TA INI NETO SERIJSKIM?

Ovo pitanje ima veliki udeo u ispitivanju serijskog ponaanja i u raspodeli

istranih resursa. Ovde se tvrdi da jednom kada se sluaj prepozna kao delo
serijskog prekrioca, pristup reavanju sluaja bi trebalo da pretrpi
fundamentalnu promenu , kao to je formiranje radne grupe u ekstremnom
sluaju i razmatranja javne bezbednosti. Iako se veina literature koja definie
serijski zloin odnosi na serijska ubistva, ista pitanja se javljaju u globalu: broj
rtava, dinamika i potekoe u istrazi.

Ipak, iako se pomenuta diskusija odnosi preteno na istraivanje serijskih

ubistava, ista uoptena upozorenja i razmatranja javljaju se jednako i u
serijskom silovanju, serijskom podmetanju poara ili drugom zloinu vezanom za
serijskog poinitelja.
Kocsis(2000) sugerie da je meu pitanjima koje mue ispitivanje serijskog
ubice, pre svega nedostatak konsenzusa u osnovnoj definiciji pojma serijskog
ubice. To postaje oigledno ako se preduzme i samo povrni pregled literature.
Definicije serijskog ubice obino pokrivaju 3 oblasti:
-

Odreen broj rtava

Vremenski razmak izmeu dva prekraja
Prekraji nainjeni na razliitim geografskim lokacijama

Po definiciji samo, to je obuhvatanja perioda hlaenja i injenja prekraja na

razliitim geografskim lokacijama koje se razlikuju u serijskim, ubistvima iz
razdraganosti i masovnim ubistvima. Ubistva iz razdraganosti su serija ubistava
povezanih sa jednim dogaajem poinjena u odreenom vremenskom period od
nekoliko sati ili dana, bez pauze ili perioda hlaenja. (Busch & Cavanaugh,
1986, str. 5) i karakterie ih jedan in ubistva u brojnim geografskim oblastima.
Ubijaju najmanje dve rtve a kao razlog odbrane navode da je to iskljuivo iz
uitka. (Helsham, 2001; Power, 1996). Blackburn (1993, p. 214)tvrdi da se u
masovnim ubistvima ubije nekoliko rtava odjednom, dok se u serijskim ubistvu
ubijanje ponavlja u odreenom vremenskom periodu, ako se masovno ubistvo
primarno definie duinom vremena u kojem se odigravaju ubistva (obino jedan
vremenski dogaaj), koji se javlja na istoj geografskoj lokaciji(Gresswell & Hollin,
1994). Masovne ubice se svuda definiu (Fox & Levin, 1997) kao oni koji ubijaju
svoje rtve u jednom dogaaju, koji ciljaju na ljude koje poznaju, esto iz osvete,
i koriste oruje masovne destrukcije kao to je mono vatreno oruje.
Broj rtava je obino izmeu dva i etiri, ali se identfikovani i vei zahtevi.
Eggerova(1984, 1990) definicija kae da se serijsko ubistvo javlja kada se poini
drugo ili sledee ubistvo.
Hickey (1991) i Ressler, Burgess, i Douglas (1988) veruju da serijski ubica
polae pravo na tri ili vie rtava u nekom vremenskom periodu. Dietz (1986),
meutim, veruje da bi trebalo da bude bar pet rtava. Dok veina autora prihvata
brojani sistem, Kocsis & Irwin (1998, str. 194) su kritini u definisanju serijskog
ubice na osnovu broja rtava.
Sr pproblema defininicije je razvoj utvrene asocijacije o minimalnom broju
rtava kao kriterijuma za serijsko ubistvo. Zaista, ova, na prvi pogled prosta stvar
o minimalnom broju rtava za smatranje zloina serijskim ubistvom, pokazuje
izvanrednu raznolikost u lietraturi vezano za ovu temu.

