EN 1991-1-1 Dejstva Na Konstrukcije

EVROPSKI STANDARD
EN 1991-1-1
EUROPEAN STANDARD
NORME EUROPENNE
EUROPISCHE NORM
ICS 91.010.30
April 2002
Zamenjuje ENV 1991-2-1:1995
Evrokod 1:
DEJSTVA NA KONSTRUKCIJE
Deo 1-1:
ZAPREMINSKE TEINE, SOPSTVENA TEINA,

KORISNA OPTEREENJA ZA ZGRADE
Eurocode 1:
Part 1-1:
Actions on structures
General actions Densities, self-weight, imposed loads for buildings
Eurocode 1:
Partie 1-1:
Actions sur les structures

Actions gnrales Poids volumiques, poids propres,
charges dexploitation btiments
Eurocode 1:
Teil 1-1:
Einwirkungen auf Tragwerke

Wichten, Eigengewicht und Nutzlasten im Hochbau
Ovaj Evropski standard (European Standard EN) odobrio je za upotrebu Evropski komitet za standardizaciju (European
Committee for Standardization CEN) 30. novembra 2001. godine.
lanice CEN obavezne su da se pridravaju Internih pravila CEN/CENELEC-a, prema kojima ovom Evropskom standardu
moraju da daju status nacionalnog standarda, bez ikakvih promena. Najnoviji podaci i bibliografska referentna dokumenta za
takve nacionalne standarde mogu da se dobiju ako se zatrae od Menadment centra (Management Centre) ili od svake lanice
CEN-a.
Ovaj Evropski standard postoji u tri slubene verzije (engleskoj, francuskoj i nemakoj). Verzija na nekom drugom jeziku,
prevedena uz odgovornost lanice CEN-a na njen sopstveni jezik, i prijavljena Menadment centru, ima isti status kao slubene
verzije.
lanice CEN-a su nacionalne organizacije za standarde Austrije, Belgije, eke Republike, Danske, Finske, Francuske, Grke,
Holandije, Irske, Islanda, Italije, Luksemburga, Malte, Nemake, Norveke, Portugalije, panije, vajcarske, vedske i
Ujedinjenog Kraljevstva.
EVROPSKI KOMITET ZA STANDARDIZACIJU

Management Centre: rue de Stassart, 36 B-1050 Brusells
2002 CEN
Sva prava korienja, u bilo kojem obliku i na bilo koji nain,

rezervisana su, irom sveta, za nacionalne lanice CEN.
Ref. No. EN 1991-1-1:2002 E
EN 1991-1-1:2002 (S)
SADRAJ
PREDGOVOR
Istorijat programa Evrokodova

Status i oblast primene Evrokodova
Nacionalni standardi kojima se uvode Evrokodovi
Veze izmeu Evrokodova ENs i Harmonizovanih tehnikih specifikacija ETAs za
proizvode
Dopunske informacije specifine za EN 1991-1-1
Nacionalni aneks za EN 1991-1-1
4
5
6
1.
OPTE ODREDBE
1.1
1.2
1.3
1.4
1.5
Podruje primene
Normativna referentna dokumenta
Razlika izmeu principa i pravila za primenu
Pojmovi i definicije
1.4.1
Zapreminska teina
1.4.2
Ugao unutranjeg trenja
1.4.3
Bruto teina vozila
1.4.4
Konstrukcijski elementi
1.4.5
Nekonstrukcijski elementi
1.4.6
Pregrade
1.4.7
Pokretne pregrade
Oznake
9
9
9
10
10
10
10
10
10
10
11
11
2.
KLASIFIKACIJA DEJSTAVA
12
2.1
2.2
Sopstvena teina
Korisna optereenja
12
12
3.
PRORAUNSKE SITUACIJE
14
3.1
3.2
3.3
Opte odredbe
Stalna optereenja
Korisna optereenja
3.3.1
Opte odredbe
3.3.2
Dopunske odredbe za zgrade
14
14
14
14
15
4.
ZAPREMINSKE TEINE GRAEVINSKIH I USKLADITENIH MATERIJALA
16
4.1
Opte odredbe
16
5.
SOPSTVENA TEINA GRAEVINSKIH ELEMENATA
17
5.1
5.2
Prikaz dejstava
Karakteristine vrednosti sopstvene teine
5.2.1
Opte odredbe
5.2.2
Dopunske odredbe za zgrade
5.2.3
Dopunske odredbe specifine za mostove
17
17
17
18
18
6.
KORISNA OPTEREENJA U ZGRADAMA
19
6
6
6
EN 1991-1-1:2002 (S)
6.1
6.2
6.3
6.4
Prikaz dejstava
Dispozicije optereenja
6.2.1
Podovi, grede i krovovi
6.2.2
Stubovi i zidovi
Karakteristine vrednosti korisnih optereenja
6.3.1
Stambene, drutvene, trgovake i administrativne povriine
6.3.1.1
Kategorije
6.3.1.2
Vrednosti dejstava
6.3.2
Povrine za skladitenje i industrijske aktivnosti
6.3.2.1
Kategorije
6.3.2.2
Vrednosti dejstava
6.3.2.3
Dejstva prouzrokovana viljukarima
6.3.2.4
Dejstva prouzrokovana transportnim vozilima
6.3.2.5
Dejstva prouzrokovana specijalnim sredstvima za odravanje
6.3.3
Garae i saobraajne povrine za vozila (izuzev mostova)
6.3.3.1
Kategorije
6.3.3.2
Vrednosti dejstava
6.3.4
Krovovi
6.3.4.1
Kategorije
6.3.4.2
Vrednosti dejstava
Horizontalna optereenja na parapete i pregradne zidove, koji deluju kao
prepreke
19
19
19
20
20
20
20
21
23
23
24
25
26
27
27
27
28
28
28
29
30
ANEKSI
A (Informativan)
B (Informativan)
BIBLIOGRAFIJA
TABELE NOMINALNIH ZAPREMINSKIH TEINA GRAEVINSKIH

