SADRAJ

1. UVOD..........................................................................................................................................
2. ULOGA TURIZMA U PRIVREDNOM RAZVOJU..................................................................
3. STANJE I POTENCIJALI ZA RAZVOJ TURIZMA U SRBIJI..............................................
3.1 Dostignuti stepen razvoja turizma i osnovni trendovi............................................................
3.2 Stanje i problemi domaeg turizma......................................................................................
3.3 Vidovi turizma koji e se razvijati u Srbiji...........................................................................
4. GLAVNI POKRETAI PROMENA U HOTELSKOM POSLOVANJU................................
4.1 Ekonomski faktori................................................................................................................
4.2 Demografski faktori.............................................................................................................
4.3 Socio-psiholoki faktori........................................................................................................
5. PLANIRANJE...........................................................................................................................
5.1 Ciljevi nam pruaju oseaj usmerenja.................................................................................
5.2 Ciljevi usredsreuju nae napore.........................................................................................
5.3 Ciljevi usmeravaju nae planove i odluke............................................................................
5.4 Ciljevi nam pomau da ocenim na napredak......................................................................
6. PLANIRANJE U PREDUZEU..............................................................................................
7. ZATO SASTAVLJATI BIZNIS PLAN?.................................................................................
7.1 Funkcije biznis plana...........................................................................................................
8. SADRAJ BIZNIS PLANA......................................................................................................
8.1 Rezime biznis plana..............................................................................................................
8.2 Stanje kompanije..................................................................................................................
8.3 Opis proizvoda ili usluga.....................................................................................................
8.4 Plan marketinga...................................................................................................................
8.5 Plan proizvodnje..................................................................................................................
8.6 Plan organizacije i upravljanja............................................................................................
8.7 Finansijski plan....................................................................................................................
8.8 Zakljuak i predlog...............................................................................................................
9. IZRADA BIZNIS PLANA NA PRIMERU ETNO KUE RESAVAC.................................
9.1 Snimak i analiza postojeeg stanja......................................................................................
9.2 Rezultati istraivanja............................................................................................................
9.3 Utvrivanje boniteta i kreditne sposobnosti.........................................................................
9.3.1 Izvetaj o bonitetu firme................................................................................................
9.4 Izvrni rezime.......................................................................................................................
9.4.1 Analiza razvojnih mogunosti investitora.....................................................................
9.4.2 Analiza trita za dodatnu proizvodnju (usluge)...........................................................
9.4.3 Plan prodaje..................................................................................................................
9.4.4 Plan marketinga............................................................................................................
9.4.5 Plan proizvodnje...........................................................................................................
9.4.6 Finansijska analiza......................................................................................................
9.4.7 Analiza rentabilnosti.....................................................................................................
9.4.8 Senzitivna analiza.........................................................................................................
10. ZAKLJUAK...........................................................................................................................
LITERATURA...............................................................................................................................

