US - Projektovanje Menadžment Sistema Životne I Radne Sredine

Milenko Heleta
PROJEKTOVANJE
MENADMENT SISTEMA
IVOTNE I RADNE SREDINE
UNIVERZITET SINGIDUNUM
Prof. dr Milenko Heleta
PROJEKTOVANJE MENADMENT
SISTEMA IVOTNE I RADNE SREDINE
Prvo izdanje
Beograd, 2010.
PROJEKTOVANJE MENADMENT SISTEMA IVOTNE I RADNE SREDINE
Autor:
Prof. dr Milenko Heleta
Recenzenti:
Prof. dr Branislav Mai
Prof. dr Dragan Cvetkovi
Izdava:
UNIVERZITET SINGIDUNUM
Beograd, Danijelova 32
www.singidunum.ac.rs
Za izdavaa:
Prof. dr Milovan Stanii
Tehnika obrada:
Novak Njegu
Dizajn korica:
Aleksandar Mihajlovi
Godina izdanja:
2010.
Tira:
250 primeraka
tampa:
Mladost Grup
Loznica
ISBN: 978-86-7912-288-9
Copyright:
2010 Univerzitet Singidunum
Izdava zadrava sva prava.
Reprodukcija pojedinih delova ili celine ove publikacije nije dozvoljena.
SADRAJ
Predgovor
VII
1. UVODNI DEO
1.1 Globalna kriza
1.2 Pojam ivotne i radne sredine
1.2.1 Prirodno i radno okruenje
1.2.2 ivotna sredina
1.2.3 Radna sredina
1.3 TQM i integrisani menadment sistemi
1
1
3
3
4
14
18
2. MENADMENT SISTEMI IVOTNE I RADNE SREDINE

2.1 Potreba za uspostavljanje
2.2 Zahtevi standardi
2.2.1 Menadment sistem ivotne sredine
2.2.2 Menadment sistem zdravlja i bezbednosti na radu
2.3 Veza izmeu zahteva razliitih standarda/sistema
2.4 Termini i denicije
2.4.3 Koncept menadmenta rizika
27
27
30
30
31
31
35
35
37
39
S
III
2.5 Procesni modeli EMS i OHSMS

2.6 Procesni model IMS
3. PLAN UVOENJA EMS I OHSMS
3.1 Plan uvoenja
3.2 Tehnologija uvoenja
47
47
49
4. ZAHTEVI ZA EMS I OHSMS

4.1 Opti zahtevi
4.1.1 Zahtevi standarda
4.1.2 Predmet i podruje primene EMS i OHSMS
4.1.3 Poetno preispitivanje EMS
4.1.4 Poetno preispitivanje OHSMS
4.2 Dokumentacija
4.2.2 Opte o dokumentaciji
4.3 Upravljanje dokumentima i podacima
4.3.2 Opte
4.3.3 Procedura za upravljanje dokumentima
4.4 Upravljanje zapisima
4.4.2 Opte
4.4.3 Procedura upravljanja zapisima
51
51
51
51
52
53
54
54
54
59
59
59
60
67
67
67
67
5. ODGOVORNOST RUKOVODSTVA
5.1 Politika ivotne sredine i OH&S
5.1.2 Opte
5.1.3 Politika ivotne sredine
5.1.4 Politika zdravlja i bezbednosti na radu
5.2 Planiranje
5.2.1 Aspekti ivotne sredine
5.2.2 Identikovanje opasnosti, ocene rizika i upravljanje rizikom
5.2.3 Zakonski i drugi zahtevi
5.3 Ciljevi i programi
5.3.2 Opte
IV
41
44
P

71
71
71
72
73
75
76
79
92
109
119
119
120
5.3.3 Ciljevi ivotne sredine, zdravlja i bezbednosti na radu

5.3.4 Programi upravljanja ivotnom sredinom, zdravljem
bezbednou na radu
122
6. PRIMENA I SPROVOENJE
6.1 Opte
6.2 Odgovornosti, ovlaenja i obezbeenje resursa
6.2.2 Privrenost najvieg rukovodstva i zaposlenih za EMS i OHSMS
6.2.3 Organizaciona struktura, odgovornosti i ovlaenja
6.2.4 Resursi
6.2.5 Procedura upravljanja otpadom
6.3 Obuka, svest i kompetentnost
6.3.1 Zahtevi standard
6.3.2 Opte
6.3.3 Procedura razvoja kadrova
6.4 Komunikacije, ukljuivanje i konsultacije
6.4.2 Opte
6.4.3 Procedura komunikacija, ukljuivanja i konsultacija
6.5 Upravljanje operacijama
6.5.2 Opte
6.5.3 Uspostavljanje upravljanja operacijama
6.6 Pripravnost za reagovanje u vanrednim situacijama i
odgovor na njih
6.6.2 Opte
6.6.3 Procedura pripravnosti i reagovanja u vanrednim situacijama
149
149
150
150
151
152
158
162
168
168
168
170
175
175
175
178
185
185
185
188
7. PROVERAVANJE
7.1 Praenje i merenje performansi
7.1.2 Opte
7.1.3 Procedura praenja, merenja i vrednovanja usaglaenosti
7.1.4 Procedura etaloniranja merene i pratee opreme
7.2 Ocena usaglaenosti
7.2.1 Zhatevi standarda
7.2.2 Opte
197
197
197
198
199
207
209
209
209
128
191
191
191
192
S
7.3 Istraivanje incidenta, neusaglaenosti,

korektivne i preventivne mere
7.3.1 Istraivanje incidenta
7.3.2 Neusaglaenosti, korektivne i preventivne mere
7.4 Interna provera
7.4.2 Opte
7.4.3 Procedura interne provere
7.5 Preispitivanje od strane rukovodstva
7.5.2 Opte
7.6 Priprema za sertikaciju i sertikacija
7.6.1 Potreba za sertikacijom
7.6.2 Plan priprema za sertikaciju
7.6.3 Prijava za sertikaciju
7.6.4 Plan izvoenja sertikacije
7.6.5 Izvetaj o nalazima provere sa merama
8. LITERATURA
VI
P

211
211
219
238
238
238
245
258
258
258
270
270
272
275
282
286
301
PREDGOVOR
Industrijskom i informatikom revolucijom ovek je ovladao prirodom, postigao nevien

tehnoloki i ekonomski napredak, ali je pritom do te mere ugrozio svoju okolinu da je doveo u pitanje i opstanak same civilizacije. Borba za protom je dovela do nedopustivog
drutveno neodgovornog razvoja biznisa ije su posledice unitavanje prirodnih resursa,
ugroavanje ivotne sredine i naruavanje balansa izmeu stvaranja obaveza kod zaposlenih za radom i njihovih potreba za normalnim ivotom. Svest o potrebi upravljanja
ivotnom i radnom sredinom razvijala se daleko sporije od ambicija za tehnolokim i
ekonomskim razvojem. Pojavom meunarodnih standarda za menadment sisteme ivotne
sredine prema ISO 14001, i zdravlja i bezbednosti na radu prema OHSAS 18001
stvoreni se uslovi da svaka organizacija reava ovaj problem na samom izvoru.
U knjizi je opisan proces paralelnog projektovanja menadment sistema ivotne i radne
sredine, od denisanja koncepta, kreiranja dokumenata, primene u praksi, sertikacije,
odravanja i kontinualnog poboljavanja. Sistemi su denisani tako da se mogu jednostavno integrisati u organizaciju sa menadment sistemom kvaliteta prema standardu ISO
9001 i drugim standardizovanim menadment sistemima.
Knjiga je predviena da bude udbenik na istoimenom predmetu koji se izuava na
Fakultetu za menadment Univerziteta Singidunum u Beogradu. Ova knjiga se moe
koristiti i na ostalim visokokolskim ustanovama za ovu oblast i kao pomo menaderima
i ekspertima koji se bave uspostavljanjem, primenom, odravanjem i proverama ovih
sistema u organizacijama, delimino ili u celini.
U
VII
U pisanju knjige autor je koristio originalne, profesionalne modele dokumenata konsultantske kue EDUCTA iz Beograd, iji je osniva, kao i konkretne primere iz prakse
organizacija, klijenata ove kue, koje su ove sisteme primenile u svojoj praksi i uspeno ih
sertikovale. Pored ovoga dati su saveti, iz bogatog konsultantskog iskustva autora, kako
generisati kritinu masu znaja i stvoriti motivaciju kod rukovodsva za uspostavljanje ovih
sistema i kako formirati svest kod svih zaposlenih za njihovu efektivnu primenu u praksu
organizacije. Knjiga sadri sve potrebne elemente za samostalno kreiranje menadment
sistema ivotne i radne sredine u organizacije svih vrsta, veliina i tipova vlasnitva.
Zahvalnost na korisnim sugestijama tokom pisanja ove knjige autor upuuje Branislavu
Maiu, redovnom profesoru Poslovnog fakulteta Univerziteta Singidunum u Beogradu i
Draganu Cvetkoviu, vanrednom profesoru Fakulteta za menadment Univerziteta Singidunum u Beogradu.
Autor
Beograd, septembar, 2010.
VIII
P

1.
UVODNI DEO
1.1. GLOBALNA KRIZA
ovek uzima od prirode sve, a bez svesti da to vodi unitenju,

vraa joj sve vie ono to ona ne moe da preradi.
Na poetku treeg milenijuma oveanstvo je dolo do nevienog tehnolokog razvoja i ekonomskog prosperiteta zahvaljujui industrijskoj i informatikoj ekonomiji,
preduzetnitvu i trinoj privredi. Sa druge strane mo, egoizam, arogancija i neodgovornost vodeih svetskih sila u pogledu odrivosti ekonomskog razvoja, gradnje pravinijeg
drutva i ugroavanja ivotne sredine doveli su do svetske krize koja preti opstanku ivota
na Zemlji [1, strana 10].
Finansijska kriza koja je poela u SAD krajem 2008, proirila se na svetsku ekonomsku krizu tokom 2009, i preti da se pretvori u socijalnu krizu tokom 2010. i narednih
godina. Paraleno sa ekonomskom u toku je i nadolazea ekoloka kriza koja preti kataklizmom. oveanstvo se prvi put u svojoj dugoj istoriji suoilo sa injenicom da resursi
Zemlje nisu neiscrpni, a da njen ekoloki kapacitet nije beskonan. Vodei svetski lideri u
borbi za zatitu nacionalnih interesa u vreme krize, zanemaruju svet kao celinu, probleme
siromanih, ne elei da se odreknu svojih pozicija, bez ega nema kvalitetnog reenja
krize.
U
Prot, privatna svojina, preduzetnitvo i globalizacija dugo su bili motor ekonomskog

napretka, ali su se pokazali kao drutveno neodgovorni faktori za ravnomerni razvoj
civilizacije. U istoriji oveanstva smenjivale su se civilizacije i drutvena ureenja donosei
uvek nove naprednije vrednosti. Danas smo suoeni sa ozbiljnom opasnou, ne od propasti
postojee civilizacije i njenih vrednosti, ve sa propau oveanstva u celini.
Globalna eksplozija novog koncepta kvaliteta nastala je onog momenta kada je
opte prihvaeno shvatanje da kvalitet, trokovi i prot mogu da budu komplementarni,
a ne koniktni ciljevi. Filip Krozbi (Philip Crosby) je 1979. Godine, u svojoj knjizi Kvalitet
je besplatan (Quality is Free), na slikovit i impresivan nain otkrio amerikim i evropskim
menaderima novi koncept kvaliteta kao poslednju ansu za postizanje konkurentnosti i
ostvarenje prota, na izuzetno poten nain. Koncept je osmiljen pedesetak godina ranije
u Americi od strane E. Deminga i J. Jurana, a primenjivan je na izvanredan nain u Japanu
skoro tri decenije. To je bio okida za revolucionarne promene u menadmentu i kvalitetu
devedestih godina prolog veka koje su dovele do nove ekspanzije i uvrivanja Zapada
kao svetskog tehnolokog i ekonomskog lidera.
Dodatno poveanje prota bio je glavni motivator ogromnom entuzijazmu u primeni
novog koncepta totalnog kvaliteta. Motivacija za primenu svih aspekata koncepta totalnog
kvalitet naglo opada onog momenta kada zahtevi vezani za usklaivanje tehnolokog i
ekonomskog razvoja sa ouvanjem ivotne sredine i gradnjom pravinijeg drutva neminovno vode ka smanjenju prota.
Danas je teko dopreti do uiju vladara ovoga sveta, da je novi koncept totalnog
kvaliteta i dalje jedini sveobuhvatan metod za uspostavljanje novih standarda u radu i
ivotu koji e doprinositi odrivosti sveta kroz razvoj, obezbeujui:
integritet ivotne i radne sredine,
pravinije drutvo i
ravnomerniji ekonomski rast.
Kvalitet i odrivi razvoj. Od postanka civilizacije i prvobitne razmene na seoskoj pijaci, pa sve do industrijske revolucije, kvalitet je bio najvaniji pokazatelj svih vidova
poslovanja meu ljudima. Karakteristika dva poslednja veka je nagli industrijski razvoj, u
kome je kvalitet zapostavljen i gurnut u stranu, dok su obim i produktivnost postali vodei
pokazatelji uspenog poslovanja.
Industrijskom revolucijom ovek je ovladao prirodom, ali je u borbi za protom ugrozio
neobnovljive prirodne resurse, dramatino naruio prirodnu ravnoteu i ugrozio ivotnu
sredinu.
Informatikom revolucijom ovek je ovladao informacijama i komunikacijama ali postoji opasnosti da preterana urbanizacija dovede do njegove potpune degeneracije. Ljudi su okrueni betonom, asfaltom, raznim inteligentnim ekranima, stanuju u pametnim
kuama, koriste savremena transportna i komunikaciona sredstva u ivotu i radu tako
da prestaje poreba za normalnim kretanjem i neposrednim kontaktima sa prirodom i
drugim ljudima. U elji za to veim protom radni ambijent i radno vreme su kreirani
2
P

tako da je ceo radni dan ovek vezan za prostor u kom radi. Sve to vodi otuenosti i virtualizaciji ivota to u krajnjem znai katastrofalan kvalitet ivljenja. Gubei kontakt sa
zdravom prirodom i drugim ljudima postoji opasnost da ovek postane duhovno isprazan
i siromaan do te mere da gubi sve vie ljudske osobine.
Polovina stanovnitva na planeti nee imati dovoljno vode do 2025. godine. U narednih
20 godina prosena koliina vode kojom e ljudi raspolagati bie manja za treinu.
Svetski savet za vodu, 2003.
Ogranienost prirodnih resursa tera proizvoae da tragaju za vetakim sirovinama ili za genetski modikovanim prehrambenim proizvodima, koji imaju vee prinose, ne
vodei rauna o dugoronom uticaju na zdravlje ljudi ili na ivotnu sredinu.
Globalno zagrevanje kao posledica prekomernog zagaenja zemljine atmosfere
uskoro ulazi u fazu kada vie nee biti mogue nikakve popravke. Dramatina upozorenja
vodeih svetskih eksperata da nam prete klimatske promene koje e vrlo brzo unititi
civilizaciju, ne dobijaju odgovarajui odgovor od strane vodeih svetskih sila i najveih
zagaivaa. Meunarodna konferencija UN o klimatskim promenama, odrana krajem
2009. godine u Kopenhagenu na najviem nivou, i pored uea lidera vodeih drava u
svetu, nije dala oekivane rezultate.
oveanstvo se sada sudarilo sa injenicom da su svetski ekosistemi i resursi ipak
ogranieni. U predstojeim decenijama ili treba da pronaemo naine da potrebe ispunimo
korienjem novih tehnologija, i drugih modela politike i kulturnih vrednosti, ili e globalna
ekonomija poeti da propada [2, strana 4].
Kvalitet predstavlja koncept za odrivi razvoj koji uspostavlja balans izmeu poslovne
izvrsnosti organizacije neophodne za ekonomski prosperitet i opstanka ivotne sredine i
drutva u celini.
1.2 POJAM IVOTNE I RADNE SREDINE

1.2.1 Prirodno i radno okruenje
Priroda funkcionie bez otpada prema zakonima kruenja materije. Nekad je i ovek
iveo u skladu sa prirodom i njenim zakonima u malim naseljima oko plodnih predela
bavei se lovom, ribolovom i zemljoradnjom. Vrlo skromno je iskoriavao prirodne resurse
i gotovo da nije remetio prirodnu ravnoteu. Vremenom je dolo do procvata zanata i
ovek je izumeo nova, bolja orua, odeu i sklonita, poeo je kriti i paliti ume. Broj
U
stanovnitva se uveavao, naselja su postala vea, nastaju nova zanimanja, raa se civilizacija. Zahvati na prirodnoj okolini bivaju sve vei: grade se vodovodi, rudnici, putevi,
luke. Tehnologija doivljava procvat, industrija i nauka se sve vie razvijaju. Ovaj razvoj
civilizacije sve vie poinje negativno da se odraava na ivotnu sredinu. Proizvodnja i
potronja razliitih energetskih sirovina, industrija, saobraaj, upotreba hemijskih sredstava itd., izuzetno mnogo utiu na kvalitet sredine u kojoj ivi ovek dananjice.
Danas ovek svojim radom i nainom ivota u velikoj meri remeti prirodne procese
stvarajui velike probleme kao to su oteenje biosfere, globalne promene klime, iscrpljenost prirodnih resursa, otpad u ogromnim koliinama, itd. [3]. To je dovelo do toga da
se teme kao to je ekologija, zatita ivotne sredine, odrivi razvoj mogu uti gotovo u
svim sferama ivota i tiu se svih oblika poslovanja, od industrijskih, zanatskih, tehnolokih,
do uslunih, turistikih itd.
Smatra se da je ovek industrijskom revolucijom:
ovladao prirodom, ali je
ugrozio ovotnu sredinu i
opasno iscrpeo neobnovljive prirodne resurse.
Generalno okolina se odnosi na okruenje nekog objekta, a obuhvata:
Prirodnu okolinu, okruenje ili ivotnu sredinu koja obuhvata sve ive i neive
stvari koje se prirodno deavaju na Zemlji.
Drutveno okruenje ili sredinu koja obuhvata kulturu pojedinaca i ljude i institucije sa kojima su u interakciji.
Radno okruenje ili radnu sredinu koje obuhvata kulturu organizacije (kompanije,
preduzea, rme, institucije i slino) sa fokusom na etiku, balans izmeu rada i
ivota, integritet, zdravlje i bezbednost zaposlenih.
Menadment okoline ili ivotne sredine obuhvata interakciju savremenog drutva
sa ivotnom sredinom i uticaj na nju.
1.2.2 ivotna sredina

Pojam ivotne sredine se denie na vie naina. Prema standard ISO 14001 ivotna sredina se denie kao okruenje u kojem odreena organizacija radi, ukljuujui vazduh, vodu,
zemljite, prirodne resurse, oru, faunu, ljude i njihove uzajamne odnose [4, strana 8].
Zakonom o zatiti ivotne sredine ivotna sredina Republike Srbije ivotna sredina se
denie kao skup prirodnih i stvorenih vrednosti iji kompleksni meusobni odnosi ine
okruenje, odnosno prostor i uslove za rad [5].
Ozbiljnija znanja i potreba zatite ivotne sredine zastupljena u multilaterarnim dokumentima pojavila su se u Evropi sredinom pedesetih godina prolog veka. Kod nas su se
P

prve normativne, zakonske odredbe o zatiti ivotne sredine pojavile sredinom sedamdesetih godina prolog veka, a od 1991. godine postoji Zakon o zatiti ivotne sredine
kao republiki propis, a kasnije je donet i Zakon o osnovama zatite ivotne sredine kao
savezni propis. Ovaj je ukinut Zakonom o zatiti ivotne sredine od 21.12.2004. godine
koji je dopunjen i izmenjen 12.05.2009. godine. Za potpuno razumevanje znaaja ivotne
sredine i uticajnih faktora na nju, koje je ovek proizveo svojim radom, potrebno se upoznati sa jo nekoliko osnovnih pojmova iz ove oblasti.
Ekologija je relativno mlada nauka koja je dobila na znaaju pedesetih godina prolog
veka, kada je prihvaeno saznanje da ovek ne moe prisvajati prirodu ne vodei rauna
o zakonitostima koji vladaju u njoj, a da time ne ugrozi i uslove za svoj opstanak.
Ime ekologija potie od grkih rei oikos () kua, dom, domainstvo i logos
() nauka. Termin ekologija prvi put je upotrebio nemaki biolog Ernest Hekel
1866. godine, kojom je on oznaavao granu zoologije koja istrauje sveobuhvatnost
odnosa izmeu ivotinjskih vrsta i njihove neorganske i organske okoline. U svakodnevnom
govoru termin ekologija se koristi kao sinonim za pojam zatite ivotne sredine, iako to nije
ispravno. Ekologija nije sinonim za okolinu, okruenje, ivotnu sredinu ili nauku o okruenju.
ivotna sredina je ui pojam i samo je jedna oblast kojima se bavi ekologija [6].
Najjednostavnija, ali i nedovoljno precizna Hekelova denicija ekologije kae:
Ekologija je nauka o odnosima ivih bia i njihove okoline. Odum je 1963. predloio
da je ekologija nauka koja prouava strukture i funkcije u prirodi, ali je 1971. ispravio
tu deniciju i rekao da ekologija prouava bioloke sisteme na organizacionom nivou
iznad vrste. Krebs je 1978. predloio da se ekologija denie kao nauno prouavanje
meusobnih odnosa koji uslovljavaju distribuciju i uestalost vrsta, populacija i ivotnih
zajednica, a meu poslednjima, Fenel (1978.) pokuava da redenie ekologiju kao
nauku koja prouava naela koja upravljaju vremenskim i prostornim modelima koji
ujedinjavaju pojedine organizme [7]. Begon i autori deniu ekologiju kao nauku o
razmnoavanju, rasprostranjenosti, irenju uticaja i odnosima izmeu organizama i njihovu
interakciju sa svim drugim u zajednikom okruenju [8].
Prirodni resursi su supstance, koje se nalaze u prirodi, a koje se smatraju vrednim za
ljudsku upotrebu. Prirodnim resursom obino nazivamo sve ono to potie od Zemlje zemljite, biljke, ivotinje, vodu, drvee, naftu, metale i ostalo. Mnogi prirodni resursi se
iscrpljuju bre nego to mogu biti zamenjeni novim. Prema trajanju, prirodni resursi mogu
biti:
obnovljivi resursi,
stalni resursi i
neobnovljivi resursi.
Obnovljivi resursi , kao to su zemljite, vode, ora i fauna na kopnu i moru, neki nemetali npr. ljunak i pesak, morske soli, itd., mogu se samostalno obnavljati, osim ako nisu
zloupotrebljeni, tj. prekomerno eksploatisani. Oni se mogu koristiti neogranieno samo
ako se pravilno i planski eksploatiu. Kada se obnovljivi resursi konzumiraju na takav
U
nain da to prelazi stopu brzine obnavljanja, vremenom e rezerve tog resursa potpuno
nestati. Stopa mogue iskoristivosti se odreuje po stopi obnove i po koliini rezervi tog
odreenog resursa. Neki od neivih obnovljivih resursa su zemljite i voda.
Stalni resursi su poput obnovljivih resursa, samo to ne trebaju regeneraciju, kao obnovljivi resursi. Najbolji primeri ove vrste resura su vetar, plima i solarno zraenje.
Neobnovljivi reursi su uglavnom mineralne sirovine kao to su elezo, aluminijum, bakar,
nikl itd., i vrsta i tena goriva, kao to su ugalj, nafta i gas, ijom se eksploatacijom oni
nepovratno iscrpljuju.
Reciklaa je postupak izdvajanja materijala iz otpada i njegovo ponovno korienje.
Ukljuuje sakupljanje, izdvajanje, preradu i izradu novih proizvoda iz iskorienih stvari ili
materijala.
Preradog starog papira koristimo 15% manje vode. Neki podaci govore da reciklaom
jedne tone kancelarijskog papira spaavamo 17 stabala drveta, tedimo 4.200 kW (kilovata) elektrine energije i 32.000 litara vode.
Slika 1.2.2-1: Znak za reciklau

Reciklaom jedne ae, utedi se dovoljno energije da jedna sijalica od 100W (vati)
moe da svetli etiri puna sata. Ako se u svetu baci prema nekim podacima 28 milijardi aa i tegli godinje u proseku, zamislite koliko bismo elektrine enrgije uspeli da
utedimo. Prednost stakla je u tome to ga je mogue beskrajno reciklirati [9].
Energija. Re energija nastala je od grke rei energos to znai aktivnost. Energija je
karakteristika sistema kojom se opisuje njegova sposobnost da vri neki rad. Vana karakteristika energije je da ne moe niti nastati ni iz ega, niti zauvek nestati pa je prema
tome koliina energije u zatvorenom sistemu uvek konstantna. Ovo svojstvo energije zove
se zakon o ouvanju energije koji je prvi puta postavljen u devetnaestom veku.
ivot na Zemlji nastao je i opstao milionima godina zahvaljujui povoljnim klimatskim
prilikama. Klima se moe posmatrati kao obnovljivi resurs kojem je energetska komponenta energija sunca, a materijalna komponenta su okeani kao rezervoari za vodu. Energija
sunca podstie kruenje vode na Zemlji i time omoguava ivot. Tamo gde nema vode
nema ni kvalitetnog ivota, naprimer u pustinjama. Klimatske promene na zemlji dostigle
su takav nivo da moemo govoriti o klimatskoj krizi. Vizija izlaska iz te krize je vrlo
jasna i to je povratak na manje tetne izvore energije. Da bi se izbegla takva budunost
6
P

Zemlje, neke drave poele su poticati programe tednje energije i prelazak na iste
izvore energije. Globalno gledano za sada nema velikog napretka u tome jer je koliina
energije dobivena na taj nain zanemariva prema energiji dobivenoj od fosilnih goriva i
nuklearnih elektrana.
Sunce je daleko najvei izvor energije u solarnom sistemu [10]. Na slici 1.2.2-1 prikazana je svetska potronja energije iz razliitih izvora od 1980. do 2009. godine.
Slika 1.2.2-2: Pregled svetske potronje energije iz razliitih izvora [11]

Neobnovljivi izvori energije (Non-renewable energy sources) su izvori koje dobijamo iz
prirodnih resursa koji se ne mogu obnavljati, a obuhvataju:
nuklearnu energijiu
ugalj
naftu
prirodni gas
Ugalj, naftu i prirodni gas nazivamo jo i fosilna goriva koja su nastala pre mnogo
miliona godina tako to su se ostaci biljaka i ivotinja poeli taloiti na dno okeana ili na
tlo. S vremenom je te ostatke prekrio sloj blata, mulja i peska. U tim uslovima razvijale
su se ogromne temperature i veliki pritisci, a to su idealni uslovi za pretvaranje ostataka
biljaka i ivotinja u fosilna goriva.
Dva osnovna problema kod neobnovljivih izvora energije su da ih ima u ogranienim
koliinama i da negativno utiu na ivotnu sredinu. Sagorevanjem fosilnih goriva, stvaraju
se velike koliine ugljen dioksida (CO2) to je opasno za atmosferu. Racionalno korienje
konvencionalnih izvora energije, kao i ulaganje u sisteme za njihovu ekasniju i istiju eksploataciju, smanjilo bi tetne uticaje na ivotu sredinu, pa samim tim i na ljude. Pravilno
odlaganje ostataka konvencionalnih izvora energije nain omoguuje da se sadnjim i
buduim generacijama ostavi zdrava i nezagaena ivotna sredina, a uvoenjem modernih metoda eksploatacije fosilnih goriva smanjila bi se degradacija stanita mnogih
vrsta, ukljuujui i oveka.
U
Nuklearne elektrane ne isputaju ugljen dioksid, ali nakon upotrebe nuklearno gorivo
je izuzetno radioaktivno i potrebno ga je skladititi vie desetina godina (najradioaktivnije i vie stotina godina) u sigurnim betonskim bazenima ili podzemnim bunkerima. U
normalnim uslovima nuklearna energija je vrlo isti izvor energije, ali potencijalna opasnost neke havarije sve vie smanjuje broj novoinstaliranih nuklearnih elektrana. Strah od
havarije dodatno su poveale dve do sada najvee nuklearne nezgode: Ostrvo Tri Milje
1979. godine i ernobil 1986. godine.
Obnovljivi izvori energije (Renewable Energy Sources) su izvori koji se dobijaju iz prirode,
te se mogu obnavljati i nisu tetni za ivotnu sredinu. Najee se koriste energija sunaca,
vetra i vode. Sunce isporuuje Zemlji 15 hiljada puta vie energije nego to oveanstvo
u sadanjoj fazi uspeva potroiti, ali usprkos tome neki se ljudi na Zemlji smrzavaju. Obnovljive izvore energije moemo podeliti u dve glavne kategorije:
na tradicionalne obnovljive izvore energije poput biomase i velikih hidroelektrana i
na takozvane nove obnovljive izvore energije poput energije sunca, energije
vetra, geotermalne energije, itd.
Iz obnovljivih izvora energije dobija se 18% ukupne svetske energije (2006), ali je
veina od toga energija dobijena tradicionalnim iskoritavanjem biomase za kuvanje i
grejanje oko 13%. Od velikih hidroelektrana dobija dodatnih oko 3% energije [12].
Na slikama Slika 1.2.2-3 i 4 prikazana su postrojenja za dobijanje energije iz biogoriva, vetra i sunca [13].
Slika 1.2.2-3: Postorojenje biogoriva i korienja energije vetra
P

Slika 1.2.2 4: Solarni paneli za proizvodnju elektrine energije

http://www.izvorienergije.com/energija_sunca.html
Kad izuzmemo tradicionalne obnovljive izvore energije jednostavno je izraunati da

takozvani novi izvori energije proizvode samo neto preko 2% ukupne svetske energije.
Slika 1.2.2-5 : Iskoritavanje energije vetra je najbre rastui segment

proizvodnje energije iz obnovljivih izvora [14]
Obnovljivi izvori se mogu i moraju poeti bolje iskoritavati kako ne bismo brinuli za
energiju nakon fosilnih goriva.
U
Razvoj obnovljivih izvora energije (posebno od vetra, vode, sunca i biomase) vaan je
zbog nekoliko razloga:
Obnovljivi izvori energije imaju vrlo vanu ulogu u smanjenju emisije ugljen dioksida (CO2) u atmosferu. Smanjenje emisije CO2 u atmosferu je politika Evropske unije, pa se moe oekivati da e i svaka drava koja eli lanstvo morati
prihvatiti tu politiku.
Poveanje udela obnovljivih izvora energije poveava energetsku odrivost.
Takoer pomae u poboljavanju bezbednosti dostave energije na nain da
smanjuje ovisnost o uvozu energetskih sirovina i elektrine energije.
Oekuje se da e obnovljivi izvori energije postati ekonomski konkurentni konvencionalnim izvorima energije gledano srednjerono, a posebno dugorono.
Proces prihvatanja novih vidova iskorienja energije vrlo je spor i izgleda kao da nam
izmie. Glavni problem za instalaciju novih postrojenja je poetna cena. To die cenu dobijene energije u prvih nekoliko godina na nivo potpune neisplativosti u odnosu na ostale
komercijalno dostupne izvore energije. Veliki udeo u proizvodnji energije iz obnovljivih
izvora rezultat je ekoloke osveenosti stanovnitva, koje usprkos poetnoj ekonomskoj
neisplativosti instalira postrojenja za proizvodnju iste energije. Drave Evropske unije
(EU) zadale su sebi ambiciozan cilj da poveaju udeo obnovljivih izvora energije na 20%
od celokupne potronje energije u EU do 2020 godine. Taj plan sadri niz mera kojima
bi se potstakle privatne investicije u objekte za pretvaranje obnovljivih izvora energije u
iskoristivu energiju (najveim delom u elektrinu energiju). Zbog trenutne nansijske krize u
kojoj su se nale najvee drave u Evropskoj uniji, verovatno je da plan nee biti proveden
u potpunosti [15].
Globalno zagrevanje je naziv za poveanje prosene temperature zemljine atmosfere
i okeana. Iako ne postoji nauni konsezus o uzrocima i krajnjim posledicama globalnog
zagrevanja, preovladava teorija prema kojoj je globalno zagrevanje posledica ugljendioksida poreklom od industrijskih postrojenja najvie iz razvijenih zemalja. Prema toj
teoriji poveana koncentracija pomenutih gasova dovodi do takozvanog efekta staklene
bate u atmosferi. Pod pritiskom pokreta za zatitu ivotne sredine mnoge vlade su prihvatile tu teoriju i potpisale Protokol iz Kjota, iji je cilj smanjivanje emisije tih gasova.
S druge strane, u poslednje vreme javio se odreen broj naunika koji osporavaju
teoriju globalnog zagrevanja kao posledicu emisije industrijskih postrojenja i nude alternativna objanjenja, bilo u obliku promena suneve aktivnosti - za ta se kao dokaz koriste
nedavno otkrivene klimatske promene na Marsu (otapanje ledene polarne kape) - bilo u
obliku cikline izmene hladnih i toplih perioda u Zemljinoj istoriji, za ta postoje geoloki,
paleontoloki i istorijski dokazi.
Kisele kie nastaju kada se slobodni nemetalni oksidi sumpora i azota veu sa vodenom
parom u atmosferi i padaju na zemlju [16]. Kisele kie predstavljaju jedan od glavnih
uzroka odumiranja uma jer se sumpor dioksid u jedinjenju sa vodom pretvara u sumpornu
kiselinu koja ima pogubno delovanje na itavu oru. Sumporna kiselina ima negativno de-
10
P

lovanje naroito na biljke jer remeti proces

fotosinteze to ima za posledicu oteenje
lia i odumiranje uma. Kiselina otapa hranjive sastojke koji su biljkama potrebni za
izgradnju njihovih elija i dospeva u korenje i
lie oteujui njihova tkiva.
Osim za biljke kisele kie ozbiljno
zagauju i vode kojima se drastino smanjuje Ph vrednost. Veliko smanjenje Ph vrednosti
dovodi do izumiranja mikroorganizama, a
javlja se i problem pitke vode.
Upravo zagaenje voda predstavlja
najvei problem na Zemlji. Zagaenje iz
vazduha kiselim kiama prenosi se do zemlje
i sliva se u povrinske i podzemne vodene
tokove. Kisele kie su jedan od glavnih razloga smanjenja zaliha pitke vode na svetskom
nivou i kao takve predstavljaju ozbiljan
problem.
Iako postoji napredak u spreavanju
kiselih kia (u Americi se koristi metod
preiavanja ugljena kojim se vade opasna
jedinjenja sumpora) opasnost od kiselih kia
jo nije prola. Kisele kie predstavljaju jo
uvek veliki problem u nekim Azijskim zemljama, kao na primer u Kini koja zbog ogromne
stope industrijalizacije plaa danak u vidu
kiselih kia.
Odrivi razvoj nastaje kao pojam na
svetskom nivou krajem 20. veka. On je, kao
jedan od osnovnih globalnih principa zatite
ivotne sredine, utvren Rio deklaracijom UN
o ivotnoj sredini i odrivom razvoju, usvojenoj
na konferenciji Ujedinjenih nacija u Rio de
aneiru 1992. Pod njim se podrazumeva da
se struktura i dinamika ljudskih delatnosti
mora prilagoditi strukturi i dinamici ivotne
sredine, tako da se zadovoljavanjem potreba sadanjih generacija ne ugroava pravo i
mogunosti buduih generacija na povoljnije
uslove ivota.
Slika 1.2.26: Izgled emisije gasova iz

industrijskog postrojenja
Slika 1.2.27: Izgled prirode koju ovek

jo nije ugrozio
Slika 1.2.2-8: Izged ume kao

posledica kiselih kia
U
11
Na konferenciji u Rio de aneiru usvojena je i Agenda 21, globalni akcioni plan odrivog
razvoja za 21. vek. Potpisnice Agende 21 su 173 zemje ukljuujui i nau. Na oko 500
stranica nalazi se 40 poglavlja od teme siromastva, zastite atmosfere, uma, vodenih
resursa, preko zdravstva, poljoprivrede, ekoloki zdravog upravljanja biotehnologijom
do pitanja odlaganja otpada. Jedno od poglavlja Agende 21 o bitnim grupacijama je i
poglavlje o ulozi lokalnih vlasti. Sa svih strana sveta, razna tela naglaavala su njihovu
kljunu ulogu u konkretnoj primeni odrzivosti na lokalnom nivou [17].
Rio Deklaracija UN o ivotnoj sredini i razvoju, juni 1992

Prinicip 1
Ljudska bia su u centru brige za odrivi razvoj. Ljudi imaju pravo na zdrav i produktivan
ivot, u harmoniji sa prirodom.
Princip 2
... drave imaju suvereno pravo da eksploatiu svoje sopstvene resurse, potujui svoju
politiku ivotne sredine i razvojnu politiku, a takoe imaju odgovornost da obezbede da
aktivnosti koje se obavljaju unutar njihove jurisdikcije i kontrole ne prouzrokuju tetu za
ivotnu sredinu drugih zemalja ili podruja izvan granica nacionalne jurisdikcije.
Princip 3
Pravo na razvoj mora biti ostvareno tako da se u istoj meri zadovolje potrebe razvoja i
zatite ivotne sredine sadanjih i buduih generacija.
Princip 4
Radi postizanja odrivog razvoja, zatita ivotne sredine mora initi sastavni deo
procesa razvoja i ne moe se razmatrati odvojeno od njega.
Kjoto Protokol je pripremljen u Kjotu u Japanu 11. decebra 1997. godine, a stupio je
na snagu 16. februara 2005. godine. To je meunarodni ugovor povezan sa Konvencijom
UN o klimatskim promenama. Njime su ustanovljeni obavezujui limiti za emisije gasova sa
efektom staklene bate. Glavna osobina Kjoto Protokola je set ciljeva za 37 industrijalizovanih zemalja i EU za smanjenje emisije gasova proseno pet procenata u odnosu na
nivo iz 1990. godine u petogodinejm periodu od 2008 2012. godine. Do sada ga je
ratikovalo 184 drava. Meutim, Kjoto protokol je poeo da vai tek osam godina nakon usvajanja 2005. godine kada ga je prihvatio dovoljan broj drava i kada poinje
zamah u primeni [18].
Najvei problem u primeni Kjoto Protokola je injenica da ga nisu ratikovale najrazvijenije drave sveta SAD, Kina i Rusija, koje su i navei potroai prirodnih resursa i najvei
zagaivai ivotne sredine.
12
P

Svetski dan zatite ivotne sredine 5. juni ustanovljen Programom UN za ivotnu sredinu (United Nations Environment Programme UNEP) irom sveta se obeleava od 1972.
godine. Ciljevi obeleavanja Svetskog dana zatite ivotne sredine su:
da predstavi i istakne pitanja ivotne sredine,
da podstakne i osposobi ljude za aktivnosti u odrivom razvoju,
da u drutvenoj zajednici formira razumevanje za promene stavova prema pitanjima ivotne sredine i
da preporui pratnerstvo koje e obezbediti svim ljudima prosperitetnu i sigurniju budunost.
Evropska povelja o vodi
Savet ministara Evropske unije 17. oktobra 2001. godine doneo je Evropsku povelju
o vodi koja glasi [19] :
1. Bez vode nema ivota. Ona je dragocena, i preko potrebno u svakoj ljudskoj
delatnosti.
2. Slatkovodni resursi vode nisu neiscrpni.
3. Menjati kvalitet vode znai ugroavati ivot oveka i ostalih ivih bia koja od
vode zavise.
4. Kvalitet vode se mora uvati do nivoa prilagoenog njenom korienju koji
predvia i zadovoljava posebne zahteve zdravlja stanovnitva.
5. Ako se voda posle upotrebe vraa u prirodnu sredinu, to ne sme biti na tetu
drugih korisnika, javnih ili individualnih.
6. Odravanje odgovarajueg biljnog pokrivaa, prvenstveno umskog, od velike je vanosti za ouvanje vodenih resursa.
7. Vodeni resursi se stalno moraju proveravati.
8. Dobro upravljanje vodama mora se planirati i registrovati zakonom preko
nadlenih institucija.
9. Zatita voda trai znaajan napor u naunom istraivanju i u stvaranju specijalista za javno informisanje.
10. Voda je zajedniko nasledstvo i njenu vrednost moraju svi poznavati. Zadatak
svakoga od nas je da vodom ekonomie i da je racionalno koristi.
11. Upravljanje vodenim resursima mora se pre svega vriti u sklopu sliva, a ne
unutar upravnih i politikih granica.
12. Voda ne zna za granice. To je jedan, zajedniki izvor, koji trai meunarodnu
saradnju.
U
13
1.2.3 Radna sredina

Radna sredina se sastoji od zike lokacije, opreme, materijala koji se procesuiraju ili
koriste i aktivnosti zaposlenih dok se angauju u obavljanju svog posla bez obzira da li
je ili nije ukljuena imovina organizacije, ne iskljuujui bilo koje mesto ili okolnosti. Postoji
vie denicija radne sredine. Da bi se shvatila sutina termina navedene su dve denicije,
prema standardu ISO 9001 i prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu.
Termin radna sredina , prema standardu ISO 9001, odnosi se na uslove pod kojima
se obavlja rad, ukljuujui zike faktore, faktore okruenja i druge faktore (kao to su
buka, temperatura, vlanost, osvetljenost ili vremenski uslovi) [20].
Radna sredina, prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu Republike Srbije,
podrazumeva prostor u kojem se obavlja rad i koji ukljuuje radna mesta, radne uslove,
radne postupke i odnose u procesu rada [21].
Za razliku od standarda koji radnu sredinu vee iskljuivo za uslove pod kojima se
obavlja rad, zakon ovaj termin proiruje i na prostor, radna mesta, procedure i procese
rada.
Jedna od osnovnih tekovina savremenog biznisa je briga poslodavaca i rukovodstva
organizacija za dobre radne uslove odnosno radnu sredinu koja omoguuje, sa jedne
strane ostvarivanje visoke produktivnosti, a sa druge pun komfor i bezbednost na radu.
Da bi se to ostvarilo potrebno je uspostaviti visoku profesionalnu kulturu u organizaciji.
Kao znak visoke profesionalne kulture rukovodstvo organizacije mora ispoljavati stalnu
privrenost sledeim aspektima na kojima poiva radna sredina:
na radnoj etici,
na balansu izmeu rada i ivota,
na integritet zaposlenih i
na zdravlje i bezbednost na radu.
Radna etika predstavlja skup stavova i ponaanja zasnovanih na vrednostima rada. Ove
vrednosti obuhvataju odgovoran odnos prema radu, dobre radne navike, kao i uverenje
da je rad sam po sebi dobar i koristan za razvoj pojedinca i zajednice.
Sve civilizacije su imale veoma pozitivno miljenje o radu izuzimajui robovlasniko
drutvo u kome je rad bio prezren i smatrao se nedostojnim slobodnog oveka. I pored
toga mnogi antiki mislioci Grke i Rima iznose veoma poune stavove o radu:
Hesiod: Ako eli bogatstvo, posluaj me i radi, nalaui posao na posao.
Sokrat: Nijedan rad nije sramota.
Perikle: Nije sramota priznati da si siromaan, sramota je ne boriti se protiv
siromatva radom.
Sofokle: Uspeh zavisi od truda.
Radna etika se javlja u svakoj kulturi i civilizaciji. Sledei primeri pokazuju u kojoj meri
su sve religije i kulture sveta imale konstruktivan odnos prema radnoj etici.
14
P

Sv. apostol Pavle: Ako neko nee da radi, neka i ne jede.

Sv. vladika Nikolaj Velimirovi: Lenjive ruke brzo zaposli avo, a vredne
aneo.
Prorok Muhamed: Radi za ovaj svet kao da e veno iveti, i radi za onaj kao
da e sutra umreti.
Konfuije: Kada radi za druge, radi tako posveeno kao da radi za sebe.
Srpska poslovica: to moe danas, ne ostavljaj za sutra!
Dugo se smatralo da su kulture koje su izvan judeo-hrianske civilizacije, a posebno
kulture sa dalekog istoka, zbog svoje kontemplativnosti i zajednitva (nasuprot kompetitivnosti i individualizmu), veoma nepodesne za razvoj dobre radne etike. Meutim veliki
ekonomski uspesi, najpre Japana, pa malih azijskih tigrova, a potom Kine i Indije u potpunosti su opovrgli ovo miljenje i otkrili svoje korene upravo u, nama nedovoljno poznatoj, radnoj etici svojstvenoj ovim kultutrama.
Balans (ravnotea) izmeu rada i ivota se ostvaruje kada ljudi imaju meru kontrole
kada, gde i kako rade voeni mogunou da uivaju u optimalnom kvalitetu ivljenja.
Balans izmeu rada i ivota je postignut kada su ispunjavanje individualnih prava u ivotu
i plaanje rada prihvatljivi i potovani kao norma, na obostranu korist pojedinca, biznisa
i drutva [22].
Izraz balans izmeu rada i ivota govori da ljudi misle da je rad suprotan ivotu.
Trebalo bi govoriti o balansu izmeu ivota i ivota.
Patrik Dikson
Da li ovek ivi da bi radio ili radi da bi iveo? Pitanje na koje je teko nai potpun odgovor sa kojim e se svi sloiti. Koliko god posao svhatali kao nuno zlo da
bismo zaradili imetak za ivot, od posla nema nita ako ovek ne oseti njegovu lepotu,
privlanost i strast za njim. To se ne stie odjednom, ve se razvija vremenom. oveku je
svaki posao na poetku stran, sa mnogo nepoznanica. Nekoga te nepoznanice paraliu
i izazivaju strah jer ne vidi nain kako da dou do reenja, a za nekoga je to izazov za
traganjem i kreacijom.
Retki su ljudi koji od malena znaju ta bi voleli da rade i da im se elja zaista i ostvari
sticanjem kvalikacije i dobijanjem takvog posla. ak i tada posao trai odricanja, rtve
i teranje samoga sebe da ba sad, a ne posle ili (malo) sutra krene da ga radi. To se
ponavlja svaki mesec, svake sedmice, svaki dan, sat, minut, u nedogled.
Da bi se stekla ljubav prema poslu, potrebno je voditi rauna o nekoliko vanih elemenata:
svaki posao treba raditi do kraja najbolje to se moe, ili ga ne treba ni
poinjati,
mora se odnosti prema bilo kom poslu koji se radi kao da je to najvanija stvar
ne svetu,
U
15
rad na poslu treba dovesti do nivoa umetnosti,

za uivanje u radu ne treba govoriti o njegovoj teini ili vanosti, treba pustiti
rezultatima da sami govore o tome.
Ako se tako odnosimo prema poslu tada e on za korisnike izgedati kao umetnost, a
ostali e poeti shvatati njegovu vanost.
Rad od kue - dobar balans izmeu posla i privatnosti [23]
Zahvaljujui razvoju informacione tehnologije rad na daljinu, van tradicionalnog kancelarijskog prostora, je postao mogu. Koristi od ovakvog oblika rada su viestruke kako za zaposlene tako i za poslodavce.
Rad na daljinu poveava mogunost zapoljavanja naroito za one koji imaju porodine
obaveze i koji ive u mestima udaljenim od velikih gradova. Zatim, ovaj oblik rada ima potencijal da smanji saobraajne guve, omogui regionalni razvoj i pomogne zaposlenima da
uspostave balans izmeu profesionalnog i privatnog ivota.
Rad na daljinu je ve uspostavljena radna praksa u nekim zemljama
koja e verovatno postati sve prisutnija i znaajnija u narednih nekoliko
godina. U dananjoj eri kompjutera
i Interneta rad na daljinu je postao
neto to veina rmi moe da priuti
sebi. Ovaj oblik rada je naroito interesantan i moe biti ak i vitalan
za mala i srednja preduzea koja su
u razvoju.
Prednosti za poslodavce se
ogledaju u mogunosti da dopru
Slika 1.2.3-1: Mogunosti rada od kue
do veeg broja kandidata jer nisu
su neograniene
geografski limitirani, u smanjenim
kancelarijskim trokovima jer ne
moraju da obezbede mesto rada, u poveanom zadovoljstvu zaposlenih, smanjenoj uktuaciji
radne snage, a sve to ima za rezultat poveanu produktivnost.
Zaposleni ostvaruju utedu u vremenu jer ne moraju da putuju na posao i na taj nain uspostavljaju balans izmeu profesionalnog i privatnog ivota.
Pri uspostavljanju rada na daljinu meusobni odnos poslodavca i zaposlenog treba da bude
denisan ugovorom o radu.
Ugovor o radu sa zaposlenim na daljinu ima svoje specinosti.
Pre svega to je denisanje udarnog radnog vremena kada je zaposleni duan da radi i da
bude dostupan i na raspolaganju poslodavcu.
16
P

Takoe, zaposleni mora da bude upoznat po kom osnovu moe da kontaktira svog pretpostaljenog kao i rmino osoblje.
Treba denisati i u kojim sluajevima poslodavac ima pravo pristupa u kuu zaposlenog.
Ako zaposleni koristi sopstvena sredstva rada treba utvrditi koliko e mu rma plaati na ime
amortizacije. I ostala prava zaposlenog na nadoknadu trokova treba da budu regulisana,
pre svega tu se radi o trokovima koji nastaju po osnovu rada, a pre svih to su trokovi komunikacije.
Posebno je vano da procedure sigurnosnog obezbeenja opreme i podataka budu precizno denisane u ugovoru o radu (pristup rminoj bazi podataka i aplikacijama i bezbednosna sigurnost informacija, redovna izrada beck up varijanti, redovno auriranje anti-virusnih programa, izbor Internet servisnog provajdera koji moe da obezbedi da je materijal
koji se alje i prima putem Interneta slobodan od virusa i dako dalje).
Poslodavac je duan da obezbedi zaposlenom potrebnu opremu, ako drugaije nije
dogovoreno, i u tom sluaju je duan da je instalira i odrava. Novana vrednost opreme
treba da bude precizirana u ugovoru.
Takoe, poslodavac je odgovoran i za primenu mera zatite na radu i u tom smislu mora
da izvri uviaj u kui zaposlenog i proceni mogue rizike.
Pored svega navedenog poslodavac se suoava i sa izazovom kako da one koji rade na
daljinu integrie u ivot organizacije, to je od izuzetnog znaaja jer je potencijalna izolovanost tamna strana medalje zbog koje mnogi posle izvesnog vremena odustaju.
Zaposleni na daljinu mogu da:
rade puno radno vreme ili pola radnog vremena
podele radno vreme izmeu rada kod kue i rada u rmi
budu mobilni i da svoju kuu koriste kao administrativnu bazu.
Inae, zaposleni na daljinu imaju ista prava na osnovu rada kao i oni koji rade u tradicionalnom kancelarijskom okruenju, jer rad na daljinu nije nita drugo do promena lokacije
rada.
Integritet zaposlenih predstavlja nivo stila i kulture organizacije koji podrazumeva visok
nivo profesionalizma, morala, objektivnosti, reputaciju, imunost na uticaje i na korupciju,
itd., po emu se moe prepoznati osoblje organizacije.
Organizacija vrednuje razliite doprinose koje daju zaposleni bez obzira na njihovu
poziciju u organizaciji, familijarni status, pol, starost, rasu, religiju , politiku orijentaciju,
stepen invalidnosti ili nacionalnu pripradnost.
Rukovodstvo organizacije gradi kodeks ponaanja zaposlenih koji podrazumeva
odgovornost i privrenost potovanju pravila u radu, gradnji dobre prakse i uvanju ugleda organizacije kod korisnika i svih zainteresovanih strana.
Zdravlje i bezbednost na radu, prema standardu OHSAS 18001, [21], predstavlja
uslove i faktore koji utiu ili mogu da utiu na zdravlja i bezbednost zaposlenih i drugih
U
17
radnika (ukljuujui privremeno zaposlene i osoblje koje radi po ugovoru), posetioce i

svaku drugu osobu u radnom prostoru.
Radni prostor obuhvata svaku ziku lokaciju na kojoj se obavljaju aktivnosti pod kontrolom organizacije kao to su na primer: prevoz i transport automobilom ili vozom, plovidba brodom, rad u prostorima kupca ili korisnika, rad kod kue, itd.
Bezbednost i zdravlje na radu , prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju RS, [24]., jeste
obezbeivanje takvih uslova na radu kojima se, u najveoj moguoj meri, smanjuju povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji preteno stvaraju
pretpostavku za puno ziko, psihiko i socijalno blagostanje zaposlenih.
Predmet ove knjige, kada se radi o radnoj sredini, je menadment sistem koji
obezbeuje ostvarenje zdravlja i bezbednosti na radu.
1.3 TQM I INTEGRISANI MENADMENT SISTEMI

Borba za ouvanje ivotne i radne sredina, posmatrana izolovano od menadment
sistema organizacije, mesta gde su uzroci njihovog ugroavanja, nema nikakvih ansi na
uspeh. Danas ne predstavlja problem ta treba initi da bi se ivotna i radna sredina ouvale, ve kako to raditi. Najbolji sveobuhvatan pristup reavanju ovih problema
predstavlja primena koncepta TQM totalnog menadmenta kvaliteta ili kvaliteta
menadmenta. U okviru ovog koncepta ivotna i radna sredina se posmatraju kao aspekti
totalnog kvaliteta, a sistemske odgovornosti u organizaciji za njihovo ouvanje deniu kao
se integrisani delovi osnovnog menadment sistema organizacije. Da bi se shvatila sutina
koncepta TQM potrebno je objasniti njegovu sutinu kroz sagledavanje njegovih dimenzija, aspekata, vrednosti i metodologiju za primenu.
Dimenzije koncepta TQM. Metodoloki TQM je viedimenzionalni koncept za dugoroni
odrivi uspeh u poslovanju (sustainable success) i za ostvarivanje izvrsnosti (excellence) organizacije, a sastoji se od sledeih dimenzija:
a. Koncept oduevljenja kupca.
b. Koncept ostvarivanja rezultata koji omoguuju postizanje balansa u ispunjenju
potreba i oekivanja svih zainteresovanih strana (ija se oekivanja stalno
poveavaju):
kupaca,
akcionara, vlasnika ili investitora,
zaposlenih,
partnera i
drutva.
c. Koncept koji kombinuje visoke performanse organizacije, ekonomsku odrivost
i odrivi razvoj.
18
P

d.
e.
Koncept procesno i sistemski voene organizacije.

Dinamiku koncept kontinualne inovativnosti kroz:
generisanje internih promena,
bre od eksternih promena, kao odgovor na njih.
f. Koncept zasnovan na ukljuivanju svih lanova organizacije.
Aspekti TQM-a. Po svom sadraju koncept menadmenta totalnog kvaliteta obuhvata
sledee aspekte:
tehniko-tehnoloki aspekt kvaliteta proizvoda i procesa,
organizacioni aspekt menadment sistema,
kulturni i bezbednosni aspekt lanova organizacije,
moralni i etiki aspekt poslovanja,
ekonomski aspekt odrivosti uspenih rezultata organizacije i
drutveni aspekt odgovornog poslovanja i kvaliteta ivljenja i
ekoloki aspekt odrivog razvoja.
Primena koncepta TQM u praksu organizacija je bila dosta teka usled koncepcijskih,
terminolokih, strukturnih i mentalnih razloga.
Dugo je postojala konfuzija u vezi mogunosti koje prua koncept TQM. Dok su mnogi
smatrali da TQM radikalno poveava konkurentnost i poslovni uspeh, drugi su tvrdili da je
TQM nova moda menadmenta. Neki TQM zamenjuju sa modelom izvrsnosti ili est sigma,
dok su ga drugi svodili na primenu mnogobrojnih alata i tehnika. ak dolazi do zamene
samog pojma kvalitet sa pojmom izvrsnost (EFQM).
Struktura TQM-a. Zbog svih navedenih razloga bilo je neophodno da se razviju prihvatljivi strukturni modeli za primenu koncepta TQM. Struktura TQM razvijala se kao
struktura menadment sistema koji je u stalnim promenama. Ova struktura menadmenta
zasnovana na novom konceptu kvaliteta ima svoje: vrednosti, metodologije i alate.
Osnovne vrednosti na kojima se zasniva TQM koncept i svi strukturni modeli menadment
sistema koji su razvijeni kao metodologije unutar TQM strukture su:
Stroga posveenost kupcima i ostalim zainteresovanim stranama.
Liderstvo i participacija - nosioci vrednosti organizacione kulture: svi menaderi,
svi nivoi, svi zaposleni, svo vreme.
Odgovor na brze promene - kontinualno i konzistentno, proaktivno i inovativno
angaovanje za poboljavanje: vizije, misije, strategije i prakse.
Procesni i sistemski pristup organizacije.
Razvoj partnerstva i kooperativnosti.
Metodologije TQM strukture se zasnivaju na sledeim zajednikim elementima primenjenim kod svih modela:
Demingovom P-D-C-A ciklusu,
proaktivnom delovanju i
U
19
obuhvatanju potencijalnih mogunosti i rezultata organizacije.

Na slici 1.3-1 prikazan je poznati Demingov P-D-C-A ciklus koji predstavlja fundamentalni proces unapreenja kvaliteta menadmenta i svih aktivnosti u organizaciji. On
predstavlja konceptulani dinamiki osnov za sve modele zasnovane na TQM konceptu.
Slika 1.3-1: Demingov P-D-C-A ciklus

Ovaj ciklus treba da bude primenjen od strane svakog zaposlenog, kod realizacije
svake aktivnosti u poslovnom procesu i na nivou menadmenta organizacije u celini. To
znai da svaku aktivnost, proces ili projekat treba planirati, realizovati, pa potom proveriti i na osnovu tog iskustva preduzeti mere za poboljanje. Planom se u irem smislu,
pored klasinog plana resursa, smatra standard, pravilo propis, ili procedura po kome
se izvode odreena aktivnost, proces ili proizvod. Nakon realizovanog P-D-C-A ciklusa,
ovaj se ponavlja, tako da to ponavljanje uz ukljuivanje svih zaposlenih, stvara proces
kontinualnih poboljanja.
Metodologije TQM strukture se razvijaju u dva meusobno odvojena, ali uticajna
pravca i to (slika 1.3-2) [1]:
Metodologije unutar TQM strukture predstavljene u obliku modela izvrsnosti kao
kreativnog okvira za celokupnu strukturu menadment sistema i za rezultate
organizacije. Ovaj metod se u praksi primenjuje u manjem broju naprednih
organizacija iji je cilj ostvarenje izvanrednih performansi po svim aspektima,
kako sposobnosti interne organizacije, tako i rezultata poslovanja.
Metodologije kao delovi TQM strukture predstavljene u obliku standarda za
pojedinane menadment sisteme (standardi/sistemi) koji se mogu integrisati kako
meusobno tako i sa postojeim sistemima u organizaciji. Ovaj metod se u prak20
P

si masovno primenjuje u organizacije sa ciljem da se standardizuju i unaprede

pojedini aspekti njihovih performansi (kvalitet procesa i proizvoda, smanjenje
rizika uticaja na ivotnu sredinu, zdravlje i bezbednost na radu, itd.).
Slika 1.3-2: Koncept i metodologija TQM [1]

Standardi za pojedine menadment sisteme sadre daleko detaljnije zahteve od kriterijuma za modele izvrsnosti celokupnog menadment sistema. Razlozi za razvoj metodologije primene TQM-a u dva paralelna pravca pre svega lei u nemogunosti da se
detaljno, a jednostavno, standardizuju zahtevi za celokupan menadment sistem, kao i
nespremnosti organizacija da toliko detaljno usklade svoj sistem.
Veza izmeu ove dve metodologije se ostvaruje tako to se kroz primenu modela
izvrsnosti u napredne organizacije gradi najbolja svetska praksa koja slui kao iskustvo
za standardizaciju pojedinih sistema za masovnu primenu. Sa druge strane standard ISO
U
21
9004:2009 denie koncept odrivog uspeha koji kombinuje standarde/sisteme i modele

izvrsnosti u odravanju i poboljavanju ukupnih performansi organizacije.
TQM alati i tehnike se koriste u velikom broju u primeni TQM-a. Praktina primena koncepta kvaliteta bez njih bi bila nemogua. Alati i tenike koji se koriste u primeni TQM-a
mogu se svrstati u sledee grupe:
alati i tenike za opti menadment,
alati i thnike za strateki menadment,
alati i tehnike za menadment procesa,
alati i tehnike za timski rad.
Tenja ka izvrsnosti. Organizacije koje primenjuju modele izvrsnosti imaju za cilj da u
nekim podrujima svojih performansi (interne organizacije ili rezultata) ostvare izvrsne
rezultate u poreenju sa konkurencijom i najboljom svetskom praksom i da pri tome ispune
oekivanja svih zainteresovanih strana.
Odriva uspenost. Organizacije koje primenjuju ISO 9001 i druge standardizovane
menadment sisteme imaju za cilj da dugorono odravaju i dalje razvijaju svoje performanse. To znai da su sposobne da uspostave balans izmeu nansijsko/ekonomskih
interesa organizacije i interesa njenog drutvenog i ekolokog okruenja iskazane kroz
oekivanja svih zainteresovanih strana.
Kvalitet proizvoda i drugih rezultata organizacije predstavlja krajnji cilj primene koncepta TQM i njegovih elemenata, poto je misija svake organizacije da svojim rezultatima
ispuni oekivanja svih zainteresovanih strana, koja su esto protivrena.
Standardizacija menadment sistema postaje prvorazredno pitanje poslovanja organizacija na globalnom tritu u dvadeset prvom veku. Pored vlasnika organizacija iji su
prioritet prot i to bra oplodnja uloenog kapitala, razliite zainteresovane strane: kupci, drutvena zajednica, zaposleni, isporuioci i vlada, na organizovan nain vre sve vei
pritisak i postavljaju zahteve da organizacije adaptiraju svoj menadment sistem prema
razliitim standardima kako bi unapred bili sigurni da e ispuniti njihova oekivanja.
Sertikacija razliitih standardizovanih menadment sistema (standarda/sistema):
kvaliteta (QMS) prema standardu ISO 9001, ivotne sredine (EMS) prema ISO 14001,
zdravlja i bezbednosti (OHSMS) prema OHSAS 18001, socijalne odgovornosti korporacije
(CSRMS) prema standardu SA 8000/ISO 26000, bezbednosti hrane (HACCP/ISO 22000)
i drugih, postaje prioritet organizacija.
Integracija svih navedenih sistema sa postojeim sistemima u organizaciji u jedan operativan menadment sistem predstavlja prvorazredno pitanje za njihove menadere.
Proirenje fokusa panje sa kvaliteta proizvoda i usluga na kvalitet menadment sistema
(sistema menadmenta) u kome se realizuju ovi proizvodi i usluge mnoge menadere
zatie potpuno nespremne. Primena i sertikacija razliitih sistema/standarda zahteva
jedan potpuno nov menadment stil. Ovaj stil podrazumeva dugorono, a ne kratkorono,
proaktivno, a ne reaktivno delovanje, te sistemski, a ne problemski orijentisan nain rada.
To znai gradnju interne organizacije koja treba unapred da obezbedi poverenje da
22
P

e se ostvarivati izbalansirani rezultati prema svim zaintersovanim stranama, korisnicima

rezultata organizacije.
Ovo moe na prvi pogled da bude u suprotnosti sa potrebom za brzim i ekasnim
odgovorima na trine i tehnoloke izazove koji stoje pred organizacijom. Poseban problem su male i srednje organizacije koje ne raspolau sa dovoljno resursa da same izgrade
zahtevane sisteme. Angaovanje razliitih konsultanata esto dovodi do konfuzije usled
njihovih razliitih pristupa u kreiranju sitema. Sa druge strane ni sami standardi koje treba
zadovoljiti nisu u potpunosti meusobno usklaeni.
U ovakvoj situaciji organizacije se nalaze pred dilemom ta i kako da rade.
Gledano sa strane pojedinih zainteresovanih strana na rezultate organizacije (kupci,
akcionari, zaposleni, isporuioci i drutvo), svaka od njih zahteva samo odreeni sistem,
prema odreenom standardu. Gradnja i primena svakog sistema parcijalno dovela bi do
multiplikovanja resursa, nadlenosti, planova, dokumenata, obuka, provera, poboljanja,
sertikacija, itd. Organizacija bi mogla doi u situaciju da zadovolji u pogledu strukture
sistema svako sertikaciono telo, ali ta glomazna struktura paralie njeno funkcionisanje u
osnovnoj delatnosti za koju je formirana.
Gledano sa strane organzacije, ona ima osnovni menadment sistem i nju interesuje
kako da ga to jednostavnije adaptira i uskladi prema zahtevima razliitih standarda,
ali sa integrisanim resursima, nadlenostima, planovima, dokumentima, obukama, proverama, poboljanjima i sertikacijama.
U tabeli 1.3 -1 je dat pregled osnovnih standarda/sistema sa glavnim zainteresovanim stranama za njihovu primenu u organizacije.
Tabela 1.3-1: Standardizovani menadment sistemi (standardi/sistemi)
Menadment sistem
Standard
Korisnik
Oznaka
Naziv
Oznaka
Zinteresovana strana
QMS
Quality Management System Menadment sistem

kvaliteta
ISO 9001:2008
Kupac
EMS
Environmental Management System

Menadment sistem ivotne sredine
ISO 14001:2004
Zajednica Community
OHSMS
Occupational Health and Safety Management System

Menadment sistem zdravlja i bezbednosti zaposlenih
CSRMS
Corporate Responsibility Social Management System

Korporacijski menadment sistem socijalne odgovornosti
Zaposleni
Drutvo - Society
FMS
Financial Management System

Finansijski menadment sistem
OHSAS
18001:2007
SA 8000 /
ISO 26000: 2010
(plan)
Sarbanes Oxley
Act
FSMS
Food Safety Management System

Menadment sistem bezbednosti hrane
HACCP /
ISO 22000:2005
Kupac
Zaposleni
Akcionari
U
23
Menadment sistem
Oznaka
ISMS
CTCL
DMS
Standard
Korisnik
Naziv
Oznaka
Zinteresovana strana
Information Security Management Systems Menadment

sistem bezbednosti informacija
Competence of the Testing and Calibration
Laboratories
Kompetentnost ispitnih i metrolokih laboratorija
Dependability Management System
Menadment sistem pouzdanosti
ISO/IEC
27001:2005
ISO / IEC
17025:1999
IEC 60300
Akcionari
Kupac
Kupac
Razliiti sistemi, zavisno od pritiska koji vre pojedine zainteresovane strane kao i od
strategije same organizacije, mogu se kreirati i primenjivati pojedinano ili simultano. Za
menadere nije bitno da li se vie sistema kreira simultano ili pojedinano, bitno je da se
u oba sluaju mogu jednostavno integrisati.
Na slici 1.3-3 prikazan je graki raspored standarda/sistema prema zainteresovanim stranama sa aspektima rezultata totalnog kvaliteta koje treba da ostvare.
Slika 1.3-3: Graki prikaz standarda/sistema

Da paradoks bude vei ni kreatori razliitih standarda za menadment sisteme, a ni
sertikaciona tela ne pokazuju veliki entuzijazam da integriu zahteve u jedan standard.
Trud standardizera se svodi na terminoloko i formalno horizontalno usklaivanje zahteva
24
P

pojedinih standarda meusobno. Na kraju ostaje organizacijama, da uz pomo konsultanata samostalno integriu razliite sisteme u svoj jedinsteveni menadment sistem.
Teoretski, integraciju razliitih menadmet sistema je mogue konformno ostvariti ako
se deniu zajedniki principi, vrednosti, metodologija i osnove strukture na kojima svi oni
poivaju. Praktino, to znai primenu koncepta TQM koji sadri sve navedene elemente i
predstavlja okvir u koji se mogu smestiti svi menadment sistemi.
U tabeli 1.3-2 prikazan je broj sertikata u svetu krajem 2008. godine sa procentom
porasta u odnosu na 2007. godinu, za etiri ISO standarda/sistema, a na slici 1.3-4
prikazan je procentualni udeo pojednih sertikata u ukupnom broju sertikovanih organizacija u svetu [25].
Tabela 1.3-2 Pregled broja sertikata u svetu krajem 2008. godine
RB
Standard
Broj sertikata u svetu

krajem 2008 godine
Broj
zemalja
Porast u
odnosu na
2007
1.
ISO
9001:2000/2008
982.832
176
+3%
2.
ISO 14001:2004
188.815
155
+22%
3.
ISO 27000:2005
9.246
82
+20%
4.
ISO 22000:2005
8.102
112
+96%
Slika 1.3-4 - Udeo pojednih sertikata u svetu krajem 2008. godine

U tabeli 1.3-3 prikazan je broj sertikata u dravama, bivim jugoslovenskim republikama, krajem 2008. godine za etiri ISO standarda/sistema.
Predstavljeni rezultat pokazuju da je, posle QMS-a po ISO 9001, najrasprostranjeniji
sertikovani standard/sistem u svetu i kod nas EMS po ISO 14001 sa godinjim trendom
rasta od 22%.
U
25
Tabela 1.3-3: Broj sertikata u dravama bive Jugoslavije krajem 2008. godine
26
RB
Standard
Srbija
BiH
Hrvatska
Slovenija
Makedonija
Crna Gora
ISO 9001:2000/2008
2091
811
2302
1945
271
160
ISO 14001:2004
176
60
343
444
26
17
ISO 27000:2005
10
16
ISO 22000:2005
17
88
12
19
P

2.
MENADMENT SISTEMI
IVOTNE I RADNE SREDINE
2.1 POTREBA ZA USPOSTAVLJANJE

Dovoljno je videti kakvo vam je dvorite, pa da se zakljui kakvi ste ljudi.
A)
VANOST IVOTNE SREDNE
Porast brige drutva i drugih zainteresovanih strana za pitanja zatite ivotne sredine
kroz donoenje sve stroijih zakona, razvoja ekonomskih i drugih mera za unapreenje
ivotne sredine, ukljuujui i odrivi razvoj, doveo je u mnogim organizacijama do potrebe
za delotvornim menadment sistemom ivotne sredine. To postaje sastavni deo njihove
poslovne politike, kao i dugoronih i kratkoronih ciljeva. Sve zainteresovane strane daju
vanost ivotnoj sredini:
Vlade
Graani
Pravna lica
Akcionari
Kupci
Investitori
Podugovarai
Osiguravai
M

27
Javnost
Budue generacije
Svet u celini.
Pre denisanja strukture menadment sistema ivotne sredine (EMS) prema standardu
ISO 14001 korisno je odgovoriti na neka osnovna pitanja vezana za svrhu samog standarda/sistema.
Zato ISO 14001:2004 ?
- ISO 14001:2004 omoguava organizacijama da stave pod kontrolu uticaje
na ivotnu sredinu svojih:
Aktivnosti (procea i resursa).
Proizvoda ili usluga.
- Razlozi za primenu ISO 14001 su:
Sve stroiji zakoni o ivotnoj sredini
Razvoj ekonomskih i drugih mera za unapreenje ivotne sredine.
Opti porast brige zainteresovanih strana za pitanja ivotne sredine.
Odrivi razvoj usklaen razvoj i zatita ivotne sredine sadanjih i
buduih generacija.
Unapreenje kvaliteta ivljenja.
ta nije ISO 14001?
Ne stvara necarinske (tehnike) barijere u trgovini.
Ne namee nove ili menja postojee zakonske obaveze organizacije.
Ne utvruju se apsolutni zahtevi u pogledu uinka ivotne sredine.
Koristi od EMS:
1. Sticanje poverenja zainteresovanih strana da organizacija:
ispunjava zahteve iz politike ivotne sredine
ostvaruje opte i posebne ciljeve ivotne sredine
nagalaava preventivu vie nego korektivne mere
prua dokaze o predostronosti i usaglaenosti sa propisima
2. EMS ukuljuuje i proces stalnog poboljavanja
3. EMS omoguava balans izmeu ekonomskih i ekolokih interesa
4. Sticanje poverenja kod kupaca da postoji obaveza zatite ivotne sredine
5. Odravanje dobrih odnosa sa javnou i drutvenom zajednicom
6. Zadovoljavanje kriterijuma investitora i laki pristup kapitalu
7. Zakljuivanje osiguranja uz podnoljive trokove
8. Poveanje trinog ugleda i udela
9. Zadovoljavanje kriterijuma za sertikaciju od tree strane
10. Poboljanje kontrole trokova
11. Smanjenje broja nezgoda za koje se snosi odgovornost
28
P

12.
13.
14.
15.
B)
Pokazivanje osnovne predostronosti

Utede osnovnog materijala i energije
Olakano dobijanje dozvola i ovlaenja
Poboljanje odnosa izmeu privrede i vlade.
VANOST ZDRAVLJA I BEZBEDNOSTI NA RADU
Panja koja se sve vie poklanja zdravlju i bezbednosti na radu rezultat je strogih
zakonskih zahteva i interesa zainteresovanih strana za smanjenje broja povreda na radu
i bolovanja, gubiljenja radnih dana, trokova osiguranja itd. Mnoge organizacije su iskazale potrebu da se standardizuje menadment sistem po pitanju upravljanja zdravljem i
bezbednosu na (OHSMS) radu kako bi se olakalo njegovo integrisanje sa QMS i EMS.
Sve zainteresovane strane daju vanost zdravlju i bezbednosti na radu:
Poslodavci
Zaposleni
Kupci
Isporuioci
Osiguravai
Akcionari
Drutvo
Podugovarai i
Kontrolne agencije.
ta je OHSAS 18001?
Standard za menadment sistem koji denie odgovornosti za upravljanje rizikom zdravlja i bezbednosti na radu.
Originalno razvijen ranih 1990-tih kao BS 8800.
Revidovan od strane BSI 2007.
Nije meunarodni standard kao to su ISO 9001 i ISO 14001.
Ne propisuje i nema apsolutne zahteve u pogledu zdravlja i bezbednosti na
radu.
Veoma je slian sa ISO 14001.
17 elemenata kreiranih u paraleli sa ISO 14001.
OHSAS 18001:2007 je odgovor na rastue izazove mnogih organizacija prema:
poveanju povreda i bolovanja,
gubitku radnih dana,
porastu broja propisa za zdravlje i bezbednost na radu,
veliini sudskih kazni,
porastu trokova kompenzacija radnicima i
skupim medicinskim zahtevima.
M

29
Rezultati primene OHSAS 18001?

Porast organizacione discipline.
Smanjenje broja izgubljenih radnih dana.
Smanjenje incidenata, kompenzacija radnicima i medicinskih trokova.
Priznanja od strane osiguravaa i inspektora.
Porast svesti i zadovoljstva zaposlenih.
Smanjenje uktuacije radne snage.
Poras individualne odgovornosti zaposlenih prema OH&S.
2.2 ZAHTEVI STANDARDI

Serija meunarodnih standarda za menadment ivotne sredine obezbeuje elemente za EMS koji se mogu integrisati sa drugim zahtevima menadmenta. Ovu seriju
ine sledei standardi:
ISO 14001:2004 EMS Specikacija sa uputstvom za primenu,
ISO 14004:2004 EMS Opte smernice za principe, sisteme i postupke,
ISO 14010:1996 EMS Opti principi,
ISO 14011:1996 EMS Postupci proveravanja.
Standard ISO 14001 je:
- specikacija zahteva za efektivan menadment sistem ivotne sredine,
- standard se moe primeniti u organizacije svih,
vrsta i
veliina
- standard se moe prilagoditi za razliite,
geografske,
kulturne i
drutvene uslove
- elementi EMS se mogu integrisati sa zahtevima drugih menadment sistema
(ISO 9001, OHSAS 18001...),
- postavljen za sertikaciju/registraciju od tree strane.
Ovaj standard sadri principe menadment sistema koji vae za QMS prema ISO
9001. U standardu se denie da organizacija moe da koristi postojei menadment
sistem prema ISO 9001 kao osnovu za svoj EMS. Pri tome se mora voditi rauna o
30
P

razliitim ciljevima i razliitim zainteresovanim stranama (kupac odnosno drutvo) za ova

dva menadment sistema.
Vanost upravljanja zdravljem i bezbednou na radu se prepoznaje, ne samo od
zaposlenih, ve od svih zainteresovanih strana poslodavaca, kupaca, isporuioca,
osiguravajuih drutava, akcionara i drutva.
Standard OHSAS 18001 za OHSMS - menadment sistem zdravlja i bezbednosti na
radu, je izdala OHSA Health and Safety Management Group 1999. godine.
OHSAS 18001:1999 (Occupational Health and Safety Assessment Series) je standard
za menadment sistem koji omoguuje organizaicji da upravlja rizikom zdravlja i bezbednosti i da pobolja svoje performanse u tom pogledu. OHSAS ini serija sledeih
standarda:
OHSAS 18001:1999 OH&S MS Zahtevi.
OHSAS 18002:1999 - OH&S MS Smernice za primenu OHSAS 18001.
Britanski institut za standardizaciju je 2007. godine izdao novo izdanje standarda
BS OHSAS 18001:2007 horizontalno usaglaenog sa standardom ISO 14001:2004 i u
velikoj meri sa standardnom ISO 9001:2000.
OHSAS 18001 je odlino reenje i odgovor na porast izazova pred kojima stoje
organizacije u pogledu porasta povreda na radu, bolovanja, izgubljenih radnih dana,
pootravanja propisa iz ove oblasti, porasta medicinskih trokova, itd.
2.3 VEZA IZMEU ZAHTEVA RAZLIITIH