MATERIJALA, KAO I NOMINALNIH ZAPREMINSKIH TEINA I
UGLOVA UNUTRANJEG TRENJA USKLADITENIH MATERIJALA
32
PREPREKE ZA VOZILA I PARAPETI ZA PARKIRALITA
43
44
EN 1991-1-1:2002 (S)
PREDGOVOR
Ovaj dokument, EN 1991-1-1:2002, pripremio je Tehniki komitet CEN/TC 250 Evrokodovi
za konstrukcije, iji sekretarijat se nalazi u BSI.
Ovaj Evropski standard mora da dobije status nacionalnog standarda, bilo publikovanjem
identinog teksta, ili njegovim odobravanjem, najkasnije oktobra 2002., a protivreni
nacionalni standardi moraju da budu stavljeni van snage najkasnije marta 2010. godine.
CEN/TC 250 odgovoran je za sve Evrokodove za konstrukcije.
Ovaj dokument zamenjuje ENV 1991-2-1:1995.
Aneksi A i B su informativni.
Prema internim propisima CEN/CENELEC, organizacije za nacionalne standarde sledeih
zemalja obavezne su da uvedu ovaj Evropski standard: Austrija, Belgija, eka Republika,
Danska, Finska, Francuska, Grka, Holandija, Irska, Island, Italija, Luksemburg, Malta,
Nemaka, Norveka, Portugalija, panija, vajcarska, vedska i Ujedinjeno Kraljevstvo.
ISTORIJAT PROGRAMA EVROKODOVA

U 1975. godini, Komisija Evropske zajednice, odluila se za akcioni program u oblasti
konstrukcija, baziran na lanu 95 Ugovora. Cilj programa bila je eliminacija tehnikih smetnji
za trgovinu i harmonizacija tehnikih specifikacija.
U okviru tog akcionog programa, Komisija je pokrenula inicijativu za donoenje zbirke
harmonizovanih tehnikih pravila za proraun graevinskih objekata, koja bi, u prvoj fazi,
sluila kao alternativa vaeim nacionalnim pravilima u dravama lanicama, a, na kraju, bi
ih zamenila.
U toku petnaest godina, Komisija, uz pomo Upravnog odbora, u kojem su bili predstavnici
drava lanica, rukovodila je razvojem programa Evrokodova, koji je doveo do prve
generacije Evropskih propisa, u toku 1980-tih godina.
Godine 1989., Komisija i drave lanice Evropske unije EU i Evropskog udruenja za
slobodnu trgovinu (European Free Trade Association) EFTA, odluile su, na osnovu
Sporazuma1 izmeu Komisije i CEN, da prenesu pripremu i publikovanje Evrokodova u
nadlenost CEN, kroz niz mandata, kako bi im se obezbedio budui status Evropskih
standarda (European Standard) EN. Ovo je, ustvari, povezalo Evrokodove sa odredbama
svih Direktiva Saveta i/ili Odluka Komisija, koje se odnose na Evropske standarde (na primer,
Direktiva Saveta 89/106/EEC o graevinskim proizvodima CPD i Direktive Saveta
93/37/EEC, 92/50/EEC i 89/440/EEC o javnim radovima i uslugama, kao i ekvivalentne
Direktive EFTA, inicirane tenjom za uspostavljanje unutranjeg trita).
Program Evrokodova za konstrukcije obuhvata sledee standarde, koji se, generalno,
sastoje od veeg broja Delova:
EN 1990
EN 1991
EN 1992
Evrokod 0:
Evrokod 1:
Evrokod 2:
EN 1993
EN 1994
Evrokod 3:
Evrokod 4:
EN 1995
Evrokod 5:
Osnove prorauna konstrukcija (Basis of Structural Design)