Kocsis and Irwin (1998) smatraju da se definicije o broj rtava odbacuju u korist
definicija koje obuhvataju sklonost ka ponavljanju prekraja. Ovo je takoe
problematino zbog velikog broja faktora koji su van kontrole prekrioca, kao to
je namera ali ne I mogunost ponovnog prekraja (moe biti pritvoren pre drugog
prekraja; budui prekraji mogu biti prekinuti; a razlozi za prekraje, zvani
krimogenske potrebe, mogu mu biti pripisani.) Dalje se moe raspravljati da
uzimamo u obzir motivaciju i dinamiku prekraja dok odbacujemo broj rtava.
Ako se uzme u obzir da se motivacije slabo razumeju a dinamika prekraja se ne
sazna do nekog vremena, takav pristup bi mogao da ostavi neke serijske
prekraje nekategorisane i neotkrivene. Jasno da ovo nije omiljeni ishod iz ugla
policije I javne bezbednosti.
Pored sve ove korisnosti i uzaludnosti, ipak mora da se donese odluka o tome
kako se definie serijski zloin, da bi moglo precizno da se idnetifikuje kad se
jednom poini (odlinu diskusiju je sprovedena u Turveju, 2008). Dok su neki
raspravljali kako je previe jednostavno samo prikaiti numeriku vrednost, drugi
su preferirali uzimanje u obzir dinamiku sluaja i motivaciju prekraja. Sve ovo e
diktirati to kako gledamo, identifikujemo i tretiramo serijski zloin. Iako ne savren
pristup, ja zagovaram da je broj rtava verovatno najbolje merilo, moramo
definisati taku u kojoj prekrilac postaje serijski prekrilac. Moramo priznati da,
iako je problematino razlikovanje serijskih prekraja samo na osnovu numerike
vrednosti, trenutno je to najbolja polazna taka i korisno je u postavljanju resursa,
diktiranju istranih strategija i identifikovanju drugih nedostataka u istranom
procesu koji se moraju prevazii. (npr. motivacija i dinamika)
Na osnovu ovih definicija i prethodne diskusije o serijskom zloinu, serijski
zloinac je onaj ko progoni vie rtava u toku nekog vremena i na nekoj lokaciji, a
postoje dve manifestacije progoniteljskog stila. Prvi, konsekutivni progonitelj,
progoni dve ili vie rtava u razliitim vremenskim okvirima a to znai da se
progonitelj pomera sa jedne rtve na drugu. To se moe desiti ako je proganjanje
osujeeno iz nekog razloga (rtve se seli ili trai pomo od policije ili neko drugi
krade ideju zloinca) i zloinac prelazi na drugu rtvu. Drugi, paralelni
progonitelj, proganja dve ili vie rtava u isto vreme. Nijedan tip nije meusobno
iskljuiv, ali svaki opisuje strategiju u kojoj se cilja na rtve. Na primer, jedan
zloinac moe identifikovati i progoniti novu metu pre prelaza na novu rtvu.

10

U jednom od nekoliko delova napisanih o serijskom proganjanju, Lloyd-Goldstein

(2000) definie serijsko proganjanje kao proganjanje u nastavcima razliitih
rtava u razliito vreme (one koje su uzastopne u prirodi kao to je diskutovano).
On takoe primeuje da bilo koja sledea rtva ne bi trebalo da se povezuje sa
prvom rtvom za koju se progonitelj vezao, jer u takvim sluajevima dodatne
rtve mogu jednostavno biti prijatelji , porodica ili kolege koji se upletu u
proganjanje dok pomau prvoj rtvi proganjanja. Meutim, u identifikovanju
razlika izmeu konsekutivnog i paralelnog progonitelja primeuje se da bi
progonitelji sa vie ljubavnih objekata istovremeno trebalo da se iskljue iz pravih
serijskih progonitelja(str. 178) Iz ovoga, nije jasno da li se progonitelj koji
maltretira vie rtava u isto vreme smatra manje serijskim prekriocem nego
neko ko prelazi sa rtve na rtvu.
Iako dve studije sluaja kasnije predstavljene predstavljaju oba, i konsekutivni i
paralelni stil proganjanja, sledei primer pokazuje ist primer konsekutivnog
proganjanja (Petherick, 2001):
Tridesetetvorogodinju enu je proganjao bivi intimni prijatelj. Ona tvrdi da su
se upoznali dok su volontirali na optinskom projektu i da su se zabavljali oko
godinu dana. Kasnije se ispostavilo da se on pridruio projektu da bi se pribliio
njoj, princip koji je primenio u tri prethodna sluaja. Ona je potraila pomo na
raznim stranama, ali niko nije mogao da joj pomogne iz vie razloga. Jedno vee,
nakon to je pri poslednjoj poseti ukrao klju od njenog stana, uao je unutra i
pronaen je kako puzi hodnikom sa njukom njenog psa stegnutom u ruci. Ona
je pozvala policiju i oni su ustanovili da, obzirom na njihov minuli odnos, u
najboljem sluaju on e biti oznaen kao problematianTek nakon to je prolo
vie vremena, kada je njeno psihiko i fiziko stanje nastavilo da opada, a
komije prijavile das u ga videle ispred njenog prozora od spavae sobe, ona je
potraila pomo. Ona je kontaktirala ovog autora, koji je asisitirao u kontroli
besa.
U sluajnom telefonskom razgovoru i sledeem susretu ona je otkrila da je ova
osoba radila sline stvari i drugima koji su mu iskazali bilo kakvu naklonost i
panju. Nije bio poznat po tome to progoni vie ljudi odjednom, nego je prelazio
na drugu rtvu nakon zavretka veze ili kada bi rtva potraila pomo.

