Struni komentar

KOMENTAR PRAVILNIKA O VREDNOVANJU

KVALITETA RADA USTANOVA - "Sl. glasnik
RS", br. 9/2012
Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009 i
52/2011 - dalje: Zakon) ureen je nadzor nad radom ustanova, kao i osiguranje kvaliteta rada
ustanova. Nadzor nad radom ustanova moe biti interni i eksterni. Direktor vri interni nadzor
u skladu sa lanom 62. Zakona, a ministarstvo nadleno za poslove obrazovanja (dalje:
Ministarstvo) vri eksterni nadzor preko prosvetnih inspektora i prosvetnih savetnika, u
skladu sa lanom 146. Zakona. Inspekcijski poslovi su povereni, ali u skladu sa lanom 51.
Zakona o dravnoj upravi ("Sl. glasnik RS", br. 79/2005, 101/2007 i 95/2010), organi
dravne uprave i posle poveravanja poslova dravne uprave zadravaju odgovornost za
njihovo izvravanje.
Pored ovog vida nadzora, Zakon ureuje i pitanje osiguranja kvaliteta rada ustanova.
Pravilnikom o vrednovanju kvaliteta rada ustanova ("Sl. glasnik RS", br. 9/2012, stupio na
snagu 13.2.2012. godine - dalje: Pravilnik) ureen je niz pitanja u vezi sa vrednovanjem
kvaliteta rada ustanova.
Ustanova se samostalno i u saradnji sa nadlenim organom jedinice lokalne samouprave stara
o obezbeivanju i unapreivanju uslova za razvoj obrazovanja i vaspitanja, osiguranja i
unapreivanja kvaliteta programa obrazovanja i vaspitanja, svih oblika obrazovno-vaspitnog
rada i uslova u kojima se on ostvaruje.
Vrednovanje kvaliteta rada ustanove vri se na osnovu standarda kvaliteta rada ustanove.
Nacionalni prosvetni savet je, u skladu sa svojim ovlaenjima utvrdio standarde kvaliteta
rada ustanove, koji su objavljeni u Pravilniku o standardima kvaliteta rada ustanove ("Sl.
glasnik RS", br. 7/2011). Ovim pravilnikom definisano je sedam oblasti kvaliteta rada
ustanova i to: kolski program i godinji plan rada, nastava i uenje, obrazovna postignua,
podrka uenicima, etos, organizacija rada kole i rukovoenje i resursi.
Vrednovanje kvaliteta rada ustanove predstavlja procenu kvaliteta rada ustanove i vri
se kroz samovrednovanje i spoljanje vrednovanje kvaliteta rada ustanove.
Samovrednovanje je vrsta internog nadzora, a spoljanje vrednovanje - eksternog
nadzora.

I Samovrednovanje
Samovrednovanje je postupak koji vodi jaanju ustanova i podstie unapreivanje kvaliteta
"iznutra" i "odozdo" stavljajui ustanovu u aktivnu ulogu.
lanom 41. Zakona propisano je da se pod autonomijom ustanove podrazumeva i pravo na
samovrednovanje rada ustanove. Samovrednovanje kvaliteta rada ustanove je procena
kvaliteta rada koju sprovodi ustanova na osnovu standarda kvaliteta rada ustanove
svake godine po pojedinim oblastima vrednovanja, a svake etvrte ili pete godine - u