Dejstva na konstrukcije (Actions on structures)
Proraun betonskih konstrukcija
(Design of concrete structures)
Proraun elinih konstrukcija (Design of steel structures)
Proraun spregnutih konstrukcija od elika i betona
(Design of composite steel and concrete structures)
Proraun drvenih konstrukcija (Design of timber structures)
Sporazum izmeu Komisije Evropske zajednice i Evropskog Komiteta za standardizaciju CEN, koji se
odnosi na rad na Evrokodovima za proraun zgrada i drugih graevinskih objekata (EC/CEN/03/89).
EN 1991-1-1:2002 (S)
EN 1996
EN 1997
Evrokod 6:
Evrokod 7:
EN 1998
Evrokod 8:
EN 1999
Evrokod 9:
Proraun zidanih konstrukcija (Design of masonry structures)

Projektovanje i proraun geotehnikih konstrukcija
(Geotechnical design)
Projektovanje seizmiki otpornih konstrukcija
(Design of structures for earthquake resistance)
Proraun konstrukcija od aluminijuma (Design of aluminium
structures)
Standardima Evrokodova potvruje se odgovornost organizacija za standardizaciju u svakoj

dravi lanici i obezbeuje njihovo pravo da, na nacionalnom nivou, odrede vrednosti, koje
se odnose na utvrivanje sigurnosti, ako te vrednosti nastave da variraju od drave do
drave.
STATUS I OBLAST PRIMENE EVROKODOVA

Drave lanice EU i EFTA saglasne su da se Evrokodovi koriste kao referentna dokumenta
za sledee svrhe:
kao sredstva za dokazivanje saglasnosti zgrada i drugih graevinskih objekata sa
osnovnim zahtevima Direktive Saveta 89/106/EEC, posebno sa Osnovnim
zahtevom broj 1 Mehanika nosivost i stabilnost (Mechanical resistance and
stability), kao i sa Osnovnim zahtevom broj 2 Sigurnost u sluaju poara
(Safety in case of fire);
kao osnova za sastavljanje ugovora za graevinske radove i odgovarajue
inenjerske usluge;
kao okvir za izradu harmonizovanih tehnikih specifikacija za graevinske
proizvode ENs i ETAs.
Evrokodovi, u meri u kojoj se odnose na same graevinske objekte, direktno su povezani sa
Interpretativnim dokumentima2 na koje se poziva lan 12 CPD, mada su oni razliite prirode
od Harmonizovanih standarda proizvoda3. Zbog toga, tehniki aspekti, koji proizilaze iz rada
na Evrokodovima, treba da budu adekvatno razmatrani na Tehnikim komitetima CEN i/ili
Radnim grupama EOTA, koje rade na standardima proizvoda, kako bi se postigla puna
kompatibilnost tih tehnikih specifikacija sa Evrokodovima.
Standardima Evrokodova odreena su opta pravila za proraun konstrukcija, za
svakodnevnu upotrebu u proraunu konstrukcija u celini i njenih sastavnih proizvoda, kako
tradicionalne, tako i inovacione prirode. Neuobiajeni naini graenja, ili proraunskih uslova,
nisu posebno obuhvaeni i projektant, u takvim sluajevima, treba da zahteva dopunska
ekspertska razmatranja.
Prema lanu 3.3 CPD, sutinski zahtevi (Essential Requirements) ERs moraju, u konkretnom obliku, da
budu dati u Interpretativnim dokumentima, da bi se ostvarile neophodne veze izmeu sutinskih zahteva i
mandata za izradu harmonizovanih ENs i ETAGs/ETAs.
Prema lanu 12 CPD, Interpretativna dokumenta moraju da:

a) daju konkretan oblik sutinskim zahtevima, preko harmonizacije terminologije i tehnikih osnova, kao i
ukazivanja na klase ili nivoe za svaki zahtev, kada je to neophodno;
b) ukau na metode korelacije tih klasa ili nivoa zahteva sa tehnikim specifikacijama, na primer, metode
prorauna i dokaza, tehnika pravila za proraun objekata itd;
c) slue kao referentna dokumenta za uspostavljanje harmonizovanih standarda i uputstava za Evropske
tehnike ateste.
Evrokodovi, ustvari, imaju slinu ulogu u oblasti ER 1 i u delu ER 2.
EN 1991-1-1:2002 (S)
NACIONALNI STANDARDI KOJIMA SE UVODE EVROKODOVI
Nacionalni standardi, kojima se uvode Evrokodovi, sadravae kompletan tekst Evrokoda
(ukljuujui sve anekse), kako ga je publikovao CEN, kojem moe da prethode nacionalna
naslovna strana i Nacionalni predgovor, a da mu bude dodat Nacionalni aneks.
Nacionalni aneks moe da sadri samo informacije o onim parametrima, koji su u Evrokodu
ostavljeni otvoreni za nacionalni izbor; to su takozvani nacionalno odreeni parametri, koji se
primenjuju za proraun zgrada i drugih graevinskih objekata u toj zemlji, i to:
vrednosti i/ili klase, kada su u Evrokodu date alternative;

vrednosti, koje se primenjuju kada je u Evrokodu data samo oznaka;
specifini podaci za zemlju (geografski, klimatski itd.), na primer, karte snega;
postupci, koji se primenjuju kada su u Evrokodu dati alternativni postupci.
On moe da sadri i:
odluke o primeni informativnih aneksa;
referentna dokumenta o nekontradiktornim komplementarnim informacijama, koje
pomau korisniku da primeni Evrokod.
VEZE IZMEU EVROKODOVA ENs I HARMONIZOVANIH TEHNIKIH

SPECIFIKACIJA ETAs ZA PROIZVODE
Postoji potreba za usklaenou izmeu Harmonizovanih tehnikih specifikacija za
graevinske proizvode i Tehnikih pravila za graevinske objekte4. Pored toga, u svim
informacijama, koje prate CE markiranje konstrukcijskih proizvoda, a odnose se na
Evrokodove, mora da bude jasno naznaeno, koji su nacionalno odreeni parametri uzeti u
obzir.
DOPUNSKE INFORMACIJE SPECIFINE ZA EN 1991-1-1

U EN 1991-1-1 prikazana su uputstva za proraun i dejstva za proraun konstrukcije zgrada i
drugih graevinskih objekata, ukljuujui sledee aspekte:
zapreminske teine graevinskih materijala i uskladitenih materijala;
sopstvenu teinu konstrukcijskih elemenata, kao i
korisna optereenja u zgradama.
EN 1991-1-1 predvien je za investitore, projektante, izvoae i javne administrativne
organe.
Za proraun konstrukcija, predvieno je da EN 1991-1-1 bude korien zajedno sa EN 1990,
drugim Delovima EN 1991 i EN 1992 do EN 1999.
NACIONALNI ANEKS ZA EN 1991-1-1

U ovom standardu prikazani su alternativni postupci, vrednosti i uputstva za klase, sa
napomenama, koje ukazuju gde bi nacionalni izbor trebalo da bude izvren. Zbog toga,
Nacionalni standard, kojim se uvodi EN 1991-1-1, treba da ima Nacionalni aneks, koji sadri
sve nacionalno odreene parametre, koji se primenjuju u proraunu zgrada i drugih
graevinskih objekata, graenih u odgovarajuoj zemlji.
Nacionalni izbor u EN 1991-1-1 doputen je u odredbama:
4
Videti odredbu 3.3 i odredbu 12 u CPD, kao i lanove 4.2, 4.3.1, 4.3.2 i 5.2 u ID 1.
EN 1991-1-1:2002 (S)
2.2(3),
5.2.3(1) do 5.2.3(5),
6.3.1.1, tabela 6.1,

6.3.1.2(1)P, tabela 6.2,
6.3.1.2(10) & (11),
6.3.2.2(1)P, tabela 6.4,
6.3.2.2(3),
6.3.3.2(1), tabela 6.8,
6.3.4.2, tabela 6.10, kao i
6.4(1)P, tabela 6.12.
EN 1991-1-1:2002 (S)
1.GLAVA 1
OPTE ODREDBE
1.1
PODRUJE PRIMENE
(1)
U EN 1991-1-1 prikazana su uputstva za proraun (design guidance) i dejstva
(actions) za proraun konstrukcije (structural design) zgrada (buildings) i drugih graevinskih
objekata (civil engineering works), ukljuujui neke geotehnike aspekte (geotechnical
aspects) za sledee veliine:
zapreminske teine (densities) graevinskih materijala (construction materials) i

