bilo da je neko mukarac ili ena, bogata ili siromah, jak ili slab,
lep ili ruan, pametan ili glup ne moe izbei da bude takav jer neumitno mora to da bude
zbog impresija prolosti.
Sloboda koju ovek naizgled uiva je i sama predmet unutranjih prinuda. Pritisak okruenja,
koji ograniava domet reakcija ili uobliava samo reagovanje, i sam je predmet neumoljivog
moranja, koje deluje u prolosti, sadanjosti i budunosti.
ovek poseduje ime, pol, linost, boju koe, narodnost, osobine, muke i zadovoljstva, i sve to
moe da ima zato to sve to mora da ima.
Ova neumitna prinuda sprovodi se po sili bezbrojnih impresija prikupljenih u prolosti.
Nagomilane impresije zamagljuju svesnost sopstva na svakom stadijumu, u svakoj
inkarnaciji u budunosti, koja u ovekovom ivotu pripada njegovoj ivoj sadanjosti.
Pravilo neumoljivog moranja vlada i uobliava takozvanu ovekovu sudbinu u svakoj
inkarnaciji, sve dotle dok je ovekovo sopstvo svesno impresija. Princip moranja koji rui
ljudske planove, zasnovan je na boanskom zakonu koji ujedno prilagoava i biva prilagoen
shodno evolutivnim impresijama. Jedino boanska volja moe da poniti boanski zakon.
Toliko mnogo umiranja u toku jednog celog ivota, od poetka evolucije svesnosti sve do
kraja involucije svesnosti, nalik je tolikim snovima u toku jednog ivotnog veka.
Onaj ko ivi za sebe je istinski mrtav, dok je onaj ko umire za Boga istinski iv.

Pravi putevi ka Bogu

Na izvestan nain je znaajno da sve oblasti u

ivotu i svi Putevi na kraju vode samo jednom cilju, Bogu. Sve reke se ulivaju u Okean, bez
obzira na razliite pravce njihovih tokova i uprkos mnogih vijuganja svojstvenih njihovom
putu. Dodue, ima nekih Pravih Puteva, koji vode hodoasnika direktno do njegovog
Boanstvenog Odredita. Oni su znaajni, zato to izbegavaju produeno lutanje po divljini
zamrenih sporednih puteva, na kojima se hodoasnik esto nepotrebno zadrava.
Obredi i ceremonije organizovanih religija mogu da dovedu tragaoca samo do praga istinskog
Unutarnjeg Putovanja, koje se nastavlja du nekih Pravih Puteva. Oni ostaju meusobno
odvojeni poprilinim rastojanjem, iako se pri kraju svi slivaju jedan u drugi. U ranijim
stadijumima, ostaju odvojeni usled sanskarinog sadraja pojedinaca i njihovih razliitih
naravi. U svakom sluaju, od samog poetka treba da bude jasno da, iako Puteva moe da
bude mnogo, Cilj jeste i uvek e biti samo jedan postizanje sjedinjenja sa Bogom.
Najbri od Pravih Puteva vodi preko Bogo-oveka, koji je svesno jedno sa istinom. U Bogooveku Bog sebe otkriva u svoj Svojoj Slavi, uz Svoju Beskonanu Mo, Nepojmljivo
Znanje, Neizrecivo Blaenstvo i Veno Postojanje. Put preko Bogo-oveka je dostupan samo
onim srenicima koji mu priu potpuno predani i vrste vere. Potpuna predaja Bogo-oveku
je, meutim, mogua samo kod vrlo naprednih aspiranata. Kada ona nije mogua, ostali Pravi
Putevi, koji vremenom steknu Milost Boiju, su:
1) Ljubav prema Bogu i jaka udnja da Ga vidite i da se sa Njim sjedinite.
2) Boravak u stalnom drutvu svetaca i onih koji vole Boga i svesrdno sluenje njima.
3) Izbegavanje poude, pohlepe, gneva, mrnje i iskuenja prema moi, slavi i nalaenju
mana.
4) Naputanje svakoga i svih u potpunom spoljanjem odricanju, iposveivanje postu, molitvi
i meditaciji u osami.
5) Izvravanje svih svetovnih dunosti uz jednako prihvatanje uspeha i neuspeha, sa istim
srcem i jasnim umom, te ostajanje nevezanim usred intezivnog rada
6) Nesebino sluenje oveanstvu, bez ikakve misli o dobiti ili nagradi.

O zabrinutosti

Poeu ovu besedu time to u vam rei da ne

brinete! Kakva god muka da vas zadesi, treba da je podnosite s potpunom verom u i ljubavlju
za Babu. ta bi u najgorem sluaju moglo da se dogodi? Mogli bi ste da umrete. Toliko je
oigledno da jednog dana morate da umrete, pre ili kasnije morate da odbacite ovo telo. Zato
onda da ne mislite kako vaeg tela ve nema, i ponaate se nevezano? Morate da upamtite jo
jednu stvar: ja sam u svakome i u svemu, a poto je Bog u svakome i u svemu, On zna sve.
Zato se sasvim pokorite Njegovoj Volji.
***
Nekada ste bili dete, sada ste odrasli. Od detinjstva na ovamo preivljavali ste trenutke velikih
radosti i tugovanja. Gde je sve to iezlo? Radi se o tome da ni radosti ni tugovanja nikada
nisu ni postojale, ve ste usled maje mislili i doivljavali stvari liene osnova. Kroz dvadeset
ili trideset godina isto ete tako da zaboravite dananje misli i zbivanja. Zato je za vas najbolje
samo da me volite. Volite me estito, radite za mene. Jedino ja opstajem, sve ostalo je tek
prolazna predstava! U radu koji obavljate za mene ne sme da bude ni traka izigravanja. Ne
smete da imate nikakva oekivanja nagrade za rad koji obavljate. Zapravo, mnogo sam
zadovoljan i srean zbog vae ljubavi i rada. Ne brinite.
***
Ne brinite. Budite sreni u mojoj ljubavi i nastavite da se vrsto drite mog damana do samog
kraja. Budite uvereni da e sve biti boanski dobro. Bog ne naputa one koji veruju u Njega.
Oni koji me vole i koji me sluaju onako kako me treba voleti i sluati, jednoga dana bie na
slian nain voljeni i sluani. Oni koji danas voljno izaberu da budu moji robovi, sutra e
postati istinski gospodari.
***
D brine li se? Zar nisi uo ta Hafiz kae ne tuguj? Ko je jo zabrinut? Niko nije
odgovorio. Ako niko nije zabrinut, Baba je pokazao gestovima, ja moram da se zabrinem. Ali,
moja briga meni predstavlja veliku zabavu! To je moja vrlo stara navika da brinem zbog
itave kreacije, da neprestano brinem o oslobaanju itave kreacije iz okova ivota i smrti. To
mi je velika zabava. Neki mi dolaze da bi se izleili od bolesti, da ih blagoslovim boljim
izgledima u ivotu, ili zbog posla, ili zbog dece, ili zato to imaju previe dece! A ja o svemu
tome moram da brinem, pored svojih univerzalnih briga. Vidite da sedim ovde sa vama, ali ja
sam istovremeno na svim nivoima svesnosti, na svim mestima na karti koja je pred vama. Ima
dua u suptilnom svetu kojima sam potreban i eto me za njih; ima i onih u mentalnom svetu
kojima sam potreban, te sam i tamo sa njima. Vi ste u grubom svetu, zato otkrivate da sam sa