STANDARDA/SISTEMA
Pojavom verzije standarda ISO 9001:2008 stvaraju se uslovi za usklaenu integraciju
pojedinanih menadment sistema u integrisani menadment sistem organizacije koji je
zasnovan na konceptu TQM.
Standardi ISO 9001:2008 su denisali zahteve za QMS kompatibilne sa zahtevima
ostalih standardizovanih menadment sistema (EMS i OH&S MS), iako ne postoji horizontalna integrisanost zahteva standarda. Kompatibilnost se ne moe postii automatski, ve
zahvaljujui istoj TQM koncepciji na kojoj se svi ovi menadment sistemi grade.
U Tabeli 2.3-1 prikazane su veze izmeu zahteva standarda ISO 9001:2008, ISO
14001:2004 i OHSAS 1801:2007. Zahvaljujui ovim vezama u praksi se moe vriti integrisanje ovih menadment sistema (standarda/sistema) kod njihovog kreiranja, primene,
odravanja i poboljavanja.
M

31
Sistem kvaliteta se moe kreirati i uspostaviti tako da bude osnova za integrisanje

ostalih parcijalnih menadment sistema bilo standardizovanih (ivotne sredine, zdravlja
i bezbednosti zaposlenih, bezbednost hrane, laboratorija...) ili nestandardizovanih (proizvodni, kadrovski, nansijski, strateki...).
Tabela 2.3 -1 - Veza izmeu zahteva standarda ISO 9001:2008 i ISO 14001:2004 i
OHSAS 1801:2007 [1]
ISO 9001:2008 [20],
0
OHSAS 18001:2007 [24]
Uvod
Uvod
Predmet i podruje
primene
Predmet i podruje primene
1
1.1
1.2
Opte odredbe
Procesni pristup
Veza sa drugim
standardima
Kompatibilnost sa ostalim
sistemima menadmenta
Predmet i podruje
primene
Opte odredbe
Primena
Normativne reference
Termini i denicije
Termini i denicije
Termini i denicije
Zahtevi za menadment 4
sistem ivotne sredine
Opti zahtevi
4.1
4.2.1
4.2.2
4.2.3
4.2.4
Menadment sistem
kvaliteta
Opti zahtevi
Zahtevi koji se odnose na
dokumentaciju
Opte odredbe
Poslovnik o kvalitetu
Upravljanje dokumentima
Upravljanje zapisima
Odgovornost rukovodstva
5.1
Obaveze i delovanje
rukovodstva
5.2
sredine
4.3.1 Aspekti ivotne
i drugi zahtevi
Usredsreenost na korisnika 4.3.2 Zakonski
Preispitivanje od strane
4.6
rukovodstva
4.3.1
4.3.2
4.6
5.3
Politika kvaliteta
4.2
0.1
0.2
0.3
0.4
4.1
4.2
32
Uvod
ISO 14001:2004 [4]
4.1
4.4.4 Dokumentacija
4.4.4
4.4.5 Upravljanje dokumentima 4.4.5

4.4.4 Upravljanje zapisima
4.4.4
4.2
Politika ivotne sredine
4.2
zadaci,
4.4.1 Resursi,
odgovornosti i ovlaenja 4.4.1
4.2
P

Elementi menadment
sistema zdravlja i
bezbednosti na radu
Opti zahtevi
Dokumentacija
Upravljanje dokumentima i
podacima
Politika zdravlja i
bezbednosti na radu (OH&S
Politika)
Resursi, zadaci,
odgovornosti i ovlaenja
Identikacija opasnosti,
ocene rizika i upravljanja
rizikom
Zakonski i drugi zahtevi
rukovodstva
Politika zdravlja i
bezbednosti na radu (OH&S
Politika)
5.4
Planiranje
5.4.1 Ciljevi kvaliteta

menadment
5.4.2 Planiranje
sistema kvaliteta
5.5
4.3
Planiranje
4.3
4.3.1
Opti i posebni (strateki

4.3.3 i neposredni) ciljevi i
4.3.3
program(i)
Opti i posebni (strateki
4.3.3
program(i)
zadaci,
4.4.1 Resursi,
odgovornosti, ovlaenja 4.4.1
zadaci,
4.4.1 Resursi,
odgovornosti, ovlaenja 4.4.1
5.5.3 Interne komunikacije
4.4.3 Komunikacija
rukovodstva
Opte odredbe
5.6.1 Ulazni elementi
5.6.2 preispitivanja
5.6.3 Izlazni elementi
preispitivanja
5.6
4.6
rukovodstva
Menadment resursa
Obezbeivanje reusrsa
Ljudski resursi
Opte odredbe
zadaci,
4.4.1 Resursi,
odgovornosti, ovlaenja
svest,
4.4.2 Osposbljenost,
obuka
svest,
6.2.2 Osposbljenost, svest, obuka 4.4.2 Osposbljenost,
obuka
Resursi, zadaci,
6.3
Infrastruktura
4.4.1 odgovornosti, ovlaenja
6.4
Radna sredina
Ciljevi i programi (i)
4.4.3
Resursi, zadaci,
Resursi, zadaci,
Komunikacije, ukljuivanje i
konsultacije
4.6
rukovodstva
4.4.1
Resursi, zadaci,
Obuka, svest i
kompetentnost
Obuka, svest i
kompetentnost
Resursi, zadaci,
4.4
Priprema i sprovoenje
4.4.1
4.4.2
4.4.2
Realizacija proizvoda
4.4
7.1
Planiranje realizacije
proizvoda
Procesi koji se odnose na
korisnika (kupca)
nad operacijama
4.4.6 Kontrola
(Operativno upravljanje) 4.4.6
7.2
Odgovornosti, ovlaenja i
komunikacije
5.5.1 Odgovornosti i ovlaenja

5.5.2 Predstavnik rukovodstva
6
6.1
6.2
6.2.1
Planiranje
rizikom
zahteva koji se 4.3.1

7.2.1 Utvrivanje
4.3.2
odnose na proizvod
4.4.6
zahteva koji
7.2.2 Preispitivanje
se odnose na proizvod
Primena i sprovoenje
Aspekti ivotne sredine 4.3.1

Zakonski i drugi zahtevi 4.3.2
Kontrola nad operacijama 4.4.6
(Operativno upravljanje)
ivotne sredine 4.3.1

4.3.1 Aspekti
nad operacijama
4.4.6 Kontrola
sa korisnicima 4.4.3 Komunkacije

7.2.3 Komunikacije
(kupcima)
4.4.3
Kontrola nad operacijama

rizikom
Zakonski i drugi zahtevi
Operativno upravljanje
Identikacijaopasnosti,
ocena rizika, odredjivanje
upravljanja
Operativno upravljanje
Komunikacije
M

33
Projektovanje i razvoj
7.3
projektovanja i
7.3.1 Planiranje
razvoja
zahtevi projektovanja
7.3.2 Ulazni
i razvoja
podaci projektovanja
7.3.3 Izlazni
i razvoja
projektovanja 4.4.6 Kontrola nad operacijama 4.4.6
7.3.4 Preispitivanje
i razvoja
Verikacija
projektovanja
i
7.3.5 razvoja
projektovanja i
7.3.6 Validacija
razvoja
izmenama
7.3.7 Upravljanje
projektovanja i razvoja
7.4
7.4.1
7.4.2
7.4.3
Nabavka
Proces nabavke
Informacije o nabavci
Verikacija proizvoda koji
se nabavlja
7.5
Proizvodanja i realizacije
usluge
Upravljanje prizvodnjom i
realizacijom usluge
Validacija procea
proizvodnje i realizacije
usluge
Identikacija i sledljivost
Imovina korisnika
Ouvanje proizvoda
Upravljanje ureajima za
praenje i merenje
Merenje, analize i
poboljanja
Opte odredbe
Praenje i merenje
Zadovoljstvo korisnika
(kupca)
nad operacijama
4.4.6 Kontrola

nad operacijama
4.4.6 Kontrola

4.5.1 Praenje i merenje
4.5.1
Merenje i praenje
performansi
4.5
4.5
Proveravanje
4.5.1
Merenje i praenje
performansi
8.2.2 Interna provera
4.5.5
Interna provera
i merenje
8.2.3 Praenje
performansi procesa
4.4.1
i merenje
8.2.4 Praenje
performansi proizvoda

4.5.2 Ocena usaglaenosti
4.5.1
4.5.2
Merenje i praenje
performansi
Merenje i praenje
performansi
Ocena usaglaenosti
4.5.3.1 Istraivanje incidenta
7.5.1
7.5.2
7.5.3
7.5.4
7.5.5
7.6
8
8.1
8.2
8.2.1
8.3
8.4
34

Proveravanje
Neusaglaenost,
korektivne mere i
Neusaglaenost, korektivne i
4.5.3
preventivne
mere
4.5.3.2
preventivne mere
Upravljanje neusaglaenim
Pripravnost za
Pripravnost za reagovanje
proizvodom
4.4.7 reagovanje u vanrednim 4.4.7 u vanrednim situacijama i
situacijama i odgovori
odgovori na njih
na njih
i praenje
Analiza podataka
4.5.1 Merenje
performansi
P

8.5
Poboljanja
8.4.1 Kontinualna poboljanja

4.2
Opti i posebni (strateki 4.2
program(i)
4.3.3
4.6
Preispitivanje od strane 4.6
rukovodstva
8.4.2 Korektivne mere

8.4.3 Preventivne mere
Neusaglaenost,
4.5.3 korektivne mere i
preventivne mere
Politika zdravlja i
bezbednosti na radu
rukovodstva
i korektivne
4.5.3.2 Neusaglaenost
i preventivne mere
2.4 TERMINI I DEFINICIJE

Menadment sistem ivotne sredine - Deo ukupnog menadment sistema organizacije
koji se koristi za razvijanje i primenu politike ivotne sredine i upravljanje aspektima
ivotne sredine [4].
Napomena 1: Menadment sistem je skup meusobno povezanih elemenata kojima se
uspostavlja politika i ciljevi radi njihovog ostvarenja.
Napomena 2: Menadment sistem obuhvata organizacionu strukturu, aktivnosti planiranja, odgovornosti, praksu, procedure, procese i resurse.
ivotna sredina - Okruenje u kojem odreena organizacija radi, ukljuujui vazduh,
vodu, zemljite, prirodne resurse, oru, faunu, ljude i njihove uzajamne odnose.
Aspekt ivotne sredine - Element aktivnosti, proizvoda ili usluga date organizacije koji
moe da bude u uzajamnom odnosu sa ivotnom sredinom.
Napomena - Znaajan aspekt ivotne sredine je onaj koji ima, ili moe da ima, znaajan
uticaj na ivotnu sredinu.
Rizik - Odreeni nivo verovatnoe da neka aktivnost, direktno ili indirektno, izazove
opasnost po ivotnu sredinu, ivot i zdravlje ljudi [5].
Osnovna naela zatite ivotne sredine prema Zakonu o zatiti ivotne sredine RS jesu
[5, lan 9]:
1) Naelo integralnosti - dravni organi, organi autonomne pokrajine i organi
jedinice lokalne samouprave obezbeuju integraciju zatite i unapreivanja
ivotne sredine u sve sektorske politike sprovoenjem meusobno usaglaenih
planova i programa i primenom propisa kroz sistem dozvola, tehnikih i drugih
standarda i normativa, nansiranjem, podsticajnim i drugim merama zatite
ivotne sredine.
M

35
2) Naelo prevencije i predostronosti - svaka aktivnost mora biti planirana

i sprovedena na nain da: prouzrokuje najmanju moguu promenu u ivotnoj
sredini; predstavlja najmanji rizik po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi; smanji
optereenje prostora i potronju sirovina i energije u izgradnji, proizvodnji,
distribuciji i upotrebi; ukljui mogunost reciklae; sprei ili ogranii uticaj na
ivotnu sredinu na samom izvoru zagaivanja.
Naelo predostronosti ostvaruje se procenom uticaja na ivotnu sredinu i
korienjem najboljih raspoloivih i dostupnih tehnologija, tehnika i opreme.
Nepostojanje pune naune pouzdanosti ne moe biti razlog za nepreduzimanje
mera spreavanja degradacije ivotne sredine u sluaju moguih ili postojeih
znaajnih uticaja na ivotnu sredinu.
3) Naelo ouvanja prirodnih vrednosti - prirodne vrednosti koriste se pod uslovima i na nain kojima se obezbeuje ouvanje vrednosti geodiverziteta,
biodiverziteta, zatienih prirodnih dobara i predela.
Obnovljivi prirodni resursi koriste se pod uslovima koji obezbeuju njihovu
trajnu i ekasnu obnovu i stalno unapreivanje kvaliteta.
Neobnovljivi prirodni resursi koriste se pod uslovima koji obezbeuju njihovo dugorono ekonomino i razumno korienje, ukljuujui ograniavanje
korienja stratekih ili retkih prirodnih resursa i supstituciju drugim raspoloivim
resursima, kompozitnim ili vetakim materijalima.
4) Naelo odrivog razvoja - odrivi razvoj je usklaeni sistem tehnikotehnolokih, ekonomskih i drutvenih aktivnosti u ukupnom razvoju u kojem se na
principima ekonominosti i razumnosti koriste prirodne i stvorene vrednosti Republike sa ciljem da se sauva i unapredi kvalitet ivotne sredine za sadanje
i budue generacije.
Odrivi razvoj ostvaruje se donoenjem i sprovoenjem odluka kojima se
obezbeuje usklaenost interesa zatite ivotne sredine i interesa ekonomskog
razvoja.
5) Naelo odgovornosti zagaivaa i njegovog pravnog sledbenika - pravno
ili ziko lice koje svojim nezakonitim ili neispravnim aktivnostima dovodi do
zagaenja ivotne sredine odgovorno je u skladu sa zakonom.
Zagaiva je odgovoran za zagaivanje ivotne sredine i u sluaju likvidacije
ili steaja preduzea ili drugih pravnih lica, u skladu sa zakonom.
Zagaiva ili njegov pravni sledbenik obavezan je da otkloni uzrok zagaenja
i posledice direktnog ili indirektnog zagaenja ivotne sredine.
Promene vlasnitva preduzea i drugih pravnih lica ili drugi oblici promene
svojine obavezno ukljuuju procenu stanja ivotne sredine i odreivanje odgovornosti za zagaenje ivotne sredine, kao i namirenje dugova (tereta) prethodnog vlasnika za izvreno zagaivanje i/ili tetu nanetu ivotnoj sredini.
36
P

6) Naelo zagaiva plaa - zagaiva plaa naknadu za zagaivanje

ivotne sredine kada svojim aktivnostima prouzrokuje ili moe prouzrokovati
optereenje ivotne sredine, odnosno ako proizvodi, koristi ili stavlja u promet
sirovinu, poluproizvod ili proizvod koji sadri tetne materije po ivotnu sredinu.
Zagaiva, u skladu sa propisima, snosi ukupne trokove mera za spreavanje
i smanjivanje zagaivanja koji ukljuuju trokove rizika po ivotnu sredinu i
trokove uklanjanja tete nanete ivotnoj sredini.
7) Naelo korisnik plaa - svako ko koristi prirodne vrednosti duan je da
plati realnu cenu za njihovo korienje i rekultivaciju prostora.
8) Naelo supsidijarne odgovornosti - dravni organi, u okviru svojih nansijskih
mogunosti, otklanjaju posledice zagaivanja ivotne sredine i smanjenja tete
u sluajevima kada je zagaiva nepoznat, kao i kada teta potie usled
zagaivanja ivotne sredine iz izvora van teritorije Republike.
9) Naelo primene podsticajnih mera - dravni organi, odnosno organi autonomne pokrajine, odnosno organi jedinice lokalne samouprave preduzimaju
mere ouvanja i odrivog upravljanja kapacitetom ivotne sredine, posebno smanjenjem korienja sirovina i energije i spreavanjem ili smanjenjem
zagaivanja ivotne sredine, primenom ekonomskih instrumenata i drugih
mera, izborom najboljih dostupnih tehnika, postrojenja i opreme koja ne
zahteva prekomerne trokove i izborom proizvoda i usluga.
10) Naelo informisanja i uea javnosti - u ostvarivanju prava na zdravu
ivotnu sredinu svako ima pravo da bude obaveten o stanju ivotne sredine i
da uestvuje u postupku donoenja odluka ije bi sprovoenje moglo da utie
na ivotnu sredinu.
Podaci o stanju ivotne sredine su javni.
11) Naelo zatite prava na zdravu ivotnu sredinu i pristupa pravosuu graanin ili grupe graana, njihova udruenja, profesionalne ili druge organizacije, pravo na zdravu ivotnu sredinu ostvaruju pred nadlenim organom,
odnosno sudom, u skladu sa zakonom.
Menadment sistem zdravlja i bezbednosti na radu - Deo menadmenta sistema organizacije koji se koristi za razvijanje i primenu politike zdravlja i bezbednosti na radu i
upravljanje rizicima zdravlja i bezbednosti na radu [24].
Napomena 1: Menadment sistem je skup meusobno povezanih elemenata kojima se uspostavlja politika i ciljevi radi njihovog ostvarenja.
M

37
Napomena 2: Menadment sistem obuhvata organizacionu strukturu, aktivnosti

planiranja (ukljuujui na primer, ocenu rizika i kolekciju ciljeva), odgovornosti,
praksu, procedure, procese i resurse.
Radna sredina - Skup uslova u kojima se obavlja rad.
NAPOMENA - U uslove spadaju ziki, socijalni i psiholoki uslovi, kao i faktori
ivotne sredine (kao to su temperatura, eme priznavanja, ergonomski faktori i
sastav atmosfere).
Opasnost Hazard Izvor, situacija ili in koji mogu dovesti do tete u vidu povrede ili
naruenog zdravlja ili kombinacije istih.
Rizik Kombinacija verovatnoe pojave sluaja opasnog dogaaja ili izloenosti
i ozbiljnost povrede ili oteenja zdravlja koje mogu biti uzrokovane dogaajem ili
izloenou.
Menademnt rizika obuhvata pripremu i reagovanje na mogue budue opasne,
neeljene i tetne dogaaje s ciljem umenjenja verovatnoe nihovog deavanja.
Faktori rizika:
1. Rizini dogaaj pojava, aktivnost ili dogaaj koji mogu doneti opasan,
neeljen ili tetan uticaj.
2. Verovatnoa rizika verovatnoa pojave nekog rizinog dogaaja.
3. Obim posledica veliina gubitka ili tete koji mogu da nastanu ako se ostvari
rizian dogaaj.
Menadment rizika je proces sistematske identikacije, predvianja i procenjivanja
faktora rizika, planiranje odbrambenih akcija i reakcija koje mogu doprineti smanjenju ili
eliminisanju rizika.
Preventivne mere denisane Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu RS [21, lanovi
7 i 12].
Preventivne mere u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu obezbeuju se primenom savremenih tehnikih, ergonomskih, zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih, organizacionih i drugih mera i sredstava za otklanjanje rizika od povreivanja i oteenja zdravlja
zaposlenih, i/ili njihovog svoenja na najmanju moguu meru, u postupku:
1) projektovanja, izgradnje, korienja i odravanja objekata namenjenih za
radne i pomone prostorije, kao i objekata namenjenih za rad na otvorenom
prostoru u cilju bezbednog odvijanja procesa rada;
2) projektovanja, izgradnje, korienja i odravanja tehnolokih procesa rada
sa svom pripadajuom opremom za rad, u cilju bezbednog rada zaposlenih i
usklaivanja hemijskih, zikih i biolokih tetnosti, mikroklime i osvetljenja na
radnim mestima i u radnim i pomonim prostorijama sa propisanim merama i
normativima za delatnost koja se obavlja na tim radnim mestima i u tim radnim
prostorijama;
3) projektovanja, izrade, korienja i odravanja opreme za rad, konstrukcija i
objekata za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu, pomonih konstrukcija
38
P

i objekata i drugih sredstava koja se koriste u procesu rada ili koja su na bilo
koji nain povezana sa procesom rada, tako da se u toku njihove upotrebe
spreava povreivanje ili oteenje zdravlja zaposlenih;
4) proizvodnje, pakovanja, prevoza, skladitenja, upotrebe i unitavanja opasnih
materija, na nain i po propisima i pravilima kojima se otklanjaju mogunosti
povreivanja ili oteenja zdravlja zaposlenih;
5) projektovanja, proizvodnje i korienja sredstava i opreme za linu zatitu na
radu, ijom se upotrebom otklanjaju rizici ili opasnosti koji nisu mogli da budu
otklonjeni primenom odgovarajuih preventivnih mera;
6) obrazovanja, vaspitanja i osposobljavanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na
radu.
Preventivne mere obezbeuje organizacija polazei od sledeih naela:
1) izbegavanje rizika;
2) procena rizika koji se ne mogu izbei na radnom mestu;
3) otklanjanje rizika na njihovom izvoru primenom savremenih tehnikih reenja;
4) prilagoavanje rada i radnog mesta zaposlenom, naroito u pogledu izbora
opreme za rad i metoda rada, kao i izbora tehnolokog postupka da bi se
izbegla monotonija u radu, u cilju smanjenja njihovog uticaja na zdravlje zaposlenog;
5) zamena opasnih tehnolokih procesa ili metoda rada bezopasnim ili manje
opasnim;
6) davanje prednosti kolektivnim nad pojedinanim merama bezbednosti i zdravlja na radu;
7) odgovarajue osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad i izdavanje uputstava za rad na siguran nain.
2.4.3 Koncept menadmenta rizika
Rizik je sastavni deo rada i ivota svakog oveka koji neprestano pokuava da ga
eliminie, smanji ili da ivi sa njim. On je proizvod verovatnoe pojave opasnog ili tetnog
dogaaja i obima njegovih posledica, a rauna se po formuli:
R=V*P
R Rizik
V Verovatnoa pojave opasnog ili tetnog dogaaja
P Posledice (obom ili jaina) opasnog ili tetnog dogaaja
Potreba za ovladavanjem rizicima je razvila posebnu oblast menadmenta,
menadment rizika. Koncept menadmenta rizika je denisan sa sledeij pet faza:
M

39
1.
2.
identikacija opasnosti, neeljenih ili tetnih dogaaja,

analiza i procena rizika utvrivanje verovatnoe pojave opasnosti i obima
posledica, ako se pojavi,
3. redukcija rizika preduzimanje preventivnih mera za smanjenje ili eliminisanje
pojave opasnosti,
4. planiranje upravljanja rizicima preduzimanje mera za dranje opasnosti
pod kontrolom i
5. planiranje reakcije (odgovora) ukoliko doe do opasnosti, ukljuiujui i plan
vanrednih situacija.
U Tabeli 2.4.3-1 dat je ilustrativni pregled kriterijuma za procenu prihvatljivosti rizika
kao proizvoda verovatnoe i obima posledica opasnih dogaaja.
Obim posledica opasnosti
Tabela 2.4.3-1: Procene prihvatljivosti rizika

Jako veliki
efekat
Veliki
efekat
Znaajan
efekat
Blagi
efekat
Zanemarljiv
efekat
Nema
efekta
Nije verovatno
Mala
verovatnoa
Retko se
deava
Uglavnom
redovno se
deava
Verovatnoa pojave opasnosti
Povremeno
se deava
Legenda:
- rizik koji se moe tolerisati
- visok rizik, potrebne mere za upravljanje rizikom
- izuzetno visok rizik, potrebno je preduzeti mere za smanjivanje rizika
Ako postoji verovatnoa da se neto desi i da e efekat biti ozbiljan, onda je rizik
opasan i potrebno je neizostavno preduzeti mere u vezi sa njim. Ukoliko je rizik blai, i dalje
treba preduzeti mere ali ne istim stepenom urgentnosti. Ukoliko nije velika verovatnoa
da se neto dogodi, a uticaj je beznaajan, onda je rizik takav da organizacija moe da
funkcionie i sa njim.
Procena rizika kao izlaz daje neku vrstu iskaza o prihvatljivosti rizika, nainjen na
osnovu klasikacije rizika na podruja, odnosno grupe rizika:
40
P

neprihvatljivi rizici, tj. rizici koji se ne mogu tolerisati, te se stoga nikada ne smeju
desiti i uzrokovati incidente te se moraju eliminisati,
rizici koji su uslovno prihvatljivi (niski toliko da je to praktino prihvatljivo), tj.
tolerisani ako se proceni da je smanjenje rizika neizvodljivo (tehniki, nansijski,
nedostatak drugih drugih resursa), tako da se preduzimaju mere da se upravlja
opasnostima, ako se pojave i
prihvatljivi rizici, tj. posledice ovakvih rizika su prihvatljive i nije neophodno preduzimati mere da se eliminiu.
Ovaj pristup moe da se koristi kako bi se identikovao stadijum u procesu koji bi
mogao imati najvei uticaj na kvalitet proizvoda, ispunenje zahteva propisa i zadovoljstvo
korisnika, pri emu bi najznaajniji uticaj trebalo odmah identikovati i reavati. Oni rizici
koji se mogu tolerisati usled malog uticaja na organizaciju nee biti reavani, osim ukoliko
organizacija nema neku dobrobit od njih.
Sam rizik moe se smanjiti preduzimanjem preventivnih mera i poveanjem mera opreza, izdvajanjem fondova za plaanje gubitka ili da se rizik prebaci na nekog drugog
kao to su osiguravajua drutva
2.5 PROCESNI MODELI EMS I OHSMS

Procesni modeli EMS i OHSMS zasnovani su na Demingovom P-D-C-A ciklusu koji se
moe ukratko opisati na sledei nain:
Planiraj: utvrdi ciljeve i procese potrebne za dobijanje rezultata, u skladu
sa politikom ivotne sredine (EMS), odnosno zdravlja i bezbednosti na radu
(OHSMS) organizacije.
Izvri: primeni procese.
Proveri: prati i meri procese u odnosu na politiku, opte i posebne ciljeve, zakonske i druge zahteve, i izvetavaj o rezultatima.
Deluj: preduzmi mere za stalno unapreivanje (kontinualno poboljavanje)
uinka menadment sistema ivotne sredine (EMS), odnosno performansi zdravlja i bezbednosti na radu (OHSMS.
ISO 14001:2004 sadri sledee zahteve za menadment sistem:
Planiranje
Uvoenje i sprovoenje
Proveravanje i korektivne mere
Preispitivanje od stane rukovodstva
M

41
Kontinualna poboljanja.
Model EMS je prikazan na slici 2.5-1.
Slika 2.5-1: Model EMS po ISO 14001 [4]

OHSAS 18001:2007 sadri sledee elemente:
Politika zdravlja i bezbednosti na radu (OH&S)
Planiranje
Uvoenje i sprovoenje
Proveravanje i korektivne mere
Preispitivanje od stane rukovodstva
Kontinualna poboljanja.
Model OHSMS je prikazan na slici 2.5-2.
Kao to se vidi elementi i modeli EMS o OHSMS su identini, to znai da su metodoloki
usaglaeni i mogu se meusobno integrisati i uvoditi simultano.
Standard ISO 9001 za QMS, promovie korienje procesnog pristupa koji se takoe
zasniva na PDCA ciklusu. Na slici 2.5-3 prikazan je procesni model QMS koji je izgledom
neto drugaiji od modela EMS i OHSMS, ali je sadrajno veoma slian sa njima.
42
P

Slika 2.5-2: Model OH&SMS po OHSAS 18001 [24]
Slika 2.5-3: Procesni model QMS-a1
Brojevi znae take zahteva u standardu ISO 9001 za pojedine grupe procesa
M

43
2.6 PROCESNI MODEL IMS

U Tabeli 2.6-1 uporedno su dati odgovarajui elementi PDCA ciklusa za razliite
menadment sisteme: QMS-ISO 9001, EMS-ISO 1401 i OHSMS- OHSAS 18001. Na
bazi predstavljene ekvivalentnosti mogue je denisati procesni model IMS u ijoj je osnovi procesni model QMS , [1].
Sutinska razlika izmeu predstavljenih modela je u tome to jedino standard ISO
9001 ima denisane zahteve za poslovne procese u kojima se realizuju proizvodi u usluge. Ostali standardi/sistemi ne sadre ove zahteve tako da se na nepisan, ali u praksi
primenjen nain oslanjaju na procese denisane u okviru QMS. To je glavni, iako ne i jedini
razlog, da QMS predstavlja osnovu za uvoenje ostalih standarda/sistema. Na osnovu
toga mogue je denisati procesni model za IMS, na bati modela QMS, kako je prikazano
na slici 2.6-1.
Tabela 2.6 1: Uporedni PDCA elementi modela QMS, EMS i OHSMS
Delovi PDCA
ciklusa
Menadment sistem
QMS
EMS
OHSMS
Menadment resursa

Planiranje
Politika zdravlja i
bezbednosti na radu
Planiranje
Realizacija proizvoda
Merenje, analize i
poboljavanja
Proveravanje
Proveravanje i
korektivne mere
Merenje, analize i
poboljavanja
rukovodstva
rukovodstva
Svaki menadment sistem se moe projektovati samostalno i uvesti u organizaciju

pojedinano. Meutim postoji trend, zasnovan za zahtevima zainteresovanih strana, da
svaka organizacija treba da ima uveden QMS, a potom EMS i OHSMS. Pored ovoga
organizacije koje se bave proizvodnjom i trgovinom prehrambenih proizvoda treba da
imaju uveden FSMS prema HACCP/ISO 22000. Organizacije u ije poslovne procese su
dominantno integrisane IT treba da imaju ISMS prema ISO/IEC 27000, itd. Sve navedeno
govori da kod projektovanja bilo kog menadment sistema treba voditi rauna da to nee
biti jedini standard/sistem u organizaciji. To zahteva denisanje pristupa za integrisanje
vie standarda/sistema.
44
P

Slika 2.6-1: Procesni model IMS [1]

Nabolji put kod projektovanja standarda/sistema je sledei:
1. Projektovati i uvesti QMS-ISO 9001, postavljajui ga kao osnovu za budue
integrisanje drugih standarda/sistema.
2. Simultato projektovati i uvesti EMS-ISO 14001 i OHSMS-OHSAS 18001, koje
treba integrisati sa QMS.
3. Ostale standarde/sisteme takoe treba projektovati i uvesti tako da se
integriu sa QMS.
Redosled aktivnosti treba da prati take standarda ISO 9001 i odgovarajue take
drugih standarda prema tabeli 2.3-1.
Poto je standard OHSAS 18001 izdat tri godine posle standarda ISO 14001 formulacije njegovih zahteva su znaajno pojednostavljene i kvalitetno proirene.
U tekstu ove knjige dati su uporedni zahtevi standarda ISO 14001 i OHSAS 18001
koji uvek ne sadre precizne zahteve odgovarajuih taaka standarda, ve formulacije
koje odraavaju smisao tih zahteva
M

45
3.
PLAN UVOENJA EMS I OHSMS
3.1 PLAN UVOENJA
Jedan plan nije nita. U planiranju je sve.
Dvajt Ajzenhauer, bivi predsednik USA
U tabeli 3.1-1 prikazani su koraci kod simulatanog uvoenja tri standarda/sistema:
QMS ISO 9001, EMS ISO 14001 i OHSMS - OHSAS 18001. Redosled i dinamika
uvoenja predstavljaju svojevrstan Demingov P-D-C-A ciklus.
Tabela 3.1-1: PDCA ciklus simultanog kreiranja, primene i poboljavanja QMS, EMS i
OHSMS [26]
RB
QMS
EMS
OHSMS
PLANIRAJ
1
Seminar za rukovodstvo o QMS, EMS, OHSMS
Imenovanje timova za projektovanje i primenu standarda/sistema

Utvrivanje zahteva koji se Zahtevi zakona i propisa Zahtevi zakona i propisa
odnose na proizvod
preispitivanje
Poetno preispitivanje zdraInicijalna provera kvaliteta Poetno
uticaja na ivotnu sredinu vlja i bezbednosti zaposlenih
Denisanje plana projekta i Q,E, OHS
3
4
5
P EMS OHSMS
47
RB
QMS
EMS
Denisanje mape procesa

Specikacije karakteristika
i ziko-hemijske strukture
proizvoda
aspekata
Denisanje tokova procesa i Identikovanje
ivotne sredine i vrednopodprocesa
vanje njihovog znaaja za
sve procese i proizvode
Izbor aktivnosti, proizvoda ili usluga, sirovina i

materijala
Denisanje ciljeva kvaliteta

i integrisanje u godinje
poslovne ciljeve
10
Plan unapreenja QMS

menadmenta
Integrisanje plana u godinji Program
ivotne sredine
biznis plan
12
13
14
15
16
17
18
Izbor procesa, aktivnosti,

postrojenja (obuhvata zaposlene, kupce i posetioce)
Identikacija OH&S opasnosti, ocena rizika i upravljanje
rizikom za sve izabrane
procese i aktivnost
Denisanje vizije, misije, vrednosti i politike kvaliteta, ivotne sredine, zdravlja i bezbednosti na radu
11
OHSMS
optih i posebnih
Denisanje optih i poseb- Denisanje
ciljeva
zdravlja
i bezbednosti
nih ciljeva ivotne sredine zaposlenih
Program menadmenta
OH&S
URADI
Poslovnika o kvalitetu, ivotne sredine, bezbednosti i zdravlja na radu
- struktura odgovornosti i ovlaenja, predstavnik rukovodstva za Q, E, OHS
- menadment resursima, mapa kljunih procesa, lista i hijerarhija dokumenata
Obuka timova za izradu dokumenata
Interne komunikacije
Komunikacije sa korisnikom
Komunikacije
Komunikacije
Denisanje i izrada dokumenata

Masovna obuka za primenu dokumenata i podizanje svesti zaposlenih
Realizacija proizvoda kroz
procese primena dokuOperativno upravljanje EMS i OHSMS
menata
Valorizacija spremnosti
Pripravnost za reagovanje u vanrednim situacijama
procesa
PROVERI - Koriguj
19
20
21
22
23
24
25
48
Merenje, analize i
poboljanja
Upravljanje neusaglaenim
proizvodom
Korektivne mere, Preventivne mere
Praenje i merenje
Praenje i merenje
Neusaglaenosti korektivne i preventivne mere
Istraivanje incidenata,
neusaglaenosti korektivne
i preventivne mere
Interna provera QMS, EMS, OHSMS prema standardu ISO 19011:2002
PREDUZMI MERE - Poboljaj
Provoenje mera poboljanja KM, PM, PP i I
Preispitivanje od strane rukovodstva
Priprema za sertikaciju i sertikacija
P

3.2 TEHNOLOGIJA UVOENJA

Kod kreiranja i primene bilo kog standarda/sistema mogu se primeniti dva osnovna
pristupa [1]:
pristup odozdo na gore i
pristup odozgo na dole.
Pristup odozdo na gore, po kome se denisanje procesa, identikacija aspekata ili
opasnosti, procena rizika i izrada dokumenata dodeljuje zaposlenima i niem rukovodstvu, da opiu poslove i uslove u kojima rade, uz neophodnu adaptaciju prema zahtevima
standarda. Politika, ciljevi i mapa procesa se deniu na kraju od strane najvieg rukovodstva. Ovaj pristup se u velikoj meri koristi u organizacijama koje realizuju veoma veliki
broj jednostavnih proizvoda ili usluga. Rezultat ovog pristupa je jako veliki broj procesa
koji su vezani za izvrioce jedne organizacione celine. Potrebno je primeniti veliko iskustvo
i vetine da se ovi procesi poveu u sistem.
Pristup odozgo na dole, po kome se prvo deniu politika i ciljevi, izvri reinenjering,
a potom mapa procesa - konguracija (veza izmeu) kljunih procesa od strane najvieg
rukovodstva. Nakon toga se deniu kljuni procesi od strane vlasnika procesa, a potom
ostali procesi, podprocesi, aktivnosti i zadaci sa aspektima ili opasnostima i rizicima u
ijem kreiranju uestvuju nii rukovodioci i zaposleni. Ovaj pristup se u velikoj meri koristi
u organizacijama koje realizuju sloene proizvode ili usluge uz uee vie organizacionih celima. Rezultat ovog pristupa je mali broj procesa koji su vezane za vlasnike procesa uz vertikalnu hijerarhiju izmeu kljunih procesa, podprocesa, aktivnosti i zadataka
denisanih u dokumentima nieg nivoa.
Praksa ovog autora pokazuje da je najbolje ako se kod kreiranja standarda/sistema
kombinuju ova dva pristupa. Na slici 3.2-1 pikazani su koraci u kombinaciji pristupa
odozgo i pristupa odozdo kod kreiranja, primene i poboljavanja bilo kog standarda/
sistema.
Slika 3.2-1: Kombinacija pristupa kod uvoenja standarda/sistema

P EMS OHSMS
49
Da bi kreator sistema mogao biti efektivan u izboru i primeni sadraja iz navedenih

pristupa on mora pre svega imati znanja i iskustva o:
radu menadmenta po nivoima,
organizaciji i njenom funkcionisanju,
novom konceptu totalnog kvaliteta,
konguraciji procesa,
zahtevima odgovarajuih standarda/sistema,
vezi standard/sistema koji se uvodi(e) sa drugim parcijalnim menadment
sistemima,
konceptu i metodama integrisanja vie standarda/sistema,
performansama standarda/sistema i nainu ostvarivanja njihove efektivnosti.
daljem razvoju standarda/sistema prema konceptu TQM.
Navedeni pritup se u celini moe primeniti kod krerianja i uvoenja EMS i OHSMS.
50
P

4.
ZAHTEVI ZA EMS I OHSMS
4.1 OPTI ZAHTEVI
Pametni standardizuju, ostali improvizuju.
Zahtevi ISO 14001 i OHSAS 18001, taka 4.1
Organizacija mora da uspostavi i odrava menadment sistem ivotne sredine, odnosno
zdravlja i bezednosti na radu prema zahtevima ovih standarda i da utvrdi kako e ispunjavati ove zahteve.
Dodatni zahtevi samo ISO 14001: Organizacija mora da utvrdi i dokumentuje predmet i
podruje primene EMS
4.1.2 Predmet i podruje primene EMS i OHSMS

Organizacija ima slobodu da za oba standarda/sistema utvrdi granice organizacije
(organizacione celine, lokacije) u kojima e se oni primenjivati, iako to samo ISO 14001
zahteva. Sistemi se mogu uvoditi na nivou cele organizacije, na nivou operativnih delova
ili pojedinih aktivnosti organizacije. To treba jasno da bude deklarisano u osnovnom dokumentu koji opisuje menadment sisteme u celini.
Z
EMS OHSMS
51
Kod denisanja granica nebi se smele iskljuiti operacije i aktivnosti bitne za celokupne aktivnosti organizacije ili ono to moe da utie na ivotnu sredinu odnoso na zdravlje
i bezbednost na radu u celini.
Kada se predmet i podruje primene standarda/sistema jednom utvrde, svi poizvodi,
aktivnosti i resursi unutar denisanog podruja treba da budu u sistemu.
4.1.3 Poetno preispitivanje EMS
Standard ISO 14004 preporuuje da pre uspostavljanja EMS organizacija treba da
izvri poetno preispitivanja kako bi ocenila svoju trenutnu poziciju i zrelost u odnosu na
ivotnu sredinu. Cilj preispitivanja je da se na osnovu provedenih analiza deniu osnove
za uspostavljanje menadment sistema ivotne sredine.
Preispitivanje treba da obuhvati sledee oblasti [27]:
- Ocenjivanje rizika uticaja lokacije organizacije na ivotnu sredinu
- Ocena upravljanja zemljitem i gradnjom
- Ocena upravljanja materijalima, energentima i snabdevanje energijom
- Postojeu politiku, praksu i procedure menadmenta ivotne sredine ukljuujui
i aktivnosti nabavke i podugovaranja
- Identikaciju aspekata ivotne sredine povezane sa aktivnostima koje se
odnose na:
normalne radne uslove
vanredne situacije
putanja u rad i iskljuivanja postrojenja, opreme i maina
opasnosti i udesne situacije
- Posebno obratiti panju na sledee aspekte ivotne sredine:
emisije u vazduh
selekcija i odlaganje vrstog otpada
upravljanje vodama i otpadnim vodama
upravljanje smetnjama
potronju vode
potronju energenata po vrstana
prirodne sirovine koje koristi u procesima
opasne materije koje koristi u radu
- Karakteristike mehanizacije koja se koristi
- Dosadanje praenje zakonskih i drugih zahteva sa kojima se organizacija
saglasila
52
P

- Radne uslove, mogue nezgode i sluajeve opasnosti

- Informacije o dosadanjim udesnima i reagovanja u vanrednim situacijama
- Miljenje zainteresovanih strana
- Druge menadment sisteme koji mogu poboljati ili pogorati uinak EMS.
Ulazni podaci za poetno preispitivanje mogu da budu u formi ek-lista, intrvjua, kontrolisanja, praenja i merenja, izvetaja ranijih provera (audita) ili preispitivanja drugih
menadment sistema (QMS, HACCP ili nekog drugog), itd.
4.1.4 Poetno preispitivanje OHSMS
Standard OHSAS 18002, taka 4.3.1 preporuuje da organizacija koja nema OHSMS
moe da utvrdi svoju trenutnu poziciju u vezi sa stanjem zatite zdravlja i bezbednosti na
radu preko poetnog preispitivanja. Cilj presipitivanja treba da bude utvrivanje svih rizika u vezi sa zatitom zdravlja i bezbednosti na radu sa kojima se organizacija do sada
suoila u svom radu. Rezultati ovog presipitivanja mogu da budu osnova za uspostavljanje
OHSMS. U okviru poetnog presipitivanja mogu se razmotriti sledea pitanja u vezi sa
zdravljem i bezbednou na radu, bez ogranienja samo na njih [28]:
zahtevi propisa i zakona,
identikovani rizici u vezi sa zdravljem i bezbednou na radu koji su se pojavili
u praksi organizacije,
ispitivanje postojee prakse upravljanja zdravljem i bezbednou na radu kroz
procedure i procese koji su u primeni,
analize podataka istraivanja ranijih incidenata, nesrea ili vanrednih situacija,
Ulazni podaci za poetno preispitivanje mogu da budu u formi ek-lista, intrvjua, kontrolisanja, praenja i merenja, izvetaja ranijih provera (audita) ili preispitivanja drugih
menadment sistema (QMS, HACCP ili nekog drugog), itd.
Z
EMS OHSMS
53
4.2 DOKUMENTACIJA
Sve to nije dokumentovano, to ne postoji.
Zahtevi ISO 14001 i OHSAS 18001, taka 4.4.5
Dokumentacija EMS-a mora da sadri:
a) Politiku, opte i posebne ciljeve.
b) Opis predmeta i podruja primene EMS i OHSMS.
c) Opis osnovnih elemenata EMS i OHSMS, njihovo meusobno delovanje i upuivanje na
odgovarajuu dokumentaciju.
d) Dokumenta, ukljuujui zapise, koje zahteva ovi ISO i OHSAS standardi.
e) Dokumenta, ukljuujui i zapise, potrebne za obezbeenje efektivnog planiranja, izvoenja
i kontrole procesa, povezanim sa znaajnim aspektima ivotne sredine i OH&S rizicima.
NAPOMENA (Samo za OHSAS): Vano je da dokumentacija proporcionalna nivou sloenosti,
opasnostima i rizicima na koje se odnosi i da obezbeuje minimum zahteva za efektivnost i
ekasnost.
4.2.2 Opte o dokumentaciji

Standardi ISO 14001 i OHSAS 18001 ne zahtevaju precizno vrste dokumenta kojima
e se denisati EMS i OHSMS (izuzev politike i ciljeva). Ostavlja se organizaciji sloboda
da izabere, obzirom na njenu veliinu, vrstu delatnosti, poslovnu kuluru, nivo primene IT,
itd., vrste dokumenata kojima e opisati sisteme.
Praksa upuuje da je najbolje ako se izaberu vrste dokumenata koje su usklaene sa
vrstama dokumentima koje zahteva standard ISO 9001, bez obzira da li organizacija
ve ima ili ne uveden QMS. Standardi ISO 14004 i OHSAS 18002 daju sline sugestije
[28][29]. Na taj nain se stvaraju normativni uslovi za integrisanje dokumenata QMS, EMS
i OHSMS.
Dokuemntaicja se radi slojevito sa orijentacijom od optih dokumenata ka dokumentima sa progresivno veim stepenom detaljizacije, kako je prikazano na slici 4.2.2-1.
Osnovna karakteristika dokumentacione hijerarhije je princip pozivanja na dokumente
nieg nivoa i prenoenje svih osnovnih principa i pravila iz dokumenta vieg nivoa u referencirane dokumente nieg nivoa.
54
P

Slika 4.2.2-1 Hijerahija dokumentacije standarda/sistema

Dokumentaciju QMS, EMS i OHSMS ine:
a) Dokumenti prvog nivoa
Izjava o politici i ciljevima kvaliteta, ivotne sredine i zdravlja i bezbednosti na radu.
Poslovnik o QMS, EMS i OHSMS dokument koji obuhvata opis sistema
u celini, meusobno delovanje pojedinih elemenata i upuivanje na dokumente nieg nivoa.
b) Dokumenti drugog nivoa
Procedure dokumenti koji deniu tokove pojedinih procesa, nosioce aktivnosti, potrebne resurse i zapise koji se generiu kao i kljune aktivnosti
i kriterijume rada za koje su vezani znaajni aspekti ivotne sredine i
opasnosi po zdravlje i bezbednost na radu ili spremnost za reagovanje
u sluaju opasnosti.
Procedura moe da obuhvara vie taaka standard ili moe da sadri
vie srodnih procesa koji imaju istog vlasnika, koriste iste resurse ili pripadaju istoj vrsti delatnosti.
c) Dokumenti treeg nivoa (zavisno od vrste, delatnosti i veliine organizacije):
- Radna usputstva dokumenti koji detaljno opisuju:
nain odvijanja operacija ili zadataka u okviru pojedinih kljunih aktivnosti u odreenom procesu,
nain odvijanja zadataka vezanih za znaajne aspekte ivotne sredine i
opasnosti po zdravlje i bezbednost na radu,
Z
EMS OHSMS
55
nain odvijanja zadataka vezanih za identikaciju potencijalnih udesa

i sluajeva opsanosti, za reagovanje u tim sluajevima i spreavanje i
ublaavanje uticaja na ivotnu sredinu i zdravlje i bezbednost na radu.
- Uputstva kontrolisanja i ispitivanja dokumenti koji detaljno opisuju nain verikacije - kontrolisanja i ispitivanja proizvoda i/ili procesnih aktivnosti (opis
primenjenih metoda).
Planovi kvaliteta dokumenti koji deniu nain primene sistema kvaliteta
tokom realizacije specinog ugovora, projekta ili razvoja novog proizvoda.
Program upravljanja ivotnom sredinom i zdravljem i bezbednou na
radu.
Planove u sluaju vanrednih situacija na lokaciji.
Specikacije / recepture / tehnologije dokumenti koji sadre specicirane zahteve / komponente / operacije za proizvod ili tehnoloki proces.
Crtee dokumente koji sadre podatke koji deniu proizvod ili proces.
d) Dokumenti etvrtog nivoa
zapisi dokumenti koji sadre objektivnu evidenciju o izvrenim aktivnostima ili ostvarene rezultate aktivnosti, o zatiti ivotne sredine, zdravlja
i bezbednosti na radu, na formatizovanim ili neformatizovanim obrascima.
Dokumenti mogu da budu na bilo kom medijumu (papirnom, elektronskom, fotograje,
posteri, itd) koji je primenjiv, itak, lako razumljiv i dostupan onima koji koriste infromacije
sadrane u njima.
Kada su EMS i OHSMS povezani sa drugim standaridma/sistemima (QMS, HACCP,
itd.) organizacija moe da integrie njihovu dokumentaciju. U Tabeli 4.2-1 predstavljena
je specikacija procesa, zahteva standarda ISO 9001:2008, ISO 14001:2004 i OHSAS
1801:2007 i odgovarajuih dokumenata koji su meusobno integisani. U Tabeli je dat
minimum dokumenata koji opisuje sva tri, meusobno integrisana sistema. U koloni bazni
sistem oznaeno je iz kog sistema potie odreeni dokument (tamnija polja). U takav dokument se dodaju odreeni elementi koji ispunjavaju zahteve ostalih standarda (svetlija
polja). Kao to s vidi veina dokumenata potie iz QMS-a, a postoji samo jedan dokument
koji pripada samo EMS-u, i jedan koji pripada samo OHSMS-u.
56
P

Z
EMS OHSMS
57
4.4.5
4.5.4
4.2.3
4.2.4
5.1, 5.2, 5.3,
5.5
4.4.3
4.4.3
4.4.1
6. Menadment resursima
6.4
7.1
Proces upravljanja otpadom
7. Realizacija proizvoda - usluga

Proces relacija sa kupcem - korisnikom
Proces projektovanja i razvoja
Proces nabavke
Proces proizvodnje realizacije
usluga
Proces upravljanja mernom opremom
6.3
Proces odravanja infrastrukture
4.4.6
4.4.6
4.5.1
7.5, 8.2.3
7.6
4.4.6
4.3.1, 4.3.2,
4.4.6
4.4.6
4.4.6
4.4.1
7.4
7.3
7.2, 8.2.1
6.2
Proces razvoja kadrova

4.4.2
4.3.3, 4.4.1,
4.6
4.3.3, 4.4.1,
4.6
4.5.1
4.4.6
4.4.6
4.4.6
4.3.1, 4.4.2,
4.4.6
4.4.6
4.4.6
4.4.1
4.4.2
4.4.1
4.3.2
4.3.2
6.1, 6.3, 6.4
4.3.1
4.2, 4.4.1,
4.5.4
4.3.1
4.2, 4.4.1,
4.4.5, 4.4.6
4.4.5, 4.4.6
4.4.5
4.1, 4.4.4
Zahtevi OHSAS
18001:2007
4.1, 4.4.4
Zahtevi ISO
14001:2004
4.1, 4.2.1,
4.2.2
4.2.3
Zahtevi ISO
9001:2008
Proces identikacija aspekata

5.2, 7.2.1,
ivotne sredine i opasnosti i rizika
7.2.2
po zdravlje i bezbednost na radu
Proces identikacije zakonskih i
5.2, 7.2.1
drugih zahteva za E i HS
Proces izrade biznis plana
5.4, 5.6, 6.1,
(Ciljevi i program ivotne sredine i 7.1, 8.4, 8.5
bezbednosti na radu)
5.5.3
Proces komunikacija
5. Odgovornost rukovodstva
4. Menadment sistem opis

sistema u celini
Proces upravljanja dokumentima
Korienje i zatita podataka na
raunarima
Proces upravljanja zapisima
Specikacija procesa
QMS
EMS
OHSMS
Bazni sistem
QM.422.01
Poslovnik
PR.760.01
PR.750.01
PR.740.01
PR.730.01
PR.720.01
PR.640.01
PR.630.01
PR.620.01
PR.540.01 (*)
PR.553.01
PR.540.01
PR.520.02
PR.520.01
PR.424.01
PR.423.01
Procedure
Biznis plan
Program EMS,
OHSMS
Vrednovanje
aspekata E
Procena rizika
HS
Planovi
IN.750.xx
IN.423.01
Uputstva
Hijerarhija i oznake dokumenata
Tabela 4.2-2 Specikacija procesa, zahteva ISO 9001:2008, ISO 14001:2004 i OHSAS 1801:2007 i odgovarajuih dokumenata [1]
58
P

-
8.4
8.5, 8.5.1,
8.5.2, 8.5.3
Proces analize podataka

Proces poboljanja - korektivne i preventivne mere
4.5.1
4.2, 4.3.3
4.5.3
4.5.3.1
4.4.7
4.5.3.2
4.5.1
4.5.1
4.5.5
4.5.1
Zahtevi OHSAS
18001:2007
EMS
OHSMS
Bazni sistem
QMS
PR.540.01(*)
PR.540.01 (*)/
PR.852.01
PR.830.03
PR.830.02
PR.830.01
PR.740.01/
PR.750.01 (*)
B
B
B
Uputstva
PR.822.01
Planovi
PR.750.01 (*)
PR.823.01
Procedure
Hijerarhija i oznake dokumenata

Poslovnik
Oznake: A- Potpuna denisanost bez poziva na DIMS nieg nivoa, B-delimina denisanost sa pozivom na DIMS nieg nivoa, (*)
DIMS koji obuhvata vie zahteva
Napomena: U daljoj detaljizaciji procesa mogu se uraditi i drugi DIMS. Master lista svih DIMS sa vaeim izdanjima i revizijama se
vodi u sektoru kvaliteta.
4.5.1
4.2, 4.3.3
4.5.3
4.4.7
4.4.7
8.3
4.5.1
8.2.4
8.3
4.5.1
8.2.3
Proces upravljanja neusaglaenostima

Proces reagovanja u vanrednim situacijama
Proces istraivanja incidenata
4.5.5
8.2.2
Proces interne provere

Praenje i merenje procesa
Proces praenje, merenja i vrednovanja
usaglaenosti
Proces za monitoring i merenje proizvoda
4.5.1
Zahtevi ISO
14001:2004
8.1
Zahtevi ISO
9001:2008
8. Merenje, analize i poboljanja
Specikacija procesa
Tabela 4.2-2 Specikacija procesa, zahteva ISO 9001:2008, ISO 14001:2004 i OHSAS 1801:2007 i odgovarajuih dokumenata [1]
(nastavak)
4.3 UPRAVLJANJE DOKUMENTIMA I PODACIMA

Podaci su kao padavine, ako ih nema dovoljno izgoreete, ako ih ima previe poplavie
vas.
Dokumentacija koja se zahteva od strane EMS i OHSMS moda da bude pod kontrolom. Zapisi,
kao poseban tip dokumenata, moraju biti pod kontrolom u skladu sa zahtevima datim u taki
4.5.4.
Organizacija mora da uspostavi, primeni i odrava procedure neophodne radi:
a) Odobravanja adekvatnosti dokumenata pre izdavanja.
b) Preispitivanja i auriranja, ako je potrebno, i ponovnog potvrivanja dokumenata.
c) Osuguravanja da su identikovane izmene, kao i vaei status revizija dokumenata.
d) Osuguravanja da su na raspolaganju odgovarajue verzije dokumenata na mestima gde
se primenjuju.
e) Osuguravanja da su dokumenta uvek itka i laka za identikovanje.
f) Osuguravanja da su identikovana dokumenta koja dolaze spolja, utvrena od strane
organizacije kao neophodna za planiranje i sprovoenje EMS i OHSMS, i da se kontrolie
njihova distibucija.
g) Spreavanje neeljene upotrebe zastarelih dokumenata i primene njihove podesne identikacije, ako su zadrani iz bilo kog razloga
4.3.2 Opte
Upravljanje dokumentima koji su bitni za funkcionisanje EMS i OHSMS primenjuje se na
interne i na eksterne dokumente.
- Interni dokumenti ukljuuju:
Dokumenta standarda/sistema denisane u poglavlju 4.2 ove knjige.
Dokumenta razvoja i projektovanja ukoliko oganizacija ima ovaj proces.
- Eksterni dokumenti dobiveni od zaniteresovanih strana ukljuuju:
Specikacije proizvoda.
Crtee proizvoda.
Tendere, itd.
- Eksterni nadreeni dokumenti ukljuuju (PR.520.02):
Nacionalne i meunarodne zakone i propise.
Druge dokumente koje je organizacija prihvatila da primenjuje.
Nacionalne i meunarodne standard koji se primenjuju u organizaciji.
Z
EMS OHSMS
59
Referentni dokumenti:
PR.423.01 - Procedura za upravljanje dokumentima standarda/sistema
IN.423.01 Uputstvo za zatitu podataka na raunaru
Svi referentni dokumenti su detaljno denisani u okviru QMS-a i mogu se u celosti primeniti za EMS i OHSMS. U poglavlju 4.3.3 daje se skraeni opis upravljanja dokumentima.
4.3.3 Procedura za upravljanje dokumentima
Predmet procedure obuhvata sledee aktivnosti:
proces izrade, oznaavanja, odobrenja, uvanja, distribucije, revizije i odravanja dokumenata poslovnik, procedure i uputstva.
Denisanje sadraja i forme dokumenata.
Dijagram toka procesa.
Na slici 4.3.3-1 prikazana je naslovna stana procedure Upravljanje dokumentima kao
model za sve ostale dokumente - procedure ili uputstva, koja sadri:
- naziv organizacije i tip dokumenta:
procedura ili
uputstvo
- naziv dokumenta
- broj izdanja, oznaku i nain distribucije dokumenta
- imena, prezimena, pozicije i potipse odgovornih za izdavanje dokumenta:
izradio autor
pregledao vlasnik procesa koji denie dokument
overio PRIMS - predstavnik rukovodstva za intergirane menadment
sisteme (kvalitet, ivotnu i radnu sredinu)
odobrio direktor organizacije
- broj i datum izdanja
- zabranu kopiranja dokumenta.
Na slici 4.3.3-2 prikazana je druga strana procedure Upravljanje dokumentima kao
model za sve ostale dokumente - procedure ili uputstva, koja sadri:
A. u header-u - naziv organizacije, naziv i oznaku dokumenta, broj izdanja i revizije
B. tipian sadraj svake procedure i uputstva od deset taaka;
1. predmet procedure ili uputstva
2. podruje primene
3. termini i denicije
4. dokumentovanost
4.1 bazni dokumenti
4.2 veza sa drugim dokumentima
60
P

Slika 4.3.3-1: Primer naslovne strane

Procedure upravljanja dokumentima
5. tok procesa (koji je predmet procedure)
6. ovlaenja i odgovornosti
7. distribucija
8. odlaganje dokumentacije
9. revizija
10 prilozi
10.1 dijagram toka procesa
10.2 obrasci
C. tabelu za odobrenje revizija dokumenta
D. podatke o adresi na kojoj se nalazi original dokumenta
NAPOMENA 1: Taka 5 sadri opis procesa koji je predmet konkretne procedure.
NAPOMENA 2: Sadraj ove procedure je tok izrade i odobrenja svakog dokumenta
Z
EMS OHSMS
61
Slika 4.3.3-2: Primer sadraja Procedure upravljanja dokumentima

Svaka procedura obavezno ima graki prikaz (algoritam, dijagram) toka aktivnosti
procesa, a ne mora imati teksualni opis naina ovijanja procesa, dok uputstvo ima samo
tekstualni opis naina ili metoda odvijanja odreenih aktivnosti.
Svaka procedura i uputstvo su opremljeni obrascima u koje se unose podaci tokom
realizacije i koji postaju zapisi, bilo da se radi o operativnim obrascima tipa zahteva,
naloga, izvetaja, i slino, ili o tabelama za planiranje i evidencije.
Graki prikaz toka procesa koji je predmet odreene procedure prikazuje nain
odvijanja toka tog procesa. Za korisnika procedure, on na vizuelan nain pokazuje tok
(redosled) aktivnosti (koraka) i njihovu uslovljenost-kretanje materijala, delova, ureaja,
informacija i instrukcija, kontrolisanje usluge/proizvoda ili procesa i sl. Za prikazivanje dijagrama toka procesa mogu da se upotrebljavaju simboli kako je dato na slici 4.3.3-3.
62
P

Slika 4.3.3-3: Primer simbola za oznaavanje toka procea

Oblik toka procesa zavisno od sloenosti procesa, obuenosti korisnika, denisanosti
obrazaca i stepena primene IT. N slici 4.3.3-4 prikazan je jednostavni graki oblik toka
procesa koji sadri:
nosioca aktivnosti,
dijagram toka procesa (aktivnosti koje mogu biti obine radne aktivnosti ili aktivnosti preispitivanja ili kontrolisanja, aktivnosti verikacija ili overe i aktivnosti
odobrenja ili odluka),
dokumentovane izlaze i napomene.
Rb
Noslac aktivnosti
Dijagram toka procesa
Dokumentovani izlazi /
Napomene
2.
3.
4.
Slika 4.3.3-4: Jednostalni graki tok procesa
Z
EMS OHSMS
63
3.
Sadraj aktivnosti
/Opis zadataka ili oparacija/
Ulaz /
izlaza
Nosiloc(i) Dijagrma toka procesa

aktivnosti
(aktivnosti)
Medij
Rb
Org.
celina
Kada se u proceduri koristi jednostavni tok procesa sa slike 4.3.3-4 obavezno mora
da postoji i tekstuani opis svakog koraka ili aktivnosti procesa. Tekstualni opis aktivnosti
sadranih u pojedinim koracima odraava nain na koji se ta aktivnost odvija.
Na slici 4.3.3-5 prikazan je sloeni graki tok procesa koji se koristi bez dodatnog
tekstualnog opisa aktinosti sadranih u pojedinim koracima.
Dokumenti /
zapisi
5.
6
P
E
U
I
8.
4.
U
I
Slika 4.3.3-5: Sloeni graki tok procesa

Kada procedura sadri samo dijagram toka tada on sadri kolone u kojima su na
vizuelna nain uporedo prikazani:
organizaciona celina u kojoj se aktivnost realizuje,
nosioci aktivnosti,
dijagram toka procesa (aktivnosti koje mogu biti obine radne aktivnosti ili aktivnosti preispitivanja ili kontrolisanja, aktivnosti verikacija ili overe i aktivnosti
odobrenja ili odluka),
sadraj aktivnosti koji se sastoji od opis zadataka ili operacija kao podaktivnosti koje se obavljaju u okviru date aktivnosti korienjem istovrsnih resursa,
medji vrsta medija na kojima su ulazno-izlazni dokumenti: U - usmeno, P -papirnato, E - elektronski, I - Internet,
oznaka da li je dokument ulazni ili izlazni,
dokumenti i zapisi navode se svi ulazni i izlazni dokumenti, zapisi i drugi elementi kao to su nalozi, evidencije, prorauni, studije, crtei, specikacije, model,
prototip i sl. U ovoj koloni su date veze sa drugim procedurama i uputstvima.
Navodi se mediji na kojima su ulazi i izlazi dati.
64
P

Kod utvrivanja broja i redosleda koraka mora se poi od samog procesa, imajui u
vidu, sa jedne strane da njegov svaki korak mora dati odgovore na odreena pitanja
vezana za samu delatnost, a sa druge strane mora ispuniti zahteve elemenata standarda
koje obuhvata dotini proces.
Formiranje oznaka dokumenata. Standardi ne utvruju zahteve na koji nain se mogu
formirati oznake dokumenta. Svaka organizacija bira svoj sistem oznaavanja. Najee
su oznake zasnovane na:
oznakama organizacionih celina koje su vlasnici procesa ili
takama standarda/sistema u kojima su denisani zahtevi za dokument.
Kod oznaka dokumenata vezanih za oznake organizacionih celina glavni problema
nastaje kod promena organizacione eme usled ega bi trebalo menjati oznake dokumenata, to je nepraktino.
Kod oznaka dokumenata vezanih za oznake taaka standarda/sistema problem nastaje kada se ele integrisati dokumenti nekog drugog standarda/sistema ije oznake
nisu horizontalno usklaene. U tom sluaju je najbolje oznake formirati prema takama
standarda ISO 9001 koristei veze izmeu zahteva standarda (Tabela 2.3 -1).
Primer oznaka dokumenta prema taakmaa standarda/sistema. Oznaka se sastoji od tri
grupe od po dve oznake sa sledeim znaenjem :
(1)
(2) (3)
X X . XX X . X X
(1) - Tip dokumenta - slovna oznaka.
(2) - Pripadnost elementu QMS koja obuhvata i elemente ostahim standard/sistema
prema uporednoj vezi izmeu pojednih menadment sistema.
(3) - Redni broj dokumenta - brojna oznaka od 01 99.
Tip dokumenta
Koriste se sledee slovne oznake koje odreuju tip svakog dokumenta u sistemu:
QM - Poslovnik o kvalitetu i ostalih standard/sistema.
PR - Procedure
IN - Radna uputstva
FM - Obrazci - formulari koji nakon popune postaju zapisi .
Pripadnost elementu QMS
Napomena: Kod rednog broja elemenata po ISO 9001:2008 ukidaju se take izmeu
brojeva, kod dvocifrenih rednih brojeva dodaje se iza cifra 0.
Z
EMS OHSMS
65
uvanje dokumenata. Dokumenti se mogu uvati u papirnom, elektronskom i nekom

drugom obliku. Organizacija je obavezna da odrava sledee registre dokumenata:
1. POSLOVNIK O QMS, EMS I OHSMS
2. PROCEDURE
3. UPUTSTVA
4. NEVAEI ORIGINALI DOKUMENATA
5. NADREENI DOKUMENTI STANDARDI
6. NEVAEI NADREENI DOKUMENTI STANDARDI
7. NADREENO DOKUMENTI - ZAKONI I PROPISI
8. NEVAEI NADREENI DOKUMENTI - ZAKONI I PROPISI
U Tabeli 4.3.3-1 prikazan je ilustrativni primer master (glavne) liste vaeih dokumenata jednog integrisanog menadment sistema (QMS, EMS i OHSMS).
Tabeli 4.3.3-1 Primer master liste dokumenata integrisanih QMS, EMS i OHSMS
ABC
66
LISTA VAEIH DOKUMENATA
Broj: 03-07
RB
Oznaka
QM.422.01
Poslovnik o kvalitetu
I2 2007-03-01
PR.423.01
I1 20.07.09
PR.424.01
I1 20.07.09
PR.520.01
I1 20.07.09
PR.520.02
I1 20.07.09
PR.540.01
Upravljanje identikacijom aspekata
ivotne sredine i opasnosti i rizika po
zdravlje i bezbednost na radu
Identikacija zakonskih i drugih zahteva
za E i HS
Izrada godinjeg biznis plana
I1 20.07.09
PR.553.10
Komunikacije
I1 20.07.09
PR.620.01
Razvoj kadrova
I1R1 20.07.09
2009-11-06
PR.630.01
Odravanje infrastrukture
I1 20.07.09
PR.640.01
Upravljanje otpadom
I1 20.07.09
10
PR.720.01
Odnosi sa korisnicima
I1R1 22.09.09
2007-11-06
11
PR.730.01
Upravljanje projektovanjem i razvojem
I1 25.12..09
12
PR.740.01
Nabavka
I1 23.10.09
13
PR.750.01
Upravljanje proizvodnjom/realizaciojom
I1 29.11.09
14
PR.760.01
Etaloniranje merne i pratee opreme
I1 29.11.09
15
PR.822.01
I1 15.11.09
16
PR.823.01
I1 29.11.09
17
PR.830.01
Interne provere
Praenje, merenja i vrednovanja
usaglaenosti
Upravljanje neusaglaenim proizvodom
I1 29.12.09
18
PR.830.02
Istraivanje incidenata
I1 29.12.09
19
PR.830.03
Reagovanje u vanrednim situacijama
I1 29.12.09
20
PR.852.01
Preduzimanje mera poboljanja
I1 15.11.09
IN.423.01
I1 20.07.09
IN.755.01
Uputstvo o zatiti podataka na raunaru

Uputstvo o uslovima skladitenja
proizvoda
Naziv dokumenta
P

Izdanje / Datum
I1 15.11.09
Revizija/ Datum
4.4 UPRAVLJANJE ZAPISIMA

Sve to nije zapisano, nije se ni desilo.
Organizacija mora da uspostavi i odrava (uva) nephodne zapise kako bi mogla demonstrirati usaglaenost ostvarenih rezultata sa zahtevima svog EMS i OHSMS i ovih ISO i OHSAS
standarda.
Organizacija mora da uspostavi, primeni i odrava proceduru(e) za identikaciju, uvanje,
zatitu, pretraivanje, vreme uvanja i odbacivanje zapisa.
Zapisi moraju biti i ostati itki i laki za identikaciju i sledljivost.
4.4.2 Opte
Zapis predstavlja popunjen obrazac koji obezbeuju evidenciju o stepenu ostvarenja
zahtevane usaglaenosti sa dokumentima EMS i OHSMS.
Vlasnik procesa upravljanjima zapisima je PRIMS.
Zapisi obuhvataju:
formatizovane zapise koji su denisani kao obrasci u okviru poslovnika i/ili
odgovarajuih procedura i/ili uputstava u kojima se generiu,
neformatizovane zapise koji se koriste u praksi organizacije i
eksterne zapise koji se kao obrasci ili zapisi dobijaju van organizacije (administrativni obrasci, sertikati, zapisi eksternih provera kvaliteta, otpremnice,
fakture).
Zapisi se rade na papirnatom, elektronskom ili nekom drugom mediju.
Referentni dokument: PR.424.01 - Procedura upravljanja zapisima.
4.4.3 Procedura upravljanja zapisima
Predmet procedure. Proces identikacije, prikupljanja, indeksiranja, popunjavanja,
distribucije, uvanja, arhiviranja, odravanja i odlaganja formatizovanih zapisa, neformatizovanih zapisa, kao i zapisa eksternog porekla u menadment sistemima EMS i
OH&SMS.
Na slici 4.4.3-1 prikazan je tipian dijagram toka aktivnosti procesa upravljanja
zapisima koji sadri idenkaciju i indeksaciju obrazca, popunjavanje obrasca i stvaranje zapisa nakon izvrene aktivnosti, distribuciju zapisa korisnicima, odlaganje, uvanje i
odravanje zapisa.
Z
EMS OHSMS
67
NOSILAC
AKTIVNOSTI
TOK AKTIVNOSTI
PROCESA
DOKUMENTOVANI IZLAZ / POTREBNI OPISI / NAPOMENE
2.
3.
Slika 4.4.3-1 Dijagram toka aktivnosti procesa upravljanja zapisima

Svaki obrazac mora da bude standardizovan u pogledu forme kako bi se, kada postane zapis, moglo ostvariti zahtevano upravljanje sa njim.
Struktura tipinog formatizovanog obrasca, koji popunom postaje zapis, data je na
slici 4.3.3-2. Pored oznaka obracca, svaki zapis mora da sadri u svom gornjem delu,
popunjena i polja za identikaciju u odnosu na pripadnost proizvodu, odnosno procesu, a
kada se to zahteva i sledljivost u odnosu na pripadnost ugovoru, radnom nalogu, isporuci
i slino.
68
P

Slika 4.3.3-2: Primer standardne forme jednog obrasca-zapisa

Standardi/sistemi ne sadre zahteve u pogledu izgleda obaveznih zapisa za bilo koji
proces. Organizacija ima slobodu da sama kreira svoje obrasce - zapise koristei zahteve
standarda, svoju poslovnu kulturu i iskustva svojih partnera sa kojima posluje.
Zapisi se hronoloki odlau prema sadraju odgovarajueg registra (mogu biti elektronski ili papitni) koji su u posedu lica koje je realizator aktivnosti u procesu u kome se
zapis generisao. Zapisi se po pravilu grupiu i odlau na nain da demonstriraju tok,
redosled i dinamiku odvijanja procesa u kome su generisani.
Zapisi se najee uvaju tri godine, ako zakonom drugaije nije odreeno, u posebno
oznaenim registrima kod koordinatora aktivnosti u procesu (ef, poslovoa, referent,
rukovodioc, itd.) u kome je zapis generisan, i kod drugih izvrilaca, kada je to denisano
odgovarajuim dokumentom. uvanju podleu i zapisi isporuilaca. Nakon isteka propisanog perioda uvanja zapisa kod lica-koordinatora aktivnosti, oni se spremaju i uvaju
u arhivi koja se nalazi u odgovarajuem prostoru, najmanje deset godina, ako zakonom
drugaije nije odreeno.
Zapisi moraju biti raspoloivi radi ocenjivanja/provere koje vri kupac, isporuilac ili
trea strana, uz odobrenje vlasnika procesa u kome su zapisi generisani.
Na slici 4.3.3-3 tad je ilustrativni primer jedne Master liste formatizovanih zapisa po
tipinim procesima EMS i OHSMS koje vodi PRIMS odnosno struno(a) lice(a) za EMS i
OHSMS. Vode se posebne Master liste formatizovanih, neformatizovanih i zapisa eksternog porekla.
Z
EMS OHSMS
69
ABC
Broj:
Datum:
MASTER LISTA ZAPISA - DEO SAMO ZA EMS I OHSMS
x - FORMATIZOVANI ZAPISI
- NEFORMATIZOVANI ZAPISI
- EKSTERNI ZAPISI
Period
Oznaka Period arhivirazapisa uvanja
nja
PR.520.01 Proces identikacije aspekata ivotne sredine i opasnosti po zdravlje i bezbednost na radu
Idanje
Revizija
Vai od
Naziv zapisa
I1, R0
10-02-25
Izbor aktivnosti, proizboda i usluga
NN/G
10
znaaja aspekata
2 FM.520.02 I1, R0
10-02-25 Vrednovanje
ivotne sredine
za sanaciju uticaja na ivotnu
3 FM.520.03 I1, R0
10-02-25 Mere
sredinu
PR.520.02 Proces identikacije zakonskih I drugij zahteva
zakona i drugih dokumenata
1 FM.520.03 I1, R0
10-02-25 Lista
u primeni
PR.553.01 Proces komunikacija
NN/G
10
NN/G
10
NN/G
10
Rb
Oznaka
obrasca
1 FM.520.01
1 FM.553.01
I1, R0
10-02-25
Evidencija eksternih komunikacija
NN/G
10
2 FM.553.02
I1, R0
10-02-25
NN/G
10
3 FM.553.03
I1, R0
10-02-25
Plan i evidnecija internih vertikalnih

komunikacija
Plan i evidnecija internih
horizontalnih komunikacija
NN/G
10
PR.640.01 Proces upravljanja otpadom

1 FM.640.01
I1, R0
10-02-25
Katalog otpada
NN/G
10
2 FM.640.02
I1, R0
10-02-25
NN/G
10
3 FM.640.03
I1, R0
10-02-25
Evidencija otpada na mestu

generisanja
Uputstvo o postupanju i uvanju
otpada
NN/G
10
4 FM.640.04
I1, R0
10-02-25
Evidencija uvanja otpada
NN/G
10
5 FM.640.05
I1, R0
10-02-25
Izvetaj o predatom otpadu
NN/G
10
NN/G
10
PR.823.01 Proces praenja i merenja usaglaenosti

Praenje uinka EMS i performansi
1 FM.823.01 I1, R0
10-02-25 OHSMS
Vrednovanje usaglaenosti sa
zakonskim i drugim zahtevima
PR.830.01 Proces upravljanja neusaglaenostima
2 FM.823.01
I1, R0
10-02-25
NN/G
10
1 FM.830.01
I1, R0
10-02-25
Izvetaj o reavanju neusaglaenosti NN/G
10
NN/G
10
NN/G
10
NN/G
10
neusaglaenosti procesa,
2 FM.830.02 I1, R0
10-02-25 Evidencija
EMS I OHSMS
PR.830.02 Proces reagovanja u vanrednim situacijama
o proglaenju vanrdnog
1 FM.830.10 I1, R0
10-02-25 Osluka
stanja
nastalih vanrednih
2 FM.830.11 I1, R0
10-02-25 Evidencija
situacija
PR.830.03 Proces istraivanja incidenata
1 FM.830.21
I1, R0
10-02-25
Izvetaj o istraivanja incidenta
NN/G
10
2 FM.830.22
I1, R0
10-02-25
Evidencija reavanja incidenta
NN/G
10
Slika 4.3.3-3: Primer master liste formatizovanih zapisa za procese EMS i OHSMS
70
P

5.
ODGOVORNOST RUKOVODSTVA
5.1 POLITIKA IVOTNE SREDINE I OH&S
Ljudi ele lidere...
Najviee rukovodstvo mora da utvrdi politiku:
- ivotne sredine u okviru utvrenog predmeta i podruja primene EMS-a ta politika
- zdravlja i bezbednosti na radu kojem se jasno izraavaju ciljevi u vezi sa zdravljem i bezbednou na radu, kao i obaveza poboljavanja zdravstvenih i bezbednosnih performansi
Politika mora:
a. da odgovara:
o vrsti, obimu i uticajima na ivotnu sredinu njenih aktivnosti, proizvoda i usluga;
o prirodi i nivou rizika u zatiti zadravlja i bezbednosti organizacije;
b. da obuhvata:
o posveenost stalnom poboljavanju i prevenciji zagaenja;
o obavezu stalnog poboljavanja;
O