uskladitenih materijala (stored materials);
sopstvenu teinu (self-weight) konstrukcijskih elemenata (construction works),
korisna (imposed) optereenja (loads) u zgradama.
(2)
U glavi 4 i aneksu A date su nominalne vrednosti (nominal values) za zapreminske
teine materijala specifinih za zgrade (specific building materials), dodatnih materijala
(additional materials) za mostove (bridges) i uskladitenih materijala. Dodatno je, za
odreene materijale, dat i ugao unutranjeg trenja (angle of repose).
(3)
U glavi 5 prikazane su metode (methods) za odreivanje karakteristinih vrednosti
(characteristic values) sopstvene teine konstrukcijskih elemenata.
(4)
U glavi 6 date su karakteristine vrednosti korisnih optereenja na podovima (floors) i
krovovima (roofs), u zavisnosti od kategorije upotrebe (category of use) za sledee povrine
(areas) zgrada:
stambene (residential), drutvene (social), trgovake (commercial) i
administrativne (administration) povrine;
garae (garage) i saobraajne (traffic) povrine za vozila (vehicle);
povrine za skladitenje (storage) i industrijske aktivnosti (industrial activites);
krovove;
povrine za sletanje helikoptera (helicopter landing).
(5)
Optereenja saobraajnih povrina, data u glavi 6, odnose se na vozila najvee bruto
teine (gross weight) od 160 kN. Proraun saobraajnih povrina za teka vozila (heavy
vehicles), bruto teine preko 160 kN, mora da bude usaglaen sa odgovarajuim
administrativnim organom (authority). Dalje informacije mogu se nai u EN 1991-2.
(6)
Za prepreke (barries) ili zidove (walls), koji imaju funkciju prepreke, horizontalne
(horizontal) sile (forces) date su u glavi 6. U aneksu B prikazana su dopunska uputstva za
prepreke za vozila u parkiralitima (car parks).
Napomena: Sile od udara (impact) vozila date su u EN 1991-1-7 i EN 1991-2.
(7)
Za proraunske situacije (design situations) i uticaje od dejstava (effects of actions) u
silosima (silos) i rezervoarima (tanks), prouzrokovane vodom ili drugim materijalima, videti
EN 1991-3.
EN 1991-1-1:2002 (S)
1.2
NORMATIVNA REFERENTNA DOKUMENTA
Ovaj Evropski standard (European Standard), preko referentnih dokumenata (reference),

koja su prestala da vae (dated), ili su u vanosti (undated), sadri odredbe (provisions) iz
drugih publikacija. Ove normativna referentna dokumenta navedena su na odgovarajuim
mestima u tekstu, a spisak publikacija je priloen. Za referentna dokumenta, koja su prestala
da vae, kasniji amandmani ili revizije neke od tih publikacija, primenjuju se na ovaj Evropski
standard samo ako su u njega ukljuene amandmanom ili revizijom. Za referentna
dokumenta, koja su u vanosti, primena se odnosi na poslednje izdanje publikacije
(ukljuujui amandmane).
Napomena 1: Evrokodovi su publikovani kao Evropski predstandardi (European Prestandards).
Sledei Evropski standardi, koji su publikovani ili su u pripremi, citirani su u normativnim lanovima
(normative clauses):
EN 1990
Evrokod: Osnove prorauna konstrukcija (Basis of Structural Design)
EN 1991-1-7
Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije (Actions on structures): Deo 1-7: Incidentna dejstva

od udara i eksplozija (Accidental actions from impact and explosions)
EN 1991-2
Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije: Deo 2: Saobraajna optereenja na mostovima

(Traffic loads on bridges)
EN 1991-3
Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije: Deo 3: Dejstva usled kranova i maina

(Actions induced by cranes and machinery)
EN 1991-4
Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije: Deo 4: Dejstva u silosima i rezervoarima

(Actions in silos and tanks)
Napomena 2: Evrokodovi su publikovani kao Evropski predstandardi. Sledei Evropski standardi, koji
su publikovani ili su u pripremi, citirani su u napomenama (notes) normativnim lanovima:
1.3
EN 1991-1-3
Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije: Deo 1-3: Optereenja od snega (Snow loads)
EN 1991-1-4
Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije: Deo 1-4: Dejstva vetra (Wind actions)
EN 1991-1-6
Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije: Deo 1-6: Dejstva u toku izvoenja

