Strukturno kabliranje u objektu

Mr Nenad Krajnovi
Katedra za telekomunikacije
E-mail: krajko@etf.bg.ac.rs

Zato poseban standard?

Telekomunikaciona infrastruktura u poslovnim objektima
vremenom je postala veoma kompleksna
Nekada se sastojala samo od telefonskih kablova
Danas imamo:

Telefonsku instalaciju
Instalaciju raunarske mree
Instalacija za distribuciju TV slike
Sistem video nadzora
Protiv poarni sistem
Protiv provalni sistem
Sistem kontrole ulaska/izlaska

2
Krajko

Koji standard?
ISO/IEC 11801 Second edition
Generic cabling for customer premises
EN 50173 evropski standard
EIA/TIA 568A, 568B ameriki standard

Napomena: Veina slika na slajdovima je preuzeta iz ISO 11801

standarda
3
Krajko

Polazne pretpostavke
Sistem kabliranja mora da podrava
razliite servise
Izbor servisa samo na osnovu povezivanja
na odgovarajuu aktivnu opremu
Upotrebni vek kablova je 10 godina

4
Krajko

Struktura mree
Floor
Distribution FD

Telecommunications
Outlet

FD

Consolidation
Point (opciono)

CD
Campus
Distribution

FD
FD
BD
Building
Distribution
Krajko

Struktura mree prema standardu

6
Krajko

CP Consolidation Point
Prema specifikaciji iz standarda:
connection point in the horizontal cabling
subsystem between a floor distributor and a
telecommunications outlet

Nije obavezno da postoji

7
Krajko

Generiki kablovski sistem

Sastoji se od 3 podsistema:
Campus backbone kablovski sistem
Building backbone kablovski sistem
Horizontalno kabliranje

8
Krajko

Povezivanje podsistema
Povezivanje tri podsistema obavlja se
aktivnom opremom (u kom sluaju oprema
veoma zavisi od vrste servisa) ili pasivnom
opremom (u kom sluaju se mora voditi
rauna o slabljenju signala).

9
Krajko

Campus backbone kablovski

sistem
Poto najee podrazumeva kopanje u
cilju polaganja kablova, izbor kablova
mora da omogui dug upotrebni vek
kablova
Danas se, po pravilu, uzimaju optiki
kablovi
Za neke specifine servise mogu da se
uzmu i bakarni kablovi (npr. telefonski
kablovi)
10
Krajko

Building backbone kablovski

podsistem
Izabrani kablovi treba da traju koliko i
celokupan kablovski sistem
Ako je pristup kablovskim trasama lak
onda se moe usvojiti i neko jeftinije
reenje
Treba da podravaju sve sadanje i
procenjene budue servise
Po pravilu se bira da budu optiki kablovi
sa odgovarajuim brojem vlakana
11
Krajko

Horizontalno kabliranje
Izabrani tip kabla treba da omoguava to
iri skup servisa, kako sadanjih tako i
buduih
ivotni vek kablova treba da bude to dui
da bi se smanjila cena eksploatacije
(ponovno kabliranje je skupo)

12
Krajko

Organizacija povezivanja vorita

je najee hijerarhijska

Opcione veze

13
Krajko

Opcione veze (1)

Slue za poveanje raspoloivosti cele
mree (redundantne veze)
Prema standardu nisu obavezne ali
korisnici najee zahtevaju njihovo
postojanje
Po pravilu, veze FD-FD se uvek rade dok
veze BD-BD u zavisnosti od tehnikih
mogunosti (da li moe da se nae
odgovarajua trasa)
14
Krajko

Opcione veze (2)

U sluaju raunarskih mrea vrlo esto se
opcione veze rade kao duple veze izmeu
vorita
CD

BD

FD

BD

FD

FD

FD
15

Krajko

Redundantne veze

16
Krajko

Redundantne veze
Puna redundansa je kada do objekta
dolazimo sa min dva kabla sa dve razliite
strane objekta (Zato?)
Postoje dva BD za objekat
Svi FD su udvojeni sa redundantnim
vezama
Uz svakog korisnika imamo dva TO koji su
vezani na razliite FD (Zato?)
17
Krajko