vama u grubom svetu; oni iz suptilnog sveta me nalaze u suptilnom svetu, a oni iz mentalnog
sveta nalaze me u mentalnom svetu. Blagoslovena je ona retka osoba koja me otkrije onakvog
kakav zapravo jesam No, upamtite, nemojte brinuti! Prihvatite Hafizov savet i ne brinite!
***
Ne brinite. Briga se gomila i dobija na snazi, te postaje navika dugo poto njen prvobitni
uzrok prestane da postoji. Kada ste bili mladi, dogaalo se ovo i ono, plakali ste, bili ste tuni,
i poela je briga, te i posle pedeset godina jo uvek brinete, iako je davno prohujalo vreme
kada se briga zaela u vama. Kada proe narednih pedeset godina, na kraju tog perioda mogli
biste i dalje da brinete zbog neega to se zbiva sada. To je suludo!
Sada ste zabrinuti zbog nekih okolnosti, premda ste iskusili sve okolnosti. Bili ste slepi,
bolesni, siromani, stari, mladi, lepi, runi. Brinete zbog svoje dece, a imali ste bezbroj dece i
oni su imali bezbroj roditelja i dece. Brinete zbog posla bili ste u svim moguim
zanimanjima. Brinete zbog ene imali ste toliko ena. Bili ste sve i iskusili ste sva stanja, a
ipak brinete zbog najmanje sitnice koja vam se dogodi.
***
Sve isijava iz mene, ali nije stvarno. Da sanjate i da vam se pojavim u snu i kaem da to nije
stvarno, rekli bi ste mi, Baba, ja u ovim stvarima uivam i znam da su stvarne. Teko je to
razumeti. Sada vam u vaem budnom stanju kaem, nita nije stvarno, zato ne brinite. Kako
da prestanete? Mislite na mene. Volite me. Hrist je sa boanskim Autoritetom rekao, Gresi
su vam oproteni, a ja sa boanskim Autoritetom kaem, Volite me i vae brige e
ieznuti.
Stvarnost nije mogue opisivati to je teko ostvarivo. Jedan u milion postaje ljubavnik
Boga, a jedan od miliona ljubavnika dobija Ostvarenje. Ovo zvui nemogue. Baba kae,
imate priliku jer sam ja ovde sa vama i kaem vam, Volite me.
***
Dvojstvo oznaava odvojenost. Odvojenost podrazumeva strah. Strah izaziva brigu.
Put Jednosti je put ka srei. Put mnogosti vodi brigama. Ja sam Jedan bez drugog, zato sam
veno srean. Vi ste odvojeni od svog Sebstva, zato stalno brinete. Ono to vidite je za vas
nepobitno stvarno, a za mene je to apsolutno lano. Jedino sam ja stvaran i moja mari (volja)
vlada kosmikom Iluzijom.
Istina je kada kaem da ni talasi ne talasaju, niti lie leluja bez moje volje. Onoga asa kada
silina vae vere u mene dosegne vrhunac, zauvek se pozadravljate sa brigom. Tada e sve
patnje i uivanja iz prolosti, zajedno sa svim onim to moete doiveti u budunosti, za vas
biti najljubavniji i najneposredniji izraz moje volje, a poto ljubavnik postavlja volju Voljenog
iznad svega ostalog, ne postoji nita to bi podsticalo brigu.
ivite sve vie u sadanjosti koja je veno divotna i koja zaista nadaleko premauje granice
prolosti i budunosti. Ako i pored svega elite da brinete, neka vam jedina briga bude kako
da se uvek spominjete mene. Zbog ovoga vredi brinuti, jer je to protivsredstvo za brigu.

Mislite na mene sve vie i vie, i sve vae brige e iileti u nitavilu, jer zapravo i jesu
nitavne, a moja volja udeava da se ovo probudi u vama i u svima ostalima.

Moja elja

Baba je rekao: Ljubavnik mora da ispuni elju

Voljenog. Ja od svojih ljubavnika elim sledee:
1) Ne izbegavajte obaveze.
2) Verno obavljajte svetovne dunosti, ali uvek imajte na umu da je sve to Babino.
3) Kada osetite sreu, pomislite: Baba hoe da budem srean. Kada patite, pomislite: Baba
hoe da patim.
4) Povinujte se svakoj situaciji i estito i iskreno pomislite: Baba me je postavio u ovu
situaciju.
5) Shvatajui da je Baba u svakome trudite se da pomaete i sluite drugima.
6) Svojim Boanskim Autoritetom vam kaem da svako i svi, koji se pri poslednjem izdisaju
spomenu mog imena, dolaze meni: zato nemojte zaboraviti da me se spomenete u poslednjim
trenucima svog ivota. Ako ne ponete da me se spominjete od sada pa nadalje, bie vam
teko da me se setite kada vam se priblii kraj. Ovo bi trebalo da ponete da primenjujete od
sada pa nadalje. ak i ako samo jednom dnevno spomenete moje ime, u samrtnom asu
neete zaboraviti da me se setite.

Predavanje o Ljubavi

ta je ljubav? Davati i nikad ne traiti. ta vodi ovoj

Ljubavi? Milost. ta vodi ovakvoj Milosti? Milost se ne kupuje budzato. ovek je stie
stalnom spremnou da slui i odbijanjem da bude posluen. Mnogo toga vodi ovoj Milosti:
eleti dobro drugima po cenu samog sebe.
Nikada ne ogovarati.
Biti vrhunski trpeljiv.
Nastojati da se bude bez briga. Nastojati da se bude bez briga je skoro nemogue zato
pokuajte!
Misliti vie na dobre osobine kod drugih, a manje na njihove loe osobine.
ta vodi ovakvoj Milosti? initi sve gore pomenuto. Ako jednu od ovih stvari uradite
savreno, ostatak mora da je prati. Potom se sputa Milost. Imajte Ljubav a kada imate
Ljubav, sjedinjenje sa Voljenim je izvesno.
Kada je Hrist rekao, Voli blinjeg svog, nije mislio da se zaljubite u svog blinjeg.
Kada volite, dajete; kada se zaljubite, elite. Volite me kako god vam drago, ali me volite. Sve
je to isto. Volite me. Ja sam ist, Izvor istote, zato unitavam sve slabosti u svojoj vatri
Ljubavi. Dajte meni svoje grehe, slabosti, vrline, sve ali dajte. Nee mi smetati ak i ako se
neko zaljubi u mene ja mogu da proistim: ali kada se zaljubite u nekog drugog, to ne
moete zvati ljubavlju. Ljubav je ista kao Bog. Ona daje i nikada ne trai; za to je potrebna
Milost.
Jogiji u Himalajima, gustih vea i dugih brada, koji meditiraju i sede u Samadiju, ni oni
nemaju ovu Ljubav toliko je dragocena. Majka umire za svoje dete vrhunska rtva, ipak
to nije Ljubav. Heroji umiru za svoju domovinu, ali to nije Ljubav.
Volite! Znaete, kada budete imali Ljubav. Ne moete da je razumete teorijski, morate da je
doivite.