(Actions during execution)
RAZLIKA IZMEU PRINCIPA I PRAVILA ZA PRIMENU
(1)
U zavisnosti od karaktera pojedinih odredbi, u ovom Delu pravi se razlika izmeu
principa (principles) i pravila za primenu (application rules).
(2)
Principi obuhvataju:
opte stavove (general statements) i definicije (definitions) za koje nema
alternative, kao i
zahteve (requirements) i analitike modele (analytical models) za koje se
alternativa ne doputa, ukoliko to nije posebno navedeno.
(3)
Principi su oznaeni slovom P iza broja odredbe.
(4)
Pravila za primenu su opte prihvaena pravila, koja odgovaraju principima i
ispunjavaju njihove zahteve.
(5)
Doputeno je korienje alternativnih pravila za proraun (alternative design rules),
razliitih od pravila za primenu, datih u EN 1991-1-1 za graevinske objekte, pod uslovom da
se pokae da su alternativna pravila u saglasnosti sa relevantnim principima i da su bar
ekvivalentna, u pogledu sigurnosti, upotrebljivosti i trajnosti konstrukcije, koje bi se oekivale
kada bi se koristili Evrokodovi.
Napomena: Ako alternativno pravilo za proraun zameni neko pravilo za primenu, ne moe se zahtevati
da rezultujui proraun bude potpuno saglasan sa EN 1991-1-1, mada e taj proraun ostati saglasan
EN 1991-1-1:2002 (S)
sa principima EN 1991-1-1. Kada se EN 1991-1-1 koristi u vezi neke svojine (property), navedene u
aneksu Z standarda za proizvode ili u ETAG, upotreba alternativnog pravila za proraun ne bi mogla da
bude prihvatljiva za CE markiranje (marking).
(6)
U ovom Delu, pravila za primenu identifikuju se brojem u zagradi, na primer, kao ova
odredba.
1.4
POJMOVI I DEFINICIJE
Za potrebe ovog Evropskog standarda, koriste se pojmovi i definicije, dati u ISO 2394, ISO
3898 i ISO 8930, kao i ovde navedeni. Dodatno, za potrebe ovog standarda, osnovni spisak
pojmova i definicija odreen je u EN 1990, 1.5.
1.4.1 ZAPREMINSKA TEINA (bulk weight density)

Zapreminska teina je ukupna teina (overall weight) po jedinici zapremine (unit volume)
materijala, ukljuujui normalnu raspodelu (normal distribution) mikroupljina (micro-voids),
upljina (voids) i pora (pores).
Napomena: U svakodnevnoj upotrebi, ovaj pojam se esto skrauje na gustina (density), (to strogo
znai masa po jedinici zapremine).
1.4.2 UGAO UNUTRANJEG TRENJA (angle of repose)

Ugao unutranjeg trenja je ugao, koji prirodan nagib strana nasutog nevezanog materijala
obrazuje sa horizontalom.
1.4.3 BRUTO TEINA VOZILA (gross weight of vehicle)

Bruto teina vozila ukljuuje sopstvenu teinu (self-weight) vozila, zajedno sa maksimalnom
teinom tereta (goods), koji ono sme da prevozi.
1.4.4 KONSTRUKCIJSKI ELEMENTI (structural elements)

Konstrukcijski elementi obuhvataju primarni konstrukcijski skelet (primary structural frame) i
oslonake konstrukcije (supporting structures). Za mostove, konstrukcijski elementi
obuhvataju grede (girders), konstrukcijske ploe (structural slabs) i elemente koji
predstavljaju oslonac (support), kao to su kosi kablovi (cable stays).
1.4.5 NEKONSTRUKCIJSKI ELEMENTI (non structural elements)

Nekonstrukcijski elementi su oni, koji ukljuuju dovravanje (completion) i zavrne (finishing)
elemente povezane sa konstrukcijom, ukljuujui putne kolovozne zastore na putevima (road
surfacing) i nekonstrukcijske parapete (parapets). Oni obuhvataju i instalacije (services) i
maine (machinery) stalno privrene (fixed permanently) na, ili sa konstrukcijom.
1.4.6 PREGRADE (partitions)

Zidovi koji ne nose optereenje (non load bearing walls).
1.4.7 POKRETNE PREGRADE (movable partitions)

Pokretne pregrade su one, koje mogu da se pomeraju po podu, da budu dodate ili uklonjene,
ili, pak, ponovo izvedene na drugom mestu.
10
EN 1991-1-1:2002 (S)
1.5
OZNAKE
(1)
Za potrebe ovog Evropskog standarda, primenjuju se sledee oznake (symbols).