71
c. da obuhvata (namanje OHSMS) obavezu usaglaenosti sa odgovarajuim, vaeim zakonskim i drugim zahtevima koje organizacija mora da potuje iz oblasti:
o ivotne sredine, a koji su u vezi sa aspektima ivotne sredine;
o zdravlja i bezbednosti na radu;
d. da obezbedi okvir za postavljanje i preispitivanje optih (stratekih) i posebnih (taktikih)
ciljeva ivotne sredine
e. da bude dokumentovana, primenjena i da se odrava;
f. da sa njom budu upoznati svi zaposleni da budu svesni svojih obaveza koje se odnose na
zdravlje i bezbednost na radu;
g. da bude:
o saoptena svim osobama koje rade za organizaciju ili u njenu korist (EMS)
o dostupna zainteresovanim stranama (OHSMS)
h. da bude dostupna javnosti (EMS)
i. da se periodino preispituje (OHSMS) kako bi bila relevantna za organizaciju.
5.1.2 Opte
Najvie rukovodstvo razvija EMS i OHSMS kao deo osnovnog menadment sistema sa
ciljem kontinualnih poboljanja i inovacija njihovih performansi i uinka. U cilju ostvarenja
odrive uspenosti u ostvarenju performansi prema svim zainteresovanim stranama, rukovodstvo:
kreira i odrava svest u organizaciji o vanosti ispunjavanja, a po mogunosti
i prevazilaenja zahteva, potreba i oekivanja zainteresovanih strana, kao i
zahteva utvrenih zakonom i propisima po pitanju ivotne i radne sredine,
uspostavlja viziju, misiju, politiku, strateko i operativno planiranja u koje su
ukljueni politika ivotne sredine i politika zdravlja i bezbednosti na radu,
uspostavlja EMS kao sredstvo za prevenciju i upravljanje rizicima u zadovoljenju
zakonskih zahteva i zahteva drugih zainteresovanih strana po pitanju ivotne
sredine,
uspostavlja OHSMS kao sredstvo za prevenciju i upravljanje rizicima u zadovoljenju najmanje zakonskih zahteva i zahteva drugih zainteresovanih strana po
pitanju zdravlja i bezbednosti na radu,
provodi redovna preispitivanja EMS i OHSMS u cilju utvrivanja njihove efektivnosti i ekasnosti,
ulae napore i sredstva za unapreenje odgovarajuih resursa za uvoenje i
kontinualno unapreivanje EMS i OHSMS.
72
P

Najvie rukovodstvo postavlja kao kljune elemente svog proaktivnog delovanja pri
denisanju ciljeva, resursa i procesa:
identikovanje aspekata ivotne sredine, njihovo vrednovanje i upravljanje onim
koji mogu imati znaajne uticaje na ivotnu sredinu,
identikovanje svih znaajnih opasnosti po zdravlje i bezbednost na radu, ocenu
i redukciju rizika, kao i upravljanje rizikom do prihvatljivog nivoa.
Njavie rukovodstvo obezbeuje pristup informacijama za identikaciju i praenje:
zakonskih zahteva i zahteva drugih zainteresovanih strana koji se odnose na aspekte ivotne sredine i na oblast zdravlja i bezbednosti na radu koji su primenjljivi za organizaciju.
Na slici 5.1.2-1 prikazani su elementi koji utiu na denisanje sadraja politike ivotne
sredine i zdravlja i bezbednosti na rad [30].
Slika 5.1.2-1: Elementi koji utiu na denisanje politike

Denisane politike ivotne sredine, i zdravlja i bezbednosti na radu predstavljaju
okvir za denisanje ciljeva i planiranje mera za prevenciju i upravljanje rizicima iz ovih
oblasti.
5.1.3 Politika ivotne sredine
Politika ivotne sredine mora da ima sledee osobine:
Objavljena je od najvieg rukovodstva
Odgovara prirodi, vrsti i uticaju aktivnosti i proizvoda na ivotnu sredinu
Orijentisana na preventivu i predostronost i stalna poboljavanja
Ukljuuje obavezu spreavanja zagaivanja
Usaglaena sa zakonskim i drugim propisima i drugim prihvaenim zahtevima
o ivotnoj sredini
O

73
Okvir za opte i posebne ciljeve ivotne sredine

Usklaena sa politikom kvaliteta, zdravlja i bezbednosti zaposlenih i drugim
politikama
Ukljuuje specine lokalne i regionalne uslove
Dokumentovana, primenjena i odravana
Komunicirana prema svim zaposlenim
Dostupna javnosti
Periodino preispitivana.
Primer principa dobre politike ivotne sredine [31]:
Proizvodi, usluge i procesi u kojima se oni realizuju kontinurano se usaglaavaju sa
zahtevima propisa i zainteresovanih strana u pogledu njihovog uticaja na ivotnu
sredinu.
Uticaj aspekata ivotne sredine proizvoda, usluga i procesa na promenu ivotne
sredine svodi se na najmanju moguu meru u svim fazama realizacije proizvoda i
usluga.
Svoenje na najmanju moguu meru svih znaajnih tetnih uticaja na ivotnu sredinu proizvoda i procesa ostvaruje se kroz program upravljana ivotnom sredinom i integrisanje mera u proizvodne specikacije, redovne procesne aktivnosti i
izabranu tehnologiju.
Obaveza je svih vlasnika procesa da, koliko je mogue, spreavaju zagaenje,
smanjuju otpad i potronju resursa (sirovine i energija) na raun njihovog recikliranja i/ili obnavljanja.
Usklaen odrivi razvoj organizacije u pogledu ouvanja ivotne sredine, zdravlja i
bezbednosti na radu, kao i tednje prirodnih resursa predstavlja viziju rukovodstva
i svih zaposlenih.
Sprovoenje ove politike je praeno podizanjem ekoloke svesti zaposlenih kroz
provoenje odgovarajuih programa obrazovanja, obuke i motivacije svih zaposlenih.
Kroz partnerske odnose vri se stalno podsticanje isporuilaca za uvoenje EMS
kako bi komponente proizvoda i procesi u kojima se realizuju ispunjavali zahteve
ove politike.
Specini lokalni i regionalni uslovi u pogledu ouvanja ivotne sredine se prate
i ugrauju u EMS, a komunikacije sa svim zainteresovanim stranama obezbeuju
javnost informacija o stanju ivotne sredine.
Politika ivotne sredine se ostvaruje u koordinaciji sa politikom kvaliteta, politikom
zdravlja i bezbednosti na radu, kao i ostalim politikama u organizaciji.
Kontinualna poboljanja ove politike i uinka EMS ostvaruju se putem redovnih
preispitivanja od strane rukovodstva sa ciljem ostvarenja odrivog razvoja i izvrsnosti.
74
P

5.1.4 Politika zdravlja i bezbednosti na radu

Osobine politike zdravlja i bezbednosti na radu:
Sadri sve ciljeve zdravlja i bezbednosti na radu
Objavljena od najvieg rukovodstva
Odgovara prirodi i nivou OH&S rizika
Dokumentovana, primenjena i odravana
Komunicirana prema svim zaposlenim
Prihvatljiva za sve zainteresovane strane
Periodino preispitivana.
Primer principa dobre politike zdravlja i bezbednosti na radu [31]:
Procesi i resursi kojima se realizuju proizvodi u potpunosti zadovoljavaju zahteve
propisa kao minimalne i druge relevantne zahteve u pogledu zdravlja i bezbednosti na radu.
Proizvodi i procesi se razvijaju tako to se opasnosti po zdravlje i bezbednost na
radu svode na najmanju moguu meru do nivoa prihvatljivog rizika kojim se moe
upravljati.
Svoenje na najmanju moguu meru rizika od bolesti, nesrea i incidenata na
radnom mestu se ostvaruje kroz program upravljanja zdravljem i bezbednou na
radu i kroz integrisanje odgovarajuih mera u redovne procesne aktivnosti.
Obaveza je rukovodstva i svih vlasnika procesa da obezbede resurse i uloe
potrebne napore za ostvarivanje ciljeva zdravlja i bezbednosti na radu.
Usklaen odrivi razvoj organizacije u pogledu ouvanja ivotne sredine, zdravlja i
bezbednosti na radu, kao i tednje prirodnih resursa predstavlja viziju rukovodstva
i svih zaposlenih.
Ostvarenje efekata OHSMS i podizanje kvaliteta radnog okruenja zasniva se na
aktivnom ukljuivanju zaposlenih u kreiranje i provoenje mera zatite zdravlja i
bezbednosti na radnom mestu.
Sprovoenje ove politike je praeno podizanjem kompetentnosti i svesti zaposlenih
za izvrenje postavljenih zadataka na ouvanju zdravlja i bezbednosti na radnom
mestu, kroz provoenje odgovarajuih programa obrazovanja, obuke i motivacije
zaposlenih.
Svi partneri, podizvoai, saradnici, posetioci i druge zainteresovane strane, koji su
povezani ili su pod uticajem performansi zdravlja i bezbednosti na radu, blagovremeno se upoznaju sa sadrajem ove politike.
Politika zdravlja i bezbednosti na radu se ostvaruje u koordinaciji sa politikom
kvaliteta, politikom ivotne sredine, kao i ostalim politikama u organizaciji.
O

75
Kontinualna poboljanja ove politike i perfromansi OHSMS ostvaruju se putem redovnih preispitivanja od strane rukovodstva sa ciljem ostvarenja odrivog razvoja
i izvrsnosti.
5.2 PLANIRANJE
Na slici 5.2-1 prikazani su elementi koji utiu na planiranje ciljeva i mera za upravljanje i/ili poboljanje zatite ivotne sredine i zdravlja i bezbednosti na rad [30].
Slika 5.2-1: Elementi koji utiu na planiranje

U procesu planiranja utvruju se ciljevi i mere koji se primenjuju i sprovode kao deo
ukupnog upravljanja u okviru poslovnih i drugih procesa u organizaciji.
Proces planiranja EMS i OHSMS obuhvata:
a. Identikovanje aspekata ivotne sredine i opasnosti po zdravlje i bezbednost
na radu
b. Ocenu i vrednovanje znaaja aspekata ivotne sredine i ocenu rizika i upravljanje rizikom opasnosti po zdravlje i bezbednost na radu
c. Utvrivanje zakonskih i drugih zahteva
d. Denisanje optih (stratekih) i posebnih (taktikih) ciljeva i programa za njihovo ostvarivanje
e. Referentni dokument: PR.520.01 Procedura identikacije aspekata ivotne
sredine, opasnosti po zdravlje i bezbednost na radu
76
P

PREDMET PROCEDURE
Ovom procedurom se opisuje:
nain denisanja aspekata ivotne sredine,
nain denisanja opasnosti zdravlja i bezbednosti na radnom mestu,
nain vrednovanja aspekata i rizika i opasnosti,
procena rizika na radnom mestu,
nain denisanja mera za eliminisanje ili smanjenje uticaja aspekata na ivotnu
sredinu i rizika opasnosti na radu.
vodei rauna o svim zakonskim i drugim propisima sa kojima se organizacija
saglasila kao i informacijama o znaajnim uticajima na ivotnu sredinu i zdravlju
i bezbenodsti na radnom mestu.
PODRUJE PRIMENE
Ova procedura se primenjuje u svim organizacionim jedinicama gde moe doi do
ugroavanja ivotne sredine i naruavanja zdravlja i bezbednosti na radu.
TERMINI I DEFINICIJE
ivotna sredina - Okruenje u kojem odreena organizacija radi, ukljuujui vazduh,
vodu, zemljite, prirodne resurse, oru, faunu, ljude i njihove uzajamne odnose.
Aspekti ivotne sredine je element procesa, aktivnosti, proizvoda ili usluge koji moe
imati pozitivan ili negativan uticaj na ivotnu sredinu.
Uticaj na ivotnu sredinu se odnosi na promenu ivotne sredine koja je rezultat aspekta
ivotne sredine.
Opasnost Izvor ili situacija koji mogu dovesti do tete u vidu povrede ili naruenog
zdravlja, oteenja imovine, naruavanja radne sredine ili kombinacije istih.
Identikacija opasnosti Proces prepoznavanja da opasnost postoji i denisanje njenih
karakteristika.
Rizik- Kombinacija verovatnoe i posledice specinog opasnog dogaaja koji se
deava.
Ocena rizika Sveobuhvatan proces procene veliine rizika i odluivanja o tome da li
se rizik moe prihvatiti ili ne.
O

77
TOK PROCEDURE Tok procesa identikacije aspekata i opasnosti

1
Nosilac
aktivnosti
2.
Aktivnosti toka procesa
Sadraj aktivnosti
Dokumenti / zapisi
5
Usmeno U
Pismeno papir P
Elektronski E
78
Struno lice
za EMS i
OHSMS /
Vlasnici
procesa
- Identikacija kategorija aktivnosti,

proizvoda i usluga iji aspekti utiu
na ivotnu sredinu
- Identikaicja tipinih radnih
mesta,tehnologija, opreme, uslova rada, organizacije, opasnosti i
tetnosti
Struno lice
za EMS i
OHSMS /
Vlasnici
procesa
- Identikacija aspekata i njihov uticaj

na ivotnu sredinu
- Identikacija opasnosti, tetnosti i rizika po zdravlje i bezbednost na radu
- Polazni predlog aspekata i uticaja
- Polazni predlog opasnosti i tetnosti
po radnim mestima
Struno lice
za EMS i
OHSMS
Tim za EMS
i OHSMS
vlasnici
procesa
PRIMS
Struno lice
za EMS i
OHSMS /
Vlasnici
procesa
Tim za EMS
i OHSMS
vlasnici
procesa
PRIMS
Direktor
PRIMS
- Polazni predlog - Ocena / vrednovanje znaaja aspekaza i uticaja na

ivotnu sredinu
- Polazni predlog - Ocena rizika
opasnosti po zdravlje i bezbednost
na radu
- Zakonski zahtevi uneti u rubriku 4
- Preispitivanje - Ocena / vrednovanje znaaja aspekaza i uticaja na
ivotnu sredinu
- Preispitivanje - Ocena rizika opasnosti
po zdravlje i bezbednost na radu
- Odbrenje dokumenta vrednovanje
znaaja aspekaza i uticaja na
ivotnu sredinu
- Odbrenje dokumenta ocena rizika
opasnosti po zdravlje i bezbednost
na radu
- Utvrivanje predloga mera za smanjenje ili elminisanje uticaja na ivotnu
sredine
- Utvrivanje mera za smanjenje ili
elminisanje opasnosti i tetnosti na
- Preispitivanje mera za smanjenje ili
elminisanje uticaja na ivotnu sredine
- Preispitivanje mera za smanjenje ili
Napomena: Utvruju se sve mogue
mere kao ulaz u Program
- Odobrenje mera za smanjenje ili elminisanje uticaja na ivotnu sredine
- Odobrenje mera za smanjenje ili
- Izvetak o ostvarenju ciljeva vezanih
za znajane aspekte i uticaje
- Izvetak o ostvarenju ciljeva vezanih
za opasnosti i rizike
P

P
P
U Ulaz
I Izlaz
V Veza
U
U
I
U
U
I
I
Akt o proceni rizika

Upitnik o proceni ivotne
sredine
FM.520.01 Kategorije aktivnosti, proizvoda i usluga
Novo sredstvo
Nova aktivnost
FM.520.02 Kolone 2 i 3
U
U
U
I
I
PR.520.02 Zakon. zahtevi
U/I
U/I
Preispitani
U/I
U/I
Odobreni
U
U
I
I
FM.520.02
FM.520.04
FM.520.03 Mere aspekti
FM.520.05 Mere opasn.
U/I
U/I
Predlog
Preispitani
U/I
U/I
Preispitani
Odobreni
FM.540.06 Izvetaj o
ostvarenju cilja

5.2.1.1 Zahtevi standarda
Zahtevi ISO 14001, taka 4.3.1

Organizacija mora da uspostavi, primeni i odrava procedure:
a. za identikaciju aspekata ivotne sredine svojih aktivnosti, proizvoda i usluga u okviru
utvrenog predmeta i podruja primene EMS-a kojima moe upravljati i onih aspekata na
koje moe uticati uzimajui u obzir planirani i novi razvoj, nove i izmenjene aktivnosti, proizvode i usluge, i
b. za utvrivanje onih aspekata koji imaju ili mogu imati znaajan(e) uticaj(e) na ivotnu sredinu.
Organizacija mora da dokumentuje ove informacije i da ih stalno aurira.
Organizacija mora obezbediti da znaajni aspekti ivotne sredine budu uzeti u obzir prilikom
uspostavljanja, primene i odravanja EMS.
5.2.1.2 Opte
Poetak projektovanja EMS poinje razumevanjem uzajmnog uticaja organizacije,
njenih proizvoda i procesa sa ivotnom srednom. Elementi aktivnosti, proizvoda i usluga
organizacije koji imaju uzajamni uticaj sa ivotnom sredinom zovu se aspekti ivotne sredine. Organizacija koja primenjuje EMS treba da identikuje aspekte ivotne sredine
kojima moe upravljati i one na koje ima uticaj.
Generalno gledano uticaji na ivotnu sredinu mogu se podeliti na sledee komponenete,
zavisno od okolnosti:
potronja i ponovno korienje resursa,
isputanja u zemlju, emisije u vazduh u izlivanja u vodu iz procesa i proizvoda,
stvaranje buke i radijacije,
naruavanje reljefa, kulturnog naslea i slino.
Za utvrivanje uzajamnog uticaja proizvoda i procesa organizacije sa ivotnom
potrebno je uraditi sledee:
izvriti izbor kategrija proizvoda i usluga organizacije,
identikovati aspekte ivotne sredine za svaku kategoriju proizvoda, usluga i
aktivnosti u procesima u kojima se realizuju,
oceniti (vrednovati) znaaj uticaja na ivotnu sredinu za svaki identikovani aspekt,
denisati mere za eliminisanje, smanjenje i/ili upravljanje rizikom uticaja.
O

79
5.2.1.3 Izbor kategorija aktivnosti, proizvoda i usluga organizacije

Skoro svi proizvodi, usluge i aktivnosti imaju odreeni uticaj na ivotnu sredinu u nekoj
od faza ivotnog ciklusa. Uticaji na ivotnu sredinu mogu biti:
lokalnog,
regionalnog ili
globalnog znaaja.
Uticaji mogu biti kratkotrajni ili dugotrajni sa razliitim nivoima obima i inteziteta.
U cilju lakeg identikovanja zajednikih aspekata veoma je vano da se najpre izvri
grupisanje ili kategorizacija aktivnosti, proizvoda i usluga. Kategorije mogu biti zasnovane na zajednikim karakteristikama, kao to su:
organizacione jedinice u kojima se realizuju,
geografske lokacije na kojima se vre,
tok operacija u procesu u kojima se primenjuje ista tehnologija, operacije itd.,
korienje istovrsnih resursa (materijali, energija, itd.).
Kod izbora kategorija treba voditi rauna o medijumima ivotne sredine na koji se vri
uticaj, kao to su voda, vazduha, zemlja.
Veliina kategorije treba da bude dovoljno velika da bi se mogla dati ocena koja ima
znaaj, a opet dovoljno mala da bi se jasno razumeo smisao grupisanja.
Uzimaju se u obzir ulazi u proizvod (energija, komponenete) i izlazi (proizvod, otpad, emisije) povezani sa postojeim i planiranim novim proizvodima, aktivnostima i uslugama.
Uzimaju se u obzir redovni i vanredni radni uslovi, uslovi ukljuivanja i putanja u rad,
kao i predvidive vanredne situacije.
Biraju se kategorije proizvoda, aktivnosti ili usluga, a ne svaki pojedinano.
U praksi je najbolje da rukovodioci sektora ili slubi, utvruju i grupiu aktivnosti u
svim procesima, zatim grupitu proizvode, usluge i resurse kojima se ralizuje aktivnost koji
mogu imati koristan ili tetan uticaj na ivotnu sredinu. Kada organizacija primenjuje QMS
tada treba da se koriste dijagrami tokova svih procesa koji prikazuju sve ulaze i izlaze,
materijalne bilanse sirovima, komponente, energiju, otpad itd.
Specikacija kategorija treba da sadri sledee elemente, gde je primenjivo, ne
ograniavajui se samo na njih:
- Aktivnosti koje mogu imati koristan ili tetan uticaj na ivotnu sredinu:
kancelarijski poslovi
operacije u procesu proizvodnje ili realizacije usluge
karakteristine tehnologije
poslovi odravanja
transportni poslovi, itd.
80
P

- Elementi proizvoda koji mogu imati koristan ili tetan uticaj na ivotnu sredinu:
sirovine kao ulazne komponenete u proizvod
energenti
potroni materijal
opasne materije
infrastruktura
oprema sa kojom se radi
rezervni delovi
ambalaa
roba kojom se manipulie
vrsti otpad
emisije
izlivanja, itd.
Na slici 5.2.1.3-1 prikazan je primer obrasca za izbor kategorija aktivnosti, proizvoda i usluga u odreenom sektoru ili slubi.
KATEGORIJE PROIZVODA, AKTIVNOSTI ILI USLUGA KOJE MOGU IMATI

KORISTAN ILI TETAN UTICAJ NA IVOTNU SREDINU
Izabrana kategorija treba da budu dovoljno obimna da ispitivanje ima smisla i dovoljno mala da
se moe razumeti.
Strateki ciljevi o kojima se vodi rauna kod izbora su tednja resursa i spreavanje zagaenja
Sektor / Sluba:
Procedura / uputstvo:
1. Aktivnosti koje mogu imati koristan ili tetan uticaj na ivotnu sredinu
kancelarijski poslovi
operacije u procesu proizvodnje ili realizacije usluge
karakteristine tehnologije
poslovi odravanja
transportni poslovi, itd.
Red. br.
Naziv
1.
2.
Slika 5.2.1.3-1: Primer obrasca za izbor kategorija (nastavak na sl. str.)
O

81
2. Proizvodi koji mogu imati koristan ili tetan uticaj na ivotnu sredinu
Naziv
Red. br.
Ulazne sirovine, komponente, rezervni delovi, ambalaa, potroni materijal

1
2.
Energenti
3
4
Opasne materije
5
6
Roba kojom se manipulie
7
8
Infrastruktura i oprema sa kojom se radi
9
10
Izlaz vrsti otpad, emisije, izlivanja
11
12
3. Usluge koje mogu imati koristan ili tetan uticaj na ivotnu sredinu
Usluge koje prua organizacija
13
14
Usluge koje se nabavljaju ili su komplementarne
15
16
4. Vanredne situacije koje mogu imati koristan ili tetan uticaj na ivotnu sredinu
- poari, poplave, eksplozije, prevrtanja, itd.
Red. br.
Naziv
1
2.
Slika 5.2.1.3-1: Primer obrasca za izbor kategorija
82
P

- Usluge koje mogu imati koristan ili tetan uticaj na ivotnu sredinu:
usluge koje prua organizacija
usluge koje se nabavljaju ili su komplementarne, itd.
- Vanredne situacije koje mogu imati koristan ili tetan uticaj na ivotnu sredinu:
poari,
poplave
eksplozije
prevrtanja, itd.
5.2.1.4 Identiikovanje aspekata ivotne sredine
Za svaku izabranu kategoriju aktivnosti, proizvoda i usluga odreuju se elementi ili
aspekti ivotne sredine koji mogu imati koristan ili tetan uticaj na ivotnu sredinu. Identikovanje aspekata ivotne sredine neophodno je da bi se utvrdilo gde je potrebno upravljati sa njima, a gde se moraju preduzeti poboljanja za njihovo elimisanje ili svoenje
na doputen nivo.
Politika ivotne sredine, ciljevi, programi, obuka, komunikacije, upravljanje operacijama u EMS zasnivaju se na:
znanju o znaajnim aspektima ivotne sredine i
zakonskim i drugim zahtevima i gleditima zainteresovanih strana.
Iako ne postoji jedinstven pristup za identikovanje aspekata ivotne sredine, oni mogu
obuhvatiti, na primer:
emisije u vazduh
isputanja u vodu
isputanja u zamljite
korienje sirovina i prirodnih resursa (npr. zemlje, vode, itd.)
korienje i potronja energije
emitovanje energije kao to su zagrijavanje, radijacija, vibracije, buka
otpad i odbaeni proizvodi
zike karakteristike kao to su veliina, oblik, boja, izgled
aktuelna pitanja ivotne sredine u lokalnoj zajednici.
Kod identikovanja aspekata ivotne sredine potrebno je analizirati aktivnosti, proizvode i usluge u svim procesima organizacije, kao to su:
projektovanje i razvoj
proizvodnja
nabavka
O

83
pakovanje i transport
uinak ivotne sredine i nain rada isporuilaca
upravljanje otpadom
eksploatacija i distribucija sirovina i prirodnih resursa
distribucija, upotreba i kraj ivotnog ciklusa proizvoda
ivi divlji svet i njegova raznovrsnost (biodiverzitet).
U cilju to boljeg identikovanja i razumevanja aspekata ivotne sredine, organizacija
mora da sakuplja i analizira podatke o:
uzrono-posledinim odnosima izmeu svojih aktivnosti, proizvoda i usluga i stvarnih
promena do kojih dolazi u ivotnoj sredini u kojoj radi,
oekivanjima i zahtevima zainteresovanih strana za ivotnu sredinu,
zahtevima u zakonima, propisima i uredbama vlade i lokalne uprave, kao i zhtevima
industrijskih udruenja, akademskih institucija, itd.
5.2.1.5 Uticaji na ivotnu sredinu
Za svaki identikovani aspekt ivotne sredine potrebno je utvrditi njegov uticaj na
ivotnu sredinu. Uticaju na ivotnu sredinu predstavljaju promene u njoj, bilo tetne ili korisne, koje su u potpunosti ili delimino rezultat aspekata ivotne sredine. Promene ivotne
sredine kao rezultat datog aspekta mogu da budu:
zagaenje biosfere ljudi, biljni i ivotinjski svet
zagaenje vode, vazduha, zemlje
uticaj na klimu i pejza
iscrpljenost prirodnih resursa
uticaj na materijalna dobra i kulturno naslee.
Kod utvrivanj uticaja na ivotnu sredinu potrebno je za svaki aspekt identikovati to
vie uticaja na ivotnu sredinu. Pri tom je veoma vano da se utvrde:
- pozitivni (korisni), kao i negativni (tetni) uticaju na ivotnu sredinu,
- stvarni i potencijalno mogui uticaji na ivotnu sredinu,
- delove ivotne sredine koji mogu biti pod uticajem kao to su:
voda,
vazduh,
zemljite,
ora,
fauna,
kulturna batina itd.,
84
P

- karakteristike lokacije koje mogu biti pod uticajem, kao to su:

lokalni vremenski uslovi,
nadmorska visima,
vrste zemljita,
blizina vodotokova,
seizmike aktivnosti itd.,
- struktura promena u ivitnoj sredini pod dejstvom konkretnog uticaja kao to su:
globalna pitanja u odnosu na lokalna,
trajanje uticaja,
mogunost akumuliranja uticaja tokom vremena, itd.
Vrednovanje znaaja aspekata ivotne sredine
Svaka organizacija moe imati vie aspekata ivotne sredine i njihovih uticaja. Nakon
utvrivanja aspekata i njihovih uticaja, potrebno je da se utvrdi metod i kriterijumi za
vrednovanje i utvrivanje onih koje e se smatrati znaajnim.
Ne postoji jedinstvena metodologija za utvrivanje znaajnih aspekata ivotne sredine. Pre utvrivanja kriterijuma i vrednovanja aspekata ivotne sredine potrebno je za
svaki aspekt utvrditi da li postoje zakonski ili drugi zahtevi kojih se organizacija mora
pridravati i o kojim se mora voditi rauna kod ocenjivanja.
Kriterijumi vrednovanja znaaja se mogu primeniti na aspekte ivotne sredine i/ili na
njihove uticaje na ivotnu sredinu. Obino se primenjuju na uticaje. Znaaj je relativan
koncept i ne moe biti denisan u apsolutnim vrednostima. Ono to je znaajno za jednu
organizaciju ne mora biti znaajno za drugu, pod uslovom da ne postoji zakonski limit
vezan za dati aspekt i njegov uticaj. Znaajnost aspekata je ekvivalentna nivou rizika koji
odreeni aspekt ili njegov uticaj ima na ivotnu sredinu.
Kod uspostavljanja kriterijuma za ocenu i vrednovanje znaajnosti, potrebno je obuhvatiti sledee elemente:
kriterijume usaglaenosti sa zakonskim i drugim zahtevima prema kojima su
utvrene granice kao to su emisije, izlivanja, dozvole, buka itd.,
kriterijume vezane za verovatnou i uestalost aspekta i njegovog uticaja,
kriterijume vezane za teinu i intezitet uticaja pojedinog aspekta koji moe da
obuhvati obim, posledice, trajanje i mogunost oporavka od uticaja,
kriterijume vezane za interese internih i eksternih zainteresovanih strana kao to
su posledice po ugled i poslovanje organizacije.
O

85
Metoda koji primenjuje autor u svom konsultantskom radu sastoji se od sledeih kriterijuma [31]:
K1 - Usaglaenost sa zakonskim zahtevima
Organizacija ima proaktivan odnos - ispunjava sopstvene, otrije, zahteve od
propisanih
Ne postoje zakonski zahtevi organizacija ispunjava sopstvene zahteve
Postoje zakonski zahtevi organizacija ih ispunjava potpuno
Postoje zakonski zahtevi organizacija ih ispunjava delimino
Postoje zakonski zahtevi organizacija ih ne ispunjava
Ocene
K2 - Verovatnoa i uestalost pojave
Ocene
Moe da se javi samo u sluaju jaih prirodnih dogaaja (oluja, velikih padavina,
visoke temperature)
Javlja se samo u udesnim sluajevima u organizaciji i/ili kod suseda, kao to su:
poar, eksplozija, nekontrolisano izlivanje tetnih uida i sl.
Javlja se povremeno zbog vrlo nepovoljnih vremenskih uslova ili nediscipline
zaposlenih ili drugih uesnika u izvrenju aktivnosti
Javlja se povremeno zbog nepovoljnih vremenskih uslova nedovoljne obuenosti ili
nepostojanja odgovarajuih radnih procedura
Javlja se uvek pri obavljanju aktivnosti
K3 Obim uticaja
Uticaj na beznaajnom prostoru
Uticaj ogranien na mali prostor u okviru dela organizacije
Uticaj rairen na lokaciju organizacije
Uticaj proiren van lokacije organizacije
Uticaj proiren na regionalno podruje
K4 Intezitet uticaja i posledice
Bez posledica po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi
Blag uticaj na ivotnu sredinu i zdravlje ljudi
Osetan uticaj na ivotnu sredinu i blag uticaj na zdravlje ljudi
Ozbiljan uticaj na ivotnu sredinu i zdravlje ljudi
Kritine posledice po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi
K5 Trajanje uticaja
Samo tokom trajanja prirodne nepogode
Samo tokom trajanja udesa
Samo tokom izvrenja aktivnosti koja izaziva aspekt ili tokom nepovoljnih vremenskih uslova
Kratko vreme posle postojanja aspekta
Due vreme posle postojanja aspekta
86
P

1
2
3
4
5
1
2
3
4
5
Ocene
1
2
3
4
5
Ocene
1
2
3
4
5
Ocene
1
2
3
4
5
K6 Mogunost i trajanje oporavka
Ocene
Oporavak je trenutan posle prestanka postojanja aspekta

Oporavak zahteva manji vremenski period i/ili manja sredstva za sanaciju
Oporavak zahteva dui vremenski period i/ili umerena sredstva sanacije
Oporavak je mogu uz preduzimanje odgovarajuih mera (rekultivacija,
remidijacija, drugih mera sanacija)
Oporavak nije mogu, zahteva se trajno odlaganje i uvanje
K7 Trokovi / dobit promene uticaja
1
2
3
4
5
Ocene
Mogue ostvariti dobit (prodajom otpada i sl.)

Trokovi smanjenja uticaja su mali
Neophodni umereni trokovi sanacije i/ili remidijacije i/ili rekultivacije
Regulativom denisane naknade, ili znaajni trokovi sanacije, rekultivacije i remidiacije
Trokovi trajnog zbrinjavanja su dugoroni, znaajni i teko sagledivi
K8 - Posledice po javni ugled i poslovanje organizacije
Nema posledica po ugled (imid, vizuelnu degradaciju, miris, buku) i poslovanje
organizacije
Mogue manje posledice po ugled
Mogue osetne posledice po ugled i poslovanje organizacije
Mogue ozbiljne posledice po ugled i poslovanje organizacije
Mogue kritine posledice po ugled i poslovanje organizacije
1
2
3
4
5
Ocene
1
2
3
4
5
Zavisno od veliine organizacije, vrste delatnosti, lokacije i drugih faktora mogue je

pojedine kriterijume objeditniti. Najee se mogu objediniti kriterijumi K3 i K4, potom i K5
i K6, kao i K7 i K8. Nakon utvrivanja ocene za svaki kriterijum utvruje se nivo znaaja
aspekta i njegovog uticaja na ivotnu sredinu (Z) kao proizvod nivoa ocene verovatnoe/
uestalosti dogaaja (V) i njegovih posledica/teine/inteziteta (P). U konkretnom sluaju
nivo znaajnosti (Z) odre-uje se prema formuli:
Z=V*P
(1)
Gde su:
V = K2
P = K1+K3+K4+K5+K6+K7+K8
Na osnovu ocene izraunate po formuli (1) utvruju se rang, nivo znaajnosti aspekta
odnosno njegovog uticaja i odgovarajue mere koje treba preduzeti za eliminisanje ili
upravljanje rizicima.
O

87
Rang
Nivo znaajnosti
aspekata i uticaja
Ocena
Aspekt/uticaj bez
znaaja
7 - 14
II
Mala znaajnost
aspekta /uticaja
15 - 30
Potreban oprez, reiti ga kroz primenu redovnih

procedura ili uputstava
III
Znaajan aspekt/
uticaj
31 - 70
Potrebno preduzeti mere za upravljanje uticajima

kroz praenje i izvetavanje
IV
Vrlo znaajan
aspekt /uticaj
71 115
Potrebno brzo provoenje mera poboljanja u procesu ili na proizvodu odnosno realizaciji usluge
Kritian aspekt /
uticaj
116 175
Potrebno zaustaviti proces i prekinuti aktivnost, potrebno provesti trenutne mere za promene u procesu
ili na proizvodu odnosno realizaciji usluge
Mere koje treba preduzeti

Prihvatljiv aspekt i uticaj, ne preduzimati dodatne
mere
Tabela 5.2.1.5 - 1 prikazuje primer alata za sukcesivno:

denisanje kategorija aktivnosti, proizvoda ili usluga,
utvrivanje aspekata ivotne sredine za svaku kategoriju,
utvrivanje uticaja za svaki aspekt,
ocenu i vrednovanje aspekata i uticaja prema utvrenim kriterijumima i
utvrivanje konane ocene i ranga znaaja svakog aspekta i uticaja koji on
vri.
U Tabelama 5.2.1.52 i 3 prikazani su primeri ocene i vrednovanja nekih karakteristinih
aspekta i uticaja na ivontu sredinu dva sektora jedne organizacije koja ima sertikovane
EMS i OHSMS i to:
Odravanje infrastrukture
Biznis administracije.
88
P

O

89
2
1. izabrana aktivnost, proizvod
ili usluga treba da budu dovoljno obimni da ispitivanje
ima smisla i dovoljno mali
da se mogu razumeti
2. potrebno je identikovati:
Uticaj na ivotnu sredinu

Aspekti ivotne sredine
/ promena ivotne sredine
/uzajamni odnos sa ivotkoja je rezultat datog aspekta
nom sredinom/
ivotne sredine /
3
4
Unose se konkretni aspekti Treba identikovati to je mogue
vie stvarnih i potencijalnih
ivotne sredine koji obuhpozitivnih i negativnih uticaja
vataju:
na ivotnu sredinu
1- emisije u vazduh,
- iscrpljenost prirodnih resursa
2- isputanja u vodu,
3- postupanje sa otpadom i - zagaenje vode
odbaenim proizvodima, - zagaenje vazduha - smog
4- zagaivanje zemljita,
- razaranje ozonskog omotaa
- zagaenje zemlje
5- zagaenje biosfere
6-buka, vibracije, radijacija - promena klime i pejzaa
7- upotreba sirovina prirod- - zagaenje biosfere
nih resursa,
- promena stanita
8- korienje i potronja - uticaj na materijalna dobra i
energenata,
kulturno naslee
9- reciklaa,
10- druga lokalna pitanja
zatite ivotne sredine i
pitanja drutva
3. treba identikovati to
je mogue vie aspekata
ivotne sredine vezanih za
izabranu aktivnost ili proces
Primer - Aktivnost: Rukovanje Potencijalno izlivanje u slu- Zagaenje zemljita ili vazduha
opasnim materijama
aju udesa
Primer - Proizvod: Poboljanje Rekonstrukcija proizvoda Ouvanje prirodnih resursa
proizvoda
radi smanjenja zapremine
Primer - Usluga: Odravanje Emisija izduvnih gasova
Smanjenje emisija u vazduhu
motornog ulja
b)sve izlaze (proizvod,

emisije i izlivanja u
vazduh, vodu i zemlju i
odlaganje na otpad) koji
nastaju u razlitim fazama
proizvodnje i funkcionisanja
proizvoda
c) sve smetenje u procesu
a) sve ulaze sirovine i energente koji se procesuiraju ili

se koriste u toku ivtonog
ciklusa proizvoda (proces
proizvodnje i funkcionisanje
proizvoda)
Aktivnost u procesu, proizvod

ili usluga
R
Br
Znaajno
Znaajno
Veoma znaajno
5
Znaaj svakog uticaja se
iskazuje
- brojano po stepenu
znaaja:
- obimu uticja
- jaini uticaja
- trajanje uticaja
- podleganje propisima
- tekoe promene uticaja
- ocenom rizika
- veravotnaa pojavljivanja
uticja
- ocena uticaja lokacije organizacije
-uticaj opasnih materija i tehnologija
- poduja sa osetljivom
ivotnom sredinom
- dejstvo promene na
druge aktivnosti i
procese
- stavovi zainteresovanih
strana
- dejastvo na javni ugled
organizacije
Vrednovanje znaaja uticaja

6
- dozvole za rad za date
aktivnosti
- propisi vezani za proizvode
- propisi vezani za ind.
granu
- opti zakoni o zatiti ivotne sredine
- ovlaenja, licence i dozvole
Zahtevi propisa
Tabela 5.2.1.5 -1: Identikovanje i vrednovanje aspekata ivotne sredine i uticaja na ivotnu sredinu [31]
Ukupna ocean - rang
P

Otpad
Metalni otpad
Popravka i odravanje vozila i meha- Zamenjene gume

nizacije u radionici
Popravka i odravanje vozila i

mehanizacije u radionici - mainska
obrada delova, zamena delova
Generisanje otpadnih materijala
Otpad (opasan ako

su zaprljani uljem)
Popravka i odravanje vozila i meha- Zamena delova, upotrebljen

pucval i sl.
Opasan otpad
Opasan otpad
Zamenjeno ulje i ulje iz

Popravka i odravanje vozila i meha- postrojenja za preiavanje
zauljenih voda
Popravka i odravanje vozila i meha- Zamenjeni antifriz
Odlaganje otpada
Zagaenje zemljita
i vode
Pepeo iz toplane na ugalj - ne

izdvaja se pri bacanju na deponiju
smea
Izlivanje ulja u zemlju

Zagaenje zemljita
i vode
Pretakanje ulja u skladitu
Skladitenje ECO dizela u autocisterni Udesno izlivanje
Skladitenje ulja u buradima

3
Zagaenje zemljita
i vode
Uticaj na
ivotnu sredinu
Aspekti
ivotne sredine
Primenjivani zakoni
i propisi
Usaglaenost sa zahtevima
Zagaenje zemljita
Udesno izlivanje ulja u zemlju
i vode
proizvod ili usluga
RB
Aktivnost u procesu,
Obim i jaina uticaja

Verovatnoa pojave
4
Intenzitet uticaja
2
Trajanje uticaja
3
Mogunost i trajanje oporavka
Sektor / slube: Odravanje Operativna priprema, Izarenje i Magacin
Trokovi-dobit promene uticaja
Tabela 5.2.1.52 - Vrednovanje znaaja aspekata ivotne sredine
Posledice na javni ugled organizacije
90
III - 60
III - 60
III - 54
IV - 90
V - 130
V - 120
V - 116
III - 48
III - 63
Ukupna
ocena rang
O

91
RB
Aspekti
ivotne sredine
Generisanje neopasnog otpada

Generisanje neopasnog otpada
Generisanje opasnog
otpada
Generisanje opasnog
Zamenjen stari nametaj
i/ili neopasnog
otpada otpada
opasnog
Zamenjen stari ureaji (grejalice, kuhinjska Generisanje
i/ili neopasnog
oprema i sl.)
otpada otpada
Istroen papir, karton, sredstva za pisanje

i ptampanje,
Zamenjeni telefoni, telefonske centrale,
pisae maine, printeri itd.
Zamenjene svetiljke punjene gasom (neon),
zamenjeni ekrani, zamenjeni ketrii i sl.
Generisanje opasnog i neopasnog otpada
Dizel D2 - 55.000 litara godinje
Potronja prirodnih
reusrsa
prirodnih
Potronja papira po zaposlenom (godinje) Potronja
reusrsa
Potronja elektrine energije po zaposPotronja prirodnih
lenom
reusrsa
prirodnih
Potronja vode po zaposlenom (godinje) Potronja
reusrsa
Potronja prirodnih
Toplotna energija ugalj, mazut, gas
reusrsa
Korienje neobnovljivih resursa i materijala
proizvod ili usluga
Aktivnost u procesu,
4
2
2
Opasan i/ili
neopasan otpad
Opasan i/ili
neopasan otpad
Opasan otpad
Neopasan otpad
Obim uticaja
Primenjivani
zakoni i propisi
Usaglaenost sa zahtevima
Neopasan otpad
Iscrpljivanje prirodnih
resursa
resursa
resursa
resursa
resursa
Uticaj na
ivotnu sredinu
Verovatnoa pojave
Intenzitet uticaja i posledice

3
Trajanje uticaja
3
Mogunost i trajanje oporavka
Sektor sluba:Uprava i svi sektori - administracija svih slubi
Trokovi-dobit promene uticaja
Tabela 5.2.1.53 - Vrednovanje znaaja aspekata ivotne sredine
Posledice na javni ugled organizacije
IV - 90
IV - 95
V - 120
IV - 70
IV - 70
IV - 80
IV - 80
IV - 80
IV - 70
IV - 75
Ukupna
ocena rang
Identikovani aspekti sa ocenama znaajnosti predstavljaju polaznu osnovu za

denisanje programa upravljanja ivotnom sredinom u kom se planiraju sve mere za
upravljanje aspektima i uticajima, kao deo ukupnog upravljanja procesima. Takoe se
planiraju i mere za poboljanja u procesima i na proizvodima u cilju eliminisanja i smanjenja uticaja na ivotnu sredinu. Nakon utvrivanja liste aspekata po svim organizacionim
celinama potrebno je njihovo zajeniko preispitivanje od strane najvieg rukovodstva sa
ueem rukovodilaca svih sektora. Na taj nain se obezbeuje njihovo ujednaavanje
kako po sadraju tako i po nivou ocena znaajnosti. Aspekti se moraju periodino preispitivati
kako bi se aurirali po sadraju i po ocenama znaajnosti shodno izmenama odgovarajuih
okolnosti.
5.2.2 Identiikovanje opasnosti, ocene rizika i upravljanje rizikom
Organizacija mora da uspostavi, primeni i odrava procedurU(e) za identikaciju opasnosti,
ocenjivanje rizika i primenu neophodnog upravljanja (kontrole). Procedura(e) za identikaciju
opasnosti i ocenu rizika moraju uzeti u obzir:
- rutinske i nerutinske aktivnosti,
- aktivnosti celokupnog osoblja koje ima pristup radnom mestu (ukljuujui i podugovarae i
posetioce),
- ljudske navike, sposobnosti i druge ljudske faktore,
- identikovane opasnosti izvan radnog mesta koje su u mogunosti da utiu na zdravlje i bezbednost ljudi na radnim mestima koja su pod kontrolom organizacije,
- opasnosti nastale u okolini radnog mesta aktivnostima koje su vezane za posao, a koje su
pod kontrolom oranizacije,
Napomena 1: Bilo bi prikladnije da se ove opasnosti ocene kao aspekt ivotne sredine.
- infrastruktura, oprema i materijali na radnom mestu nezavisno od toga da li pripadaju organizaciji ili nekom drugom,
- promene ili predloene promene u organizaciji, u njenim aktivnostima ili materijalima,
- izmene u OHSMS, ukljuujui privremene izmene i njihov uticaj na operacije, procese i aktivnosti,
- bilo koja zakonska obaveza koja se odnosi na ocenui zika i primenu neophodnog upravljanja,
- projektovanje radnog prostora, procese, instalacije, maine/opremu, operativne procedure i
organizaciju rada, ukljuivo njihovo prilagoavanje sposobnostima ljudi.
Metodologija organizacije za identikaciju opsnosti i ocenjivanje rizika mora da:
- bude denisana u odnosu na podruje primene, prirodu i trajanje kako bi se obezbedilo da
bude proaktivna, a ne reaktivna,
- obezbedi identikaciju, prioritizaciju i dokumentovanost rizika i primenu odgovarajuih
mera.
92
P

U okviru menadmenta promenama, organizacija treba da identikuje OH&S opasnosti i rizike

koji se odnose na promene u organizaciji, OH&S menadment sistem ili aktivnosti pre uvoenja
ovih promena u praksu.
Organizacija mora da obezbedi da rezultati ovih ocenjivanja budu uzeti u obzir pri utvrivanju
ovih mera.
Kod utvrivanja upravljanja (kontrolnih mera), ili kod promena postojeeg upravljanja, potrebno
je da se sniavanje rizika vri prema sledeoj hijerarhiji:
a) eliminacija,
b) substitucija (zamena),
c)
inenjersko upravljanje (inenjerska kontrola),
d) odobrenja/obavetenja o opasnostima/administrativne kontrole,
e) zatitna oprema za zaposlene.
Organizacija mora da obezbedi da se OH&S rizici i utvrena upravljanja (kontrolne mere) uzmu
u obzir kod uspostavljanja, primene i odravanja OHS S menadment sistema.
5.2.2.2 Opte
Organizacija mora da stekne uvid u sve znaajne opasnosti u vezi sa zdravljem i
bezbednou na radu kako bi mogla da izvri procenu rizika i upravljanje rizikom njihovog pojavljivanja.
Identikacija opasnosti, procena rizika i proces upravljanja rizikom predstavljaju osnov celokupnog OHSMS. Sistem treba da omogui organizaciji da stalno identikuje,
ispituje i upravlja rizicima u vezi sa zdravljem i bezbednou na radu.
Panju treba obratiti na normalne radne operacije, abnormalne operacije, sluajeve
nunih operacija (ukljuenja, iskljuenja, itd.) kao i potencijalne sluajeve hitnog reagovanja u vanrednim situacijama.
Sloenost identikacije opasnosti, procene rizika i procesi upravljanja rizikom zavise
od veliine organizacije, vrste delatnosti i primenjenih tehnologija odnosno opreme, situacije na radnim mestima i znaaju opasnosti.
U cilju racionalizacije treokova i vremena anagaovanja u procesu identikacije opasnosti, procene rizika i upravljanja rizikom, sve infromacije i procene koje su ve uraene
prema zakonskim zahtevima treba koristiti i ukljuiti u OHSMS.
Prema Zakonu o zdravlju i bezbednosti na radu [21] "Poslodavac je duan da donese akt
o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi nain i mere
za njihovo otklanjanje. U tu svrhu dinesen je Pravilnik o nainu i postupku procene rizika na
radnom mestu i u radnoj okolini [34] .
Organizacije koje su donele akt o proceni rizika u skladu sa citiranim pravilnikom nisu
u obavezi ponavljati proces identikacije opasnosti i procene rizika. Rezultati akta se
direktno mogu ukljiti u OHSMS.
O

93
Mere koje se preduzimaju u procesu upravljanja rizikom treba da tee uklanjanju

opasnosti gde god je mogue iji je rezulata smanjenje rizika, smanjenjem verovatnoe
pojavljivanja ili potencijalne ozbiljnosti povreda ili teta. Krajnja mera je primena opreme
za zatitu na radu (HTZ oprema).
Identikacija opasnosti, procena rizika i procesi upravljanja rizikom variraju u razliitim
delatnostima, poevi od jednostavne procene do sloenih kvantitativnih analiza sa obimnom dokumentacijom. Organizacija treba izvri identikaciju opasnosti, procenu rizika i
uspostavi proces upravljanja rizikom u skladu sa njenim potrebama, a u skladu sa svim
zakonskim zahtevima u vezi zatite zdravlja i bezbednosti na radu.
5.2.2.3 Identiikacija opasnosti po zdravlje i bezbednost na radu
Identikacija opasnosti provodi se kroz nekoliko faza sa ciljem da se prikupi to vie
informacija o radnoj sredini i radnim uslovima koji se primenjuju u praksi organizacije
[34].
I. OPIS TEHNOLOKOG I RADNOG PROCESA, OPIS SREDSTAVA ZA RAD (I NJIHOVO GRUPISANJE) I SREDSTAVA I OPREME ZA LINU ZATITU NA RADU
Opis se vri na nain pogodan za prikupljanje i procenjivanje potrebnih informacija o

tim procesima i sredstvima prema postojeem stanju. Opisom se obuhvataju:
1) objekti koji se koriste kao radni i pomoni prostor, ukljuujui i objekte na otvorenom prostoru, sa svim pripadajuim instalacijama;
2) oprema za rad (maine, ureaji, postrojenja, instalacije, alat i sl.) koja se koristi u procesu rada i vri se njihovo grupisanje;
3) konstrukcije i objekti za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu (zatita
na prelazima, prolazima i prilazima, zakloni od toplotnih i drugih zraenja,
zatita od udara elektrine struje, opta ventilacija i klimatizacija i sl.), opis
njihove namene i naina korienja;
4) pomone konstrukcije i objekti, kao i konstrukcije i objekti koji se privremeno koriste za rad i kretanje zaposlenih (skela, radna platforma, tunelska podgraa,
konstrukcija za spreavanje odrona zemlje pri kopanju dubokih rovova i sl.);
5) druga sredstva za rad koja se koriste u procesu rada ili su na bilo koji nain
povezana sa procesom rada, njihova namena i nain korienja;
6) sredstva i oprema za linu zatitu na radu;
7) sirovine i materijali koji se koriste;
8) drugi potrebni elementi.
94
P

II. SNIMANJE ORGANIZACIJE RADA

Snimanje organizacije rada obuhvata uvid u normativna akta organzacije kojim se
ureuje njegovo unutranje ureenje, odnosno organizacija i sistematizacija radnih mesta
za obavljanje poslova iz delatnosti i drugu dokumentaciju koja se odnosi na organizaciju
rada. Nakon toga potrebno je izvriti i neposrednu proveru propisane, odnosno utvrene
organizacije rada i faktikog stanja organizacije rada.
Snimak organizacije rada sadri poslove, nazive i lokaciju radnih mesta gde se obavljaju poslovi, uslove za zasnivanje radnog odnosa i broj zaposlenih na tim radnim mestima,
od toga broj ena, mukaraca, mlaih od 18 godina, invalida, radno vreme i vreme provedeno na odreenim poslovima, odstupanja propisane, odnosno utvrene organizacije
rada od faktikog stanja organizacije rada i dr.
III. PREPOZNAVANJE I UTVRIVANJE OPASNOSTI I TETNOSTI NA RADNOM MESTU I U RADNOJ SREDINI
Prepoznavanje i utvrivanje opasnosti i tetnosti na radnom mestu i u radnoj sredini vri se na osnovu podataka koji se prikupljaju iz dokumentacije, posmatranjem i
praenjem procesa rada na radnom mestu, pribavljanjem potrebnih informacija od zaposlenih i informacija iz drugih izvora i razvrstavanjem u vrste prikupljenih podataka,
odnosno moguih opasnosti i tetnosti na koje ti podaci ukazuju.
Pri utvrivanju podataka o opasnostima i tetnostima na radnom mestu i u radnoj sredini polazi se od postojeeg stanja bezbednosti i zdravlja na radu na osnovu informacija
koje sadre:
vaei struni nalazi o izvrenim pregledima i ispitivanjima sredstava za rad,
izvetaji o izvrenim ispitivanjima uslova radne okoline,
izvetaji o prethodnim i periodinim lekarskim pregledima zaposlenih,
podaci o povredama na radu, profesionalnim bolestima i oboljenjima u vezi sa
radom, sredstvima i opremom za linu zatitu na radu,
analize preduzetih mera radi spreavanja povreda na radu, profesionalnih
bolesti i oboljenja u vezi sa radom,
inspekcijski nalazi o izvrenom nadzoru,
uputstva za bezbedan rad,
propisana dokumentacija za upotrebu i odravanje, odnosno pakovanje, transport, korienje, skladitenje, unitavanje i dr.
Opasnosti i tetnosti grupiu se u zavisnosti od njihove vrste i prirode.
O

95
Opasnosti se mogu grupisati u:

1) mehanike opasnosti, koje se pojavljuju korienjem opreme za rad, kao to su:
(1) nedovoljna bezbednost zbog rotirajuih ili pokretnih delova,
(2) slobodno kretanje delova ili materijala koji mogu naneti povredu zaposlenom,
(3) unutranji transport i kretanje radnih maina ili vozila, kao i pomeranja
odreene opreme za rad,
(4) korienje opasnih sredstava za rad, koja mogu proizvesti eksplozije ili
poar,
(5) nemogunost ili ogranienost pravovremenog uklanjanja sa mesta rada,
izloenost zatvaranju, mehanikom udaru, poklapanju, i sl.,
(6) drugi faktori koji mogu da se pojave kao mehaniki izvori opasnosti;
2) opasnosti koje se pojavljuju u vezi sa karakteristikama radnog mesta, kao to su:
(1) opasne povrine (podovi i sve vrste gazita, povrine sa kojima zaposleni dolazi u dodir, a koje imaju otre ivice - rubove, iljke, grube povrine, izboene
delove, i sl.),
(2) rad na visini ili u dubini, u smislu propisa o bezbednosti i zdravlju na radu,
(3) rad u skuenom, ogranienom ili opasnom prostoru (izmeu dva ili vie ksiranih delova, izmeu pokretnih delova ili vozila, rad u zatvorenom prostoru
koji je nedovoljno osvetljen ili provetravan, i sl.),
(4) mogunost klizanja ili spoticanja (mokre ili klizave povrine),
(5) zika nestabilnost radnog mesta,
(6) mogue posledice ili smetnje usled obavezne upotrebe sredstava ili opreme za
linu zatitu na radu,
(7) uticaji usled obavljanja procesa rada korienjem neodgovarajuih ili neprilagoenih metoda rada,
(8) druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa karakteristikama radnog mesta i nainom rada (korienje sredstava i opreme za linu zatitu na radu koja
optereuju zaposlenog, i sl.);
3) opasnosti koje se pojavljuju korienjem elektrine energije, kao to su:
(1) opasnost od direktnog dodira sa delovima elektrine instalacije i opreme pod
naponom,
(2) opasnost od indirektnog dodira,
(3) opasnost od toplotnog dejstva koje razvijaju elektrina oprema i instalacije
(pregrevanje, poar, eksplozija, elektrini luk ili varnienje, i dr.),
(4) opasnosti usled udara groma i posledica atmosferskog pranjenja,
(5) opasnost od tetnog uticaja elektrostatikog naelektrisanja,
(6) druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa korienjem elektrine energije.
96
P

tetnosti se mogu grupisati u:

1) tetnosti koje nastaju ili se pojavljuju u procesu rada, kao to su:
(1) hemijske tetnosti, praina i dimovi (udisanje, guenje, unoenje u organizam,
prodor u telo kroz kou, opekotine, trovanje, i sl.),
(2) zike tetnosti (buka i vibracije),
(3) bioloke tetnosti (infekcije, izlaganje mikroorganizmima i alergentima),
(4) tetni uticaji mikroklime (visoka ili niska temperatura, vlanost i brzina strujanja
vazduha),
(5) neodgovarajua - nedovoljna osvetljenost,
(6) tetni uticaji zraenja (toplotnog, jonizujueg ili nejonizujueg, laserskog,
ultrazvunog),
(7) tetni klimatski uticaji (rad na otvorenom),
(8) tetnosti koje nastaju korienjem opasnih materija u proizvodnji, transportu,
pakovanju, skladitenju ili unitavanju,
(9) druge tetnosti koje se pojavljuju u radnom procesu, a koje mogu da budu uzrok povrede na radu zaposlenog, profesionalnog oboljenja ili oboljenja u vezi
sa radom;
2) tetnosti koje proistiu iz psihikih i psihoziolokih napora koji se uzrono vezuju za
radno mesto i poslove koje zaposleni obavlja, kao to su:
(1) napori ili telesna naprezanja (runo prenoenje tereta, guranje ili vuenje
tereta, razne dugotrajne poveane telesne aktivnosti i sl.),
(2) nezioloki poloaj tela (dugotrajno stajanje, sedenje, uanje, kleanje i sl.),
(3) napori pri obavljanju odreenih poslova koji prouzrokuju psiholoka optereenja
(stres, monotonija i sl.),
(4) odgovornost u primanju i prenoenju informacija, korienje odgovarajueg
znanja i sposobnosti, odgovornost u pravilima ponaanja, odgovornost za
brze izmene radnih procedura, intenzitet u radu, prostorna uslovljenost radnog
mesta, koniktne situacije, rad sa strankama i novcem, nedovoljna motivacija
za rad, odgovornost u rukovoenju, i sl.;
3) tetnosti vezane za organizaciju rada, kao to su:
(1) rad dui od punog radnog vremena (prekovremeni rad),
(2) rad u smenama, skraeno radno vreme, rad nou,
(3) pripravnost za sluaj intervencija, i sl.;
4) ostale tetnosti koje se pojavljuju na radnim mestima, kao to su:
(1) tetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na
alterima, lica na obezbeenju, i sl.),
(2) rad sa ivotinjama,
O

97
(3) rad u atmosferi sa visokim ili niskim pritiskom,

(4) rad u blizini vode ili ispod povrine vode.
IV. IDENTIFIKACIJA OPASNOSTI I TETNOSTI NA RADNOM MESTU I RADNOJ SREDINI
Nakon upoznavanja tehnolokih procesa, organizacije rada i prepoznavanja i
utvrivanja opasnosti i tetnosti potrebno je napraviti listu opasnosti i tetnosti za svako
radno mesto u organizaciji. U ovoj fazi identikacije svaki rukovodilac sektora je obavezan da uestvuje u utvrivanju opasnosti i tetnosti za sva radna mesta u svojoj organizacionoj celini.
Tabela 5.2.2.3-1 predstavlja mogui alat za identikaciju opasnosti i tetnosti na radnom mestu i radnoj sredini. Identikacija se vri za svaki sektor i slubu odnosno odeljenje.
U koloni 2 se navode sve opasnosti i tetnosti koje se mogu pojaviti u jednoj organizaciji. One su grupisane prema vrsti (mehanike, elektrien hemijske, itd). Zatim se u koloni
3 grupiu izvrioci po radnim mestima koji su izloeni svakoj od denisanih opasnosti i
tetnosti. U koloni 4 se navode, ukoliko postoje, denisani zakonski zahtevi koji slue kao
podloga za mere koje treba preduzeti.
Popunjene prve tri rubrike u Tabeli 5.2.2.3-1 predstavljaju podlogu za procenu rizika
za svaku opasnost i tetnost po radnim mestima.
98
P

Tabela 5.2.2.3-1 - Identikacija opasnosti i tetnosti na radnom mestu i radnoj sredini

Sektor / sluba:
Uestalost
Posledice
Prepoznavanje i utvrivanje opasnosti i

tetnosti
Procena rizika
Primenjivani
zakoni i
propisi
Verovatnoa
RB
Izvrioci po
radnim mestima izloeni
opasnostima ili
tetnostima
Index
rizika
Opasnosti
Mehanike
1
2
3
4
5
6
Nedovoljna bezbednost rotirajuih ili

pokretnih delova
Slobodno kretanja delova ili materijala
Unutranji transport, kretanje radnih
maina i vozila, kao i pomeranje opreme
za rad
Korienje opasnih sredstava za rad koja
izazivaju poar ili eksploziju
Nenogunost ili ogranienost
pravovremenog uklanjanja sa mesta rada
Druge opasnosti
Karakteristike radnog mesta
Opasne povrine
Rad na visini ili dubini

Rad u skuenom, ogranienom ili opasnom
prostoru
Mogunost klizanja ili spoticanja
3
4
5
6
7
8
Fizika nestabilnost radnog mesta

Smetnje usled upotrebe sredstava ili
opreme za linu zatitu na radu
Uticaji usled korienja neodgovarajuih ili
neprilagoenih metoda rada.
Druge opasnosti
Elektrina energija
Direktan dodir sa delovima elektrine
instalacije
Indirektan dodir
Toplotno dejstvo koje razvijaju elektrina
oprema i instalacija
Posledica atmosferskog pranjenja - udar
groma
Uticaj elektrostatikog naelektrisanja
Druge opasnosti
1
2
3
4
O

99
3
tetnosti
Hemijske
Praina
Dimovi
Fizike
Buka
Vibracija
Bioloke
Infekcije
Alergrnti
Mikroorganizmi
Visoka / niska temperatura
Vlanost vazduha
Brzina strujanja vazduha
Mikroklimatske
Osvetljenost
1
Dovoljna / nedovoljna
Zraenje
Jonizujue
Nejonizijue
Lasersko
Ultrazvuno
Klimatske
Rad na otvorenom
Opasne materije
100
Proizvodnja
Transport
Skladitenje
P

Uestalost
Posledice

tetnosti
Procena rizika
Primenjivani
zakoni i
propisi
Verovatnoa
RB
Izvrioci po
opasnostima ili
tetnostima
Index
rizika
Pakovanje
Unitavanje
Uestalost
Posledice

tetnosti
Procena rizika
Primenjivani
zakoni i
propisi
Verovatnoa
RB
Izvrioci po
opasnostima ili
tetnostima
Index
rizika
Druge tetnosti
1
Profesionalno obolenje
Psihiki i psihoziki napor
Napor i telesna naprezanja
Nezioloki poloaj tela
Psiholoka optereenja
Odgovornost u prijemu i prenoenju
informacija
Organizacija rada
1
Prekovremeni rad
Rad u smenama
Skraeno radno vreme
Rad nou
Pripravnost u sluaju intervencija

Ostale tetnosti
tete koje prouzrokuju druga lica
Rad sa ivotinjama
Rad u atmosfri sa visokim ili niskim
pritiskom
Rad u blizini vode ili ispod povrine vode
3
4
O

101
5.2.2.4 Procena rizika i upravljanje rizikom

Kinney metoda, koja se najee primenjuje za procenu i vrednovanje rizika usled
pojave utvrenih OH&S opasnosti bazira se na osnovama razmatranja:
Verovatnoe mogueg dogaaja (V),
Posledice teina povreda ili oboljenja (P), i
Uestalosti (vreme izlaganja opasnostima/tetnostima) (U).
Posle identikacije opasnosti i formiranja zapisa o identikovanim opasnostima pristupa se rangiranju rizika prema sledeim kriterijumima.
Kriterijumi za rangiranje Kinney metoda
0.1
0.2
0.5
1
3
6
10
VEROVATNOA MOGUEG DOGAAJA V

Jedva pojmljivo
Praktino neverovatno
Postoji, ali malo verovatno
Mala verovatnoa, ali mogua u ogranienim sluajevima
Malo mogue
Sasvim mogue
Predvidivo, oekivano
6
10
POSLEDICE - TEINA POVREDA ILI OBOLJENJA (P)

Male (lake) - Povreda ili bolest koja zahteva prvu pomo i nikakav drugi tretman
Znatne - medecinski tretman od strane doktora
Ozbiljne Invalidnost, pojedinana ozbiljna povreda sa hospitalizacijom i izgubljenim
danima
Veoma ozbiljne - Pojedinana nesrea sa smrtnim ishodom
Katastrofalne - Viestruki smrtni ishod
1
2
3
6
10
UESTALOST ( VREME IZLAGANJA OPASNOSTIMA/TETNOSTIMA) (U)

Izlae se retko (godinje)
Izlae se meseno
Izlae se nedeljno
Izlae se dnevno
Izlae se trajno, kontinualno
1
2
3
Na osnovu utvrene verovatnoe, posledica i uestalosti nivo rizika (R) se rauna kao
proizvod verovatnoe, posledica i uestalosti.
R=V*P*U
102
P

Metoda KINNEY stepenuje rang u niove rizika kao:

I prihvatljiv (R20)
II mali (20<R70)
III umeren (70<R200)
IV visok (200<R400)
V ekstreman (R>400 ).
Rang, nivo rizika, ocena i mere koje treba preduzeti
Rang
Nivo rizika
Ocena
Mere koje treba preduzeti
Prihvatljiv
R20
II
Mali
20<R70
Potreban oprez, reiti ga redovnom procedurom

radnim upustvom
III
Umereni
70<R200
Potrebne mere, moraju se utvrditi odgovornosti
IV
Visoki
200<R400
Ekstremni rizik
R>400
Ne preduzimati dodatne mere
Potrebna brza reakcija od strane vieg

rukovodstva zahtevati poboljanje od prvog
pretpostavljenog
Prekinuti aktivnost. Potrebna momentalna akcija
od strane najvieg rukovodstava
Rizici I i II predstavljaju prihvatljive, odnosno rizike na radnim mestima za koja se

proglaava da nisu radna mesta sa poveanim rizikom.
Stepeni III, IV i V predstavljaju neprihvatljive rizike, odnosno karakteriu ona radna
mesta koja se aktom o proceni rizika proglaavaju radnim mestima sa poveanim rizikom.
Na osnovu procenjenih rizika na radnom mestu i u radnoj okolini aktom o proceni rizika
utvrene su mere za spreavanje, otklanjanje ili smanjenje opasnosti i tetnosti.
Kod procene rizika potrebno je obuhvatiti sledea pitanja:
prirodu, vreme trajanja, predemet i podruje primene i metodologiju za svaku
identikovanu opasnost, za procenjeni rizik i za mere upravljanja rizikom,
primenljive zakone, propise i druge zahteve u vezi sa zatitom zdravlja i
bezbednou na radu za svaku konkretnu opasnost,
ulogu i ovlaenja vlasnika i rukovodioca procesa,
zahteve koji se odnose na obavezu obuavanja osoblja u pojedinim procesima,
informacije dobijene sa konsultacija sa zaposlenima u vezi sa zatitom zdravlja
i bezbednosti na radu,
mogunosti ljudske greke u okviru procesa koji se ocenjuje,
O

103
opasnosti izazvane od materijala, postrojenje ili opreme koja je propala tokom

vremena.
Akt o proceni rizika zahteva da se potuju principi prevencije u cilju bezbednosti i
zdravlja na radu zaposlenih i utvruje prioritete u sprovoenju mera u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu, tehnikim propisima, standardima, preporukama,
opte priznatim merama, a koje se naroito odnose na:
odravanje u ispravnom stanju i vrenje pregleda i ispitivanja sredstava za
rad
obezbeivanje uslova radne sredine,
osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad,
obezbeivanje sredstava i opreme za linu zatitu na radu, njihovo odravanje
i ispitivanje,
upuivanje zaposlenih na predhodne i periodine lekarske preglede u skladu sa
ocenom slube medicine rada, i dr.
5.2.2.5 Kriterijumi za preduzimanje mera
za otklanjanje ili smanjenje rizika
Svaka prihvaena kontrolna (upravljaka) mera mora ispuniti sledee kriterijume:
da obezbeuje adekvatnu kontrolu izlaganja rizicima,
da ne stvara nove opasnosti i
da omoguava zaposlenima da obavljaju svoje aktivnosti bez nelagodnosti i
ometanja.
Za kontrolu ili upravljanje rizicima primenjuje se sledea hijerarhija mera:
Eliminacija - predstavlja najbolji nain prevencije/spreavanja pojave opasnosti na
radnom mestu, jer kada je opasnost eliminisana, onda je i rizik koji je prati eliminisan,
odnosno ne postoje vie problemi vezani za dranje pod kontrolom odreene opasnosti. Eliminisanje opasnosti ukljuuje i redizajniranje radnog mesta ili procesa, to u nekim
sluajevima moe biti jednostavno i ne mora neophodno ukljuivati mnogo vremena i
sredstava.
Eliminisanje opasnosti je najpoeljniji oblik prevencije rizika, jer:
menja prirodu radnog mesta,
titi zaposlene uklanjanjem opasnosti,
ne zahteva i ne oslanja se na korienje mehanikih sredstava, na korienje
postupaka, opreme za linu zatitu ili saradnju/znanje odreenih osoba.
Zamena je poeljna mera kontrole rizika, jer smanjuje stepen ozbiljnosti opasnosti.
Ova mera ne zahteva da ljudi razumeju i koriste postupke (procedure) i ne iziskuje upotrebu odreenih delova LZO.
104
P

Ova vrsta kontrole menja ili utie na nain na koji zaposleni i opasnost mogu da dou
u kontakt, odnosno njenom primenom se postavlja zid izmeu zaposlenog i opasnosti.
Inenjerska kontrola - je mera ija primena menja ili utie na nain na koji opasnost
i zaposleni dolaze u kontakt. Ovom merom se postavlja barijera izmeu zaposlenog i
opasnosti i na taj nain se spreava kontakt zaposlenog i opasnosti.
Inenjerske kontrole:
ne prave fundamentalne promene u prirodi opasnosti,
efektivne su u podruju u kome se primenjuju i
zahtevaju stalni monitoring (praenje) i, kada je potrebno, odravanje radi
osiguranja da je kontrola stalno prisutna i da stalno ostvaruje eljenu funkciju.
Administrativno upravljanje - odnosi se na nain kojim se rizicima upravlja primenom
procedurama baziranih na normativnim dokumentima (zakoni, propisi nastali na osnovu
zakona, pravila, uredbe, naredbe ...).
Administrativno upravljanje zahteva saradnju i ukljuenje zaposlenog, odnosno da su
zaposleni svesni potrebe za upravljanjem i da poseduju odgovarajue vetine, znanje i
iskustvo za primenu mere.
Sredstva line zatite mera se odnosi na korienje line zatitne opreme (LZO). Ovo
je nain kontrole rizika izborom odreenog tipa opreme koji e stvoriti prepreku izmeu
opasnosti i zaposlenog. Primena LZO ne menja ni na koji nain prirodu opasnosti koje
postoje na radnom mestu.
Koja e se mera koristiti zavisi od prirode opasnosti, prirode radnog mesta i
raspoloivosti i adekvatnosti razliitih tipova upravljakih mera. Kod procene rizika,
moraju se razmatrati tipovi upravljanja rizikom koji su na raspolaganju.
Nakon denisanja mera za eliminisanje, spreavanje ili upravljanje rizikom neophodno
je izvriti sledee dodatne procene:
ocenjivanje tolerancije preostalog rizika,
identikovanje neophodnih dodatnih mera upravljanja rizikom ,
ocenjivanje da li su mere upravljanja rizikom dovoljne za smanjenje rizika na
tolerantni nivo.
U Tabeli 5.2.2.5-1 prikazan je alat za identikaciju opasnosti, ocenu rizika i upravljanje rizikom bezbednosti i zdravlja na radu, polazei od aktivnosti u procesu.
U Tabeli 5.2.2.5-2 prikazan je drugaiji primer alata sa konkretome identikacijom
opasnosti, procenom rizika i preduzimanjem mera za jednu inenjering organizaciju.
O

105
106
P

1. rutinske i nerutinske
aktivnosti
Zahtevi propisa
- uspostavljanje procedure razvoja koje

redukuju / eliminiu
uzroke rizika
-posledice - teina po- - opti zakoni o zdra- cima i zahtevima

vrede ili oboljenja
vlju i bezbednosti - povezivanje procedura koje govore o
- uestalost vreme - ovlaenja, licence i
izlaganja opasnosriziku sa proizvodozvole
tima / tetnostima
dima i uslugama
podugovaraa
- smanjenje rizika
procesa
- mere
predostronosti i
spremnosti reagovanja u sluaju
nezgode
Mere koje organizacija preduzima

iznad zahteva
propisa
Ocena nivoa
rizika Dodatne mere za
Mere za smanjenje preostalog
pojave
opasnosti
rizika
preostali rizik
pri inoviranom
upravljanju
Ocena nivoa rizika se - dozvole za rad za Mere moraju da obubrojano iskazuje

date aktivnosti
hvataju:
Verovatnoa poprema sledeim
- propisi vezani za
- razvijene dokumento- jave opasnosti
kriterijumima:
proizvode
vane procedure
- veravotnai pojavlji- - propisi vezani za ind. - operativne kriterijuPosledice
vanja opasnosti
granu
me sa kljunim kora-
Identikacija opas- Ocena nivoa rizika

nosti
pojave opasnosti pri
tekuem upravljanju
Aktivnosti obuhvataju: - Unose se konkretne

opasnosti i njihov
uticaj na zdravlje i bezbednost
2. postrojenja sa
kompletnog osoblja
radnim mestima
ukljuivo zaposlene,
koje obezbeuje
kupce i posetioce
organizacija ili neko
drugi
- Treba identikovati
to je mogue vie
opasnosti koje utiu
na zdravlje i bezbednost vezanih za
izabranu aktivnost
ili proces
Aktivnost - korak u
procesu
R
Br
Tabela 5.2.2.5-1: Identikacija opasnosti, ocena rizika i upravljanje rizikom po bezbednost i zdravlje na radu
O

107
Radnici
Radnici
Upadanje praine
u oi
Radnici
Upadanje u rov
Padanje kamenja
Radnici
Radnici
Radnici
Ljudi u
riziku
- Materijal
tete na servisnim
linijama
Udisanje praine
Izlaganje suncu
Opasnost
Kategorija:
ABC
0
0
0
Verovatnoa
Jaina
Verovatnoa
0
0
0
0
Verovatnoa
Jaina
Verovatnoa
Jaina
0
0
Verovatnoa
Jaina
Jaina
0
0
Verovatnoa
Jaina
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
12
16
10
12
Index
rizika
Obezbeenje maske za
oi
Obezbeenje lema i
sigurnosnih izama
Traka upozorenja du
otvorenog rova
Ispitivanje podruja sa
metal detektorom
Obezbeenje maske za
prainu
Obezbeenje kaketa
Preduzete mere
- Aktivnost Zadatak - Metod Lokacija:
Ocena znaaja rizika
- Maina
Identikacija opasnosti, procena rizika i preduzimanje mera
Zatrpati rovove
odmah nakon
njihovog kontrolisanja
Napomene
Broj:
Tabela 5.2.2.5-2: Primer identikacije opasnosti, procene rizika i utvrivanja mera za jednu organizaciju izvoakog
inenjeringa
KRATAK PREGLED PROCENE RIZIKA

Primenjeni
propisi
Zahtevane preventivne mere
Potrebna
upozorenja i
instrukcije
Potrebna
zatitna oprema
Pregledano i odobreno
Datum
Potpis
Dodatne napomene
Procenu izvrio : _______________
Datum:__________________
Ovaj dokument prezentuje (a) identikaciju opasnosti, (b) procenu nivoa rizika i (c)
kontrolne mere koje se koriste za eliminaciju/smanjenje/kontrolu rizika kome se izlau
zaposleni. Ovu studiju izvode odgovorni kadrovi iz Sektora bezbednosti i kompletiraju je
pre korienja novog materijala, nove opreme ili pre izvreanja aktivnosti ili zadataka.
108
P