Realizacije u praksi
Nije obavezno da sva vorita (CD, BD,
FD) uvek postoje
Njihovo postojanje zavisi od dimezija
objekata, broja i rasporeda prikljuaka
U zavisnosti od korienih kablova
mogue je u nekom od vorita izvriti
direktno spajanje kablova (bez aktivnih
ureaja) u kom sluaju se to vorite gubi
u logikoj topologiji mree
18
Krajko

Pozicije vorita

19
Krajko

Building entrance facility

Najee se spoljnji kablovi terminiraju
odmah po ulasku u objekat
Zato?
Kablovi za spoljnju ugradnju najee se ne
mogu voditi kroz objekat:
zbog protiv poarnih propisa imaju PE zatitu a
treba da bude PVC
suvie su kruti pa ne mogu da prate trasu kabla

Oteenje kabla u objektu bi zahtevalo

zamenu celog kabla (od CD do BD)
20
Krajko

Building entrance facility

21
Krajko

Pozicija vorita zgrade (BD)

BD se najee smeta u podrumu ili
prizemlju
Nema prepreka da bude bilo gde u objektu
Pozicija zavisi od raspoloivog prostora,
mogunosti dovoenja kablova,
mogunosti dovoenja struje, mogunosti
hlaenja i slino
Ako je na spratu postavlja se pitanje kako
voditi spoljnji kabl kroz objekat
22
Krajko

Pozicija vorita zgrade (BD)

ta se smeta u BD?
Aktivna oprema za povezivanje FD i CD
Poto je to glavno komunikaciono vorite,
vrlo esto se tu smetaju i serveri
UPS-evi za neprekidno napajanje ureaja

23
Krajko

Spratna vorita (FD)

Vrlo esto se realizuju kao jedan rek orman koji
stoji u hodniku ili okaen na zid
Mogu da imaju svoju posebnu prostoriju
najee tehnika prostorija na spratu koja ima i
ormane za strujni razvod kao i neke druge
sisteme
Broj spratnih vorita na jednom spratu nije
ogranien; zavisi od dimenzija objekata i broja
prikljuaka
Jedan FD moe da pokriva i dva sprata
24
Krajko

Spratna vorita (FD)

Prema standardu, jedan FD ide po jednom
spratu ako je povrina manja od 1000m2
Za povrinu sprata veu od 1000m2 stavlja
se po jedan FD na svakih 1000m2
U zavisnosti od izgleda i namene objekta
mogua su odstupanja od ovih preporuka
Ako na jednom spratu imamo vie
organizacionih celina, moemo da stavimo
po jedan FD za jednu organizacionu celinu
25
Krajko

Pojam kanala (channel)

Kanal predstavlja kablovski sistem od
jednog do drugog aktivnog ureaja
end-to-end transmission path connecting
any two pieces of application specific
equipment (ISO 11801)

26
Krajko

Maksimalne duine kanala

Kanal

Maksimalna duina [m]

Horizontalni kanal (od

korisnikog ureaja do
aktivnog ureaja u FD)
Horizontalni kanal +
building backbone +
campus backbone

100

2000

27
Krajko

Maksimalne duine kanala

28
Krajko

Korisniki prikljuak (TO)

Jedno radno mesto treba da ima
minimalno 2 prikljuka
Jedan prikljuak mora da bude sa xTP
kablom dok drugi moe da bude i optiki
Svaki prikljuak mora da ima trajnu
oznaku na sebi (redni broj prikljuka)
Svi dodatni elementi (terminator i slino)
moraju da budu eksterni
29
Krajko

Obeleavanje TO
Vie sistema u zavisnosti od veliine
mree; primer:
RR.PP.Br
gde je:
RR redni broj rek ormana
PP redni broj patch panela u ormanu
Br redni broj prikljuka na patch panelu
30
Krajko

Pozicija TO
TO mora da bude postavljen tako da mu
korisnik moe lako prii
Duina kabla od TO do korisnikog
ureaja mora da bude to je mogue
kraa
TO treba da bude postavljen na fiksni zid
ili u pod (da ga eventualno uklanjanje
montanih zidova ne bi otetilo struktura
tipinih poslovnih zgrada)
31
Krajko

Consolidation Point CP
CP se pojavljuje kada TO mora da bude
demontanog tipa
CP se pozicionira na najblii fiksni nosa (zid ili
u pod) odakle se po potrebi razvodi kabl do
pozicije TO
Tipino postoji u vienamenskim prostorijama i
objektima ija se namena esto menja
Na CP se vri iskljuivo pasivno prespajanje
Pozicija CP ne treba da bude na rastojanju
manjem od 15m od FD
32
Krajko

