Liga za ornitoloku akciju Srbije

Fondacija za zatitu ptica grabljivica

EPAR OIPA Srbija

_______________________________________________________________________________

Ministarstvo energetike, razvoja i zatite ivotne sredine

Beograd, Nemanjina 11
~ Ministarki, gospoi Zorani Mihajlovi ~
Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede
Beograd, Nemanjina 22
~ Ministru, gospodinu Goranu Kneeviu ~
Zavod za zatitu prirode Srbije, Beograd
~ direktoru , prof. dr. Nenadu Stavretoviu ~

04.10.2012. god.
Predmet: Inicijativa - zahtev za propisivanje reima trajnog lovostaja za prepelicu (Coturnix coturnix)
i grlicu (Streptopelia turtur) i/ili njihovo stavljanje na spisak
strogo zatienih vrsta divljih ivotinja u Prilogu I Pravilnika o proglaenju i zatiti strogo
zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka,ivotnja I gljiva ("Slubeni glasnik RS, br. 5/10" , odnosno
brisanje slova L u Prilogu II Pravilnika pored naziva tih vrsta ili
vrsta pod trajnim lovostajem Pravilnika o proglaenju lovostajem zatienih vrsta divljai, trajanju
lovne sezone na lovostajem zatiene vrste divljai u otvorenim i ograenim lovitima, ograenim
delovima lovita i poligonima za lov divljai, kao i merama zatite i regulisanja brojnosti populacija
trajno zatienih i lovostajem zatienih vrsta divljai (Slubeni Glasnik R.Srbije br. 9/2012,) gde bi se
pored tih vrsta upisalo lovostaj tokom cele godine.

Potovani,
Obraamo Vam se na osnovu lana 48.st.1., st.2. Zakona o zatiti prirode (Slubeni Glasnik RS
br. 36/2009 i 88/2010 ) i lana 21. Zakona o divljai i lovstvu (Slubeni Glasnik Republike Srbije br.
18/2010), da u skladu sa svojim zakonskim obavezama razmotrite na zahtev, uvaite ranije dostavljene
strune preporuke i miljenja Zavoda za zatitu prirode Srbije, Beograd i udovoljite naoj inicijativi jer je dalji
lovni pritisak na ove 2 vrste ptica selica (ali i drugih vrsta koje stradaju u ovim lovovima, kao to je strogo
zatieni prdavac Crex crex) potpuno neodriva aktivnost koja se ne moe dalje tolerisati i odravati zbog
udovoljenja potreba lovakih udruenja kojima je prevashodni cilj da love i kojima je decenijama unazad
poverena fauna Srbije na upravljanje i korienje. Ta vrsta monopola i sukoba interesa odrava se do
dananjih dana. Udovoljenje lovakim potrebama ide i korak dalje pa je novim Pravilnikom o lovostaju
(Slubeni Glasnik R.Srbije br. 80/2010 i 9/2012) umesto smanjenja trajanja, lovna sezona produena suprotno preporukama Evropske unije, s posebnim osvrtom na ptice vodenih stanita koje se love ak 6