5.2.3 Zakonski i drugi zahtevi

Zahtevi ISO 14001 taka 4.3.2
Zahtevi OHSAS 18001 taka 4.3.2
Organizacija mora da uspostavi, primeni i

odrava procedure:
a) za identikaciju i pristup odgovarajuim
zakonskim i drugim zahtevima sa kojima
se ona saglasila, a koji se odnose na
aspekte ivotne sredine, i
b) za utvrivanje naina na koji se ovi
zahtevi osnose na aspekte ivotne
sredine.
Organizacija mora obezbediti da se zakonski i drugi zahtevi sa kojima se saglasila
budu uzeti u obzir prikom uspostavljanja,
primene i odravanja EMS.
Organizacija mora da uspostavi, primeni i

odrava proceduru za identikaciju i ocenjivanje zakonskih i drugih OH&S zahteva u
koji su za nju primenjivi.
Organizacija mora obezbediti da se zakonski i drugi zahtevi sa kojima se saglasila
budu uzeti u obzir prikom uspostavljanja,
primene i odravanja OHSMS.
Organizacija mora uvati i aurirati ove
informacije.
Ona mora da upozna svoje zaposlene i
druge relevantne zainteresovane strane sa
potrebnim informacijama, kao i sa zakonskim i drugim zahtevima.
5.2.3.2 Opte
Svrha
vima je:
uspostavljanja procedure za identikaciju i pristup zakonskim i drugim zahte-
da ogranizacija mora da bude svesna postojanja razliitih zahteva,

da infromacije o zahtevima prosledi do odgovarajueg osoblja,
da razume kako se oni primenjuju i
da razume kako primena tih zahteva utie, ili e uticati, na njene aktivnosti,
proizvode i usluge.
Organizacija treba da osigura da se zakonski i drugi zahtevi koji se odnose na nju
komuniciraju sa svima koji rade za organizaciju ili u njenu korist, kao to su ugovarai ili
isporuioci, ije se odgovornosti odnose na usagalaenost odrganizacije sa ovim zahtevima ili ije aktivnosti mogu uticati na to.
Organizacija treba da ima proces za predvianje i pripremu novih ili izmenjenih
zahteva, baziranih na zakonskim zahtevima, kako bi se mogle uvtrditi i preduzeti mere
unutar organizacije koje treba da ispune te zahteve.
O

109
Izvori informacija, kao i medijumi koji podravaju informacije, mogu da budu razliiti.
Takvi izvori obuhvataju:
sve nivoe vlade i ministarstava,
regionalne i lokalne nivoe vlasti,
industrijska udruenja ili trgovinske grupe,
komercijalne baze podataka i publikacije, kao i
profesionalne savetnike i usluge.
Kao medijumi na kojima se nalaze informacije mogu da budu:
papirni medijumi,
CD,
disk ili
Internet.
Zakonski zahtevi se u najirem smislu odnose na bilo koji zahtev ili ovlaenje koji se
tiu aspekata ivotne sredine odnoso opasnosti po zdravlje i bezbednost na radu u organizaciji i koji su objavljeni od strane organa vlasti (ukljuujui meunarodne, nacionalne,
dravne, pokrajinske, gradke i optinske vlasti) i imaju snagu obavezne primene. Ovi
zahtevi mogu imati vie oblika, kao to su:
zakoni i podzakonska akta,
dravni propisi i pravilnici,
uredbe i direktive,
dozvole, licence ili drugi oblici ovlaenja,
naredbe izdate od strane vladinih agencija,
presude sudova ili administrativnih tribunala,
obiajni zakoni (udruenja potroaa), i
sporazumi, konvencije i protokoli.
U cilju lakeg praenja zakonskih zahteva organizacija najee koristi registar ili listu
odgovarajuih zakonskih zahteva.
Drugi zahtevi obuhvataju sve one koji nemaju snagu obaveznosti, a sa kojima se organizacija dobrovoljno saglasila da e ih primenjivati. Ti zahtevi, ako su primenjivi za
aspekte ivotne sredine i/ili zdravlje i bezbednost na radu, mogu obuhvatiti:
sporazume sa vlastima lokalne zajednice,
sporazume sa korisnicima,
nezakonske smernice,
dobrovoljne principe ili kodove dobre prakse,
zahteve trgovinskih asocijacija,
sporazume sa zajednicom ili nevladinim organizacijama,
zahteve korporacije, itd.
110
P

Neka od navednih opredeljenja ili sporazuma mogu se odnositi na niz pitanja kao
nadgradnju zatiti ivotne i/ili radne sredine. EMS odnosno OHSMS mora da navede
takva opredeljenja ili sporazume.
Svi drugi zahtevi se moraju identikovati i uvati u posebnom registru ili listi.
Zakonski i drugi zahtevi predstavljaju ulazne elemente pri utvrivanju i razvijanju
ciljeva ivotne i radne sredine, kao i pri utvrivanju mera u okviru programa ivotne i
radne sredine.
Zakonski i drugi zahtevi sa kojima se organizacija saglasila predstavljaju minimalne
zahteve koje je organizacija obavezna da primenjuje u okviru EMS i OHSMS. Organizacija moe razviti i primeniti i dodatne interne kriterijume kao bi zadovoljila svoje potrebe.
Primeri internih kriterijume uinka/perfromansi ivotne i radne sredine iznad zakonskih
zahteva su:
ogranienja po vrstama i kolinama goriva koji se mogu koristiti,
ogranienja opasnih materija koje se mogu koristiti,
utvrivanje mera tednje energije, vode, papira, i slino,
ogranienja emisija u vazduh iznad zakonskih zahteva, itd.
5.2.3.3 Procedura identiikacije zakonskih i drugih zahteva
PREDMET PROCEDURE
Predmet ove procedure je identikacija, denisanje praenja zakona i drugih zahteva
i njiihovo ukljuivanje u interne akte organizacije.
PODRUJE PRIMENE
Sve organizacione jedinice u organizaciji .
Zakonski zahtevi obuhvataju nacionalni meunarodni zakoni, zakoni regija, zakoni
lokalne zajednice.
Slubeni glasnik Sredstvo javnog informisanja i oglaavanja o svim vaeim zakonima.
Paragraf - Softverski paket koji sadri baze podataka o aktuelnim zakonskim i podzakonskim aktima.
Bazni dokumenti
ISO 9001:2008 taka 4.2.3
ISO 14001:2004 taka 4.3.2
OHSAS 18000:2007 taka 4.3.2
VEZA SA DRUGIM DOKUMENTIMA
Svi dokumenti EMS i OHSMS
Drugi normativni dokumenti u organizaciji
O

111
TOK PROCEDURE - Tok procesa identikacije zakonskih i drugih zahteva i njihove primene
Nosilac
aktivnosti
Sadraj aktivnosti
2.
Dokumenti / zapisi
5
Usmeno
Pismeno papir
Elektronski
U
P
E
I
U
I
V
Direktor
pravnih
poslova
Pretplata na izvore
infromacija o zakonima,
propisima i drugim izvorima
informacije za zahteve
P
E
I
U/I
U/I
U/I
Slibeni glasnik
Paragraf
Internet
Direktori
sektora
Prosleivanje zahteva za
instaliranje softvera za
praenje zakona i propisa
P/E
Zahtev za instaliranje
softvera
Instaliranje softvera za
praenje zakona na korisnikovom raunaru
Zadueno
lice
Svaka organizaciona celina

prati zakonske i druge zahteve iz svoje nadlenosti
Svaki novi zakon ili propis
bitan za oblast evidnetira
P/E
Zadueno
lice
Analiza teksta zakona

Prepoznavaje odredbi
koje se odnose na oblasti
delovanja
Konsultacije sa relevantnim
sluama
Utvrivaje mera koje treba
preduzeti
P/E
U/I
P/E
Vlasnik
procesa
3 Projektant IS
I
U
I
Planiranje i realizacija mera
P
7
Zadueno
lice
Evidentiranje da je mera
provedena
P/E
112
Interni auditor
Zadueno
lice
Tokom interne provere EMS

i OHSMS vri se provera
usaglaenosti sa zakonskim i
drugim zahtevima
Na kraju godine pravi se

pregled efektivnosti primene
zakonskih i drugih zahteva
P

U
I
P/E
P/E
7
Ulaz
Izlaz
Veza
Zahtev za instaliranje
softvera
Instaliran softver
Informacija o zakonu...
FM.520.10 - Lista zakona - evidentiranje
FM.520.10 - Lista zakona i drugih akata

sa merama
FM.520.10 Lista zakona i drugih

akata sa merama
Normativni i planski
dokumenti
Normativni i planski
dokumenti
FM.520.10 - Lista zakona i drugih akata
sa merama
FM.520.10 - Lista
zakona
FM.823.01 - Izvetaj
interne provere
ocena usaglaenosti
sa zakon. zahtev.
Izvetaj za preispitivanje EMS i OHSMS
od strane rukovodstva
U Tabeli - 5.2.3.3-1 [33] ilustrativno je prikazana delimina lista zakona i propisa u

primeni za oblasti ivotne sredine, zdravlja i bezbednosti i protivpoarne zatite koja se
vodi u jednoj organizaciji. Lista sadri i glavne zahteve i mere koje treba preduzeti za
ispunjenje tih zahteva. Postoji rubrika u kojoj se denie dokument u koji se mera primenjuje ili koji je potvrda izvrenja mere. Na kraju se vodi evidencija statusa u efektivnosti
provedenih mera.
Tabela - 5.2.3.3-1
Zakoni i propisi u primeni
Glavni zahtevi i mere

po zahtevima
Rok
Dokument u
koji je odredba
primenjena
Status / efektivnost mera
Stalno
Sva pratea dokumenta iz drugih

Zakona Pravilnika
i sl.
100%
Stalno
Procedura upravljanja otpadom

Pravilnik o
unutanjem redu
i zatiti ivotne
sredine
Stalno
Sigurnosna lista
100%
Stalno
Procedura upravljanja otpadom
100 %
ivotna sredina
Zakon o zatiti ivotne
sredine
(Sl.glasnik RS, br.
135/2004)
Zakon o izmenama i
dopunama Zakona o zatiti
ivotne sredine (Sl.glasnik
RS,br.36/2009)
Zatita ivotne sredine

i uravnoteen odnos
privrednog razvoja
delatnosti i ivotne
sredine
Kategorizacija i izrada
kataloga otpada,
selekcija i sakupljanje
na mestu nastanka,
privremeno skladitenje,
odnoenje otpada
Klasikacija ,paZakon o hemikalijama (Sl.
kovanje, skladitenje,
glasnik RS,br.36/2009)
stavljanje u promet ,
rukovanje .
Pravilnik o nainu postuKategorizacija i izrada
panja sa otpacima koji
kataloga otpada ,
imaju svojstva opasnih
selekcija i smetaj u
materija (Sl. glasnik RS
privremena skladita
,br.12/95 )
Zakon o upravljanju
otpadom (Sl.glasnik
RS,br.36/2009)
Pravilnik o uslovima o
nainu razvrstavanja pakovanja i uvanja sekundarnih sirovina (Sl.glasnik
RS br.55/2001)
Dobijanje Reenja o
kategorizaciji za otpadni mulj iz talonika
Zbrinuti
otpadi koji su
obuhvaeni
zakonskom
regulativom
Reenje br.31119-044/200801
Agencija za
12.03.2008
Reenje o kategoreciklau
4 puta
rizaciji otpada
Dobijeno
godinje
miiljenje o
kvalitetu otpadnih vovoda za 4
merenja u 2009
O

113
Tabela - 5.2.3.3-1
Zakon o ambalai i
ambalanom otpadu (Sl.
Odluka o odravanju
istoe (Sl. list grada
Beograda, br.27/2002 i
11/2005.

po zahtevima
Sakupljanje
,skladitenje, tretman,
odlaganje i predaja
ambalanog otpada
Organizovanje poslova
u komunalnoj delatnosti
, odravanje istoe,
pravilno odlaganje
i odvoenje kunog
smea
Rok
Dokument u
koji je odredba
primenjena
Stalno
Procedura Upravljanje otpadom
100 %
Stalno
Ugovor sa Gradskim komunalnim

preduzeem
/u pripremi/
Potvrda o iznetom
smeu /meseno/
100%
Zakon o zatiti vazduha

(Sl.glasnik RS,br.36/2009)
Izvetaj o merenju
Sprovedeno
Merenje emisije opasnih
AD Zatita na
Pravilnik o graninim
Izvetaj br.21i tetnih materija u
10.03.2008
vrednostima emisije nainu
radu i zatita
vazduh iz kotlarnice
311/4
ivotne sredine
i rokovima merenja i evidentiranju podataka (Sl.
Glasnik RS br.30/97)
Akt o proceni
rizika
Zakon o zatiti od buke u
Izvetaj o rezultaIdentikacija mesta
Sprovedeno
ivotnoj sredini (Sl.glasnik
2009
izvora buke
tima merenja
RS,br.36/2009)
Procedura nabavke
Akt o proceni
Pravilnik o dozvoljenom
rizika
Sprovedeno
nivou buke u
Merenje nivoa buke u
Izvetaj o rezulta2009
Dobijen izvetaj
ivotnoj sredini(Slubeni
radnoj sredini
tima merenja
br. 21-1133/2
Procedura nabavke
Bezbednost i zdravlje na radu
Ugovor sa zdravstvenom ustanovim Milutin
Zakon o bezbednosti i
Ivkovi
zdravlju na radu (Sl.glasnik Preduzimanje svih proRS, br. 101/05)
pisanih mera iz oblasti
bezbednosti i zdravlja
na radu
Stalna primena
zakonskih odredbi ,
Zakon o radu (Sl.glasnik RS, odredbi Pojedinanog
br24/05 i 61/05)
kolektivnog ugovora i
Kolektivnog ugovora
o BZR
114
P

Stalno
Akt o proceni
rizika, Pravilnici,
struni nalazi,
izvetaji, zapisnici
100 %
Stalno
Pojedinani
kolektivni ugovor,
Kolektivni ugovor
o BZR
100%
Tabela - 5.2.3.3-1
Zakon o zdravstvenoj
zatiti (Sl.glasnik RS,br.
107/2005)
Zakon o bezbednosti u
saobraaju (Sl.glasnik SRS,
br 3/82;15/84,5/86,21/
90,28/91)

po zahtevima
Lekarski pregledi radi
utvrivanja sposobnosti za rad: predhodni
,periodini kontrolni i
ciljani, edukacija zaposlenih za bezbedan i
zdrav rad;
Organizacija i vrenje
unutranje kontrole
nad ispunjavanjem
propisanih uslova
rada vozaa, nad
tehnikom ispravnou
vozila, zdravstvenih
uslova koje moraju da
ispunjavaju vozai i
drugih mera u skladu
sa propisima.
Osposobljavanje
radnika za zdrav i bezbedan rad
Pravilnik o zatiti na radu
Lekarski pregledi za
pri izvoenju graevinskih
rad na visini
radova (Sl.glasnik
RS,br.53/97
Elaborat ureenja
gradilita
Primena LZS
Pravilnik o optim merama
Osposobljavanje
zatite na radu od opasnog
radnika za zdrav i bezdejstva elektrine struje u
bedan rad
objektima namenjenim za
Lekarski pregledi
rad, radnim prostorijama i
na radilitima (Sl. Glasnik
Primena LZS
SRS, br. 21/89)
Rok
Dokument u
koji je odredba
primenjena
Stalno
Lekarski izvetaji;
Evidencija o
zaposlenima
osposobljenim za
zdrav i bezbedan
rad(obrazac 6);
100%
Stalno
Pravilnik o organizaciji i trajnom

vrenju kontrole
nad ispunjavanjem propisanih uslova bezbednosti
saobraaja.
100 %
Obrazac (6)
Stalno
Izvetaj sa lekarskog pregleda

Elaborat
Kolektivni ugovor
100 %
Obrazac (6)
Stalno
Izvetaj sa lekarskog pregleda

Kolektivni ugovor
100 %
O

115
Tabela - 5.2.3.3-1

pri odravanju motornih
vozila i prevozu motornim vozilima (Sl. List
SFRJ,br.55/65)
pri utovaru tereta u teretna
motorna vozila i istovaru
tereta iz takvih vozila (Sl.
list SFRJ,BR.17/66)
Pravilnik o sredsvima line
zatite na radu i linoj
zatitnoj opremi (Sl.list SFRJ
,br. 35/69)
Pravilnik o preventivnim
merama za bezbedan i
zdrav rad pri korienju
sredstava i opreme za linu
zatitu na radu l.7st.2.
Zakona o BZR (Sl. glasnik
RS br.101/05)

po zahtevima
Osposobljavanje
radnika za zdrav i bezbedan rad
Lekarski pregledi
Primena LZS
Tehnoloki postupci
Primena LZS
Lekarski pregledi
Obezbeivanje svakom
zaposlenom korienje
sredstava i opreme za
linu zatitu na radu .
Dokument u
koji je odredba
primenjena
Stalno
Obrazac (6)
Akt o proceni
rizika
Izvetaj sa lekarskog
Kolektivni ugovor
100%
Stalno
Akt o proceni
rizika
Kolektivni ugovor
Izvetaj sa lekarskog
100 %
Stalno
Kolektivni ugovor
100 %
Kontrola primene
Organizovanje i
praenje periodinih
Pravilnik o postupku prepregleda
gleda i ispitivanja opreme
Ispitivanje uslova
za rad i ispitivanja uslova radne okoline (mikradne okoline (Sl,glasnik RS roklime,
br.94/06,108/06
osvetljenosti,
buke i hemijskih
tetnosti) .
Pravilnik o predhodnim i
periodinim pregledima
Izdvojena mesta sa
zaposlenih na radnim mespoveanim rizikom po
tima sa poveanim rizikom
Aktu o proceni rizika
(Sl. glasnik RS
br.120/2007 )
Pravilnik o opremi i
Nabavka prirunih
postupku za pruanje
apoteka
prve pomoi i organizoObuavanje jednog
vanje slube spasavanja
dela zaposlenih za
u sluaju nezgode na radu
pruanje prve pomoi
(SL.list SFRJ,br.21/71
PP zatita
116
Rok
P

Struni nalazi
Ugovor sa AD
Zatitom
28.07.2009
100%
Dobijen izvetaj
br. 21-1133/2
Izvetaji zdravstvene ustanove

o izvrenom
pregledu
100%
Akt o proceni
rizika
Izvetaj zdravstvene ustanove o
izveenoj obuci
100%
Tabela - 5.2.3.3-1
Zakon o zatiti od poara

(Slubeni glasnik RS,
br.111/09 i Slubeni glasnik RS,br.53/93,67/
93,48/94).

po zahtevima
Preduzimanje preventivnih mera za
spreavanje izbijanja i irenja poara,
otkrivanje i gaenje
poara ,spasavanje
ivota ljudi i imovine
ugroenih poarom,
kao i pruanje pomoi
u otklanjanju posledica prouzrokovanih
poarom.
Rok
Dokument u
koji je odredba
primenjena
Stalno
Planovi zatite od
poara
Pravilnik o zatiti
od poara
Operativne karte
gaenja poara
Izvod iz pravilnika o zatiti od
poara
Plan o postupanju
u vanrednoj situaciji - poar
Svi planovi
se operativno
sprovode
Provera ispravnosti
mobilne opreme za
l. 43 Zakona o zatiti
gaenje poetnih poSvakih 6
od poara ( S. gl. RS br.
ara ( servisiranje svih
meseci
111/09 i 48/94) i prepovrsta runih i prevoznih
ruke proizvoaa aparata i
vatrogasnih aparata
skladu sa Standardom.
za poetno gaenje
poara
Ispitivanje elinih boca
od poara (S. Gl. RS br.
vatrogasnih aparata sa
Svakih 5
111/09 i 48/94) i l. 2
komprimovanim gasogodina
Pravilnika o tehnikim
vima na hladan vodeni
normativima pokretne
pritisak HVP ( CO2,
zatvorene sudove.
halon, inergeni i sl.).
Ispitivanje posuda S
od poara ( S. Gl. RS br.
aparata za gaenje
Svakih 2
111/09 i 48/94) JUS Z
poetnih poara pragodina
C2.002 i preporuke prohom na hladan vodeni
izvoaa aparata i opreme. pritisak HVP.
l. 43.2 Zakona o zatiti
Tehnika kontrola sa
merenjem pritiska i
111/09 i 48/94) i l. 38
protonog kapacNajmanje 1
iteta vode u hidrantskoj
godinje
normativima za hidrantsku
mrei ( unutranjoj i
mreu za gaenje poara (
spoljanoj) sa kontrolom
S. list. SFRJ br. 30/91).
opreme.
Izvetaj o servisiranju aparata

FM.630.55
100%
Struni nalaz
od ovlatene kue
50 % realizacija u 2009 a
50% u 2010
Struni nalaz
od ovlatene kue
50% u 2010
Izvetaj o kontroli
pritiska
FM.630.54
100%
O

117
Tabela - 5.2.3.3-1
l. 43 Zakona o zatiti od poara ( S. Gl. RS
br.111/09 i 48/94) i l.
40 Pravilnika o tehnikim
normativima za hidrantsku
mreu za gaenje poara (
S. list. SFRJ br. 30/91).
111/09 i 48/94) i l. 70
normativima za stabilne
instalacije za dojavu poara ( S. list. SRJ br. 87/93).
l.44 Zakona o zatiti
111/09 i 48/94) i l.
72 i l. 73 Pravilnika o
tehnikim normativima
za stabilne instalacije za
dojavu poara ( S. list. SRJ
br. 87/93).
l. 44.1 Zakona o zatiti
111/09 i 48/94) i l. 75
normativima za stabilne
instalacije za dojavu poara ( S. list. SRJ br. 87/93).
Zakon o zatiti od jonizujuih
zraenja i o nuklearnoj
sigurnosti (Sl.glasnik
RS,br.36/2009)
111/09 i 48/94) i l.
109 i l. 120 Pravilnika
o tehnikim normativima
za elektrine instalacije
niskog napona ( S. list. SFRJ
br. 53 i54/88 i S.list SRJ
br.28/95).
118

po zahtevima
Rok
Dokument u
koji je odredba
primenjena
Ispitivanje nepropusnosNajmanje 1
ti hidrantskih crevana
godinje Struni nalaz
vodeni pritisak do 7
bara sa talkiranjem.
Redovna provera
ispravnosti, servisiranja
i odravanja stabilnog
sistema za automatsku
detekciju i dojavu od
poara i alarmiranje.
Ovlateni servis
Najdue 2 Market Stojanovi
meseca
meseni izvetaj o
stanju
Periodini pregled
ispravnosti, servisiranja
i odravanja sistema za
Najmanje 1
automatsku detekciju
i dojavu poara i
godinje
alarmiranja i ienje i
funkcionalno ispitivanje
automatskih jonizujuih
detektora poara.
Detaljan pregled i
spravnosti, servisiranje i merenje otpora
izolacije i Uzemljenje
stabilnog sistema za
automatsku detekciju i
dojavu poara.
Merenje jonizujueg
zraenja
Servisiranje provera ispravnosti i

voenja evidencije
protivpanine rasvete i
AKU baterija.
P

Ovlateni
servis Market
Stojanovi
meseni izvetaj o
stanju
Najmanje Ovlateni
jednom u 5 servis Market
godina
Stojanovi
Svakih 6
meseci
Ovlateni servis
Market Stojanovi
meseni izvetaj o
stanju
50% u 2010
100%
100%
Planirano u
2010 -100
100%
Tabela - 5.2.3.3-1
Pravilnik o tehnikim
normativima za elktrine instalacije niskog
napona Sl.list SFRJ BR.
53/88,54/88,28/95
Pravilnik o tehnikim
normativima za zatitu
objekta od atmosferskog
pranjenja ( S.list SRJ
br.11/96).

po zahtevima
Merenje otpora
elektrinih instalacija
Kontrola i merenje
otpora uzemljenja gromobranske instalacije
za zatitu objekta od
atmosferskog pranjenja
Dokument u
koji je odredba
primenjena
Rok
Svake 2
godine
Jednom
godinje
Licencirana
ustanova
Sprovesti do
kraja 2010
Licencirana
ustanova
Sprovesti do
kraja 2010
Datum: 2010-04-01
5.3 CILJEVI I PROGRAMI

Ciljevi vam se ine najbliim kada ste na poetku puta.
Zhatevi ISO 14001, taka 4.3.3 i OHSAS 18001, take 4.3.3 i 4.3.4
CILJEVI
Organizacija mora da utvrdi (uspostavi, primeni) i odrava dokumentovane ciljeve (opte ili
strateke i posebne ili taktike i operativne) ivotne sredine i zdravlja i bezbednosti na radu za
svaku relevantnu funkciju i svaki nivo u organizaciji.
Ciljevi moraju biti merljivi kad god je to mogue, i usklaeni sa politikom ivotne sredine, odnosno zdravlja i bezbednosti na radu, ukljuujui posveenost prevenciji zagaenja, povreda i obolenja, usklaenost sa odogovarajuim zakonskim i drugim zahtevima sa kojima se organizacija
saglasila, uz kontinualna poboljavanja.
Pri utvrivanju i preispitivanju ciljeva organizacija mora da razmatra (uzme u obzir):
- svoje zakonske i druge zahteve sa kojima se usaglasila,
- znaajne aspekte ivotne sredine odnosno opasnosti i rizike vezane za zdravlje i bezbednost na radu u okviru svog delokruga,
- svoje tehnoloke opcije,
- nansijske, operativne i poslovne potrebe, kao i
- stanovita zainteresovanih strana.
PROGRAMI
Organizacija mora da uspostavi, primeni i odrava programe(e) ivotne sredine, onosno zdravlja i bezbednosti na radu za ostvarivanje ciljeva. Program(i) moraju da sadre kao minimum:
- odgovornosti i ovlaenja imenovanih za ostvarivanje ciljeva za svaku odgovarajuu funkciju i nivo organizacije i
- sredstva i rokove za u kojima ciljevi treba da budu ostvareni.
Programi se moraju preispitivati u redovnim planiranim vremenskim intervalima i ako je neophodno aurirari kako bi se obezbedilo ostvarivanje ciljeva.
O

119
5.3.2 Opte
Na slici 5.3.2-1 prikazan je redosled aktivnosti kod izrade i primene EMS i OHSMS
kombinovanim pritupom odozgo i odozdo. Nakon inicijalne provere u prvom koraku sukcesivno se primenjuju oba pristupa uz naizmenino angaovanje najvieg rukovodstva, timova za EMS i OHSMS i svih zaposlenih. Redosled glavnih koraka je oznaen brojevima
u pravougaonicima tih aktivnosti.
Drugi korak ini rukovodstvo donoenjem politike ivotne i radne sredine kao izraz
ozbiljnosti namera i kao okvir za sve ostale aktivnosti.
Slika 5.3.2-1: Redosled aktivnosti kod uvoenja EMS i OHSMS

Trei korak je masovno utvrivanje aspekata ivotne sredine i opasnosti po zdravlje i
bezbdnost na radu za sve kategorije aktivnosti, tehnologije, proizvoda, usluga, itd. Nosioci ovih aktivnosti su direktori sektora uz ukljuivanje nieg rukovodstva i zaposlenih.
etvrti korak, koji se radi uporedo sa utvrivanjem znaaja aspekata i rizika opasnosti, je analiziranje i sistematizovanje zakonskih i drugih zahteva iz ovih oblasti koji se
odnose na delatnost organizacije.
120
P

Peti korake je utvrivanje i odobravanje ciljeva. Ciljevi se rade na osnovu:

a. politike ivotne sredine koje deniu okvir u pogledu irine ciljeva i veliine
njihovih indikatora,
b. vrednovanja znaaja aspekata ivotne sredine tako to se aspekti grupiu po
vrstama za sve aktivnosti i proizvode u organizaciji,
c. zakonskih i drugih zahteva po pojednim aspektima.
Na osnovu rezultata navedenih aktivnosti primenom dva pristupa rade se programi
upravljanja ivotnom i radnom sredinom. Ovi programi sadre za svaki znaajni aspekt i
rizinu opasnost mere, nosioce njihove realizacije i potrebne resurse za njihovu eliminaciju,
smanjenje i/ili upravljanje. Programi upravljanja EMS i OHSMS su dinamiki dokumenti
koje potpisuju direktori sektora odnosno vlasnici procesa, overava PRIMS, a odobrava
direktor organizacije.
Programi obino ne sadre (ponavljanje) obaveza za izradu normativnih dokumenata iz EMS i OHSMS (procedure, uputvstva, obrasci itd.), poto su ovi dokumenti ve
planirani u okviru projekta uvoenja ovih standarda/sistema. Oni sadre konkretne mere
za primenu navedenih procedura, uputstva, obrazaca, itd., kroz narednu fazu primena
i sprovoenje (slika 5.3.2-1). To praktino znai da se provoenje mera iz programa i
izrada zahtevanih normativnih dokumenata, kod projektovanja EMS i OHSMS, odvija
paraleno, dok se normativni dokumenti ne usvoje i ponu sa primenom. Nakon toga, primenom odreene procedure i uputstva, realizuju se programske aktivnosti.
Tokom preispitivanja EMS i OHSMS od strane rukovodstva vri se i preispitivanje statusa i efektivnosti samih programa. Na osnovu zakljuaka preispitivanja moe da doe
do utvrivanja novih ciljeva iz oblasti ivotne i radne sredine koji zahtevaju move programske mere.
Programi EMS OHSMS redovno se auriraju i inoviraju pojavom novih zakonskih i
drugih zahteva, uvoenjem novih tehnologija, novih proizvoda, opreme, sirovina i slino.
Razvojem IMS u organiozaciji vri se intgrisanje ciljeva ivtone i radne sredine sa ciljevima kvaliteta, sa nansijskim i drugim nenansijskim ciljevima organizacije. Integrisani
ciljvi se potom integriu u streteke planove i u godinji biznis plan organizacije. Na taj
nain se postepeno vri i integrisanje programa ivotne i radne sredine u redovni biznis
plan organizacije, a time i u poslovne procese i redovne aktivnosti organizacije.
Ovakav pristup omoguuje da organizacija izgradi novu poslovnu kulturu u koju su
svi zaposleni usvojili nov stil rada i ponaanja koji, pored ispunjenja zahteva korisnika,
podrazumeva i ouvanje ivotne i radne sredine.
Referenti dokumenti:
Program upravljanja ivotnom sredinom
Program upravljanja zdravljem i bezbednou na radu
O

121
5.3.3 Ciljevi ivotne sredine, zdravlja i bezbednosti na radu

Organizacija utvruje, uspostavlja i odrava za svaku poslovnu funkciju (i proces) i
svaki nivo u okviru organizacije dokumentovane opte i posebne ciljeve, ivotne sredine,
zdravlja i bezbednosti na radu. Jo detaljnije ciljevi se deniu za karakteristine aspekte ivotne sredine za odreene kategorije aktivnosti i proizvoda odnosno opasnosti
po zdravlje i bezbenost na radu za odreena radna mesta.
Opti (strateki) ciljevi su ukupni ciljevi postizanja efektivnosti uinka ivotne sredine
i performansi zdravlja i bezbednosti na radu, usklaeni sa odgovarajuim principima
politike ivotne sredine, zdravlja i bezbednosti na radu. Oni uzimaju u obzir i nalaze
dobijene preispitivanjima, stanja ivotne sredine i aspekte ivotne sredine, zakonske i
druge zahteve kao i performanse zdravlja i bezbednosti na radu odnosno rezultate identikacije opasnosti, procene rizika i upravljanja rizikom. Ovi ciljevi se utvruju na dui
vremensi period od 4 do 5 godina.
Posebni (taktiki i operativni) ciljevi ivotne sredine, zdravlja i bezbednosti na radu se
utvruju u cilju ostvarivanja optih ciljeva u toku odreenog vremenskog perioda (najee
godina dana ili krae). Posebni ciljevi moraju biti merljivi, proverljivi, izazovni i ostvarivi.
Svaki cilj je odreen sa tri dimenzije:
dimenzijom korisnika (stakeholders) zainteresovanog za njegovo ostvarenje2,
kroz koju se deniu aspekti ciljeva,
dimenzijom performansi cilja iskazanoj kroz merljive indikatore i
vremenskom dimenzijom kada se oekuje ostvarenje cilja.
PRIMER OPTIH - STRATEKIH CILJEVA IVOTNE SREDINE
tednja neobnovljivih prirodnih sirovina i energenata,
plansko obnavljanje obnovljivih i sporoobnovljivih prirodnih sirovina i enegenata,
tednja energije i goriva,
smanjenje isputanja zagaujuih materija u vazduh,
smanjenje i propisno odlaganje i odvoenje otpada,
smanjenje isputanja zagaujuih materija u vodu,
eliminisanje isputanja zagaujuih materija u zemlju,
razvoj proizvoda bez (sa minimalnim) uticajem na ivotnu sredinu u toku proizvodnje, upotrebe i odlaganja na otpad,
poveanje procenta reciklae iz odbaenih proizvoda i delova,
upravljanje uticajem sirovina na ivotnu sredinu,
jaanje ekoloke svesti zaposlenih i drutvene zajednice u kojoj posluje organizacija.
2
122
Zainteresovana strana za ciljeve ivotne sredine su budue generacije, koje zastupa drutvo.
Zainteresovana strana za ciljeve zdravlja i bezbednosti na radu su prvenstveno zaposleni
P

PRIMER OPTIH - STRATEKIH CILJEVA ZDRAVLJA I BEZBEDNOSTI NA RADU
snienje nivoa rizika opasnosti po vrstama

eliminisanje ili smanjenje uestalosti incidenata,
smanjenje povreda na radu,
smanjenje izgubljenih radnih sati usled povreda,
smanjenje bolovanja,
smanjenje buke,
smanjenje broja prekraja primene zatitnih mera,
smanjenje broja nedostataka na opremi,
nedostatak dozvola na opasnim radnim mestima,
obuenost radnika za opasna radna mesta,
porast radne discipline,
porast svesti i zadovoljstva zaposlenih,
smanjenje oteenja opreme i zgrada,
smanjenje prekida proizvodnje i kanjenja.
U tabelama 5.5.3-1 i 5.5.3-2 dati su ilustrativni primeri optih i posebnih ciljeva ivotne
sredine i zdravlja i bezbednosti na radu sa konkretnim indikatorima za njihovo ostvarenje
[33]. Uoljivo je da je za pojedine ciljeve denisano vie indikatora koji ukazuju na odnos
pojedinih delova organizacije prema ivotnoj i radnoj sredini.
Tabela 5.3.3-1: Primer stratekih i taktikih ciljeva ivotne sredine sa indikatorima
RB
Opti ciljevi
ivotne sredine
Posebni ciljevi ivotne sredine
Smanjenje potronje vode
Dinara / zaposlenom
kWh / m2 izdatog prostora
kWh / kg proizvoda
Dinara / zaposlenom
m3 / zaposlenom
Smanjenje potronje Dizela D2 i EKO 3
Dinara / zaposlenom
Tona / asovi rada mehanizacije
Smanjenje potronje Loz ulja
Dinara
Tona
Praenje potronje Benzina
Dinara
Litara / preenom km
Smanjenje potronje gasa za loenje
Dinara
m3
Smanjenje potronje papira
Dinara / zaposlenom
Ukupno kilograma
Smanjenje potronje elektrine energije
1.
tednja prirodnih resursa
Indikator / pokazatelj
O

123
RB
Opti ciljevi
ivotne sredine

Selekcija, sakupljanje i predaja papira
2.
3.
Smanjenje, propisno odlaganje i odvoenje

neopasnog
otpada.
Smanjenje,
propisno odlaganje i odvoenje opasnog
otpada.
4.
Predaja PET ambalae 100%
Selekcija, sakupljanje i predaja PVC

folija
Predaja PVC 100%
Selekcija, sakupljanje i predaja PVC

(cevi ,creva, izolacioni kablovi)
Predaja PVC (cevi, creva, izo

kablovi) 100%
Selekcija, sakupljanje i predaja metalnog otpada
Predaja metalnog otpada 100%
Selekcija, sakupljanje i predaja tonera
Koliina predatih u odnosu na

nabavljene tonere > 95%
Selekcija, sakupljanje i predaja starih

raunara
Predaja rashodovanih raunara

100%.
Selekcija, sakupljanje i predaja neonskih cevi
Selekcija, sakupljanje i predaja starog

ulja
Sakupljene i predate neonske

cevi 100%
Do juna 2008 dostii 100%
sakupljena i predaja svih akumulatora.
Proceant predatog starog ulja u
odnosu na nabavljeno >85%
Selekcija, sakupljanje i predaja antifriza
Proceant predatog antifriza u

odnosu na nabavljeni >85%

guma
Koliina predatih guma u odnosu

na nabavljenje 100%
Selekcija, sakupljanje i predaja delova, upotrebljen pucval i sl.
Prikupljen i uredno odloen

pucval 100%
Deponovanje azbestnih otpadnih

maretijala (salonit ploe , azbestni
njurevi-zaptivne pletenice)
Deponovanje azbesta 100%

akumulatora
Smanjenje emisija estica i gasova iz

viljukara
Spreavanje pojave poara u skladitu

i cisterni mazuta i lo ulja
Smanjenje curenja gasa u skladitu i
pri distribuciji
Izvoenje internih i eksternih radova
bez negativnog uticaja na ivotnu
sredinu
124
Koliina predatog papira u

odnosu na nabavljeni > 85%
Selekcija, sakupljanje i predaja PET

ambalae
Smanjenje emisija estica i gasova iz

kotlarnice (SO2, NOx, CO i CO2)
Smanjenje
isputanja
zagaujuih
materija u
vazduh
P

Emisija estica u okviru dozvoljenih granica

Emisija estica u okviru dozvoljenih granica
100% eliminacija pojave varnica
na izduvnim gasovima
Eliminisanje curenja gasa 100%
Smanjenje neusaglaenosti <1
100% eliminacija pojave poara
u skladitu i cisterni
Eliminisanje emisija estica uglja
100%
Smanjenje neusaglaenosti < 1
Eliminisanje emisija gasova i
praine 100%
RB
Opti ciljevi
ivotne sredine
Eliminisanje 100% isputanja
ulja, antifriza, boja i lakova, mazuta i lo ulja tokom sladitenja i
pretakanja
Smanjenje isputanja zagaujuih materija skladitenih proizvoda
100% spreavanje sapiranja

ugljene praine sa deponije uglja
100% eliminisati curenje
uskladitene aku kiseline
100% eliminsati isuputanje ulja
tokom odravanja vozila
Broj neusaglaenosti < 1
5.
Smanjenje
isputanja
zagaujuih
materija u
zemlju i vodu
Eliminisanje isputanja ulja, aditiva,

premaza, itd. u skladitima
100% eliminisanje isputanja

ulja, aditiva i premaza
Broj neusaglaenosti < 1
Eliminisanje isputanja otpada u putnikom pristanitu
Skupljanje i predaja 100%

otpada iz putnikih brodova
Spreavanje incidenata i akcidenata

na eleznikom saobraaju
Bez incidenata i akcidenata na

eleznikom saobraaju
Spreavanje incidenata prilikom

uplovljavanja u bazen u Luke usled
niskih voda
Bez incidenata prilikom uplovljavanja u bazen u Luci Beograd

usle niskih voda
Spreavanje incidenata prilikom uplovljavanja u bazen u Luke usled jakog

vetra
Spreavanje isticanja goriva tokom
pretakanja
Broj incidenata prilikom uplovljavanja u bazen usled jakog

vetra = 0
100% eliminisati isticanje
Spreavanje isticanja goriva tokom

napajanja broda
Smanjenje zagaenja zemljita i voda

prilikom procesa pranja vozila
Voda iz prelivne jame u dozvoljenim granicma
Spreavanje zagaenja sredstvima za

deratizaciju, dezinfekciju i dezinsekciju
Korienje neutralnih sredtava

pranja
Spreavanje zagaenja uljem kod

odravanja vozila
100% eliminisati prosipanja
Spreavanje zagaenja kod

odravanja mehanizacije
100% eliminisati zagaenje
Eliminacija izlivanja septikih jama,

sanitarnih i fekalnih voda
Eliminisanje zagaenja usled izlivanja

atmosferske vode
100% eliminisati zagaenje
Eliminisanje zagaenja usled izlivanja

ulja iz trafo stanica
100% eliminisati izlivanje
O

125
RB
6.
7.
8.
126
Opti ciljevi
ivotne sredine
Smanjenje
isputanja
zagaujuih
materija u
vodu
Smanjenje
isputanja
zagaujuih
materija u
vazduh, vodu,
zemlju
Jaanje
ekoloke svesti
zaposlenih
i drutvene
zajednice u
kojoj posluje
organizacija
Spreiti otkidanje plovila sa sidrita
Broj incidenata usled otkidanja

plovila sa sidrita <1
Spreiti incidente (prevrtanje, oteenje

itd.) tokom ulaska i manevrisanja
broda u bazenu
Broj incidenata tokom manevrisanja <1
Spreavanj izlivanja vode iz bazena

kod visokog vodostaja Dunava
Spreavanje ilivanja 100%
Spreavanje zagaenja vode pri

odravanju plovnih objekata
Smanjiti zagaenje vode kroz sanitarnu i fekalnu kanalizaciju
Spreavanje zagaenja vode

pri odravanju plovnih objekata
100%
Spreavanje curenja mazuta
iz sistema kotlarnice na mazut
100%
Smanjiti zagaenje vode kroz
sanitarnu i fekalnu kanalizaciju
100%
Smanjenje zagaenja vode kroz kinu

kanalizaicju
Smanjenje zagaenja vode kroz

kinu kanalizaicju 100%
Smanjenje zagaenja rasutom robom

tokom pretovara
Smanjenje zagaenja rasutom

robom tokom pretovara 100%
Broj incidenata kod korisnika <1
Spreavanje pojave poara u trafo

stanicama
Broj poara <1
Pozitivan stav o zatiti ivotne sredine
Broj akcija za podizanje eko

svesti >3
Spreavanje curenja mazuta iz sistema kotlarnice na mazut
P

Tabela 5.3.3-2: Primer stratekih i taktikih ciljeva zdravlja i bezbednosti na radu sa

indikatorima [33]
R.B
1.
Opti ciljevi zdravlja i

bezbednosti na radu
Snienje nivoa rizika

opasnosti i tetnosti
Posebni ciljevi zdravlja i bezbednosti na radu
Bezbedna i zdrava radna okolina
Zagaenje radne okoline u

granicama dozvolejnih (CO2, S,
praina, itd),
Smanjenje nivoa buke
Nivo buke < 75dB
Smanjenje negativnog uticaja

sredstava rada, alata i pribora
Ispravnost sredstava rada,

alata i pribora > 90%
Eliminisanje incidenata usled klimatskih uslova

2.
Eliminisanje i smanjenje
uestalosti incidenata
Smanjenje
incidenata
izazivaju druga lica
koje
Smanjenje incidenata u procesima rada
Bez incidenata usled temperature >40C, <-20C

Bez incidenata usled strujanja
vazduha >17,2 m/s
Broj incidenata < 2 incidenta
godinje
3.
Smanjenje povreda na
radu
Smanjenje povreda na radu usted

usted direktnog i indirektnog dodora sa elektrinom energijom.
Smanjenje ostalih povreda na
radu
Broj incidenata < 10 incidenata

godinje
Broj povreda na radu usled
mehanikih opasnosti < 2
godinje
Broj povreda na radu usted
elektrinih opasnosti < 2 godinje
Broj ostalih povreda na radu <
2 godinje
4.
Smanjenje
profesionalnih oboljenlja
Eliminisanje profesionalnih obolenja
Broj profesionalnih obolenja = 0
5.
Smanjenje obolenja u
vezi sa radom
Eliminisanje obolenja u vezi sa

radom
Broj obolenja u vezi sa radom

=0
Smanjenje broja interno utvrenih

prekraja
Broj utvrenih prekrsaja < 20

godinje
6.
Smanjenje broja
prekraja usled
neprimenjivanja
zatitnih mera
Smanjenje broja externo utvrenih

prekraja
sposobljenost radnika za rad
na radnim mestima sa poveanim
rizikom
Obuenost zaposlenih za BZR
Broj urvenih prekraja po

inspekcijskom pregledu < 5
sposobljenost radnika za rad
na radnim mestima sa poveanim rizikom 100%
Obuenost zaposlenih za BZR
100%
Profesionalno
obuavanje
Broj asova obuke po zaposlenom > 3 casova godisnje
Smanjenje povreda na radu usted mehanikih opasnosti
7.
8.
sposobljenost radnika
za rad na radnim
mestima sa poveanim
rizikom i ostalih radnika
Smanjenje oteenja
ureaja, opreme i
objekata
drugo
Smanjenje steta na saobracajnoj

infrastrukturi
< 1.200.000 din / godisnje
O

127
5.3.4 Programi upravljanja ivotnom sredinom,

zdravljem i bezbednou na radu
Koncipiranje programa upravljanja ivotnom sredinom odnosno zdravljem i bezbednou
na radu, obzirom na zainteresovane strane i nain grupisanja mera, u praksi polazi od
razliitih elemenata.
Program upravljanja ivotnom sredinom se radi u sledeim koracima kako je prikazano na slici 5.3.4-1:
iz tabele 5.3.3-1 u kojoj su denisani ciljevi uzimaju se posebni (taktiki) ciljevi
i njihovi indikatori. Ovi ciljevi se odnose na aspekte i uticaje koji su grupisani iz
svih aktivnosti i proizvoda prema vrsti cilja.
iz tabele 5.2.1.52 u kojoj je izvreno vrednovanje znaaja aspekata ivotne
sredine, koji se odnose na odreene aktivnosti i proizvode, uzima se ocena i
rang znaajnosti,
u programu se utvruje mere za eliminisanje, smanjenje ili upravljanje aspektima i uticajima, nosioci realizacije mera, potrebni resursi i rokovi.
Slika 5.3.4-1: Pristup kod izrade programa upravljanja ivotnom sredinom

Program upravljanja zdravljem i bezbednou na radu se radi u sledeim koracima,
kako je prikazano na slici 5.3.4-2:
iz tabele 5.2.2.3-1 u kojoj je izvrena identikacija opasnosti i tetnosti na radnom mestu i radnoj sredini grupiu se radna mesta sa srodnim radnim uslovima i
prenose se opasnosti i tetnosti vezane za njih zajedno sa indeksom rizika,
u programu se deniu mere koje treba primeniti za eliminisanje, sniavanje
opasnosti ili upravljanje rizikom, hitnost primene mera, odgovorni za sprovoenje
mera, resursi i rokovi,
pri denisanju mera uzimaju se u obzir odgovarajui ciljevi denisani u tabeli
5.3.3-2.
128
P

Slika 5.3.4-2: Pristup kod izrade programa upravljanja

zdravljem i bezbednou na radu
U Tabeli 5.3.4-1 dat je primer opteg modela programa upravljanja ivotnom sredinom koji se moe primeniti u svakoj organizaciji uz neophodna prilagoavanja.
U Tabelama 5.3.4 - 2, 3, 4, 5 ,6, 7 i 8 dati su ilustrativno, primeri delova konkretnih
programa [33]:
mera tednje prirodnih resursa,
upravljanja opasnim i neopasnim otpadom,
spreavanja isputanja zagaujuih materja u vazduh, zemlju i vodu, kao i
preduzimanja mera za podizanje ekoloke svesti zaposlenih i zajednice u kojoj
posluje organizacija.
Napomena: Indeksi rizika znaajsnosti aspekata dati u predsavljenim tabelama
raunati su kao zbir svih kritrijuma za vrednovanje aspekata i njihovih uticaja na ivotnu
sredinu
U Tabelama 5.3.4-9 i 10 dati su ilustrativno, primeri konkretnih programa smanjenja
rizika po zdravlje i bezbednost na radu, prema redosledu [33]:
za kancelarijske poslove za grupe rukovodeih, strunnih i administrativnih
poslova,
za poslove elektriara i automehaniara.
O

129
130
P

Svoenje upotrebe
vode na najmanju meru
gde god je to tehniki i
ekonomski mogue
Smanjenje potronje
energije potrebne za
operacije proizvodnje
Primer Ouvanje
prirodnih
resursa
Ciljevi denisani u
Politika deni- poslovniku navodi se
sana u poslovni- pojedinani cilj, vodei
ku navodi se rauna o nalazima doodreeni princip bijenim preispitivanjima
politike vezan
stanja ivotne sredine i
za odreeni cilj znaaju aspekata ivotne sredine
Strateki - dugoroni
ciljevi ivotne sredine
Primer Ouvanje
prirodnih
resursa
ivotne
R.B. Politika
sredine
Postizanje smanjenja energije od 10% u odnosu na

prethodnu godinu
Smanjenje potronje vode

na odabranim lokacijama za 15% u odnosu na
postojei nivo u toku jedne
godine
Posebni ciljevi moraju imati

merljive indikatore.
Posebni ciljevi ivotne

sredine se utvruju u cilju
ostvarivanja optih ciljeva u
toku odreenog vremenskog perioda.
Taktiki i operativni ciljevi

ivotne sredine
Kadrovski, i tehniki resursi (postrojenja, ureaji)

za sprovoenje
politike i ciljeva
Mere koje preduzima organizacija

za ostvarenje
ciljeva
Mere
Koliina
goriva i
elektrine
energije
po jedinici
porizvoda
tednja goriva i elektrine

energije
Ponovno
korienje vode
postavljanjem
Koliina
postrojenja vode
smanjene
koriene za ispipotronje
u procesu
vode 15% ranje
A radi ponovne
upotrebe u procesu B
Indikatori /
pokazatelji
ciljeva su
denisani
da mogu da
budu merljivi
i proverljivi
Indikator /
pokazatelj
Tabela 5.3.4-1: Primer modela programa upravljanja ivotnom sredinom
Odgovornost
za sprovoenje
8
Resursi /
dokumenti
9
Rok
O

131
R.B.
20
20
Praenje potronje
za 2008.godinu
Praenje potronje
za 2008.godinu
Dinara
Praenje potronje
Benzina
Smanjenje potronje Dinara

m3
gasa za loenje
U email signature
ubaciti poruku za
tednju papira.
20
20
Praenje potronje
za 2008.godinu
Smanjenje potronje Dinara

Tona
Loz ulja
Smanjenje potronje Dinara / zaposlenom

Ukupno kilograma
papira
20
Praenje potronje
za 2008.godinu

Tona / casovi rada pokr.
Dizela D2 i EKO 3 meh.
Praenje potronje
za 2008.godinu
20
Praenje potronje
za 2008.godinu
Index rizika

m3 / zaposlenom
vode
Mere
20
Dinara / zaposlenom
Smanjenje potronje kWh / m2 izdatog prostora Praenje potronje
za 2008.godinu
elektrine energije kWh / toni manipulisane
robe
Posebni ciljevi
zatite ivotne
sredine
Tabela 5.3.4-2: Program tednje prirodnih resursa
Redovne aktivnosti praenje po BP 2008
Resursi - dokumenti
Plan promocije zatite

.s. i b.z.r.
Direktor nansija
Direktor
odravanja
PRIMS

Direktor nansija
Direktor
odravanja
Direktor nansija
Februar
2008
Januar
2008
Januar
2008
Januar
2008
Januar
2008
Direktor nansija
Direktor
odravanja
Januar
2008
Januar
2008
Januar
2008
Rok za
primenu
Direktor nansija Redovne aktivnosti Direktor realizacije praenje po BP 2008
Direktor nansija Redovne aktivnosti Direktor realizacije praenje po BP 2008
Direktor nansija
Direktor
realizacije1
Odgovornost za
sprovoenje
132
P

R.B.
Indikator /
pokazatelj
Mere
Sakupljen i Ugovaranje preuzimanja PETa.

predat sav Postavljanje daka za odlaganje PETa.
Evidencija predatog PETa.
PET.
Sakupljen i Ugovaranje preuzimanja PVCa.

predat sav Postavljanje odgovarajuih kutija za
prikupljanje PVC folije.
PVC.
Evidencija predaje PVCa.
Sakupljati otpatke izolacije kablova,

plastinih, vodovodnih i kanalizacionih cevi i
druge.
Sakupljen i
Odloiti u i u posebne kontejnere po
predat sav
proceduri upravljanja otpadom PR.630.03.
PVC.
Ugovoriti predaju na reciklau ovlaenoj
rmi.
Evidencija predatog PVC..
Sakupljen i Razvrstavanje i odlaganje posebno po

vrstama metala na odreena mesta.
predat sav
Ugovoriti predaju metalnog otpada
metalni
ovlaenoj rmi.
otpad.
Evidencija predatog metalnog otpada..
Selekcija, sakupljanje
i predaja PET
ambalae.
(Upravna zgrada,
Anex, Radonica)
i predaja PVC folija.
i predaja PVC (cevi,
creva, izolacioni
kablovi).
(Radionica)
i predaja metalnog
otpada.
(Radionica)
Evidencija nabavljenog papira.

Koliina
Selekcija, sakupljanje predatog
Ugovaranje preuzimanja starog papira.
papira u
i predaja papira.
(Upravna zgrada,
odnosu na Postavljanje kutija za odlaganje papira
po spratovima Upravne zgrade, Anexu i
Anex, Radionica, ETR) nabavljeni
Radionici
> 85%
Evidencija predatog papira.
Posebni ciljevi
zatite ivotne
sredine
19
19
19
19
19
Index
rizika
Direktor
zajednikih
poslova
Direktor
odravanja
Ugovor sa rmom April

za preuzimanje i
evidencija predaje. 2008
Mart
2008
Ugovor sa rmom
za preuzimanje i
evidencija predaje.
Direktor
zajednikih
poslova
Redovne aktivnosti
sakupljanja po
PR.640.01
Januar
2008
Ugovor sa rmom
za preuzimanje
PVCa.
Redovne aktivnosi
po PR.640.01
Direktor
zajednikih
poslova
Januar
2008
Rok za
primenu
Januar
2008
Redovne aktivnosi
po
PR.740.01 i
PR.640.01
Ugovor sa rmom
za preuzimanje
papira.
Resursi dokumenti
Ugovor sa rmom
za preuzimanje
PET.
Redovne aktivnosi
po PR.640.01
Direktor
zajednikih
poslova
Direktor
zajednikih
poslova
Direktor
nabavke
Odgovornost
za sprovoenje
Tabela 5.3.4-3: Program smanjenja, propisnog odlaganja i odvoenja neopasnog otpada
O

133
R.B.
Selekcija, sakupljanje i predaja

starog ulja.

starih akumulatora.

neonskih cevi.

starih raunara.

tonera.
(Upravna zgrada,
Radionica)
Posebni ciljevi
zatite ivotne
sredine
Mere
Proceant predatog starog

ulja u odnosu
na nabavljeno
>85%
Ugovaranje preuzimanja starog ulja.

Propisno odlaganje starog ulja na odreenom mestu, uz
odgovarajue skladitenje i ambalau.
Evidencija otpada na mestu generisanja.
Evidencija nabavljenog ulja.
Do juna 2008 uvati stare akumulatore na posebno obezbeenom

mestu.
dostii 100%
Evidencija sakupljenih akumulatora.
sakupljena i
predaja svih
Ugovoriti predaju akumulatora ovlaenoj rmi.
akumulatora.
Ugovaranje preuzimanja starih tonera od isporuioca

Koliina preda- novih.
tih u odnosu
Postavljanje kutija za odlaganje tonera po spratovima
na nabavljene
Upravne zgrade, Anexu, Radionici.
tonere > 95% Evidencija predatog tonera.
Evidencija nabavljenog tonera.
Ugovoranje sa rmom koja otkupljuje raunare.
Predaja
Defnisati mesto sakupljanja.
rashodovanih Vriti sakupljanje sa evidencijom.
raunara
Evidencija predatih raunara.
100%.
Ugovoranje donacija.
Odlagati na odreenoj lokaciji sa posebnom panjom
da se ne otete.
Sakupljene
Evidencija sakupljenih cevi.
i predate
neonske cevi
100%
Ugovaranje sa rmom koja se bavi otkupom istih.
Indikator /
pokazatelj
Tabela 5.3.4-3: Program smanjenja, propisnog odlaganja i odvoenja dela opasnog otpada
31
24
29
29
29
Index
rizika
Direktor nabavke
Redovne aktivnosti
po PR.740.01
Redovne aktivnosti
po PR.630.03
Ugovor
Redovne aktivnosti po proceduri

PR.640.01
Ugovor o preuzimanju
Ugovor o preuzimanju
Direktor
zajednikih
poslova
Direktor
odravanja
Direktor
zajednikih
poslova
Direktor
odravanja
Redovne aktivnosti po proceduri

PR.640.01
Direktor
odravanja
Maj
2008
April
2008
Kada
se
steknu
uslovi u
RS.
Mart
2008
Zapisnik o rashodovanju.
April
2008
Ugovor o preuzimanju ili donaciji.
Ugovor i predaja i
evidencija po proceduri PR.640.01
Mart
2008
Nabavka ketrida po proceduri
PR.740.01.
Direktor IT
Direktor nabavke
Direktor IT
OdgovRok za
ornost za Resursi - dokumenti prisprovoenje
menu
134
P

R.B.
19
Ugovaranje preuzimanja starih guma.

Propisno odlaganje starih guma na odreenom mestu,
uz odgovarajue skladitenje i ambalau.
Evidencija nabavljenih guma.
Koliina predatih guma

u odnosu na
nabavljeni
100%

starih guma.
29
23
Ugovaranje preuzimanja antifriza.

Propisno odlaganje antifriza na odreenom mestu, uz
odgovarajue skladitenje i ambalau.
Evidencija nabavljenog antifriza.
Koliina predatog antifriza

u odnosu na
nabavljeni >
85%

antifriza.
Deponovanje
azbestnih otpadnih
- Odlaganje azbestnih materijala na odreeno mesto sa
maretijala (salonit Deponovati
nepropusnom podlogom i bonom zatitom od vazduploe , azbestni
100% azbesta nih strujanja.
njurevi-zaptivne
- Ugovoriti predaju azbestnih materijala ovlaenoj rmi.
pletenice)
Index
rizika
Mere
Indikator /
pokazatelj
Posebni ciljevi
zatite ivotne
sredine
Tabela 5.3.4-3: Program smanjenja, propisnog odlaganja i odvoenja dela opasnog otpada (nastavak)
Redovne aktivnosti
po PR.740.01
Prostor za azbest
Redovne aktivnosti
po PR.630.03
Ugovor
Direktor nabavke
Direktor
odravanja
Redovne aktivnosti
po PR.640.01
Redovne aktivnosti
po PR.740.01
Direktor nabavke
Direktor
odravanja
Redovne aktivnosti
po PR.640.01
Direktor
odravanja
Juni
2008
Kada
se
steknu
uslovi u
RS.
Maj
2008
Maj
2008
OdgovRok za
ornost za Resursi - dokumenti prisprovoenje
menu
O

135
Posebni ciljevi
zatite ivotne
sredine
Direktor
realizacije
Ne koristiti viljukare sa dizel motorom u zatvorenim skladitima.

U sluaju upotrebe rada viljukara u skladitu u
zoni B vriti merenje koncentracije izduvnih gasova
u radnom prostoru 2 puta godinje
Za rad viljukara kod stranke, van lukog
podruja, iskljuivo koristiti viljukare registrovane
za rad u javnom saobraaju.
Eliminisanje
emisija gasova i
praine 100%
Izvoenje internih i
eksternih radova bez
negativnog uticaja na
ivotnu sredinu
23
31
Primena preventivnih protivpoarnih mera.

Odstranjivanje zapaljivih materija u blizini manjoj
od propisanih.
Znak opasnosti od poara.
u sluaju pojave poara reagovati uskladu sa
procedurom vanrednih situacija.
100% eliminacija pojave

poara u
skladitu i cisterni
Spreavanje pojave poara u skladitu cisterni

mazuta i lo ulja
Obaveza je da se potuju mere iz pravilnika o

unutranjem redu.
26
21
Direktor
odravanja
Direktor
odravanja
Direktor
realizacije
Procedura
odravanja
PR.750.03.
Direktor
odravanja
Vriti redovno i preventivno odravanje viljukara

sa dizel motorom, u cilju ispravnog rada istih.
Pravilnik o
unutranjem
redu
Redovne aktinosti
PR.830.02
Po proceduri
PR.750.02.
Po proceduri
PR.750.02.
Resursi - dokumenti
Index
rizika
Odgovornost za
sprovoenje
Mere
Eliminisanje
pojave varnica
na izduvnim gasovima 100%
Emisije gasova iz
viljukara svesti
na propisani nivo
U zatvorenim skladitima koristiti elektro i gasne

viljukare, odnosno viljukare sa SUS motorima sa
lterima i hvataima varnica.
Na ulazu u zatvorena skladita postaviti table sa
natpisom: Za rad u zatvorenom skladitu koristiti
iskljuivo viljukare na gasni i elektro pogon.
U sluaju korienja viljukara sa SUS motorima,
obavezni su lteri i hvatai varnica.
Smanjenje emisija estica

i gasova iz viljukara
R.B.
Tabela 5.3.4-4: Program smanjenja isputanja dela zagaujuih materija u vazduh
Mart
2008
U primeni
Mart
2008
April
2008
U primeni
Rok za
primenu
136
P

Posebni ciljevi
zatite ivotne
sredine
Mere
Postavljati sredstva u posebne posudice.

Vidno oznaiti mesta postavljanja (kroz ugovor sa
rmom koja to radi).
Redenisati ugovor sa odgovarajuom rmom.
Pranje obavljati samo na mestu predvienom koje

ima odvod prema taloniku-separatoru.
Talonik verikovan i kontrolisan od strane Zavoda
za zatitu zdravlja.
Ugovoriti ienje tlonika sa ovlaenom organizacijom.
24
22
17
Eliminisati curenje
uskladitene akumula- Ne nabavljati i ne skladititi akumulatrosku kiselinu.
torske kiseline 100%
Voda iz prelivne
jame u dozvoljenim
granicama
20
24
Index
rizika
Spreavanje
isputanja boja i lak- - Izmestiti boje i lakove iz postojeeg objekta Zatova tokom sladitenja
vorenog magacina u poseban propisan objekat sa
100%
nepropusnim podom - sabirnikom koji se koristi za
PPZ.
Smanjenje
neusaglaenosti <1
Eliminisanje isputanja Skladititi ulje samo u originalnoj ispravnoj

ulja tokom sladitenja ambalai.
Postaviti sabirnu kadu ispod ambalae
i pretakanja
odgovarajue zapremine.
Smanjenje
Ispod slavina na ambalai za ulje koja je na soka
neusaglaenosti <1
ma, postaviti sabirne kadice.
Spreavanje
neutralnih
zagaenja sredstvima Korienje
pranja
za deratizaciju, dezin- sredstava
fekciju i dezinsekciju 100%
Smanjenje zagaenja
zemljita i voda prilikom procesa pranja
vozila
Smanjenje isputanja
zagaujuih materija
skladitenih proizvoda
R.B.
Tabela 5.3.4-5: Program smanjenja isputanja dela zagaujuih materija u zemlju i vodu
Direktor
zajednikih
poslova
Direktor
odravanja
Direktor
odravanja
Direktor
odravanja
Direktor
odravanja
Ugovor
Oznake
mesta DDD
Kontrola
talonika
Ugovor
Po proceduri
PR.640.01
Po proceduri
PR.640.01
Po proceduri
PR.640.01
Uputstvo
Odgovornost za Resursi sprovoenje

dokumenti
Mart
2008
U primeni
April
2008
April
2008
April
2008
April
2008
Rok za
primenu
O

137
Reagovanje po proceduri vanrednih situacija.

Po potrebi zamena upojnog sloja-tampona peskaljunka, ako je dolazilo do curenja trafo ulja .
Zaprljani (zauljeni) ljunak deponovati na odreeno
mesto sa nepropusnom podlogom i sa prekrivkom.
Ugovoriti predaju zaprljanog ljunka ovlaenoj
rmi.
Eliminisanje zagaenja 100% eliminisati

usled izlivanja atmos- zagaenje
ferske vode
Eliminisanje zagaenja 100% eliminisati

usled izlivanja ulja iz izlivanje
trafo stanica
Spreavanje
zagaenja uljem kod
odravanja vozila
Redovno praenje i adekvatno reagovanje, posebno

kod poveanih podzemnih voda.
U sluaju izlivanja / poplava kontaktirati
odgovarajuu rmu koja se bavi istim.
Mere
Eliminacija izlivanja
eliminisati
septikih jama, sani- 100%
isticanje
tarnih i fekalnih voda
100% eliminisati
prosipanja
Posebni ciljevi
zatite ivotne
sredine
Sakupljanje i odlaganje ulja u odgovarajue posude
prema proceduri upravljanja otpadom PR.630.04.
Obezbediti odgovarajue posude - kadice ispod,
kod samog istakanja ulja iz vozila i ispod ambalae
za odlaganje.
Koristiti upijajue granulice u sluaju nekontrolisanog
izlivanja ulja.
Obezbediti odlaganje zamenjenih uljnih ltera.
Ugovoriti predaju staog ulja i uljnih ltera ovlatenoj
rmi za reciklau ulja.
R.B.
24
24
24
31
Index
rizika
Direktor realizacije
Rok za
primenu
April
2008
April
2008
Redovne
aktivnosti po U primeni
PR.750.03
Evidencija
Reagovanje
PR.830.02
Redovne
aktivnosti
Reagovanje
u skladu sa
PR.830.02
Ugovor
kao taka
Mai 2008
3.5
Redovne
aktivnosti po
Pr.750.03
Odgovornost za Resursi sprovoenje

dokumenti
138
P

R.B.
Spreavanje
zagaenja vode
pri odravanju
plovnih objekata
100%
Spreavanje
curenja mazuta
iz sistema kotlarnice namazut
100%
Smanjiti zagaenje vode

kroz sanitarnu i
fekalnu kanalizaciju 100%
Smanjenje
zagaenja vode
kroz kinu kanalizaicju
Posebni ciljevi
zatite ivotne
sredine
Spreavanje
zagaenja
vode pri
odravanju
plovnih objekata
Spreavanje
curenja mazuta iz sistema kotlarnice
namazut
Smanjiti zagaenje vode

kroz sanitarnu i fekalnu
kanalizaciju
Smanjenje
zagaenja
vode kroz
kinu kanalizaicju
- Redovno nadziranje prohodnosti kine kanalizacije i

praenje i evidencija ienja voda.
- U sluaju zaepljenja pozvati ovlaenju rmu.
- Redovno praenje i ienje krovnih povrina od
neistoa od strane ovlaenje rme.
- Redovno praenje i ienje slivnih povrina na tlu od
mehanikog odpada od strane ovlaene rme.
23
25
28
- Stalna kontrola zaptivenosti cevovoda i ureaja,

pogotovo na spojnim mestima po proceduri
odravanja PR.750.03.
- Postavljanje nepropusnih posuda ispod rizinih mesta
spojeva
- Sakupljanje i odlaganje prosutog mazuta ili lo ulja
u posebne kontjnere (burad)
- Sakupljanje sa podloge uz korienje upijajuih
prakastih materijala, granula.
- U ugovor sa odgovarajuom rmom koja vri
odravanje ubaciti obavezu da koriste neagresivne,
nekodljive tenosti za ienje.
- Potrebno sprovoditi redovno pranjenje jama.
- Postoji Ugovor sa odgovarajuom rmom koja sprovodi isto.
24
Direktor
odravanja
Direktor
zajednikih
poslova
Direktor
odravanja
Direktor
odravanja
Redovne
aktivnosti po
PR.750.03
Ugovor sa
rmom koja
vri ienje
prostora
Redovne
aktivnosti po
PR.750.03
Redovne
aktivnosti
Uraditi table
za radno
mesto
Uraditi
uputstvo po
PR.630.03
U primeni
Maj
2008
Maj
2008
April
2008
Index Odgovornost za Resursi - doku- Rok za

rizika sprovoenje
menti
primenu
- Korienje posuda za sakupljanje starog ulja.

- Odlaganje na odreena mesta po proceduri
PR.630.04 - Upravljanje otpadom.
- Korienje na palubi upijajuih prakastih materijala,granula.
- Kod udesnog izlivanja, opasivanje broda (tada je
usidren) trakastim plovcima ,zavesicama -upijaima.
- Izraditi tablu sa uputstvom koje sadri navedene
mere koja se postavlja na mesto rada.
Mere
Tabela 5.3.4-6: Program smanjenja isputanja dela zagaujuih materija u vodu
O

139
R.B.
26
19
32
Pretovar rasute robe ne vriti pri jakom vetru

dopuniti tehnoloke postupke za pretovar rasute
robe.
Pre montae zahvatnog alata (grabilica ili i trim
grabilica) obavezno proveriti njihovu tehniku
ispravnost.
Prekinuti rad kada se primeti da grabilica
isputa teret.
Odlaganje rastresitog tereta vriti samo u kadi
na polu vertikalnom keju, koja je ograena
zidom.
Orua za rad moraju da budu ispravna i
redovno pregledana.
U sluaju opasnosti od povreda ili zagaenja
radne sredine prekinuti rad, otkloniti uzroke
pa nastaviti rad kada se uspostave regularni
uslovi.
Sve navedene mere e biti ukljuene u postojee
ugovore (pravilnik) sa korisnicima poslovnoskladinog prostora .
Preventivno vriti merenje otpora izolacije i
odravanje u skladu sa procedurom PR.750.03.
- Procedura odravanja.
provesti mere PPZ
Upojni sloj adekvatno dimenzionisan da moe
da prihvati ukupnu koliinu trafo ulja.
Kada sa ljunkom je nepropusna.
U sluaju poara reagovati u skladu sa
procedurom vanrednih situacija PR.830.02.
Smanjenje
zagaenja
rasutom robom
tokom pretovara
100%
Broj incidenata
kod korisnika <1
Evidencija
ispada TS
Evidencija
otpora izolacije
Smanjenje
zagaenja
rasutom robom
tokom pretovara
Smanjiti broj
incienata
kod korisnika
skladinog
prostora
Spreavanje
pojave poara u
trafo stanicama
Direktor
odravanja
Direktor
realizacije
Direktor
realizacije
Index Odgovornost za
rizika sprovoenje
Mere
Indikator /
pokazatelj
Posebni ciljevi
zatite ivotne
sredine
Tabela 5.3.4-7: Program smanjenja isputanja dela zagaujuih materija u vazduh, vodu, zemlju
Redovne
aktivnosti po
PR.750.03
Reagovati po
PR.830.02
Pravilnik o
unutranjem
redu
Revizija
tehnolokih
postupaka
pretovara
Redovne
aktivnosti
Resursi dokumenti
Mart
2008
U
primeni
April
2008
Maj
2008
Rok za
primenu
140
P

Index
rizika
Mere
- Politiku zatite ivotne sredine postaviti na svim
kljunim mestima
- Provesti obuku svih zaposlenih o znaaju atite
ivotne sredine
- Izvriti EKO testiranje svih zaposlenih
- U email signature ubaciti poruku za tednju
papira
- Na Web sajt postaviti politiku ivotne sredine i
druge sadraje
- Obavestiti Ministrarstvi ivotne sredine o
uvoenju EMD
- Ukljuiti se u akcije drutvene zajednice po
pitanju zatite ivotne sredine
Indikator /
pokazatelj
Broj
akcija za
podizanje
eko svesti
Posebni ciljevi
zatite ivotne
sredine
Pozitivan
stav o zatiti
ivotne sredine
PRIMS
Odgovornost za
sprovoenje
Politika
Program obuke
E-mail
Web sajt
Resursi dokumenti
Maj 2008
Rok za
primenu
10
Obezbediti pravilan raspored

opreme za rad i pristup radnom
mestu
Pranje podova obavljati posle

radnog vremena
Opasnost od udara o
nametaj
Opasnost od klizanja po
podu
10
Indeks
rizika
Kablove umreenih raunara

sprovesti do utinica odgocarajuim
kanalicama
Mere
Opasnost o spoticanja na
kablove raunara
Mehanike opasnosti
Opasnosti/tetnosti
Stalno
Stalno
Stalno
Primena
Program obuke BZR

Sredstva za ienje
po programu o zatiti
ivotne sredine
Direktor
zajednikih
poslova
Program obuke BZR

P-3; P -8
Resursi
Direktori sektora
Direktor IT
Odgovornost za
sprovoenje
2008
2008
2008
Rok
Tabela 5.3.4-9: Program smanjenja rizika po zdravlje i bezbednost na radu za kancelarijske za grupe rukovodeih, strunih i
administrativnih poslova
R.B.
Tabela 5.3.4-8: Program jaanja ekoloke svesti zaposlenih i drutvene zajednice u kojoj posluje organizacija
O

141
0,2
120
120
- Korigovati stav pri radu radu.