Mainu je voleo Lejlu. To je bila ista Ljubav, ne fizika, ne intelektualna, ve duhovna

Ljubav. On je video Lejlu u svemu i svuda. Nikada nije pomiljao da jede, pije, spava a da ne
misli na nju, i sve vreme eleo je njenu sreu. Rado bi gledao kako se udaje za drugoga, ako
bi znao da e to da je usrei, i umro bi za njenog mua, ako bi znao da bi pri tome ona bila
srena. To ga je na kraju dovelo meni nijedne misli o sebi nego o voljenom, svake sekunde i
neprekidno.
Vi to ne biste mogli da uradite ak i kada bi ste pokuali. Za to je potrebna Milost.
Pokuaj dovodi do Milosti.
ta je Bog?
Ljubav.
Beskonana Ljubav je Bog.

Postoji Samo JEDNO

U Onostranom Stanju Boga, ne postoji pol.

Tamo preovladava samo Jedno, Nedeljivo Postojanje. Pol se istie u podruju iluzorne pojave
koja se naziva univerzum.
Babaan, Savreni Uitelj, koja je za manje od trena uinila da doivim svoje Drevno
Beskonano Stanje, imala je oblije muslimanke. Upasni Maharad koji me je spustio nazad u
normalnu svest, imao je oblik mukarca, hindusa. Kao mlada i prelepa devojka, Babaan,
poreklom iz plemike i bogate porodice, pred samu udaju se odrekla sveta, zbog svoje velike
ljubavi prema Bogu i potrebe da bude Jedno sa Bogom.
U Puni je Babaan jednim poljupcem u elo uinila da spoznam da sam Drevni. Imala je tada
oko sto godina i sedela je pod drvetom kao istinski Fakir.
Svako od vas, mukarac ili ena, svejedno koje kaste, vere, ili boje, ima isto pravo da dosegne
Boestvo. ovek moe da postane Bog preko ljubavi prema Bogu. Spoljanje odricanje
uopte nije potrebno. Svako i svi, mukarci i ene, iskrenom ljubavlju prema Bogu mogu da
dopru do Boanskog Oinstva i Univerzalnog Majinstva, dok obavljaju sve dunosti u
svakodnevnom ivotu.

Da biste izrazili svoju ljubav prema Bogu morate iveti ivot ljubavi, estitosti i
samortvovanja. Puko pevanje Artija* i izvoenje Pue* , darivanje cvea, voa i slatkia i
klanjanje, nikada ne moe podrazumevati da volite Boga onako kako On treba da se voli.
Slino tome, davanje darana masama, gomilanje ljudi oko sebe, davanje poruka mnotvu i
izvoenje takozvanih uda, moda su meu vama uobiajeno prihvaene osobine Boanske
Linosti, ali ja vam sa Boanskim Potenjem tvrdim da sve to nije obavezno znak istinskog
Boestva.
Boga ne treba namamiti, nego voleti. Boga ne treba propovedati, ve iveti. Samo oni koji
ive ivot ljubavi, estitosti i samortvovanja, mogu me spoznati kao Drevnog.
Sa Boanskim Autoritetom mogu da kaem da veno, svesno i neprestano doivljavam da
sam Jedno sa svima vama, i Jedno u svima vama. Svako oboavanje ili poslunost bilo kom
boanstvu ivom ili neivom bilo kom svecu, uitelju, naprednoj dui, ili jogiju, na kraju
dolazi do mene. Darujui istu, neokaljanu ljubav bilo kome i bilo emu, voleete mene poto
sam ja u svakome i u svemu, a takoe izvan svega.
elim da svi znate da ma ta inili, dobro ili loe, jedino to Bog ne oprata je da se pretvarate
da ste neto to zapravo niste.
Sa Boanskim Autoritetom ponavljam da smo svi Jedno. To to ste bogati ili siromani,
obrazovani ili neuki, iz visoke ili niske kaste, ne treba da utie na vau ljubav prema Bogu
Svevinjem Ljubljenom.
Svima vama dajem svoje blagoslove da shvatite da e vas ljubav prema Bogu, u svakom
obliku, na svaki nain, uiniti veno SLOBODNIM.

Nesvesno beskonano "ja"

Zbog Prvobitnog Lahara

(hira) Nesvesno Beskonano ja istovremeno se suoilo sa: 1) Sveu, 2) Ko sam ja i 3)
Iluzijom; i ispoljilo se u bezbrojnim konanim ja i reklo, ja sam kamen ja sam
metal ja sam biljka ja sam crv ja sam riba -ja sam ptica ja sam ivotinja
ja sam ovek ja sam ena ja sam telo ja sam energija ja sam um -.
Kada Iluzija iezne, Beskonano ja, uz zadranu Svest, kae: Ja sam Bog.

Stvarno roenje i stvarna smrt

Postoji jedno stvarno roenje i jedna stvarna

smrt. Roeni ste jednom i stvarno umirete samo jednom.
ta je stvarno roenje?
To je roenje kapi u Okeanu Stvarnosti. ta podrazumeva roenje kapi u Okeanu
Stvarnosti? To je silazak individualnosti, nastale od nedeljivosti uz pomo titraja prve najkonanije svesti, koji je Neogranieno proeo spoznajom ogranienja.

ta podrazumeva stvarnu smrt?

To je svest osloboena svih ogranienja. Sloboda od svih ogranienja je stvarna smrt: to je
zapravo smrt svih ogranienja: to je osloboenje. Izmeu stvarnog roenja i stvarne smrti, ne
postoji stvarnost koju ine takozvana raanja i umiranja.
U prelaznom periodu poznatom kao raanja i umiranja zapravo dolazi do toga da se
ogranienja svesnosti postepeno troe, sve dok ona (svesnost) ne bude slobodna od
ogranienja. Naposletku, svesnost, sasvim slobodna od svih ogranienja, veno doivljava
neogranienu Stvarnost. Stvarno umiranje jednako je stvarnom ivljenju. Stoga naglaavam:
Umrite za Boga i iveete kao Bog.

Sedam Sahavas izreka

Ne prieljkujte nita osim bez-eljnosti.

Ne nadajte se niemu osim da se uznesete iznad sveg nadanja.
Ne elite nita i imaete sve.
Ne traite da posedujete nita ve predajte sve.
Sluite druge sa saznanjem da u njima sluite mene.
Potpuno se pokorite mojoj volji i moja volja e biti vaa.
Neka nita ne uzdrma vau veru u mene i sve vae stege bie zbaene.
Prava srea lei u usreivanju drugih.
Prava elja je ona koja vas vodi to toga da postanete savreni da bi ste druge inili savrenim.
Pravi cilj je onaj koji namerava da druge uini Bogom time to ete prvo sami postii
Boestvo.
Ne ljutite se ni na koga osim na sosptvenu slabost.
Ne mrzite nikoga osim svog poudnog sopstva.

Budite pohlepni da steknete sve vie i vie blaga trpeljivosti i pravednosti.