Nain povezivanja

33
Krajko

Nain povezivanja
Ako se eli zatita konektora na aktivnoj
opremi, onda se svi prikljuci izvode na
patch panel
Prespajanja sa korisnikim linijama se vri
iskljuivo na patch panelima
Oteeni patch panel se relativno lako
popravlja (menja se samo jedan modul)
to nije sluaj za prikljukom na aktivni
ureaj
34
Krajko

Nain povezivanja
Najee se smatra da permanentni link
moe da ima do 90 m a preostalih 10 m se
rasporeuje za patch kabl, korisniki kabl
(work area cord) i eventualno kabl za
opremu (equipment cord)
Ukoliko je zbir prethodno nabrojanih
kablova vei od predvienih 10m tada se
smanjuje duina permanentnog linka da bi
duina kanala bila do 100m
35
Krajko

Horizontalni razvod na spratu

36
Krajko

Primer blok eme povezivanja

37
Krajko

Izbor kablova campus backbone

Po pravilu se bira optiki kabl
Otporan na EM smetnje
Dozvoljava velike duine
Ima veliki kapacitet
Vri galvansko razdvajanje objekata (nema
problema sa razliitim potencijalnom
uzemljivaa u objektima)

Za neke servise se moe koristiti i bakarni

kabl od pune ice (npr. telefonija)
38
Krajko

Izbor kablova building backbone

Po pravilu se bira optiki kabl
Otporan na EM smetnje
Dozvoljava velike duine
Ima veliki kapacitet

Za telefonski servis se od glavnog TF

razdelnika do FD postavljaju telefonski
kablovi odgovarajueg kapaciteta od pune
bakarne ice
39
Krajko

Izbor kablova horizontalni razvod

Najee se koriste bakarni xTP kablovi
Omoguavaju prenos podataka, telefonski
servis
Kategorija kabla i zatita od EM smetnji
zavise od zahteva korisnika
Permanentni linkovi se realizuju kablovima
od pune ice
Patch kablovi i korisniki kablovi su od
licnaste ice
40
Krajko

Klase simetrinih bakarnih kablova

Klasa A

Do 100 kHz

Klasa B

Do 1MHz

Klasa C

Do 16 MHz

Category 3

Klasa D

Do 100 MHz

Category 5

Klasa E

Do 250 MHz

Category 6

Klasa F

Do 600 MHz

Category 7
41

Krajko

Izbor klase simetrinih kablova

Prema standardu, kod projektovanja
treba birati minimalno klasu D za sve
linkove
Via klasa se moe izabrati ako korisnik ili
aplikacije to zahtevaju

42
Krajko

Tipini servisi za pojedine klase kablova (1)

43
Krajko

Tipini servisi za pojedine klase kablova (2)

44
Krajko

Primer karakteristika kabla

45
Krajko

Primer karakteristika kablova (2)

46
Krajko

Klasifikacija optikih kablova

OF-300 Optiki kabl za rastojanja do
300m
OF-500 Optiki kabl za rastojanja do
500m
OF-2000 Optiki kabl za rastojanja do
2000m

47
Krajko

Slabljenje optikog kanala

48
Krajko

Varijante povezivanja optikog kabla

49
Krajko

Radni uslovi
Prema standardu, mrea treba da
funkcionie u temperaturnom opsegu od
o
o
-10 C do +60 C
Ukoliko su radni uslovi nepovoljniji,
potrebno je proveriti proizvoaku
dokumentaciju komponenti

50
Krajko

Terminiranje xTP kablova

51
Krajko

Korienje pojedinih pinova od strane

aplikacija

52
Krajko

Korienje pojedinih pinova od strane

aplikacija

53
Krajko

Uzemljenje
Svi rek ormani moraju da budu uzemljeni
Preko rek ormana i patch panela, svi
kablovi za zatitom (screened) moraju da
budu uzemljeni
Razlika potencijala uzemljenja izmeu bilo
koje dve take u zgradi ne sme da pree
1V r.m.s.