meseci u godini, celu jesen i zimu a zavretak lovne sezone uveliko zalazi u vreme poetka reprodukcije.
Suprotno svim potrebama zatite ptica grabljivica i dalje je na spisku lovnih vrsta i lovi se jastreb kokoar
(Accipiter gentilis), i to cele godine po kvoti koju odreuje korisnik lovita a bez ikakvih saznanja o brojnom
stanju te vrste, pa je tako svaki plan gazdovanja lovitem u tom delu proizvoljan i netaan.
Nakon intenzivnog terenskog rada na monitoringu domae lovne aktivnosti nakon 2001., poev od
obelodavanja afere Balkanske ptice, stalnog otkrivanja lova sa vabilicama i pukama petometkama,
verca leeva ptica iz Srbije ili masakra koji se deava nad prepelicama i grlicama tokom seobe, kada
moraju da se okupljaju u vea jata da bi izdrale napornu seobu, doli smo do zakljuka da afera Balkanske
ptice traje i danas, samo u manjem obimu jer nema vie toliko ptica da se ubija. Sve ove aktivnosti na
ubijanju ptica i krenju Zakona o zatiti prirode, Zakona o divljai i lovstvu i podzakonskih akata kojim se
uredjuje lov , doveli su do toga da se u protekloj deceniji brojno stanje ovih vrsta znaajno smanjilo i
pogoralo, te je dalji lovni pritisak na ove vrste neodriv. Zbog toga vam se obracamo sa
ZAHTEVOM
za promenom statusa zatite prepelice (Coturnix coturnix) i grlice (Streptopelia turtur) u domaem lovnom i
zakonodavstvu koje tretira pitanja zatite prirode . U skladu sa argumentima koje iznosimo u obrazloenju,
traimo da se za ove vrste propie reim zabrane lova tokom cele godine na celoj teritoriji Republike Srbije.,
te da se one uvrste na spisak ivotinja koje se tite kao strogo zatiene vrste u skladu sa lanom 48.
Zakona o zatiti prirode i Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka,
ivotinja I gljiva ("Slubeni glasnik RS , br. 5/10).
To podrazumeva donoenje sledeih izmena:
1. U Pravilniku o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja I gljiva
("Slubeni glasnik RS , br. 5/10). , vrste prepelica (Coturnix coturnix) i grlica (Streptopelia turtur)
treba prebaciti iz Priloga II u Prilog I Pravilnika u skladu sa redom i porodicom kojoj pripadaju ili u
Prilogu II Pravilnika ukloniti slovo L pored naziva tih vrsta, ime bi se izuzele iz oblasti koju ureuju
propisi iz oblasti lovstva, ili
2. U Pravilniku o proglaenju lovostajem zatienih vrsta divljai, trajanju lovne sezone na lovostajem
zatiene vrste divljai u otvorenim i ograenim lovitima, ograenim delovima lovita i poligonima za
lov divljai, kao i merama zatite i regulisanja brojnosti populacija trajno zatienih i lovostajem
zatienih vrsta divljai (Slubeni Glasnik R.Srbije br. 9/12,) vrste prepelica (Coturnix coturnix) i
grlica (Streptopelia turtur) briu se iz Pravilnika kao lovne vrste ili se u rubriku Trajanje lovne
sezone upisuje lovostaj tokom cele godine

OBRAZLOENJE
Grlica - Brojnost parova u Srbiji, za period procene od 1990. do 2002. (izuzimajui Kosovo i Metohiju,
za koje nemamo saznanja da ijedna domaa agencija tamo organizuje lov) iznosila je 40.000-80.000 parova
(Puzovi, S., Simi, D., Savelji, D., Gergelj, J., Tucakov, M., Stojni, N., Hulo, I., Ham, I., Vizi, O., iban,
M., Rui, M., Vuanovi, M. & Jovanovi, T. (2003). Ptice Srbije i Crne Gore veliine gnezdilinih
populacija i trendovi: 1990-2002. Ciconia, Vol. 12: 35-120. Novi Sad). Procenjeno je, da je stopa opadanja
broja parova u istom periodu iznosila 10-30%. Stanje na svim terenima je mnogo manje optimistino nego
to izgleda u ovoj proceni brojnosti jer posmatranja ornitologa na terenu belee sve manja i manja jata u
seobi koja ne prelaze 100 jedinki to smanjuje uspenost jata da stigne na kraj selidbenog puta.