celini, odnosno ustanova je duna da, u roku ne duem od pet godina, izvri
samovrednovanje svih oblasti kvaliteta rada ustanove.
U samovrednovanju uestvuju i sprovode ga struni organi, savet roditelja, ueniki
parlament, direktor i organ upravljanja ustanove. Pravilnik razrauje ovu zakonsku normu
time to definie postojanje Tima za samovrednovanje koji organizuje i koordinira
samovrednovanje ustanove. Direktor imenuje ovaj tim na period od godinu dana i ima
najmanje pet lanova, i to: predstavnika strunih organa, saveta roditelja, uenikog
parlamenta i organa upravljanja ustanove, a u radu tima uestvuje i direktor ustanove.
Rukovodioca tima biraju njegovi lanovi iz svojih redova.
Tim za samovrednovanje priprema Godinji plan samovrednovanja, koji se donosi na
osnovu procene stanja u ustanovi i sastavni je deo godinjeg plana rada ustanove. U
Godinjem planu samovrednovanja definisan je predmet samovrednovanja (jedna ili vie
oblasti vrednovanja definisanih standardima kvaliteta rada ustanova), predviene aktivnosti,
vremensku dinamiku, nosioce i ishode aktivnosti, instrumente i tehnike samovrednovanja.
Samovrednovanje se vri na osnovu analize:
1) evidencije i pedagoke dokumentacije ustanove, programa obrazovanja i vaspitanja,
godinjeg plana rada i razvojnog plana rada ustanove;
2) baze podataka u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete i drugih izvora;
3) praenja razliitih aktivnosti;
4) prikupljenih podataka iz sprovedenih istraivanja u ustanovi;
5) efekata realizovanih aktivnosti u projektima;
6) razgovora, strunih diskusija, sastanaka, rezultata sprovedenih anketa i drugih naina
prikupljanja podataka.
Tim za samovrednovanje prikuplja i obrauje podatke vezane za predmet samovrednovanja i
vri analizu kvaliteta predmeta samovrednovanja na osnovu obraenih podataka.
Nakon izvrenog samovrednovanja, Tim sainjava izvetaj o samovrednovanju, koji sadri:
opis i procenu ostvarenosti standarda kvaliteta rada ustanove, predlog mera za unapreivanja
kvaliteta rada ustanove i nain praenja ostvarivanja predloenih mera. Ovaj izvetaj direktor
podnosi vaspitno-obrazovnom, nastavnikom, pedagokom veu, savetu roditelja i organu
upravljanja ustanove i obezbeuje najbolji nain da izvetaj o samovrednovanju bude
dostupan svim zainteresovanim korisnicima.
Savet roditelja, u skladu sa lanom 58. stav 5. taka 5) Zakona razmatra izvetaj o
samovrednovanju, a organ upravljanja, u skladu sa lanom 57. stav 1. taka 2) Zakona,
usvaja izvetaj.

II Spoljanje vrednovanje

Spoljanje vrednovanje se pokree "odozgo", sa sistemskog nivoa i tie se kontrole i

usmeravanja rada ustanova.
Spoljanjim vrednovanjem kvaliteta rada ustanove ocenjuje se kvalitet svih oblasti
definisanih standardima kvaliteta rada ustanova, najmanje jednom u pet godina. To su
iste oblasti po kojima se vri i samovrednovanje, a koje su definisane Pravilnikom o
standardima kvaliteta rada ustanove, kao i isti vremenski okvir.
Spoljanje vrednovanje vri Ministarstvo preko prosvetnih savetnika i Zavod za
vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (dalje: Zavod) preko zaposlenih koji su
savladali program obuke za spoljanje vrednovanje, odnosno vre ga spoljanji evaluatori.
Kao i samovrednovanje, i spoljanje vrednovanje vri se timski, te Ministarstvo imenuje
Tim za spoljanje vrednovanje sastavljen od prosvetnih savetnika i zaposlenih iz Zavoda
i odreuje rukovodioca tima.
Godinji plan spoljanjeg vrednovanja sainjava se od strane kolskih uprava Ministarstva,
najkasnije do kraja januara tekue godine, kojim se predvia se broj ustanova u kojima se
vri spoljanje vrednovanje na nivou kolske uprave, vreme trajanja spoljanjeg vrednovanja i
broj lanova Tima za spoljanje vrednovanje.
Pravilnikom se ureuje kako se vri spoljanje vrednovanje kole, a kako predkolske
ustanove.