Neka vae iskuenje bude da kuate mene svojom ljubavlju da biste primili moju milost.
Povedite rat protiv svojih elja i Boestvo e biti vaa pobeda.
Volite druge kao to biste voleli sebe i sve to je vae.
Sreni su oni iju je ljubav nevolja proverila.
Ljubav zahteva da se ljubavnik rtvuje za Voljenog.
Stvarno ivljenje je umiranje za Boga.
ivite manje za sebe i vie za druge.
ovek mora da umre za vlastito sopstvo da bi bio kadar da ivi u svim drugim sopstvima.
Onaj ko umre za Boga ivi veno.
Ovo vreme Sahavasa je vreme moje patnje i bespomonosti.
Moja slava usledie po mom ponienju.

Um mora da ode
Um se nikada ne preobraava. Ego se preobraava samo jednom.*
Danas oseate da ste mukarac, sutra umirete i kada se ponovo rodite, vae mentalne
impresije pruaju vam oseaj da ste ena; sve je to lano. Stav uma se promenio u odnosu na
okolnosti, ali um ostaje um, bilo da je uznesen ili depresivan. Um moe da bude srean i moe
da bude ojaen. Dakle, stanje uma se menja. Um stvara svetove, obmane, iluzije, itd., ali um
ostaje um. Um ne moe da se preobrazi. Zato? Jer on ne postoji sam po sebi. Um opstaje uz
pomo elja i misli i sainjen je od impresija. Ego postoji sam po sebi, ali ovaj Ego (stvarno
Ja) je sada okovan umom. Um koji je nastao od lanih impresija ini da stvarno ja misli
da je lano. Um vas navodi da roenje, smrt, sreu, muke, itd., smatrate stvarnim, iako nema
nieg neistinitijeg od toga.
Sada ste ovde, ivi u telu, u ulima. Imate li bilo kakvu impresiju o tome kako ste roeni,
kako je tekao va poroaj? Ne jer se uopte niste ni rodili. Um vam daje impresiju da ste
ovde, ili tamo, i tako dalje. Um vam daje impresije koje vas navode da kaete, Ona je moja
ena ili On je moj mu, itd. Um nas neprestano tera da stepujemo. Kada bi ste znali da je
vaa ena, dete, itd., jedno, kada bi ste znali da nikada ne umirete, nikada ne patite, i sl.,
spoznali bi ste da ste sve-u-svemu. Ali, tu je um da vas zavede. Um kae, Pazi se! Ona je
tvoja ena, ono su tvoja deca, itd. Um stvara ove lane impresije i navodi stvarno Ja da
sebe smatra lanim. Razmiljanje, ja sam telo, ja sam mlad, ja sam mukarac, ja sam ena, ja
sam ovo ili ono, predstavlja impresije koje je stvorio um.

Um nekoga moe da navede da kae Ja sam Bog, ali ne moe da uini da on oseti, Ja sam
Bog. Sve dok postoji um, ego ne moe da zameni svoje lano stanje pravim. Um vas na taj
nain nagoni da kaete da ste beskonani, svemoni, i tome slino, ali vi to ne doivljavate.
Zato? Zato to um, koga ine lane impresije, utie da vi, stvarno Ja, osetite sebe kao malo,
ogranieno ja. Ako lani ego treba da ima iskustvo svog pravog, prvobitnog stanja, um
mora da ode. Dokle god postoji um, ak i ako njegovo gledite moe da bude izloeno
promeni, ne moe da se doivi pravo stanje ja sam Bog. U dubokom snu um privremeno
prestaje da radi, ali je prisutan ego. Impresije ponovo ine da se um probudi, a um ponovo
navodi ego da se osea lanim. U bezbrojnim ivotima i oblijima ego je stalno prisutan.
Prisutan je i um, ali impresije uma se menjaju i shodno tome se menja i telo, a onda i njegova
iskustva podleu promenama. Zbog toga, da bi lano ja postalo pravoJa, um mora da ode.
Stisak uma nas je tako vrsto pritegao da, to vie pokuavamo da umaknemo, to smo vie
vezani, jer um mora da se uniti iz korena. Ko e da ga uniti? Um mora sam sebe da uniti, a
to je ipak nemogu zadatak. Sam postupak unitenja stvara u umu impresije nastojanja da se
samo-uniti, i tako ovek biva jo vie zarobljen. Hafiz kae: Ti sam si veo, o Hafize! I zato
ukloni samog sebe. E, a kako ukloniti sebe? Sam postupak uklanjanja stvara nove sanskare
(impresije).
Postoji pria o etiri Iranija koji su uli o tome da dua naputa telo i odlazi u nebo, itd.
Jednog dana, opijeni bhangom* , dokopali su se toka od taljiga i dugo vremena su ga gurali,
mislei da e tako moi da odveu svoje due, ali to oito nije pomoglo a primetili su da su se
pri tome i povredili. Bilo je mnogo slinih pokuaja da se uniti um, sainjen od svakovrsnih
impresija dobrih, loih, niskih, uzvienih, itd. Hiljade su razmiljale o unitenju uma preko
najvanijih puteva Rada, Meditacije, Znanja i Ljubavi. Njih su naznaili Uitelji u svrhu
unitenja uma a uz istovremeno zadravanje svesnosti.
Razmotrimo kako se Putem Rada moe postii Man-O-Na, ponitenje uma koje lano ja
preobraava u stvarno Ja. Savreni Uitelji su primetili da dela, kojima je potpora lani ego
i um pun impresija, hrane um umesto da ga unite. Uvideli su da svako mora da radi; ak i
najvei lenjivac mora da jede, pije, itd. Ove radnje, umesto da unite um, samo ga i dalje
pothranjuju. Otuda su smislili ne-delatnu radnju. To znai raditi tako da krajnji ishod bude
kao da nita nije uraeno. Na ovaj nain se impresije prolih radnji mentalno troe kroz
iskustvo sree i patnje, a ne stvaraju se nikakve nove impresije.
Pretpostavimo da nekome pomognete bez ijedne primisli o sopstvenoj koristi. Recimo,
pokuavate da zatite neku enu i pri tome dobijete batine, milicija vas uhapsi i smesti u
zatvor. Ovi dogaaji troe neke vae prole sanskare, a poto niste imali nikakvu linu korist,
nove sanskare se ne stvaraju. Ovaj postupak je toliko dugotrajan i sloen da delanjem neko
moe da postigne Man-O-Na tek posle mnogo Juga.*
Pravi cilj ivota nije smrt ega ve smrt uma. Otuda, kada su Muhamed ili Zaratustra ili Isus
govorili da se jednom raa, ili jednom umire, podrazumevali su smrt uma. Um je roen na
samom poetku ak i pre kamenog doba. Do ovog roenja dolazi samo jedanput a i smrt
uma se dogaa samo jednom. Kada um umre, lani ego se preobraava u Stvarnost. Pravi ego
se nikada ne raa i nikada ne umire. Ego je uvek stvaran, ali zbog uma, ego se osea i deluje
kao ogranieno i lano ja.
Elem, um nastavlja da uzima tela shodno svojim dobrim ili loim impresijama. Uzimanje i
odbacivanje tela ne predstavlja smrt ni uma ni ega. Posle fizike smrti, um ostaje, uz sve

