Savremena Politika Istorija

Seminarski rad:

Pregled knjige Istorija Grke novog doba

Riard Klog

Autor: Dragovi Luka, 516/09, M-10

Beograd, decembar 2009.

1. Uvod
Grka je za dva veka prola kroz desetak, oslobodilakih, regionalnih,
svetskih, graanskih ratova, preivela je proterivanje nekoliko vladara i
smenu dinastija, monarhije i republike, zatim nekoliko dravnih udara i
vojnih diktatura, da bi tek od sredine sedamdesetih godina ovog veka ula u
period stabilne demokratije i postepenog socijalnog, privrednog i kulturnog
napretka.
Kao i svaka zemlja, Grka je obeleena svojom istorijom, samo to u
njenom sluaju, ta istorija ima posebnu teinu. O Grkoj se danas govori kao
o savremenoj, jer je iroko rasprostranjeno vezivanje pojma Grka
prvenstveno za antiki svet. Za Grke, breme antike imalo je i pozitivne i
negativne strane. Veliko potovanje koje je kultura antike Grke uivala
irom sveta, doprinelo je razvoju i izgraivanju nacionalistike svesti kod
samih Grka. Prilikom rasprave o ratifikaciji prijema Grke u Evropsku
zajednicu jedan od predstavnika Ministarstva spoljnih poslova izjavio je da
bi tim inom dananja Evropa dostojno oduila kulturni dug koji svi mi
imamo prema gotovo tri hiljade godina starom grkom nasleu.1 S druge
strane, kod Grka se razvila opsednutost minulom slavom ili,
progonopleksija, koja je dugo bila jedno od glavnih obeleja kulturnog
ivota zemlje.
Grki nacionalisti su u 19. veku na klasinu prolost gledali sa
dubokim potovanjem, na Vizantiju sa prezirom, a nisu nalazili za shodno ni
da se osvrnu na naslee etiristogodinje osmanske vlasti. Pa ipak, to
razdoblje turske vladavine imalo je veliki uticaj na razvoj grkog drutva.
Tokom osmanske vlasti, Grka je bila izolovana od velikih istorijskih
pokreta, poput renesanse, reformacije, naune revolucije, prosvetiteljstva i
indutrijske revolucije.
Upravo u tom razdoblju, razvili su se i obrasci raseljavanja Grka.
Voeni loim privrednim prilikama kod kue, Grci su se iseljavali u Egipat,
Rusiju, SAD, Australiju, Nemaku
Evropski identitet Grke, ugroen vekovima odseenosti od glavnog
toka evropske istorije njenim pravoslavnim i osmanskim nasleem, dobio je
zvaninu i nedvosmislenu potvrdu ulaskom Grke u Evropsku zajednicu
1981. godine.

2. Osmanska vlast i nastanak grke drave (1770-1831)

1

Riard Klog, Istorija Grke novog doba, Beograd 2000. str. 6

Zauzee Carigrada od strane Osmanlija 1453. izazvalo je pomeana

oseanja itelja Vizantijskog carstva. Veliki deo pravoslavnog stanovnitva,
ve je pao pod osmansku vlast, dok su preostali smatrali da je bolje iveti
pod Osmanlijama, nego se pokoriti Latinima, i priznati papsku vrhovnu
vlast.
Suoeni sa zadatkom upravljanja ogromnim skupom naroda i vera,
Osmanlije su pribegle podeli stanovnitva na milete, podeli koja se zasnivala
na verskoj pripadnosti. Mileti su uivali visok stepen samouprave i na
njihovom elu su stajale verske vlasti zajednice. U zamenu za dodeljivanje
tako visokog stepena samouprave, od patrijarha i hijerarhije se oekivalo da
garantuju pokornost vernika osmanskoj dravi. Samim tim, vii crkveni
krugovi su u velikoj meri poistovetili svoje interese sa interesima osmanske
drave, to je u mladim nacionalnim krugovima dovelo do stvaranja jake
antiklerikalne struje
Uprkos znatnom stepenu slobode pod osmanskom vlau, Grcima su
ipak bila nametnuta neka ogranienja i obaveze. Nisu smeli da nose oruje,
plaali su hara u zamenu za vojnu slubu, morali su da se povinuju zahtevu
za regrutaciju dece u janiare... Pri takvim uslovima, dolazilo je do
masovnih prelazaka u islamsku veru. Hriani su javno prihvatali islamska
uenja, dok su u tajnosti nastavljali da praktikuju hrianske obiaje. Ova
praksa je nestala kada je Porta sredinom 19. veka prihvatila naelo
jednakosti hriana i muslimana.
Tokom vladavine Osmanlija, neretko je dolazilo do ustanaka, buna i
ratova za nezavisnost. Poraz osmanske mornarice u bici kod Lepanta 1571.
pokrenuo je niz ustanaka u Grkoj. Rat izmeu Venecije i Osmanskog
carstva(1645-1669) pokazao je da osmanska sila nije nepobediva. Pored
toga, primer otpora Turcima, davali su i hajduci. Veliki rat izmeu Rusije i
Turske(1768-1774) predstavio je Ruse kao zatitnike svih pravoslavnih
hriana, i mada nije doneo neko sutinsko poboljanje u ivotu ljudi, doveo
je do opadanja osmanske moi i jaanja nacionalnog pokreta. Tvorac jednog
od prvih planova za organizovanje opteg ustanka bio je Rigas Velestinlis2,
koji nije uspeo da ostvari svoj naum i pogubljen je 1798. u Beogradu.
1814. godine dolazi do osnivanja organizacije Prijateljsko drutvo,
sa ciljem da oslobodi Grku od osmanske vlasti. 1821. otpoeo je opti
ustanak, koji se ubrzo pretvorio u rat za nezavisnost. Ve 1822. ustanici su
uspostavili kontrolu nad osloboenim teritorijama i usvojen je prvi ustav.
1825. godine Petrogradskim protokolom, a kasnije i Londonskim ugovorom,
Britanija, Rusija i Francuska preuzele su obavezu da posreduju u sukobu. U
2