Napomena: Koriene oznake zasnivaju se na ISO 3898:1997.
(2)
Osnovna lista oznaka prikazana je u EN 1990, 1.6, a dopunske oznake specifine za
ovaj Deo EN 1991, su sledee:
VELIKA SLOVA LATINICE
A optereena povrina (loaded area)
A 0 osnovna povrina (basic area)
Q k karakteristina vrednost promenljivog koncentrisanog optereenja (characteristic
value of a variable concentrated load)
MALA SLOVA LATINICE
gk
n
qk
teina po jedinici povrine, ili teina po jedinici duine (weight per unit area, or
weight per unit length)
broj spratova (number of storeys)
karakteristina vrednost jednako podeljenog optereenja, ili linijsko optereenje
(characteristic value of a uniformly distributed load, or line load)
MALA GRKA SLOVA
A
n
koeficijent redukcije (reduction factor)

koeficijent redukcije (reduction factor)
zapreminska teina (bulk weight density)
dinamiki koeficijent poveanja (dynamic magnification factor)
koeficijent za vrednost promenljivog dejstva u kombinaciji, videti tabelu A1.1 EN
1990 (factor for combination value of a variable action, see table A1.1 of EN
1990)
ugao unutranjeg trenja (stepeni) (angle of repose (degrees))
11
EN 1991-1-1:2002 (S)
2.GLAVA 2
KLASIFIKACIJA DEJSTAVA
2.1
SOPSTVENA TEINA
(1)
Sopstvena teina konstrukcijskih elemenata treba da bude klasifikovana kao stalno
(permanent) fiksno dejstvo (fixed action), videti EN 1990, 1.5.3 i 4.1.1.
(2)
Kada ova sopstvena teina moe da varira tokom vremena, u proraun treba da
bude uvedena preko gornje (upper) i donje (lower) karakteristine vrednosti (characteristic
value), videti EN 1990, 4.1.2. Meutim, u nekim sluajevima, kada ona je slobodna (free), na
primer, za pokretne pregrade - videti 6.3.1.2(8), treba da bude tretirana kao dopunsko
(additional) korisno optereenje (imposed load).
Napomena: Ovo se primenjuje naroito kada stalna dejstva mogu da budu povoljna (favourable).
(3)P
Optereenja od zastora (ballast) moraju da budu razmatrana kao stalna dejstva, a
mogue preraspodele (redistributions) zastora moraju u proraunu da budu uzete u obzir,
videti 5.2.2(1) i (2).
(4)P
Optereenja od zemlje (earth loads) nasute na krovovima i terasama (terraces)
moraju da budu razmatrana kao stalna dejstva.
(5)
S obzirom na 2.1(3)P i 2.1(4)P, u proraunu treba da budu razmatrane varijacije
sadraja vlage (moisture content) i varijacije debljine (depth), koje mogu da budu
prouzrokovane nekontrolisanim nagomilavanjem u toku proraunskog veka (design life)
konstrukcije.
Napomena: Za detaljnije informacije o pritiscima zemlje (earth pressures) videti EN 1997.
2.2
KORISNA OPTEREENJA
(1) P
Korisna optereenja (imposed loads) moraju da budu klasifikovana kao promenljiva
slobodna dejstva (variable free actions), ukoliko nije drugaije odreeno u ovom standardu,
videti EN 1990, 1.5.3 i 4.1.1.
Napomena: Za korisna optereenja na mostovima videti EN 1991-2.
(2)
Kada se razmatra incidentna (accidental) proraunska situacija (design situation), u
kojoj udar (impact) od vozila ili incidentna optereenja od maina mogu da budu relevantna,
ova optereenja treba da budu uzeta iz EN 1991-1-7.
(3)
Korisna optereenja treba da budu uzeta u obzir kao kvazi statika (quasi-static
actions) dejstva, videti EN 1990, 1.5.3.13. Modeli optereenja (load models) mogu da ukljue
dinamike uticaje (dynamic effects) ako nema rizika od rezonance (resonance), ili drugog
znaajnijeg dinamikog odgovora (dynamic response) konstrukcije, videti EN 1992 do EN
1999. Ako mogu da budu oekivani uticaji rezonance od sinhronizovanog ritmikog kretanja
(syncronised rythmical movement) ljudi, ili, pak, plesanja (dancing) ili skakanja (jumping),
treba da bude odreen model optereenja za specijalnu dinamiku analizu (dynamic
analysis).
Napomena: Postupak, koji treba da bude primenjen, moe da bude dat u Nacionalnom aneksu.
(4)
Kada se razmatraju viljukari (forklifts) i helikopteri (helicopters), treba da budu
razmatrana dopunska optereenja od masa (masses) i inercijalnih sila (inertial forces) usled
12
EN 1991-1-1:2002 (S)
uticaja fluktuacije (fluctuating). Ovi efekti se uzimaju u obzir preko dinamikog koeficijenta
poveanja (dynamic magnification factor) , koji se primenjuje na statike vrednosti (static
values) optereenja, kako je prikazano u izrazu (6.3).
(5)P
Dejstva, koja izazivaju znaajno ubrzanje (acceleration) konstrukcije, ili
konstrukcijskih elemenata, moraju da budu klasifikovana kao dinamika dejstva i moraju da
budu razmatrana primenom dinamike analize (dynamic analysis).
13
EN 1991-1-1:2002 (S)
3.GLAVA 3
PRORAUNSKE SITUACIJE
3.1
OPTE ODREDBE
(1) P Relevantna stalna i korisna optereenja moraju da budu odreena za svaku