- Pravilno koristiti ureeje ze
klimatizaciju
- Korigovati stav pri radu,

kombinovano sa pauzama i
povremenim laganim vebama.
- Obezbediti oslonac za stopala
- Obezbediti stolice sa mogunou
podeavanja nagiba, visine i
okretanja i sa naslonom za ruke
- Obezbediti raunare nove

generacije sa ravnim ekranom
- Obezbediti dovoljno, ali ne
intenzivno osvetljenje prostorije
- Praviti povremene pauze u radu.
- Kontrola vida svake 2 godine.
- Ograniiti rad na raunaru na 6 sati
dnevno.
Mikroklima
Dugotrajno sedenje
Oteenje vida (reeksija

monitora raunara,
dugotrajni rad na raunaru
i sl.)
36
Buka
Indeks
rizika
- Poto buka dolazi od stranaka,

zaposlenih i opreme za rada,
obezbediti potovanje radne
discipline i reda.
tetnosti
Opasnost od indirektnog
dodira sa elektrinom
energijom
Mere
- Oteene utinice zameniti

ispravnim.
- Kuita raunara zatvarati
- Ne postavljati dodatne prikljuke
bez konsultacije sa strunim licem,
- Obezbediti redovno odravanje
opreme od strane strunog lica
Opasnosti od elektrine energije
Opasnosti/tetnosti
Odmah
u roku
od 60
dana
U roku
od 30
dana
Odmah
Odmah
Odmah
Odmah
Primena
Direktori sektora
Direktori sektora
Direktori sektora
Direktori sektora
Direktor
odravanja
Direktori sektora
Odgovornost za
sprovoenje
- Program obuke BZR

- Z-3 Kontrola vida
svake 2 godine
Program obuke BZR

Z-3
Program obuke BZR

P-10
Program obuke BZR

P-11
Program obuke BZR

Pravilnik o merama
zatite od elektrine
energije ( P -3)
Resursi
Juni
2008
Maj
2008
2008
2008
2008
Rok
142
P

72
36
36
18
18
- Edukacija naini komunikacije i

metodi oputanja.
- Poboljati nivo organizacije rada.
- Obezbediti internu mreu

obavetavanja
- Obuka za rad na raunaru

obavetavanja.
- Obuka za rad na raunaru.

obavetavanja

obavetavanja
Prekomerni pritisak da bi
se postigli zahtevani radni
ciljevi
Odgovornost u rukovoenju
Odgovornost u primanju i
prenoenju informacija
Preoptereenost
informacijama
Neblagovremene
informacije
Manjak informacija
Prekovremeni rad
-Poboljati nivo organizacije rada,

posebno u delu dugoronog i
kratkoronog planiranja radnih
zadataka
- Poveati broj izvrilaca ukoliko
prethodna mera ne obezbedi
eljene rezultate
18
120
- Poboljati nivo organizacije rada,

zadataka.
tetnosti vezani za organizaciju rada
Indeks
rizika
Mere
Opasnosti/tetnosti
Odmah
30 dana
Odmah
60 dana
Odmah
60 dana
Odmah
60 dana
Odmah
60 dana
Odmah
Odmah
Primena
Direktori sektora
Direktori sektora
Direktori sektora
Direktori sektora
Direktori sektora
Direktori sektora
Direktori sektora
Odgovornost za
sprovoenje
Program obuke BZR

Z -1; Z -2
Program obuke BZR

Z -1; Z -2
Program obuke BZR

Z -1; Z -2
Program obuke BZR

Z -1; Z -2
Program obuke BZR

Z -1; Z -2
Program obuke BZR

Z -1; Z -2; Z-3
Program obuke BZR

Z -1; Z -2; Z-3
Resursi
2008
2008
2008
2008
2008
2008
2008
Rok
O

143
18

zadataka
eljene rezultate
Neravnomerno rasporeeni
radni zadaci
Odmah
30 dana
Odmah
30 dana
Primena
Direktori sektora
Direktori sektora
Odgovornost za
sprovoenje
Program obuke BZR

Z -1; Z -2
Program obuke BZR

Z -1; Z -2
Resursi
- Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad;

- Upotreba titnika za rotirajue delove
na prenosnim mehanizovanim alatima;
- Upotreba standardizovane radne
odee (F.C. 007)
- Zabrana upotrebe nakita i dr odevnih
ili sl. predmeta
- Obavezna upotreba propisanih

zatitnih cipela sa K Z.B1.210 /EN
344:1992/
Opasnost od od pada
predmeta obrade sa radnih stolova
Mere
Opasnost od rotirajuih
i pokretnih delova na
prenosnim mehanizovanim
alatima (brusilice, builice i
dr.) i runim alatima
Mehanike opasnosti
Opasnosti/tetnosti
54
54
Indeks
rizika
Stalno
Stalno
Primena
Direktor
odravanja
Direktor
odravanja
Odgovornost za
sprovoenje
2008
2008
Program obuke BZR

Z-1; Z-2; Z-3;P2;P-7; -P-8;P-9;P10
UPUTSTVA
Rok
2008
2008
Rok
Program obuke BZR

Z-1; Z-2; Z-3;P2;P-7; -P-8;P-9;P10
UPUTSTVA
Resursi
Tabela 5.3.4-10: Program smanjenja rizika po zdravlje i bezbednost na radu za poslove elektriara i automehaniara
36
Indeks
rizika
Diktirani ritam rada
Mere

zadataka
eljene rezultate
Opasnosti/tetnosti
144
P

54
-Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad (prenos tereta ne vriti

samostalno)
344:1992/
- Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad

- Zabrana kretanja u manipulativnom
prostoru viljukara
Opasnost od povrede
oiju radnika pri izvoenju
radova popravke delova
Opasnost od pada predmeta obrade pri podizanju, prenoenju ili postavljanju na radne stolove.
Opasnost od unutranjeg
transporta - kretanja
autoviljukara i drugih
sredstava mehanizacije koji
se dovoze na opravku
12
- Upotreba sredstava i opreme za linu

zatitu (zatitnih konih rukavica Z.B. 020, radne odee -F.C. 007 i
344:1992/)
- Obavezna upotreba zatitnih cipela sa

K Z.B1.210 /EN 344:1992/)
- Redovno odravanje stepenica za
silaenje
Opasnost od otrih ivica ili

iljaka predmeta popravke
Opasnost od pada sa
visine pri vrenju popravki
na opremi za rad, zameni
pokvarenih delova
20
12
- Adekvatno korienje posuda za

pranjenje ulja i maziva i redovno
odravanje poda;
344:1992/
Opasnost od klizanja
na vlane i zamaene
podove
Opasnosti u vezi sa karakteristikama radnog mesta
54
- Pravilno privrivanje predmeta

obrade adekvatnim steznim alatom na
radnim stolovima
- Upotreba standardizovanih zatitnih
naoara prozirnim staklom i bonom
zatitom ZN-2 (Z.B1.200)
36
Indeks
rizika
Mere
Opasnosti/tetnosti
Stalno
Stalno
Stalno
Stalno
Stalno
Stalno
Primena
Direktor
odravanja
Direktor
odravanja
Direktor
odravanja
Direktor
odravanja
Direktor
odravanja
Direktor
odravanja
Odgovornost za
sprovoenje
Program obuke BZR

Z-1; Z-2; Z-3;P2;P-7; -P-8;P-9;P10
UPUTSTVA
Program obuke BZR
Z-1; Z-2; Z-3;P2;P-7; -P-8;P-9;P10
UPUTSTVA
Program obuke BZR

Z-1; Z-2; Z-3;P2;P-7; -P-8;P-9;P10
UPUTSTVA
Program obuke BZR

Z-1; Z-2; Z-3;P2;P-7; -P-8;P-9;P10
UPUTSTVA
Program obuke BZR

Z-1; Z-2; Z-3;P2;P-7; -P-8;P-9;P10
UPUTSTVA
Program obuke BZR

Z-1; Z-2; Z-3;P2;P-7; -P-8;P-9;P10
UPUTSTVA
Resursi
2008
2008
2008
2008
2008
2008
Rok
O

145
Mere
- Propisno izveden sistem zatite od

napona dodira na mainama i drugoj
opremi
- Prenoenje i podizanje tereta veih

teina ne vri pojedinac;
- Osposobljavanje zaposlenih za pravilno
podizanje tereta
tetnosti od isparenja ulja

i maziva
- Kratkotrajne pauze u toku rada;
- Kvalitetan odabir ulja i maziva sa minimalnim sastavom tetnih materija

- Ulja i maziva ne dodirivati rukama;
- Obavezna upotreba zatitnih rukavica,
- Lina higijena
tetnost od izduvnih
gasova, praine, dima i
para koje nastaju prilikom
uvoenja i popravke vozila
u radionici
tetnosti koje proistiu iz

zikog napora pri manipulaciji sa delovima koje
treba popraviti
- Ugradnja lokalne ventilacije za

odstranjivanje dimova para i praine
i pominih usisivaa sa eksibilnim
crevima.
- Upotreba zatitnih maski sa lterima
Fizike tetnosti - buka

koja nastaju usled rada na
mainama i usled upotrebe
prenosnog mehanizovanog
alata
36
72
108
18
- Pravilno ksiranje i odravanje maina i

runog mehanizovanog alata;
- Redovna upotreba titniha - antifona za
zatitu sluha
Z.B1 350
Opasnost direktnog dodira

oteenih kablova el. struje.
etnosti u procesu rada
- Oteene kablove el. struje zameniti ispravnim i izvriti zatitu od mehanikog

oteteenja
12
Indeks
rizika
Opasnost od indirektnog
dodira delova pod naponom na opremi i drugim
mainama
Opasnosti zbog korienja elektrine energije
Opasnost od povrede
pri silaenju u kanale za
popravku vozila
Opasnosti/tetnosti
Stalno
Stalno
Stalno
Odmah
ODmah
ODmah
ODmah
Primena
Direktor
odravanja
Direktor
odravanja
Direktor
odravanja
Direktor
odravanja
Direktor
odravanja
Direktor
odravanja
Direktor
odravanja
Odgovornost za
sprovoenje
Program obuke BZR

Z-1; Z-2; Z-3;P2;P-7; -P-8;P-9;P10
UPUTSTVA
Program obuke BZR
Z-1; Z-2; Z-3;P2;P-7; -P-8;P-9;P10
UPUTSTVA
Program obuke BZR
Z-1; Z-2; Z-3;P2;P-7; -P-8;P-9;P10
UPUTSTVA
Program obuke BZR

Z-1; Z-2; Z-3;P2;P-7; -P-8;P-9;P10
UPUTSTVA
Program obuke BZR

Z-1; Z-2; Z-3;P2;P-7; -P-8;P-9;P10
UPUTSTVA
Program obuke BZR
Z-1; Z-2; Z-3;P2;P-7; -P-8;P-9;P10
UPUTSTVA
Program obuke BZR

Z-1; Z-2; Z-3;P2;P-7; -P-8;P-9;P10
UPUTSTVA
Resursi
2008
2008
2008
2008
2008
2008
2008
Rok
146
P

- Pravilno organizovanje deurstva,

- Omoguavanje korienja drgih dana
kao slobodnih kada se nalaze na
deurstvima subotom.
tetnosti usled dugog stajanja pored, neziolokog

poloaja tela pri popravljanju vozila u kanalu
(stalno podignute ruke i sl.)
Deurstvo
- Pravilno organizovanje deurstva,

- Omoguavanje korienja drgih dana
kao slobodnih kada se nalaze na
deurstvima subotom.
tetnosti vezane za organizaciju rada
Mere
Opasnosti/tetnosti
12
72
Indeks
rizika
Stalno i
odmah
Stalno
Primena
Direktor
odravanja
Direktor
odravanja
Odgovornost za
sprovoenje
Program obuke BZR

Z-1; Z-2; Z-3;P2;P-7; -P-8;P-9;P10
UPUTSTVA
Program obuke BZR

Z-1; Z-2; Z-3;P2;P-7; -P-8;P-9;P10
UPUTSTVA
Resursi
2008
2008
Rok
Upravljanje programina EMS i OHSMS, nakon planiranje mera za ostvarenje programa

i njegovih ciljeva, obuhvata, kako je prikazano na slici 5.3.4-3:
provoenje mera,
praenje statusa realizacije mera,
praenje uinka ivotne sredine i performansi zdravlja i bezbednosti na radu
kao posledice odreenog aspekta ivtone sredine, odnosno opasnosti na radu
nakon provednih mera i
praenje ostvarivanja utvrenih ciljeva.
Slika 5.3.4-3: Upravljanje programina EME i OHSMS

PRIMS je obavezan da redovno prati status realizacije mera tako to, meseno ili
tromeseno, odrava sastanke sa direktorima sektora/vlasnicima procesa koji pripremaju
izvetaje o dinamici realizacije mera.
Planirane mere mogu, ali i ne moraju da imaju dovoljno efekata po aspekte, opasnosti i rizike na koje se odnose. Njihova efektivnost se vidi tek nakon odreenog vremena
njihove primene. Kao ilustracija njihove efektivnosti treba da poslue evidencije parametara uinka ivotne sredine odgovarajuih aspekata, odnosno performansi OH&S kao
posledica odreenih opasnosti i rizika nakon provedenih mera. Tako na primer mere
tednje u potronji prirordnih resursa kao to su papir, voda i/ili elektrina energija mogu
da budu provedene 100%, ali da do uteda ne doe usled promena u obimu ili strukturi
poslovanja organizacije ili neto slino.
Efektivnost celih programa sa svim merama i ostvarenih rezultata vri se tokom preispitivanja od strane rukovodstva, jednaput ili dvaputa godinje, tako to se ocenjuje stepen
ostvarenja ciljeva. Pri tome je znaajno da su indikatori ciljeva identini ili bar priblini
sa indikatorima uinka ivotne sredine, odnosno performansama zdravlja i bezbednosti
na radu.
O

147
6.
PRIMENA I SPROVOENJE
6.1 OPTE
Gde bi nam bio kraj, da nije primene i sprovoenja?
Nakon izrade programa upravljanja ivotnom i radnom sredinom potrebno je denisati aktivnosti za sistemsku primenu utvrenih mera. Bez sistemskih aktivnosti programi
bi imali jednokratnu upotrebu bez trajnih odgovornosti i ovlaenja za stalnu primenu
praenja i poboljavanja, bez planiranja resursa i drugih sistemskih aktivnosti koje treba
da omogue odrivu uspenost programa.
Slika 6.1-1: Primena i sprovoenje progrma EMS i OHSMS [30]

P
149
Za efektivnu sistemsku primenu programa potrebno je:

denisati odgovornosti i ovlaenja najvieg rukovodstva za podrku programima i provoenje pojedinanih mera,
imenovati predstavnika rukovodstva za primenu EMS odnosno OHSMS,
obezbediti naksijska i druga sredstva za primenu, upravljanje i unapreenje
EMS odnosno OHSMS,
osposobiti, obuiti i stvoriti svest kod zaposlenih za primenu EMS, odnosno
OHSMS,
uspostaviti interne i eksterne komunikacije po pitanju ivotne i radne sredine,
ukljuiti i konsultovati zaposlene po pitanjima zdravlja i bezbednosti na radu,
uspostaviti procedure i upravljanje aktivnostima koje su povezane sa identikovanim znaajnim aspektima ivotne sredine i utvrenim rizicima po zdravlje i
bezbednost na radu i
utvrditi procedure reagovanja u vanrednim situacijama.
6.2 ODGOVORNOSTI, OVLAENJA I OBEZBEENJE RESURSA

Najvie rukovodstvo ima krajnju odgovornost za ivotnu i radnu sredinu i za EMS i OHSMS.
Najvie rukovodstvo mora da demonstrira svoju opredeljenost/privrenost/posveenost za:
- obezbeenje raspoloivosti bitnih resursa za uspostavljanje, primenu, odravanje i unapreenje EMS-a i OHSMS-a.
Napomena: Resursi obuhvataju ljudske resurse i posebne sposobnosti, organizacionu strukturu,
tehnologije i nansijske resurse.
- denisanje, dokumentovanje i saoptavanje uloga, odgovornosti i ovlaenja za uspostavljanje efektivnog EMS-a i OHSMS-a,
Najvie rukovodstvo mora da imenuje jednog lana kao predstvanika rukovodstva, nezavisno
od drugih odgovrnosti, sa denisanom ulogom, odgovornostima i ovlaenjima iz oblasti ivotne i radne sredine da:
- obezbedi da EMS i OHSMS budu uspostavljeni, primenjeni i odraavani u skladu sa zahtevima standrda ISO 14001 odnsono OHSAS 18001,
- obezbedi da izvetaji o uinku EMS-a i perfromansama OHSMS-a budu prezentovani naviem rukovodtvu na preispitivanje, te da budu osnova za poboljanja EMS-a i OHSMS-a.
Svi rukovodioci moraju da pokau svoju privrenost kontinualnom poboljavanju uinka ivotne
sredine, odnosno perfromansi zdravlja i bezbednosti na radu.
Organizacija mora da obezbedi da zaposleni na radnim mestima preuzmu odgovornost za
OH&S aspekte preko kojih oni vre upravljaje, ukljuivo i podrku primeni OH&S zahteva u
organizaciji.
150
P

6.2.2 Privrenost najvieg rukovodstva i zaposlenih za EMS i OHSMS

Za uspeh u primeni bilo kog standarda/sistema kljunu ulogu ima stav, posveenost
i ukljuivanje najvieg rukovodstva za to. Od toga zavisi u kojoj meri e ovi standardi/
sistemi biti integrisani u opti menadment sistem organizacije i njegovu strategiju i praksu.
Put od autonomnog delovanja ovih standarda/sistema, sa njihovom marginalizacijom i
svoenjem na puku formalnost, do punog ukljuivanja u svakodnevne upravljake aktivnosti
menadmenta, prilino je dug. Izvesnost uspeha na tom putu je u prvom redu proporcionalna svesti najvieg rukovodstva o bavezi, a potom o koristima koje upravljaka kultura
i cela organizacija dobijaju od ovih standarda/sistema.
Naalost u naoj praksi preovladava marginalizovanje svih standarda/sistema poev
od QMS, preko EMS, OHSMS, HACCP itd., svoenjem na formalnu papirologiju neophodnu za prezentovanje sertikacionom telu. Time se demonstrira opasan i primitivan
menadment stil zasnovana na aroganciji moi i nekulturi koja ne potuje pravila, a eli
brze rezultate.
Svoju posveenost za EMS i OHSMS najvie rukovodstvo mora da iskae kroz iskreno
normativno uobliavanje svojih namera u organizaciona pravila, a potom da demonstrira
kroz praktino ukljiivanje i redovno praenje ostvarenja programskih mera i oparativnih
aktivnosti vezanih za ove oblasti.
U posloviku o EMS i OHSMS iskazuje se privrenost najvieg rukovodstva uspostavljanju, primeni, odravanju i unapreenju navedenih sistema.
U politici ivotne i radne sredine potrebno je utvriditi nekoliko principa koji obavezuju
rukovodstvo da:
provodi odrivi razvoj usklaen sa ivotnom i radnom sredinom,
provodi mere prevencije znaajnih aspekata ivotne sredine i rizika opasnosti
po zdravlje i bezbednost na radu,
provodi redovna preispitivanja efektivnosti EMS i OHSMS i
preduzima poboljanja u okviru EME i OHSMA.
U denisanju ciljeva ivotne i radne sredine potrebno je da uestvuju svi direktori poslovnih funkcija/vlasnici procesa, a da ih razmatra organa najvieg rukovodstva
(menadment tim, izvrni odbor, kolegijum direktora, i slino) pre njihovog odobrenja od
strane direktora.
Ciljevi ivotne i radne sredine treba da budu integrisani sa ostalim poslovnim nansijskim i nenansijskim ciljevima organizacije.
U kreiranju Programa upravljanja EMS i OHSMS potrebno je da uetvuju direktori
poslovnih funkicija/vlasnici procesa ili njihovi zamenici.
Praenje realizacije mera iz Programa upravljanja EMS i OHSMS i ostvarenja ciljeva
treba da vre direktori poslovnih funkicija/vlasnici procesa.
P
151
Redovni sastanci rukovodstva treba da imaju stalnu taku dnevnog reda za pitanja
iz oblasti ivotne i radne sredine. Pri tome moraju da preovladavaju sistemska pitanja i
proaktivne, odnosno preventivne mere u odnosu na posledino reagovanje na incidente ili
probleme iz ovih oblasti.
Redovno preispitivanje EMS i OHSMS mora da bude preduzeto zajedno sa (polu)
godinjom analizom poslovanja i ostvarenjem svih ciljeva poslovanja.
6.2.3 Organizaciona struktura, odgovornosti i ovlaenja
Direktor marketinga
Direktor razvoja
Direktor prozvodnje
Direktor nansija
PRK - PRIMS
4.1 Opti prncipi
4.1 Oti zahtevi
4.1 Oti zahtevi
C A
4.2 Upravljanje
dokumentima
4.4.4-5 Dokumentacija
4.4.4-5 Dokumentacija
C A
5. Odgovornost
rukovodstva
4.2, 4.3 Politika,

planiranje, ciljevi,
program
4.2, 4.3 Politika,

planiranje, ciljevi,
program
6.1 Obezbeenje
resursa
4.4.1 Resursi, zadaci, 4.4.1 Resursi, zadaci, A
6.2 Kadrovski resursi
4.4.2 Osposobljenost,
obuka i svest
Odgovornosti i ovlaenja
Zahtevi elemeti QMS, EMS i OHSMS
QMS
EMS
OHSMS
4.4.2 Osposobljenost,
obuka i svest
4.4.6 Operativno
upravljanje
7.2 Relacije sa kupcima
4.3.1-2, 4.4.6 Aspekti, 4.3.1-2, 4.4.6 Aspekti, B

zakonski zahtevi
zakonski zahtevi
7.3 Razvoj i
projekttovanje
4.4.6 Operativno
upravljanje
4.4.6 Operativno
upravljanje
7.4 Nabavka
4.4.6 Operativno
upravljanje
4.4.6 Operativno
upravljanje
7.1 Planiranje realizacije 4.4.6 Operativno

proizvoda
upravljanje
152
Direktor kadrova
Glavni direktor
Uspeno uspostavljanje, primena, odravanje i unapreenje EMS i OHSMS, pod uslovom da postoji privrenost rukovodstva, zavisi od toga kako su denisane odgovornosti i
ovlaenja u okviru organizacione strukture.
Uobiajeno je da se u poslovniku o EMS i OHSMS denie matrica odgovornosti i
ovlaenja najvieg rukovodstva za primenu zahteva-elemenata odgovarajuih standarda, kako je prikazano u Tabeli 6.2.3-1.
Tabela 6.2.31: Matrica odgovornosti i ovlaenja za QMS, EMS i OHSMS
P

QMS
7.5 Realizacija
proizvoda
EMS
OHSMS
4.4.6 Operativno
upravljanje
4.4.6 Operativno
upravljanje
A C
7.6.Oprema za praenje 4.5.1 Monitoring i

i merenje
merenje
4.5.1 Monitoring i
merenje
8.1 Merenje, analize,

poboljanja
4.5.1 Monitoring i
merenje
4.5.1 Monitoring i
merenje
Monitoring i
8.2.1 Zadovoljstvo kupca 4.5.1merenje
4.5.1 Monitoring i
merenje
4.5.4 Intrrne provere
C C C C A C
8.2.3 Praenje i merenje 4.5.1 Monitoring i

procesa
merenje
4.5.1 Monitoring i
merenje
A C
8.2.4 Praenje i merenje 4.5.1 Monitoring i

proizvoda
merenje
4.5.1 Monitoring i
merenje
C A C
8.3Upravljanje neusagl.
proizvod.
Vanredne situacije
4.4.7 Vanredne situacije 4.4.7
4.5.2 Akc., inc.,
4.5.3 Neusaglaenost,
neusaglaenost, KM, B
KM, PM
PM
C A C
8.4 Analize podataka
4.5.1 Monitoring i
merenje
4.5.1 Monitoring i
merenje
8.5 Poboljanja
4.2-4.3.4-4.5.3 Politika program

neusagl
4.2-4.3.4-4.5.2 Politika program

neusagl.
4.5.5 Intrrne provere
C A
A-primarna odgovornost za razvoj i primenu elementa, B-odogovrnost za primenu elementa, C-odgovornost za uee u primeni elementa
Najvie rukovodstvo mora da imenuje jednog svog lana kao predstavnika rukovodstva za
EMS, odnosno OHSMS. On treba da ima ovlaenja, kompetentnost, svest i resurse da:
obezbedi uspostavljanje, primenu, odravanje i poboljanja EMS, odnosno OHSMS
na svim primenjivim nivoima u organizaciji, i
izvetava najvie rukovodstvo o efektivnosti EMS odnosno OHSMS,
predstavlja organizaciju prema zainteresovanim stranama iz oblasti EMS, odnosno
OHSMS.
U malim organizacijama funkciju predstavnika rukovodstva moe da vri generalni direktor.
Kada organizacija ima uvedena dva ili vie standarda/sistema optimalno je da ima jednog predstavnika rukovodstva za sve njih, tako da on postaje predstavnik rukovodstva za integrisane menadment sisteme (PRIMS). Pored njega u veim organizacijama se imenuje Odbor,
Savet ili Timovi unapreenja za odreeni standard/sistem u koji ulaze predstavnici poslovnih
funkcija obino su to direktori sektora ili njihovi zamenici. Ovo telo ima ulogu kreativnih radionica, te tela za preispitivanje i verikaciju dokumenata u sistemu. Postoji zakonska obaveza
da organizacija ima struno lice za oblast zdravlja i bezbednosti na radu [21].
P
153
Na slici 6.2.31 prikazana je karakteristina organizaciona ema jedne proizvodne

organizacije koja ima integrisane menadment sisteme QMS, EMS i OHSMS.
Slika 6.2.31: Organizaciona ema proizvodne organizacije sa IMS

Prema Zakonu o bezbednosti u zdravlju na radu Republike Srbije [21], organizacija koja
ima vie od deset zaposlenih mora da imenuje jedno ili vie strunih lica za bezbednost
i zdravlje na radu, iz redova svojih zaposlenih ili da angauje pravno lice, odnosno preduzetnika koji imaju licencu za to.
Lice za bezbednost i zdravlje na radu obavlja poslove u skladu sa ovim zakonom, a
naroito [21]:
1) uestvuje u pripremi akta o proceni rizika;
2) vri kontrolu i daje savete rukovodstvu u planiranju, izboru, korienju i
odravanju sredstava za rad, opasnih materija i sredstava i opreme za linu
zatitu na radu;
3) uestvuje u opremanju i ureivanju radnog mesta u cilju obezbeivanja bezbednih i zdravih uslova rada;
4) organizuje preventivna i periodina ispitivanja uslova radne okoline;
5) organizuje preventivne i periodine preglede i ispitivanja opreme za rad;
6) predlae mere za poboljanje uslova rada, naroito na radnom mestu sa
poveanim rizikom;
7) svakodnevno prati i kontrolie primenu mera za bezbednost i zdravlje zaposlenih na radu;
154
P

8) prati stanje u vezi sa povredama na radu i profesionalnim oboljenjima, kao i

bolestima u vezi sa radom, uestvuje u utvrivanju njihovih uzroka i priprema
izvetaje sa predlozima mera za njihovo otklanjanje;
9) priprema i sprovodi osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad;
10) priprema uputstva za bezbedan rad i kontrolie njihovu primenu;
11) zabranjuje rad na radnom mestu ili upotrebu sredstva za rad, u sluaju kada
utvrdi neposrednu opasnost po ivot ili zdravlje zaposlenog;
12) sarauje i koordinira rad sa slubom medicine rada po svim pitanjima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
13) vodi evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca.
Situacija u naim organizacijama je takva da od ranije postoji tradicija brige o zdravlju i bezbednosti na radu (ranije se zvala zatita na radu). Veinom postoje lica za ove
poslove i svest kod rukovodstva i zaposlenih o ovoj oblasti. Kada se radi o ivotnoj sredini,
poto je to nova oblast, kod nas nisu do sada postojali ovi poslovi, ni kadrovi. Svest o ovoj
oblasti kod rukovodstva i zaposlenih, kao ni kod graana uoptene ne postoji. Zakon o
zatiti ivotne sredine [5] ne predvia obavezu organizacije da imanuje struno lice za
ivotnu sredinu.
Meutim jaanjem brige o ivotnoj sredini u praksi se stvara potreba za strunim licem
(licima) koje bi radilo poslove iz ove oblasti prema zakonskim obavezama. Praksa pokazuje da se ovi poslovi mogu organizovati uz poslove zdravlja i bezbednosti na radu. esto
se struno lice za zdravlje i bezbednost na radu, zbog uteda u trokovima, osposobljava
i za poslove vezane za ivotnu sredinu, protiv poarnu zatitu, bezbednost itd. Ovo(a)
lice(a) mogu organizaciono da se nalaze u Sektoru za opte, pravne i kadrovske poslove
ili u Sektoru za integrisane menadment sisteme (IMS) nastalom iz sektora kvaliteta.
Predstavnik rukovodstva za ivotnu sredinu, odnosno zdravlje i bezbednost na radu
ima daleko veu ulogu, nadlenosti i delokrug rada od strunog lica za ivtnu sredinu,
odnosno za zdravlje i bezbednost na radu. Zajedno ine funkciju zatite ivotne i radne
sredine, odnosno integrisanih menadment sistema.
Prema Zakonu i bezbednosti i zdravlju na radu [21] rukovodstvo organizacije je obavezno da obezbedi izbor predstavnik zaposlenih. Ovo lice predstavlja zaposlene u oblasti
bezbednosti i zdravlja na radu kod rukovodstva.
Odgovornosti za ivotnu i radnu sredinu ne obuhvataju samo ljude iz funkcije zatite
ivotne i radne sredine ve i sve druge funkcije iji rad ima uticaj na ivotnu sredinu,
zdravlje i bezbednost na radu.
U Tabeli 6.2.3-2 date su odgovornosti rukovodstva i zaposlenih razliitih zanimanja za
ivotnu i radnu sredinu. Ove odgovornosti se saoptavaju u ogovarajuim dokumentima
EMS i OHSMS i organizacionim aktima organizacije:
poslovniku o EMS i OHSMS,
procedurama koje deniu poslovne i druge procese,
radnim uputstvima,
programina obuke kod uvoenja novozaposlenog u posao i
aktu o organizaciji, sistematizaciji i opisu poslova.
P
155
Posebno se mora voditi rauna da ne doe do konikta izmeu nadlenosti koje

su denisane u aktu o organizaciji, sistematizaciji i opisu poslova, sa odgovornostima i
ovlaeenjima denisanim u dokumentima EMS i OHSMS (poslovnik, procedure, uputstva,
programi itd.).
Tabela 6.2.3-2: Primer odgovornosti i ovlaenja za ivotnu i radnu sredinu
Pozicija u organizaciji
156
Odgovornosti za ivotnu i radni sredinu
Generalni direktor
Promovisanje posveenosti za EMS i OHSMS

Denisanje i razvijanje politike EMS i OHSMS
Odobrenje ciljeva EMS i OHSMS
Integrisanje ciljeva u biznis plan i upravljanje ciljevima
Imenovanje predstavnika rukovodstva za EMS i OHSMS
Obezbeenje nansijskih resursa u biznis planu za EMS i OHSMS
Navie rukovdstvo
kolegijum ili izvrni odbor
direktora
Usvajanje ciljeva EMS i OHSMS

Preispitivanje EMS i OHSMS
Utvrivanje mera poboljanja
Ukljuivanje operativnih pitanja EMS i OHSMS na redovne sednice kolegijuma
Predstavnik rukovodstva
za EMS/OHSMS
Predlaganje ciljeva integrisanih EMS i OHSMS

Praenje realizacije ostvarenja ciljeva
Praenje realizacije ostvarenja programa EMS i OHSMS
Praenje performasi i efektivnosti EMS i OHSMS
Organizovanje kreativnih radionica, sednica Odbora za preispitivanje
dokumenata i mera EMS i OHSMS
Izvetavanje generalnog direktora i najvieg rukovodstva o performansama EMS i OHSMS
Pripremanje ulaznih elemenata za preispitivanje EMS i OHSMS od strane
rukovodstva
Organizovanje internih i eksternih provera EMS i OHSMS
Upravljanje provoenjem mera poboljanja (korektivnih i preventivnih
mera, poboljanja i inovacija)
Promovisanje mera za podizanje svesti iz oblasti EMS i OHSMS
Predstavljanje orgnizacije pred treim - zainteresovanim stranama iz oblasti EMS i OHSMS i sertikacionim telom
Direktori sektora i funkcija
Obezbeenje usaglaenosti sa zakonskim i drugim zahtevima EMS i

OHSMS u njihovim funkcijama i procesima
Utvrivanje i upravljanje ciljevima EMS i OHSMS u njihovim funkcijama i
procesima Primena mera progrma EMS i OHSMS u njihovim funkcijama i
procesima
Praenje performansi EMS i OHSMS u njihovim funkcijama i procesima
Izvetavanje PRIMS o performansama EMS i OHSMS, o provoenju mera i
ostvarivanju ciljeva u njihovim funkcijama i procesima
Pronalaenje podruja za poboljavanja EMS i OHSMS u njihovim funkcijama i procesima
P

Pozicija u organizaciji
Odgovornosti za ivotnu i radni sredinu
Struno(a) lice(a) za ivotnu i radnu sredinu
Praenje primene zakonskih zahteva EMS i OHSMS za celu organizaciju

Kontrolisanje primene zakonskih i drugih mera iz oblasti ivotne sredine i
zdravlja i bezbednosti na radu
Organizacija i praenje merenja performansi ivotne i radne sredine
prema zakonskim zahtevima
Organizacija obuke zaposlenih iz oblasti ivotne sredine i zdravlja i bezbednosti na radu
Uestvovanje u istraivanju incidenata iz oblasti ivotne sredine i zdravlja i
bezbednosti na radu
Uestvovanje u denisanju zahteva i verikaciji nabavke opreme sa aspekta ivotne sredine i zdravlja i bezbednosti na radu
Provoenje operativnih aktivnosti iz oblasti EMS i OHSMS
Pripremanje informacija za PRIMS, najvie rukovodstvo i za zainteresovane
strane iz oblasti ivotne sredine, zdravlja i bezbednosti na radu
Direktor nansija
Planiranje i praenje utroka nansijskih sredstva za EMS i OHSMS u

godinjem biznis planu
Denisanje i praenje nansijkih indikatora za ciljeve EMS i OHSMS
Direktor kadrova i organizacije
Integrisanje nadlenosti iz oblasti ivotne sredine, zdravlja i bezbednosti

na radu u organizacionu emu, sistematizaciju i opise poslova
Integrisanje planova obuke iz oblasti ivotne sredine, zdravlja i bezbednosti na radu u plan obuke organizacije
Provoenje obuka i programa uvoenja novozaposlenig u posao
Denisanje i praenje kadrovskih indikatora za ciljeve EMS i OHSMS
Direktor marketinga
istraivanja trita, PR,
prodaje i nabavke
Direktor razvoja
Identikovanje oekivanja kupaca

Identikovanje zahteva za isporuioce
Opasne materije SDS liste
Nuenje reciklae i povlaenja proizvoda
Oznaavanje proizvoda po pitanju karakteristika vezanih za ivotnu i
radnu sredinu
Utede prirodnih sirovina i energenata kod razvoja novih proizvoda
Izbor materijala sa visokim nivoom reciklae
Dizajniranje bezbednih proizvoda za upotrebu
Izrada projektne i pratee dokumentacije sa uputstvima o rukovanju sa
proizvodom i odlaganju proizvoda nakon upotrebe
Direktor proizvodnje ili

realizacije usluge
Primena mera u redovne aktivnosti

Pregledi po sili zakona deo odravanja
Uputstva za upotrebu, preglede pre starta i odravanje
Upravljanje otpadom
Operativni rukovodioci
Provoenje propisanih mera za ivotnu i radnu sredinu

Operativno upravljanje sa neusaglaenostima
Predlaganje i provoenje mera poboljanja
Svi zaposleni
Usaglaenost sa zahteima EMS i OHSMS

irenje svesti o poboljanjima EMS i OHSMS
P
157
6.2.4 Resursi
Obezbeenje adektvatnih resursa predstavlja prioritet rukovodstva, kako za operativno funkcionisanje organizacije, isto tako i za uspostavljanje, primenu, odravanje i
poboljavanje EMS i OHSMS. Resursi obuhvataju:
ljudske resurse,
infrastrukturu,
radnu sredinu,
nansijske resurse,
isporuioce i partnere,
znanje, informacije i tehnologije i
prirodne resurse.
Resursi se mogu smatrati adekvatnim ako su dovoljni za obezbeenje operativnog
funkcionisanja organizacije i za provoenje progama i aktivnosti u vezi sa ivotnom sredinom, zdravljem i bezbednou na radu, ukljuujui merenje i praenje performansi.
Organizacija je obavezna da kroz QMS, ispunjavajui zahteve standarda ISO
9001:2008 i ISO 9004:2009 [35], obezbedi adekvatne resurse za obavljanje svoje
delatnosti. Kada se radi o menadment sistemima ivotne i radne sredine potrebno je
integrisati njihove potrebe kod planiranja, nabavke, upotrebe i odravanja, odnosno osposobljavanja ovih resursa.
Ljudski resursi se posebno deniu u sledeem poglavlju 6.2.4. ove knjige prema taki
zahteva 4.4.2.
Infrastruktura obuhvata objekte, maine, opremu, energente i druga sredstva za rad.
Da bi se obezbedilo da infrastruktura ne ugroava ivotnu i radnu sredinu veoma je
vano:
da lokacija organizacije, obzirom na njenu delatnost, odgovara u pogledu uticaja na pejza, vodotokove, urbanu sredinu, vegetaciju itd.,
da prikljuci na infrastrukturu, u koje spada sabdjevanje vodom, energijom,
odvodi kine, kune i industrijske kanalizacije itd, budu propisno izvedeni,
da se u srednjeronim i godinjim biznis planovima obezbede sredstva za
odravanje i unapreivanje EMS i OHSMS,
da nabavljena oprema ispunjava zahteve za ivotnu sredinu, zdravlje i bezbednost na radu,
da se u okviru PR.630.01 - Procedura odravanja infrastrukture dodaju sledei
elementi:
u uputstvima za upotrebe za svaku mainu, ureaj i drugu vrstu opreme dodati
mere zatite ivotne sredine, zdravlja i bezbednosti na radu, kako je prikazano
na slici broj 6.2.4-1 ,
158
P

ukljuiti novi dokument - sumarni plan i evidencija pregleda komletne infrastrukture prema zakonskim zahtevima u ta spadaju zahtevi za ivotnu sredinu,
zdravlje i bezbednost na radu, kako je prikazano na slici broj 6.2.4-2.
ABC
UPUTSTVO ZA PREGLED MAINA PRE UPOTREBE Broj
Naziv maine:
Inv- br.:
1. PRE STARTOVANJA OBAVEZNO PREGLEDATI I PROVERITI (*)
1
2
3
4
5
2. MERE KOJE TREBA PREDUZETI U HITNIM SLUAJEVIMA
1
2
3
4
5
3. MERE BEZBEDNOSTI I ZATITE ZDRAVLJA
1
2
3
4
5
4. MERE ZATITE IVOTNE SREDINE
1
2
3
4
5
Izradio:
Datum:
Obradio
Datum
(*) - Ukoliko rukovaoc nije pokrenuo zahtev za intervenciju smatra se da je pre upotrebe mainu/
opremu pregledao i da je ispravna
Slika broj 6.2.4-1: Uputstvo za pregled maina pre upotrebe
P
159
160
P

RB
Vrsta pregleda,
provera i drugih
ocena
Zakonska
regulativa
(propis, zakon)
Ovlaena
Period Vrsta uverenja institucija Datum posledpregleda koje se dobije koja vri
nje provere
pregled
Vai do
Odgovorna
osoba za
organizaciju
provere
Evidecnija pregleda i ispitivanja infrastrukture i opreme zahtevanih zakonskom regulativom

Status
usaglaenosti
Napomena
Broj:
Slika broj 6.2.4-2: Sumarni plan i evidencija pregleda komletne infrastrukture prema zakonskim zahtevima
Vrsta opreme
ili objekta
ABC
Radna sredina mora da bude prilagoena potrebama realizacije proizvoda ili usluga po utvrenim zahtevima u uslovima produktivne klime meu zaposlenim. U skladu
sa potrebama, vri se stalno prilagoavanje uslova rada uz potovanje svih zakonskih
odredbi zdravlja i bezbednosti na radu od povreda, tetnih uticaja na ula mirisa, ukusa
i vida, zagaenja, hladnoe, radijacije itd.
U radnim prostorima je zabranjeno puenje. Provode se planirane mere koje
obezbeuju bespekornu istou, urednost, prijatan ambijent i raspoloenje zaposlenih u
svim delovima organizacije.
Industrijska higijena pored istoe, urednosti i prohodnosti transportnih puteva znai
da svaka pozicija, alat ili neko drugo sredstvo za rad mogu biti u pogonu iskljuivo kada
su na efektivnom radnom nalogu, u svakom drugom sluaju su u skladitu.
Slika broj 6.2.4-3: Besprekorna istoa u pogonu montae automobila

Svaki entitet u radnom ambijentu je odgovarajuee oznaen: sedite organizacije,
radni i proizvodni pogoni, kancelarije, skladita, oprema, pozicije koje se realizuju, prostori za kontrolisanje, neusaglaeni proizvodi, odbaeni proizvodi, ormari, registri dokumenata i zapisa, osoblje i ostalo.
P
161
Nepotreban, nepoeljan ili suvian materijal preostao nakon zavretka svakog procesa kao otpad razvrstava se prema kategorijama, sakuplja na mestu nastanka, privremeno skladiti i odnosi od strane ovlaenih organizacija za odlaganje i reciklau u cilju
spreavanja ili smanjenja zagaenja ivotne sredine.
Referentni dokument: PR.640.01 Procedura upravljanja otpadom.
Raspoloivost prirodnih resursa je jedan od faktora koji mogu da utiu na odrivi uspeh
organizacije i njenu sposobnost da ispuni zahteve svojih korisnika i drugih zainteresovanih
strana.
Organizacija treba da razmatra rizike i mogunosti koji se odnose na dostupnost i
korienje energije i prirodnih resursa, kratkorono i dugorono.
Organizacija treba na odgovarajui nain da razmotri integraciju aspekata zatite
ivotne sredine u projektovanje i razvoj proizvoda, kao i da razvija svoje procese da bi
ublaila identikovane rizike. Organizacija treba da tei da svede na minimum uticaj
na ivotnu sredinu tokom celokupnog ivotnog ciklusa svojih proizvoda i svoje infrastrukture, od projektovanja, preko proizvodnje ili isporuke usluge, do distribucije proizvoda,
korienja i odlaganja.
6.2.5 Procedura upravljanja otpadom

PREDMET PROCEDURE
Ovom procedurom se denie:
kategorizacija i izrada kataloga otpada,
selekcija i sakupljanje na mestu nastanka,
privremeno skladitenje,
odnoenje otpada
sa prostora organizacije u cilju spreavanja ili smanjenja zagaenja ivotne sredine.
PODRUJE PRIMENE
Procedura se primenjuje u svim organizacionim jedinicama.
Otpad - nepotreban, nepoeljan ili suvian materijal preostao nakon zavretka nekog
procesa.
Komunalni otpad - otpad nastao u domainstvima, kao i drugi otpad koji je po svojim
svojstvima slian otpadu nastalom u domainstvima i koji ne sadri opasan otpad.
Opasni otpad - svaki otpad koji sadri elemente ili jedinjenja koja imaju neko od
162
P

sledeih svojstava: eksplozivnost, reaktivnost, zapaljivost, nadraljivost, tetnost,

toksinost, infektivnost, kancerogenost, mutagenost, teratogenost, ekotoksinost, svojstvo oksidiranja, svojstvo nagrizanja i svojstvo otputanja otrovnih gasova hemijskom ili
biolokom reakcijom.
Elektrini i elektronski otpad - elektrina ili elektronska oprema koju je korisnik odbacio,
a koja je utvrena katalogom otpada.
Otpadna ulja - maziva ili industrijska ulja koja se ne mogu koristiti za prvobitnu namenu, naroito ulja iz motora sa unutranjim sagorevanjem, ulja za menja, ulja za
turbine, ulja za hidraulike i druga industrijska ulja i maziva.
Katalog otpada - popis otpada prema svojstvima i mestu nastanka, razvrstan na grupe,
podgrupe i vrste otpada, sa popisom delatnosti koje proizvode otpad.
Upravljanje otpadom - spreavanje, smanjenje, ponovno korienje, sakupljanje,
skladitenje, prevoz, obrada, reciklaa i odlaganje otpada.
Kanalizacioni mulj - mulj nastao u ureajima za preiavanje otpadnih voda prilikom
njihovog tretmana.
Sakupljanje otpada - privremeno skladitenje i pripremanje otpada za prevoz do
mjesta obrade i odlaganja, a naroito odlaganje otpada u kontejnere, sortiranje i
skladitenje.
Odlaganje otpada - podvrgavanje otpada biolokoj, zikoj ili hemijskoj obradi, radi
dovoenja u stanje koje nee predstavljati rizik za ivot i zdravlje ljudi i ivotnu sredinu.
Privremeno skladite otpada predstavlja ksno mesto, izdvojenu lokaciju na prostoru
organizacije koje slui za sakupljanje raznih vrsta otpadnih materijala koje nastaju u
procesima rada.
DOKUMENTOVANOST
BAZNI DOKUMENTI
ISO 14001/2004, ISO 14004/2004, Taka 4.4.1
Zakon o upravljanju otpadom RS
Povezana je sa svim procedurama koji deniu radne procese u organizaciji.
Tok procedure sadri ilustrativni primera tok procesa upravljanja otpadom.
Na slikama 6.2.5 -1 do 6.2.5 5 prikazani su ilustrativni primeri obrazaca koji se
mogu koristiti za evidencije u procesu upravljanja otpadom [31].
P
163
Nosiloc(i)
aktivnosti
Struno lice
1 za ivotnu
sredinu
Sadraj aktivnosti
/Opis zadataka/
Popis otpada razvrstan na grupe,

podgrupe i vrste otpada
Odreivanje privremenog
skladitenja
Lista organizacija za odnoenje
otpada
P
E
U
I
U
I
Tim za
2 ivotnu
sredinu
Preispitivanje sadraja kataloga

otpada
Direktor
3 zajednikih
poslova
Odobrenje katakola otpada

Obezbeenje sredstava za upravljanje otpadom
P
P
P
U
I
I
Zaposleni /
4
Rukovodioc
procesa
Sluba /
transporta
5 Ugovorna organizacija /
Skladitar
Selekciju otpada na mestu nastanka

Odlaganje na odreena mesta na
mestu nastanka
Evidentiranje otpada na mestu
nastanka
Zahtevanje da se otpad odveze /
moe biti terminski denisano
Transport i postupanje sa otpadom do privremneog skladita
Kada postoji ugovor ugovorna
organizacija direktono nosi otpad
Evidencija ulaza i izlaza otpada
u/iz skladita
P
P
I
E/U
P/E
U
P/E
P/E
U
I
I
Preuzimanje i prevoenje otpada

do mesta odlaganja i obrade
Rukovodioci
procesa /
7 Struno lice
za ivotnu
sredinu
Svakodnevno praenje primene

ove procedure u procesima kojima P/E
upravlja
Svakodnevno obilazi i vri kontrolu P/E
primene ove procedure
Izrada zapisnika o naenom
P
stanju
Rukovodioci
8 procesa /
Struno lice
Izrada mesenog izvetaja o

predatom otpadu sa svakog
mesta gde se predaje
Izrada izvetaja o ostvarenju
ciljeva vezanih za otpad
Izvetaj se alje PRIMS-u
PRIMS komlpletira ciljeve za
preispitivanje EMS od strane
rukovodstva
P

U
U
P/E
Ugovorna
6 organizacija
sa licencom
Direktor
zajednikih
9
poslova /
PRIMS
164
Dijagrma toka
procesa
Ulaz /
izlaza
Rb
Medij
TOK PROCEDURE - Primer toka procesa procedure upravljanja otpadom
U
U
I
P/E
P/E
Dokumenti / zapisi
FM.520.02
Vrednovanje
aspekata ivotne
sredine
FM.640.01 Katalog otpada
Predlog kataloga
Preispitan katalog
Preispitan g
kataloga
Odobren katalog
Plan sredstava
FM.640.01 Katalog
FM.640.03
- Uputsvo o
odlaganju otpada
FM.640.02
Evidencija otpada
Zahtev za
odvoenje otpada
FM.640.02
Evidencija otpada
FM.640.04
Evidencija
skladitenja otpada
FM.640.04
Evidencija
skladitenja otpada
Otpremnica
FM.640.02
Evidencija otpada
FM.640.04
Evidencija
skladitenja otpada
FM. 630.05
Zapisnik
FM.640.02
Evidencija otpada
FM.640.04
Evidencija
skladitenja otpada
FM. 630.06
Izvetaj
FM. 630.06
Izvetaj o predatom
otpadu
FM. 540.04
Izvetaj o
ostvarenju cilja
Organizacija
ABC
Red.
Br.
1
Komunalni
pad
ot-
Papir
Karton
Pet otpad
PVC, Plastika
Najlon
elini otpad
Prikupljanje
Svi
Kontejneri
Pored mesta nastanka
Kancelarije, skladita,
restoran
restoran
restoran
restoran
restoran
Eko kutije - na svakom

spratu, odnosno skladitu
Skladita
Kutije - palete
Privremeno skladite kontejner

Aluminijumski
Skladita
otpad
Elektronski otKancelarije, skladita
pad - raunari
Kutije - palete
IT odelenje
10
Toneri - ketridi
Kancelarije, skladita
IT odelenje
11
Neonske cevi
Kancelarije, skladita
Kutije
12
Akomulatori
Radionica
Palete
13
Aku baterije
Radionica, kancelarije Kutije - palete
14
Staro ulje
Radionica
Burad
15
Stare gume
Radionica, pokretna
mehanizacija
Palete
16
Graevinski otRadionica
pad
Konteneri. palete, kolica
17
Azbestne ploe
Konteneri, palete
Radionica
Vree, kutije, palete
20
Aparati ( klime,
Kancelarije, restoran
friideri...)
Ambalaa od
Radionica
farbi
Prljave krpe Radionica
pucval
21
Stiropor
Skladita, kancelarije
22
Antifriz
Radionica
Burad
23
Baterije
Svi
Kutije
8
19
Broj:
Nastanak selekcija
Otpad
Katalog otpada
Kutije, palete
Privremeno
skladitenje
Organizacija
za preuzimanje
Tank kontejner
Slika 6.2.5 -1: Primer kataloga otpada
P
165
ABC
RB
Vrsta
otpada
Broj:
Datum:
Evidencija otpada na mestu generisanja

Datum i
vreme
JM
Koliina
Predao
Preuzeo
Dokument
Destinacija
Slika 6.2.5-2: Primer obrasca evidencije otpada na mestu generisanja

ABC
UPUTSTVO
o postupanju i uvanju otpada
1. Objekat / lokacija _____________________________________________
2. Vrsta otpada
____________________________________________
3. Nain postupanja sa otpadom
4. Uslovi uvanja, mere bezbednosti, uvanja zdravlja na radu i mere PPZ
5. Ostalo : kontakt telefon za transport: ______________________________
Izradio _______________ Overio ________________ Datum ________________

Slika 6.2.5-3: Primer obrasca uputstva o postupanju i uvanju otpada
166
P

Broj:
Datum:
Evidencija otpada u privremenom skladitu
ABC
Vrsta otpada: ______________________________________

ULAZ
RB
IZLAZ
Datum
Stanje
JM
KOL
Predao
Primio
JM
KOL
Predao
Dokument
Primio
Slika 6.2.5-4: Primer obrasca evidencije otpada u privremenom otpadu
ABC
Broj:
Datum:
Izvetaj o predatom otpadu
Lokacija / objekat: ______________ Nedelja : __________ Godina: ______________

RB
Vrsta otpada
JM
Koliina
Predato
Slika 6.2.5-5: Primer obrasca izvetaja o predatom otpadu
P
167
6.3 OBUKA, SVEST I KOMPETENTNOST

6.3.1 Zahtevi standard
Neka ue oni koji (ne)znaju!
Zahtevi ISO 14001 i OHSAS 18001, Taka 4.4.2
Organizacija mora da obezbedi da osoblje koje obavlja zadatke koji mogu znaajno uticati
na ivotnu sredinu, zdravlje i bezbedbost na radu bude kompetentno. Kompetentnost se mora
denisati u smislu odgovarajueg obrazovanja, obuke i/ili iskustva.
Organizacija mora da identikuje potrebe za obukom povezane sa aspektima ivotne sredine i rizicima zdravlja i bezbednosti na radu, te sa EMS i OHSMS. Ona mora da sprovede
obuku ili da preduzme druge potrebne mere, da oceni efektivnost obuke ili provedenih mera,
kao i da odrava odgovarajue zapise.
Organizacija mora da uspostavi, primeni i odrava proceduru(e) da osobe koje rade za nju
budu svesne:
a) aktuelnih ili potencijalnih posledica po ivotnu sredinu, zdravlje i bezbednost na radu njihovih radnih aktivnosti i njihovog ponaanja,
b)koristi za ivotnu sredinu, zdravlje i bezbednost na radu od poboljanja njihovih linih
performansi,
c) njihove uloge, odgovornosti i vanosti u pogledu usaglaenosti sa politikom i procedurama
ivotne sredine i zdravlja i bezbednosti na rad i sa zhatevima EMS-a i OHSMS-a, ukljuujui
zahteve za pripravnost na reagovanje u vanrednim situacijama i odgovore na njih,
d)potencijalnih posledica ukoliko se odstupi od utvrenih procedura.
Procedure obuke moraju obuhvatiti razliite nivoe:
- odgovornosti, osposobljenosti, vetina i
- rizika.
6.3.2 Opte
Najvie rukovodstvo ima kljunu odgovornost za izgradnju svesti i motivisanje zaposlenih kroz objanjavanje vrednosti koje donosi zatita ivotne i radne sredine. Svojom posveenou proklamovanoj politici, ciljevima i utvrenim programima rukovodstvo
ohrabruje sve osobe koje rade za organizaciju da prihvate vanost postizanja planiranih
performansi EMS i OHSMS. Prihvatanjem novih vrednosti ivotne i radne sredine doprinosi
se uspostavljanju nove poslovne kulture u kojoj EMS i OHSMS postaju deo efektivnih
procesa u organizaciji. Nasuprot tome ovi sistemi se mogu svesti na kampanjski rad sa
papirima i nepotreban teret za sve zaposlene.
168
P

Organizacija mora da osigura da svi zaposleni budu svesni vanosti politike ivotne
i radne sredine i zahteva EMS i OHSMS. Oni moraju biti svesni svoje line uloge i odgovornosti u okviru ovih sistema. Takoe moraju biti svesni moguih koristi od poboljanja
performansi i posledica usled odstupanja od odgovarajuih zahteva EMS i OHSMS.
Od isporuioca/ugovaraa koji rade za organizaciju treba se zahtevati da demonstriraju potrebnu strunu osposobljenost ili obuenost njihovih zaposlenih i po pitanju
ivotne i radne sredine.
Zaposleni koji obavljaju aktivnosti koje sadre znaajne aspekte ivotne sredine i
opasnosti visokog rizika po zdravlje i bezbednost na radu treba da budu osposobljeni za
primenu mera denisanih u okviru EMS i OHSMS. U tu svrhu organizacija treba da identikuje znanje, spobnosti, vetine i razumevanje koji su potrebni za izvoenje rizinih aktivnosti
po ivotnu sredinu, zdravlja i bezbednosti na radu. Nakon identikacije zahtevanih sposobnosti, organizacija mora da osigura osposobljenost osoba koje izvode te aktivnosti.
Kompetentnost osoblja/kadrova u optem smislu je zasnovana na odgovarajuem:
nivou obrazovanja,
izvrenim optim i specijalistikim obukama,
usvojenom i demonstriranom znanju i vetinama,
steenom iskustvu na odgovarajuim poslovima.
Za ostvarivanje kompetentnosti kadrova u organizaciji je neophodno uspostavljanje
ueeg procesa koji obuhvata:
denisanje potrebnog nivoa kompetentnosti za svako radno mesto,
planiranje prijema, prijem i uvoenje novozaposlenih u posao,
planiranje i izvoenje redovnog i dopunskog obrazovanje zaposlenih,
planiranje i izvoenje obuke zaposlenih za potrebe konkretnih poslova koje
obavljaju,
osposobljavanje sa neophodnim vetinama,
planiranje i izvoenje obuke zaposlenih o ciljevima i primeni odreeni standarda/sistema (QMS, EMS, OHSMS, HACCP, itd.),
osposobljavanje zaposlenih za ukljuivanje u eme poboljanja i inovacije,
evidentiranje iskustava steenih u organizaciji ili na osnovu benmarking aktivnosti,
ocena efektivnosti izvrenih obuka i ostvarenog nivoa kompetentnosti.
PR.620.01 Procedura razvoja kadrova
Akt o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta
Program obrazovanja i obuke
P
169
6.3.3 Procedura razvoja kadrova

U okviru QMS, prema zahtevima standarda ISO 9001:2008, kreira se Procedura razvoja kadrova PR.622.01, koja u jedan proces obuhvata strateke aktivnosti od izrade
organizacije i sistematizacije do operativnih aktivnosti uvoenja u posao i obuke zaposlenih, te kadrovke evidnecije.
Progam obuke koji se radi u okviru ove procedure obuhvata integralna profesionalna
znanja i vetine potrebne zaposlenom za obavljanje svog posla, kao i znanja i vetine
potrebne za primenu mera uvedenih standarda/sistema u organizaciju.
Ovako koncipirana procedura razvoja kadrova i program obuke su otvoreni za
ukljuivanje sadraja iz oblasti ivotne sredine i zdravlja i bezbednosti na radu bez bilo
kakvih izmena njihove strukture.
Procedurom razvoja kadrova denisan(a) je:
-
izrada organizacione strukture, usklaene sa ciljevima organizacije i zahtevima primenjenih standarda/sistema ukljuivo i EMS i OHSMS,
denisanje strukture sistematizacije radnih mesta kojim se odreuje nivo

potrebne kompetentnosti za svako radno mesta, a obuhvata:
obavezni zakonski nivo u pogledu obrazovanja,
potrebno radno iskustvi i
drugi i specinih zahteva za odreeno radno mesto,
planiranje kadrova po broju i strukturi,
nain prijema i uvoenja novozaposlenog u posao,
nain izrade plana obrazovanja i obuke koji obuhvata:

opta znanja o primeni zakona, propisa i standarda u poslovanju organizacije,
inoviranje specijalistikih profesionalnih i upravljakih znanja i vetina za
sve prole zaposlenih i
posebna znanja i vetine o zahtevima i primeni pojedinih standarda/
sistema (QMS, EMS, OHSMS, HACCP, itd.),
nain realizacije obrazovanja i obuke,
ocena efektivnosti izvrenih obrazovanja i obuka i
kadrovska evidencija.
Organizaciona struktura, sistematizacija i opis poslova u organizacijama su ve denisani

u aktu o organizaciji i sistematizaciji. Procedurom razvoja kadrova vri se dopuna ovog
akta koji obuhvata zahteve primenjenih stadarda/sistema. U svakom sluaju neophodno
je izvriti dopune organizacije i sistematizacije denisanjem novih poslova za PRIMS i
170
P

specijalitu(e) za ivotnu i radnu sredinu. Tamo gde ovaj akt nije uraen pristupa se izradi organizacije i sistematizacije uzimajui u obzir zahteve standarda/sistema (EMS i
OHSMS).
Program obuke sadri vie oblika i vrsta obrazovnih sadraja. Prema obliku ti sadraji
mogu da budu:
Informativni seminari (IS) na kojima ciljna grupa dobija neophodne informacije
o novinama iz odreene oblasti.
Edukativni (obrazovni) seminari (ES) na kojima ciljna grupa dobija neophodna
znanja i vetine iz odreene oblasti.
Kursevi obuke (trening course) (TC) na kojima ciljna grupa dobija paktinu obuku
o primeni odreenih metoda, zahteva, tehnologija, opreme, itd., iz odreene
oblasti.
Kreativne radionice (workshops) (WC) na kojima se vri interaktivna razmena
razliitih znanja i iskustva izmeu voditelja i uesnika u cilju kreiranja eljenih
reenja.
Testovi oblik provere znanja, steenih tokom izvoenja nekog od obrazovnih
sadraja.
Svaki program obuke po svojoj strukturi treba da sadri:
Oblik obrazovnog sadraja
Vrstu obrazovnog sadraja
Naziv obrazovnog sadraja
Ciljnu grupu po strukturi i broju
Predavaa i/ili obrazovnu instituciju
Trajanje, termin, mesto i potrebni resursi za obrazovni sadraj
Cilj obrazovanja ili obuke
Ocenu efektivnosti izvedene obuke.
U Tabeli 6.3.3-1 je dat ilustrativni primer tipinog sadraj plana obuka za ivotnu
sredinu, zdravlje i bezbednost na radu.
P
171
Tabela 6.3.3-1: Primer tipinog sadraja obrazovanja i obuke za ivotnu sredinu,

Predava /
RB
Naziv i oznaka ob- Ciljna grupa / obrazovna

razovnog sadraja struktura i broj institucija
Trajanje
/ termin
Potrebni
resursi
Cilj obuke
Podizanje niova svesti i
IS Formiranje
stava o znaaju EMS Najvie
rukovodstvo
i OHSMS
za
ES Zahtevi za EMS Tim
kreiranje
i OHSMS
sistema
WS Identikacija
aspekata i rizika
Tim za
kreiranje
sistema
Konsultant Modeli
WS Ciljevi i
Tim za
programi ivotne
sredine i zdravlja i kreiranje
bezbednosti na radu sistema
Konsultant Modeli
TC Upravljanje
dokumentima i
zapisima
172
4 asa
Prisutni svi
posveenosti rukovodstva rukovodioci

4 asa
Konsultant PowerPoint provoenju politike
Utvrena
prezentacija ivotne sredine i zdravlja politika EMS i
i bezbendoti na radu
Ocena
efektivnosti
obuke /
datum
Upoznavanje sa
zahtevima standarda i
prezentacija sistemskih zakona
Konsultant PowerPoint
Inspirisanje lanova
tima za identikaciju i
rizika aspekata/
dokumenata ocenu
opasnosti
4 asa
OHSMS
Prisutni svi
lanovi tima
Usvojem plan
uvoenja EMS i
OHSMS
Izvrena
procena riziika
6 asova
Inspirisanje lanova tima Denisana

za izradu politike, ciljeva politika i ciljevi
EMS i OHSMS
dokumenata i programa
Obuka strunog
Utvrivanje
PRIMS i Struna
4 asa
osoblja za upravljanje
forme
Konsultant Modeli
lica za EMS i
OHSMS
dokumenata dokumentima i zapisima dokumenata
PRIMS i Struna
za EMS
WS Komuniikacije lica
i OHSMS,
u EMS i OHSMS
kolegijum, PR i
marketing
WS Integrisanje
Direktori
zahteva EMSi i
sektora, Tim
OHSMS u kljune
kreiranje
poslovne procese i za
sistema
procese podrke
Najvie
WS Reagovanjeu rukovodstvo,
vanrednim
Tim za
situacijama
kreiranje
sistema
WS Utvrivanje
Tim za
indikatora
kreiranje
performansi EMS i sistema,
OHSMS koje treba operativni
pratiti i meriti
rukovodioci
Inspirisanje polaznika
za kreiranje procedure Izrada
procedure
i
dokumenata komunikacija
komunikacionih sadraja komunikacija
Izvrene
dopune
4 asa
za dopune/kreiranje
Modeli
procesa sa integrisanim procedura
dokumenata zahtevima EMS i OHSMS poslovnih
procesa
Izrada
za kreiranje procedure procedure
3 asa
reagovanja u vanrednim i planova
Modeli
vanrednih
dokumenata situacijama i planova
reagovanja
situacija
da utvrde parametre
Izrada
3 asa
performansi EMS i
procedure i
Modeli
plana praenja
dokumenata OHSMS koje treba
pratiti i meriti
Obuka auditora da
4 asa
izvedu
Izvren interni
Modeli za planiraju,
proveru, deniu
audit
proveru
neusaglaenosti i pp
2 asa
Konsultant Modeli
Konsultant
Konsultant
Konsultant
10
TC Obuka internih Interni auditori Konsultant

auditora
11
TC Upravljanje
neusaglaenostima,
istraivanjem
incidenata, KM i PM
Tim za
kreiranje
sistema,
direktori
sektora
Konsultant Modeli
12
TC Obuka za
podizanje svesti o
EMS i OHSMS
Svi zaposlenih
PRIMS i
Direktori
sektora
Obuka strunih lica i

vlasnika procesa za
procedura iz
dokumenata denisanje
ove oblasti
4 asa
P

2 asa
Test
Podizanje svesti
zaposlenih o znaaju i
vanosti EMS i OHSMS
Izrada
procedura
neusagl-i i isr.
Inc.
Testiranje svih
zaposlenih
Na slici 6.3.3-1 je prikazan primer eko-testa za podizanje nivoa svesti zaposlenih za

ivotnu sredinu. Ovom testu prethodi obuka svih zaposlenih koja sadri sve informacije
potrebne za reenje ovoga eko-testa.
IVOTNA SREDINA
Test o podizanju eko svesti svih zaposlenih
EKO - TEST
Ime i prezime:
Datum:
1. ta je ivotna sredina?
a) Prostor u kome ovek ivi i radi.
b) Okuenje u kojem odreena organizacija radi, ukljuujui vazduh, vodu,
zemljite, prirodne resurse, oru, faunu, ljude i njihove uzajamne odnose.
c) Sredina ljudskog ivota.
2. ta je askpekt ivotne sredine?
a) Deo naih aktivnosti, proizvoda ili usluga koji moe imati uticaj na ivotnu
sredinu.
b) Organizovano sakupljanje otpada.
c) Klimatske promene, kao posledica globalnog otopljavanja.
3. Kojim standardom se deniu zahtevi vezani za menadment sistem ivotne sredine?
a) ISO 14001:2004
b) ISO 9001:2008
c) EKO 14000 : 2008
4. ta je otpad?
a) Mesto odlaganja odbaenih predmeta i supstanci koje nisu vie za upotrebu.
b) Svaki predmet ili supstanca, kategorisan prema utvrenoj klasikaciji sa kojim
vlasnik postupa ili ima obavezu da upravlja.
c) Odbaeni nepotrebni predmeti ili supstance.
5. Zaokruite opasni otpad?
a) Baterije
b) Papir
c) Staklo
d) Staro ulje
e) Toneri
f) Akumulatori
g) PET ambalaa
h) Boje i lakovi
i) Metal
j) Odrezak od jabuke.
P
173
6.
Oznaite za koliko vremena se pojedini otpadi raspadnu?

Do pola
godine
Papir
Ogrizak od jabuke
do 5 godina
do 50
godina
do milion
godina
Papirne case za pie

x
Kora od pomorande
Filter od cigarete
arape
Metalna konzerva
PVC plastika
Plasticna asa
vakaca guma
Najlon
Koa
x
x
Staklena aa
7. ta oznaava ovaj simbol?

a) Simbol kruenja materije u prirodi
b) Redukuj, ponovo koristi, recikliraj
c) Oznaka otpada
8. Kako odlaete otpad iz vaeg radnog prostora?
a) Odnosim ga u najblii kontejner za kuno smee, da bi izbegao njegovo rasipanje.
b) Ostavljam ga ekipi za skupljanje otpada, da ga nose.
c) Odnosim ga razvrstanog na oznaena mesta privremenog odlaganja.
9. Kako postupiti u sluaju pojave opasnosti koje mogu dovesti do vanredne situacije?
a) Najkraim putem napustiti Firmu.
b) Nastaviti sa svojim redovnim aktivnostima, oekujui da e, za to zaduene ekipe,
otkloniti.
c) Hitno obavestiti neposrednog rukovodioca, ili specijalizovane organizacije i
postupati po planu reagovanja.
10. Navedite potencijalne najvee opasnosti u Firmi po ivotnu sredinu?
a)
b)
c)
Napomena: Bolodovani su tani odgovori
Slika 6.3.3-1: Primer jednostavnog eko-testa za podizanje nivoa svesti zaposlenih
174
P

6.4 KOMUNIKACIJE, UKLJUIVANJE I KONSULTACIJE

Komunikacije
Uvaavajui aspekte ivotne sredine i opasnosti po zdravlje i bezbednost na radu, kao i EMS i
OHSMS organizacija mora da uspostavi, primeni i odrava proceduru(e) za:
- interne komunikacije izmeu razliitih nivoa i funkcija u organizaciji,
- komunikacije sa ugovaraima i posetiocima radnih prostora organizacije (zahtev samo OHSAS 18001),
- prijem i dokumentovanu obradu odgovarajuih komunikacionih sadraja od eksternih zainteresovanih strana.
Organizacija mora da odlui da li da eksterno saoptava o sovjim znaajnim aspektima ivotne
sredine i da dokumentuje svoje odluke. Ako je odlueno da se saoptava, organizacija mora da
uspostavi i primeni metode(u) za ova eksterna saoptenja (zahtev samo ISO 14001).
Ukljuivanje i konsultacije (zahtev samo OHSAS 18001)
Organizacija mora da uspostavi, primeni i odrava proceduru(e) za:
a) ukljuivanje zaposlenih za njihovo:
- uee u identikaciji opasnosti, oceni rizika i utvrivanje upravljakih mera,
- uee u istraivanjima incidenata,
- uee u razvoju i presipitivanju politike i ciljeva zdravlja i bezbednosti na radu,
- konsultovanje gde postoji bilo kakva promena koja utie na zdravlje i bezbednost na
radu,
- predstavljanje po pitanju materije iz oblasti zdravlja i bezbednosti na radu.
b)konsultacije sa ugovaraima gde postoji bilo kakva promena koja utie na zdravlje i bezbednost na radu,
Organizacija mora obezbediti da, kada je potrebno, odgovarajue zainteresovane strane budu
konsultovane u vezi sa materijom zdravlja i bezbednosti na radu
6.4.2 Opte
Organizacija je obavezna da, za efektivnu primenu EMS i OHSMS, uspostavi proceduru za interne i eksterne komunikacije. Kada se radi o OHSMS organizacija je obavezna
da uspostavi i proceduru ukljuivanja i konsultacija sa zaposlenima. Mogue je jednom
procedurom obuhvati komunikacije i konsultovanje.
P
175
Proces komunikacija predstavlja prvenstveno razmenu informacija izmeu menadmenta

organizacije i kupaca, isporuilaca, zaposlenih i drugih zainteresovanih strana, kao i
izmeu pojedinih delova organizacije. Komunikacije su potpune kada postoji povratna
informacija od primaoca ka poiljaocu poruke.
Po svojoj prirodi komunikacije mogu biti proaktivne i reaktivne.
Interne komunikacije obuhvataju horizontalnu razmenu informacija izmeu razliitih
funkcija i vertikalnu razmenu infromacija izmeu razliitih nivo organizacije koristei
sledee oblike komunikacionoh tehnika, gde je primenjivo:
- redovni sastanci izvrnog odbora i/ili kolegijuma direktora koji omoguavaju
horizontalne komunikacije i informisanja izmeu rukovodilaca funkcija i procesa i vertikalne sa direktorom,
- izdavanje internog biltena, jedanput (tro/dvo) meseno,
- OTVORENA VRATA DIREKTORA - jedanput meseno (sedmino) za razgovor
sa svakim zaposlenim,
- oglasne table, isticanje politike kvaliteta, ivotne i radne sredine na reprezentativnim mestima,
- popularizacija kvaliteta, ivotne i radne sredine prigodnim natpisima i sloganima,
- informativni sastanci i kreativne radionice timova za kreiranje dokumenata ili
mera po zahtevima odreenih sistema/standarda i razvoja novih proizvoda,
- vizuelne aktivnosti menadmenta obilasci radnih prostora, pogona i direktni
razgovori sa zaposlenima o njihovom poimanju politike i ciljeva organizacije i
o efektivnosti EMS i OHSMS, neposredni rukovodioci svakodnevno, rukovodioci
sektora i slubi sedmino, a direktor meseno,
- organizovanje sastanaka sa zaposlenima o pojedinim temama sa ciljem da se
utvrde predlozi za poboljanja, neposredni rukovodioci meseno, rukovodioci
sektora i slubi tromeseno, a direktor godinje,
- individualna miljenja i sugestije zaposlenih putem anketnih upitnika, predloga
putem ITRANET-a ili na drugi nain sakupljena miljenja,
- jedanput u dve godine snimanja zadovoljenja zaposlenih sa:
razvojem karijere,
kvalitetom komunikacija,
konsultovanjem po pitanju zdravlja i bezbednosti,
stepenom ovlaivanja,
radnom disciplinom,
istoom i urednou,
radnom etikom,
balansom izmeu rada i ivota,
potovanjem integriteta zaposlenih,
jednakim prilikama (ansama) za sve,
176
P

dodelom priznanja,
vizijom, misijom, politikom i ciljevima organizacije,
stepenom obuke,
ekasnou administracije organizacije,
zdravstvenim i bezbedonosnim uslovima rada,
politikom zatite ivotne sredine,
sigurnou na poslu, platama i pogodnostima,
meusobnim odnosima,
liderstvom i menadmentom promenama,
ulogom organizacije u druvenoj zajednici i slino.
Eksterne komunikacije obuhvataju prijem i obradu odgovarajuih unformacija i zahteva
zainteresovanih strana i dostavljanje odgovarajuih informacija zainteresovanim stranama
u cilju podsticanja javnosti da shvati i prihvati napore koje organizacija ini da pobolja
svoj uinak u zatiti ivotne i radne sredine kroz sledee oblike komunikacionoh tehnika
(primeniti ono to je prikladno):
dijalog sa zainteresovanim stranama i razmatranje njihovoih zahteva ili primedbi,
dostavljanje godinjih izvetaja i izvetaja o pridravanju propisa dravnin organima,
dostavljanje izvetaja koji e se uvrstiti u publikacije koje izdaju industrijska
udruenja i grupe,
saoptenja strunih radova na savetovanjima strukovnih organizacija,
dostavljanje podataka za komercijalne baze podataka,
dostavljanje poruka preko elektronske pote zainteresovanim kupcima i
ispiruiocima,
oglaavanje putem javnih medija i plaenih oglasa,
objavljivanje telefonskih brojeva preko kojih se mogu upuivati albe i pitanja
itd.
Ciljevi komunikacija su:
da se pokae da rukovodstvo ima obavezu zatite ivotne sredine, zdravlja i
bezbednosti na radu,
da se ukae na probleme i pitanja aspekata ivotne sredine i opasnosti po
zdravlje i bezbednost na radu, vezane za aktivnosti, proizvode i usluge organizacije,
da se ojaa svest o politici ivotne sredine, zdravlja i bezbednosti na radu i o
optim i posebnim ciljevima i programima organizacije,
da se inaformiu interne i eksterne zaintersovane strane o EMS i OHSMS i o
njihovim performansama.
Referentni dokument: PR.553.01 Procedura komunikacija, ukljuivanja i konsultacija.
P
177
6.4.3 Procedura komunikacija, ukljuivanja i konsultacija

PREDMET PROCEDURE
Proces internih i eksternih komunikacija, ukljuivanja i koslutovanja zaposlenih,
ugovaraa i drugih zainteresovanih stana koji se odnosi na pitanja politike i uinka sistema
kvaliteta, ivotne sredine, zdravlja i bezbednosti na radu.
PODRUJE PRIMENE
Ova procedura se primenjuje u svim procesima i delovima organizacije, na svim radnim mestima, a odnosi se na sve ljude (zaposlene, privremene radnike, osoblje ugovaraa,
posetioce i sve ostalo osoblje na radnom mestu).
Komunikacije - Izmena informacija i razumevanja izmeu dve ili vie osoba ili grupa.
Napomena 1: Komunicira se samo jezikom primaoca, a poruka mora biti u obliku njegovog individualnog iskustva i naina posmatranja.
Napomena 2: Bez razumevanja izmeu poiljalaca i primaoca sadraja poruke, nema
komunikacije. Dok poiljalac ne dobije povratnu informaciju od priomaoca, komunikacija nije ostvarena.
Interne komunikacije: Komunikacije izmeu razliitih nivoa i funkcija unutar organizacije.
Eksterne komuikacije: Komunikacije sa zainteresovanim stranama izvan organizacije.
Proaktivne komunikacije: Dostavljanje informacija zainteresovanoj strani na inicijativu
organizacije, pre dogaaja ili situacije na koje se odnosi.
Reaktivne komunikacije: Dostavljanje informacija zainteresovanoj strani na njen zahtev
ili nakon dogaaja koji zahteva informisanje zainteresovane srane o njemu.
Poslovna tajna: Podaci koji predstavljaju intelektualnu svojinu ili mogu tetiti uspenosti
poslovanja i ugledu organizacije, te kao takvi se ne mogu dostavljati izvan organizacije bez organienja.
DOKUMENTOVANOST
BAZNI DOKUMENTI
ISO 9001:2008,
Taka 5.5.3
ISO 14001:2004,
Taka 4.4.3
OHSAS 18001:2007, Taka 4.4.3
178
P


PR.540.01 Procedura biznis plana
TOK PROCEDURE prikazuje proces komunikacija, ukljuivanja i konsultovanja u celini.
Na slici 6.4.3-1 je prikazana matrica moguih sadraja i metoda horizontalnih komunikacija izmeu funkcija.
Na slici 6.4.3-2 je prikazana matrica moguih sadraja i metoda vertikalnih komunikacija sa zaposlenim - izmeu nivoa.
Na slici 6.4.3-3 je prikazana matrica moguih sadraja informacija eksternih komunikacija.
Na slici 6.4.3-4 je prikazana matrica moguih sadraja i metoda ukljuivanja i konsultovanja.
Delovi EMS i OHSMS kao izvori informacija:
Politika EMS i OHSMS
Ciljevi EMS i OHSMS
Vrednovanje aspekata ivotne sredine
Ocena rizika opasnosti po zdravlje i bezbednost na radu
Dokumenti EMS i OHSMS
Merenja parametara EMS i OHSMS
Interne provere EMS i OHSMS
Poboljanja EMS i OHSMS
Preispitivanje efektivnosti EMS i OHSMS
Reagovanje u VS
Akcije popularizacije
Sertikacija EMS i OHSMS
P
179
TOK PROCEDURE - Primer toka procesa komunikacija, ukljuivanja i konsultovanja

Rb
1
Nosilac
aktivnosti
2.
Sadraj aktivnosti
Dokumenti / zapisi
3.
4.
5.
U Ulaz
I Izlaz
QA inenjer
Struno lice
IMS.
Tim za IMS
- Denisanje sadraja IMS koji su izvor informacija

- Denisanje zainteresovanih strana za eksterne
komunikacije
- Denisanje komunikacija izmeu funkcija u
organizaciji
- Denisanje komunikacija sa zaposlenim izmeu
nivoa org.
- Deinisanje metoda komunikacija, ukljuivanja i
konsultacija
U - Matrica komunikacija
- Matrica ukljuivanja i
U
konsultovanja
- FM.533.02 - Plan IK
I
- FM.533.03 Plan UK
I - FM.533.04 Plan PK
- Prijem, evidencija, razvrstavanje pote na

pisarnici
- Ditribucija pote koja se odnosi na:
o QMS za QA inenjera
o EMS i OHSMS za struno lice za bezbednost
U - Ulazna pota
I - Knjiga ulazne pote
Struno lice za
bezb.
- Evidencija eksterne informacije dobijene od

zainteresovanih strana
- Zakoni i propisi se identikuju i distribuiraju po
PR.630.03
Vlasnik procesa 720 / 740
- Eksterne informacije od kupaca i isporuilaca

se procesuiraju po PR.720.01 odnosno
PR.740.01
U - Ulazna pota
- FM.553.01 EvidenI
cija EK
- PR.630.03
- PR.720.01 /
PR.740.01
- Odgovor
PRIMS
GD
Sekretar
QA inenjer
Vlasnik procesa
4
Generalni
direktor
Os menader
QA inenjer
5 Struno lice za
bezb.
Vlasnik procesa
QA inenjer
Struno lice
Vlasnik
pro6
cesa
Direktor bezbednosti
PRIMS
7
180
Generalni
direktor
- Vlasnik procesa na koga se informacija odnosi I

organizuje pripremu odgovora i njegovu
verikaciju.
- Generalni direktor odobrava sve dokumente koji U/ I - Odobren dokument
sadre odgovore zainteresovanim stranama
EK
kao deo eksternih komunikacija, koje ne
sadre podatke iz poslovne tajne
U - Odobren dokument
- Os menader obezbeuje dostavljanje odoEK
brenog odgovora primaocu, a kopije dostavlja
za evidenciju i uvanje, po oblastima:
I - FM.553.01
o Q QA inenjeru,
Evidencija eksternih
o E i O Strunom licu za bezbednost
I
komunikacija
o Ostale Vlasniku odgovarajueg procesa
- Knjiga izlazne pote
o Arhivi svaki dopis
I
- Arhiva
- Sadraje proaktivne informacija za eksterne
komunikacije kreira:
- Proaktivna informacija
o Svaki vlasnik procesa za odg. ZainteresoI
vanu stranu
- FM.553.01 Evideno QA inenjer za oblast Q
cija EK
I
o Struno lice za bezbednost za oblast E i O
- Web stranica
- Direktor bezbednosti preispituje informacije iz
I - PR.720.01,
oblasti E i O
PR.740.01
- PRIMS verikuje IMS proaktivne inf. Za
eksterne kom.
- PR.640.01
- Generalni direktor odobrava sve dokumente koji U/ I - Odobren dokument
sadre proaktivne informacije zainteresovanim
sa proaktivnom
stranama, koje ne sadre podatke iz poslovne
informacijom
tajne
P

TOK PROCEDURE - Primer toka procesa komunikacija, ukljuivanja i konsultovanja (nastavak)

Rb
1
Nosilac
aktivnosti
2.
Sadraj aktivnosti
Dokumenti / zapisi
3.
4.
5.
U
I
Struno lice za
bezb.
8
Tim za VS
Direktor
bezbed.
10
Generalni
direktor
PRIMS
Generalni
direktor
Os menader
11
PRIMS
GD
12
PRIMS
Direktori
marketinga
Vlasnik
13 procesa komunikacija
- Infromacije o incidentima i vanrednim situacijama priprema struno lice za bezbdnost u

zakonskoj formi i roku prema PR.8302.01 i 02
- Tim za vanredne situacije preispituje samo
infromacije o VS
- Direktor bezbednosti verikuje sve inform. O
incidentima i VS
Ulaz
Izlaz
- Informacija o incidentu i VS
- Evidencija po
- PR.830.02
- PR.830.03
- Generalni direktor odobrava sve dokumente koji

dokument
sadre infromscije o incidentima i vanrednim U/ I - Odobren
sa infromacijama o
situacijama zainteresovanim stranama, koje
incidentu i VS
ne sadre podatke iz poslovne tajne
- Informacije za kolegijum priprema:
o Direktor bezbednosti za zakonske obaveze
po E i O
o PRIMS za sistemska pitanja po Q, E i O
- PRIMS upravlja aktiv. Tima za IMS, WS i
Internim prover.
- Generalni direktor upravlja kolegijumom
- Beleke, zapisi,
odluke i usvojeni
I
dokumenti
- FM.553.03 Evidencija komun. Izmeu
funkcija
- Os menader obezbeuje postavljanje inforInformacija

macija na oglasne table I izradu postera, vidno UI -- Oglasna
tabla, Posteri
isticanje politike, itd.
- PRIMS obezbeuje postavljanje inf. Na Web
I - Web portal, E-mail
portal i e-mail
- GD obezbeuje dan u sedmici za otvorena vrata I - Razgovor
- Ukljuivanje i konsultovanje zaposlenih kod
vrednovanja aspekata i ocene rizika opasnosti U
- Matrica ukljuivanja i
na radu
konsultovanja
- Uklj. I konsult. Predst. Zaposlenih kod sistem- I - FM.553.04 Evidenskih pitanja
cije ukljuivanja i
kosultovanja
- Ukljuivanje i konsultovanje korisnika usluga
- Izrada mesenih izvetaja o broju i komunika- Podaci o komunikacij.
cijama
U - FM.540.06
Izvetaj
- Izvetaji se koriste za analize ostvarenja ciljeva i I
o ostvarenju cilja
efekata komunikacija za preispitivanje IMS-a.
P
181
Tim za EMS i OHSMS
Po potrebi
Preispitivanje od strane EMS

i OHSMS rukovodstva
Godinje
Kreatine radionice
Po potrebi
Interne provere
Godinje
n
n
Odgovornost za
komunikacije
Mere
Sedmino
Zapisi
Beleke
Sastanci kolegijuma direktora
Metod informisanja
Programi
Dinamika
odravanja
Odluke
Sadraj informacija
Dokumenti
Sadraj i metod horizontalnih internih komunikacija izmeu funkcija
GD/Os men.
PRIMS
GD/ PRIMS
n
n
PRIMS
PRIMS
Slika 6.4.3-1: Matrica moguih horizontalnih internih komunikacija
Interni bilten
Web portal
Preispitivanje EMS i
OHSMS
Obavetenja
Razgovor - sedmino
E mail eko oznaka

Otvorena vrata direkora
Odgovornost za komunikacije
Vane informacije za VS
Posteri
Popularizacija EMS i
OHSMS
Oglasne table
Odluke iz EMS i OHSMS
Metod informisanja
Ciljevi EMS i OHSMS
Sadraj informacija
Politika EMS i OHSMS
Sadraj i metod vertikalnih komunikacija sa zaposlenim - izmeu nivoa
PR menader
PR menader
Direktor kadrova
Slika 6.4.3-2: Matrica moguih vertikalnih internih komunikacija

sa zaposlenim - izmeu nivoa
182
P

PRIMS / IT
PRIMS
GD/ Os
menader
P3
R4
P4
P3
R4
P4
P3
R4
P4
P3
R4
P4
P3
R4
P4
P3
R4
P4
P3
R4
P4
P3
R4
P4
P3
R4
P4
P3
R4
P4
P3
R4
P4
P3
R4
P4
P3
R4
P4
P3
R4
P4
P3
R4
P4
P3
R4
P4
P3
R4
P4
n
n
n
n
n
n
n
n
Direktori Korisnici usluga

marketinga
PR.720.01
Vlasnik
procesa
nabavke
Isporuioci
PR.740.01
Direktor
bezbednosti
Posetioci
PRIMS
Struna
udruenja
n
n
PR
menader
Mediji
n
n
PR
menader
Javnost
Direktor
pravnih
poslova
Osiguravajua
drutva
PR
menader
NVO
Direktor
kvaliteta
Kontrolne
agencije
Direkotor
nansija
Akcionari
n
n
n
n
n
n
n
n
PRIMS
n
Zainteresovane
strane
za
Direktor Minisatarstvo
i socijalna
bezbednosti radpitanja
Gradske i
Direktor optinske slube
bezbednosti
za ivotnu
sredinu
Gradske i
Direktor optinske slube
bezbednosti za rad i soijalna.
pitanja
n
n
Odgovornost
za komunikacije
Ocene zadov.
kupaca / isporu.
Vane informacije
za VS
Struni radovi, radne
grupe
Saoptenja, intervjui,
PR
Politika, ciljevi,
sertikat
Informacije o
parametrima IMS
Standardi
Direktor
Ministarstvo
bezbednosti ivotne sredine
n
n
Web Stranica
PRIMS / IT dostupna
svima
Direktor zainter. stranama
n
n
Kuni red, posteri
Ponude, usluge,
Dopisi po zahtevu
Zahtevi, informacije,
narudbe
Reklamacije, albe,
pohvale.
Zakoni, propisi,
pravilnici
Uredbe, odluke,
dopisi
Izvetaji o
incidentima i VS
Smer komunikacija
Sadraj informacija eksternih komunikacija
PRIMS
n
Tela za
standardizaciju
EMS i OHSMS
Sertikaciono
telo za EMS i
OHSMS
Slika 6.4.3-3: Matrica sadraja moguih informacija eksternih komunikacija

P
183
Predstavnik zaposlenih u
radu tima za VS
n
n
radu tima za IMS
PRIMS
n
eme poboljanja
Merenje zadovoljstva
zaposlenih
Merenje zadovoljstva
korisnika
Sastanci sa korisnicima
Dopune ugovora
Dopune ugovora
Anketiranje posetilaca
kutije za odgovore
Konsultovanje o radu na
novim propisima
Konsultovanje o radu na
novim propisima
Zaintersovane strane
Odgovornost za realizaciju
Izmene u I EMS i OHSMS
Direktor
bezbed.
n
radu timova
Anketiranje svih zaposlenih
Vanredne situacije
Preispitivanje EMS i OHSMS
Program EMS i OHSMS
Politika i ciljevi EMS i OHSMS
Metod ukljuivanja i
konsultovanja
Procena rizika opasnosti na radu

Vrednovanje aspekata ivotne
sredine
Mere zatite zdravlja i bezbednosti
Mere zatite ivotne sredine
Sadraj ukljuivanja I konsultovanja
Zaposleni
Direktor
kadrova
Direktori
marketinga
Korisnici
usluga
Direktor
nabavke
Isporuioci
Posetioci
Direktor Ministarstv.
rad i soc.
bezbednosti za pitanja
Ministarstv.
ivotne
sredine
Slika 6.4.3-4: Matrica moguih sadraja i metoda ukljuivanja i konsultovanja
184
P

6.5 UPRAVLJANJE OPERACIJAMA

Bez dobrog dirigenta i najbolji orkestar je ratimovan.