Rigas Velestinlis je u srpskom narodu bio poznatiji kao Riga od Fere.

maju, 1827. na skuptini u Trezenu, ustanici su doneli novi ustav. Za prvog

predsednika izabran je grof Joanis Kapodistrijas. Nakon to je otuio od
sebe sve koji su imali ulogu u voenju rata i navukao bes mnogih ljudi,
Kapodistrijas je ubijen 1831. godine.
Sporazumom zakljuenim 1832. izmeu Britanije, Francuske, Rusije i
Bavarske, odlueno je da e Grka biti nasledna monarhija i da e prvi kralj
biti Oto od Vitelsbaha, sin bavarskog kralja Ludviga, koji je na presto stupio
1833.
3. Izgradnja nacije, Velika ideja i Nacionalni raskol (1831-1922)
Godine 1844. Joanis Koletis je izneo stanovite da Grci nisu samo
itelji Kraljevstva, ve is vi oni koji ive u bilo kojoj oblasti povezanoj sa
grkom istorijom ili rodom. Shodno tome, postojala su dva centra helenstva:
Atina, prestonica Kraljevstva, i Carigrad, san i nada svih Grka3. Ova
ideologija bila je poznata pod nazivom Velika ideja.
Do 1835. tj. do kraljevog punoletstva, zemljom je vladalo namesniko
vee. Oni su pokazali potpun nedostatak osjeaja za grke tradicije, i
ustanove nove drave su uobliavali prema zapadnoevropskim uzorima. ak
i posle okonanja namesnitva, napetost je bila prisutna meu
stanovnitvom. Kralj Oto je uporno odbijao da podari narodu ustav, i
nametao je teke poreze. To raspoloenje kulminiralo je dravni udarom 3.
septembra 1843. nakon kog je Oto popustio i sazvao ustavotvornu skuptinu,
koja je donela ustav 1844.
Oto je doiveo uzlet popularnosti tokom Krimskog rata, zahvaljujui svom
istupanju u prilog Velikoj ideji. Meutim, nakon blokade grke obale od
strane velikih sila i neuspelog plana o proirenju Grke, 1862. je izvren jo
jedan vojni udar, kojim je kralj Oto zbaen s prestola.Velike sile su za novog
vladara Grke odabrale Kristijana Vilhelma Ferdinanda Adolfa Georga iz
danske dinastije Gliksburg, koji je 1864. stupio na presto kao ore I.
Dinastija Gliksburg vladae Grkom sve do 1974. godine.
Iako obeleeno pokroviteljskim odnosima, u kojima su istaknute
linosti delile privilegije pojedincima u zamenu za njihovu politiku
podrku, grko drutvo 19. veka bilo je u sutini otvoreno. 1875. godine
dolo je do preokreta u politikom ivotu Grke, kada je kralj prihvatio
naelo da se ubudue mandat za sastav vlade poverava stranakom voi koji
ima podrku veine poslanika u skuptini. Tokom preostale dve decenije 19.
veka na elu vlade smenjivali su se Harilaos Trikupis, prozapadno
orijentisan politiar, i Teodoros Delijanis, tradicionalista.
3