nagomilane impresije. Impresije nagone um da uzima tela, ne bi li upravo impresije bile

proivljene u toku brisanja, dok ego ostaje svedok. ak i kada ste vrsto zaspali, ego i um su
jo uvek prisutni. Impresije vas bude da bi mogle da budu doivljene i da bi se na taj nain
ponitile. Ova pojava na izvestan nain predstavlja i svakodnevno raanje tela. Kada se jedno
telo odbaci, drugo nastaje, mada postoji izvesno vremensko rastojanje izmeu odbacivanja
jednog tela i preuzimanja drugog. Izmeu se nalaze umna-stanja raja, pakla, i sl. Um mora da
umre u ovom telu, te su stoga Uitelji naznaili razliite puteve da se postigne Man-O-Na ili
ponitenje uma u ivotu.
Sve dok je um prisutan, prisutno je i telo i neprekidno delovanje. Tek kada se um odmara,
kada je sasvim umiren ili nesvestan, prestaje devedest i devet posto radnji. ak i tada jedan
posto radnji se nastavlja, kao to je disanje, hrkanje, okretanje u krevetu, itd. Tako radnje traju
i ne mogu se izbei. Radnje stvaraju impresije koje ponovo hrane um, te stoga nema leka ni
naina da se ego rei impresija i doivi svoje Pravo Stanje. Zato su Uitelji predlagali rad za
unitenje rada, to jest, rad koji se obavlja tako da je dejstvo rada slabo, tj. ne stvara nikakve
posledice koje bi vodile ma kakvoj vrsti sputavanja. Na primer, korpion po svojoj prirodi vrti
repom i ubada svakoga ko mu se priblii. Pretpostavimo da mu se opasni alac ukloni, ak i
tada e korpion mahati repom i nastaviti da se ponaa kao i ranije, ali je njegovo delovanje
uinjeno nemonim, lieno opasnih posledica, to e rei, lo uticaj radnje je uklonjen. Ako
dela treba da budu bez sputavanja, mora da se ukloni njihov uticaj koji vodi u sputavanje.
Svet i njegove delatnosti su zaista bezvredni. Dela se nastavljaju bila ona loa ili dobra, te su
zato Uitelji rekli, Deluj tako da te delo ne vezuje i ne stvaraju se impresije. To je skoro
nemogu zadatak, kao to se dalje objanjava. Postoje tri naina pomou kojih rad moe da se
obavi bez stvaranja impresija i njima sledstvenih sputanosti.
1) Raditi, ali sa apsolutno nijednom milju da radite. To mora da bude neprekidan proces. Ego
ne sme da prui umu ak ni jedan trenutak da sprovodi svoj uticaj. U stvari, vi radite za druge,
a ne za sebe. Ovakvo nesebino delovanje nazvano i nesebino sluenje, ili Karma Joga, je
takoe skoro nemogue, jer im pomislite, sluim druge, moram da pomognem, moram da
poboljam izvesnu stvar, u klopci ste. Za vou je ovo veoma rizino, osim ako se stopostotno
neprestano ne odrekne misli o sebi. Ovo je mogue jo pojasniti. Ako voa zatrai od ostalih
da za neku stvar rtvuju sve, sa najboljim namerama i bez ikakve line koristi, ali ne uspe da
se stopostotno neprekidno odrekne svake misli o sebi, usledie propast. Sve Sanskare
(impresije) itave grupe pae na njega, a ak i njegovi sledbenici bie u klopci impresija,
iako su moda radili sa najboljim namerama. Slina nevolja odvija se u sluaju gurua i
uenika, ako na bilo kojoj strani postoji ma kakva pomisao o sopstvu. Ne treba da bude
prisutno ak ni saaljevanje drugih. Ukratko, ako radnja ne sme da ima uticaj, ona mora da se
obavi bez line koristi, to je skoro nemogue.
2) Drugi nain je da ta god dobro ili loe inili, to posvetite Bogu ili svom Uitelju. To je,
takoe, gotovo nemogue jer posveenost mora da bude stalna, bez i trenutka prekida. Ako ste
kadri da ovo uinite, onda vaa dela ne stvaraju impresije. Meutim, ako makar i samo
jednom doe do prekida, reakcija je uasna i sve sanskare se sruuju na vas.
3) Trei nain je da inite sve to od vas zatrai Uitelj koji je osloboen impresija i iji um je
uniten. Ovakva dela vas ne vezuju. Ovo je, takoe, teko. Morate da imate stopostotno
nepokolebljivu veru u Uitelja; i tren sumnje je poguban. Krina je morao da uveri Arunu da
je On u svima i da niko ne umire, kao i da su svi ve mrtvi. Tada je ono to je Aruna uinio
bila, radnja bez delanja.

Prema tome, gore pomenuta tri naina je skoro nemogue postii. Kako onda da se radi?
Zapetljati se u puki sansar (svetovne stvari) uz enu, decu, i raditi, ima za posledicu da bivate
okovani gvozdenim okovima. A pokorne, labave i slabe impresije nastale su od dela
obavljenih bez sopstvene koristi, ak i ako ponekad misli o pomaganju drugima ili
saaljevanju drugih uu u um, jer na umu je da navodi ego da se positoveuje sa telom i da se
ne oseti lanim, kao i da proivi sanskare. Kada um primeti da ego nije ba voljan da prihvati
njegovu diktaturu, onda impresije, nastale od radnji gore pomenute vrste, postaju slabe. Zato
ovakve radnje vremenom pomau postizanje stanja Man-O-Na.
Kada doe do Spoznaje, ona se javlja u bljesku. Tada doivljavate Boestvo. Bog je Znanje i
vi u trenu spoznajete sve i spoznajete da nema niega to treba da se spozna.
Neki Uitelji su naznaili puteve za unitenje uma pomou samog uma, posredstvom
meditacije i koncentracije. Kada je um koncentrisan, njegovo dalje delovanje je oslabljeno i
impresije sebe troe. Ipak, u meditaciji i koncentraciji Man-O-Na je skoro nemogu jer um
ima naviku da sprovodi u delo svoje impresije. Kada um oseti prepreke, jo vie biva spreman
na sve. im sednete za meditaciju, ponekad vam se pojave misli koje nikada pre niste imali, i
na kraju se desi jedna od sledeih stvari: (1) dojadi vam to ne moete da se koncentriete,
(2)postanete pospani ili oamueni, ili (3) jo vie loih misli vam ulazi u um i morate da
odustanete od svojih nastojanja.
Ako ste hrabra srca i strpljivo istrajete, onda, u vrlo retkim sluajevima, um biva privremeno
umiren.
Odatle dalje proistie jedna od dve stvari ovek ulazi u stanje transa ili stie neku vrstu
Samadija. Ni trans ni Samadi nisu Man-O-Na. U nekim sluajevima sticanje Samadija
postaje preokupacija, a trans postaje poput droge od koje ovek postane zavistan. On uiva u
transu, ali to je privremeno. Postoje sluajevi ljudi koji su ulazili u Samadi, a kada su se
sputali, njihova prva misao je bila ista ona koju su imali dok su se uspinjali u Samadi. Stoga,
ako su mislili na novac pre nego to su uli u Samadi, istu misao su imali i kada su se izali iz
njega.
Neki Uitelji su poduavali da je najbolji put za postizanje Man-o-Naa da ovek sebe
zaboravi kroz posveenost i da umu ne prui ni jednu priliku za sticanje novih impresija.
Postavlja se pitanje kako sebe zaboraviti kroz posveenost (Bakti Marg). Kada je neko sto
posto posveen, on zaboravlja na sebe. Meutim, i ovo je praktino nemogue, jer takva
posveenost i zaborav moraju da budu stalni. Hafiz kae, Ako eli prisustvo Voljenog, ne
uskrauj sebi seanje na Voljenog. Ne smete ni za tren da budete bez posveenosti ili samozaborava, to je skoro nemogue. Zbog toga je jedan Uitelj rekao, Jedan trenutak sa
Savrenim Uiteljem bolji je od stotine godina iskrenih molitvi.
Neki Uitelji su poduavali da um mora da se preusmeri da bi bio uniten. Um navodi ego da
tvrdi, Ja sam telo. Stoga, navedite um da kae, Ja nisam ovo telo, ja nisam ovo, nisam ono,
ja sam Bog. Ovo je, takoe, gotovo nemogue, poto um poseduje sopstvene impresije, te
navesti ovakav um da kae ono to smatra lanim i suprotnim njegovim sopstvenim
impresijama lii na in licemerja. Na primer, um zana da je on G-din Taj i Taj. Ako um ove
osobe kae, Ja nisam ljudsko bie, nego sam Bog, um u tom istom asu smatra da lae. To
dalje zamara srce emocije i ljubav. Um ne moe da postigne neradnu radnju jer kae, Ja
sam Bog, zbog ega uopte treba da radim? Um kae da sebe ne moe da zaboravi u
posveenosti jer ponavlja, Ja sam Bog, kome onda da se molim?