1. UVOD

Vreme koje je pred nama nosi neizvesnost i rizik, nemilosrdno nas suoava sa
novim zahtevima trita i namee nove okolnosti poslovanja. Znanje je jedina
izvesnost, a i ono zahteva da se njegova primena zasniva na smiljenoj i planskoj
aktivnosti. Dobar plan, odnosno planiranje mogu pomoi da se to fleksibilnije
odgovori savremenim trinim uslovima i postavljenim ciljevima, kako ekonomskim
tako i neekonomskim.
Planiranje biznis plana zahteva isto to i bilo koje drugo planiranje u ivotu.
Stavljanjem crnog na belo i slaui svoje zamisli korak po korak na papir, nejasne i
maglovite ideje pretvorie se u neto definisano, fokusirano na uspeh.
Najvaniji korak u realizaciji poslovnog projekta jeste izrada biznis plana.
Biznis plan je dokument u kome je definisana poslovna ideja i naini njene realizacije.
Uopteno govorei, biznis plan je opis celokupnog projekta koji prikazuje
kuda treba ii i kako tamo stii. Biznis plan je neophodan pri definisanju strategije
projekta, kao i pri proveri poslovne ideje i opravdanosti ulaska u odreeni projekat.
Dobar biznis plan omoguava onima koji realizuju projekat da prate napredovanje i
realizaciju projekta, kao i da preduprede probleme i spree propadanje ako neto poe
kako ne treba. Pisanje biznis plana je od presudnog znaaja i prilikom podnoenja
zahteva za dobijanje finansijskih sredstava, na osnovu ega e se potencijalni
investitori i finansijeri projekta blie upoznati sa prirodom projekta. Praksa pokazuje
da najbolje ideje esto ne dobijaju finansijsku podrku, ve one koje su prezentirane
kroz detaljan i dobro uraen biznis plan. To ne znai da je biznis plan sam po sebi
dovoljna garancija uspeha.
Biznis plan se moe definisati kao skup ciljeva, politika, strategija i seta
pojedinanih programa aktivnosti za implementaciju izabrane koncepcije biznisa.
Osnovna sutina biznis plana jeste strateko razmiljanje u cilju opstanka i rasta firme.
Biznis plan je veoma sloen instrument koji omoguava upravljanje poslovnim
aktivnostima i upravljanje poslovnim poduhvatima.
Definisanje osnovne svrhe biznis plana se ogleda u nekoliko kljunih
momenata:
Da se na bazi dobro pripremljenog biznis plana obezbede investiciona
sredstva za pokretanje biznis ideje, odnosno poslovnog poduhvata;
Da se u praksi potpuno kristalizuje poslovna ideja preduzetnika i da se ona
kao poslovni poduhvat uspeno realizuje.

 Da se obezbedi relevantna kontrola poslovnih aktivnosti, gde biznis plan

uvek podsea na kritine take poslovanja i slui kao kompas za voenje biznisa.
Da se sagledaju budui pravci poslovanja preduzea, kao i da se analiziraju
postignuti rezultati.
Potrebe za izradom biznis plana nameu se uglavnom u sledeim sluajevima:
Kada se otvara nova firma i pokree novi poslovni poduhvat;
Kada je potrebno obezbediti sredstva za proirenje biznisa, rekonstrukciju
postojeeg, proirenje proizvodnje i poboljanje proizvoda;
Kada se zapoinje porodini biznis;
Kada se ele privui novi partneri (kupci, dobavljai, investitori,
akcionari ...);
Kada se jedan deo preduzea izdvoji (otcepi) od matinog preduzea, pa
pokrene nove poslovne poduhvate;
Kod realizacije odreenog poslovnog poduhvata koji preduzee ne moe
samo da finansira (npr. izvozni posao, osvajanje novog trita);
Kada se preduzee prodaje, ili se prodaje jedan njegov deo, ili ako se ulazi
u tzv. franizing;
Kod ulaganja u ponovni poetak ciklusa proizvodnje u postojeim
preduzeima koja su u ekonomskim tekoama.

2. ULOGA TURIZMA U PRIVREDNOM RAZVOJU

Savremeni turizam predstavlja svojevrstan civilizacijski fenomen, a njegov
znaaj se moe sagledati tek kad se imaju u vidu mnogi njegovi drutveni i ekonomski
aspekti, odnosno njegov povratni uticaj na drutveni i privredni ivot kako na nivou
jedne zemlje, tako, moda jo vie, na globalnom, svetskom nivou.
Domai i inostrani turisti, izmeu ostalog, predstavljaju potroae turistikih
usluga, te se oni javljaju kao osnovni nosioci tranje turistikih usluga, te time
predstavljaju i osnovu razvoja turizma kao privredne delatnosti mnogih zemalja i
turistikih podruja, a time i znaajan faktor privrednog rasta i razvoja. "Ekonomski
elemenat je zajedniki imenitelj psiholokog, sociolokog, geografskog i tehnikog
aspekta turizma". Dakle, o turizmu se, ve od ezdesetih godina prolog veka govori
kao iskljuivoj privrednoj delatnosti1.
Zbog sloenosti turizma kao vrlo dinamine, turbulentne, privredne grane i
aktivnosti, sa aspekta uloge turizma u privrednom razvoju, obavezno se sagledavaju i
pratei drutveni uticaji kao i, povratno, uticaj turistikih aktivnosti na okolinu
(ivotnu sredinu), odnosno privredno okruenje2. Stoga je neophodno poi od toga da
se turizam posmatra sa dva kljuna aspekta.
Makroekonomski aspekt, znai da turizam moe vrlo znaajno uticati na
drutveno-ekonomske odnose, te stoga, zahteva sistemska reenja u okviru
nacionalnih privreda, odgovarajue ekonomke politike zemlje i velikog dela
meunarodne zajednice.
Mikroekonomski aspekt, podrazumeva efikasno i efektivno funkcionisanje
privrednih subjekata, preduzea koja posluju na direktan i indirektan nain u
turistikoj delatnosti. Sa ekonomskog poimanja turista i turizma neophodno je imati u
vidu da je turista, upravo sa aspekta ekonomske analize, potroa.
Dakle, turizam je potroaki "pokret" nastao s ciljem zadovoljenja ovekovih
specifinih potreba. Sutina turizma, kao ekonomske pojave, proizilazi iz raznolikih
veza unutar drutvenih (i ue ekonomskih) odnosa koje ovek uspostavlja radi
zadovoljenja svojih turistikih potreba.
1