Riard Klog, Istorija Grke novog doba, Beograd 2000. str. 50

Na Berlinskom kongresu 1878. Grkoj je ustupljena pokrajina Tesalija

sa delom Epira.
U ovom periodu dolo je do jo jednog ustanka na Kritu, sa ciljem
pripajanja Kraljevini. 1897. Delijanis je uputio vojsku na pobunjeno ostrvo a
zatim je u Tesaliji izbio Tridesetodnevni rat sa Osmanskim carstvom, u
kome je Grka poraena. Ovaj rat je otkrio sve slabosti Grke i zajedno sa
gomilanjem spoljnog duga doveo Grku do bankrotstva. Nakon smrti
Trikupisa, iroke slojeve drutva zahvatilo je razoaranje. Meutim, ono nije
dugo trajalo.
1909. Krit je jednostrano proglasio ujedinjenje sa Kraljevinom.
Neodluan odgovor politiara na ovaj postupak doveo je do nezadovoljstva
u vojnim krugovima, koje je pojaano profesionalnim razlozima, dovelo do
slanja memoranduma vladi sa zahtevima vojnih reformi. Vojni savez je u
kritinim trenutcima ukazao poverenje Elefteriosu Venizelosu. Sa pojavom
Venizelosa Grka je ula u doba napretka. Nakon to je ubedljivom veinom
u skuptini dobio mandat, Venizelos je preduzeo opsene mere u cilju
ekonomskog, politikog i socijalnog napretka Grke. Unutranja obnova
zemlje bila je privremeno zapostavljena ulaskom Grke u Prvi i Drugi
balkanski rat, iz kojih je izala sa ogromnim teritorijalnim dobicima.
Nakon smrti kralja ora i dolaska njegovog sina Konstantina na
vlast, Velika ideja je prestala da bude ideologija oko koje se jedinstveno
okupljao grki narod, ve je prerasla u uzrok tekog rascepa u drutvu,
poznatog kao Nacionalni raskol. Glavni uzrok ovog raskola bilo je
neslaganje Venizelosa i kralja Konstantina oko uea Grke u Prvom
svetskom ratu. Nakon to je Venizelos podneo ostavku i uspostavio
nezavisnu privremenu vladu u Solunu, lanice Antante, podstaknute
nesuglasicama sa rojalistikom vladom, priznale su Venizelosovu vladu i
1917. iznele zahtev da kralj Konstantin napusti zemlju. Konstantina je
nasledio drugi sin, Aleksandar, a Venizelos je postao predsednik ujedinjene
vlade. Ulazak Grke u rat, na zapadnom frontu, doprineo je njegovom brzom
okonanju. Mirovnim ugovorom Grka je dobila kontrolu nad oblau
Smirne. Meutim, ovaj sporazum Turska nikad nije ratifikovala. Smru
Aleksandra, povratkom Konstantina na vlast i porazom Venizelosa na
izborima, vojni i politiki poloaj Grke poeo je da se pogorava. 1922.
godine, Mustafa Kemal Ataturk je pokrenuo veliku ofanzivu, zauzeo
Smirnu, i proterao Grke iz Male Azije.
4. Katastrofa, okupacija i njihove posledice (1923-1949)