Na ovaj nain Man-O-Na postaje nemogu. Meutim, ako se istraje na nesebinom delanju
(ak i ako ono nije savreno), dosei e se stadijum kada je um trajno umiren. On vidi Boga,
ali jo uvek nije uniten. Ako se kroz Bakti postigne stanje ljubavi kojim se postie stalna
posveenost, onda dolazi do mira u umu i vienja Boga. Dakle, ako neko kae, Ja sam Bog,
ja nisam telo, i to nastavi da ponavlja sa stopostotnom verom po cenu svega ostalog, postie
se mir u umu. Ipak, za postizanje Man-O-Naa uvek postoji potreba za Savrenim Uiteljem.
Onaj ko je osloboen okova impresija moe da iskoreni um ostalih, pa ak i masa.
Ukratko, postoje svi ovi putevi za pokuaj Man-O-Naa i navoenje oveka da povrno oseti,
Ja sam Bog, Beskonaan, Vean, itd. Dodue, pravo je reeno, Ne moe iskoraiti iz
sopstvene prirode, te kako da tei dolasku na prag svog Voljenog?
Sledei razliite puteve, razni ljudi nailaze na razliite potekoe. Neki koji ne znaju tehniku
meditacije polude. Neki kau da nikada ne smeju da vide enu. Oni postaju vrlo napeti zbog
svega toga.
injenica je da je sve Bog, ali da vas je besramni um zaveo. Um je toliko bestidan da to vie
elite da ga se reite, to se vie u njega upliete, ba kao kada nastojite da jednu nogu izvuete
iz kaljuge, druga noga vam se jo dublje zaglibi. Ipak, morate da se oslobodite ovog
problematinog uma.
Man-O-Na je pravi Samadi za um. Um je iskorenjen i to je smrt uma. Ego odmah osea, Ja
sam sve, i odvaja se od svih iskustava tela, jer se sada vie ne bavi telom. U tom trenutku ok
biva toliko jak da telo pada, ili se zamahom sile telo jo neko vreme kree, pa onda pada.

Znanje i mata

S jedne strane je Boansko Znanje (Dnjan ili Marefat)

neto to se ne moe imati ni posle prolaenja kroz bezbrojne forme u nebrojenim epohama; a
sa druge strane, kada doe, ono doe. Ne bi bilo tano rei da Znanje dolazi brzo. Rei da se
javlja iznenada, ili da dolazi neoekivano i tome slino, jo uvek tano ne iskazuje Bljesak
Postajanja koji prevazilazi opisivanje, jer Znanje je izvan dosega mate.

Mata ima ogroman domaaj i gotovo neogranien zamah, a ovek poseduje vrlo jaku matu.
Na primer, ne bi bilo nemogue da ovek zamisli da pacov ima hiljadu glava. itav svet je
stvoren i opstaje na sili mate. Uprkos tome to je prividno neograniena, mata stie do
granice kada je proverava samo Znanje. Koristei snagu mate nijedan ovek nikada ne moe
da razume ili objasni bespoetni poetak ili beskrajni kraj. Drugim reima, Venost je izvan
domaaja sveukupne mate, a Znanje je Znanje u Venosti.
Bog je bez poetka i bez kraja i u Beskonanosti se nikada ne moe postavljati pitanje
vremena i prostora, jer bi to, inae, podrazumevalo ogranienje naspram Boije
beskonanosti. Otuda nikakva koliina mate nikada ne moe zamisliti Beskonanost, jer gde
nema poetka, samo pitanje o tome ta je bilo na poetku, uopte ne moe da se pojavi.
Na primer, ponovimo da je pre Boga bio Bog, i pre toga je bio Bog, i pre toga je bio Bog; ili
ponovimo da je posle Boga, Bog, te da je posle toga Bog, i posle toga je Bog. Sve ovo ne bi
mati nita znailo. Zbog toga se kae da je Znanje ak i izvan domaaja Riija i Munija
(naprednih Svetaca). Hafiz takoe daje savet protiv jalovosti pokuaja da se uhvati Soko
Znanja kada kae da osim praznine nikada nita ne moe da upadne u mreu mate.
Otuda je najmoniji um u mati bespomoan naspram Znanja, jer se ono pojavljuje tek kada je
sva snaga mate potpuno i apsolutno iscrpljena i dokrajena. Da bi otila mata, mora da ode
um; a da bi dolo Znanje, svest mora da ostane. Tek kada um nestane, svest se oslobaa od
svih zamiljenih ovih i onih i ja i ti. Onog trena kada se svest oslobodi od mate, ta svest
niega se odjednom pretvara u Znanje Svega, tj. Dnjan ili Marefat.
ak ni Vedanta ni Sufizam ne mogu da dosegnu ili objasne Znanje. ovek moe da pokua da
zamisli bezobalni okean sa bezbroj kapi, i moe da razmilja o njemu koristei razliita
poreenja i kontraste, ali ba kao to e nema poetka-nema kraja uvek ostati, nema
poetka-nema kraja, tako i Znanje nikada ne moe da se zamisli. Ako je tako, da sam ja
jedan od slualaca meu vama, upitao bih, emu onda sva ova glavobolja da se objasni neto
to se ne moe ni objasniti ni shvatiti?
Uobiajeno Svajambu Znanje ili obina samo-spoznaja ne zavisi ni do kakvog postupka
promiljanja ili mate. Mukarac, ena ili dete ne stiu, niti imaju, potrebu da steknu znanje o
sopstvenom individualnom postojanju od izvora izvan samog postojanja. ena zna da je ena.
To znanje nije primljeno. To je samo-spoznaja enskosti; a isti je sluaj sa samo-spoznajom
mukosti ili detinjstva kod mukarca i deteta.
Slino tome, Boansko Svajambu Znanje je Boansko Znanje o Moi, Lepoti i Blaenstvu.
Kada ovek dobije ovakav Dnjan ili Irfan, ne samo da sebe osea u svakome i u svakoj stvari,
ve on zapravo ivi slobodan ivot Boga. Ova Spoznaja moe doi ak i u trenutku kada
ovek odgovara na zov prirode, kao to se upravo i desilo u izvesnim sluajevima, ukljuujui
i Upasni Maharaa. To je zbog toga to Uitelj moe da prui Spoznaju svakog trena,
trenutno, pod uslovom da postoji dovoljno duboka i jaka veza sa njim, ili potpuna predanost
njegovoj volji. Jedini drugi nain je potpuno ponitenje mate, kao pokuaj dokazivanja da
je nita zaista nita, to je ravno ponitavanju uma samim sobom i kao takvo je gotovo
nemogue.
Prihvatajui da u veoma, veoma retkim sluajevima, ovek uspeva da se sam probije kroz
svoju matu i postigne jedinstvo sa Istinom, neko takav ipak ni na koji nain ne moe da
iskoristi tu spoznaju, te ne moe da postane Dnjani ili Arif. Zbog toga su Uitelji kao to je

