Kriminalistiko-policijska akademija

Zemun

Esej

ta je danas nacionalna bezbednost?

Mentor:

Student:

Zemun, 28.12.2014.

Uvod

Poslednju deceniju prolog i poetak ovog veka obeleila su nova bezbednosna kretanja u svetu.
Bezbednost je iz preteno vojne sfere proirena i na druge oblasti, prvenstveno ekonomsku, energetsku,
socijetalnu i ekoloku bezbednost, ukljuujui bezbednost pojedinca i drutva u celini. Prestanak
blokovske konfrontacije, irenje demokratije, stvaranje multipolarnog sveta, integracioni procesi u oblasti
bezbednosti i sve intenzivnija ekonomska i kulturna saradnja i meuzavisnost smanjuju rizike
sukobljavanja izmeu drava, kao i mogunost izbijanja kriza i konflikata. Nakon okonanja Hladnog
rata, rizik od vojnog sukoba globalnih razmera je znatno umanjen. Svet je, meutim, i dalje suoen sa
brojnim tradicionalnim i novim izazovima, rizicima i pretnjama bezbednosti. Okolnosti koje doprinose
sve veem broju bezbednosnih rizika na globalnom nivou su, pre svega, velike razlike u stepenu
ekonomskog i kulturnog razvoja, ija su posledica siromatvo i socijalna ugroenost dela stanovnitva, to
uslovljava nastanak negativnih demografskih i psiho-socijalnih pojava.

1. ta je danas nacionalna bezbednost?

Regionalni i lokalni sukobi, etniki i verski ekstremizam, terorizam, organizovani kriminal,
proliferacija oruja za masovno unitenje i ilegalne migracije, klimatske promene i sve izraeniji deficit
energetskih resursa ugroavaju stabilnost pojedinih zemalja i itavih regiona, a takoe i globalnu
bezbednost. Sutinska odlika tih izazova, rizika i pretnji jeste da oni sve vie postaju nepredvidivi,
asimetrini i da imaju transnacionalni karakter. U uslovima globalizovane ekonomije, makroekonomske
posledice znaajnijih poremeaja u funkcionisanju finansijskih trita u svetu odraavaju se i na stanje
globalne bezbednosti. Posledice svetske ekonomske krize mogu da dovedu do preovladavanja
uskonacionalnih interesa u sistemu meunarodnih ekonomskih odnosa i odlaganja reavanja prioriteta
globalne bezbednosti, da aktuelizuju opasnost od socijalnih nemira i doprinesu uruavanju unutranje
stabilnosti u pojedinim dravama i intenziviranja ulaganja u vojnoindustrijski kompleks i nastavka trke u
naoruanju. Svet se suoava sa izazovima koje namee grubo krenje Povelje UN i opteprihvaenih
normi meunarodnog prava, a posebno meanje u unutranje stvari suverenih drava, kao i koncepcija i
praksa preventivnog napada i vojnog intervencionizma. Pokuaji davanja legitimiteta stvaranju novih
dravnih tvorevina na teritorijama suverenih drava, lanica OUN, naruavaju postojei
meunarodnopravni poredak i znatno ugroavaju opte stanje bezbednosti u svetu. Politiki, ekonomski,
kulturni i vojnobezbednosni odnosi u svetu sve vie se odvijaju u globalnom multipolarnom i
multilateralnom okruenju u kojem se sve naglaenije ispoljava sloena meuzavisnost drava.
Transnacionalni i asimetrini karakter savremenih izazova, rizika i pretnji bezbednosti uticali su na to da
je bezbednost nedeljiva, pri emu je sve oiglednije da nijedna zemlja nije u stanju da samostalno reava
sve sloenije probleme ouvanja i jaanja nacionalne bezbednosti. Zbog toga se bezbednost u
savremenim uslovima sve vie sagledava globalno, a nacionalna bezbednost je sve znaajnije povezana sa
stanjem bezbednosti u bliem i daljem okruenju. Odgovor na transnacionalno profilisane asimetrine
pretnje nalazi se u integraciji nacionalnih sistema bezbednosti, jaanju multilateralnih foruma bezbednosti
i kolektivnog sistema meunarodne bezbednosti, kao kljunih inilaca u obezbeenju mira, stabilnosti i
demokratskog razvoja drava savremenog sveta.