Spoljanje vrednovanje kole

Spoljanje vrednovanje kole vri se na osnovu:
1) analize evidencije i pedagoke dokumentacije kole, izvetaja o samovrednovanju kole,
kolskog programa, godinjeg plana rada, razvojnog plana rada kole i izvetaja prosvetnog
savetnika;
2) neposrednog praenja nastave i drugih oblika obrazovno-vaspitnog i vaspitnog rada;
3) razgovora sa direktorom, strunim saradnikom, nastavnicima, vaspitaima, uenicima,
roditeljima i drugim osobama od znaaja za ivot i rad kole ili na drugi nain;
4) drugih radnji za koje se proceni da su neophodne.
Neposredno praenje nastave obuhvata realizaciju asova najmanje 40% nastavnika.
Prisustvo spoljanjih evaluatoara na asu traje najmanje 20 minuta.

U skladu sa propisanim, spoljanji evaluatori ne moraju da budu prisutni tokom celog

asa od 45 minuta. Pravilnikom je odreen minimum, a razlog za ovo je to je potrebno
da se izvri neposredno praenje nastave najmanje 40% nastavnika, to je u velikim
kolama prilino zahtevan zadatak. Spoljanjim vrednovanjem ne kontrolie se rad
odreenog nastavnika, ve se prati sprovoenje nastave u koli kao celini.

Spoljanje vrednovanje predkolske ustanove

Spoljanje vrednovanje predkolske ustanove se vri na osnovu:

1) analize evidencije i pedagoke dokumentacije predkolske ustanove, izvetaja o
samovrednovanju predkolske ustanove, predkolskog programa, godinjeg plana rada,
razvojnog plana rada predkolske ustanove i izvetaja prosvetnog savetnika;
2) neposrednog praenja vaspitno-obrazovnog rada i drugih aktivnosti sa decom i roditeljima;
3) razgovora sa direktorom, strunim saradnicima, vaspitaima, roditeljima i drugim osobama
od znaaja za ivot i rad predkolske ustanove ili na drugi nain;
4) drugih radnji za koje se proceni da su neophodne.
Neposredno praenje vaspitno-obrazovnog rada obuhvata realizaciju aktivnosti
najmanje 40% vaspitnih grupa u najmanje 40% objekata predkolske ustanove.
Prisustvo spoljanjih evaluatoara na aktivnostima traje najmanje 15 minuta.

Da bi se uspeno izvrilo spoljanje vrednovanje, potrebno je izvriti odreene pripreme.

Direktor je duan da u roku od pet radnih dana od dana podnoenja pismenog zahteva
Timu za spoljanje vrednovanje u elektronskoj ili pisanoj formi dostavi dokumentaciju
propisanu Pravilnikom, kao i da obezbedi unutranju organizaciju sprovoenja
spoljanjeg vrednovanja. Direktor e informisati zaposlene u ustanovi, savet roditelja,
ueniki parlament i organ upravljanja o sprovoenju spoljanjeg vrednovanja.
Nakon izvrenog spoljanjeg vrednovanja, Tim za spoljanje vrednovanje sainjava nacrt
izvetaja svih lanova Tima i usmeno upoznaje direktora ustanove o oblastima kvaliteta rada
ustanove iji je nivo ostvarenosti visok, kao i oblastima iji je nivo ostvarenosti nizak i koje
zahtevaju aktivnosti na unapreivanju. Nakon izvrenog pregleda, a u skladu sa analizom
dokaza i povratnom informacijom datom direktoru ustanove, Tim za spoljanje
vrednovanje priprema pisani izvetaj i dostavlja ga ustanovi, najkasnije u roku od osam
nedelja od izvrenog pregleda.
Izvetaj o spoljanjem vrednovanju sadri opis utvrenog injeninog stanja po oblastima
definisanim standardima kvaliteta rada ustanova i ocenu opteg kvaliteta rada ustanove.
Opti kvalitet obrazovne ustanove ocenjuje se ocenama: 1, 2, 3 i 4, s tim da je ocena 4
najvia ocena. Ocenom 4 ocenjuje se ustanova koja ostvaruje vie od 75% svih
standarda ukljuujui 100% standarda koji su kljuni za vrednovanje, dok se ocenom 1
ocenjuje ustanova koja ne ostvaruje minimum od 30% svih standarda ukljuujui 50%
standarda koji su kljuni za vrednovanje.