Grlica se u Srbiji pojavljuje krajem marta i poetkom aprila. Nakon gnezdilinog perioda primerci u
okviru selidbenih jata su prisutni do kraja septembra, a eventualno i do poetka oktobra. Vrh migratornog
talasa pada u avgustu, i slabi prema njegovom kraju. U ovom periodu su praena neka mesta gde se grlice
tradicionalno viaju. Primeeno je konstantno smanjenje primeraka u okviru selidbenih jata. Uzimajui u
obzir period od 25-30 godina smanjenje brojnosti je drastino. Na praenim terenima broj primeraka u jatu je
osamdesetih godina iznosio i po vie hiljada jedinki a danas su jata svedena uglavnom na par desetina
primeraka dok su ona preko sto jedinki izuzetno retka. U prilog ovome govore i istraivanja sprovedena u
drugim delovima areala.
Od sredine 1970-ih godina, a posebno nakon 1985. na podruju najveeg dela areala u Evropi,
populacije kontinuirano opadaju. Naglo ili umereno smanjenje broja parova zabeleeno je u 20 od 39
evropskih zemalja za koje postoje podaci o veliini populacije. Za osnovne faktore koji su svojim delovanjem
doprineli sadanjim populacionim trendovima se smatraju nestanak optimalnih stanita, promene prakse
obrade zemljita i zatite poljoprivrednih kultura uz prekomernu upotrebu pesticida, klimatske promene, a
posebno prekomeran izlov. Svi ovi faktori, to je posebno vano, gotovo istim intenzitetom nepovoljno deluju
na ovu vrstu tokom celog ivotnog ciklusa (gneenje, seoba i zimovanje), u oba dela areala: gnezdilinom i
zimovalinom.
Raniji pokuaji zatite grlice nisu uvaeni. Glavnina lovnog pritisaka je bila i ostala u avgustu i
septembru, kada se najvie i izlovljava, to je bilo i ostalo kao injenica i ugroavajui faktor. Tokom
vremena pokazalo se da je zatita lovostajem nedovoljna i nema gotovo nikakvog uticaja na
poboljanje stanja i brojnosti populacije..
Prepelica - Brojnost parova u Srbiji (bez Kosova i Metohije, za koje nemamo saznanja da ijedna
domaa agencija tamo organizuje lov) za procenjivani period od 1990. do 2002. iznosila samo 7000-10.000
parova (Puzovi, S., Sekuli, G., Stojni, N., Gruba, B. & Tucakov, M. (2009): Znaajna podruja za ptice u
Srbiji. Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja, Zavod za zatitu prirode Srbije, Pokrajinski
sekretarijat za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj). Stopa opadanja broja parova, u istom periodu je
iznosila 10-30%. Najvea regionalna brojnost prepelice ne gneenju je zabelena u Banatu i srednjoj
Bakoj, delovima Srema juno od Fruke gore, kao i u delovima umadije, i posebno na visoravnima sa
prostranim panjacima (Zlatibor, Peter, Stara planina, delovi Valjevskih planina, Vlasina, Prokletije, ara...)
gde se izlovljavala maksimalno, bez ikakve kontrole i uz pomo zabranjenih elektronskih vabilica i puki
petometki. Pojavljivala se tokom letnjih meseci, kada ju je najlake odstreliti u veem broju. Pad brojnosti
ove vrste je posledica kombinovanog delovanja tri ugroavajua faktora: intenziviranja ratarske proizvodnje i
poveane primene pesticida, velike sue na podruju zimskih boravita i dugotrajnog prekomernog izlova
tokom migracije.
Raniji pokuaji zatite prepelice nisu uvaeni. Lov, kao ugroavajui faktor i dalje ima
predominantno negativno delovanje na prepelice koje se pojavljuju u Srbiji. Glavnina lovnog pritiska
je bila i ostala u avgustu i septembru , to je zadrano do danas pa je ovakva zatita nedovoljna i
nema gotovo nikakvog uticaja na poboljanje populacionog stanja ove vrste. Istraivanja u
evropskim populacijama su pokazala da lokalne populacije prepelice do 01.09. menjaju letna pera pa
su tim laka meta tokom lova. Mitarenje je jedan od najosetljivijih i najstresnijih perioda u ivotu ptica
i tada su veoma osetljive na uznemiravanje.
Poseban problem koji se manifestuje tokom organizovanja lova na ovu vrstu (avgust i septembar) za
strane i domae lovce, predstavlja upotreba elektronskih vabilica, zabranjenih lanom 76. st.10. Zakona o
zatiti prirode (Slubeni Glasnik RS br. 36/2009 i 88/2010 ) i lana 76. st.3. Zakona o divljai i lovstvu
(Slubeni Glasnik Republike Srbije br. 18/2010). Upotreba vabilica, u celoj Srbiji, naroito u Vojvodini je,
nakon 2000.-te godine dobila karakter masovnosti. Talijanski ali i domai lovci nee da love prepelicu bez
vabilica jer ulova ne bi bilo ili bi bio jako mali. U nezvaninim razgovorima sa lanovima pojedinih lovakih
udruenja ovo nae saznanje je potvreno. Prema naim procenama, oko 90% prepelica biva odstreljeno
svake godine na ovaj, zabranjen nain, sredstvima za masovno unitavanje ptica. Brojne prijave konkretnih
sluajeva nadlenim inspektorima, sve do dananjih dana bile su veinom ili potpuno ignorisane. Skreemo
Vam panju na injenicu da postoje lovaka drutva i lovno-turistike agencije koje su u potpunosti
specijalizovane za ovakav nain (krivo)lova i to neometano rade i danas.