U literaturi postoje razliiti termini za obeleavanje turizma kao privredne delatnosti. Na primer:
"turistika trgovina"(Tourist Trade), "turistika industrija" (Tourist Industry), "putnika industrija"
(Travel Industry).
2
Sa ekonomskog aspekta, najvanija razlika ponaanja oveka turiste, je u tome to se on privremeno
iskljuuje iz procesa rada i postaje iskljuivi potroa turistikog proizvoda i usluga. Dohodak koji troi
na taj nain ostvaren je na drugom mestu i u drugo vreme.

Ekonomski odnosi koji se uspostavljaju povodom turistike potronje shvataju

se kao ekonomki odnosi turizma ili turistiki ekonomski odnosi. Ti odnosi generiu
odreene ekonomske i druge posledice koje se u ekonomskoj praksi izraavaju
ekonomskim kategorijama: potronja, proizvodnja, dohodak, dobit, zaposlenost,
troak, itd., a delom nastaju pod uticajem turizma3.
Ekonomska analiza opisuje, analizira i dovodi u meusobnu vezu ekonomske
kategorije koje generiu ekonomski odnosi turizma to se mogu definisati kao skup
veza koje proizilaze iz ponaanja uesnika u njima. To su subjekti potronje ili turisti i
subjekti ponude. Ekonomske aspekte turizma i turista nemogue je posmatrati bez
analiziranja odnosa potreba ljudi (odnosno stanovnitva) i ukupnog drutvenog
razvoja.
Potrebe predstavljaju zahtev pojedinaca ili drutvenih grupa za materijalnim
dobrima i uslugama radi olakanja oseaja nezadovoljstva i postizanja odgovarajuih
nivoa blagostanja. U ukupnim ljudskim potrebama uspostavlja se hijerarhija te
turistike potrebe nalaze svoje mesto u zavisnosti od vie faktora meu kojima se
izdvajaju: nivo raspoloivog dohotka i koliina raspoloivog vremena;
Ve je naglaeno da se turistike potrebe zadovoljavaju turistikim dobrima
(proizvodima i uslugama), te spadaju u posebnu grupu potreba.
Potrebe
Fizioloke

Motivi
Relaksacija

Sigurnost

Osiguranje

Pripadnost

Ljubav

Potovanje

Ostvarenje

Samoostvarenje

Istina prema
vlastitoj prirodi
imanje

Znati i razumeti
Estetske

Uvaavanje
lepote

Navodi u turistikoj literaturi

Beg, oputanje, ublaenje napetosti, udnja za suncem,
mentalno oputanje napetosti.
Zdravlje, rekreacija, odravati se aktivnim i zdravim za
budunost
Porodino zajednitvo, pojaanje srodnikih odnosa,
drutvenost, olakati drutvene odnose, odravanje linih
veza, meuljudski odnosi, koreni etniki, privrenost
lanovima porodice, odravanje socijalnih kontakata.
Uverenje o neijem dosegnuu, Pokazati neiju vanost
drugima, Presti, Drutvena prepoznatljivost,
Pojaanje vlastitog "ja", Profesionalnost/posao, lini
razvoj, status i presti;
Istraivanje i lina procena, Vlastito upoznavanje,
Zadovoljavanje linih elja;
Kultura, Obrazovanje, elja za lutanjem, Zanimanje za
druga podruja;
Okolina, Pejsai.