Tukaram i Dnjanevar, Hafiz i Rumi, rekli da nema izlaza iz mate ili neznanja, osim uz
pomo i Milost Savrenog Uitelja.
injenica je da je jedino Bog stvaran, a svaka stvar je u Bogu. Svi smo mi jedno sa Njim, ali
zbog svog neznanja, oseamo se odvojenim od Boga. Oduvek smo postojali. ta je bilo pre
nas? Mi. Pre mi? Mi! Mi! Mi! Tek kad dobijemo Spoznaju, znamo ta ovo BIVANJE znai.
Tada najednom, u tren oka sve postaje apsolutno jasno; a ovakav Bljesak Bivanja je ak i
bri od treptaja oka! Zato se ne postavlja pitanje kako postati Bog, jer mi ve jesmo Bog.
Prema tome, s druge strane, moramo da prestanemo da budemo Bog. Da bi smo to izveli
moramo sve vie da se udaljavamo od Boga kroz molitve, post, i sl., jer u protivnom, ta Bog
moe da uini za Boga?
To je razlog zbog koga Spoznaja ne moe doi svim pojedincima, jer svi smo mi Bog, a poto
je Bog u svima, ko treba neto da daje i kome? Tek kada je Bog savreno Individualizovan
kao Najsavreniji Dnjani ili Najsavreniji Arif, on moe da prenese Spoznaju drugom
pojedincu. Moe da se postavi pitanje zato onda Uitelj ne prenese Spoznaju svim
pojedincima, umesto to Spoznaju daje nekima, a ostalima ne?
To je pitanje Boanskog Zakona, opte poznatog kao Zakon Karme, ili Zakon vezivanja, ili
Zakon Uzroka i Posledice. Osim Savrenog Dnyanija ili Savrenog Arifa, nijedan drugi
pojedinac ni pod kojim okolnostima ne moe da umakne ovom zakonu i njegovim
posledicama. Kada Uitelj daje Spoznaju odreenim pojedincima, a ne daje je svima, to nije
zbog Uiteljeve nesposobnosti da je daruje svima, ve zbog nesposobnosti jednog i svih da
prime Spoznaju. Ova nesposobnost nastaje usled nedovoljno duboke i jake veze sa Uiteljem
ili zbog nedovoljne potrebe za potpunom predajom njegovoj volji, ili na osnovu nedostatka
potrebnog stepena pripremljenosti pojedinaca na koje se ovo odnosi.
Pod ovakvim okolnostima, bilo bi kao bacanje bisera pred svinje da Uitelj prui Spoznaju
svima bez razlike i bez obzira na pojedinanu prijemivost. Stvar je u tome da Uiteljevi
razlozi nemaju poetak i da Uiteljevi razlozi nee imati ni kraj, a takoe bi bilo i sasvim
istinito rei da se ne radi ni o kakvom vremenu uprkos bezbrojnih epoha koje su ovim
obuhvaene. Ako Spoznaja ne moe da ue u podruje mate, kako ovek moe biti u stanju
da zamisli Jedinog koji poseduje Spoznaju?
Sa jedne strane, Spoznaja je veoma, veoma mala toliko da moe da se uporedi sa semenom
slaice, a sa druge, ona sadri sve i pokriva sve to postoji, ukljuujui i nita ili neznanje
Maje. Ovaj Dnjan koje su u sufizmu naziva Marefat, nalazi se u sigurnosti postajanja. Tri
su stepena ove sigurnosti: Prva je sigurnost steena posredstvom intelektualne uverenosti
nazvana Ilmul-Jakin. Druga sigurnost, Anikol-Jakin, steena je stvarnim Vienjem; a trea,
sigurnost nad sigurnostima, je steena Postajanjem ili Hukal-Jakin.
ak ni to to vedantisti kau da smo mi jedno sa Bogom nije intelektualno ubeenje IlmulJakin, jer kada ujemo da smo jedno sa Bogom, zamiljamo samo ono to intelekt privremeno
moe da pojmi. Privremeno razumevanje moe da proveri ubeenje, a nita ne moe da
poremeti onoga ko poseduje takvo ubeenje, te kada ovek zapravo pone da uvia ta je
zauvek pojmio, moe se rei da je Jakin ili sigurnost ubeenja duhovno postojana za sva
vremena. Tek kada se ovek sjedini sa onim to JESTE, sigurnost ubeenja biva Dnjan ili
Hakul-Jakin.