Smatramo da je jedino trajno reenje, koje bi eventualno obezbedilo zaustavljanje negativnih

trendova u populaciji, uvoenje reima trajnog lovostaja i kada je ova vrsta u pitanju.
Napominjemo da je lov na prepelice u svakom obliku, fatalan za mnoge primerke globalno ugroenog
prdavca Crex crex (strogo zatiena, veoma malobrojna vrsta), koji tokom seobe koristi ista stanita kao i
prepelica. Prilikom lova na prepelice stradaju i ptice pevaice, prvenstveno eve i trepteljke. Ovome u
prilog govori injenica da se svake godine na granicama zapleni manji ili vei broj ubijenih jedinki navedenih
vrsta. Istiemo skoranji sluaj od 01.09.2012. kod Bujanovca kada su 2 italijanska dravljana sa
nevaeom dozvolom za lov prepelica izdatom od strane LU Golub Bujanovac, u organizaciji lovne
agencije EUROPA TOURS D.O.O. iz Paraina,
za samo jedno prepodne ubila 87 jedinki strogo
zatienih i zatienih vrsta ptica, najvie umskih trepteljki (Anthus trivialis).
*

Imajui u vidu populacione i trendove areala grlice i prepelice, smatramo da je godinji odstrel u Srbiji
iznad nivoa odrivosti za opadajue ili fluktuirajue populacije iji se delovi kod nas love, te da lov kao jedan
od glavnih faktora koji znaajno utie na stabilnost tih populacija treba potpuno eliminisati.
Lovne osnove lovita i godinji planovi gazdovanja lovitem su dokumenti koja piu lovaka
udruenja prema svojim potrebama, po obavezama iz vaeeg Zakona o divljai lovstvu u koje se unose
kvote ovih vrsta ptica za odstrel, koje su potpuno proizvoljne jer ne postoje nikakva saznanja o brojnom
stanju gnezdeih populacija. Kvote su zasnovane iskljuivo na interesima lovakih udruenja da lov
moe da se odrava, bez obzira to se moda pobije cela ili vei deo domae populacije a onda eka prelet
selidbenih jata pa se i ona desetkuju tokom preleta i odmora u Srbiji, to sve jasno ukazuje na neodrivost
ovakvog lovnog pritiska na ove vrste. Istiemo da je nagon za seobom jedan od najjaih nagona u ivotu
ptica selica i istovremeno jedan od najteih perioda kada moraju da izdre duge distance leta a brojost jata
poveava uspenost seobe. Tokom dugog leta jato mora da sleti da se odmori, nahrani i napoji, prenoi i da
se ba u tim trenucima iscrpljenosti, jata saekuju i masovno ubijaju na mestima gde se napajaju, hrane ili
sleu da prenoe.
U pojedinim lovitima, u kojima postoje optimalni stanini uslovi za zadravanje migratornih jata,
postoji maksimalan lovni pritisak, i broj primeraka koji biva odstreljen, u avgustu i septembru, uveliko
premauje projektovani broj iskazan u godinjem planu gazdovanja lovitima.. Postoji sumnja o emu su
nam svedoili lovouvari koji ele da ostanu anonimni zbog straha od osvete i gubljenja posla, da se nakon
ovoga zvanini podaci falsifikuju,odnosno u dokumentaciji se prikazuje daleko manji broj odstreljenih
primeraka nego to stvarno jeste. Prema podacima koje posedujemo, prilikom nailaska brojnijeg jata
koristi se i oruje koje prima vie od dva metka, zabranjeno za lov na ptice prema lanu 76, stav 10, Zakona
o divljai lovstvu. Italijanski dravljani koji dolaze u Srbiju u lov na ptice koriste samo zabranjene puke
petometke, koje takoe spadaju u sredstva za masovno unitavanje ptica. Osim negativnog uticaja koji na
populaciju ima direktan odstrel, postoji znaajno plaenje i uznemiravanje ptica na mestima njihovih
migratornih okupljanja, kao i gubici od ranjavanja o emu nema nikakvih podataka, koliko se takvih jedinki
izgubi.. Samo na jednom mestu, u avgustu 2010.god. gde je masakrirano jato grlica, od strane italijanskih
lovaca i lovaca iz LD Jazovo, na terenu su dan nakon lova nadjene na desetine ranjenih, ivih grlica na tlu
ali i mrtvih koje nisu pokupljene. U tom lovu, koji je trajao par sati pred mrak, kad su grlice morale da slete,
po zvaninim podacima Izvetaja o lovu ubijeno je 450 jedinki grlice , odnosno celo jato koje je tu htelo
da sleti da se nahrani, napoji i prenoi. Sve to je uredno i odmah prijavljeno lovnoj inspekciji ali za
republikog inspektora za lov u Kikindi, Lj.B. Latinovi je sve to bilo uredno. Ovo nije usamljen sluaj.
Nepostojanje adekvatne inspekcijske kontrole, tanije, nema nikakve kontrole prilikom organizovanja
lova na prepelicu i grlicu ali i druge vrste ptica, je dodatan urgentan problem.
Napominjemo da su obe vrste tipini migranti, i da je apsurdno smatrati ih vrstama divljai niskog
lova. Naime, mere zatite i uzgoja koje se primenjuju pre odstrela svake vrste divljai, po klasinom principu
lovnog gazdovanja, su, kada su prepelica i grlica u pitanju, praktino neprimenjive.. Tvrdimo da je
klasinim metodama utvrivanja broja divljai u lovitima (koje kasnije, kao osnovni parametri, slue
za projekciju obima odstrela) nemogue. Izraavamo skepsu da postoje lovni radnici koji bi, na