Organizacija mora da utvrdi one operacije i aktivnosti koje su povezane sa identikovanim
znaajnim aspektima ivotne sredine i rizicima po zdravlje i bezbednost na radu na koje je
neophodno primeniti upravljake mere. Za ove operacije i aktivnosti organizacija e primeniti
i odravati:
a) upravljanje operacijama, a gde je primenjivo i njenim aktivnostima; organizacija e integrisati navedeno upravljanje operacijama u EMS i OHSMS,
b)upravljanje koje se odnosi na nabavku proizvoda, opreme i usluga,
c) upravljanje koje se odnosi na ugovarae/kupce i posetioce radnih prostora,
d)dokumentovane procedure koje sadre situacije bez kojih bi moglo doi do odstupanja od
politike i ciljeva ivotne sredine, zdravlja i bezbednosti na radu,
e) radne kriterijime bez kojih bi moglo doi do odstupanja od politike i ciljeva ivotne sredine,
zdravlja i bezbednosti na radu.
6.5.2 Opte
Svrha upravljanja operacijama, u kojima su primenjene mere zatite ivotne i sredine,
zdravlja i bezbednosti na radu, je sledea:
upravljanje procenjenim rizicima po ivotnu sredinu, zdravlja i bezbednosti na
radu
osiguranje usaglaenosti sa odgovarajuim zakonskim i drugim zahtevima iz
oblasti ivotne sredine, zdravlja i bezbednosti na radu
dostizanje utvrenih ciljeva ivotne sredine, zdravlja i bezbednosti na radu,
eliminisanje ili smanjenje na najmanju moguu meru rizike po ivotnu sredinu,
zdravlja i bezbednosti na radu.
Sistemska, trajna primena mera upravljanja ivotnom sredinom, zdravljem i bezbednou
na radu vri se njihovim integrisanjem u redovne radne aktivnosi i operacije organizacije
u kojima su aspekti ivitne sredine i opasnosti po zdravlje i bezbednost identikovani.
Tokom identikovanja aspekata ivotne sredine i opasnosti po zdravlje i bezbednost na
radu (PR.520.01) analizirane su sve aktivnosti i operacije u organizaciji.
P
185
Najvei problem kod upravljanja operacijama je, kako ove operacije i aktivnosti denisati?
Standardi ISO 14001 i OHSAS 18001 ne sadre zahteve za radne operacije, aktivnosti i procese u organizaciji. Jedini standard koji sadri zahteve za poslovne (radne)
procese, sastavljene od aktivnosti i operacija je ISO 9001 u kome su utvreni zahtevi za
QMS. U ovim procesima se realizuju proizvodi i usluge organizacije. Zavisno od delatnosti
organizacije poslovni procesi obuhvataju:
marketing i reklamiranje,
nuenje i ugovaranje,
prodaju i isporuku proizvoda,
istraivanje, projektovanje i razvoj,
nabavku,
proizvodnju,
inenjering i izvoenje,
skladitenje,
transpost,
odravanje, itd.
Svi ovi procesi su denisani i dokumentovani u okviru QMS sa odgovarajuim procedurama, uputstvima, obrascima i slino. Svrha ovako denisanih procesa je obezbeenje
kvaliteta proizvoda koji ispunjava oekivanja korisnika, i ostvarivanje ekasnosti i efektivnosti samih procesa. Najbolji nain za upravljanje operacijama koje su povezane sa
identikovanim znaajnim aspektima ivotne sredine i rizicima po zdravlje i bezbednost
na radu je integrisanje mera iz programa upravljanja ivotnom sredinom, zdravljem i
bezbednou na radu u poslovne procese denisane u okviru QMS. To praktino znai
ugradnju mera iz programa u redovne procesne aktivnosti denisane procedurama, uputstvima i obrascima.
Na slici 6.5.2-1 ilustrativno je prikazana struktura mera denisanih u okviru QMS, EMS
i OHSMS. Ove mere se integriu u dokumente koji deniu aktivnosti, ukljuivo operacije i
resurse, i specikacije proizvoda. Prikazan je i uticaj tih mera na performanse aktivnosti i
karakteristike proizvoda u koje su integrisane. Ovi uticaju se mogu posmatrati kao razliiti
aspekti totalnog kvaliteta. [1].
Uticaj mera na performanse aktivnosti:
QMS mere, obezbeuju dodate vrednosti za korisnika i smanjenje rizika
neusaglaenosti u vrenju aktivnosti,
EMS mere, obezbeuju smanjenje rizika uticaja aktivnosti na ivotnu sredinu,
OHSMS mere, obezbeuju smanjenje rizika aktivnosti po zdravlje i bezbednost na radu.
186
P

Uticaj mera na karakteristike proizvoda:

QMS mere, obezbeuju upotrebne karakteristike proizvoda sa malim rizikom
nedostataka,
EMS mere, obezbeuju mali rizik uticaja proizvoda na ivotnu sredinu u celom
ivotnom veku proizvoda,
OHSMS mere, obezbeuju mali rizik uticaja proizvoda na zdravlje i bezbednost na radu tokom izrade proizvoda.
Na slici 6.5.2-2 su prikazani simultani koraci za kreiranje i integrisanje mera za eliminisanje, snienje ili upravljanje razliitim rizicim u jednu procesnu aktivnost i proizvod.
Identikacija aspekata ivotne sredine i opasnosti po zdravlje i bezbednost na radu
obuhvata:
sve aktivnosti ili operacije u procesu,
svu opremu, postrojenja, maine, itd. i njihove energente,
sve sirovine, repromaterijale i energente koji se procesuiraju,
sve elemente proizvoda, koji su rezulatat procesa, u njegovom ivotnom veku,
sav otpad i emisije u vazduh, vodu i zemlju iz procesa i odbaenog proizvoda.
Slika 6.5.2-1: Integrisanje razliitih vrsta mera u procesnu aktivnost i proizvod

Simultanu ocenu rizika svih aspekata totalnog kvaliteta mogue je da izvri multifunkcionalan tim strunjaka. Prva ocena se vri kao deo programa uspostavljanja standarda/
sistema. Nakon toga to postaje rutinska aktivnost kod uvoenja svake nove tehnologije,
sirovine ili proizvoda.
P
187
Nakon ocne rizika radi se rogrma mera za njegovo eliminisanje ili snienje. Utvrene
mere za eliminisanje ili snienje rizika svih uticaja treba da se ugrade u procedure, uputstva, specikacije ili druge dokumente, denisane okviru QMS, kojim se deniu performanse aktivnosti odnosno karakteristike proizvoda.
Slika 6.5.2-2: Koraci u integrisanju mera za eliminisanje ili snienje razliitih rizika u
procesnu aktivnost/operaciju i proizvod
6.5.3 Uspostavljanje upravljanja operacijama

Za upravljanje operacijama prema zahtevima ISO 14001 i OHSAS 18001 potrebno
je u postojee procedure, uputstva, obrasce i druge dokumente (denisani u okviru QMS)
dodati (integrisati) mere denisane programima upravljanja ivornom sredinom, zdravljem i bezbednou na radu. Na taj nain programske mere denisane u programima, kao
dinamikim dokumentima, postaju sistemske aktivnosti kao deo normativnih dokumenata
IMS. Kada se uspostavi upravljanje nad operacijama na sistemski nain ono postaje deo
redovnih tivnosti i operacija, kao i aktivnosti praenja, provera (audita) i preispitivanja
od strane rukovodstva.
U okviru uspostavljanja upravljanja operacijam dati su primeri elemenata koje treba
dodati u procedure za tipine rizike ivotne sredine, zdravlja i bezbednosti na radu u
kljunim poslovnim procesima.
188
P

A. PROCEDURA UPRAVLJANJA PROCESIMA PREMA KUPCIMA

Ukljuiti u ponudu povlaenje proizvoda posle upotrebe i njihovu reciklau.
U katalozima proizvoda ukljuiti nain odlaganja proizvoda, njegovih delova,
otpadnih elmenata i ambalae tokom zamena i posle upotrebe.
U ponudi denisati obavezu kupac ili korisnik usluga, kada se nalazi u prostoru organizacije, ili kada koristi njene resurse, da mora potovati mere zatite
ivotne sredine, zdravlja i bezbednosti na radu.
B.
PROCEDURA UPRAVLJANJA PROCESOM PROJEKTOVANJA I RAZVOJA

Kod denisanja ulaznih elemenata za razvoj i projektovanje proizvoda ukljuiti
hteve za prevenciju zagaivanja koji mogu da obuhvataju:
- izbor sirovina i materijala koji nisu opasni,
- promene u tehnologiji za bezbednije odvijanje procesa,
- ekasnu upotrebu i ouvanje energije,
- ekasnu upotrebu i ouvanje prirodnih resurs, itd.
Denisati SDS liste za opasne materije koje su u sastavu proizvoda.
Izabrati ambalau koju je mogue reciklirati.
Uraditi uputstva o postupanju sa zamenjem delovima i odlaganju proizvoda
nakon upotrebe.
C. PROCEDURA UPRAVLJANJA PROCESOM NABAVKE

Kod denisanja podataka za nabavku ukljuiti zahteve u pogledu ivotne sredine, zdravlja i bezbednosti na rad (maine, oprema, hemikalije, povlaenje
proizvoda nakon upotrebe, reciklaa itd.).
Kod verikacije nabavljenih maina i opreme zahtevati od isporuioca dokumentaciju za bezbedno rukovanje i odravanje, ukljuivo i odlaganje otpada.
Kod verikacije nabavljenih opasnih materija zahtevari od isporuioca SDS liste
za upotrebu, transpost, skladitenje i odlaganje tih materija.
Ukljuiti u ocenu isporuioca kriterijume u vezi sa ivornom sredinom, zdravljem
i bezbednou na radu.
Kod nabake inenjering usluga, usluga odravanja, ienja i drugih denisati zahteve u pogledu ivotne sredine, zdravlja i bezbednosti koje isporuioc/
ugovara mora da potuje, kao to su: izbor sredstava za rad, postupanje sa
otpadom, potovanje zahteva organizacije kod izvoenja radova u njenim
prostorima, itd.
P
189
D. PROCEDURA PROIZVODNJE ILI REALIZACIJE USLUGE

U tehnolokim listama, pored svake operacije, denisati mere zatite ivotne
sredine, zdravlja i bezbednosti na radu.
Kod izvoenja radova na terenu uraditi programe upavljanja ivotnom sredinom, zdravljem i bezbednou na radu.
Radna mesta opremiti potrebnim uputstvima i ilustracijama u pogledu:
- mera zatite zdravlja i bezbednosti pri izvrenju zadataka/operacija na
mainama ili opremi,
- mere zatite ivotne sredine pri i nakon izvrenja zadataka/operacija na
mainama ili opremi,
Neusaglaenosti u procesu proizvodnje po pitanju ivotne sredine, zdravlja i
bezbednosti na radu treba da dobiju vanost kod identikacije i reavanja,
ukljuivo i zaustavljanje procesa. Ove neusaglaenosti mogu da budu, na primer: curenje ulja, emulzije, antifriza i slino, velika buka, nedostatak zatitinih
sredstava, itd.
Radna mesta opremiti potrebnim zatitinim sredstvima.
Denisati radne uslove u pogledu osvetljenja, buke, radijacije, mikroklime itd.
Obezbediti uslove za razvrstavanje otpada proizvedenog na svakom radnom
mestu.
Obezbediti raspoloivost sistema i aparata za za detekciju vatre i dima i gaenje poara.
U uputstva i oprema za rukovanje (kranovi, viljkari, dizalice, i ostale maine za
podizanje tereta, raunari itd.) ugraditi mere bezbednosti i zdravlja na radu.
Oznaiti sve potencijalne opasnosti u radnim prostorima, kao na primer: izvore
radijacije, visoki napon, opasno zadravanje ispod tereta, itd.
E. PROCEDURA UPRAVLJANA PROCESOM ODRAVANJA
U uputstva za preglede maina i opereme pre startovanja i u toku rada ugraditi
mere zatite ivotne sredine i zdravlja i bezbednosti na radu.
Dodati plan i evidneciju pregleda i ispitivanja kompletne opreme i objekata
prema zakonskim zahtevima.
F. PROCEDURA UPRAVLJANJA PROCESOM SKLADITENJA
Obezbediti uslove za skladitenja opasnih materija.
Formirati master listu SDS lista opasnih materija i vriti njihovo auriranje.
Za pretakanje i prepakivanje opasnih materija obezbediti dodatnu opremu i
zatitu.
190
P

6.6 PRIPRAVNOST ZA REAGOVANJE U

VANREDNIM SITUACIJAMA I ODGOVOR NA NJIH

Sve dok nam se ne dogode,
mislimo da se vanredne situacije mogu desiti samo drugima.
Organizacija mora da uspostavi, primeni i odrava proceduru(e):
za identikovanje moguih vanrednih situacija,
za odgovaranje na njih.
Organizacija mora da odgovori na postojee vanredne situacije i da sprei ili ublai posledice
po ivotnu sredinu, zdravlje i bezbednost na radu.
U planiranju odgovora na vanredne situacije organizacija treba da uzme u obzir potrebe
odgovarajuih zainteresovanih strana, kao to su specijalizovane slube koje pomau u
reavanju vanrednih situacija i susedi.
Organizacija treba da periodino ispita svoju(e) proceduru(e) za reagovanja na vanredne
situacije, izvoenjem praktinih vebi, ukljuujui ogovarajue zainteresovane strane kada je
to praktino.
Organizacija treba da periodino prispita, a po protrebi i izmeni svoju proceduru(e) pripravnosti za reagovanje u vanrednim situacijama, a posebno nakon njihovog ispitivanja ili
vanredne situacije.
6.6.2 Opte
Kod utvrivanja elemenata za denisanje procedure za identikovanje potencijalnih
incidenata i vanrednih situacija (VS), za njihovo praenje, i za razvijanje planova za reagovanje i ublaavanje njihovih posledica organizacija treba da polazi od:
rezultata identikacije apsketa ivotne sredine i OH&S opasnosti, procene rizika i rezultata upravljanja rizicima,
zakonskih i drugih zahteva,
raspoloivosti lokalnih slubi za hitne sluajeve,
iskustava iz prethodnih akcidenata (nesrea), incidenata (udesa) ili vanrednih
situacija,
preispitivanja vanrednih situacija i rezultata izvoenja praktinih vebi.
P
191
Procedura(e) pripravnosti i reagovanja na VS treba da obuhvati(e) na primer, gde je

primenjivo, sledee sluajeve koji mogu dovesti do VS:
poare, eksplozije, poplave i drugo sa posledicama,
emisije u atmosferu u sluaju udesa,
izlivanja u vodu i zemljite u sluaju udesa,
specini uticaji na ivotnu sredinu, zdravlje i bezbednost na radu i eko-sistem
u sluaju udesa.
Referentni dokument:
PR.630.02 Procedura pripravnosti reagovanja u vanrednim situacijama
6.6.3 Procedura pripravnosti i reagovanja u vanrednim situacijama

PREDMET PROCEDURE
Ova procedura denie identikaciju vanrednih situacija, izradu planova za vanredne
situacije, odreivanje odgovornog lica za proglaenje vanredne situacije, formiranje tima za reagovanje u vanrednim situacijama, postupak zaposlenih i drugih lica u
vanrednoj situaciji, angaovanje internih i eksternih slubi za vanredne situacije i druge
aktivnosti denisane planovima za vanredne situacije.
PODRUJE PRIMENE
Ova procedura se primenjuje u svim organizacionim jedinicama i u irem okruenju
gde je nastala vanredna situacija.
Vanredne situacije neeljeni dogaaj, sluaj, ponaanje, nasilno delovanje oveka,
prirode i delovanje oveka ili tehnikih sistema, u duem ili kraem periodu, znaajnijeg
obima, koji dovode u opasnost zdravlje i bezbednosti lica, ivotnu sredinu i imovinu
preduzea.
Pripravnost za reagovanje u vanrednim situacijama mere i aktivnosti za identikovanje dogaaja koji mogu dovesto do vanrednih situacija, za umanjenje ili otklanjanje
efekata tokom njihovog dejstva i posledica nastalih nakon njihovog dejstva.
Druga lica Sva lica koja se po bilo kom osnovu nalaze ili zateknu na podruju organizacije.
ire okruenje Susedna preduzea, ustanove, stambena naselja i drugo.
Tim za reagovanje u vanrednim situacijama Osoblje za specinim ulogama tokom
vanredne situacije.
Interne slube za vanredne situacije Osoblje iz resursa organizacije.
192
P

Eksterne slube Specijalizovane slube za reagovanje u vanrednim situacijama (vatrogasci, hitna pomo, vojska, itd...)
BAZNI DOKUMENTI
Standardi ISO 14001:2004 i OHSAS 18001: 2007, taka 4.4.7
PR.830.01 - Procedura neusaglaenosti.
PR.830.03 Procedura istraivanja incidenta
TOK PROCEDURE
Procedura(e) pripravnosti i reagovanja na VS treba da obuhvata sledee aktivnosti:
1. Identikaciju opasnosti na lokaciji organizacije koje mogu izazvati neeljene
udese i VS kao to su:
opasni pogoni,
trafostanice,
mesta gde se vri pretakanje goriva,
rezervoari zapaljivih tenosti ili gasova u kotlarnicama,
skladita TNG-a, itd.,
2. Procenu moguih VS u organizaciji, kod suseda, na okolnim saobraajnicama,
vodotokovima i slino,
3. Nain reagovanja na pojavu udesa koji moe dovesi do VS:
prijava svakog zaposlenog,
proglaenje VS od strane dravnih organa,
osoblje, slube, telefone i drugo preko/kojima se javlja pojava udesa,
4. Nain proglaenja VS:
osoblje koje procenjuje nivo znaaja VS,
osoblje koje proglaava VS,
osoblje koje e aktivirati plan VS i rukovoditi njegovom primenom,
5. Vrste planova za VS i nain njihovog aktivniranja i provoenja,
6. Planove za obuka i praktinih vebi za VS koji obuhvataju:
obuke zaposlenih koji aktivno uestvuju u provoenju mera tokom vanredne
situacije,
obuke svih zaposlenih iz protiv poarne zatite sa proverom znanja, tokom koje
se zaposleni upoznaju sa planom za vanredne situacije izazvane poarom,
obuke svih zaposlenih o merama zatite ivotne sredine, bezbednosti i zdravlja
na radu tokom koje se zaposleni upoznaju sa planovima o vanrednim situacijama nastalim poplavom i planovima za vanredne situacije nastale udesnim
izlivanjima.
praktine vebe uz uee eksternih slubi za hitne sluajeve,
P
193
7. Analiza i vrednovanje VS, i preduzimanje korektivnih i preventivnih mera,

8 . Periodino preispitivanje planova za VS.
Uobiajeno je da se u okviru procedure izradi vie planova za razliite VS. Primeri
ovih planova mogu da budu:
Plan za VS nastalu izazvanim poarom u pogonu, trafo-stanici, kotlarnici,
skladitu, itd.
Plan za VS nastalu udesnim isputanjem otrovnih gasova iz postojenja.
Plan za VS nastalu poplavom.
Plan za VS nastalu udesnim prevrtanjem i izlivanjem goriva.
Plan za VS nastalu neeljenim dogaajima kod suseda, i drugi.
Svaki plan za VS treba da obuhvati sledee elemente:
nain identikacije neeljenog dogaaja i nain obavetavanja o njegovom
nastanku,
spisak lica iz organizacije koja se pozivaju,
odgovornosti, ovlaenja i dunosti osoblja tokom VS,
spisak eksternih slubi koje se obavetavaju i angauju,
komunikacije sa organima vlasti,
komunikacije sa susedima i javnou,
mere reagovanja za konkretnu VS, ukljuivo i eksterno osoblje (posetioci,
ugovarai, itd.),
nain interne i eksterne komunikacije sa zakonodavnim institucijama, susedima
i javnou,
nain i putevi evakuacije zaposlenih i znaajnih dobara,
identikaciju i lokaciju opasnih materija i neophodne hitne aktivnosti,
pregled sredstava koja e se koristiti u VS,
oprema za prvu pomo,
spisak susednih resursa za sadejstvo,
nain zatite vitalnih podataka, zapisa i opreme,
raspoliivost izvora informacija neophodnih za VS kao to su: nacrti postrojenja,
raspored sredstava za gaenje poara, podaci o opasnim materijama, telefonski brojevi, procedura i planovi za reagovanje u VS, itd..
U Tabeli 6.6.3-1 dat je ilustrativni primer kriterijuma za proglaavanje vanrednih situacija.
194
P

Tabela 6.6.3-1 - Kriterijumi za proglaenje vanredne situacije

Stepen
vanredne
situacije
Obim na kome
se deava
dogaaj
Materijalna teta
Uticaj na
bezbednost i
zdravlje
Uticaj na ivotnu
sredinu
1. Nivo
Pojedini objekti
organizacije
Znaajna
Znaajan
Lokalni u objektu
2. Nivo
Cela lokacija
organizacije
Velika
Veliki sa moguim
smrtnim ishodom
U okviru cele
organizacije
3. Nivo
ire podruje
Katastrofalna
Katastrofalan
sa mogunou
masovnog
stradanja
ire gradsko
podruje, sliv
reke, itd.
U zavisnosti od nivoa vanredne situacije, u planovima se denie:

uee zaposlenih u provoenju mera tokom vanredne situacije,
evakuacija ljudi i dobara iz organizacije,
ukljuivanje suseda i profesionalnih slubi u reavanje vanredne situacije,
subjekti koje treba obavestiti o vanrednoj situaciji.
Za prvi nivo VS - uestvuju profesionalci iz organizacije (ako postoje), zaposleni iz
objekta gde se desio udes i odgovarajue specijalizovane slube.
Za drugi nivo VS- uestvuju svi zaposleni i odgovarajue specijalizovane slube.
Za trei nivo VS - uestvuju svi zaposleni, svi koji se zateknu u prostorijama organizacije i odgovarajue eksterne specijalizovane slube.
Udesi ili nesree za koje se proceni da se ne proglaava VS reavaju se po procedurama
PR.830.01 Upravljanje neusaglaenostima i
PR.830.02 - Istraivanje incidenata.
Oprema za VS moe da obuhvata, gde je primenjivo, sledee:
alarmne sisteme,
nunu rasvetu,
sredstva za evakuaciju,
sklonita,
kritine ventile za zatvaranje i sklopke za iskljuenje,
opremu za gaenje poara,
opremu za prvu pomo,
opremu za komunikacije i drugo.
Veoma je vano da je oprema za VS raspoliiva i ispravna za korienje tokom VS.
P
195
7.
PROVERAVANJE
7.1 PRAENJE I MERENJE PERFORMANSI
Nema visoke svesti, bez straha od provere.
Zahtevi OHSAS 18001, taka 4.5.1
Organizacija mora da uspostavi,

primeni i odrava redovne procedure za praenje i merenje kljunih
karakteristika svojih operacija
koje migu imati znaajan uticaj na
ivotnu sredinu.
Procedura mora obuhvatiti dokumentovanje inaformacija da bi
se pratio uinak ivotne sredine,
odgovarajue upravljanje operacijama i usaglaenost sa ciljevima
organizacije.
Organizacija mora da osigura
da se prilikom praenja i merenja
koristi etalonirana ili verikovana oprema i mora da odrava
odgovarajue zapise o tome.
Organizacija mora da uspostavi, primeni i odrava redovne procedure za praenje i merenje performansi zdravlja i bezbednosti
na radu (OH&S). Ove procedure moraju da obezbede:
a) da kvalitativne i kvantitativne mere odgovaraju potrebama
organizacije,
b) obim praenja do kog su OH&S ciljevi ostvareni,
c) praenje efektivnosti upravljanja zdravljem i bezbednou,
d) proaktivno merenje perfromansi za praenje usaglaenosti
sa programima OH&S, merama upravljanja i operativnim
kriterijumima,
e) reaktivno merenje performansi za praenje oteenja zdravlja, incidenata (ukljuujui akcidente koji samo to se nisu
desili) i druge istorijske podatke o nedostacima OH&S performansi,
f) zapisivanje rezultata praenja i merenja dovoljno za analize
preduzetih korektivnih i preventivnih mera.
Ako se za praenje i merenje performansi zahteva oprema, organizacija moda da uspostavi i odrava procedure za etaloniranje i odravanje te opreme. Zapisi o etaloniranju i aktivnostima odravanja, kao i rezultati, moraju se uvati.
P
197
7.1.2 Opte
Veoma je vano da organizacija u svakom momentu zna ta je postigla u pogledu
nivoa ivotne i radne sredine. Da bi znala, organizacija je obavezna da prati i meri
efektivnost EMS i OHSM. To obuhvata tehnoloke parametre procesa, parametre procesa
menadmenta, kao i parametre vezane za ivotnu i radnu sredinu. Standardi ISO 14001
i OHSAS 18001 u formalnom smislu imaju razliito polazite za praenje i merenje.
I. ISO 14001 polazi od performansi aktivnosti i karakteristika proizvoda za praenje i
merenje uinka ivotne sredine u svakodnevnoj praksi, kao to su na primer:
praenje napretka u ostvarivanju ciljeva,
praenje emisija gasova iz postrojenja u vazduh kako bi se odgovorilo zakonskim zahtevima u pogledu sadraja sumpora, CO2 i drugih sastojaka,
praenje potronje vode, energije ili sirovina kako bi se ostvarili ciljevi,
praenje i merenje isputanja otpadnih voda preko bilokih i hemiskih zahteva
za karakteristike vode u pogledu sadraja kiseonika, njene temperature i kiselosti,
drugi prametri kojima se pokazuje uinak (efektivnost) upravljanja operacijama
i ivotnom sredinom, kao i uinak samog EMS.
Slika 7.1.2: Mesto proveravanja u EMS i OHSMS

II. OHSAS 18001 polazi od OH&S performansi i njihovih proaktivnih prametara koji
pokazuju kako se provode mere i aktivnosti OH&S, i reaktivnih prametara koji slue za
istraivanje, analizu ili evidentiranje propusta u OHSMS.
Proaktivni parametri mogu da budu:
napredak u ostvarivanju nekog cilja,
stanje objekata infrastrukture utvreno pregledom,
198
P

rezultati merenja izloenosti hemikalijama, bilokim i zikim agensima (npr.

buka, koncentracija isparljivih organskih sastojaka, sadraj odreenih bakterija, nivo radijacije, itd.),
nivo obuenosti zaposlenih realizovane obuke i ocene efektivnosti,
analize dokumentacije i zapisa,
uestalost i efektivnosti inspekcija OH&S-a,
ocene nivoa svesti i odnosa zaposlenih prema OH&S,
podaci o komunikacijama i konsultovanju sa zaposlenima iz oblasti OH&S.
Reaktivni parametri mogu da budu:
nesree - akcidenti,
udesi incidenti (i dogaaja koji samo to se nisu desili),
bolesti i
sluajevi oteenja imovine.
Organizacija mora da identikuje ta i kako esto prati na osnovu znaaja utvrenog
aspekta ivotne sredine ili rizika OH&S opasnosti. Sadraj i uestalost kontrolisanja
maina, na primer, moe biti denisana zakonom (npr. parna postojenja, trafo-stanice,
liftovi, dizalice, itd.).
Kada se radi o pregledima i ispitivanjima opreme prema propisima potrebno je
napraviti, u okviru procedure odravanja PR.630.01, plan i evidenciju celokupne
opreme. Evidencija sadri vrste pregleda i ispitivanja, uestalost, nosioca pregleda (interni i eksterni), propis po kome se radi, kao i podatke o izvrenim ispitivanjima i njihovim
rezultatima.
Praenje i merenje parametara ivotne i radne sredine radi osoblje koje upravlja
aktivnostima koje proizvodi date parametre.
PR.823.01 Procedura praenja, merenja i vrednovanja usaglaenosti.
PR.760.01 Procedura etaloniranja merene i pratee opreme
7.1.3 Procedura praenja, merenja i vrednovanja usaglaenosti

PREDMET PROCEDURE
Predmet procedure je praenje kljunih performansi koje mogu da imaju znaajan
uticaj na ivotnu sredinu, zdravlje i bezbednost na radu.
Procedura obuhvata kvalitativna i kvantitativna, proaktivna i reaktivna merenja performansi odnosno uinka, efektivnost kontrole nad operacijama i stepen ostvarivanja
ciljeva.
P
199
Procedura obuhvata i vrednovanje usaglaenosti sa odgovarajuim zakonskim i drugim

zahtevima.
PODRUJE PRIMENE
Ova procedura se primenjuje u svim procesima i delovima organizacije.
OH&S performanse Merljivi rezultati koji pokazuju kako organizacija upravlja
OH&S rizicima.
Napomena 1 - Merenje OH&S performansi ukljuuje merenja efektivnosti organizacionog upravljanja.
Napomena 2 U kontekstu OHSMS, rezultati mogu biti takoe mereni u odnosu
na OH&S politiku organizacije, OH&S ciljeve, i druge OH&S zahtevane performanse.
Uinak zatite ivotne sredine Merljivi rezultati upravljanja aspektima ivotne
sredine organizacije.
Napomena U kontekstu EMS, rezultati se mogu meriti u odnosu na politiku
ivotne sredine organizacije, njene opte i posebne ciljeve ivotne sredine i duge
zahtve za uinak zatite ivotne sredine.
BAZNI DOKUMENTI
Standardi ISO 14001:2004 i OHSAS 18001:2007, Take 4.5.1 i 4.5.2
PR.630.03 Procedura identikacije zakonskoh i drugih zahteva
PR.760.01 Procedura etaloniranja pratee i merne opreme
PR.822.01 Procedura internih provera
PR.830.02 Procedura upravljanja neusaglaenostima
PR.830.02 Procedura reagovanja u vanrednim situacijama
PR.830.03 Procedura istraivanja incidenata
PR.852.01 Procedura poboljanja
Tok procedure sadri proces praenja, merenja i vrednovanja usaglaenosti.
200
P

TOK PROCEDURE Primer procesa praenja, merenja i vrednovanja usaglaenosti

1
Nosilac
aktivnosti
2
Direktor
sektora bezbednost
Vlasnici procesa
/
Direktor
sektora bezbedsnot
PRIMS
/
Tim za IMS
Vlasnici procesa
/
4
Direktor Struno lice za
bezbednost i
ivotnu sredinu
Sadraj aktivnosti
Dokumenti/zapisi
5
Usmeno U
Pismeno papir P
Elektronski E
E
- Na osnovu zakonskih i drugih zahteva
i Programa EMS i OHS&MS pokree
E
se inicijativa za denisanje neophodnih praenja i merenja u oblasti EMS i
E
OH&SMS
- Vlasicima procesa se dostavlja prazna
E
Tabela praenja FM.823.01 da deniu
neophodna praenja i merenja u svojim
procesima
- Svake godine se aurira sadraj paenja
i merenja u toku izrade biznis plana
U
I
V
U
Ulaz
Izlaz
Veza
PR.630.03 Zakonski zahtevi
Program EMS i
OHS&MS
PR.540.01 Biznis
plan
FM.823.01 Tabela praenja
- Na osnovu parametara procesa

E
denisanih odgovarajuim procedurama,
vlasnici procesa popujnavaju prvi deo
E
tabele koji denie sadraj praenja i
merenja:
E
o uinka ivotne sredine,
o perfromasi OH&S,
E
o efektivnost kontrole nad operacijama i
E
o stepen ostvarivanja ciljeva.
- Popunjne tabele se dostavljaju direktoru E/P
sektora bezbednosti koji ih kompletira
i dostavlja PRIMS na preispitivanje i
verikaciju
E/P
E/P
E
P
- PRIMS organizuje preispitivanje specikacije parametara koji se prate i mere na

Timu za IMS
- Nakon preispitivanja PRIMS verikuje
tabelu praenja i merenja uinka ivotne
sredine i performansi OH&S
- Tabela se dostavlja vlasnicma da organizuuju praenje i merenje parametara
- Redovna praenja i merenja se vre

prema planu iz tabele
- Praenja ostvarenja ciljeva se vri u
okviru Programa EMS i OH&SMS
- Merni instrumenti kojima se meri su
etalonirani
- Vlasnici procesa predlau vanjske institucije za merenje kada je to potrebno
- Direktor sektora za bezbednost obezbeuje ugovoranja sa institucijama za
merenje
- Nakon merenja dostavlja se izvetaj o
merenju strunom licu
- Evidenciju svih praenja i merenja vri
struno lice za bezbednost i ivotnu
sredinu
U
V
I
V
V
V
V
I
I
E
FM.823.01 Tabela praenja

PR.750.01 - Realizacija
PR.630.01 Odravanje
PR.830.03
Incidenti
PR.830.02 VS
FM.823.01 P
opunjena tabela
deo prvi sa
specikacijom
parametara
FM.823.01
Popunjena tabela
praenja deo
prvi
FM.823.01
Preispitana i
verikovana
tabela praenja
deo prvi
FM.823.01
Popunjena tabela
praenja deo
prvi
Popunjavanje rubrike efektivnosti
u Programima
PR.760.01 - Etaloniranje
Narudba ili
ugovor
PR.740.01 - Nabavka
Izvetaj o merenju
parametara
FM.823.01
Tabela popunjen
drugi deo
P
201
TOK PROCEDURE Primer procesa praenja, merenja i vrednovanja usaglaenosti

(nastavak)
1
Nosilac
aktivnosti
2
Sadraj aktivnosti
Dokumenti / zapisi
5
Usmeno U
Pismeno papir P
Elektronski E
U
I
V
V
Ulaz
Izlaz
Veza
PR.822.01 Provera IMS
FM.823.02
Upitnik izvetaj
vrednovanja
PRIMS
/
Tim za
proveru
- U okviru interne provere IMS-a vri se

vrednovanje usaglaenosti sa identikovanim zakonskim i drugim zahtevima
iz oblasti ivotne sredine, zdravlja i
bezbednosti na radu.
Tim za proveru
/
PRIMS
- Tim za proveru vri vrednovanje

usaglaenosti sa identikovanim zakonskim i drugim zahtevima iz oblasti ivotne
sredine, zdravlja i bezbednosti na radu.
- Upitnik izvetaj vrednovanja se dostavlja PRIMS-u
- PRIMS Upitnik izvetaj dostavlja u sektor
bezbednosti na operacionalizaciju
U
Struno lice za
bezbednost
7
/
- Izrada polugodinih izvetaja o ostvarenju ciljeva IMS-a.

- Izvetaji se koriste za analize za preispitivanje IMS-a.
I
V
FM.823.02
Upitnik izveta
vrednovanja prazan
FM.823.02
Upitnik izvetaj
vrednovanja
popunjen
FM.823.02
Upitnik izvetaj
vrednovanja popunjen
FM.540.06
Izvetaj o ostvarenju cilja
PR.540.01 Biznis
plan
U tabeli 7.1.3-1 data je primer plana i evidencije praenje i merenje uinka ivotne
sredine i performansi zdravlja i bezbednosti na radu.
U tabeli 7.1.3-2 dat je primer konkretnog plana i evidencije praenje i merenje
parametara otpadne tehnoloke vode.
202
P

P
203
Referentne
vrednosti
Mesto
praenja ili
merenja
4. Osvetljenje
1.
5.Vibracije
1.
6. Pretovar rasute robe praina
1.
7. Trafostanica - otpor izolacije
1.
8. Merenje brzine vetra
1.
9. Praenje i merenje vodostaja
1.
10. Dizalice merenje karakteristika
1.
11. Praenje potronje vode
1.
12. Praenje potronje elektrine energije
1.
13. Praenje potronje goriva
1.
3. Buka
2. Kotlarnice - emisija gasova
1. Otpadne tehnoloke vode
RB
Vrsta parametara koji se

pratil ili meri
Odgovorna
osoba za
sprovoenje
praenja ili
merenja
Organizacija
koja vri
merenje ili
preuzimanje
Uestalost
praenja ili
merenja
Datum
Izmerene vrednosti Izvetaj o

merenju
Napomena Propisane mere i rokovi
Tabela 7.1.3-1 - Primer plana i evidencije praenje i merenje uinka ivotne sredine i performansi zdravlja i bezbednosti na radu.
204
P

Referentne
vrednosti
Mesto
praenja ili
merenja
Odgovorna
osoba za
sprovoenje
praenja ili
merenja
Organizacija
koja vri
merenje ili
preuzimanje
Uestalost
praenja ili
merenja
Datum
Izmerene vrednosti Izvetaj o

merenju
14. Praenje predaje i potronje papira

1.
15. Praenje predaje kunog otpada
1.
16. Praenje predaje raunarskog otpada
1.
17. Praenje predaje opasnog otpada u odravanju
1.
18. Praenje ostvarivanja ciljeva EMS
1.
19. Praenje ostvarivanja ciljeva OH&SMS
1.
20. Praenje incidenata koji su doveli do povreda ili oteenja zdravlja
1.
21. Praenje akcidenata koji su doveli do poveanog broja povreda, oteenja zdravlja ili smrtnih sluajeva
RB
Vrsta parametara koji se

pratil ili meri
Tabela 7.1.3-1 - Primer plana i evidencije praenje i merenje uinka ivotne sredine i performansi zdravlja i bezbednosti na
radu. )nastavak)
P
205
Referentne
vrednosti
Izmerene
vrednosti
Gradski zavod
za javno zdravlje ,
Beograd
Reenje
Dobijen Dokument o
Agencija za
Razvrstavanju otpada
recirklau ,
Po potrebi 12.03.2008. br.311-19-044/2008- i Dokument o preuziRepublike Srbije
01
manju otpada
Gradski sekreta- Po isteku

rijat za privredu predhod.
Uprava za
dozvole
poljoprivredu
Talonik registrovan pod indeksnim Referent

brojem
Odravanja
130507/190205
Talonik registrovan pod indeksnim Referent

brojem
Odravanja
130507/190205
Po tabeli iz
propisasadrano u
izvetaju
Na osnovu
Izvetaja
Grad. zavoda
za javno
zdravlje
Karakter i
sastav mulja u
taloniku
Reenje o
kategorizaciji
otpada (mulja
iz talonika)
Reenje o
Na osnovu orVodoprivred- ganizacije od
noj dozvoli
23.10.2007.
2.
3.
5.
(*) U realnom planu i evidenciji upisuje se i ime i prezime odgovorne osobe
Reenje br.
26.11.2007. VIII-2, 32543/2007
Vodoprivredna
dozvola vai od
26.11.2007. do
26.12.2012.
Uverenje o
karakteru
otpada:
Uklanjanje otpadnog
Po potrebi 25.05.2007. II-8
mulja do juna 2008.
br.1533/4 i preko ovlaene rme
Izvetaj br.
11-384
Perionica sa talonikom uz Mehaniarsku radionicu Referent

Talonik registrovan Odravanja
pod indeksnim
brojem
130507/190205
1.
U izve.od 02.11.07.
poveane samo
vrednosti amonijaka
U izvetaju: 18 mg/lit (dozv. 15
18.05.2007. br.04-633 mg-lit);
14.08.2007. br.04-1174 Nije uticalo na
02.11.2007 br.04-1568 povoljno Miljenje o
kvalit. otpadnih voda
: II-8 br. 14/56 od
07.11.2007.
Datum
Gradski zavod
za javno zdravlje ,
Beograd
po Ugovoru
br.1443 od
16.04.1998.
3 meseca
Uestalost
merenja
Perionica sa talonikom uz Mehaniars. radionicu

(*)
Talonik registro- Referent
Odravanja
van pod indeksnim
brojem
130507/190205
Organizacija
koja vri merenje
Po tabeli iz
propisaSadrano u
izvetajima
Mesto merenja
Odgovorna
osoba za
sprovoenje
merenja
Kvalitet
otpadne
vode i preliva
talonika
1. Otpadne tehnoloke vode
Vrsta paramRB etara koji se

meri
Tabela 7.1.3-2 - Primer konkretnog plana i evidencije praenje i merenje parametara otpadne tehnoloke vode [33]
206
P

2.7.2008
Izvetaj o
servisiranju
PP aparata
FM. 630.55
23.1.2008
Zakon o BZR RS(Sl.glasnik101/05 Pravilnik o postupStruni

A.D.Zatita
ku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja 3 godine nalaz br.21na radu
uslova radne okoline (sl.glasnik RS br.94/06,108/06)
1175/2
Tehnika ispravnost
radionica
14. Bravarska
Elektroinstalacije
6 meseci
Struni nalaz
br.05220/08
8.10.2008
l. 22 Zakona o zatiti od poara ( S. Gl. SRS br.

37/88 i 48/94) i preporuke proizvoaa aparata u
skladu sa Standardom
servisiranje svih vrsta

runih i prevoznih
vatrogasnih aparata
za poetno gaenje
poara.
S-6 - 1kom. S-9

12 - 1 kom. CO2 5kg 1kom. Justicija
jednom
godinje
serviseri Luka
Beograd
a.d
l. 18 st.1 Zakona o zatiti od poara ( s. Gl. SRS br.

37/88 i 48/94) i l. 15 i 16 Pravilnika o tehnikim
normativima za zatitu objekta od atmosferskog
pranjenja (S.list SFRJ br.35/80).
Kontrola i merenje
otpora uzemljenja
gromobranske instalacije za zatitu objekta od atmosferskog
pranjenja
Gromobranska insta11 lacija -objekat Stari

Aneks i eone hale
6.7.2007

A.D.Zatita
ku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja 1 godina nalaz br.21na radu
1093/6
Hidraulina teretna
7. platformaF.br.MI9051/1980 nosivost Tehnika ispravnost
1500kg Metalci L7
2.7.2011
8.4.2009
23.1.2009
6.7.2010
6.8.2009
6.8.2008

A.D.Zatita
ku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja 1 godina nalaz br.21na radu
1427/2
Tehnika ispravnost
Putniki lift - levi

6. F.br.4622/1978
Upravna zgrada
5.5.2009
5.5.2006

A.D.Zatita
ku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja 3 godine nalaz br.21na radu
506/2
Tehnika ispravnost
2.7.2010
Vai do
3.4.2010
Autodizalica
3. Metalna 40t D-7
0407105 1987
2.7.2007
Zakon o BZR RS(Sl.glasnik101/05 Pravilnik o postupStruni nalaz A.D.Zatita

ku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja 3 godine
br.21977/2
na radu
Vrsta
uverenja
koje se
dobije
Datum
poslednje
provere
Period
pregleda
Ovlaena
institucija
koja vri
pregled
Zakonska
regulativa
(propis, zakon)

A.D.Zatita
ku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja 3 godine nalaz br.2103.04.2007.
na radu
446/4
Tehnika ispravnost
viljukara
eoni dizel viljukar

2. Litostroj 12,5 t V-3
67287/034-1982
Vrsta pregleda,
provera i drugih
ocena
Tehnika ispravnost
viljukara
Vrsta opreme
ili objekta (sa inventarnim brojem)
eoni dizel viljukar

1. Yale 14t V-2
T297057 -1977
RB
Tabela 7.1.3-3 - Primer pregleda neke opreme prema zakonskim zahtevima
7.1.4 Procedura etaloniranja merene i pratee opreme

Procedura etaloniranja merne i pratee opreme se radi u okviru QMS prema zahtevima standarda ISO 9001 i u celosti se moe primeniti i za opremu koja se koristi u okviru
EMS i OHSMS. U ovoj knjize se mee detaljnije obraivati ova procedura.
Na slici 7.1.4-1 prikazan je ilustrativni primer evidencije svih mernih sredstava i njihove
eteloniranosti.
"ABC"
Rb
Iden br
MASTER LISTA MERNIH SREDSTAVA
Naziv
Opseg
Klasa
tanosti
Datum
prvog
pregleda
Datum
poslednjeg
pregleda
Broj:________
Pregled vai do
korisnik
Slika 7.1.4-1 Master lista mernih sredstava sa evidencijom etaloniranja

Na slici 7.1.4-2 prikazan je ilustrativni primer obrasca Karton mernog sredstva sa
integralnim podacima o tom sredstvu.
P
207
"ABC"
KARTON MERNOG SREDSTVA
Broj:________
Identikacioni broj:_____________________________________ Broj kartona:_________________

Naziv: __________________________________________________________________________
Proizvoa: ______________________________________________________________________
Tip: _________________ Model: ______________________ Serijski broj: ____________________
Vlasnik - korisnik: __________________________________________________________________
Godina proizvodnje:
Datum preuzimanja:
Daum rashoda i overa:
Karakteristike:
- merni opseg:
- klasa tanosti:
- dozvoljena greka:
- rezolucija:
Pregledi
Broj
Rok periodinog pregleda:______________

Datum
Vai do
ML broj
Overa
Podaci o opravkama:
Datum
Opis opravke i servio:
Predlog z arashod - razlog rashoda:

Potpi: _____________________________________ Datum: ______________
Slika 7.1.4-2: Karton mernog sredstva
208
P

7.2 OCENA USAGLAENOSTI

7.2.1 Zhatevi standarda
4.5.2.1 U skladu sa svojom posveenou ka usaglaavanju, organizacija mora da uspostavi, primeni i odrava proceduru(e) za periodino ocenu (vrednovanje) usaglaenosti sa odgovarajuim
zakonskim zahtevima.
Napomena: Uestalost perioda ocene moe da varira za razliite zakonske zahtevea.
4.5.2.2 Organizacija mora da oceni (vrednuje) usaglaenost sa ostalim zahtevima sa kojima se
saglasila. Organizacija moe kombinovati tu ocenu sa ocenom usaglaenosti sa odgovarajuim
zakonskim zahtevima datim u zahtevu 4.5.2.1 ili moe uspostaviti posebnu proceduru(e).
Napomena: Uestalost perioda ocene moe da varira za razliite zahteve sa kojima se organizacija
saglasila.
7.2.2 Opte
Da bi bila sigurna da radi u skladu sa zakonskim i drugim zahtevima u pogledu
ivotne i radne sredine organizacija mora vriti periodinu ocenu usaglaenosti. Ocena se
moe vriti za pojedinane zahteve ili sve odjednom. Pri tome se mogu koristiti razliite
metode za ocenu kao to su:
provere (audit) zapisa o primeni zakonskih i drugih zahteva,
obilazak postrojenja i neposredna zapaanja uz mogunost korienja unapred
pripremljenih ek lista,
ocena evidencije pregleda infrastrukture prema zakonskim zahtevima,
druge ocene kroz intervjue, kontrolisanja postojenja, rezultate ispitivanja, itd.
Uestalost i metodologija ocene usaglaenosti biraju se prema veliini, vrsti i sloenosti
organizacije. Proces ocene usaglaenosti moe biti integrisan sa:
procesom internih provera EMS i OHSMS,
procesom preispitvanja EMS i OHSMS od strane rukovodstva,
drugim procesima ocene.
PR.823.01 Procedura praenja, merenja i vrednovanja usaglaenosti.
Na slici 7.2.2-1 prikazan je ilustrativni primer obrazca za ocenu - vrednovanje
usaglaenosti sa zakonskim i drugim zahtevima iz oblasti ivotne sredine, zdravlja i bezbednosti na radu. Obrazac je raen po ugledu na obrasce za interne provere EMS i
OHSMS poto je predvieno da se primenjuje tokom tih provera. Praktino, to znai da
P
209
interni proverivai proveravaju primenu svakog zakona i drugih zahteva ija se evidencija
vodi u tabeli 5.2.4.2-2.
Ocena, pored nivoa usaglaenosti, sadri i pronalaenje podruja za poboljanja i
pohvale za rezultate usaglaenosti koji se posebno istiu svojom efektivnou .
Standard:
Naziv zakoili drugog
RB na nosioca
zahteva
Organizaciona celina:
Predmet
zahteva
parametri
koje treba
usaglasiti
Proveravai:
Ime i prezime ______________
______________
Potpis / Datum _____________
_____________
Oblast
EMS
OH&SMS
Ocena usaglaenosti (*)

1
Rukovodilac OC:
/ Ime i prezime _____________
_____________
Potpis / Datum ______________
______________
Follow-up
Mere za Odgovorprovera
nost
poboljanje datum
Ocena
efektivnosti
Proverava:
Ime i prezime __________
Potpis ________________
Datum ________________
(*)Vrednost ocena: 1 Usaglaeno, 2 Nekritina neusaglaesnot, 3 Kritina neusaglaenosti,

4 Podruje za poboljanje, 5 Pohvale za usaglaenost
Slika 7.2.2-1: Ocena usaglaenosti sa zakonskim i drugim zahtevima

za ivotnu sredinu, zdravlje i bezbednost na radu
210
P

7.3 ISTRAIVANJE INCIDENTA, NEUSAGLAENOSTI,

KOREKTIVNE I PREVENTIVNE MERE
7.3.1 Istraivanje incidenta

7.3.1.1 Zhatevi standarda
OHSAS 18001, taka 4.5.3.1
Organizacija mora da uspostavi, primeni i odrava proceduru(e) za registrovanje, istraivanje
i analiziranje incidenata u cilju:
a) utvrivanja istaknutih OH&S nedostataka i drugih faktora koji mogu izazvati ili doprineti
pojavi incidenata,
b) utvrivanja potreba za korektivnim merama,
c) utvrivanje prilika za preventivne mere,
d) utvrivanje prilika za kontinualna poboljanja,
e) komuniciranja rezultata ovih istraivanja.
Istraivanje mora biti izvreno u odreenom roku.
Bilo kakva utvrena potreba za korektivnim merama ili prilika za preventivne mere mora biti
ostvarena u skladu za zahtevima iz take 4.5.3.2.
7.3.1.2 Opte
Istraivanje incidenata ili udesa se provodi samo po zahtevu standarda OHSAS 18001,
a ne i standarda ISO 14001. Iako se incidenti deavaju i prema ivotnoj sredini praktino
standard ISO 14001 ovakve situacije posmatra i reava kao neusaglaenosti.
Poto su posledice incidenata ili udesa dominantno vezane za stradanje ljudi jasno
je da je OHSAS 18001 izdvojio ove sluajeve i posvetio im posebnu panju. U novoj
verziji standarda OHSAS 18001 od 2007. godine dolo je do terminoloke izmene u
znaenju incidenta i akcidenta. Ranije, prema verziji standarda od 1999. godine, incident
se denisao kao dogaaj koji je uzrok akcidenta, a akcident se denisao kao nesreni
fogaaj koji dovodi do smrti, naruavanja zdravlja, povreda, tete i drugih gubiraka.
Sada se i akcident denie kao incident, a oba predstavljaju dogaaj koji dovodi do
povreda, oteenja zdravlja ili smrtnih sluajeva. Akcident predstavlja poseban sluaj
incidenta sa poveanim brojem navedenih neeljih posledica.
Referentni dokument: PR.830.03 Procedura istraivanja incidenata
P
211
7.3.1.3 Procedura istraivanja incidenata

PREDMET PROCEDURE
Identikovanje, obavetavanje, istraivanje i analiza incidenata te preduzimanje mera
za spreavanje njegovog ponavljanja i identikovanje potreba i podruja za eliminisanje potencijalnih uzroka incidenta.
PODRUJE PRIMENE
Ova procedura se primenjuje u svim procesima i delovima organizacije, na svim radnim
mestima, a odnosi se na sve ljude (zaposlene, privremene radnike, osoblje ugovaraa,
posetioce i svo ostalo osoblje na radnom mestu).
Incident - udes - Dogaaj povezan sa radom koji je doveo do povrede, ili oteenja
zdravlja (bez obzira na ozbiljnost), ili fatalnog ishoda (smrti), ili koji moe dovesti do
toga
Napomena 1: Akcident je incident koji je doveo do poveanog broja povreda,
oteenja zdravlja ili smrtnih sluajeva.
Napomena 2: Incident koji nije doveo do povreda, naruavanja zdravlja ili smrtnih
sluajeva moe se oznaiti kao blizak pogodak ili opasan dogaaj ili spasavanje
za dlaku.
Napomena 3: Vanredna situacija je poseban tip incidenta.
Oteenje zdravlja Uoljiv, nepravilan psihiki ili ziki uslov od koga nastaju velike
tekoe i/ili koji ih pogorava tokom radnih aktivnosti i/ili situacija koje se odnose na
rad.
BAZNI DOKUMENTI
Standard OHSAS 18001:2007, Taka 4.5.3.1
PR.852.01 Procedura poboljanja
Tok procedure sadri proces istraivanja incidenta i utvrivanje mera za spreavanje
njegovog ponavljanja i identikovanje potreba i podruja za eliminisanje potencijalnih
uzroka incidenta
Na slikam 7.3.1.3-1 i 2 dati su ilustrativni primeri obrazaca za istraivanje odreenog
incidenta i evidencija reavanja svih incidenata u organizaciji [31].
212
P

TOK PROCEDURE - Primer toka procesa istraivanja incidenta

Nosilac
aktivnosti
Sadraj aktivnosti
U
I
U
Svaki
zaposleni
Direktor
sektora
bezbednost
- Trenutno reagovati
- U najkraem moguem roku i na
najprikladniji nain obavestiti o pojavi U
incidenata:
direktora slube bezbednosti (struno I
lice za bezbednost),
svog vlasnika procesa,
najblia lica u okruenju
Dokumenti / zapisi
Ulaz
Izlaz
Obuenost o pruanju
prve pomoi
Informacije o vanim
telefonima
Obavetenje o incidentu
PR.830.02 Procedura
vanrednih situacija
- Pokretanje procedure vanrednih

situaicja kada se proceni da postoji
potreba
U
Obavetenje o incidentu
FM.830.03 Izvetaj o
istraivanju incidenta
Direktor
sektora
3 bezbednost
i
Vlasnik
procesa
- Pruanje prve pomoi uz angaovanje

osoblja slube obezbeenja i prisutnih
lica
- Pozivanje hitne pomoi i drugih
eksternih specijalizovanih slubi za
zbrinjavanje poveenih
- Lokalizacija i obezbeenje, mesta
nastanka incidenta i ako je potrebno
privremeno zaustavljanje procesa, itd.
- Nalog za istraivanje incidenta
Struno
lice za
4 bezbednost
i tim za
istraivanje
incidenta
U/I FM.830.03 Izvetaj o

Istraivanje i analiza incidenta sadri:
- vrstu povrede ili oteenja zdravlja,
- osnovne uticajni faktori za uzrok pojave
incidenta,
- detaljan opis dogaaja,
- identikovanje potrebe i podruja za
KM, PM, poboljanja i inovacije.
Direktor
5
sektora
bezbednost
- Preispitivanje izvetaja o istraivanju

incidenta
- Zahtev za dopunu ako je neophodno
- Odobrenje mera i pokretanje mera
poboljanja po PR.852.01

I FM.852.01 Zahtev za
pokrtanje poboljanja
6 TimPRIMS
za IMS
- Tim za IMS obavlja analizu izvetaja

i donosi zakljuke o provoenju veih
mera izmena u IMS
- PRIMS donosi odluku o provoenju
utvrenih mera.

I FM.852.01 Zahtev za
pokrtanje poboljanja
Struno
lice za
bezbednost
U
- Evidneciju svih incidenata
- Praenje provoenja mera i njihovih
I
efekata
- Izvetavanje Ministarstva za rad i
I
socijalna pitanja o:
- Tekim povredama u roku od 24 sata
- O obolenjima nakon 3 uzastopna dana
- Izvetaj o stanju bezbednosti
na zahtev inspektora rada ili
predstavnika zaposlenih
FM.830.03 Izvetaj o
FM.830.04 Evidencija
incidenata
Obrasci Ministrstva za
rad i socijalna pitanja
Direktor
sektora
bezbednost
- Izrada mesenih izvetaja o broju

i vrsti incidenata, te povredama i
oteenjima zdravlja, kao i efektima
provedenih mera
- Izvetaji se koriste za analize za
preispitivanje IMS.
incidenata
FM.540.06 Izvetaj o
ostvarenju cilja
P
213
ABC
ISTRAIVANJE INCIDENTA
Broj:
Ovaj izvetaj mora biti kompletiran i dostavljen direktoru sektora bezbednost na

preispitivanje.
DEO 1 - TIM ZA ISTRAIVANJE INCIDENTA
Rb
Ine i Prezime
Pozicija na poslu
Odobrio:
Pozicja u timu
Struno lice za bezbednost
Voa tima
Predstavnik zaposlenih
lan tima
Potpis____________________,
DEO 2 - PODACI O INCIDENTU

Datum:
Vreme:
Mesto:
Datum: _____________
DEO 3 - PODACI O POVREENOJ OSOBI

Ime:
Pozicija:
Starost:
DEO 4 PODACI O POVREDI I/ILI OTEENJU ZDRAVLJA
Vrsta povrede ili oteenja zdravlja ? Koji deo tela je povreen na ta se odnosi oteenje ?
0 - Fraktura
0 - Posekotine
0 - Opekotine
0 - Amputacije
0 - Drugo: _________
0 - glava
0 - vrat
0 - lica
0 - ramena (L or D)
0 - ruke (L or D)
0 - ake (L or D)
0 - noge (L or D)
0 - prsti (L or D)
0 - stopala (L or D)
0 - grudi
0 - drugo:
0 - stomak ___________________
0 - lea ___________________
Posledice povrede ili oteenja zdravlja?

0 - Fatalne - smrtonosne?
0 - Povreeni je morao biti preveen u bolnicu?
0 - Vea povreda?
0 - Povreda koja spreava obavljanje normalonog rada za vie od 3 dana?
0 - Sanirane pruanjem prve pomoi
0 - Trajno oteenje zdravlja umanjenjem radne sposobnosti
Da li je povereena osoba?
0 - Bila u nesvesnom stanju?
0 - Trebala vetako disanje?
0 - Ostala u bonici vie od 24 asa

0 - Nita od navedenog
Strana 1 od 4
214
P

DEO 5 PODACI O VRST INCIDENTA - AKCIDENTA

Molimo oznaite odgovarajui boks koji najbolje opisuje ta se desilo:
0 - Kontakt sa pokretnim delovima maine ili mereijala u maini
0 - Povreen dok je rukovao podizanjem ili noenjem terata
0 - Udaren objektom koji se kretao, leteo ili padao
0 - Okliznuo se, sapleo ili pao na tlo istog nivoa
0 - Udaren vozilom u pokretu
0 - Pao sa visine od .. metara
0 - Udaren neim to je nepokretno i stacionarno
0 - Upao u neto to je srueno
0 - Udavljen (utopljen) ili uguen
0 - Kontakt sa elektrinim naponom
0 - Izloen ili u kotaktu sa suptancama tetnim po zdravlje 0 - Povreen od ivotinje
0 - Izloen vatri
0 - Fiziki napadnut od druge osobe
0 - Izloen eksploziji
0 - Druge vrste incidenta (denisane u delu 7)
DEO 6 OPIS ONOGA TO SE DOGODILO I TRENUTNIH MERA ZA NJEGOVO REAVANJE
Molimo opiite incident, akcident ili oteenje zdravlja i kako se dogodio. Opiite aktivnost, alate, opremu
ili materijale koje je osoba koristila. Listajte sekvence dogaaja hronoloki. Takoe opiite stanje osobe pre
dogaaja i glavne faktore koji su doveli do njega. Istaknite specinosti. Opiite i trenutne mere koje su
preduzete kod pruanja prve pomoi i saniranja incidenta. Moete koristiti dodatni papir ako je potrebno.
Poeljne su fotograje mesta dogaa. Ljubazno zatraite i priloite izjave svedoka i drugog osoblja koje
radi sa povreenom osobom.
6.1 Opis incidenta
6.2 opis trenutnih mera pruanja prve pomoi i reavanja incidenta
Strana 2 od 4
P
215
DEO 7 ISTRAIVANJE MOGUIH UZROKA I IZVORA INCIDENTA

Molimo izaberite uzroke i izvore koji su doveli do nesree:
0 - Loa organizacija rada
0 - Loi ziki uslovi rada
0 - Zatita osoblja nije uhodana
0 - Neodgovarajue sporazumevanje
0 - Neodgovaruji / nekorektan alat
0 - Neodgovarajua zatita osoblja
0 - Neodgovarajua uputstva
0 - Loi odnosi sa nadreenim
0 - Nije primenjivo
0 - Kratki rokovi i urba

0 - Slaba svetlosna vidljivost
0 - Preoptereenje i umor
0 - Neodgovarajua podloga
0 - Neodogovarjui nadzor 0 - Neodgovarajua ventilacija
0 - Maina, sredstvo rada
0 - Neodgovarajua kontrola buke
0 - Lo dizajn maine
0 - Loa kontrola temperature
0 - Nedostatak odravanja 0 - Neodgovarajue dozvole
0 - Nestanak zatiitaa / blokada
0 - Lo prilaz, pristup
0 - Slaba vidljivost. Zaklonjen vidik
0 - Neprikladna obua
0 - Rad pod pritiskom i stresom
0 - Ostalo
Dodatni opis uzroka-izvora incidenta:
DEO 8 PREDUZETE ILI PLANIRANE MERE ZA PREVENCIJU PONAVLJANJA INCIDENTA

Za prevenciju ovog dogaaja neto MORA da se promeni. Mere trebaju biti zasnovane na glavnim faktorima koji su doprineli dogaaju i na svakom uzroku koji je doveo do njega. Molimo specicirajte ciljne
datume za primenu mera.
Rb
Vrsta i sadraj mera

/ KM Korektvine mere, PM Preventivne mere,
P Poboljanja/
Odgovornost
Rok
Efektivnost
ostvarenja
mera3
DEO 9 POTPIS LANOVA TIMA

Rb
Ine i Prezime
Potpis
Datum
Strana 3 od 4
216
Ocenu vri direktor sektora bezbednosti nakon isteka planiranih mera
P

DEO 10 PREISPITIVANJE OD STRANE DIREKTORA SEKTORA BEZBEDOSTI

Datum:
Ime:
Potpis:
Potrebno je pokrenuti sledee mere:
DEO 115 ANALIZA OD STRANE TIMA ZA IMS ODLUKA O PREDUZIMANJU MERA

Datum:
Ime:
Potpis:
Potrebno je pokrenuti sledee mere:
Napomena:
Ukoliko je tokom incidenta dolo do povede ili oteenja zdravlja vie osoba za svakog se radi poseban izvetaj, stim da se, shodno proceni, pojedini delovi izvetaja mogu objediniti u jedan.
Strana 4 od 4
Slika 7.3.1.3-1: Ilustrativni primer obrasca za istraivanje incidenta
Radi se samo kada su u pitanju vei incidenti koji zahtevaju izmene u IMS
P
217
P

10
Broj
Datum
Trenutne mere korekcije

Smrtni
ishod
Vea
Manja Oteenje
povreda povreda zdravlja
Odgovornost
za realizaciju
mera
Rok za
realizaciju
mera
Slika 7.3.1-3-2: Ilustrativni primer naina evidentiranja i praenja reavanja svih incidenata u organizaciji
Broj
Vrsta incidenta
inzvetaja
Korektivne
Preduzete mere
Preventivne
Podaci o broju i posledicama povreenih
Efektivnost
mera
PODACI O ISTRAIVANJU INCIDENTA I PREDUZETIM MERAMA
Poboljanja
PODACI O VRSTI INCIDENTA
Inovacije
218
7.3.2 Neusaglaenosti, korektivne i preventivne mere

Nita se ne ostvari, iz prve, onako kako elimo.
Zahtevi standarda ISO 14001 taka 4.5.3 i OHSAS 18001, taka 4.5.3.2
Organizacija mora da uspostavi, primeni i odrava proceduru(e) koj se odnose na aktuelne i
potencijalne neusaglaenosti i za preduzimanje korektivnih i preventivnih mera za;
a) identikovanje i ispravljanje neusaglaenosti i preduzimanje mera za ublaavanje posledica po ivotnu sredinu i OH&S,
b) istraivanje neusaglaenosti, utvrivanje njihovih uzroka i preduzimanje mera za spreavanje
njihovog ponavljanja,
c) ocena potebe za merama za prevenciju neusaglaenosti i primena odgovarajuih mera
dizajniranih da spree njihovo ponavljanje,
d) zapisivanje i komuniciranje rezultata preduzetih korektivnih i preventivnih mera,
e) preispitivanje efektivnosti preduzetih korektivnih i preventivnih mera.
Kada korektivne i preventivne mere identikuju nove izmenjene opasnosti ili potrebu za novim
izmenjenim upravljanjima, procedura mora predvideti ocenu rizika pre primene mera (zahtev
samo ISO 18001).
Svaka preduzeta mera mora da odgovara teini problema i da bude srazmerna uticaju na
ivotnu sredinu, odnosno OH&S riziku.
Organizacija mora da obezbedi da se primene sve neophodne izmene u dokumentaciji EMS i
OHSMS izazvane korektivnim i preventivnim merama.
7.3.2.2 Opte
Da bi EMS i OHSMS bili kontinuirano efektivni i odrivi, organizacija mora da ima
sistemski pristup za identikovanje potencijalnih i aktuelnih neusaglaenosti i za njihovo
reavanje. Poto se upravljanje neusaglaenostima, korektivnim i preventivnim merama
zahteva i standardom ISO 9001, najbolje je da se izvri integrisanje ovih zahteva i odgovori sa jednistvenim procedurama i obrascima.
Identikacija neusaglaenosti je vezana za uoavanje problema u operativnom radu
organizacije i za proces redovnih internih provera koje su denisane u taki 4.5.5. ovih
standarda.
Neusaglaenosti se mogu odnositi na:
pogreno postavljanje ciljeva,
nedenisanost odgovornosti u pojedinim delovima sistema,
P
219
neostvarivanje ciljeva,
neispunjenje zakonskih zahteva,
nepravilan rad opreme,
probleme u procesu,
nepravilno rukovanje od strane radnika,
propuste zaposlenih u svim procesima,
na probleme sa sirovimana, itd.
Neusaglaenosti se prema predmetu mogu odnosti:
na defekte ili snienje nivoa kvaliteta proizvoda,
na prekoraenje doputenih uticaja na ivotnu sredinu ili
na prekoraenje doputenih rizika opasnosti po zdravlje i bezbednost na
radu.
U metodolokom smislu reavanje neusaglaenosti sadri nekoliko faza koje se moraju
ekasno reavati kako bi se spreile tetne posledice i izvukle pouke za njeno trajno eliminisanje. Te faze su sledee:
preuzimanje hitnih mera za ublaavanje posledica neusaglaenosti koje su nastale i koje mogu i dalje nastajati,
istraivanje moguih uzroka neusaglaenosti.
preduzimanje korekcija neusaglaenosti za:
o korigovanje nastalog problema ili situacije i
o uspostaljanje redovnih radnih operacija
preduzimanje korektivnih i preventivnih mera za otklanjanje uzroka aktuelnih ili
potencijalnih neusaglaenosti, te poboljanja ili inovacija kada se proceni da su
neophodne.
Preduzete mere za reavanje neusaglaenosti mogu da budu:
korekcija ili ispravka konkretnog problema ili situacije koji su doveli do neusaglaenosti ne ulazei u njihove uzroke i sistemska reenja i
korektivnih ili preventivnih mera za otklanjanje potencijalnih ili aktuelnih uzroka
problema kako bi se spreilo njihovo ponavljanje.
U cilju odrivosti i unapreenja sistema, organizacija je obavezna da pronalazi:
podruja za poboljanja postojeih performansi sistema i njihove efektivnosti
podruja za inovacije, odnosno kreiranje novih performansi sistema i njihove
efektivnosti.
Organizacija mora obezbediti da se korektivne i preventivne mere, te poboljanja i
inovacije primenjuju u praksi i da se na sistemski nain prati njihova efektivnost.
PR.852.01 Procedura za preduzimanje mera poboljanja
220
P

7.3.2.3 Procedura upravljanja neusaglaenostima

PREDMET PROCEDURE
Ovom procedurom se utvruju odgovornosti, ovlaenja i aktivnosti za:
Identikovanje i upravljanje neusaglaenim proizvodom i preduzimanje mera
za eliminisanje utvrenih neusaglaenosti, kako bi se spreila njegova neeljena
upotreba ili isporuka, kao i upravljanje neusaglaenim proizvodom koji se otkrije posle isporuke ili poto je upotrebljen.
Identikovanje i upravljanje aktuelnim i moguim neusaglaenostima:
o EMS i OHSMS, njegovih performansi i efektivnosti,
o procesa, dobre prakse, procedura, primene propisa itd, i preduzimanje
mera za:
o njihovo istraivanje i eliminisanje,
o ublaavanje njihovog uticaja na ivotnu sredinu, zdravlje i bezbednost na
radu ili kombinacije istih.
Napomena: Upravljanje neusaglaenostima koje se periodino otkriju tokom interne
provere vri se po proceduri internih provera PR.822.01.
PODRUJE PRIMENE
Ova procedura se primenjuje u svim procesima i delovima organizacije, na svim radnim mestima, a odnosi se na sve ljude (zaposlene, privremene radnike, osoblje ugovaraa,
posetioce i sve ostalo osoblje na radnom mestu).
Neusaglaenost NCR - Neispunjenost zahteva.
Neusaglaenost podrazumevaju odstupanje:
U odnosu na zahteve za proizvod koja se utvruje merenjem karakteristika
proizvoda i performansi procesa (ISO 9000:2005).
U odnosu na zahteve sistema ivotne sredine i na efektivnost EMS (ISO
14001:2004).
U odnosu na odgovarajue radne standarde, praksu, procedure, zahteve propisa, itd, i zahteve OH&SMS (OHSAS 18001:2007).
Korekcija ispravka Mera za eliminisanje utvrene neusaglaenosti.
Korektivna mera - Mera za eliminisanje uzroka utvrene neusaglaenosti ili druge
neeljene situacije.
Preventivna mera - Mera za eliminisanje uzroka potencijalne neusaglaenosti ili druge
neeljene potencijalne situacije.
P
221
BAZNI DOKUMENTI
Standard ISO 9001:2008, Taka 8.3
Standard ISO 14001:2004, Taka 4.5.3
Standard OHSAS 18001:2007, Taka 4.5.3.2
PR.852.01 Procedura preduzimanja mera poboljanja
PR.830.02 Procedura reagovanja u vanrednim situacijama
Tok procedure sadri proces upravljanja neusaglaenostima od faze identikacije,
koreikcije, istraivanja uzroka i pokretanja mera poboljanja.
Na slici 7.3.2.3-1: prikazan je primer izvetaja o reavanju odreene neusaglaenosti
koji prati tok od poetka do kraja sa svim odobrenjima.
Na slikama 7.3.2.3-2 i 7.3.2.3-3 prikazani su primeri evidencije reavanja svih
neusaglaenosti proizvoda odnosno procesa, EMS i OHSMS. On slui za monitoring i upravljanje procesom reavanja, kao i za kumulativne analize ostvarivanja ciljeva u pogledu
ukupne strukture preduzetih mera i proaktivnosti organizacije.
222
P

TOK PROCEDURE - Primer toka procesa upravljanje neusaglaenostima

Rb Q E
O Nosilac aktivnosti
n
n
Verikator
proizvoda
Operator
procesa
Struno lice za
EMS i OHSMS
Svaki zaposleni
Osoba koja je
otkrila neusaglaenost
Verikator
proizvoda
Vlasnik procesa
3
n
PRIMS
Tim za
istraivanje NCR
Vlasnik procesa
PRIMS
Tim za
istraivanje NCR
Vlasnik procesa
PRIMS
Verikator
proizvoda
Struno lice za
bezbednost
Verik. Proizv.
Operat.procesa
Struno lice
Vlasnik procesa
10
n
PRIMS
Sadraj aktivnosti
Dokumenti / zapisi
- Trenutno reagovati
- U najkraem moguem roku i na najpri- FM.830.01 Izvetaj
kladniji nain obavestiti o pojavi NCR:
o reavanju NCR
o struno lice za QA, EMS i OHSMS ili 1. deo - identikacija
o vlasnika procesa u kom je nastala
NCR
NCR
- Zaustaviti proces
- Iskljuiti resurs iz upotrebe
- Oznaiti neusaglaeni entitet, i ako je
mogue, izdvojiti i smesti u izolovan
prostor
- Obustaviti primenu dokumenta
PR.750.02 Procedura
realizacije
Oznaka
neusaglaenosti
- Donoenje odluke o merama

- Kada je neophodno odobrenje mera
ublaavanja posledica se vri nakon
istraivanja neusaglaenosti
FM.830.01 deo
2.1 ublaavanje
posledica MCR
Istraivanje i analiza NCR vri se sa ciljem:

- da se utvrde mogui uticajni faktori i
uzroci
FM.830.01
deo
- da se koriguje situacija koja je dovela
2.2 istraivanje deo
do NCR
2.3 - korekcije
- da se ponovo uspostavi uobiajeni tok
operacija.
- da se proceni potreba za KM i PM
- Prihavatanje utvrenih uzroka
- Odobrenje predloenih mera korekcije
FM.830.01
deo 2.2 istraivanje
NCR
deo 2.3 - korekcije
- Odobrenje vraanja redovnih operacija
- Odobenje pokretanja KM i PM
Tim utvruje predlog neke od sledeih
mera:
- korektine mere za eliminisanje uzroka
utvrene neusaglaenosti,
FM.830.01
- preventivne mere za eliminisanje uzroka
deo 3. KM i PM
potencijane neusaglaenosti,
- strateke ili operatine mere poboljanja
performansi ili inovacija
FM.830.01
- Odobrava preduzimanje utvrenih mera
deo 3. KM i PM
- Pokretanje realizacije mera
FM.852.01 Zahtev za
KM, PM, P i I
- Verikacija proizvoda nakon dorade.
- Ponovno vrednovaje aspekata ivotne
Zapisi o verikaciji
sredine nakon provedenih korektivnih i
FM.630.02 Vredpreventivnih mera.
novanje aspekata i/ili
- Ponovna ocena rizika nakon provedenih
rizika opasnosti
korektivnih i preventivnih mera
- Evidneciju svih NCRna
- Praenje provoenja utvrenih mera
- Praenje efekata provedenih mera.
NCR
- Izrada mesenih izvetaja o broju i vrsti

PR. 540.01
NCR, kao i efektima provedenih mera
Izvetaj o
- Izvetaji se koriste za analize za preispi- FM.540.06
ostvarenju cilja
tivanje IMS-a.
P
223
ABC
IZVETAJ O REAVANJU NEUSAGLAENOSTI
Broj:
0 - Kvalitet proizvoda i procesa

0 - ivotna sredina
0 - Zdravlje i bezbednost na radu
1.
IDENTIFIKACIJA NEUSAGLAENOSTI
0 - Aktuelna neusaglaenost
0 - Proizvod
0 - Resurs
0 - Parametri procesa/sistema
0 - Potencijalna neusaglaenosti
0 - Proces
0 - Sistem
0 - Primena propisa
1.1 Naziv neusaglaenosti
Faza procesa
Operativni dokument vezan za neusaglaenost
Ostalo za identikaciju
1.2 Vrsta i opis neusaglaenosti

0 - Proaktivno praenje
0 - Reaktivno reagovanje na pojavu problema
Priog: (crte, beleke, izvetaj ispitivanja, fotograje, itd.)