Tabela 1 Vrste potreba prema turistikoj literaturi 4

3
4

Petrovi, P.(2008): Ekonomika turizma, Geografski fakultet, Beograd, str.35.

Pirjevac,B.,Kesar,O.(2002): Poela turizma, Mikrorad i Ekonomski fakultet Zagreb, str.19.

Dakle, sa aspekta vrste potreba turizam se, izmeu ostalog, moe definisati
kao kombinacija odnosa, usluga i ostalih pogodnosti koje koriste turisti, stvorenih iz
potrebe za privremenim premetanjem ljudi.
Drutveni i ekonomski znaaj turizma u savremenim uslovima je ogroman, a
krajem dvadesetog veka i politiki uticaj turizma dostie vrlo visok nivo. S druge
strane, treba imati u vidu i njihov negativan uticaj u pogledu bezbednosti zemlje. Sve
ove aspekte treba imati u vidu te im dati odreeni znaaj naroito pri kreiranju i
sprovoenju politike razvoja turizma u raznim domenima i vidovima angaovanja i
delovanja. Multiplikovani efekti turizma na privredu mogu biti direktni i indirektni ,
pri tome su ekonomske funkcije turizma brojne i znaajne, ali zajedniko svim
funkcijama je turistika potronja i delovanje na dohodak kao neposredan ili posredan
ekonomski cilj.
Neosporno, ve decenijama turizam utie na ekonomski razvoj i rast kako
konkretne privrede tako i zemlje u celini. Privredni razvoj utie na sva podruja
ivota, a privredni rast je samo jedna komponenta razvoja i jedan od njegovih
pokretaa, tako da se permanentno postavlja pitanje: promene ili razvoj. Privredni
razvoj se tretira kao proces strukturnih promena. S druge strane, u narastajuim
procesima globalizacije uticaji turizma postaju sve vie obuhvatniji i intenzivniji na
gotovo celoj planeti. Uglavnom se uticaji turizma grupiu prema drutvenim,
politikim i ekonomskim karakteristikama odnosno u tri sledea seta: socio-kulturni
uticaji, uticaji na okruenje, ekonomski uticaji;
Drutveni uticaj turizma je izuzetno veliki mada se njegov intenzitet razlikuje
po pojedinim regionima odnosno zemljama. Ukupan drutveni uticaj turizma
sagledava se kroz njegova etiri segmenta: kulturni uticaji, obrazovni uticaji,
zdravstveni uticaji, uticaji na razumevanje meu ljudima;
Smatra se da turizam pogotovo ako je u nekoj zemlji u dinaminom razvoju
ima sve vei uticaj na politiku stabilnost ne samo u pojedinoj zemlji nego i u
regionu. Politiki uticaj turizma ispoljava se, uglavnom, vaninstitucionalno ali moe
biti i institucionalizovan. Uglavnom, sve zemlje nastoje da postignu jaanje politikog
prestia zemlje preko turizma. Turizam deluje na privredu jedne zemlje na dva naina,
posredno i neposredno. Posredno delovanje turizma ogleda se na pokretanje ukupnog
privrednog sistema regije ili zemlje. Neposredno turizam deluje u etiri osnovna
privredna podruja: ugostiteljstvo, saobraaj, putnike agencije, trgovina;