Iako su mnogi revolucionari eleli da vide zemlju kao republiku,

ore II, sin kralja Konstantina postaje novi kralj Grke.
U januaru 1923. dolazi do razmene stanovnitva izmeu Grke i
Turske, a u julu iste godine, mirovnim ugovorom u Lozani, Grka se odrie
svih poseda koje je stekla mirovnim ugovorom u Sevru. Nakon referenduma
odranog iste godine na kom su se graani izjasnili protiv monarhije, kralj
ore II naputa zemlju.
Venizelos se vraa na vlast 1924. ali je primoran da podnese ostavku
zbog nesuglasica oko formiranja vlade. 1929. godine biva ponovo izabran i
zapoinje period napretka za Gku. Venizelos potpisuje Ugovore o
prijateljstvu sa Italijom, Jugoslavijom i Turskom. Ali 1933. nakon neuspelog
atentata na njega, Venizelos se iz Grke povlai u Pariz. Na nametenom
referundumu kralj ore II dobija podrku naroda za svoj povratak u Atinu.
Venizelos umire u Parizu u martu 1936. godine.
U avgustu 1936. nakon pat-pozicije na izborima i odluke o
skuptinskoj veini u rukama komunista, koristei trajkove i nemire kao
izgovor, bivi general Joanis Metaksas je uz podrku kralja zaveo diktaturu.
Ova diktatura je bila anti-komunistika i kvazi-faistika, iako zasnovana na
modelima vlada Hitlera i Musolinija, u sutini potpuno drugaija od njih.
Na poetku Drugog svetskog rata Musolini, da bi pokazao Hitleru da
je sposoban za velike poduhvate, bezuspeno je pokuao da okupira Grku.
Metaksas je eleo da Grka ostane neutralna u ratu, ali nakon njegove smrti i
dolaska Korizisa na njegovo mesto, Grka prihvata pomo Britanije. GrkoBritanska vojska nije bila dovoljno jaka da se suprotstavi Hitleru i Grka je
okupirana od strane Nemaca, Italijana i Bugara.
U Grkoj su za vreme Drugog svetskog rata organizovani razni
pokreti otpora, prventstveno pod vostvom komunista. Jedan od prvih bio je
Nacionalni oslobodilaki front (EAM) koji je predstavljao krilo ELAS-a.
Znaajan je bio i Nacionalni republikanski grki savez(EDES) sastavljen od
nekomunista, i pod komandom Britanije. I pored njihove zajednike borbe
protiv okupatora, razlike izmeu ova dva pokreta vremenom su postajale sve
vee, da bi na kraju dovele do Graanskog rata 1946. godine. Nakon
povlaenja Nemake sa teritorije Grke, na elo vlade je doao Georgios
Papandreu, uz podrku Britanije. Pokuaji nove vlade da demobilie gerilske
vojske doveli su do masovnih demonstracija ELAS-a i oruanih sukoba na
ulicama Grke. Situacija se privremeno smirila i odrani su izbori 31. marta
1946. Komunisti su bojkotovali izbore na kojima je ubedljivu pobedu odnela
desniarska koalicija. Na plebiscitu odranom neto kasnije narod se izjasnio
za povratak kralja. Komunisti su nakon toga osnovali Demokratsku armiju
grke i otpoeli gerilske borbe protiv vlade. Podrka i pomo SAD vladinim
6

trupama, kao i odsustvo podrke Staljina Demokratskoj armiji, doprineli su

zavretku rata 1949. godine, kada su poraeni komunisti proglasili obustavu
neprijateljstva.
5. Naslee Graanskog rata
Graanski rat je, po nekima, bio za Grku vea katastrofa od
okupacije. To je moda i najmraniji period u istoriji Grke. Oseaj beznaa
koji je za sobom ostavio rat, doveo je do masovnog iseljenja mladih ljudi u
potrazi za boljim ivotom u Australiji, SAD i Kanadi. Sledeih 25 godina
Grka e biti pod uticajem SAD-a koje e finansijski pomagati njen razvoj.
Graanski rat je produio agoniju okupacije i dok se ostatak Evrope
polako izgraivao i oporavljao od strahota rata, Grka je vodila bitku sa
neprijateljem u sebi. Zato e do kraja Graanskog rata i slava i herojstvo
grkog naroda koji su inspirisali svet biti skoro zaboravljeni.
6. Uvrivanje demokratije i era PASOK-a (1974-1996)
PASOK je osnovan 3 septembra 1974. pratei obnavljanje demokratije
Grke, nakon propasti vojne diktature. Osniva je bio Andreas Papandreu.
Na izborima u novembru 1974. PASOK je osvojio 15 mesta u parlamentu.
Meutim, na izborima 1977. nakon to su se priklonili centralistima, osvojili
su 92 mesta i postali glavna opoziciona partija.
Na oktobarskim izborima 1981. PASOK je osvojio 173 poslanika
mesta i formirao prvu socijalistiku vladu u Grkoj jo od 1924. Iako je
Papandreu tokom kampanje zastupao povlaenje Grke iz NATO-a i
Evropske Ekonomske Zajednice, brzo je odustao od toga. 1985. godine
predloeni su amandmani na Ustav, kojim bi se vie vlasti prenelo sa
predsednika na premijera i vladu. Graanski brakovi su priznati kao validni.
1985. PASOK je na izborima osvojio i drugi mandat, meutim popularnost
vlade je opala i praena nizom finansijskih skandala dovela do poraza
PASOK-a na izborima 1988. kada je na vlast dola Nova Demokratija.
Kriza u PASOK-u je bila izazvana optunicom protiv Papandreua na
osnovu njegove umeanosti u finansijski skandal. Nakon to je osloboen
optubi, poveo je PASOK u jo jednu pobedu na izborima 1993. Meutim,
Papandreu se zbog bolesti povukao sa politike scene 1996. Nasledio ga je
Kostas Simitis.