Neusaglaenost otkrio:
Datum:
Saglasnost dao :
Datum:
2.
224
ODLUKA O REENJU NEUSAGLAENOSTI
2.1 MERE ZA UBLAAVANJE POSLEDICA

NEUSAGLAENOSTI
2.3 KOREKCIJE SITUACIJE I USPOSTAVLJANJE

REDOVNIH OPE RACIJA
0
0
0
0
0
0 - OSPOSOBITI PROCES,
0 - OSPOSOBITI RESURS
0 - IZMENITI PARAMETAR IVOTNE SREDINE / OH&S
0 - IZMENITI INDIKATOR CILJA ILI PERFORMANSE PROCESA
0 - PRIHVATITI PROIZVOD U POSTOJEEM STANJU
0 - DORADITI PROIZVOD,
0 - ODBACITI PROIZVOD
0 - VRATITI ISPORUENI PROIZVOD,
0 - REKLAMIRATI PROIZVOD ISPORUIOCU
0 - IZMENITI DOKUMENT
0 - OSTALO
POTREBNA DOZOVOLA:
0 - DA, 0 - NE
0 - NADLENOG ORGANA , 0 - KUPCA
- ZAUSTAVITI PROCES
- ISKLJUITI RESURS IZ UPOTREBE
- IZDVOJITI I OZNAITI NEUSAGLAENI PROIZVOD
- OBUSTAVITI PRIMENU DOKUMENTA
- OSTALO
P

PREDLOG MERA
ODOBRENJE MERA (*)
Potpis / Datum
Potpis / Datum
Specijalita za IMS
Vlasnik procesa
2.2 ISTRAIVANJE UZROKA NEUSAGLAENOSTI
Prilog
MOGUI UZROCI NEUSAGLAENOSTI
TIM ZA ISTRAIVANJE
NEUSAGLAENOSTI I UTVRIVANJE
REENJA
ODOBRENJE
REENJA
VP/ PRIMS
3. KOREKTIVNE I PREVENTIVNE MERE, POBOLJANJA, INOVACIJE

PREDUZETE MERE ZA OTKLANJANJE UZROKA
RB
(KM) KOREKTIVNE MERE, (PM) PREVENTIVNE MERE,

(PP) PRIRA[TAJNA POBOLJANJA, (SP) SKOKOVITA
POBOLJANJA - PROBOJI, (I) - INOVACIJE
Tim za istraivanje:
Potpis / Datum
ODGOVORNOST
/ DATUM
FOLLOW-UP
PROVERA EFEKTI
MERA
VP / Datum
PRK / Datum
(*) - Kada je neophodno odobrenje mera ublaavanja posledica se vri nakon istraivanja neusaglaenosti
Slika 7.3.2.3-1: Primer izvetaja o reavanju neusaglaenosti
P
225
P

10.
9.
8.
7.
6.
5.
4.
3.
2.
1.
Broj.
Broj
izvetaja
o NCR i
datum
Naziv i
koliina
proizvoda
Hitne mere za
ublaavanje
posledica NCR
Uzrok
Korektivne
Odgovornost za
preduzimanje
mera
Rok
MERE OTKLANJANJA UZROKA
PODACI O REENJU NEUSAGLAENOSTI
Preventivne
Prihvaen
Slika 7.3.2.3-2: Primer evidencije reavanja neusaglaenosti proizvoda
Vrsta
neusagalenosti
Odbaen
KOREKCIJA
Reklamiran
PODACI O NEUSAGLAENOM PROIZVODU
Vraen
EVIDENCIJA REAAVANJA NEUSAGLAENOSTI PROIZVODA
Poboljanja
ABC
Inovacije
226
Efektivnost
mera
Broj:
P
227
10.
9.
8.
7.
6.
5.
4.
3.
2.
1.
Broj
Broj
inzvetaja
o NCR i
datum
Vrsta NCR
Hitne mere za
ublaavanje
posledica
NCR
Korekcije
Uzrok
Mere otklanjanja
uzroka
Korektivne
Odgovornost
Slika 7.3.2.3-3: Primer evidencije reavanja neusaglaenosti procesa, EMS i OHSMS
Naziv procesa
Naziv dokumenta
Naziv parametra
Naziv cilja
PODACI O REENJU NEUSAGLAENOSTI
Preventivne
PODACI O NEUSAGLAENOSTI
EVIDENCIJA REAAVANJA NEUSAGLAENOSTI PROCESA, EMS I OHSMS
Poboljanja
ABC
Inovacije
Rok
Efektivnost
ostvarenja
mera
Broj:
7.3.2.4 Procedura za preduzimanje mera poboljanja

PREDMET PROCEDURE
Proces preduzimanje mera poboljanja koja obuhvataju: korektivne mere, preventivne mere, priratajna ili operativna poboljanja, skokovita ili strateka poboljanja
(proboje) i inovacije na proizvodu, procesu ili menadment sistemu kvaliteta, ivotne
sredine, zdravlja i bezbednosti na radu i drugima.
PODRUJE PRIMENE
U svim delovima organizacije kao element kontinualnih poboljanja.
KONTINUALNA POBOLJANJA preduzimanje mera za poveanje sposobnosti ispunjenja zahteva.
Napomena: Proces uspostavljanja ciljeva i nalaenje prilika za poboljanja je kontinualan proces kroz korienje nalaza i zakljuaka provere, analize podataka, preispitivanja od strane rukovodstva, ili drugih naina koji generalno vode ka korektivnim i
preventivnim merama.
NEUSAGLAENOST NCR - neispunjavanje zahteva
KOREKTIVNA MERA KM - mera za eliminisanje uzroka utvrene neusaglaenosti ili
druge neeljene situacije.
PREVENTIVNA MERA PM - mera za eliminisanje uzroka potencijalne neusaglaenosti
ili druge neeljene potencijalne situacije.
KOREKCIJE5 K - mere preduzete da eliminiu utvrene neusaglaenosti.
PRIRATAJNO POBOLJANJE PP - operativne mere preduzete za poveanje manjeg nivoa postojeih sposobnosti ili performansi proizvoda, procesa ili menadment
sistema.
PROBOJ - SKOKOVITO POBOLJANJE SP - strateke mere za znaajan redizajn
postojeih sposobnosti ili performansi proizvoda, procesa ili menadment sistema.
INOVACIJA I - mere preduzete na operativnom ili stratekom nivou za kreiranje novih
sposobnosti ili performansi proizvoda, tehnologija, procesa ili menadment sistema.
BAZNI DOKUMENTI
Standard ISO 9001:2008 taka 8.5
Standard ISO 14001:2004 taka 4.5.3
Standard OHSAS 18001:2007 taka 4.5.3.2.
5
228
Korekcije se reavaju po procedurama po kojima su identikovane neusaglaenosti PR.830.01 i

PR.822.01.
P


PR.540.01 - Procedura upravljanja ciljevima
PR.830.01 - Procedura upravljanja neusaglaenostima
PR.822.01 - Procedura interne provera
Tok procedure sadri tok procesa preduzimanja mera poboljanja.
Na slici 7.3.2.4-1 prikazan je ilustrativni primer obrasca zahtev nalog za preduzimanje odreenog poboljanja koji prati sve aktivnosti i odobrenja u njegovoj realizaciji
[31].
Na slici 7.3.2.4-2 prikazan je ilustrativni primer obrasca za evidenciju realizacije svih
poboljanja. On slui za monitoring i upravljanje procesom realizacije poboljanja, kao i
za kumulativne analize ostvarivanja ciljeva u pogledu ukupne strukture preduzetih mera i
proaktivnosti organizacije [31].
Na slici 7.3.2.4-3 prikazan je primer evidnecije realizacije konkretnih mera poboljanja
u organizaciji koja ima sertikovan IMS koji se sastoji od QMS, EMS i OHSMS [33].
Na slici 7.3.2.4-4, 5 i 6: prikazani su primeri konkretnih rezultata SPC analize preduzimanja mera poboljanja [33]. Predstavljene su uobiajenih analiza koji se provode u
organizaciji po pitanju rezultata preduzimanja mera poboljanja.
P
229
TOK PROCEDURE - Primer toka procesa preduzimanje mera poboljanja

Nosilac
aktivnosti
Inicijator
Struno lice
za IMS
PRIMS
3 Driketor organizacije
Struni tim ili

4 Vlasnik procesa
Struni tim ili

5 Vlasnik procesa
PRIMS
6 Driketor organizacije
Struno lice
za IMS
7 Vlasnik
procesa
230
Struno lice
za IMS
PRIMS
Aktivnosti toka
procesa
Sadraj aktivnosti
Inicijativa se pokree na osnovu:

- izvetaja o neusaglaenosti NCR
- audit-a ( interni i/ili eksterni )
- zahteva menadmenta
- zahteva zainteresovane strane
- SPC analiza
- predloga zaposlenih
Dokumenti / zapisi
U Ulaz
I Izlaz
U Inicijalni dokument ili
ideja
I FM.852.01 Zahtev
za poboljanja 1
deo
FM.852.02 Evidencija poboljanja
U FM.852.01 - 1. deo
I FM.852.01 2. deo
I FM.852.02
- Struno lice za QMS, EMS ili

OHSMS vri procenu da li da se
poboljanje preduzima ili ne
- PRIMS odobrava preduzimanje
poboljanja i formira:
U FM.852.01 - 2. deo
- nosioca preduzimanja / vlasnik I FM.852.01 3. deo
procesa
I FM.852.02
- struni tim za poboljanje
- denie resurse i rok izvrenja
- Kada su neophodna nansijska
sredstva odbrenje potpisuje i
dierektor organizacije
- istraivanje i presipitivanje
uzroka aktuelne ili potencijalne
neusaglaenosi
- istraivanje i presipitivanje
perfromansi proizvoda, procesa
ili sistema koji se eli poboljati
ili inovirati
- Vrednovanje predloga poboljanja
- u celosti prihvatljiv
- prihvatljiv uz dopune
- nije prihvatljiv
- denisane nove mere
- Utvrivanje konanih mera
poboljanja
- Overa preuzimanja poboljanja
- Odobrenje preduzimanja
poboljanja
- Direktor organizacije odobrava
samo kada su potrebna nansijska sredstva za poboljanje
- Izmene dokumenata IMS se vre
po proceduri PR.423.01
- Ostale izmene se vre po:
- procedurama odgovarajuih
procesa
- specikacijama proizvoda
- ciljevima i programima IMS
- Ocena statusa realizacije planiranih aktivnosti Ocena ostvarenja
planirnaih rezultata - oekivanih
efekata mera
- SPC analize strukture ostvarenih
mera
- Analiza ostvarenja ciljeva po
pitanju poboljanja
- Izrada izvetaja za preispitivanje
od strane rukovodstva
- Predlaganje mera za
unapreenje procesa
poboljanja
P

U FM.852.01 - 3. deo
I FM.852.01 4.1 deo
I FM.852.02
U FM.852.01 - 4.1
I deo
FM.852.01 4.2 deo
U FM.852.01 - 4.2
I deo
I FM.852.01 4.3 deo
FM.852.02
U FM.852.01 4.3 deo
I Izmene
FM.852.02
U FM.852.02
I Izvetaj sa SPC analizama
U FM.852.02
U Izvetaj sa SPC analizama
I FM.540.06 Izvetaj
o ostvarenju cilja
ABC
ZAHTEV NALOG ZA PREDUZIMANJE POBOLJANJA
0 - NCR proizvoda, S/S
0 - SPC analiza
0 - izve. inter. provera
0 - zahteva zainteresovane strane
0 - analiza stalnosti ispor.
0 - izve. ekst. provera
0 - benmarking aktivnosti
0 - predloga zaposlenih
0 - preispit. rukovodst.
0 - merenja zadovolj. kupaca
0 - samoocenjivanja
Inicijator
Vrsta
poboljanja
Veza
Zahtev
se pokree
na osnovu
Broj:
0 - Prirat. pobolj.
0 - Proboj
0 - Inovacija
0 - analize performansi
0 - Korektivna mera
0- Preventivna mera
1. POKRETANJE ZAHTEVA PREDLOG POBOLJANJA

Opis (potencijlne) neusaglaenosti / sposobnosti ili performanse koja se eli poboljati
Uzrok NCR / performase
Predlog poboljanja
Proces, proizvod i dokum.
Potpis
Pozicija
Datum
2. OCENA ZAHTEVA - PREDDLOGA POBOLJANJA

Predlog mera
(1)
Struno lice za IMS
(2)
PREDUZETI
NE PREDUZETI
Potpis
Datum
3. NALOG ZA PREDUZIMANJE POBOLJANJA

Nosioc preduzimanja
Struni tim
Overava - PRIMS
Odobrava Direktor (*)
Rok za realizaciju poboljanja

Potpis
Potpis
Datum
Datum
4. ISTRAIVANJE/PREISPITIVANJE NEUSAGLAENOSTI, VREDNOVANJE I ODOBRENJE PROVOENJA POBOLJANJA

4.1 Istraivanje/preispitivanje uzroka (porencijalne)
neusaglaenosti / performanse
0 - Uzor je utvren
0 - Postoje i drugi uzroci
Uzrok se odnosi na
0 - Proizvod
0 - Proces
0 - Sistem
0-
4.2 Vrednovanje predloga

poboljanja
0 - U celosti prihvatljiv
0 - Prihvatljiv uz
dopune
0 - Ne prihvatljiv
0 - Nove
mere
Izvreti izmene u sistemu (dokumentu):

Ostala poboljanja
Struni tim
2. Potpis
3.Potpis
Overa nosioca preduzimanja

poboljanja
1. Potpis
Potpis
Datum
4.3 PRIMS Overa

provoenja poboljanja
Potpis
(*)Ditektor Odobrenje
ptovoenja poboljanja
Potpis
Rok
Datum
Datum
5. PREISPITIVANJE I OCENA EFEKTIVNOSTI REALIZOVANOG POBOLJANJA

Izvrene mere poboljanja i datum
Efekti realizovanog poboljanja
Struno lice za IMS
PRIMS
Potpis
Potpis
Datum
Datum
(*) Ukoliko su potreban sredstva za realizaciju poboljanja director ih odobrava
Slika 7.3.2.4-1: Primer obrasca zahteva naloga za preduzimanje poboljanja
P
231
232
P

/Preneti iz izvetaja
neusaglaenosti ili
zahteva za poboljanja/
Veza sa
(*)
Uzroci (potencijalne)
neusagalnosti
Vrednovanje
potreba za
merama [**]
Inicijator
/Ime ili / Preneti iz inicipozicija jalnog dokumenta /Vri PRK/
ako postoji /
osobe/
Inicijativa
/Preneti iz inicijalnog
dokumenta ako postoji/
Sadraj mera
- Proboji
Zapis sa
rezultatima
primenjenih
Nosilac realmera
izacije / rok
Utvrene mere
/Utvruje vlasnik procesa ili tim za
poboljanja/
EVIDENCIJA REALIZACIJE MERA POBOLJANJA

0 - Preventivne mere
0 - Priratajna poboljanja
10
Staus
realizacije
planiranih
aktivnosti
Slika 7.3.2.4-2: Primer obrasca za evidenciju realizacije mera poboljanja
(**) Znaenje ocena vrednovanja: 1 Mere preduzeti, 2 Izvriti dodatna istraivanja uzroka, 3 Mere ne preduzimati
11
Ostvarenje
planiranih
rezultata
Efektivnost ostvarenja
mera
/ PRK /
Broj:
0 - Inovacija
(*) Unose se sledee oznake:

IA - Interni audit, PSA- Predsertikacioni audit, SA - Sertikacioni audit, PR - Preispitivanje od strane rukovodstva, NCR
Neusaglaenosti, IN Incidenti, VS - Vanredne situacije, RK - Reklamacije kupca, - IZ - Inicijativa zaposlenih
Red
broj
Sadraj neusagalenosti
ili predloga poboljanja
ABC
0 - Korektivne mere
P
233
SA
IA
IA
Aspekti ivotne sredine nisu aurirani.
Programi EMS za
E upravu preduzea
nisu aurirani.
2 SDS Liste nisu

prevedene na srpski
H
jezik - WURTH - silikon sprej i pur pena
Ocena ekektivnosti
obuke u godinjem
Q planu obrazovnjanja nije adekvatno
uraena
Veliki broj
stalnih kupaca
TUV audi07.08.10
te se predvidetor
la potreba za
ocenjivanjem.
Auriranje registra
isporuilaca nije
Q
sprovedeno u
predvienom roku.
SA
SA
Broj
Datum
RB
06-10
24.6.10
Dobavlja nije
dostavio SDS
liste.
Neaurnost
Neaurnost
Nije mogua
ocena efektivnoIme i
sti sadraja kao *
prezime
to su konferencije, seminari, itd.
04-10
Ime i
24.06.10 prezime
TUV audi07.08.10
tor
TUV audi07.08.10
tor
mera
KM
sep.09
sep.09
Denisati
aspekte ivotne
sredine za ovu
godinu.
Denisane
aspekte ivotne
sredine ubaciti u
program.
KM
KM
Prevesti SDS
liste WURTH
Ime i
i odloiti na 1.8.2010
prezime
odgovarajue
mesto.
U kolonu za ocenu efektivnosti
Ime i
sep.10
ubaciti adekvatprezime
nu kolonu.
KM
Ime i
prezime
Ime i
prezime
KM
Status
Zapis sa
reali- Ostvarezultatizacije
renje
NapoOdgovma prime- Datum
plani- planiranih mena
ornost
njenih
ranih rezultata
mera
mera
Primenjene
mere
Izvriti pregled i
Ime i
juni 2010.
auriranje liste.
prezime
Rok
Utvrene mere,
odgovornost i rok
Utvrene mere
(preneti iz
inicijalnog dokumenta)
Korektivne
Vrednovanje
potreba za
merama
Utvrivanje
uzroka (potencijalne) neusaglaenosti
1
Inicijator
(preneti iz
inicijalnog
dokumenta, ako
postoji )
Analiza
Opis
neusaglaenosti ili
E
sposobnosti perforVeza
Q
mansi koje se ele
sa
H
poboljati
(preneti iz inicijijalnog dokumenta)
Inicijativa
E
Q
H
RB
234
P

02-10
Ime i
24.06.10 prezime
IA
SA
SA
SA
Operativni plan
gaenja poara i
E kretanja PP opreme
- prostorna celina IV,
nije u sistemu IMS.
Mere koje su utvrene u procesu preispiQ tivanja sistama mogu

da budu preciznije i
jasnije denisane
Poboljati zatitu
personalnih dosijea
Q
radnika - zatita od
poara.
Preporuuje se
voenje evidenE cije o potronji ulja
po pojedinanim
mainama.
07.08.09
07.08.09
07.08.09
Broj
Datum
RB
Analiza
TUV auditor
TUV auditor
*
mera
Ime i
prezime
PP
PM
U okviru
preispiU okviru naredRealizo- Vrlo dobri
tivanja
nih preispitivanja
8.4.10
juni 2010 Ime i
2010 mere
vane efekti
jasnije i konkretprezime
denisane
nije denisati
jasno i
mere.
konkretno.
Ime i
prezime
PM
Status
Zapis sa
renje
ornost
njenih
ranih rezultata
mera
mera
Primenjene
mere
Operativne
planove gaenja
Ime i
poara ubaciti 1.8.2010
prezime
u proceduru
PR.830.02.
Priratajna poboljanja
Plan naknadno
uraen i nije
ubaen u IMS
Rok
Utvrene mere,
odgovornost i rok
Utvrene mere
(preneti iz
Preventvine mere
Vrednovanje
potreba za
merama
Utvrivanje
1
Inicijator
(preneti iz
inicijalnog
dokumenta, ako
postoji )
Opis
neusaglaenosti ili
E
sposobnosti perforVeza
Q
mansi koje se ele
sa
H
poboljati
RB
Inicijativa
E
Q
H
P
235
Instalirati touch
button sistem
kontrole radnika
H
obezbeenja koji
evidentira broj i
vreme obilazaka
08.04.10
08.04.10
PR
PR
07.08.09
Broj
Datum
SA
Veza
sa
Inicijativa
Opis
neusaglaenosti ili
sposobnosti performansi koje se ele
poboljati
Predlaemo da se
u plan reagovanja
VS (poar) jasnije
opredeli lokacija
vatrogasnih aparata,
koji gravitiraju na
konkretan proces
Poboljati pouzdanost mree i
raspoloivost kljunih
programa
E
Q
H
E
Q
H
RB
RB
Investirati u kontinualni backup

servera i nabavku agregata
Utvrene mere
(preneti iz
Rok
Utvrene mere,
odgovornost i rok
Primenjene
mere
mera
Ime i
prezime
Ime i
prezime
Ime i
prezime
Status
Zapis sa
renje
ornost
njenih
ranih rezultata
mera
mera
Slika 7.3.2.4-4: Udeo razliitih vrsta poboljanja
Ime i
prezime
Ime i
prezime
TUV auditor
Vrednovanje
potreba za
merama
Utvrivanje
1
Inicijator
(preneti iz
inicijalnog
dokumenta, ako
postoji )
Analiza
Slika 7.3.2.4-5: Primer udela pojedinih standarda/sistemi u poboljanjima
Slika 7.3.2.4-6: Primer udela razliitih inicijatora za pokretanje mera poboljanja
Slika 7.3.2.4-7: Primer pregleda statusa realizacije planiranih mera
236
P

Slika 7.3.2.4-8: Primer ocene ostvarenja efekata realizacije planiranih mera

Za merenje efektivnosti realizovanih mera poboljanja neophodno je denisati i primeniti kriterijume. Polazei od denicije efektivnosti, kriterijumi moraju da sadre najmanje dva aspekta:
status preduzetih mera - odnos izmeu planiranih i ostvarenih aktivnosti u realizaciji mera poboljanja i
oekivane efekte realizovanih mera odnos izmeu planiranih/oekivanih rezultata od date mere i ostvarenih rezultata nakon njene realizacije.
U tabelama 7.3.2.4-1 i 2 dati su primeri kriterijuma za ocenu efektivnosti preduzetih
odnosno realizovanih mera poboljanja. Ovi kriterijumi treba da se primenjuju kod ocene
efekitivnosti u obrascima FM.852.01 i 02.
Tabela 7.3.2.4-1: Ocena statusa realizacije mera poboljanja
Nivo
ocene
Opisna ocena
Nisu zapoete
U toku
Potpuno realizovane
Objanjenje
Aktivnosti nisu zapoete u planiranim rokovima
Aktivnosti koje se realizuju. Potrebna je naknadna ocena stepena realizacije i/ili kanjenja
Aktivnosti koje su u celosti realizovane u planiranom roku
Tabela 7.3.2.4-2: Ocena ostvarenja planiranih rezultata - oekivanih efekata mera

Nivo
ocene
Opisna ocena
Objanjenje
Bez efekata
Ne mogu se utvrditi bilo kakvi efekti mera na performanse organizacije
Dobri efekti
Vrlo dobri efekti
Mere eliminiu uzrok problema i/ili uspostavljaju proces poboljanih

performansi - ako je mogue navesti koliko su poboljane
Mere eliminiu uzrok problema i/ili uspostavljaju proces znatno boljih
perfromansi - ako je mogue navesti koliko su bolje
P
237
7.4 INTERNA PROVERA

Sami sebe najbolje poznajemo.
Zahtevi standarda ISO 14001 i OHSAS 18001, taka 4.5.5
Organizacija mora da obezbedi da se interne provere EMS i OHSMS sprovode u planiranim
intervalima kako bi:
a) utvrdila da su EMS i OHSMS:
1.usaglaeni sa planiranim postavkama za upravljanje ivotnom sredinom i OH&S,
ukljuujui i zahteve standarda ISO 14001 i OHSAS 18001,
2.ispravno primenjeni i odravani i
3.efektivni u ostvarenju politike i ciljeva organizacije.
b) obezbedila da rukovodstvo dobije informacije o rezultatima provere.
Program(i) provere se mora(ju) planirati, uspostavljati, primeniti i odravati od strane organizacije, uzimajui u obzir znaaj aktivnosti organizacije za ivotnu sredinu, ocenu rizika po
zdravlje i bezbednost na radu i rezultate prethodnih provera.
Procedura(e) provere se mora(ju) uspostaviti, primeniti i odravati da bi se obuhvatilo sledee:
- odgovrnosti i zahtevi za planiranje i sprovoenje provera, izvetavanje o rezultatima i
odravanje odgovarajuih zapisa,
- utvrivanje kriterijuma , obima, uestalosti i metoda provere.
Izbor proveravaa i izvoenje provere moraju obezbediti objektivnost i nepristrasnost procesa provere.
7.4.2 Opte
7.4.2 .1 Osnovne odredbe
Interne provere provode se minimalno jednom godinje kao deo kontinualnih poboljanja
primene i efektivnosti IMS. Cilj je da se utvrdi usaglaenost sa dokumentima i zahtevima
primenjeih standarda za IMS. Prva interna provera se provodi nakon zavretka dokumenata i njihove prve primene. Uobiajeno je da bi svaki dokument morao najmanje tri
meseca da se primenjuje pre provere.
Obzirom da su zahtevi za internu proveru najprecizinije denisani u standru ISO 9001,
a metodologija provere u standardu ISO 19011:2002 [32], najbolje je da se radi jedinstvena procedura za IMS koji se sastoji od QMS, EMS, OHSMS i drugih standarda/
sistema. Procedura interne provere za IMS denie odgovornosti, planiranje, primenu i
dokumentaciju za internu proveru prema standardu ISO 19011.
PRIMS je odgovoran za planiranje, primenu, ocenu, dokumentovanje i nadzor
provoenja korektivnih i preventivnih mera, poboljanja i inovacija, kao rezultat nalaza
interne provere. On vodi listu internih proveravaa.
238
P

PRIMS kompletira plan provere i dostavlja ga dovoljno vremena pre provere rukovodiocima oblasti koje se proveravaju.
Proveravai su odgovorni da formiraju listu pitanja za proveru baziranu na zahtevima primenjih standarda i usaglaenu sa DIMS. Tokom provere proveravai utvruju
usaglaenosti, neusaglaenosti, potencijalne neusaglaenosti, a zajedno sa rukovodiocima
oblasti koje se proveravaju i podruja za poboljanja, kao i pohvale za izvanredne rezultate u primeni standarda.
Rukovodioci oblasti koja se proveravaju odgovorni su za kooperativnost sa
proveravaima, za primenu mera, bez nepotrebnog odlaganja, za otklanjanje utvrenih
neusaglaenosti i njihovih uzroka.
Naknadne aktivnosti (follow-up) moraju da obuhvate i verikaciju preduzetih mera i
izvetavanje o rezultatima verikacije.
Rezultati interne provere se dokumentuju u izvetaju o proveri i ukljuuju se u preispitivanje IMS od strane rukovodstva. Oni predstavljaju i bitan element sistema koji se proverava tokom sertikacione provere.
Interna provera se mora provoditi po istoj metodologiji kako se vri i sretikaciona
provera. Njena uloga je da, pored nalaza provere koji slue za poboljanja sistema,
bude i obuka rukovodstva i zaposlenih za to tenije prezentovanje sistema, sertikacionom telu tokom sertikacione provere.
7.4.2.2 Menadment provere
Na slici 7.4.2.2-1 je prikazan dijagram toka jednog programa provere uspostavljenog na najviem nivou rukovodstva. Ovaj dijagram (prema ISO 19011:2002) se odnosi
podjednako na interne provere, provere isporuioca ili za provere koje radi trea strana
kod sertikacije.
Program provere je istovetan kod provere QMS ,EMS i OHSMS, a moe se primeniti
i kod provere drugih standarda/sistema, procesa ili proizvoda, kao i kod kombinovane
provere vie integrisanih standarda/sistema.
Provera ima za cilj obezbeenje samoodravanja i poboljavanja odgovarajueg
menadment sistema. Tokom provere se utvruju usaglaenosti i neusaglaenosti
menadment sistema sa zahtevima odgovarajueg standarda (ISO 9001, ISO 14001.
OHSAS 18001, itd.), kao i mogunosti za poboljanja. Preduzimanjem korektivnih i preventivnih mera za eliminisanje uzroka (potencijalinih) neusaglaenosti, te realizacijom
poboljanja i inovacija sistem se kontinualno unapreuje.
U praksi se program provere jedne organizacije, u toku jedne godine, sastoji od jedne
sertikacione odnosno kontrolne provere od strane sertikacionog tela i obino jedne
do dve interne provere koje vre interni proveravai. Program sadri i planske provere
isporuioca u okviru njihove ocene za ulazak u registar odobrenih isporuioca. Pored
P
239
ovoga mogue su delimine provere organizacije od strane kupaca ili drugih zainteresovanih strana, bez obzira da li ona poseduje sertikat ili ne.
Za proveru je vano osposobiti proveravae. Na slici 7.4.2.2-2 je prikazan koncept
kompetentnosti proveravaa za QMS i EMS, koji se sastoji od opteg obrazovanja, radnog iskustva iz oblasti za koju se osposobljava, obuke za proveru i iskustva u proverama.
Identina logika se moe primeniti i za ostale standarde/sisteme. Pored optih sistemskih
znanja, potreba su i specina znanja i vetine iz oblasti koja se proverava.
Slika 7.4.2.2-1: Upravljanje programom provere [32]

Interna provera se vri po sopstvenoj proceduri, a metodoloki na isti nain kao i
sertikaciona provera. Veoma je vano da ciljevi svake provere bude to vea proaktivnost. To znai da tokom provere broj utvrenih podruja za poboljanja i inovacije, kao
i potencijalnih neusaglaenosti bude znaajan u odnosu na od broj kritinih i nekritinih
neusaglaenosti.
240
P

Slika 7.4.2.2-2: Koncept kompetentnosti proveravaa [32]
7.4.2.3 Metodologija provere

Inerna provera je u svojoj osnovi i sutini potpuno razliita od inspekcije iako je skoro svi podovde pod inspekciju. Provera nije orijentisna ka traenju greaka u perfromansama, rezultatima, tabelama, izvetajima ili drugim zapisima. Ona je orijentisana na
utvrivanje denisane/dokumentovane metodologije i nivoa zrelosti u primeni sistemskih
mera (ciljeva, procedura, uputstva, programa, itd.) kroz zapise i podatke.
Proverom se utvruje:
usaglaenost dokumentacije koja denie IMS (procedure, procesi, uputstva,
specidikacije, itd.) sa zahtevima primenjenih standarda,
demonstracija usaglaenosti zapisa i podataka sa nainom i nivoom kako je
denisano u dokumentima IMS,
demonstracija usaglaenosti odvijanja aktivnosti u praksi sa nainom kako je
denisano u dokumentima i onim to je registrovano u zapisima,
usaglaenost radnog ambijenta, radnih uslova, industrijske higijene, reda, ispravnosti i oznaenosti infrastrukture sa denisanim u dokumentima i sa dobrom
praksom.
Na slici 7.4.2.3-1 prikazani su koraci tokom provere sa fokusom pitanja na koja treba
odgovoriti i objektom provere.
P
241
Slika 7.4.2.3-1: Koraci u proveri

Praktino tokom interne provere mora se utvrditi:
gde i kako je denisano da se neto radi i ko (pozicija) treba da to uradi,
gde, ta, kako je zapisano da je uraeno i ko i kada je to uradio,
gde, ta, kako i kada je zaista uraeno i ko (ime i preime) je to uradio.
Njaea praksa u naim organizacijama je da, kada rukovodioc predstavlja svoju
organizacionu celinu, proces ili kompletnu organiozaciju (kada je u pitanju direktor) iznosi
stanje kako bi eleo da bude, a ne onako kako je denisano ili kako zaista jeste.
Poto provera nije traganje za grekama ve za nivoom primene standarda u dokumentima, zapisima i praksi, provera treba da obuhvati sledee:
proveru organizacione strukture i resursa, celine koja se proverava,
proveru ciljeva organizacione celine i/ili procesa i indikatora po kojima se prati
njihovo ostvarenje,
proveru procedura, uputstava i drugih dokumenata IMS-a koji opisuju procese
rada,
proveru plana organizacione celine ili procesa obino se proverava godinji
plan, neki od operativnih planova svih poslova koji se obavljaju (meseni,
sedmini, dnevni ili kontirunirani),
proveru evidentiranja odvijanja svih aktivnosti izabranog posla, i metodologije
praenja,
detaljnu proveru svih zapisa nekoliko pojedinanih poslova metodom sluajnog
uzorka koji sadre zapise od poetka do kraja posla (na primer: ugovor od
kupovine tendera do potpisa, radni nalog od lansiranja do zatvaranja, incident
od identikacije do izvlaenja pouka, evidnecija utroka energenata od plana
do konane analize, itd.),
242
P

proveru prakse obilaskom prostora u kome se radi, posmatranjem odvijanja

aktivnosti, opremljenosti radnog mesta resursima, uslova rada, proveranjem
obuenosti zaposlenih kroz neposredan razgovor, urednost na radnom mestu
oznaenost svih entiteta,
proveru nivoa ostvarenja utvrenih ciljeva, itd.
Poseban deo priprema za internu proveru je obuka internih proveravaa. Vano je
da meu internim proveravaima budu vlasnici procesa, istaknuti strunjaci i ugledni radnici koji mogu doprineti svojim znanjem i iskustvom da rezultati provere budu efektivni.
Ne postoji pravilo o potrebnom broju internih proveravaa, ali je praksa da iz svake
poslovne funkcije bude najmanje po jedan proverava. Zavisno od veliine organizacije
broj proveravaa se moe kretati od 5 do 15% od ukupnog broja zaposlenih, pri emu
je minimalan broj tri proveravaa, odnosno svi zaposleni kada je broj zaposlenih manji
ili jednak tri.
Razultati provere su nalazi provere. Veoma je bitno da nalazi budu kratki, precizni,
jasni i konkretni, sa navoenjem dokumeta, broja i datuma zapisa i imena zaposlenog,
na koji se odnose. Nalazi moraju biti saopteni rukovodiocu proveravane celini i zaposlenom kod koga su pronaeni odmah pri utrivanju kako bi se sloili sa nalazom. esto
tokom provere dolazi do neslaganja izmeu proveravaa i proveravane osobe o nivou
(ne)usaglaenosti, stepenu znaaja i drugim elemenetima nalaza, to moe dovesti i do
konikta. To se prevazilazi sa ukljuivanjem drugih proveravaa, PRIMS-a i ostalih koji
su kompetentni da obejktiviziraju problem. Pri tome mora da dominira proaktivan stav
prema promenama, to znai ne boriti se svim silama za ouvanje statusa-kvo. Takoe je
vano da se ne preti sankcijama osobama kod kojih su pronaene neusaglaenosti.
Veliki problem kod svake provere je, pogotovo kada su u pitanju neiskusni proveravai,
kako utvrditi nivo efektivnosti primene standarda. est je sluaj da proverava ocenjuje
ono to vidi u dokumentima i da traga za grekom, a ne ono to bi trebalo da bude. Na
taj nain, ako je sistem bolje struktuiran i to ima vie parametara za praenje, vee su
anse za pronalaenje greke. Poseban problem je to se esto provera svodi na bukvalnu
usagleenost sa dokumentima bez vrednovanja performansi sistema.
Obzirom da interna provera nije inspekcija, ali da sadri delom i elemente inspekcije
podataka, posotoji vie vrsta nalaza, koji stpenuju nivo ocene:
kritine neusaglaenosti su pre svega sistemske neusaglaenosti kao to su na
primer:
o neshvatanje i neposveenost rukovodstva sutiti zahteva standarda,
o neki od zahteva nije denisan u dokumentima,
o neki od zahteva se ne moe demonstrirati kroz zapise da se primenjuje u
praksi,
o neki zahtev je samo formalno denisan, zapisi formalno popunjeni, ali je
praksa drugaija,
o nered u radnim prostorima, bez obzira na stanje dokumenata ili zapisa,
itd.
P
243
nekritine neusaglaenosti su pre svega operativne neusaglaenosti (koje bi se

kod inspekcije smatrale za kritine) kao to su na primer:
o razne vrste greaka kod popune zapisa koje mogu biti materijalne, formalne, sluajne itd.,
o nedostaci odreenih zapisa, kao rezultat neaurnosti, ako praksa ili drugi zapisi pokazuju da je to plod sluajnosti,
o nedostaci u radnim prostorima koji su izolovani i predstvljaju izuzetak,
o svi ostali negativni izuzeci u dokumentima, zapisima i praksi organizacije.
Obaveza je proveravaa da utvrdi i denie odreen broj neusaglaenosti u svakoj
organizacionoj celini. Pri tome je vano da se pronau, pored aktuelnih, i potencijalne
neusaglaenosti. Broj neusaglaenosti tokom interne provere ne predstavlja znak slabosti
sistema, ve naprotiv znak posveenosti da se ui na grekama. Tokom provere se popunjavaju zapisi sa denisanim neusaglaenostima koje potpisuje proverava i rukovodioc
proveravane celine. Istraivanje uzroka i denisanje mera za njihovo otklananje vri rukovodioc proveravane celini u roku od nekoliko dana (2-3) nakon zavretka provere.
Poseban cilj interne provere je da postigne visok nivo proaktivnosti. To znai da se
pronae to vei broj podruja za poboljanja i potencijalnih neusaglaenosti. Dok je
iskljuivo obaveza proveravaa da utvrdi neusaglaenosti, obaveza rukvodioca proveravane celine i proveravaa je da pronau i predloe podruja za poboljanja i potencijalne neusaglaenosti.
Upitnici za proveru su u poetku glavni alat za proveravae. U organizacijama se
esto koriste tipski upitnici, najee po ugledu na upitnike sertikacionih tela ili drugih
organizacija. Nekoliko stvari je vano kod denisanja upitnika:
poseban upitnik se pravi za svaku celinu koja se proverava striktno prema
zahtevima odreenih taaka standarda, utvrenih planom provere,
pitanja moraju odgovarati vrsti delatnosti i moraju pratiti logian tok aktivnosti
koji se tu odvijaju,
dobro je kod denisanja sadraja pitanja ii po koracima procesa i/ili procedura kojima je opisan proces rada,
pitanja, po pravilu, ne treba da poinju sa DA LI?, jer e svako kratko odgovoriti
sa DA (ili ne), ve sa KAKO?,
244
P

7.4.3 Procedura interne provere

PREDMET PROCEDURE
Proces interne provere QMS, EMS i OHSMS, pojedinih proizvoda, procesa i drugih
menadment sistema. Provera odreenog procesa ili proizvoda se provodi kao deo
provere odgovarajueg menadment sistema.
PODRUJE PRIMENE
U svim delovima organizacije kod sprovoenja aktivnosti interne provere, kao i kod
provoenja eksterne provere isporuilaca.
Provera (audit) - sistematski, nezavisni i dokumentovani proces za dobijanje evidencije
provere i za utvrivanje podruja u kojima su kriteriji provere ispunjeni na osnovu objektivno utvrene ocene.
NAPOMENA 1 - Interne provere, ponekad nazvane provere prve strane, voene od
strane ili u ime same organizacije za preispitivanje od strane rukovodstva i druge interne svrhe, mogu oformiti osnovu za samodeklarisanje organizacije o usaglaenosti. U
mnogim sluajevima, posebno u malim organizacijama, nezavisnost moe biti demonstrirana oslobaanjem od odgovornosti za proveravane aktivnosti.
NAPOMENA 2 Eksterne provere ukljuuju provere druge i tree strane. Provere druge
strane se provode od strana koje imaju svoj interes u organizaciji, kao to su kupci, ili od
strane drugih osoba u njihovo ime. Provere tree strane se provode od eksternih, nezavisnih organizacija, tako to one omoguavaju registraciju ili sertikaciju usaglaenosti
menadment sistema sa zahtevima standarda ISO 9001, ISO 14001 i OHSAS 18001.
NAPOMENA 3 Kada se QMS, EMS i OHSMS proveravaju zajedno, to se naziva
kombinovana provera.
Kriterijumi provere - komplet sastavljen od politike, procedura i zahteva.
NAPOMENA - Kriterijumi provere se koristi kao referenca prema kojoj se evidencija
provere uporeuje.
Evidencije provere - zapisi, izjave o injenicama ili druge infromacije koje se odnose na
kriterije provere i koje su proverive.
NAPOMENA: Evidencije provere mogu biti kvalitativne i kvantitaitvne.
Usaglaenost - ispunjavanje ustanovljenih (speciciranih) zahteva.
Nesaglaenost - neispunjavanje ustanovljenih (speciciranih) zahteva.
Nalazi provere rezultati ocene prikupljenih evidencija provere prema kriterijumima provere.
P
245
NAPOMENA 1 - Nalazi provere mogu pokazivati usaglaenost ili neusaglaenost sa

zahtevima iz kriterijuma provere ili prilike za poboljanja.
NAPOMENA 2 Neusaglaenosti se stepenuju po nivou na:
- (NN) Nekritine neusaglaenosti ije posledice ne zahtevaju hitno reavanje.
- (KN) Kritine neusaglaenosti ije posledice zahtevaju hitno reavanje.
- (PN) Potencijalne neusaglasenosti koje se nisu desile, ali postoje mogunosti
za to.
NAPOMENA 3 Prilike za poboljanja obuhvataju (PP) Podruja za poboljanja:
- performansi odreenih karakteristika procesa, proizvoda ili sistema u celini,
- indikatora utvrenih ciljeva ili
- rezultata proveravanog podruja.
NAPOMENA 4 Pohvale (PO) Podruja u kojima su ostvareni izvanredni rezultati.
Zakljuak provere ishod neke provere, obezbeen od strane tima za proveru, nakon
razmatranja ciljeva i nalaza provere.
Korisnik provere organizacija ili osoba koja zahteva proveru.
NAPOMENA Korisnik provere moe biti proveravana organizacija ili neka druga organizacija koja ima zakonska ili ugovorna prava da zahteva proveru.
Proveravana organizacija (auditee) - organizacija koja se proverava.
Proverava - osoba kompetentna da provede neku proveru.
Tim proveravaa jedan ili vie proveravaa koji provode proveru, podrani ako je
potrebno od strane tehnikih eksperata.
NAPOMENA 1 Jedan proverava iz tima se imenuje za vodeeg proveravaa.
NAPOMENA 2 Tim proveravaa moe ukljuiti u tim i proveravae na obuci.
Program provere komplet od jedne ili vie provera planiranih za odreeni vremenski
period koje su voene prema specinoj svrsi.
NAPOMENA Program provere ukljuuje sve aktivnosti neophodne za planiranje, organizaciju i provoenje provere.
Plan provere opis aktivnosti i dogovori za proveru.
BAZNI DOKUMENTI
- Standard ISO 9001:2008, taka 8.2.2
- Standardi ISO 14001:2004 i OHSAS 18001:2007, take 4.5.5
- Standard ISO 19011:2002
PR.852.01 - Procedura za mera poboljanja
Tok procedure prikazuje ceo proces odvijanja interne procese.
246
P

TOK PROCEDURE Primer toka procesa inerne provere

Nosilac
aktivnosti
Struno lice
za IMS
PRIMS
Vodei proverava
Proveravai
Vodei proverava
4 Proveravano
rukovodstvo
PRIMS
Uesnici
provere
6 proveravai i
proveravano
rukovdstvo
Proveravai
7 Proveravano
rukovodstvo
Uesnici
provere
8 proveravai i
proveravano
rukovdstvo
pro9 Vodei
verava
Aktivnosti toka
procesa
Sadraj aktivnosti
Dokumenti / zapisi
U
Ulaz
I
Izlaz
U PR.540.01
U FM.822.08 Lista pr.
I FM.822.01 Zahtev/ nalog za
proveru
U FM.822.01 - Predlog
I FM.822.01 - Odobren
Pokteranje zahteva/naloga za
proveru
Predlog sastava tima proveravaa
Predlog termina provere
Odobrenje zahteva/naloga za
proveru
Denisanje standarda za proveru
Denisanje svrhe i obima provere
Odreeivanje tima za proveru
Izrada plana provere koji sadre:
U FM.822.01 Odo- datum i mesto provere
I bren
- elemente koji e se proveravati
FM.822.02 Plan
- termin plan provere po organiz.
provere - nacrt
jedinicama
I
Priprema upitnika za proveru
FM.822..04 - Upitnik
Upoznavanje sa dokumentima po
elementima
U FM.822.02 nacrt
Usaglaavanje termina provere sa
I FM.822.02 preproveravanim rukovodiocima
dlog sa overama
Overa plana provere od strane rukorukovodstva
vodstva
U FM.822.02 preI dlog

Odobrenje plana provere
I FM.822.02 odoOdobrenje upitnika za proveru
bren
FM.822..04 Upitnik
Operativna potvrda plana provere U odobren
FM.822.02 Plan
izmene ukoliko su neophodne
I FM.822.02 Plan sa
Preciziranje mesta i naina provere
nunim izmenama
dokumentacija, zapisi, lokacije,
saradnici
Neophodna razjanjenja
Evidentiranje nalaza provere kroz:
U FM.822.02 Plan
- ocena dokumenata za proveravanu U FM.822..04 Upitnik
funkciju
I FM.822..04 Upitnik
- pregled zapisa i demonstracija
popunjen izvetaj
sledljivosti
I FM.822.05 Ive- posmatranje aktivnosti u odnosu na
taj bitnih neusagl.
zapise
aenosti
- razgovor sa zaposlenima
- stanje radne sredine, radnih uslova
i klime
Prezentovanje rezultata provere
U FM.822..04 Upitnik
Usmeno iznoenje nalaza provere
popunjen izvetaj
- neusaglaenosti (KN, NN, PN)
U FM.822.05 Ive- podruja za poboljanja
taj bitnih neusagl.
- pohvala
aenosti
Izvlaenje pouka iz nalaza provere
I Potvrda izvetaja
Potvrda rokova za preduzimanja mera
Kompletiranje pojedinanih izvetaja U FM.822..04
U FM.822..05
od proveravaa
I FM.822..06 SumarIzrada sumatnog izvetaaja provere
ni izvetaj
P
247
Nosilac aktivnosti
10
11
Struno lice za
IMS
PRIMS
Proveravai
Sadraj aktivnosti
Praenje rokova za dostavljanje mera od

strane proveravanog rukovodstva
Pokretanje realizacije utvrenih mera po
proceduri PR.822.01
Provoenje utvrenih izmena u dokumentaciji IMS-a prema proceduri PR.423.01
Davanje naloga proveravaima da izvre
follow-up proveru
Provera realizacije utvrenih mera
Overa utrenih nalaza
Struno lice za
12
IMS
Eviencija ukupnih nalaza provere

Evidnecija provedenih mera
Analiza ekasnosti i efektivnosti provere
Auriranje liste proveravaa
13
SPC analize ostvarenja ciljeva vezanih za

interne provere i proaktivnost kod nalaza
Izrada izvetaja o ostvarenju ciljeva za
preispitivanje od strane rukovodstva
PRIMS
Dokumenti / zapisi
U Ulaz
I Izlaz
U FM.822.05 Ivetaj
bitnih neusagl..
I FM.822.05 Izvetaj
sa utvrenim merama
I Izmene dokum.
U FM.822.05 Ivetaj
FM.822.05 Ivetaj sa
I overom follow-up
U FM.822.05 Ivetaj overa follow-up
I FM.822..07 Evid.
I FM.822.08 Lista
U FM.822.05 Ivetaj overa follow-up
U FM.822..07 Evid
I FM.540.06
Slika 7.4.3-2: Primer obrasca plana interne provere

Na slikama 7.4.3-1 do 7 prikazani su primeri obrazaca koji se uspeno koriste u konsultantskoj praksi za prvoenje interne provere, provereni u vie desetina organizacija
razliitih veliina, delanosti i tipa vlasnitva [31]. Prikazan je i primer jednog konkretno
popunjenog plana kombinovane provere QMS, EMS i OHSMS [33].
- Slika 7.4.3-1: Primer obrasca zahtev/ nalog za proveru
- Slika 7.4.3-2: Primer obrasca plana interne provere
- Slika 7.4.3-3: Primer konkretnog plana kombinovane interne provere integrisanih QMS, EMS i OHSMS
- Slika 7.4.3-4: Primer obrasca detaljnog upitnika i izvetaja provere
- Slika 7.4.3-5: Primer obrasca izvetaja o neusaglaenostima i podrujima za
poboljanja bitnih za preoveru
- Slika 7.4.3-6: Primer obrasca sumarnog izvetaja provere
- Slika 7.4.3-7: Primer obrasca za voenje liste proveravaa
- Na slikama 7.4.3-8, 9 i 10 prikazani su primeri nekih SPC analiza vezanih za
nalaze internih provera [33].
248
P

ABC
ZAHTEV / NALOG ZA PROVERU
Svrha provere:
Vrsta provere:
- Interna provera
Broj:
- Provera isporuioca
- Prema godinjem planu
- QMS po ISO 9001:2000
- Sledi eksterna provera

- Promene u organizaciji/propisima
- Uoene neusaglaenosti
Sadraj
provere
/ referentni
standard
i izdanje:
- EMS po ISO 14001:2004

- OH&S MS po OHSAS 18001:2007
- Ugovorni zahtev
Nosilac provere :
Podaci o proveravanoj organizaciji

Registrovani naziv
Adresa
Period vrenja provere
Lice za kontakt
Ocenjivanje jedinice
Obuhvat provere
Elementi / zahtevi za proveru
Dokumenti
Provera u prostoru
Co:
Inicijator
/Specijalista za IMS /
Potpis :
Datum :
Tim proveravaa
Vodei proverava- 1
Proverava- 3
Proverava-2
Proveriva-4
Datum poetka provere :
Potpis :
/ PRIMS /
Co:
Odobrio:
Datum :
Slika 7.4.3-1: Primer obrasca zahteva / naloga za proveru
P
249
250
P

Odgovorno lice
POTPIS :
DATUM :
DATUM :
Slika 7.4.3-2: Primer obrasca plana interne provere
ODOBRIO PRIMS :
Elementi menadment sistema
POTPIS :
Vreme
VODEI PROVERAVA :
Datum
Proveravana
funkcija - sektor
DINAMIKA PROVERE
Proveravai:
Standard / izdanje:
Vodei proverava /
Vrsta provere:
Lice za kontakt:
Datum provere:
PLAN INTERNE PROVERE
Adresa:
Firma / OJ:
ABC
Proverava
Overa plana
Broj:
P
251
Prodaja
Realizacija
Pauza
Odravanje
8:45
9:45
11:15
13:00
13:30
IT
Generalni direktor
8:30
xx.xx.xx
14:30
Rukovodstvo
Vreme
Datum
Proveravana funkcijasektor
Dinamika provere:
Ime i prezime
Ime i prezime
Svi uesnici
provere
Ime i prezime
Ime i prezime
Ime i prezime
Svi uesnici
provere
Odgovorno
lice
4.2,6.3,8.4
4.4.1, 4.4.4, 5.6
5.4, 6.3, 7.5.1, 7.6, 8.2.4,

4.3.1, 4.3.3, 4.4.1, 4.4.6,
8.4, 8.5
4.5.1,4.6
4.4.1, 4.4.4, 5.6
4.3.1, 4.3.3, 4.4.1,

4.4.6, 4.5.1 , 4.6
4.3.1, 4.3.3, 4.4.3, 4.4.6,

4.5.1, 4.6
P2, P3
VP, P1
VP, P1
VP, P1
VP, P1
5.4, 7.1, 7.2, 8.2.1, 8.2.3, 4.3.1, 4.3.3, 4.4.3, 4.4.6, 4.3.1, 4.3.3, 4.4.3, 4.4.6,
8.4, 8.5
4.5.1, 4.6
4.5.1, 4.6
5.4, 7.1, 7.5, 8.2.1, 8.2.3, 4.3.1, 4.3.3, 4.4.3, 4.4.6,
8.4, 8.5
4.5.1, 4.6
VP, P1
VP, P1, P2,

P3, P4
Proverava
4.1, 4.2, 4.3.1, 4.3.2,

4.1, 4.2, 4.3.1, 4.3.2, 4.3.3,
4.3.3, 4.4.1, 4.4.3, 4.5.1,
4.4.1, 4.4.3, 4.5.1, 4.6
4.6
Uvodni sastanak
EMS
QHSMS
P2- Ime i prezime
P1- Ime i prezime
Elementi menadment sistema
4.1, 4.2.2, 5, 6.1, 8.4, 8.5
QMS
P2- Ime i prezime
proveravai:
xx.xx.xxxx.
Ime i prezime
Broj:
ISO 9001:2008, ISO 14001:2004,

OHSAS 18001:2007
Datum provere:
Lice za kontakt:
Standard / izdanje:
VP - Ime i prezime
Interna provera
.ABC
Vodei proverava /
Vrsta provere:
Adresa:
Firma / OJ:
ABC
Overa
plana
252
P

Ime i prezime
Sektor prav. kadr. i

optih
Nabavka
Bezbednost
Pauza
Finansije
IMS
Rukovodstvo
9:45
11:00
12:00
13:00
13:30
14:00
15:00
DATUM :
DATUM :
PRIMS -
Slika 7.4.3-3: Primer konkretnog plana kombinovane interne provere integrisanih QMS, EMS i OHSMS
POTPIS :
POTPIS :
Broj:
VP, P1, P2,

P3, P4
P2, P3
4.3.3, 4.4.1, 4.4.4, 4.4.5, 4.3.3, 4.4.1, 4.4.4, 4.4.5,

4.5.3 , 4.6, 4.5.1, 4.4.3, 4.5.3,, 4.6, 4.5.1, 4.4.3,
4.5.5, 4.6
4.5.5, 4.6
ODOBRIO :
Zakljuni sastanak
Svi uesnici
provere
P2, P3
4.3.3, 4.4.1, 4.5.1, 4.6
4.3.3, 4.4.1, 4.5.1, 4.6
VODEI PROVERAVA :
4, 5.4, 5.5.1, 5.6, 8.2.2,

8.4, 8.5
5.4, 6.1, 8.4, 8.5
P2, P3
P2, P3
4.3.1, 4.3.2, 4.3.3,

4.4.2, 4.4.3, 4.4.4,
4.5.3.1, 4.4.6, 4.4.7
4.3.1, 4.3.2 4.3.3, 4.4.2,

4.4.3, 4.4.4, 4.4.6, 4.4.7
5.4, 6.3, 8.4, 8.5
P2, P3
4.3.3, 4.4.6, 4.4.6,

4.5.1, 4.6
4.3.3, 4.4.6, 4.4.6,

4.5.1, 4.6
P2, P3
P2, P3
5.4, 7.1, 7.4, 8.4,

8.2.4, 8.5
4.3.2, 4.3.3, 4.4.5,

4.5.2, 4.5.1, 4.6
4.3.3, 4.4.1, 4.4.2,

4.5.1, 4.6
4.3.2, 4.3.3, 4.4.5, 4.5.2,

4.5.1, 4.6
4.3.3, 4.4.1, 4.4.2,

4.5.1, 4.6
5.4, 4.2.3, 8.4, 8.5
5.4, 6.2, 8.4, 8.5
Ime i prezime
Ime i prezime
Svi uesnici
provere
Ime i prezime
Ime i prezime
Ime i prezime
Kadrovi
8:45
ABC
ABC
DETALJNI UPITNIK I IZVETAJ PROVERE
Standard /
izdanje:
Eelement
Funkcija /
proces:
Upitnik zahtevi / sadraj provere
Proverava
Broj:
Odg. lice:
Nalazi provere / Neusaglaenosti i podruja za
poboljanja
Dokumenti
O
Primena
Potpis
Datum
Oznake ocena:
1 - Usaglaeno, 2 - NN Nekritina neusglaenost, 3 - KN Kritina neusaglaenost,
4 - PN - Potencijalne neusaglasenosti, 5 - PP Podruje za poboljanje
Slika 7.4.3-4: Primer obrasca detaljnog upitnika i izvetaja provere
P
253
254
P

/Ime i prezime/
/Ime i prezime/
Q
E
H
Potpis / Datum
Potpis / Datum
Dana
(KN) - KRITINE NEUSAGLAENOSTI

(NN) NEKRITINE NEUSAGLAENOSTI
(PN) POTENCIJALNE
NEUSAGLAENOSTI
(PP) PODRUJA ZA POBOLJANJA
(PO) - POHVALE
NALAZ PROVERE
Firma:
PREDUZETE MERE
/Ime i prezime/
Potpis / Datum
(K) KOREKCIJE, (KM)

KOREKTIVNE MERE, (PM)
PREVENTIVNE MERE,
(PP) PRIRATAJNA
POBOLJANJA,
(SP) A POBOLJANJA - PROBOJI,
(I) - INOVACIJE
FOLLOW-UP
PROVERA
EFEKTI
PREDUZETIH
MERA
Potpis / Datum
/Ime i prezime/
Proverava
ODGOVORNOST /
DATUM
Broj:
Slika 7.4.3-5: Primer obrasca izvetaja o neusaglaenostima i podrujima za poboljanja bitnih za preoveru
Rukovodilac OC:
/POPUNITI SAMO ZA KN,

NN I PN/
ISTRAIVANJE
UZROKA
NEUSAGLAENSTI
Organizaciona
celina:
IZVETAJ NEUSAGLAENOSTI I PODRUJA ZA POBOLJANJA BITNIH ZA PROVERU
Znaenje oznaka u tabeli:

Q - QMS - ISO 9001, E - EMS - ISO 14001, H - OHSAS 18001
Proverava:
Rukovodilac OC:
Rok za preuzimanje mera
R.B
ELEMENT
STANDARDA
Standard:
ABC
FIRMA
ABC
IZVETAJ PROVERE
Broj:
Registrovano ime
Adresa
Datum
Osoba za kontakt / PRK
Ocenjivanje jedinice
Sadraj provere:
Standard / izdanje:
Proveravana dokumenta:
a) Broj kritinih neusaglaenosti
b) Broj nekritinih neusaglaenosti
Nalazi provere
stepenovani po nivou
neusaglaenosti
i potencijalnih poboljanja:
c) Broj potencijalnih neusaglaenosti

d) Broj podruja za poboljanja
e) Broj pohvala
Priloeni dokumenti
uz izvetaj
1. Plan provere:
DA
NE
2. ek liste detaljni upitnik:
DA
NE
3. Izvetaj neusaglaenosti bitnih

za proveru:
4. SPC analiza ostvarenih ciljeva
provere
DA
NE
DA
NE
5. Ostalo:
DA
NE
ZAKLJUNA OCENA PROVERE
TIM PROVERIVAA
Ime i Prezime
1
Pozicija u Timu
Vodei proveriva
2
3
4
Odobio / PRK:
Potpis:
Slika 7.4.3-6: Primer obrasca sumarnog izvetaja provere
P
255
P

Ime i prezime
/ Specijalista za IMS / Potpis
Pripremio:
Red
broj
DSK
TC 4 asa
QMS/EMS/OHSMS
ES 4 asa
STANDARD:
/ PRIMS / Potpis
Odobrio:
Iskustvo
Ocena
proveravaa
Broj:
Datum
Dodatne
Evidencija uea u
obuke
proverama
Intervju
za
Pregled zapisa
druga podruja /vrsta i datum/
Slika 7.4.3-7: Primer obrasca za voenje liste proveravaa
Etinost
Otvorenost
Diplomata
Perceptivanost
Odlunost
Samostalnost
Procesi i rocedure
WS 8 asova
Generisana znanja i vetina

Obuke seminari i kreativne radiPraktina obuka - vebe
onice
Obuka auditora
prema ISO 19011
TC 8 asova
Line
karakteristke
Izrada plan provere
4 asa
MENADMENT SISTEM:
LISTA PROVERAVAA
Uee u proveri
8 asova
ABC
Izvetaj provere
4 asa
256
Slika 7.4.3-8: Primer odnosa razliitih nalaza tokom jedne interne provere
Slika 7.4.3-9: Primer udela nalaza vezanih za pojedine standarde/sisteme tokom jedne
interne provere
Slika 7.4.3-10: Primer udela nalaza vezanih za pojedine organizacione celine tokom
jedne interne provere IMS-a
P
257
7.5 PREISPITIVANJE OD STRANE RUKOVODSTVA

Najvie rukovodstvo mora da u planiranim intervalima preispituje EMS i OHSMS da bi se obezbedio kontinutet njihove prikladnosti, adekvatnosti i efektivnosti. Preispitivanja moraju da obuhvate ocenjivanje prilika za poboljanja i potrebe za izmenama u EMS i OHSMS ukljuujui
politiku i ciljeve ivotne sredine i OH&S.
Zapisi o preispitivanju od strane rukovodstva modaju da se odravaju.
Ulazni elementi preispitivanja moraju da sadre:
a) rezultate internih provera i ocenjivanja usaglaenosti sa zakonskim i drugim zahtevima sa
kojima se organizacija saglasila,
b) rezultate ukljuivanja i konsultovanja (samo zahtev OHSAS 18001, prema 4.4.3),
c) odgovarajue komunikacije zainteresovane(ih) strane(a), ukljuujui i albe,
d) uinak ivotne sredine, odnosno OH&S performanse,
e) obim ostvarenja ciljeva,
f) status istraivanja incidenata (samo zahtev OHSAS 18001), korektivnih i preventivnih
mera,
g) dodatne mere proistekle iz prethodnih preispitivanja od strane rukovodstva,
h) izmene okolnosti, ukljuujui razvoje zakonskih i drugih zahteva koji su povezani sa aspektima ivotne sredine i OH&S opasnostima,
i) preporuke za poboljanja.
Izlazni elementi preispitivanja od strane rukovodstva moraju da budu u skladu sa posveenou
za kontinualna poboljanja i da sadre odluke i mere koje se odnose na mogue izmene:
a) uinka ivotne sredine i OH&S performansi,
b) politike i ciljeva ivotne sredine i OH&S,
c) resursa i
d) drugih elemenata EMS i OHSMS.
Odgovrajui izlazni elementi preispitivanja od strane rukovodstva moraju da budu raspoloivi
za komunikacije i konsultovanja (samo zahtev OHSAS 18001, prema 4.4.3).
7.5.2 Opte
Njavie rukovodstvo mora redovno da preispituje funkcionisanje EMS i OHSMS kako
bi procenilo da li su oni potpuno uvedeni i da li su podobni za dostizanje utvrene politike i ciljeva ivotne sredine i OH&S. Poseban naglasak daje se na preduzimanje korektivnih i preventivnih mera od strane najvieg rukovodstva sa ciljem uspostavljanja procesa
poboljanja i inovacija.
Preispitivanje se obavlja u planiranim intervalima, najee jedanput godinje i to
krajem tekue godine kada se vri preispitivanje ostvarenja poslovnih ciljeva i godinja
258
P

analiza ostvarenja plana poslovanja organizacije, odnosno u mesecu pred sertikacionu i

nadzornu proveru od strane sertikacionog tela. Podruja koja zahtevaju posebnu panju,
preispituju se prema potrebi ee.
Uesnici presipitivanja treba da budu, pored glavnog direktora organizacije, svi vlasnici procesa odnosno direktori poslovnih funkcija, istaknuti strunjaci i specijalisti za ivotnu
i radnu sredinu. Praktino je to proireni kolegijum direktora.
Na slici 7.5.2-1 prikazani su glavni ulazi i izlazi preispitivanja od strane rukovodstva.
Slika 7.5.2-1: Preispitivanje od strane rukovodstva

Ulazni elementi preispitivanja, kada se vri preispitivanje IMS zajedno sa analizom
poslovanja, su:
Analiza poslovanja.
Izvetaji o realizaciji zakljuaka prethodnog preispitivanja IMS.
Izvetaj eksterne provere QMS, EMS i OHSMS .
Izvetaj interne provere IMS.
Ocena usaglaenosti sa zakonskim i drugim zahtevima po pitanjima ivotne
sredine i OH&S.
Analiza rezultata participacije i konsultovanja sa zaposlenima po pitanju
OH&S.
Analiza komunikacija sa eksternim zainteresovanim stranama po pitanjima
ivotne sredine i OH&S.
Analiza uinka ivotne sredine, odnosno OH&S performanse.
Izvetaji realizacije ciljeva IMS, u koji su ukljueni:
o Analiza ostvarenja ciljeva prema korisnicima.
P
259
o Analiza procesnih parametara realizacije usluge.

o Analiza rezulata prema procesima i resursima.
o Analiza rezultata prema konkurentima.
o Analiza ostvarenja ciljeva prema zaposlenima.
o Analiza ostvarenja ciljeva prema isporuiocima i partnerima.
o Analiza ostvarenja ciljeva prema vlasnicima/akcionarima.
o Analiza ostvarenja ciljeva prema drutvu.
o Analiza ostvarenja ciljeva prema ivotnoj sredini.
o Analiza ostvarenja ciljeva prema OH&S.
Analiza istraivanja incidenata i neusagalaenosti.
Analiza provoenja korektivnih i preventivnih mera.
Promene u okruenju ukljuujui razvoje zakonskih i drugih zahteva koji su povezani sa aspektima ivotne sredine i OH&S opasnostima.
Analiza poboljanja kroz eme poboljanja.
Analiza benmarking aktivnosti.
Svaki ulazni element treba da sadri izvetaj vlasnika procesa sa, ukoliko je mogue,
izvrenom SPC analizom o ostvarenju zadatog cilja. Ukoliko je mogue trebalo bi da indikatori ciljeva budu identini sa indikatorima performansi ivotne i radne sredine kako
bi se ekasnije moglo pratiti njihovo ostvarenje.
260
P

Na slici 7.5.2-1 je prikazan ilustrativni primer izvetaja o periodinom pregledu i testiranju orua i alata u skladu sa zakonskim zahtevima.
Naziv cilja:
Periodini pregledi orua i alata
Naziv indikatora:
Redovno testiranje orua i alata
Sadrraj analize podataka:

Periodini pregledi orua i alata u 2008
viljukari
viljukari>5t
specijalna
vozila
autodizalice
mosna
dizalica
portalna
dizalica
alati
liftovi
planirano
50
26
ostvareno
50
26
Komentar analize:
Sva orua i alati pregledani od strane licencirane kue AD zatita na radu o emu su dobijeni pozitivni rezultati testiranja. Testiranje se vri redovno na period koji je predvien zakonom i pravilnicima
organizacije.
Predlog korektivnih, preventivnih mera, poboljanja i/ili inovacija

Rukovati sredstvima i alatima prema propisanim tehnolokim postupcima i uputstvu proizvoaa;
Redovno ih pregledati, a nakon upotrebe oistiti i odloiti na za to predvieno mesto;
Vriti povremenu vizuelnu kontrolu ispravnosti ;
Sredstva rada (dizalice i viljukare) redovno servisirati i odravati od strane strunjaka iz Odravanja
ili eksterno ukoliko je to potrebno;
Izvrite zanavljanje dotrajalih i zastarelih orua za rad sa novim tehnoloki modernijim sredstvima,
oruima i alatima.
Slika 7.5.2-1: Primer izvetaja o pregledu i testiranju orua i alata

P
261
Na slici 7.5.2-2 je prikazan ilustrativni primer godinjeg izvetaja o ostvarenoj koliini

predatog neopasnog otpada papira, pet aa i najlona.
Naziv poslovnog cilja:
Sakupljanje i predaja , papira ,pet aa i najlona
Naziv indikatora:
Koliina predatog otpada 60% u odnosu na nabavljenu koliinu
Sadraj analize podataka:

Koliina predatog papira pet aa i najlona u 2008
mesec
II
III
IV
VI
VII
VIII
IX
XI
XII
ukupno
papir
117
78
139
96
77
129
112
118,5
89,5
83
69,5
70
1179
pet aa
14
7,5
3,5
3,5
75,5
50
30
45
55
60
40
50
30
30
390
najlon
Komentar analize:
Prati se prikupljanje i predaja navedenog otpada po mesecima. Za sve vrste otpada postoji
predviena ambalaa za odlaganje koja je rasporeena po lokacijama gde se otpad generie.
Otpad se redovno odvozi od strane ovlaene rme Eko servis na dalji postupak.
Predlog korektivnih, preventivnih mera, poboljanja i/ili inovacija

Posvetiti vie panje edukaciji zaposlenih u smislu pravilnog razvrstavanja i odlaganja otpada.
Posebnu panju posvetiti redovnom sainjavanju pratee dokumentacije za sve otpade po mestu
generisanja po proceduri upravljanja otpadom.
Slika 7.5.2-2: Primer godinjeg izvetaja o predatom neopasnom otpadu
262
P

P
263
Rezultati primene IMS po podrujima7
- Planiranu proaktivnost poveati na 40%
- Iz praktinih razloga preispitivanja celog IMS-a

raditi jedanput godinje poetkom godine.
- Preispitivanje rezultata interne provere i
provoenja korektivnih i preventivnih mera ce se
raditi pre sertikacione provere.
- Izmeniti proceduru PR.540.01
Mere za poboljanje
Ime i prezime
Ciljevi za
2010
Ime i prezime
April 2009
Odgovornost /
datum
Ukljueni su zakljuci koji se odnose samo na EMS, OHSMS i zajedniki za sve IMS, bez zakljuaka koji se odnose samo na QMS
Planirana proaktivnost 30 %
Ostvarena proaktivnost 36 %
Struktura nalaza interne provere
- KN 19%
- NN 45%
- PN 10%
- PP 26%
2. Analiza nalaza interne provere
Realizacija zakljuaka sa prethodnog preispitivanja broj 10002008-03, od 18.08.2008.