Ekonomski uticaji turizma mogu se, osim gornje podele, svrstati po drugom
kriterijumu, u dve glavne kategorije: direktni i indirektni.
Direktni uticaji u osnovi se svode na dve grupe uticaja: uticaj na dohotke i
uticaj na zaposlenost. Detaljnije, svi direktni ekonomski uticaji mogu se svrstati u est
setova uticaja: uticaj na DP i ND, uticaj na razvoj privrednih delatnosti koje ine
turistiku industriju; uticaj na platni bilans zemlje; uticaj na zaposlenost i ivotni
standard; uticaj na investicionu aktivnost i strukturu investicija; uticaj na bri razvoj
nedovoljno razvijenih zemalja i regiona;
Indirektni ekonomski uticaji predstavljaju uticaje na delatnosti i privredne
grane koje nisu deo turistike industrije, ali su povezane: industrija, graevinarstvo,
poljoprivreda;
Multiplikativni efekti turizma predstavljaju uticaje koji nastaju kao posledica
potronje iskljuivo inostranih turista. Novac koji troe inostrani turisti kroz vei broj
transakcija krui u privredi jedne zemlje, vrei dodatne efekte na tu privredu, sve dok
se, postepeno u potpunosti ne povue iz te privrede kroz povlaenja u tednju ili
plaanje za uvoz roba ili usluga. Uglavnom, turistika potronja predstavlja samo
jedan deo ukupnog prihoda pojedine privredne grane.
S druge strane kvantifikacija udela pojedinih delatnosti u ukupnoj potronji je
sloen metodoloki postupak, koji poiva na mnogim pretpostavkama, ili je rezultat
eksternih istraivanja turistike potronje, dakle aproksimativne su vrednosti. Naime,
potrebno je iz ukupne veliine prihoda pojedinih grana odvojiti tekuu, svakodnevnu
potronju domaeg stanovnitva od ukupne turistike potronje. Potom se izdvaja
potronja domaih od inostranih turista, jer ove dve grupe imaju razliit uticaj na
nacionalnu ekonomiju. Sve ekonomske funkcije turizma prosto je nemogue nabrojati
ali najvanijih je osam sledeih funkcija:
konverzijska,
indukativna,
multiplikativna,
akcelatorska,
funkcija uravnoteenja robno-novanih odnosa,
izvozna funkcija,
funkcija podsticanja razvoja nerazvijenih podruja i funkcija zapoljavanja.5
5

Petrovi, P.(2008): Ekonomika turizma, Geografski fakultet, Beograd, str.41.

3. STANJE I POTENCIJALI ZA RAZVOJ TURIZMA U

SRBIJI
Prirodno-antropogeni

potencijali

dominiraju

ukupnim

turistikim

potencijalima Srbije i mogu se razvrstavati na planinske, vodne i ostale prirodne

uslove, resurse i vrednosti.
Planine su zajedno sa ostalim prirodnim i stvorenim uslovima i resursima u
svom okviru, najznaajniji turistiki potencijali Republike, a meu njima posebno
visoko-planinska podruja. Visoke planine raspolau proseno sa najvie uslova i
resursa za najduu turistiku sezonu, a u tome naroito Pokretlije i ar-planina u
junoj Srbiji, Stara planina i Krajite sa Vlasinom u istonoj Srbiji, kao i Kopaonik i
Golija u centralnom delu Srbije. Ostale, srednje i niske planine su sa manje
potencijala i kraom sezonom, a meu njima su znaajni komleksi Tara-ZlatiborZlatar, Valjevske planine, Fruka gora, Kuajske planine, planine umadije i dr. Od
visokih planina znatnije je razvojno aktiviran samo Kopaonik i u poetnim oblicima
ar planina i Vlasina, a od srednjih i niskih Zlatibor, Tara, Zlatar, deo Valjevskih
planina i Fruka gora.
Vode su uz planine drugi znaajni turistiki potencijal Srbije. Glavne
potencijale ine plovni putevi Dunava, Tise, Save i kanala DTD, dok su u srednjem i
junom delu Srbije vodni potencijali skromniji i zasnivaju se na jezerima (preteno
vetakim), mineralnim i termomineralnim izvorima iji su kvalitet, izdanost i
raznovrsnost omoguili formiranje brojnih banja.
Druga vrsta potencijala za razvoj turizma u Srbiji su stvoreni (antropogeni)
potencijali. Tu spadaju: centri, mesta, i sadraji formirane turistike ponude, drumski i
plovni tranzitni pravci, vei gradski centri, banje, sela, celine i objekti kulturne
batine6.
Zasebni centri, mesta i sadraji locirani su preteno u planinskim podrujima
kao planinski centri (zasad samo Kopaonik) i vea ili manja planinska mesta
(najznaajnija na Zlatiboru, Maljenu, Tari, Zlataru, ar-planini i Vlasini). U ovaj tip se
mogu ukljuiti i zasebna mesta ergela za uzgoj rasnih konja i jahaki sport, zasebni
kampovi i dr.
6