U takvim okolnostima jaa potreba za kooperativnim pristupom u ouvanju i unapreenju

bezbednosti zasnovanim na saradnji i udruivanju bezbednosnih kapaciteta nacionalnih drava. Napredak
2

postignut u sprovoenju Zajednike spoljne i bezbednosne politike EU i ukljuivanje evropskih

odbrambenih snaga u reavanje bezbednosnih problema ukazuju na sve znaajniju ulogu EU u
harmonizaciji odnosa i interesa evropskih drava i preuzimanju dela zajednike odgovornosti u kreiranju
evropske i globalne bezbednosti.

Zakljuak
Demokratski procesi i evropska spoljnopolitika orijentacija Republike Srbije jaaju njenu
meunarodnu poziciju i pozitivno utiu na kreiranje i unapreenje politike saradnje i jaanja mera
poverenja u regionu. Na toj osnovi utvrena bezbednosna politika Republike Srbije ini je znaajnim
iniocem regionalne bezbednosne saradnje i pouzdanim partnerom u meunarodnim odnosima. Republika
Srbija je jo uvek suoena sa znaajnim izazovima, rizicima i pretnjama koji ugroavaju njenu
bezbednost. Osnovna pretnja bezbednosti jeste pokuaj otcepljenja teritorije Autonomne Pokrajine
Kosovo i Metohija. Bezbednosna situacija na Kosovu i Metohije je optereena etniki motivisanim
aktima nasilja koji doprinose stvaranju nesigurnosti i straha kod pripadnika srpskog naroda i manjinskih
etnikih zajednica. Spora izgradnja demokratskih institucija i demokratske politike kulture i odnosa na
Kosovu i Metohiji, nepotovanje osnovnih ljudskih prava, uskraivanje slobode kretanja, ekspanzija
organizovanog kriminala, uzurpacija i unitavanja private imovine i kulturno-istorijskog naslea i otean
proces povratka prognanih i interno raseljenih lica, kao i ostali bezbednosni problemi koji imaju
regionalne razmere pretvaraju ovaj prostor u glavni izvor nestabilnosti u Republici Srbiji. Protivpravno
proglaena nezavisnost Kosova i neuspeh meunarodnog civilnog i vojnog prisustva u Autonomnoj
Pokrajini Kosovo i Metohija u uspostavljanju multietnikog, multireligijskog i multikulturnog graanskog
drutva doprinosi daljem jaanju inilaca koji ispoljavaju negativan uticaj na bezbednost Republike Srbije
i predstavljae izvor njene dugotrajne nestabilnosti. Na ukupno bezbednosno stanje u Republici Srbiji u
znatnoj meri utiu posledice viegodinjeg graanskog rata voenog na prostorima nekadanje
Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, meunarodne izolacije Savezne Republike Jugoslavije i
NATO bombardovanja, kao i izraeni problemi tranzicije. Republika Srbija je, kao i ostale drave regiona,
suoena sa terorizmom, raznim oblicima organizovanog kriminala, korupcijom, nelegalnom trgovinom
narkoticima, destruktivnim delovanjem pojedinih verskih sekti, trgovinom ljudima i finansijskim i
visokotehnolokim kriminalom.

Literatura:

ivojinovi D., Savet za nacionalnu bezbednost: Nae potrebe i amerika iskustva. Vreme, br.
809, Beograd, jul 2006.

Vasi M., Osnivanje Saveta za nacionalnu bezbednost strana iskustva i domaa praksa.
Vreme, br. 857, 7. jun 2007.