54
Krajko

Ukrtanje kablova
Ako energetski i xTP kablovi moraju da se
o
ukrtaju onda se to vri pod uglom od 90
Time se postie najmanji uticaj EM smetnji
koje potiu od energetskog kabla

55
Krajko

Paralelno voenje kablova

Paralelno voenje energetskih i kablova
instalacije slabe struje se NE preporuuje
zbog elektromagnetne interferencije
Ako se to ne moe izbei, postoje
ogranienja kojih se moramo pridravati
da bi EMI sveli na prihvatljivu meru

56
Krajko

Ogranienja za voenje kablova

Minimalno rastojanje izmeu
kablova
Snaga energetskog potroaa
Nezatieni energetski vodovi ili elektrina
oprema u blizini otvorenog ili nemetalnog TK
kanala (bez uzemljenja)

<2kVA 2-5kVA >5kVA

127mm

305mm

610mm

Nezatieni energetski vodovi ili elektrina

oprema u blizini uzemljenog metalnog
kuita (kanala)

64mm

152mm

305mm

Oklopljeni i uzemljeni energetski vodovi ili

elektrina oprema u blizini uzemljenog
metalnog TK kuita (kanala)

76mm

192mm

Elektromotor i transformator

1220mm

Fluo cevi

127mm za otvorene ili

nemetalne TK kanale
57
Krajko

Voenje kablova kroz objekat

Vertikalni razvod
Horizontalni razvod

58
Krajko

Prodori kroz zid/plou

Svi prodori kroz plou ili zid treba da se
zatvore protiv poarnom smesom
Protiv poarna smesa bira se prema PP
zahtevima (1, 2, 3, 4 sata spreava prodor
poara)

59
Krajko

Vertikalni razvod
Najee kroz tehnike vertikale, zajedno
sa drugim kablovima
Kabl mora da se uvrsti na vie mesta
poto visi u slobodnom prostoru
Ako se ne uvrsti, moe doi do kidanja ili
istezanja to dovodi do promene
karakteristika

60
Krajko

Neispravno vertikalno voenje

61
Krajko

Horizontalno voenje kablova

vorita
Parapetni razvod
Podni razvod
Razvod po regalima
Prikljuna mesta

62
Krajko

vorita
U voritima se nalaze rek ormani u
kojima se terminiraju kablovi i smeta
aktivna oprema
Visina ormana se izraava u jedinici RU
(Rack Unit), HU (Height Unit) ili samo U
Rack Unit 1U = 1 3/4" 4,445cm
42 U orman je visine 2 m
Kablovi se terminiraju na patch panelima
63
Krajko

Tipovi rek ormana

Visei (nazidni)
Stojei (samostojei)
Jednodelni
Dvodelni
Trodelni
Spoljnji
Unutranji
64
Krajko

Visei (nazidni) jednodelni ormani

65
Krajko

Visei trodelni orman

66
Krajko

Stojei orman 42U

67
Krajko

Tipine dimenzije rek ormana

Visina ormana se bira prema koliini opreme i
broju kablova koji treba da budu terminirani
Dimenzije osnove se biraju prema veliini
opreme
irina: 600mm ili 800mm
Dubina: 600mm, 800mm, 1000mm
600x600 tipini za raunarsku opremu
800x600 ako se smeta neki dublji ureaj
1000x600 tipini rek za servere
68
Krajko

irina nosaa za opremu

Dva standarda:
19 veina raunarske opreme
ETSI (535mm) telekomunikaciona oprema

Kod ETSI rekova imamo esto da su

duboki samo 300mm ili 400mm
Rekove treba izabrati prema dimenzijama
predviene opreme!

69
Krajko

ETSI rek

70
Krajko

Neki proizvoai:
RITTAL
http://www.rittal.com/

SCHRACK Technik
http://www.schrack.com/en/
http://www.schrack.rs/

LOGO
http://www.logo.rs/

71
Krajko

Parapetni razvod
Plastini
Halogen free low smoke samogasivi
Obian PVC kanal

Metalni
Aluminijumski

72
Krajko

Plastini parapetni razvod

Koristi se za unutranji razvod kablova
U sredinama gde ne postoji mogunost
mehanikog oteenja
Ako se radi o prostoriji za boravak ljudi tada
mora da bude halogen free low smoke
samogasiv
Moe da bude sa dve komore tako da se
paralelno vode energetski i slabostrujni kablovi
Zbog EMI moraju da se koriste kablovi sa
uzemljenjem (STP, FTP, SFTP)
73
Krajko