Unkovi, S.(2001): Ekonomika turizma, Savremena administracija, Beograd

Pravci drumskog turistikog tranzita odreeni su glavnim drumskim

saobraajnicama, posebno na glavnom pravcu kretanja evropskih turista (sever-jug).
Pravci plovnog turistikog tranzita odreeni su glavnim plovnim putevima, pre
svega tokom Dunava, zatim Tise i glavnih kanala DTD, kao i tokom Save. Znatno
poveanje broja i opremljenosti marina i turistikih pristanita, kao i ureenja
pogodnih obala, opremanje turistikih mesta na vodi i dr. glavni su uslovi za
aktivniranje ovih najzaputenijih turistikih potencijala Srbije7.
Meu velikim gradskim centrima najvee potencijale ima Beograd, glavni
grad, raskrsnica glavnih drumskih i plovnih pravaca, sedite najznaajnijih kulturnih,
naunih, obrazovnih, sportskih i dr. institucija, poslovni, kongresni i sajamski centar,
grad sa znaajnom kulturnom batinom i okruenjem. Po potencijalima turistike
ponude gradskog turistikog centra, iza Beograda je Novi Sad, zatim Subotica, a od
manjih srednjih gradova su Sombor, Zrenjanin, Vrac, Valjevo, Zajear, Pirot, Vranje,
Kraljevo, Vrnjaka Banja, Uice, Novi Pazar . .

Banje Srbije kao tradicionalno

najafirmisaniji motivi domae turistike tranje, u svom razvoju, uz potpuno

angaovanje lokalnih sredina, diferencirale su se na dve osnovne kategorije: velike
banje ili kompleksni banjski turistiki centri i ostale afirmisane banje. U prvoj grupi
su: Vrnjaka Banja, Soko Banja, Mataruka Banja, Banja Koviljaa, Bukovika Banja
i neke druge. Najveu grupu ine vie manje afirmisane banje irom Srbije
(Junakovi, Kanjia, Pali, Rusanda, Vrujci, Kurumlijska, Ribarska, Pribojska,
Gornja Trepa, Ovar, Bogutovaka, Joanika, Novopazarska itd).
Meu brojnim srbijanskim selima, turistiki potencijali su prisutni
prvenstveno u ouvanim izvornim etno-ambijentima jo uvek ivih starih seoskih
naselja u planinskim podrujima, kao i u prostorima vodnih, prirodnih i kulturnoistorijskih potencijala. Posebne vrednosti predstavljaju etno-sela kojih naalost ima
premalo.
Celine i objekti nepokretnih kulturno-istorijskih dobara prisutni su irom cele
Srbije, a njihov poloaj u sklopu vrednih planinskih i vodnih prostora, drumskih i
plovnih koridora i gradskih centara daje im najee atribut veoma znaajnih motiva
tranje i sadraja ponude. Dve najznaajnije kulturno-istorijske celine su Studenica i
Stari Ras sa Sopoanima, upisane u Listu svetske kulturno-istorijske batine.

Romeli, J. i Markovi, S.(1995): Turistika geografija, Novi Sad

3.1 Dostignuti stepen razvoja turizma i osnovni trendovi

Srbija raspolae sa 105.000 leaja. U osnovnom, najkvalitetnijem delu koji
obuhvata hotele, motele, pansione i turistika naselja, nalazi se 47% ukupne smetajne
ponude. Struktura hotelske ponude je takva da 69% otpada na hotele sa 2 i 3 zvezdice,
16% sa 4, dok postoje samo dva hotela de lux kategorije (oba u Beogradu). U toku je
prodaja najveih hotela u glavnom gradu i Srbiji, i mnogi pregovori o ulaganju velikih
hotelskih lanaca u izgradnju hotela u Beogradu (Sheraton). U seoskim domainstvima
Srbija raspolae sa samo 600 kategorisanih leaja, to je izuzetno malo za potencijal i
tranju koja vlada na tritu.
Republika Srbija

Turisti
broj

Promena
(%) 05/04

Noenja
Broj Promena(%) Uee
05/04
(%)2005.