Od ukupno 51 mera4 za poboljanje:
- Realizovano 37
- U toku 10
-Nerealizovane 4
1. Izvetaji o realizaciji zakljuaka prethodnog preispitivanja IMS
R
Br
Redovne
aktivnosti
Redovne
aktivnosti
Potrebni
resursi
Tabela 7.5.2-1: Primer zakljuaka preispitivanja od strane rukovodstva EMS i OHSMS po kljunim elementima
Status
72,5%
Ocena
efektivnosti /
datum
Svako preispitivanje mora da ima, kao svoj izlaz, formatizovani zapisnik sa zakljucima i merama za poboljanje po svakom
ulaznom elementu. Posebna panja se mora posvetiti poboljanjima politike i ciljeva ivotne i radne sredine.
U Tabeli 7.5.2-1 prikazan je primer zakljuaka jednog preispitivanja EMS i OHSMS od strane rukovodstva po kljunim elementima.
264
P


Mere za poboljanje
Odgovornost /
datum
- uvati neonske cevi u EKO dvoritu do stvaranja

uslova u RS za preuzimanje.
- Nakon donoenja seta Zakona o ivotnoj sredini
sprovesti detlaljnu analizu i prezentovati je
- Uraditi upitnik za merenjezadovoljstva zaposlenih

- Provesti ocenu zadovoljstva zaposlenih
Komunikacije izmeu funkcija - odrano:

- Sastanci kolegijuma 34
- Tim IMS-a 10
- Kreativne radionice 22
- Interne provere 2
Komunikacije sa zaposlenima:
- Politike istaknute na svim mestima
- Poster uraen
- E-mail
- Web portal
Eksterne komunikacije:
- Broj komunikacija EMS 229
- Broj komunikacija OHSMS - 112
- Denisati ciljeve proaktivnosti i efektivnosti

eksternih komunikacija
- Redenisati nain izlaganja javnosti podataka o
ivotnoj sredini izuzev zakonom denisanih
- Na osnovu napred denisanog uraditi izmenu
Procedure komunikacija
5. Analiza komunikacija sa eksternim zainteresovanim stranama po pitanjima ivot. sred., zdrav., i bezb., uklj. reklamacije
- Od trinaest predvienih metoda za

ukljuivanje i konsultovanje pokrenuto je
devet ili 60%.
- etiri metode nisu aktivirane, poto nisu
planirane tokom 2009. godine.
4. Analiza rezultata ukljuivanja i konsultovanja sa zainteresovanim stranama po pitanju zdravlja i bezbednosti na radu
Oblast EMS
- Prati se primena 11 zakona (ukljuivo i nacrte zakona) i pravilnika Republike Srbije
- Svi zahtevi se primenjuju kroz normativne
dokumente i praksu organizacije
Oblast OHSMS
- Prati se primena 36 zakona i pravilnika
Republike Srbije
- Svi zahtevi se primenjuju kroz normativne
dokumente i praksu organizacije
Ime i prezime
Biznis plan
2010
Ime i prezime
Jun 2009.
Ime i prezime
jun 2009
okt 2009
Ime i prezime
Trajna aktivnosti
Jun 2009.
3. Analiza ocene usaglaenosti sa zakonskim i drugim zahtevima po pitanjima ivotne sredine, zdravlja, i bezbednosti na radu
R
Br
Redovne
aktivnosti
Redovne
aktivnosti
Redovne
aktivnosti
Potrebni
resursi
Ocena
efektivnosti /
datum
P
265
7.
R
Br
Motorno ulje
Antifriz
Fluo cevi
Akumulatori
Zamaeni pucval
Granule za skup ulja
Klima ureaji
Stare zalihe baterija
Ambalaa boja
Elektronski otpad
Toneri
Azbest
Vrsta otpada
Opasni otpad
Ciljevi EMS
100%
100%
100%
10,5 %
100%
44%
Odnos izmeu nabavljene i predate

koliine (%)
Plan
Ostv.
55%
32,7%
55%
4%
100%
30,2 %
100 %
61,5 %
100 %
34 %
100%
29 %
100%
100%
1.278 Lit
25 Lit
400 Kom
8 kom
33 Kg
58 Kg
1 Kom
150 Kom
47 Kom
211 Kg
110 Kom
Predata koliina
2 asa
2,63 asova
1.246
- Precizno voditi evidenciju nabavljenog, stanja

na skladitu, koliina u upotrebi i predatih koliina kao otpad (staro ulje, antifriz, ambalaza
boja)
Mere za poboljanje
Denisati i sledei indikator ASA OBUKE ZA

SVAKOG ZAPOSLENOG RADNIKA
U okviru Biznis plana za 2009. godinu uvrstitti i
merenje zadovoljstva
Mere za poboljanje
April 2009
Ime i prezime
Odgovornost
/ datum
Ime i prezime
Biznis plan za
2009
Odgovornost /
datum
Ukljueni su zakljuci koji se odnose samo na EMS, OHSMS i zajedniki za sve IMS, bez zakljuaka koji se odnose samo na QMS
planirano
ostvareno
Obuka po zaposlenom
planirano
ostvareno
Smanjenje bolovanja
< 3%
2,04
6. Ostvarenje ciljeva prema zaposlenima
R
Br
Redovne
aktivnosti
Potrebni
resursi
Potrebni
resursi
Ocena
efektivnosti / datum
Ocena
efektivnosti /
datum
266
P

R
Br
Struja Kw/m
din/zap
Voda m3/2
din/zap
Vrsta resursa
60%
100%
93,8%
Odnos izmeu nabavljene i predate

koliine (%)
OstvaPlan
renje
100%
100%
47.680 Kg
31.390
Kont
1.179 .kg
76 Kom
25 Tona
75,5 Kg
390 Kg
Predata koliina
Ostvarenje
Napomena
OstvaPlan
reno
0.0086
30.000
28.409
6,36
162.712 210.528
6.892.875 3.138.305
7.923.426
tednja prirodnih resursa
Papir
Gume
Zalihe starih guma
Pet ambalaa
PVC, plastika
Metalni otpad zalihe
Komunalni otpad
Vrsta otpada
Neopasni otpad
Ime i prezime
April 2009
- Za otpad tipa pet ambalaa, PVC i metalni

otpad voditi samo evidenciju o predatim koliinama i tendenciju kretanja iz godine u godinu.
Mere za poboljanje
Odgovornost
/ datum
Redovne
aktivnosti
Potrebni
resursi
Ocena
P
267
R
Br
Rezultat
Dobar
Dobar
Dobar
Dobar
Dobar
Vrsta merenje i ispitivanja
Merenje otpadnog mulja iz talonika
Ispitivanje kvaliteta otpadnih voda na izlivu u

kolektor gradske kanalizacije
Merenje zikih tetnosti: buka, vibracija i

zraenje
Merenje hemijskih tetnosti - emisije tetnih

materija u vazduh
Merenje mikroklime i osvetljenje
Merenje performansi emisija, izlivanja, buke i mikroklime

Mere za poboljanje
Ime i prezime
Odgovornost
/ datum
Redovne
aktivnosti
Potrebni
resursi
Ocena
268
P

8.
R
Br
36
Broj testiranih
Broj alkoholisanih
78
ostvareno
ostvareno
78
planirano
<2
ostvareno
planirano
<5
planirano
<5
ostvareno
<3
planirano
planirano
100%
ostvareno
ostvareno
100%
planirano
Ciljevi OHSMS
Mere za poboljanje
- Treba uraditi uputstvo o alkotestiranju.
Rezultati alkotestiranja
Pozari bez posledica

- Kod ocene odnosa korisnika prema radnoj i zivotnoj sredini ujkljuciti i pojave
incidenata.
Pozari sa posledicama
Periodini lekarski pregledi
Povrede na radu lake
Povrede na radu - tee
- Uvesti jedinstvenu tabelu praenja pregleda denisanim zakonskim odredbama svih sredstava rada u organizaciji
Ime i prezime
Ime i prezime
Ime i prezime
Ime i prezime
Ime i prezime
Ime i prezime
Ime i prezime
Periodini pregledi orua i alata (viljukari, portalne dizalice, alati i liftovi)
Rezultati primene IMS po podrujima
Odgovornost /
datum
Ocena
efektivnosti /
datum
Redovne
aktivnosti
Redovne
aktivnosti
Redovne
aktivnosti
Redovne
aktivnosti
Redovne aktivnosti
Redovne aktivnosti
Redovne aktivnosti
Potrebni
resursi
P
269
Rezultati primene IMS po podrujima
Struktura mera poboljanja:

PP 36%
KM 49%
PM 15%
Udeo pojedinih sistema u merama poboljanja:
QMS 40%
EMS 29%
OHSMS 22%
IMS - 9%
Mere za poboljanje
- Provesti mere utvrdjene u izvestajima

o istrazivanju incidenata.
- Poveati procenat proaktivnosti na

55%
- Poveati balans udela pojedinih sistema i IMS u poboljanima:
o najvei udeo deo 35%,
o najmanji deo 15%.
10. Analiza provoenja korektivnih i preventivnih mera i poboljanja
Broj incidenata: 11
Izvrseno istrazivanje svih incidenata. Svi incidenti su lakse prirode.
9. Analiza istraivanja incidenata i neusagalaenosti
R
Br
Ime i prezime
Ime i prezime
Odgovornost /
datum
Redovne
aktivnosti
Redovne
aktivnosti
Potrebni
resursi
Ocena
efektivnosti /
datum
7.6 PRIPREMA ZA SERTIFIKACIJU I SERTIFIKACIJA

7.6.1 Potreba za sertiikacijom
Svaki primenjeni standard/sistem u organizaciju mora se redovno proveravati i ocenjivati, da bi se utvrdilo njegovo funkcionisanje i efekti koje daje. Na slici 7.6.1-1 prikazane su razliite vrste provera i ocenjivanja koje se koriste. Provere standarda/sistema
se organizuju i vode po standardu ISO 19011. Ovaj standard zvanino je namenjen za
provere QMS po ISO 9001 i EMS po ISO 14001. Isti standard se moe primeniti i za
proveru OHSMS po OHSAS , kao i svih drugih standarda/sistema.
Provera prve strane. Redovna interna provera svakog standarda/sistema, koju obavljaju osposobljeni kadrovi iz organizacijeinterni proveravai, je obaveza odravanja
samog sistema. Interna provera je planska aktivost koja se provodi od ranih faza projektovanja sistema, njegovog uvoenja da bi se utvrdio stepen primene, pa sve do merenja
efekata standarda/sistema. Rezultati interne provere predstavljaju osnovu za preduzimanje poboljanja i deo su izvetaja koji se dostavlja rukovodstvu na redovno preispitivanje standarda/sistema.
Interna provera se esto provodi i po zahtevu rukovodstva u cilju provere funkcionisanja pojedinih delova poslovnog procesa u koji je uveden standard/sistem. Interna provera
obuhvata pored standarda/sistema i proveru proizvoda, procesa i sl.
Pored interne provere koja odreuje efektivnost standarda/sistema, primenjuje se
i samoocenjivanje kao mera dostizanja ciljeva zrelosti odnoso, odrive uspenosti i izvrsnosti organizacije.
Provera druge strane. Svaki kupac odnosno zaintersovana strna amoe da zahteva
proveru odreenog standarda/sistema organizacije. Ta provera se naziva eksterna provera ili provera druge strane. Da bi se izbegle stalne provere druge strane, uvode se
provere tree ovlaene strane.
Provera tree strane. Provera tree ovlaene strane se provodi u cilju ocene standarda/
sistema i dobijanja sertikata, ukoliko je sistem usklaen sa zahtevima odgovarajueg
standarda. Taj sertikat se prihvata kao objektivan dokaz o posedovanju operativnog
sistema, ime se stie naziv priznati isporuioc. Sertikaciju standarda/sistema vri
ovlaena trea strana, koja mora zadovoljiti uslove za to.
270
P

Slika 7.6.1-1: Vrste provere i ocene

Uticaj provere na efektivnost sistema. Rasprostranjenost zahteva za sertifkaciju standarda/sistema je u najveoj meri doprinela irenju primene ovih standarda. Sa druge
strane, svoenjem svrhe primene standarda/sistema samo na zadovoljenje zahteva
sertikacije (to je est sluaj), postavlja se pitanje svrhe uvoenja i efektivnosti takvog
sistema. Odgovornost sertikacionih tela postaje sve vea. Sertikaciona tela u elji da
osvoje to vei deo trita, esto upadaju u konikt interesa tako to sami vre konsultacije
u hodu i pripreme rmi buduih klijenata, koje onda sertikuju (!). Istovremeno se regrutuju ocenjivai, koji imaju formalna zvanja i obuke, ali bez dovoljno iskustva, to vodi
neujednaenosti kriterijuma kod sertikacije, te formalnoj, a ne sutinskoj oceni sistema
kvaliteta. Sve to esto dovodi do kontraproduktivnih efektata koji se esto svode na to da
se standard/sistem uvodi i poboljava samo za sertikaciju.
U ovakvoj situaciji, mnoge ozbiljne i renomirane rme, preduzimaju dodatnu proveru
svojih isporuioca, iako su oni sertikovani. Sa druge strane one poinju da samodeklariu
usaglaenost svojih menadment sistema sa odgovarajuim standardima, ukoliko su stekle
toliko poverenje kod svojih korisnika i drugih zainteresovanih strana za to.
Interna provera standarda/sistema i samoocenjivanje prema kriterijumima standarda
ISO 9004 i modela izvrsnosti predstavljaju najbolji nain da se proveri efektivnost sistema
i da se utvrde mere za ostvarivanje sutinskih kontinualnih poboljanja.
ema akreditacije. Pristup tritu Evropske unije i drugih ozbiljnih trita praktino nije
mogu bez sertikata za proizvod i za sistem kvaliteta, ivotnu i radnu sredinu, te bezbednosti hrane (kada se radi o rmama ize te brane) od strane akreditovanih, meunarodno
priznatih sertikacionih tela.
P
271
Na slici 7.6.1-2: je prikazana tipina ema za:

akreditaciju sertikacionih tela i laboratorija,
sertikaciju standarda/sistema (kvaliteta i ivotne sredine), kadrova i proizvoda i
ispitivanje i kontrolu proizvoda.
Slika 7.6.1-2: ema akreditacije

Sve aktivnosti akreditacije, sertikacije i ispitivanja prikazani na ovoj emi spadaju u
oblast dobrovoljnih mera za verikaciju menadment sistema, kadrova i proizvoda. Navedena ema se uspostavlja na nacionalnom nivou prema utvrenim strandardima, tako
da prestavlja element evropske kue kvaliteta. Ispunjavanjem utvrenih zahteva svako
telo iz eme moe da postane lan udruenja evropskih i meunarodnih akreditacionih i
sertikacionih tela, ime potvruje svoju kompetentnost.
7.6.2 Plan priprema za sertiikaciju
Priprema organizacije za sertikaciju predstavlja veliku motivaciju za rukovodstvo da
primeni eljni standard/sistem. Sa planom priprema poinje se praktino nakon izvrene
interne pripreme. Provoenje mera za otklanjanje utvrenih neusaglaenosti i podruja
za poboljanja sa internih provera u stvari predstavlja akcioni plan za spremanje organizacije za sertikaciju. U tabeli 7.6.2-1 prikazane su kljune aktivnosti koje se moraju
provesti u sklopu priprema za sertikaciju.
272
P

Tabela 7.6.2-1: Plan priprema za sertikaciju

RB
1.
2.
Kompletiranje svih dokumenata
3.
Kompletiranje propisa, standarda i

metodologija
4.
Objava i postavljanje politike ivotne

sredine i OH&S
5.
Utvrivanje i odobrenje ciljeva ivotne

sredine i OH&S
6.
Odobrenje vrednovanja aspekata ivotne

sredine
7.
8.
9.
Kljune aktivnosti
Nosilac /resursi
Rok
Distribucija svih dokumenata
Odobrenje procene OH&S rizika

Masovna obuka zaposlenih
Primena dokumenata i programa,
kompletiranje zapisa
10. Ureenje ambijenta

11.
Nabavka merne i pratee opreme i

zatitnih sredstava
12.
Pregledi i ispitivanje opreme prema

zakonskim zahtevima
13.
Imenovanja PRIMS, auriranje organizacije

i sistematizacije
14.
15.
16.
17.
18.
19.
Interne provere
Korektivne i preventivne mere
SPC izvetaj o ostvarenju ciljeva
Preispitivanje od strane rukovostva
Predsertikaciona provera
Sertikacija
PRIMS je obavezan da u saradnji sa timom za uvoenje EMS i OHSMS denie plan

priprema, da utvrdi nosioce aktivnosti, potrebne resurse i rokove izvrenja. U cilju to
ekasnije pripreme dobro je kod denisanja rokova poeti od eljenog roka sertikacije,
pa hodom unazad utvrditi ostale rokove. Plan mora da bude analiziran na kolegijumu
direktora kako bi se obezbedila sredstva i stvorila kritina masa motivacije za njegovu
realizaciju. Bez obzira koliko se dobro planiralo, iskustvo kokazuje da je neophodna mobilizacija cele organizacije u zavrnici priprema za sertikaciju.
Veoma je vano da sama sertikacija proe teno i bez nesporazuma sa proveravaima
sertikacionog tela. Sam tok sertikacije treba da tee isto kao to je protekla interna
provera. Rukovodioci koji su ve uestvovali u internoj proveri, kao proveravai i kako
P
273
proveravane osobe, trebli bi da imaju potrebno znanje i rutinu da prezentuju svoju organizacionu celinu ili proces. Jedan od bitnih aspekata kod sertikacione provere je to
kako su proveravani rukovodioci ubedljivi i kako vladaju materijom kod prezentovanje
svoje celine. Korisno je da svaki rukovodioc ima kratko operativno uputstvo koje mu moe
pomoi kod prezentovanja denisanih elemenata sistema.
UPUTSTVO ZA PREZENTACIJU EMS i OHSMS TOKOM PROVERE
1. SVAKI RUKOVODILAC VLASNIK PROCESA KOJI JE U PROGRAMU PROVERE MORA DA IMA NA
STOLU:
PLAN PROVERE SA ELEMENTIMA KOJE JE OBAVEZAN DA PREZENTUJE
SOPSTVENI AKTUELNI UGOVOR O OBAVLJANJU POSLOVA
ODOBRENU ORGANIZACIONU EMU CELINE KOJOM UPRAVLJA
AURAN SPISAK ZAPOSLENIH U SVOJOJ ORGANIZACIONOJ CELINI
2. U KANCELARIJI RUKOVODIOCA MORA DA BUDE:
ISTAKNUTA POLITIKA IVOTNE SREDINE I OH&S
KONTROLISANA KOPIJA DOKUMENATA EMS I OHSMS KOJA SU MU DISTRIBUIRANA U
OZNAENOM REGISTRATORU ILI NA SERVERU
PROSPEKT FIMRE SA KATALOGOM PROIZVODA ILI USLUGA - KOD DIRKETORA KOJI E
DATI OCENJIVAIMA
DOKUMENTE EMS I OHSMS, PRIMERE ZAPISA KOJI POKRIVAJU ZAHTEVE ELEMENATA STANDARDA KOJI SU PLANIRANI ZA PROVERU PREMA PLANU PROVERE
KANCELARIJA MORA DA BUDE UREDNA SAMO SA JEDNODNEVNIM PAPIRIMA NA STOLU
3. POSTUPAK PREZENTACIJE:
KRATKO PREDSTAVITI ORGANIZACIONU CELINU KOJOM UPRAVLJA, NJENE DELOVE I
DELATNOSTI 3-4 MINUTA (DIREKTOR ZA PREDUZEE 5-6 MINUTA)
PREDSTAVITI CILJEVE EMS I OHSMS FIRME ODNOSNO POSLOVNE FUNKCIJE / PROCESA.
PREDSTAVITI ASPEKTE, OPASNOSTI I RIZIKE, TE PROGRAM MERA ZA NJIHOVO OTKLANJANJE, SNIENJE ILI UPRAVLJANJE VEZANE ZA ORGANIZACIONU CELINU
NAVESTI PROCEDURE I UPUTSTVA PO KOJIMA SE RADI KOJI POKRIVAJU PLANIRANE ELEMENTE PROVERE I POKAZATI IH VODITI RAUNA DA JE TO LINA VAEA KOPIJA I DA
IMA SVE STRANICE
KRATKO PREDSTAVITI PROCES(E) RADA PREMA PROCEDURAMA 4-5 MINUTA
PRIPREMITI NEKOLIKO PRIMERA KOMPLET ZAPISA SA EVIDECIJAMA ZA DEMONSTRACIJU
PROCESA VODITI RAUNA O SVAKOM DETALJU
DEMONSTRACIJU PRIMERA TREBA DA IZVRE SARADNICI MOGU SE POZVATI U
KANCELARIJU ILI SE MOE II U NJIHOV RADNI PROSTOR
OBRATITI POSEBNU PANJU NA SVAKI POTPIS I DATUM, SVAKU RUBRIKU...
SVAKI RUKOVODILAC OBAVEZNO MORA DA PREZENTUJE REZULTATE OSTVARENJA CILJEVA KROZ SPC ANALIZE
VI VODITE AUDITORA KOD OBILASKA RADNOG AMBIJENTA, A NE ON VAS
RADNI AMBIJENT MORA DA BUDE BESPREKORNO IST, UREDAN, OZNAEN, A SVI ENTITETI U NJEMU POD KONTROLOM SREENI I OZNAENI SA STATUSOM ISPRAVNOSTI
OBRATITI PANJU NA LADICE I ORMARE KOJE AUDITOR MOE SAM DA OTVORI KOD VAIH SARADNIKA
OSNOVNI SAVETI:
VODITI RAUNA DA VAE NAVODE AUDITOR PROVERAVA U DRUGIM PROCESIMA
NE ODGOVARATI NA NEPOSTAVLJENA PITANJA
NE GOVORITI O STVARIMA KAKVE BI TREBALO DA BUDU VE KAKVE JESU- SVE MORA BITI
DEFINISANO PROCEDURAMA I DEMONSTIRANO KROZ ZAPISE I OBRNUTO
IMATI SIGURAN, UBEDLJIV I PROFESIONALAN NASTUP
NE ALITI SE NA SARADNIKE ILI DRUGE RUKOVODICE
BORITI SE ZA SVOJE STAVOVE DOK NE STEKNETE UTISAK DA JE TO KONTRAPRODUKTIVNO
PONAAJTE SE KAO DOBAR DOMAIN, VLADAJTE SITUACIJOM I VREMENOM
274
P

7.6.3 Prijava za sertiikaciju

Prijava za sertikaciju poinje u vreme interne provere, a po pravilu najmanje tri
meseca pre eljenog termina za sertikaciju. Treba raunati da sam izbor sertikacionog
tela, ukljuivo izbor ponude i izradu ugovora traju 2-3 sedmice. Takoe treba raunati
da timu provaravaa (auditora) iz sertikacionog tela treba vremena da se upoznaju sa
dokumentacijom proveravane organizacije i njenim menadment sistemom.
Izbor sertikacionog tela koje e izvriti proveru i sertikaciju EMS i OHSMS viestruko
je znaajan. Pre svega treba birati telo iji su sertikati uvaavani od kljunih kupaca organizacije. Kod izvozno orijentisanih organizacija dobro je birati sertikaciono telo koje
je poznato na tritima zemalja u koje se izvozi. Drugi vaan element kod izbora sertikacionog tela je injenica da ono postaje dugoroni parner organizacije koji e svake
godine vriti nadzornu proveru EMS i OHSMS. Poeljno je da te provere imaju manje
kontrolni karakter, a vie da to budu prilike za kreiranje poboljanja. U tom cilju treba
birati sertikaciono telo koje ima iskustva iz brane kojom se bavi organizacije. Na taj
nain e sugestije auditora biti implicitno zasnovane na iskustvima iz drugih organizacija
koje su sertikovali.
Najvanije kod izbora sertikacionog tela je, da se rukovodstvo raspita kod klijenata
tog tela, kolika je reputacija i objektivnost njegovih auditora.
Najveu pogreku, katastrofalnih razmera po organizaciju, ine oni koji biraju sertikaciono telo prema jedinon kriterijumu - da to lake dou do sertikata. Pored problema koje e imati kad-tad sa zainteresovanim stranama, javljaju se formalni problemi
kako da svake godine prou kontrolnu proveru. Sutinski najvei problemi u tom sluaju su
proputene prilike da se, uporedo sa unapreenjem ivotne i radne sredine, unapredi i
poslovna kultura, ugled i poverenje organizacije kod zainteresovanih strana.
Cena sertikacije na naem tritu varira ali ona ne bi smela biti presudna kod izbora sertikacionog tela. Po pravilu ne treba birati najskuplja, ali nikako ni najjeftinija
tela, koja odudaraju od uobiajneih cena. Drugo pravilo je da moete traiti snienje
ponuene cene uz iznoenje nekog od sledeih argumenta: da je va sistem globalizovan,
da se mnogi procesi ponavljaju, da su lokacije identine, da se rade jednostavni istovrsni
poslovi, da se radi u smenama, da se radi sa slinom opremom na vie mesta, da imate
dosta sezonskih radnika i slino.
Na tritu postoji veliki broj domaih i inostranih sertikacionih tela koja mogu uspeno
da sertikuju EMS i OHSMS organizacije. Trino pravilo iz ove oblasti glasi; sertikaciono telo koje ima akreditaciju nekoj dravi moe da radi u svim ostalim dravama bez
ogranienja.
Sertikaciona tela, koja imaju svoja predstavnitva kod nas, sa kojima autor u svom
konsultantskom i ekspertskom radu ima pozitivna iskustva su sledea:
TUV SUD, Nemaka
TUV Thurningen, Nemaka
P
275
RW TUV, Nemaka
DQS, Nemaka
AQS, Austrija
SGS, vajcarska
SQS, vajcarska
YUQS, Srbija
Institut za standardizaciju, Srbija
Loyd Register, UK
BSI, UK
SCQ Italija, i druga.
Komunikacije sa izabranim sertikacionim telom ili telima obavlja PRIMS. Pri korak je
da vam sertikaciono(a) telo(a) poalje(u) upitnik koji slui za procenu veliine organizacije i sloenosti vaeg menadment sistema na osnovu ega e pripremiti ponudu. Sama
popuna upitnika predstavlja prvu sliku koju dajete o sebi, a u vezi sa EMS i OHSMS. Ako
organizacija uvodi sisteme sa razumevanjem sva pitanja treba da budu potpuno jasna.
Sertikaciona provera se obavlja na srpskom jeziku, a svi dokumenti takoe treba da
budu na srpskom jeziku bez odzira koje e sertikaciono telo obavljati sertikaciju. Organizacija moe da zahteva i neki drugi jezik ili jezike za sertikacionu proveru. Inostrane
rme koje posluju na naem tritu obino imaju dokumente u dvojezinoj verziji to takoe
nije problem za sertikaciju.
Kada se radi o integrisanim menadment sistemima obavezo treba zahtevati kombinovanu sertikaciju koja je jeftinija i lake je pripremiti od vie pojedinanih.
Na slikama 7.6.3-1 ,2 i 3 ilustrativno su prikazani primeri obrazaca upitnika za izradu ponude za sertikaciju EMS prema ISO 14001, OHSMS prema OHSAS 18001 i
kombinovane sertikacije sertikacionog tela TUV Thurningen, Nemaka, odnosno njegovog predstavnitva TUV Adria d.o.o u Beogradu.
276
P

TUVadria d.o.o. Predstavnitvo Beograd

Bulevar Zorana Djindjia 45E I/3, 11000-Beograd
Strana 309 od 330
Tel. + 381 11 3130 252; Fax: +381 113130 252
E-mail: ofce@tuvadria.rs Web: www.tuvadria.rs
Upitnik za izradu ponude za sertikaciju EMS prema ISO 14001
Ovaj upitnik slui za prikupljanje podataka u svrhu izrade ponude kao i pripremu za postupak sertikacije od strane Slube za sertikaciju. Ovaj upitnik je sastavni deo proceduralne dokumentacije .
1. Podaci o eljenoj sertikaciji
- sertikacija prema DIN EN ISO 14001
- sertikacija integrisanog menadment sistema prema DIN EN ISO 14001 i DIN EN ISO 9001:2008
- sertikacija integrisanog menadment sistema prema DIN EN ISO 14001 i _________________
- sertikacija prema propisima uklanjanja otpada iz pogona
ta Vi oekujete od nas?
ponudu
informacije o postupku sertikacije
ostalo: ____________________________________________________________________
2. Podaci organizacije (Molimo Vas da priloite prospekt organizacije, ukoliko je posedujete)
Organizacija (centrala):
Adresa
Kontakt osoba:
Telefon:
Fax:
Oblik pravnog lica:
lanstvo u nekoj grupaciji:
Ispostave/ podrunice/
kerka preduzea:
Pozivni br.:
E-mail:
Ukoliko ukljuujete ispostave / podrunice itd. u sertikaciju, molimo Vas da navedete potpune adrese
ispostava kao dodatni prilog upitniku (tabela ukljuujui br. zaposlenih i smene).
3. Zaposleni
Ukupan broj:
_____________________________
od toga:
- u punom radnom vremenu:
_____________________________
- na pola radnog vremena:
_______________ (proseni udeo u %)
- ostali:
_______________
Broj zaposlenih po smenama:
_______________
Smene se razlikuju u pogledu uticaju na okolinu (zaokruiti odgovarajue):
- ne znatno
- znatno (Molimo Vas da razliku opiete, eventualno kao dodatan prilog):
P
277
4. Podaci organizacije o delatnosti i relevantnosti po pitanju uticaja na ivotnu sredinu

Molimo Vas da odvojeno navedete podatke za svaku lokaciju (eventualno kao prilog)
A: Kojom proizvodnjom ili uslugom se bavi organizacija?
B: Kakvi su uslovi lokacije (industrijsko-, zanatsko-, stambeno podruje, odnos prema zatiti voda, ostali
uslovi prema zatiti ivotne sredine)?
C: Atipini uticaji na zatitu ivotne sredine (preko opreme, procesa, sirovina, repromaterijala, proizvoda).
D: Postoje li posebni rizici po ivotnu sredinu ili sigurnost ili posebna oprema kao na primer benzinska
pumpa, skladite opasnih materija ili materije opasne po vodu, oprema za lakiranje.
E: eljeno podruje primene, koje bi stajalo na sertikatu.
5. Da li ispunjavate sledee uslove? (Molimo oznaite):
o komplikovana logistika, koja obuhvata jedan objekat ili vie lokacija na kojima se izvode radovi /
prua usluga i koje treba posebno audititrati kao npr. odvojeni razvojni centar;
o osoblje, koje govori vie od jednog stranog jezika (zbog ega je potreban prevodioc ili gde pojedini auditori ne mogu odvojeno auditirati);
o velika lokacija u odnosu na broj zaposlenih (npr. umsko gazdinstvo);
o visok stepen regulacija (npr. prehrambeni proizvodi, lekovi, astronomija, atomska energija itd.);
o sistem obuhvata visoko kompleksne procese ili relativno veliki broj pojedinanih aktivnosti;
o aktivnosti, koje trae povremenu posetu lokaciji, kako bi se potvrdile aktivnosti sedita organizacije,
iji e menadment sistem biti sertikovan;
o velika osetljivost ivotne sredine u poreenju sa tipinom lokacijom za tu delatnost;
o posebna gledita zainteresiranih strana (politika, graani, udruenja za zatitu ivotne sredine);
o indirektni aspekti, koji e produiti vreme audita;
o dodatni ili neobini aspekti u vezi ivotne sredine ili regulisanih uslova za delatnost;
o u odnosu na broj zaposlenih, radi se o veoma maloj lokaciji (npr. samo kancelarija / biro);
o zrelost menadment sistema;
o kombinovani audit integrisanog sistema iz dva ili vie kompatibilnih menadment sistema;
o Aktivnosti niske kompleksnosti, npr.:
o procesi obuhvataju samo jednu optu aktivnost (npr. samo servis)
o u svim smenama se sprovode sline aktivnosti koje su bile osnova za ranije audite (interni i eksterni auditi) i postoje odgovarajui dokazi o adekvatnom sprovoenju u svim smenama;
o znatan deo osoblja provodi sline odnosno jednostavne aktivnosti;
o meu osobljem organizacije postoji odreen broj zaposlenih koji rade van sedita rme, npr.
prodavci, vozai, servisno osoblje itd., i usaglaenost njihovih aktivnosti u sistemu, mogue je
sveobuhvatno proveriti na osnovu uvida u dokumentaciju;
o organizacija ve poseduje neki drugi sertikovan menadment sistem (ako postoji, koji?):
________________ od kad?:_____________od koga ?:__________________________
6. Tok i eljeni termin
Ponudu oekujemo do:
_____________________
Planirani termin audita:
- Predaudit (Korak -1-audit):
_____________________
- Seertikacioni audit (Korak-2-audit) / validacija:
_____________________
Datum
Mesto
Potpis / M.P.
Slika 7.6.3-1: Ilustrativni primer upitnika za izradu ponude za sertikaciju EMS prema ISO 14001
278
P


Strana 309 od 330
Tel. + 381 11 3130 252; Fax: +381 113130 252
Opti podaci
Upitnik za izradu ponude za sertikaciju OHSMS prema OHSAS 18001
Ovaj upitnik je neophodan kako bi Sluba za sertikaciju ocenila, da li su u organizaciji koja ima potrebu da se
sertikacijom ispunjeni uslovi za sertikacioni audit.
1. Podaci o organizaciji:
Organizacija
Adresa
Kontakt osoba
Predstavnik za OHSMS
Telefon
Pozivni broj
Fax
E-mail
2. Struktura rme
Pravni oblik
Pripadnost koncernu
Organizaciona ema celokupnog preduzea, odnosno dela koji treba da se auditira, data je u prilogu.
da
ne
Ukoliko su u podruju primene ukljuene i ispostave, molimo Vas da ovu stranu (2) popunite kako za centralu,
tako i za svaku ispostavu.
Adresa: (centrala ili ispostava)
Brana
Glavni proizvodi / ulsuge:
Postupci proizvodnje
Rad u smenama (broj smena):
P
279
Broj zaposlenih
Centrala
Ispostava u:
Ispostava u:
Ispostava u:
Proizvodnja, od toga u smenama

Administracija
Zatita na radu
Podaci za sertikaciju
ta je cilj?
- sertikacija prema OHSAS 18001 verzija 2007
- sertikacija integrisanih menadment sistema,
koji sistemi:..................
- nismo jo odluili
Koje segmente elite sertikovati?
- celokupno preduzee sa centralom i svim ispostavama
- celokupno preduzee sa izuzeem ispostava / odeljenja
Koliko dugo je u primeni OHSMS? (Minimalno 3 meseca) _________________________
eljeni termin za sertikaciju? _________________________
Da li je OHSMS integrisan u postojei menadment sistem?
Ako je odgovor da, u koji? _________________________________________
Imate li
- poseban poslovnik za OHSMS

- integrisani poslovnik?
Imate li postrojenja koja podleu posebnim odobrenjima ili druge ureaje koji su relevantni za zatitu na radu?
Ako je odgovor da, koja?
Datum
Potpis uprave sa peatom rme
Slika 7.6.3-2: Ilustrativni primer upitnika za izradu ponude za sertikaciju OHSMS

prema OHSAS 18001
280
P


Strana 309 od 330
Tel. + 381 11 3130 252; Fax: +381 113130 252
Dodatak 1:
Upitnik za kombinovanu sertikaciju
Molimo odgovarajue oznaiti!

0
ISO 9001
0 OHSAS 18001
ISO 14001 *
0 HACCP *
ISO 22000 *
0 ___________________
Kombination
*Molimo popunite i osnovne upitnike!

0 Izvetaj o preispitivanju od strane rukovodstva sadri sveobuhvatnu poslovnu strategiju i planiranje svih navedenih standarda;
0 Interni auditi se sprovode integrisano za navedene standarde;
0 Politika i ciljevi rukovodstva su integrisani za navedene standarde;
0 Sistemski procesi se posmatraju integrisano;
0 Dokumentacija, ukljuujui procedure i uputstva se izrauje integrisano (koliko to delatnost dozvoljava);
0 Mehanizmi za poboljanje (korektivne-, preventivne mere, metode merenja i kontinualna poboljanja) se organizuju i sprovode integrisano;
0 U organizaciji postoji integrisani pristup planiranju i korienju tehnika upravljanja rizicima
0 Odgovornosti i podrka rukovodstva su integrisani.
Mesto, datum
Peat, potpis odgovorne osobe
Slika 7.6.3-3: Ilustrativni primer upitnika za izradu ponude za kombinovanu sertikaciju
P
281
7.6.4 Plan izvoenja sertiikacije

Nakon izbora sertikacionog tela i potpisa ugovora sa njim potrebno je denisati
plan provere. Uobiajeno je da se sertikacionom telu 2-3 nedelje pre provere dostavi
poslovnik o EMS i OHSMS i organizaciona ema sa imenima rukovodioca za pojedine
organizacione celine. Na osnovu ovoga imenovani tim proveravaa (auditora) pravi plan
provere. Tokom izrade plana provere PRIMS je u stalnom kontaktu sa vodeim auditorom
i dostavlja mu neophodne dodatne informacije o organizaciji.
Od vodeeg auditora treba zahtevati da najmanje sedam dana pre poetka provere
dostavi plan provere kako bi se proveravani rukovodioci upoznali sa njim, rezervisali
termine za proveru i izvrili neophodne zavrne pripreme.
Sertikacija se vri u dva koraka koji se sastoje od faze 1 ili predprovere i faze 2
same sertikacione provere. Predprovera predstavlja kratku proveru po svim elementima
kao i sertikaciona provera, ali bez ulaska u detalje. Svrha predprovere je sagledavanje spremnosti rme za sertikaciju. Nakon predprovere auditori dostavljaju izvetaj o
neusaglaenostima i predlozima za poboljanja. Na osnovu nalaza predprovere auditori
daju procenu roka u kom se realno mogu otkloniti utvrene neusaglaenosti i predloena
poboljanja do sertikacione provere. Praktino najkrai rok za sertikacionu proveru je
2-3 sedmice, a najdui zavisi od nivoa spremnosti organizacije.
Plan provere sadri elemente standarda (ISO 9001, ISO 14001 i OHSAS 18001,
ili drugih)za svaku organizacionu celinu po kojima e biti proveravani. Takoe, sadri
preciznu satnicu i imena proveravanih rukovodioca i proveravaa. Obe faze provere su
metodoloki identine sa internom proverom.
Na slici 7.6.4-1 je ilustrativno prikazan, neznatno modikovan, primer realne kombinovane sertikacione provere - faza 1, QMS, EMS i OHSMS jedne rene luke [33]. Radi
se o fazi 1 provere. Plan je uradilo sertikaciono telo TUV SUD Nemaka i on sadri sve
elemente za njenu uspenu realizaciju.
282
P

Audit plan
Order no.: 70723554
Client no.: 86597
Datum provere u preduzeu:
Certication Audit (ISO 9001 :2008)

Certication Audit (ISO 14001: 2004)
Certication Audit (OHSAS 18001: 2007)
09 10.7.2008
Preduzee/naruioc:
ABC
Vrsta provere/
Standardi / datum izdaje:
Ulica:
Ulica i broj
Pota / grad:
SRB: 11000 Beograd
Predstavnik preduzea za proveru:
Ime i prezime
Poslovnik o integrisanim menadment sistemima /
izdanje: broj
; od:
EMS JB/ PN
OHSMS - SG
QMS PN/ VV
DP
Datum/revizija PK
Vodei proverava /
proveravai:
Proverava / pripravnik
Proveravai (po potrebi):
Jezik na proveri:
SRPSKI
Plan provere uraen:
Datum
as (h)
xx.xx.
xxxx
08:00
08:30
11.00
11.00
12.30
Datum:
Organizaciona jedinica/ lokacija

Uvodni sestanak
Opening meeting
Generalni direktor
Top management
Opti poslovi/Kadrovi
HR Human resources
Potpisi vodeih proveravaa:
Proces/element
ISO 14001/
OHSAS18001/
ISO 9001
Uesnici provere
Uestnici audita
/
Management
Ime i prezime
Ime i prezime
EMS - 4.1, 4.2, 4.3.3,

4.4.1, 4.4.3, 4.6
OHSMS - 4.1, 4.2, 4.3.3,
4.4.1, 4.4.3, 4.6
QMS - 4.1, 4.2.3, 4.2.4,
5.1, 5.2, 5.3, 5.4.1,
5.4.2, 5.5.1, 5.5.2,
5.5.3, 5.6.1, 5.6.2,
5.6.3, 6.1, 8.2.1, 8.5.1
EMS - 4.4.2, 4.5.4
OHSMS - 4.4.2, 4.5.4
QMS 6.2, 8.4, 8.5
Proveravai
/ auditori
JB, SG, NP
JB, DP
SG
NP, VV
NP
SG
NP
P
283
Datum
as (h)
11.00
12.30
Skladine usluge:
Komercijalizacija ugovaranje-prodaja
Realizacija
rukovanje sa opasnim
materijama - handling
of hazardous substances
upravljanje sa otpadom
- waste
management
- Infrastruktura
12:3013:00
xx.xx.
xxxx
Proces/element
ISO 14001/
OHSAS18001/
ISO 9001
EMS - 4.3.1, 4.4.6,
4.4.7, 4.5.4
Ime i prezime
OHSMS -4.3.1, 4.4.6,

4.4.7, 4.5.4
QMS 4.2.3, 4.2.4,
7.1, 7.5.1, 7.5.2, 7.5.3,
7.5.4, 7.5.5, 7.6, 8.1,
8.2.3, 8.2.4, 8.3, 8.4
Nabavka - Purchasing
13:00
-16:30
Luke usluge:
Komercijalizacija ugovaranje-prodaja
Realizacija
rukovanje sa opasnim
materijama - handling
of hazardous substances
upravljanje sa otpadom
- waste
management
upravljanje
neusaglaenostima
- Operativna priprema
pristanikih poslova
- Infrastruktura
Proveravai
/ auditori
JB, DP
SG
VV
JB, SG
NP, VV
Pauza - Break
13:0015:00
Ime i prezime
EMS - 4.4.6, 4.5.4

OHSMS -4.4.6, 4.5.4
QMS 7.4.1, 7.4.2,
7.4.3, 8.4
EMS -4.3.1, 4.4.6, 4.4.7,
4.5.3 4.5.4
Ime i prezime
OHSMS -4.3.1, 4.4.6,

4.4.7, 4.5.3.2 4.5.4
QMS 4.2.3, 4.2.4,
7.1, 7.5.1, 7.5.2, 7.5.3,
7.5.4, 7.5.5, 7.6, 8.1,
8.2.3, 8.2.4, 8.3, 8.4
NP
SG
NP
JB, DP
SG
VV
16:30
-17:30
Usklaivanje proveravaa / auditora

Coordination among auditors
JB, SG
NP, VV
17:30
Kraj 1 dana provere

End of 1 day
JB, SG
NP, VV
8:009:00
Odravanje elektro,
masinsko, Maintenance
( indentikacija aspekata ivote sredine,
opasnosti i rizika OH&S)
9:0011:30
284
Uesnici provere
PRIMS
Interne provere
SPC analize i izvetaji
Korektivne i preventivne
mere
Ime i prezime
Ime i prezime
P

EMS - 4.4.6, 4.4.7, 4.5.4

OHSMS - 4.4.6, 4.4.7,
4.5.4
QMS 4.2.3, 4.2.4,
6.3, 6.4, 7.5, 7.6, 8.2.3,
8.2.4, 8.4
EMS - 4.4.4 4.4.5 4.5.3
4.5.4 4.5.5 4.6
OHSMS - 4.4.4 4.4.5
4.5.3 4.5.4 4.5.5 4.6
QMS 4.2.1, 4.2.2,
4.2.3, 4.2.4, 8.1, 8.2.2,
8.4, 8.5.1, 8.5.2, 8.5.3
JB, DP
SG
NP, VV
JB, NP
SG
NP, VV
Datum
as (h)
11:3014:00
Sektor bezbednosti
- praenje i merenje
- ocena usaglaenosti
- istraivanje incidenata
- vanredne situacije
- upravljanje otpadom waste management
Proces/element
ISO 14001/
OHSAS18001/
ISO 9001
Uesnici provere
Ime i prezime
14:0015:00
Usklaivanje proveravaca / auditora

Coordination among auditors
15:0016:00
Zakljuni sestanek Closing meeting
16:00
Kraj provere
End of audit
EMS - 4.3.1, 4.3.2,

4.4.7, 4.5.1, 4.5.2, 4.5.3
OHSMS - 4.3.1, 4.3.2,
4.4.7, 4.5.1, 4.5.2,
4.5.3.1
QMS 6.3
Uestnici audita
/
Management
Proveravai
/ auditori
JB, NP
SG
NP, VV
JB, SG
NP, VV
JB, SG
NP, VV
JB, SG
NP, VV
Za uvodni i zakljuni sastanak molimo obezbedite odgovarajui prostor.

Predstavnik rukovodstva za integrisane menadment sisteme je prisutan tokom cele provere.
Distribuirano: PRIMS, lanovi audit tima
Slika 7.6.4-1: Plan kombinovane sertikacione provere QMS, EMS i OHSMS
P
285
7.6.5 Izvetaj o nalazima provere sa merama

Rezultat svake provere je izvetaj sa utvrenim kritinim i nekritinim neusaglaenosti,
preporukama (mogunostima ili podrujima) za poboljanja i pohvalama. Na zavrnom
sastanku nakon proveri svaki proverava (auditor) iznosi svoje rezultate (nalaze) koje je
tokom provere saoptio proveravanom rukovodiocu. Kada se radi o predproveri (audit faza 1) vodei proverava predlae termin za sertikacionu proveru (audit faza
2). Rukovodstvo treba da prihvati sve rezultate provere i da da pokae spremnost da
preduzme i realizuje odgovarajue korektivne mere ili poboljanja. Tokom provere i na
samom zavrnom sastanku mogue je izneti dodatne argumente da se ublae neke ocene
do kojih je doao auditor, pri emu treba pokazati veliku dozu ubedljivosti, ali i kuluture
dijaloga. Nekoliko dana nakon zavretka provere vodei proverava dostavlja pismeni
izvetaj provere u kome je popunjena rubrika sa bitnim rezultatima provere:
nekritine neusaglaenosti,
kritine neusaglaenosti,
preporuke ili mogunosti za poboljanja i
pohvale.
PRIMS je duan da u to kraem roku, u konsultacijama sa odgovornim (proveravanim)
rukovdiocima, pripremi mere tako to e popuniti rubrike u izvetaju koje sadre:
istraivanja uzroka neusaglaenosti i
nameravane korektivne mere koje se ele preduzeti sa odgovornostima i rokovima.
Nakon prihvatanja mera i rokova od strane vodeeg proveravaa moe se poeti sa
njihovom realizacijom.
Na slikama 7.6.5-1 i 2 prikazani su, neznatno modikovani, izvetaji sa odranog
kombinovanog audita EMS, OHSMS jedne organizacije [33]. Radi se o predproveri (audit
faza 1) koji je izvrilo sertikaciono telo TUV SUD. Izvetaji sadre rezultate provere sa
merama i preporuke za poboljanja i pohvale koje su utvrdili proveravai, kao i sadraj
istraivanja uzroka i nameravane mere koje se ele preduzeti koje je pripremio PRIMS.
Navedene mere u ovom sluaju su uspeno realizovane i sertikaciona provera, faza 2
je uspeno okonana, tako da je organizacija uspeno sertikovala svoje sisteme EMS i
OHSMS.
286
P

Izvetaj sa audita
Anex 1: Katalog mera i preporuka za poboljanje i pohvale
Vrsta audita: Audit Stage 1 ( ISO 14001:2004)
Oznaka naloga: broj
Oznaka klijenta: broj
Firma: ABC
Vrsta audita:
Oznaka naloga:
Oznaka klijenta:
Firma: ABC
Vrsta audita :
Standard / datum izdavanja:
Poslovnik / revizija / datum:
Poslovnik o integrisanim menadment sistemima; izd. ; od
Datum audita na licu mesta:
Datum
Organizacija / naruilac:
ABC
Ulica / broj:
Ulica i broj
Potnanski broj / mesto:
SRB 11000 Beograd
Predstavnik za proveru:
Ime i prezime
Vodei auditor / auditor:
Ime i prezime
Tehnini expert / pripravnik:
Audit Stage 1 (ISO 14001: 2004)
Oblast vaenja:
Industrijska brana:
Za matrinu proveru ali proveru
vie lokacija:
adresa centrale:
Ostale lokacije / podrunice
(broj):
Od toga auditirano (broj):
Prilozi:
Izvetaj sa audita stage 1
Rezultat provere stage 1 (na licu

mesta):
Predviden auditor za proveru
stage 2:
Predviden termin za proveru
stage 2:
Gledaj Izvetaj sa audita stage 1
Datum
Ime i prezime
Datum
Ime i prezime
Vodei auditor ISO 14001
P
287
Komentar:
Audit ne moe obuhvatiti svaki detalj sistema menadmenta. Dakle, mogua su
podruja/slabosti koje auditori nisu primetili na zavrnom sastanku i izvetaju sa audita.
Rezultati se uvek procenjuju na osnovu sledee klasikacije:
Kritine
neusaglaenosti (N):
Neuspeh ispunjenja zahteva standarda; uzroci istih e biti analizirani

i denisae e se korektivne mere za ekasnu primenu pre odluke
o izdavanju/obnovi sertikata. Auditor uopteno vrednuje ekasnost
korektivnih mera auditom na mestu (on site) ukoliko vrednovanje nije
mogue iz priloene dokumentacije
Nekritine
neusaglaenosti (O):
Neuspeh u punoj primeni pojednih zahteva standarda koji ne

ugroavaju ekasnost osnove sistema menadmenta. Nameravane
mere e biti preneene vodeem auditoru unutar 14 dana pre odluke
o izdavanju/obnovi sertikata. Vodei auditor procenjuje uspenost
predloenih korektivnih mera i potvruje prihvatanje istih. Implementacija navedenih mera e biti proverena na sledeem auditu.
Mogunosti za
poboljanje (I):
Pohvale (P):
288
Stanovita koja bi vodila usavravanju sistema menadmenta

uvaavajui zahteve standarda. Preporuuje se implementacija u
organizaciji.
Pohvale sistema menadmenta koja se posebno istiu.
P

P
289
PRIMS
4.3.1
DIREKTOR
PRIMS
4.3.1
4.3.3.
DIREKTOR
Proces/
jedinica
4.1
ISO
14001
Neki aspekti ivotne sredine nisu identikovani:

klima ureaji.
Predlog, da se kriteriumi
za znaajne aspekte
promene, tako da
aspekt bude automatski
znaajan ako postoji
zakonski zahtev (ako so
u ukviru GVE onda sledi
samo monitoring).
Preporuuje se, da se
resursi kod programa
zatite ivotne sredine
(ZS) detaljnije deniu.
N/
O/
I/
P
Preporuuje se, da
dopunite Viziju, Misiju i
Vrednosti sa ISO 14001.
A. Faza 1
(dovrava auditor)
Bitni rezultati audita
Kod vrednovanja aspekata ivotne sredine, klima

ureaji su svrstani u grupu
kuanskih aparata (friideri,
itd) i nisu izdvojeni kao
posebni.
(ispunjava klijent u sluaju

neusaglaenosti)
Rezultati analize uzroka
Ime i prezime
Datum
U okviru Biznis plana za 2009

denisati resurse prema integrisanim
ciljevima i programu ivotne sredine.
Ime i prezime
Datum
Ime i prezime
Datum
Izvriti reviziju vrednovanja aspekata
u skladu sa utvrenim kriterijumima.
U proceduri identikacije aspekata

ivotne sredine izmeniti kriterijume
tako da aspekt bude automatski
znaajni ako postoji zakonski zahtev.
U okviru aspekata ivotne sredine

izvriti vrednovanje uticaja na ivotnu
sredinu klima ureaja posebno.
Ime i prezime
Datum
Dopunu Vizije, Mislije i Vrednosti sa

aspektima ivotne sredine, zdravlja
i bezbenosti i dugorone odrive
uspenosti usvojiti na sledeem preispitivanju IMS.
Ime i prezime
Datum
Nameravana korektivna mera

(ukljuujui odgovornosti i rokove)
(dovrava klijent)
Stepen uasglaenosti
Efektivnost
Stanje/Datum
(dovrava auditor)
290
P

4.4.2
ISO
14001
HR
Proces/
jedinica
Novozaposleni radnik
(Ime i prezime) nije
uradio poseban deo
programa obuke.
Nisu denisani kriterijumi

za vrednovanja efektivnosti obuke.
Preporuuje se, da se denie obavezan minimalni

as obuke radnika (nap.
sata na radnika).
(dovrava auditor)
N/
O/
I/
P
Odredba procedure
kadrova o posebnom
programu obuke se moe
tumaiti dvosmisleno, tako
da se poseban deo obuke
odnosi samo za pripravnike,
to nije ispravno.
Dosadanji kriterijumi obuke

su obuhvatali samo potvrdu
da li je zaposleni koji je bio
na obuci zavrio istu ili nije,
nisu denisani kriterijumi koji
se odnose na radni uinak.

neusaglaenosti)
Ime i prezime
Datum
Precizirati formulaciju vezano za

program obuke za novozaposlenog u
proceduri kadrova.
Ime i prezime
Datum
Uraditi poseban deo programa obuke

za Ime i prezime, kao i za svakog
novozaposlenog.
Ime i prezime
Datum
U proceduri razvoja kadrova denisati kriterijume efektivnosti obuke

koji se odnose i na radni uinak po
zavrenoj obuci.
Gordana Tranic
Novembar 2008
U okviru ciljeva kvaliteta u Biznis planu

za 2009 godinu denisati minimalni
as obuke radnika.

(dovrava klijent)
Stepen uasglaenosti
Efektivnost
Stanje/Datum
(dovrava auditor)
P
291
4.4.6
4.4.6
ISO
14001
Otpad
Nabavka
Proces/
jedinica
Uskladitenje otpadnih
uorescentnih sijalica nije
dobro - omoguuje nenamerno oteenje sijalica
jer je otvoreno.
Frekvencija ocenjivanja
isporuilaca i dobavljaa
usluga nije odgovarajua
(5 godina je dug period).
Predlog, da se u ugovor
sa dobavljaima usluga
stave i ostali zahtevi ZS
(politika, opasne materije, vanredne situacije).
Procedura nabavke nove

opasne materije nije
denisana.
(dovrava auditor)
N/
O/
I/
P
Prilikom uskladitenja
uoroscentnih sijalica nije se
vodilo rauna o moguim,
nenamernim oteenjima.
S obzirom da se radi o
dobavljaima preteno sa
dugoronim ugovorima,
kod frekvencije ocene je
preovladavao komercijalni
aspekt, a nije dovoljno bio
zastupljen aspekt vezan za
ee promene zahteva iz
oblasti kvaliteta, ivotne
sredine i zdravlja i bezbednosti.
Identikacija opasnih materija je izvrena u okviru

odravanja i upravljanja
otpadom.
Denisano je da se u procesu realizacije ne manipulie
sa opasnim materijama, a
proces nabavke nije obuhvaen ovom analizom.

neusaglaenosti)
Ime i prezime
Datum
Uskladititi otpadne i uoroscentne

sijalice tako da se onemogui nenamerno oteenje.
Ime i prezime
Datum
Denisati u proceduri nabavke ocene

isporuilaca svakih 2 godine.
Ime i prezime
Datum
Dobavljaima dostaviti zahteve u

pogledu ivotne sredine, politike i
postupanje sa opasnim materijama.
Ime i prezime
Datum
U okviru procedure nabavke denisati:

- listu opasnih materija koje se nabavljaju,
- postupak nabavke, uvanja i rukovanja opasnim materijama.

(dovrava klijent)
Stepen uasglaenosti
Efektivnost
Stanje/Datum
(dovrava auditor)
292
P

Opasne
materije
PRIMS
PRIMS
4.4.7
4.5.3
Proces/
jedinica
4.4.6
ISO
14001
Nije izvedena veba iz

vanredne situacije i nije
donet plan vebe.
Uzrok neusaglaenosti
nije denisan, nego je
denisana korektivna
mera.
N/
O/
I/
P
Nema spiska opasnih materija i nema sigurnostnih

lista SDS.
Opasne tene materije u

prehrambenoj ambalai
u radionici main - bravarska.
(dovrava auditor)
U rubrici istraivanje uzroka,

umesto da su se istraivali
uzroci, teite je bilo na
pronalaenju reenja.
U okviru plana vanrednih

situacija nije predviena
veba ni plan vebe vanrednih situacija.
SDS nisu traene od isporuilaca.
U katalogu otpada nisu

jasno razdvojene opasne i
bezopasne materije.
Ni u jednom dokumentu nije

denisano da se opasne tene materije ne smeju drati
u prehrambenoj ambalai.

neusaglaenosti)
U koloni predvienoj za analizu uzroka za kritine i nekritine neusaglaenosti, izvriti detaljnu analizu njihovih
uzroka.
Ime i prezime
Datum
Ime i prezime
Datum
Sprovesti vebu iz vanrednih situacija.
Ime i prezime
Datum
U proceduri denisati plan vebe iz

vanrednih situacija.
Ime i prezime
Datum
Ime i prezime
Datum
Od isporuilaca opasnih materija
traiti da dostave SDS liste.
U katalogu otvoriti posebno listu opasnih i listu bezopasnih materija.
Ime i prezime
Datum
Napisati uputstvo o zabrani dranja

opasnih materija u prehrambenoj ambalai i postaviti ga na vidna mesta u
radionici.

(dovrava klijent)
Stepen uasglaenosti
Efektivnost
Stanje/Datum
(dovrava auditor)
P
293
4.5.4
ISO
14001
PRIMS
Proces/
jedinica
N/
O/
I/
P
(dovrava klijent)
Aurirati master listu zapisa IMS.

Zapisi iz oblasti ivotne
sredine nisu bili aurirani od Ime i prezime
strane IT slube koja inae
Datum
odrava listu zapisa.
Formirati posebnu master listu eksterMaster lista eksternih zapisa nih zapisa
je denisana procedurom,
ali nije kompletirana.
Ime i prezime
Datum

neusaglaenosti)
Slika 7.6.5-1: Primer izvetaja sertikacione provere EMS-a, faza 1
Master lista zapisa ne

ukljuuje eksterne zapise
i zapise ZS.
(dovrava auditor)
Stepen uasglaenosti
Efektivnost
Stanje/Datum
(dovrava auditor)
Izvetaj sa audita
Anex 1: Katalog mera i preporuka za poboljanje i pohvale
Vrsta audita: Audit Stage 1 ( BS OHSAS 18001:2007)
Oznaka naloga: broj
Oznaka klijenta: broj
Firma: ABC
Vrsta audita :
Standard / datum izdavanja:
Audit Stage 1 ( BS OHSAS 18001:2007)
Poslovnik / revizija / datum:
Poslovnik o integrisanim menadment sistemima
Datum audita na licu mesta:
Datum
Organizacija / naruilac:
ABC
Ulica / broj:
Ulica i broj
Potnanski broj / mesto:
SRB 11000 Beograd
Predstavnik za proveru:
Ime i prezime
Vodei auditor / auditor:
Ime i prezime /
Tehnini expert / pripravnik:
Oblast vaenja:
Port and storage services

Luke i skladine usluge
Industrijska brana:
EA 31.1
Za matrinu proveru ali proveru vie

lokacija:
adresa centrale:
Ostale lokacije / podrunice (broj):
Od toga auditirano (broj):
Prilozi:
Izvetaj sa audita stage 10
Rezultat provere stage 1

(na licu mesta):
Gledaj Izvetaj sa audita stage 1
Predviden auditor za proveru stage 2:
Ime i prezime /
Predviden termin za proveru stage 2:
Datum
Ime i prezime
Datum
294
Vodei auditor BS OHSAS

18001:2007
P

Potipis
Komentar:
Audit ne moe obuhvatiti svaki detalj sistema menadmenta. Dakle, mogua su
podruja/slabosti koje auditori nisu primetili na zavrnom sastanku i izvetaju sa audita.
Rezultati se uvek procenjuju na osnovu sledee klasikacije:
Kritine
neusaglaenosti (N):
Neuspeh ispunjenja zahteva standarda; uzroci istih e biti analizirani

i denisae e se korektivne mere za ekasnu primenu pre odluke
o izdavanju/obnovi sertikata. Auditor uopteno vrednuje ekasnost
korektivnih mera auditom na mestu (on site) ukoliko vrednovanje nije
mogue iz priloene dokumentacije
Nekritine
neusaglaenosti (O):
Neuspeh u punoj primeni pojednih zahteva standarda koji ne

ugroavaju ekasnost osnove sistema menadmenta. Nameravane
mere e biti preneene vodeem auditoru unutar 14 dana pre
odluke o izdavanju/obnovi sertikata. Vodei auditor procenjuje
uspenost predloenih korektivnih mera i potvruje prihvatanje istih.
Implementacija navedenih mera e biti proverena na sledeem auditu.
Mogunosti za
poboljanje (I):
pohvale (P):
Stanovita koja bi vodila usavravanju sistema menadmenta

uvaavajui zahteve standarda. Preporuuje se implementacija u
organizaciji.
Pohvale sistema menadmenta koja se posebno istiu.
P
295
296
P

Proces/
jedinica
DIREKTOR
PRIMS
DIREKOR
OHSAS
4.1
4.1
4.3.3.
U Poslovniku IMS i Biznis planu nisu uskladjeni

termini(OHSAS18001:1999 i
OHSAS 18001:2007)
Preporuuje se, da se globalni ciljevi kod programa

ZBR na nivou Biznis plana
kvantikuju, tako da bude
mogue usporedjivanje
medju procesima i medju
drugimi usporedjiljivim delatnostima u privredi.
N/
O/
I/ P
Preporuuje se, da dopunite

Viziju, Misiju i Vrednosti sa
OHSAS 18001:2007
A. Faza 1
(dovrava auditor)
BItni rezultati audita
Usled promene naziva

standarda i velike dokumentacije integrisanih
menadment sistema ,
grekom nisu svi termini
usklaeni.
(ispunjava klijent)
Ime i prezime
Datum
Ime i prezime
Datum
Kroz benmarking aktivnosti,
ukljuiti ciljeve uporedive sa srodnim organizacijama.
U okviru Biznis plana bie ukljuen

program ivotne sredine i zdravlja
i bezbednosti, u kome e, pored
redovnih ciljeva, biti ukljueni
ciljevi sa koleracionim indikatorima
izmeu razliitih procesa.
Ime i prezime
Datum
U Poslovniku IMS i Biznis planu uskladiti sve termine.
Dopunu Vizije, Mislije i Vrednosti sa

aspektima ivotne sredine, zdravlja
i bezbenosti i dugorone odrive
uspenosti usvojiti na sledeem preispitivanju IMS.
Ime i prezime
Datum

(dovrava klijent)
Stepen
uasglaenosti
Efektivnost Stanje/
Datum
(dovrava auditor)
P
297
Vlasnici
procesa
Sluba bezbednosti
Nabavka
Odravanje
4.4.7
4.4.6
4.4.6
4.5.2
Proces/
jedinica
4.5.3.2
OHSAS
U samom Odravanju
se upotrebljavaju radna
sredstava i alati, koji nisu
uredjeni prema zahtevima
regulative(Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu
Sl.g.RS br.101/05, Pravilnik o
merama i normativima zatite
na radu na oruima za rad
,Sl.l. SFRJ br.18/91, drugi),
upustva proizvodjaa i interne
procene rizika.
N/
O/
I/ P
Procedura nabavke ne
obuhvaa izbor i ocenjivanje
primernosti dobavljaa HTZ
opreme.
Predlaemo, da vlasnici
procesa u odreenom periodu
rade celovit izvetaj o postizanju ciljeva ZBR na nivoju
procesa (postizanje planova,
otklanjanje nesauglaenosti,
realizacija mjera za
istraivanje incidenata, idr.).
Izvetaj implementirati u sistem
komuniciranja.
Izraden je pregled i izvetaj o
incidentih i nesreah na radu,
a nije istraivan uzrok i izvor,
na osnovi kojeg je potrebno
primiti primerne preventivne ili
korektivne mere.
(dovrava auditor)
Odravanje je bilo
posveeno odravanju
sredstava i alata u
procesu realizacije, te je
zapostavljena briga o
sopstvenoj radionici.
Struktura obrazca za
istraivanje incidenata
nije precizno denisala
uzroke izvore incidenata.
Prilikom ocenjivanja
dobavljaa uzeti su u obzir preteno dobavljai
od kojih se nabavljaju
proizvodi koji se koriste u
procesu odravanja.
(ispunjava klijent)
Ime i prezime
Datum
Ime i prezime
Datum
Napraviti plan dovoenja u red
svih sredstava i alata u radionici
odravanja:
osposobiti i izvriti preglede
ispravne opreme,
doneti odluku o zabrani upotrebe
neispravne opreme,
utvrditi dinamiku dovoenja
u red opreme za koje su potrebne
dugorone intervencije.
Veselin Zonji
Kraj juna 2008
U okviru procesa nabavke uvrstiti
izbor i ocenjivanje dobavljaa HTZ
opreme.
Izvriti detaljnu analizu incidenata

ukljuivo sa uzrocima i izvorima, kao i
korektivnim i preventivnim merama.
Ime i prezime
Datum
Izvetaj o ostvarenju ciljeva ZBR e

biti integrisan u izvetaje o ostvarenju
ukupnih ciljeva iz Biznis plana. Ovi
izvetaji e biti ulaz za preispitivanje
IMS.

(dovrava klijent)
Stepen
uasglaenosti
Efektivnost Stanje/
Datum
(dovrava auditor)
298
P

(dovrava auditor)
PRIMS
PRIMS
4.5.5
Predlaemo, da se podsetnici za ineterne audite dopune

sa konkretnim pitanjima,
koja su saglasna sa ciljevima
internog audita. U zapisima
internog audita treba navoditi konkretne dokaze-zapise
koji su bili proveravani.
N/
O/
I/ P
Master lista zapisa ne

ukljuuje eksterne zapise i
zapise ZBR
PRIMS
Nije izvedena veba iz vanSektor bez- redne situacije i nije donet
bednosti plan vebe.
Proces/
jedinica
4.5.4
4.4.7
OHSAS
Sprovesti vebu iz vanrednih

situacija.
Ime i prezime
Datum
U proceduri denisati plan vebe

iz vanrednih situacija.

(dovrava klijent)
Ime i prezime
Datum
Ime i prezime
Datum
Zapisi iz oblasti ZBR Aurirati master listu zapisa IMS.
nisu bili aurirani od
strane IT slube koja Ime i prezime
inae odrava listu za- Datum
pisa.
Formirati posebnu master listu
Master lista eksternih eksternih zapisa
zapisa je denisana Ime i prezime
procedurom, ali nije Datum
kompletirana.
Upitnici za internu proveru e biti
integrisani za sva tri sistema i
usmereni ka procesima.
Tokom interne provere u nalazima
provere navesti konkretne dokumente na koje se odnose nalazi.
U okviru plana vanrednih situacija nije

predviena veba ni
plan vebe vanrednih
situacija.
(ispunjava klijent)
Stepen
uasglaenosti
Efektivnost Stanje/
Datum
(dovrava auditor)
P
299
4.3.2
Preduzee
DEF
nije trailo saglasnost za mesto za punjenje
viljukara
u
skladu sa programom
protivpoarne zatite
kako je ugovorom denisano.
(ispunjava klijent)
Ime i prezime
Datum
Ime i prezime
Datum
Uraditi ek listu provere
usaglaenosti radne sredine,
radnih prostora, opreme, radnih
uslova, rizika, itd. u svim procesima
kroz periodine obilaske i provere
(dnevne, nedeljne, itd).
Ime i prezime
Datum
Za skidanje zabrane, traiti od
DEF da obezbedi saglasnost
za rad punjenja akumulatora u
skladitu po zakonu o zatiti od
poara od strane Uprave za
zatitu i spasavanje grada Beograda.
Zabraniti rad punjenja akumulatora na datom mestu.

(dovrava klijent)
Slika 7.6.5-2: Primer izvetaja sertikacione provere OHSMS-a, faza 1
ZBR-zdravlje i bezbednost na radu
Predlaemo, da sluba
izradi celovit pregled
usaglaenosti na licu mesta
procesima sa zahtjevima
Sektor bez- po
iz regulativa iz podroja
bednosti ZBR-radne prostorije, radna
sredstva, orudje za rad, instalacije, radni uslovi(Zakoni,
pravilniki, ocjena rizika).
N/
O/
I/ P
(dovrava auditor)
4.3.1
Proces/
jedinica
U prostirjama skladita,
kojeg je najmilo poduzee
Sektor bez- DEF mesto za punjenje
bednosti akumolatora viljukara
nije denisano u programu
protipoarne zatite.
OHSAS
Stepen
uasglaenosti
Efektivnost Stanje/
Datum
(dovrava auditor)
Slika 7.6.5-3: Izgled sertikata integrisanih QMS, EMS i OHSMS

Nakon sertikacije svake godine se vri nadrzorna provera od strane sertikacionog
tela sa ciljem da se utvrdi kako se sistem odrava i poboljava. Svake tree godine vri
se resertikacija EMS-a i OHSMS-a.
300
P

8.
LITERATURA
[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
M.Heleta, TQN Modeli izvrsnosti i integrisani menadment sistemi, knjiga, Zavoda za

udbenike, Beograd, 2010.
The Worldwach Institute, Knjiga: Stanje sveta 2006, u fokusu Kina i Indija, Prevod,
Politika, Beograd, 2006
http://www.scribd.com/doc/29319791/Zastita-zivotne-sredine
Standard ISO 14001:2004 Menadment sistemi ivotne sredine Opte smernice za
principe, sisteme i tehnike podrke
Zakon o zatiti ivotne sredine Slubeni glasnik Republike Srbije broj 135/2004
http://sr.wikipedia.org/sr
http://www.planeta.org.rs/13/ekologija.htm
Begon, M.; Townsend, C. R., Harper, J. L. (2006). Ecology: From individuals to ecosystems.
(4th ed.). Blackwell. ISBN 1405111178.
http://www.ecotopia.rs
http://www.izvorienergije.com/energija.html
http://www.bp.com
www.izvorienergije.com
www.merrick.com
http://lovesaclayton.les.wordpress.com/2009/06/windmills1.jpg
http://www.izvorienergije.com/obnovljivi_izvori_energije.html
www.our-energy.com
L

301
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]
[25]
[26]
[27]
[28]
[29]
[30]
[31]
[32]
[33]
[34]
[35]
[36]
302
http://www.lawdem.org/200558c1.pdf
http://www.politika.rs/rubrike/eko-oko/Od-Kjota-do-Kopenhagena.sr.html
http://www.ekoplan.gov.rs/src/Evropska-povelja-o-vodi-314-c58-content.htm
Standard ISO 9001:2008, Menadment sistem kvaliteta, Zahtevi
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu RS, (Sl. glasnik RS, br. 101/2005)
The Work Foundation, Universiti of Bristol
http:// www. trust hr.com
Standard BS OHSAS 18001: 2007 Menadment sistem zdravlja i betbednosti na
radu Zahtevi
ISO Survey 2009, http://www.ISO.org
M.Heleta, Integrisani menadment sistem, www.educta.co.yu, e-learning, 2005
Inicijalni upitnik za proveru stanja ivotne sredine u organizaciji, EDUCTA d.o.o. Konsalting, Beograd
Standard OHSAS 18002: 2000 - Menadment sistem zdravlja i betbednosti na radu
Uputstvo za primenu OHSAS 18001
Standard ISO 14004:2004 Menadment sistemi ivotne sredine Opte smernice za
principe, sisteme i tehnike prodrke
Standard OHSAS 18001: 1999 Menadment sistem zdravlja i betbednosti na radu
Zahtevi
EDUCTA d.o.o. Konsalting Konsultantski modeli dokumenata EMS i OHSMS
Standard ISO 19001:2002 Guidelines on Quality and Environmental Auditing
EDUCTA d.o.o. Konsalting Dokumentacija EMS i OHSMS iz organizacija korisnika
konsaltinga
Pravilnik o nainu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini (Sl.
glasnik RS, br. 72/2006 i 84/2006 - ispr.).
Standard ISO 9004:2009 Managing sustainable success - 2009
Zakon o upravljanju otpadom RS
P

Odlukom Senata Univerziteta Singidunum, Beogrd, broj 636/08 od 12.06.2008,

ovaj udbenik je odobren kao osnovno nastavno sredstvo na studijskim programima koji
se realizuju na integrisanim studijama Univerziteta Singidunum.
CIP -
,
005.6:502.1
, , 1949Projektovanje menadment sistema ivotne
i radne sredine / Milenko Heleta. - 1. izd. Beograd : Univerzitet Singidunum, 2010
(Loznica : Mladost grup). - VIII, 303 str. :
ilustr. ; 25 cm
Tira 250. - Bibliograja: str. 301-302.
ISBN 978-86-7912-288-9
a) -
COBISS.SR-ID 178209804
2010.
Sva prava zadrana. Ni jedan deo ove publikacije ne moe biti reprodukovan u bilo kom
vidu i putem bilo kog medija, u delovima ili celini bez prethodne pismene saglasnosti
izdavaa.
P
303

US - Projektovanje Menadžment Sistema Životne I Radne Sredine

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

US - Projektovanje Menadžment Sistema Životne I Radne Sredine

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Milenko Heleta

Prof. dr Milenko Heleta

PROJEKTOVANJE MENADMENT SISTEMA IVOTNE I RADNE SREDINE

2. MENADMENT SISTEMI IVOTNE I RADNE SREDINE

2.5 Procesni modeli EMS i OHSMS

4. ZAHTEVI ZA EMS I OHSMS

5.3.3 Ciljevi ivotne sredine, zdravlja i bezbednosti na radu

7.3 Istraivanje incidenta, neusaglaenosti,

Industrijskom i informatikom revolucijom ovek je ovladao prirodom, postigao nevien

1.1. GLOBALNA KRIZA

ovek uzima od prirode sve, a bez svesti da to vodi unitenju,

Prot, privatna svojina, preduzetnitvo i globalizacija dugo su bili motor ekonomskog

1.2 POJAM IVOTNE I RADNE SREDINE

1.2.2 ivotna sredina

Slika 1.2.2-1: Znak za reciklau

Slika 1.2.2-2: Pregled svetske potronje energije iz razliitih izvora [11]

Slika 1.2.2-3: Postorojenje biogoriva i korienja energije vetra

Slika 1.2.2 4: Solarni paneli za proizvodnju elektrine energije

Kad izuzmemo tradicionalne obnovljive izvore energije jednostavno je izraunati da

Slika 1.2.2-5 : Iskoritavanje energije vetra je najbre rastui segment

lovanje naroito na biljke jer remeti proces

Slika 1.2.26: Izgled emisije gasova iz

Slika 1.2.27: Izgled prirode koju ovek

Slika 1.2.2-8: Izged ume kao

Rio Deklaracija UN o ivotnoj sredini i razvoju, juni 1992

1.2.3 Radna sredina

Sv. apostol Pavle: Ako neko nee da radi, neka i ne jede.

rad na poslu treba dovesti do nivoa umetnosti,

radnika (ukljuujui privremeno zaposlene i osoblje koje radi po ugovoru), posetioce i

1.3 TQM I INTEGRISANI MENADMENT SISTEMI

Koncept procesno i sistemski voene organizacije.

obuhvatanju potencijalnih mogunosti i rezultata organizacije.

Slika 1.3-1: Demingov P-D-C-A ciklus

si masovno primenjuje u organizacije sa ciljem da se standardizuju i unaprede

Slika 1.3-2: Koncept i metodologija TQM [1]

9004:2009 denie koncept odrivog uspeha koji kombinuje standarde/sisteme i modele

e se ostvarivati izbalansirani rezultati prema svim zaintersovanim stranama, korisnicima

Quality Management System Menadment sistem

Environmental Management System

Occupational Health and Safety Management System

Corporate Responsibility Social Management System

Financial Management System

Food Safety Management System

Information Security Management Systems Menadment

Slika 1.3-3: Graki prikaz standarda/sistema

Broj sertikata u svetu

Slika 1.3-4 - Udeo pojednih sertikata u svetu krajem 2008. godine

2.1 POTREBA ZA USPOSTAVLJANJE

VANOST IVOTNE SREDNE

Pokazivanje osnovne predostronosti

VANOST ZDRAVLJA I BEZBEDNOSTI NA RADU

Rezultati primene OHSAS 18001?

2.2 ZAHTEVI STANDARDI

razliitim ciljevima i razliitim zainteresovanim stranama (kupac odnosno drutvo) za ova

2.3 VEZA IZMEU ZAHTEVA RAZLIITIH

Sistem kvaliteta se moe kreirati i uspostaviti tako da bude osnova za integrisanje

OHSAS 18001:2007 [24]

Predmet i podruje primene

ISO 14001:2004 [4]

4.4.5 Upravljanje dokumentima 4.4.5

Politika ivotne sredine

Politika ivotne sredine

5.4.1 Ciljevi kvaliteta

P EMS OHSMS