Parapetni razvod Legrand

74
Krajko

Parapetni razvod Obo Bettermann

75
Krajko

Utinice u parapetnom razvodu

76
Krajko

Pozicija parapetnog razvoda

Visinski se postavlja na mesto da bude
zgodan za korienje
Negde e biti uz pod, negde na visini od
1m a negde i vilje
Za razvod po prostoriji, kanalice se mogu
postaviti i uz plafon sa vertikalnim
sputanjem do pozicija gde se nalaze
prikljuci (TO)
77
Krajko

Aluminijumski parapetni razvod

78
Krajko

Aluminijumski parapetni razvod

Koristi se:
kada je potrebna bolja mehanika zatita kablova
kada elimo da smanjimo EMI zbog energetski
kablova

Poto se radi o metalnom kanalu, svi delovi

moraju da budu uzemljeni!
Mana: ako se oteti energetski kabl (glodari)
tada moe da bude opasan po ljude

79
Krajko

Podni razvod
Koristi se:
u situaciji kada nije mogue problem reiti
parapetnim razvodom
kada je raspored nametaja fiksan i ne
oekuje se pomeranje
kada se nametaj po potrebni uklanja i
ponovo vraa na isto mesto

80
Krajko

Podni razvod - tipovi

Za ugradnju u duboku betonsku kouljicu

Za ugradnju u dupli pod
Za ugradnju ispod kouljice
Za nadgradnju iznad poda
Otvoreni sistemi podnih kanala

81
Krajko

Podni
sistem gde
je gornji
nivo
kanala u
nivou
poda
82
Krajko

Kutija sa prikljucima je iznad poda

83
Krajko

Elementi sistema

84
Krajko

Podni
sistem koji
je u
potpunosti
u
betonskoj
kouljici
85
Krajko

Napomena
Preporuka proizvoaa je da minimalno
3cm betonske kouljice mora da bude
iznad kanala
Ako se ovo ne ispotuje, tokom
eksploatacije moe da doe do pucanja
betonske kouljice

86
Krajko

Elementi sistema

87
Krajko

Sistem duplog poda

88
Krajko

Sistem montano/demontanog
duplog poda

89
Krajko

Podni sistem koji se montira NA

pod

90
Krajko

Podni sistem za ugradnju u

proizvoljan materijal (beton,
asfalt,...)

91
Krajko

Podni sistem za otvorenim gornjim

delom
Poto se gornji deo
otvara, kablovi mogu
da se polau, za
razliku od prethodnih
sistema gde moraju
da se provlae

92
Krajko

Popunjavanje kanala
Kanali (podni ili parapetni) se popunjavaju
do 50% - 60% svog poprenog preseka
poto kablovi nikada ne mogu idealno da
se sloe:
Broj kablova = (Pkanala/Pkabla)*0.5
Uvek se ostavlja odreena rezerva za
eventualno kasnije dodavanje kablova
Treba pratiti preporuke proizvoaa
93
Krajko

Popunjavanje kanala

94
Krajko

Podne kutije
U kombinaciji sa podnim razvodom
najee se koriste podne kutije
U njima se smetaju prikljuci za struju i
za strukturni kablovski sistem
Veliina kutije zavisi od potrebnog broja i
vrste prikljuaka kao i od dozvoljene visine
(zavisi od debljine podloge u koju se
ugrauje)
95
Krajko

Primeri podnih kutija

96
Krajko

Razvod po regalima
Ovaj sistem razvoda kablova se koristi u
prostorijama koje ne zahtevaju estetski
lepo reenje
To su najee tehnike sobe, podrumski
prostori, garae

97
Krajko

98
Krajko

99
Krajko

100
Krajko

Neki proizvoai
Legrand
www.legrand.com

Obo Bettermann
http://www.obo-bettermann.com/

Thorsman
http://www.thorsman.com/

101
Krajko

Predmer
Predmer mora da sadri detaljan spisak
svih elemenata strukturnog kablovskog
sistema:
kablovi
kanalice (kanalice, poklopci, nosai, krivine...)
utinice (nosa utinice, kutije, moduli...)
rek ormani
patch paneli
nosai kablova u ormanima
102
Krajko

Primeri strukturnog
kablovskog sistema

104
Krajko

105
Krajko

106
Krajko

107
Krajko

108
Krajko

109
Krajko

110
Krajko