Uee(%)
2005.

Ukupan promet

1,971.683

-1

100,0

6,642.623

-1

100,0

Glavni adm.cent.

728.45

-6

37,0

1,323.797

-1

19,9

Beograd

663.52

-6

33,7

1,209.520

18,2

Novi Sad

64.933

-11

3,3

114.277

-11

1,7

Banjska mesta

300.66

-2

15,2

2,088.649

+1

31,4

Vrnjaka Banja

95.851

+2

4,9

446,856

+5

6,7

Sokobanja

59.265

+3

3,0

378.200

+3

5,7

Nika Banja

26.058

17

1,3

168.923

+11

2,5

Ostala
mesta

119.42

6,0

1,097.667

banjska

16,5

Planinska mesta

391.04

+6

19,8

1,808.378

-3

27,2

Kopaonik

85.356

-1

4,3

409.106

-1

6,1

Zlatibor

83.191

+17

4,2

343.605

+4

5,2

Tara

45.801

+2

2,3

165.920

-16

2,5

Ostala pl. Mesta

176.66

9,0

889.747

Ostala tur. mesta

492.04

+1

25,0

1,239.050

+1

8,7

1.535

+5

2,1

64.955

+3

1,0

Ni

13,4

Subotica

7.281

Ostala tur.mesta

43328

Ostala mesta

59.564

-27

+4

0,9

42.248

22,0

1,131.847

3,0

182.794

+26

17,0
+3

Tabela 1. Ukupan turistiki promet u Srbiji 2005.

U Srbiji je 2005 godine ostvareno 1. 971,683 dolaska odnosno 6.642,623

noenja. Najvei procenat dolazaka (663.512) i noenja 1.209.520 ostvaren je
Beogradu. Uee Beograda u ostvarenim dolascima u Srbiji je 33,7 % dok je u broju
ostvarenih noenja 18,2 %, to pokazuje da u glavni grad dolazi najvie turista ali se
kratko zadravaju to znai da je veina njih dola poslovno. Vrnjaka banja je u 2005
god. ostvarila 95.851 dolazaka odnosno 446,856 noenja. Uee turistikog prometa
Vrnjake banje u odnosu na ostvaren turistiki promet u Srbiji je u broju dolazaka
4,9%, a u broju ostvarenih noenja 6,7%. Od planinskih turistiih mesta najvei
promet ostvario je Kopaonik (85.356 dolazaka) i 409.106 noenja. Po broju dolazaka
ovo planinsko turistiko mesto ima uee u broju dolazaka u ukupnom prometu
Srbije sa 4,3% , a po ostvarenim noenjima 6,1%.
Kapaciteti prateih sadraja, tj. nekomercijalnih sadraja drutvenog standarda
i komercijalnih sadraja vanpansionske potronje, u celini su nedovoljni. Sem
ugostiteljstva, svi ostali sadraji su deficitarni, to se moe prepisani neplanskom
neorganizovanom i netrinom formiranju ponude.
Izrazitije tendencije razvoja turizma usmerene su ka izgradnji kapaciteta u
planinskim mestima, a jedan od primera je i sam Kopaonik, i ka standardizaciji
ukupne turistike ponude na viem nivou (ukljuujui i pratee sadraje).
Posle perioda stagnacije u razvoju i ostvarenom turistikom promentu (19912000), statistiki podaci govore o laganom oporavljanju turistike privrede i
poveanju turistikog prometa posebno inostranog.
Najvei broj inostranih dolazaka i noenja u Srbiji ostvaruju turisti iz Zapadne
Evrope ije je uee u ostvarenom turistikom prometu (dolasci) 2005 god. bilo
38,6% (Nemaka, Italija, Grka, Velika Britanija), zatim slede bive republike SRJ sa
34,6% (Bosna i Hercegovina, Slovenija, Makedonija). Primetan je skok dolazaka
turista iz istone Evrope gde prednjai Bugarska sa +20% i Ruska federacija sa +28%
uea u ostvarenim noenjima. Turistiki promet koje ostvaruju vanevropske zemlje
(SAD i ostale) je zanemarljiv

0,7

2,8