osnovu svoga znanja, mogli utvrditi lokalni broj parova, imajui u vidu nain ivota ovih vrsta.
Apsurdnost ovakvih eventualnih aktivnosti je oigledna, zbog injenice da najvei broj primeraka ovih vrsta
koji tokom lovne sezone biva odstreljivan u Srbiji ne pripada delu populacije koja se na istoj teritoriji gnezdi
kao to je poznato, kod nas se odstreljuju delovi ili cela migratorna jata. Zbog gore navedenih injenica,
jedini parametar projekcije broja primeraka za odstrel bi morala biti stanja populacija iji se delovi u Srbiji
odstreljuju. Sa uvoenjem takve prakse nije se raunalo pre a ni sada, te smatramo da sadanje projekcije
koje ulaze u lovne osnove ne odgovaraju principima odrivog lovnog korienja.
Smatramo da je na zahtev opravdan i zbog primera iz ostalih zemalja, gde trajni lovostaj kao
najefikasniji model zatite ve postoji. Od najbliih primera izdvajamo Sloveniju, Maarsku i eku. Obe
vrste su, takoe, ukljuene u Aneks II evropske Direktive o zatiti divljih ptica (Council Directive on the
Conservation of the Wild Birds, 79/409/EEC), a nalaze se i na spisku zatienih vrsta (Aneks III) Konvencije
o ouvanju divljih ivotinja i njihovih prirodnih stanita u Evropi (Bernska konvencija). Prema kriterijumima
organizacije Birdlife International, obe vrste spadaju u SPEC 3 kategoriju (glavnina populacije im se nalazi
van Evrope, a u Evropi ima nepovoljan status zatite).
Prema kriterijumima IUCN-a grlici je dodeljen status D(eclining) opadanje brojnosti, a prepelici
V(ulnerable) - ranjiva.
U skladu sa gore navedenim, zahtevamo da se naa inicijativa prihvati u celosti i sprovede
kroz zakonsku regulativu jer je dalji izlov ovih vrsta neodriva aktivnost lovakih udruenja graana.
Sve vrste se najbolje tite dok ih ima i na mestima gde ih ima jer je to najefikasniji sistem zatite i
ujedno i obezbeivanje opstanka divljih vrsta. Interesi nijednog udruenja graana ne mogu biti
iznad interesa prirode, drave i cele drutvene zajednice koja ima pravo na zdravu ivotnu sredinu
koju obezbedjuje bioloka raznovrsnost i sklad u prirodi.
Molimo da nas u zakonski propisanom roku obavestite ta je uinjeno povodom nae inicijative.

S potovanjem,
Liga za ornitoloku akciju Srbije
11000 Beograd, ejkina 3/G2
Zastupnik: Dragan Simi

loa@ptica.org

Fondacija za zatitu ptica grabljivica

Bulevar Despota Stefana 142
11000 Beograd
Zastupnik: Irena Hribek
+ 381 11 2078352

grifon@ibiss.bg.ac.rs

EPAR - OIPA SRBIJA / Alijansa za zatitu prirode,prava ivotinja i prava ljudi

24000 Subotica, Matka Vukovia 9

Zastupnik: Prim.mr.sci.dr.med.Slavica Mazak Beli

epar@open.telekom.rs

epar-oipaserbia@hotmail.com