TA SE MOE URADITI U VEZI SA TIM?

Trebalo bi znati da se dosta moe uraditi u vezi sa serijskim uhoenjem, od
savetovanja poinilaca, jednom kada se oni otkriju do obrazovanja potencijalnih
rtava u vezi sa individualnim karakteristkama koje ine nekog da se bavi
uhoenjem.

11

(kao to je bilo rei u knjizi Michele Path, Surviving Stalking (Preiveti

uhoenje), 2003).
Ovde se govori o samo dve stvari, meutim: kriminalistikom prosilisanju i
postupanju sa pretnjom.
Usled prirode uhoenja da se ponavlja, tvrdi se da profilisanje moe biti pogodno
za mnoge scenarije uhoenja. Profilisanje je proces zakljuivanja koji obuhvata
analizu ponaanja poinioca, ukljuujui njegove interackcije sa rtvom i mestom
zloina, njegov izbor oruja i upotrebu jezika, izmeu ostalog
(Petherick, 2003, str. 173). Pinizzotto (1984), Geberth (1996), i Holmes i Holmes
(2003) tvrde da profilisanje najvie odgovara onim zloinima koji obuhvataju
psihopatologiju, a sa mnogim scenarijim uhoenja koji pokazuju znake
patolokog ponaanja, ovo dalje poveava korisnost profilisanja za taj zloin.
Postoje i usaglaenosti i rasprave u literaturi o tome koju informaciju
kriminalistiki profajler moe dati. Geberth (1996) daje prilino iscrpnu listu koja
nee biti u potpunosti ponovljenja, ali obuhvata starost, pol, rasu, brano stanje,
uspeh u koli, nain ivota, lini stil, emocionalno stanje, vladanje, dokaz o
mentalnom rastrojstvu i radne navike. U raspravi o pristupu FBIa, OToole (1999)
navodi brojne karakteristike koje su primetne kroz kriminalni profil, ukljuujui
obim karakteristika poinioca i njegovog/njenog naina ivota, emotivnu zrelsot,
nivo formalnog obrazovanja ili obuke, mogunost poinioca da se odnosi i
komunicira sa drugima, prethodnu kriminalnu aktivnost i oseanja kajanja i/ili
krivice koja se tiu zloina ili rtve.
Iako neki autori ukazuju na irok obim karakteristika poinioca koji se moe dobiti
iz ponaanja poinioca, drugi su konzervativniji u svom pristupu, ukazujuu da je
se manje direktno moe zakljuiti direktno iz ponaanja poinioca.
Pa koju tanu upotrebu ima profilisanje u proceni sluajeva uhoenja? Da
ponemo, Turvey (2008) je dao pregled optih primena profilisanja, praen
povrnom diskusijom o motivu i zakljuujui sa bavljenjem pretnjom koju je
istakao Petherick (2002). Ovo nikako nisu jedine primene, ali su one sa kojima
sam otkrio najvie uspeha.
Generalno, postoje dve glavne faze u kojima se kriminalistiko profilisanje moe
primeniti: istrana faza i sudska faza. One se najbolje karakteriu kao
profilisanje nepoznatog kriminalca za poznati zloin i poznatog kriminalca za
poznati zloin. Profilisanje u istranoj fazi je moda ono koje e biti poznato
mnogim ljudima, i to je ono koje je u centru panje medija i filmova.
U istranoj fazi, postoji pet primarnih ciljeva (Turvey, 2008) namenjenih
smanjenju broja osumnjienih: pomaganje da se prioretizuju osumnjieni,
pomaganje u povezivanju vezanih zloina, procena eskalacije tetnog
ponaanja, obezbeivanje relevantnih tragova i strategija za istraitelje i
odravanje celokupne istrage na putu (o ovome se takoe govori u poglavlju 6).

12