Svi ste vi obini ljudi. Ova spoznaja vae ljudskosti ne zavisi od bilo kakvog intelekta ili
umovanja. Jednostavno znate da ste ovek. Niko od vas nikada ne razmilja, Ja sam ovek, ja
sam kamen, itd. To je zato to je saznanje da ste ovek samo-spoznaja vae ljudskosti, i nije
proizvod pukog uverenja zasnovanog na onome to sluate o oseanjima i iskustvima drugih.
Slino tome, kada zapravo osetite i otkrijete da ste postali Bog, tada ste stvarno Bog. Ovo
postajanje je Spoznaja koju Uitelj u pravom trenutku moe da prenese i prenosi bukvalno
ni za tren oka.
Istinske mahatme i valiji mogu svakome da daju senku Spoznaje utiui na centre i sedita
znanja preko dodira, zvuka ili pogleda. ak i ta senka moe da bude dovoljna da ovek izgubi
fiziko telo.
Svi smo mi, na neki nain, licemeri, utoliko to se uvek trudimo da opravdamo sebe, bili u
pravu ili ne. Prema vedantistima i sufistima, Bog ini sve; sve se sprovodi po Njegovoj Volji i
u skladu sa njegovim Zakonima. To je na izvestan nain, u redu; ali kako tu nedostaje jedna
istina, to u celini nije tano. A nedostatak istine je nedostatak iskustva koje podupire ovu
tvrdnju. Bez postizanja stvarnog iskustva, ponaati se prema injenicama iskustva ne samo da
je toliko budalasto koliko i kada naueni papagaj izjavljuje ljubav nekoj devojci, nego ove
tvrdnje zasnovane na pukom umovanju i logici vode poudi i propasti. Reakcija ovakvog
delovanja je isuvie strana da se zamisli, na stranu ostale posledice kao to je ludilo ili nervni
slom.
Bakti-marg, sveukupna sutina svake religije, ini nas ravnoduno krutim u odnosu na
gledita dobro je ispravno i loe je pogreno, vodei vrlo zamornom, krhkom i dosadnom
stavu uma. Joga praksama doivljavaju se razliite vrste privremenih samadija koji donose
zaboravnost Stvarnosti i navode jogija da izgubi iz vida sam Cilj. Prakse ap-tap i ilakai ga vode u klopku novih, ali ipak ogranienih, moi koje se naposletku, kao bumerang,
iskaljuju na umu.
Prava glavobolja krije se u injenici da mi zapravo treba da postanemo ono to uistinu
jesmo, te stoga da bi smo stekli Boga, prvo moramo da Ga izgubimo. Pretpostavimo da sam ja
Bog, onda prvo treba sebe da izgubim, da bih bio u stanju da se pronaem.
Potpuni gubitak Boga znai, nema elja, nema prieljkivanja, nema svianja i nesvianja,
nema vas, nema Boga; ukratko, nema niega. To je prava Fana ili Boanski Vakum. im se
desi Fana, Bog istog asa dolazi u svoj Svojoj velianstvenosti vene Baqa. Ovo se ne deava
po zapadnom poimanju Ostvarenja ovoga iznuta i onoga spolja, ve je otkrie Boga, koje
je obavio Bog, za Boga.
ak i kada se Bog izgubi i pronae, ivot Boga nije tu prisutan. ivot Boga moe da se vodi
ako se ponovo zadobije ljudska trezvenost, a istovremeno zadri sopstveno Individualizovano
Boestvo. Na primer, Sai Babina* Individualnost je vena, iako njegovog delovanje na raznim
nivoima i sferama vie nema. Jedino je onima koji su bili na odgovarajuim nivoima svesti
poznato Sai Babino delovanje na ovim posebnim nivoima, dpk je sveukupno Sai Babino
delovanje na svim nivoima istovremeno bilo poznato samo njemu i njegovim savremenicima.

Bog kao Blaenstvo

Bez izuzetka, svuda i u svakom drutvenom

krugu, ovek udi za sreom. Od raznovrsnih ari ulnog ivota, od mnogih poseda i
dostignua koji hrane i zadovoljavaju ego, kao i od bezbrojnih iskustava koja podstiu
intelekt, pobuuju um, umiruju srce ili okrepljuju duh od svega ovoga on trai razliite
vrste sree. Ali, za njom traga u svetu dualnosti i u prolaznim senkama Iluzije Maje, koju
nazivamo univerzum, te otkriva da je srea koju u tome nalazi toliko kratkotrajna da zamalo
to ne iezne u samom trenutku doivljavanja. A po njenom nestanku, preostaje praznina bez
dna, koju nikakvo umnoavanje slinih iskustava nikada ne moe sasvim da ispuni.
Istinsko Blaenstvo, meutim, moe doi samo onome koji skupi hrabrost i postane slobodan
od svih prianjanja za forme, koje su samo iluzija dualnosti. Tek tada on moe da se sjedini sa
svojim istinskim Voljenim, koji je Bog kao vena i trajna Istina iza svih formi, ukljuujui i
onu koju smatra sopstvenim telom.
Beskrajan i niezmeran Okean Blaenstva nalazi se u svima. Nema oveka koji je potpuno
lien nekog oblika sree, jer ne postoji ovek koji je potpuno odseen od Boga kao Okeana
Blaenstva. Sve vrste zadovoljstava koje je ikada imao, najposle su delimian i prividan odraz
Boga kao Anande. Zadovoljstvo koje trai i doivljava u neznanju, vremenom vezuje duu za
beskrajno produavanje lanog ivota ega i izlae je mnogim patnjama ego-ivota.
Zadovoljstva prividnog sveta mogu da se uporede sa rekama iluzija koje se naizgled ulivaju u
okean. Boansko Blaenstvo je veno novo, trajno, neprekidno, i beskonano se doivljava
kao samo-potkrepljujua i beskrajna radost Boga. Sjedinite se sa svojim Istinskim Voljenim,
koji je Bog kao Ananda ili Blaenstvo!

Predznanje

A. Predznanje koje poseduje obina osoba

zavisi od seanja zasnovanog na prethodnim iskustvima:
a) Kada ovek ugleda nekog na vrhu planine, ima predznanje da e ta osoba, ako padne sa
planine, zasigurno poginuti.
b) Kada osoba vidi konje na startnoj liniji trkalita, ima predznanje da e konji potrati im se
da znak za start.
c) Kada osoba opazi bocu viskija, ima predznanje da ovo pie izaziva pijanstvo. Ona viski
povezuje sa pijanstvom.
Mogli bi smo da navedemo na hiljade ovakvih primera predznanja obinih ljudi.
B. Predznanje Savrenih Uitelja (Qutuba ili Sadgurua) zavisi od veitog nedeljivog iskustva:
a) Veito = bez prekida u kontinuitetu;
b) Veito = bez mogunosti da prolost, sadanjost ili budunost sebe makar i relativno
odrede.
Stoga Savreni Uitelji i Avatari tvrde: Ja znam sve.
Zbog njihovog veitog nedeljivog iskustva, ne preostaje nikakva mogunost za bilo ta drugo,
osim za njihovo beskonano, nedeljivo, sveprisutno i sveproimajue individualno Sebstvo
(Veno Bivanje).

Sveprisutnost

Nita ne moe da se sakrije od Jedinog koji je

sveprisutan. A poto od Jedinog nita ne moe da se sakrije, On mora biti sveznajui. On je
sve-znajui, zna sve.
Otuda proistie da On mora biti sve zna da uradi. Rei e: Znam kako da stvorim sve; znam
kako sve da unitim; znam kako sve da ouvam; znam kako sve da uradim.
Stoga je onaj ko je sveznajui neminovno i svemoan. Njegova sveprisutnost uinila Ga je
sveznajuim, a to Ga je uinilo i svemonim. Ukratko, biti sveprisutan znai istovremeno biti
i sveznajui i svemoan. Sva tri atributa Boga su meusobno povezana i podstiu beskrajno
Boije blaenstvo. Onaj ko je sveprisutan, sveznajui i svemoan, ne moe da ne bude u
beskrajno blaenom stanju.