Standardi koji su kljuni za vrednovanje definisani su Pravilnikom o standardima kvaliteta

rada ustanove u delu Standardi kvaliteta rada ustanova, i to:
Taka 1.4. kolski program i godinji plan rada kole usmereni su na zadovoljenje razliitih
potreba uenika.
Taka 2.3. Nastavnik prilagoava rad na asu obrazovno-vaspitnim potrebama uenika.

Taka 2.4. Uenici stiu znanja na asu.

Taka 2.6. Nastavnik koristi postupke vrednovanja koji su u funkciji daljeg uenja.
Taka 3.2. kola kontinuirano doprinosi veoj uspenosti uenika.
Taka 4.1. U koli funkcionie sistem pruanja podrke uenicima.
Taka 5.3. kola je bezbedna sredina za sve.
Taka 5.5. U koli je razvijena saradnja na svim nivoima.
Taka 6.4. U koli funkcionie sistem za praenje i vrednovanje kvaliteta rada.
Taka 7.2. Ljudski resursi su u funkciji kvaliteta rada kole
kao i pet izabranih standarda koje je Tim za spoljanje vrednovanje, na osnovu pregleda
dokumentacije ili prethodnih pregleda ustanove, odredio kao posebno vane, jer
odraavaju specifinost ustanove.
Direktor ustanove je duan da sa izvetajem o spoljanjem vrednovanju upozna sve organe
ustanove, zaposlene u ustanovi, uenike i roditelje, kao i organ lokalne samouprave nadlean
za poslove obrazovanja i vaspitanja u roku od 15 radnih dana od dana prijema izvetaja o
spoljanjem vrednovanju. Podaci iz izvetaja o spoljanjem vrednovanju unose se u bazu
podataka ustanove u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete, a direktor je duan
da obezbedi najbolji nain da izvetaj o spoljanjem vrednovanju bude dostupan svim
zainteresovanim korisnicima.
Kao i kod izvetaja o samovrednovanju, i izvetaj o spoljanjem vrednovanju razmatra savet
roditelja, a organ upravljanja usvaja.
Ustanova moe podneti prigovor ministru na izvetaj o spoljanjem vrednovanju u
roku od 15 dana od dana prijema izvetaja. Prigovor se moe uloiti samo na nain
sprovoenja spoljanjeg vrednovanja, a ne i na samu ocenu. Ministar po prijemu prigovora
imenuje komisiju od tri lana koja proverava navode iz prigovora i koja sainjava izvetaj o
postupanju po prigovoru. Ako se utvrdi da je napravljena greka u proceduri koja je bitno
uticala na ocenu, ministar moe naloiti ponovno sprovoenje spoljanjeg
vrednovanja ustanove. Prigovor na izvetaj o spoljanjem vrednovanju i izvetaj o
postupanju po prigovoru sastavni su deo izvetaja o spoljanjem vrednovanju.

Na osnovu izvetaja o spoljanjem vrednovanju, ustanova sainjava Plan za unapreivanje

kvaliteta rada ustanove u oblastima definisanim standardima kvaliteta rada ustanova, na
osnovu koga se mogu promeniti razvojni ciljevi definisani razvojnim planom ustanove, i
dostavlja ga kolskoj upravi.
Ako ustanova ostvaruje slabe rezultate u funkcionisanju i ima slaba postignua
uenika u tri godine za redom, Ministarstvo i Zavod mogu da sprovedu ponovno
spoljanje vrednovanje rada u toj ustanovi.

Na osnovu svih izvrenih spoljanjih vrednovanja ustanova u Republici Srbiji Zavod

sainjava godinji izvetaj o spoljanjem vrednovanju kvaliteta rada ustanova i dostavlja ga
Ministarstvu radi objavljivanja na svojoj internet stranici.
Pored Pravilnika, u izradi je i prirunik o procedurama za sprovoenje spoljanjeg
vrednovanja.