proraunsku situaciju (design situation), utvrenu u skladu sa EN 1990, 3.2.
3.2
STALNA OPTEREENJA
(1)
Ukupna sopstvena teina konstrukcijskih i nekonstrukcijskih elemenata treba da
bude uzeta u obzir u kombinacijama (combinations) dejstava kao pojedinano dejstvo (single
action).
Napomena: Videti EN 1990, tabela A1.2(B), napomena 3.
(2)
Za povrine, na kojima se oekuje uklanjanje ili dodavanje konstrukcijskih ili
nekonstrukcijskih elemenata, u proraunu treba da budu uzeti u obzir kritini sluajevi
optereenja (critical load cases).
(3)
Sopstvena teina novih slojeva obloga (coatings) i/ili razvodnih cevovoda (conduits),
za koje se oekuje da budu dodati posle izvoenja, treba da bude uzeta u obzir u
proraunskim situacijama (videti 5.2).
(4) P Nivo vode (water level) mora da bude uzet u obzir za relevantne proraunske
situacije.
Napomena: Videti EN 1997.
(5)
Poreklo (source) i sadraj vlage rastresitih (bulk) materijala treba da budu razmatrani
u proraunskim situacijama zgrada, koje slue za skladitenje.
Napomena: Vrednosti za zapreminske teine, prikazane u aneksu A, odnose se na materijale u suvom
(dry) stanju.
3.3
KORISNA OPTEREENJA
3.3.1 OPTE ODREDBE

(1) P Za povrine, koje su previene da budu izloene razliitim kategorijama optereenja,
u proraunu mora da bude razmatran najkritiniji sluaj optereenja.
(2) P U proraunskim situacijama, u kojima korisna optereenja deluju istovremeno
(simultaneously) sa drugim promenljivim dejstvima (variable actions), na primer, dejstva
usled vetra, snega, kranova ili maina, ukupna korisna optereenja, razmatrana u nekom
sluaju optereenja (loads case), moraju da budu razmatrana kao pojedinano dejstvo.
(3)
Kada broj varijacija (variations) optereenja, ili uticaji vibracija, mogu da izazovu
zamor (fatigue), treba da bude uspostavljen model optereenja na zamor (fatigue load
model).
(4)
Za konstrukcije osetljive (susceptible) na vibracije, kada je to relevantno, treba da
budu razmatrani dinamiki modeli (dynamic models) korisnih optereenja. Postupak
prorauna prikazan je u EN 1990, 5.1.3.
14
EN 1991-1-1:2002 (S)
3.3.2 DOPUNSKE ODREDBE ZA ZGRADE
(1)
Na krovovima, korisna optereenja i optereenja od snega ili dejstava vetra ne treba
da budu razmatrana istovremeno.
(2) P Kada se korisno optereenje razmatra kao ostalo dejstvo (accompanying action) u
kombinacijama, u saglasnosti sa EN 1990, mora da bude primenjen samo jedan od dva
koeficijenta (EN 1990, tabela A1.1) i n (6.3.1.2 (11)).
(3)
Za dinamika optereenja usled maina videti EN 1991-3.
(4)
Korisna optereenja, koja treba da budu razmatrana za proraunske dokaze
(verifications) graninog stanja upotrebljivosti (serviceability limit state), treba da budu
odreena u saglasnosti sa uslovima upotrebe (services conditions) i zahtevima
(requirements), koji se odnose na ponaanje (performance) konstrukcije.
15
EN 1991-1-1:2002 (S)
4.GLAVA 4
ZAPREMINSKE TEINE GRAEVINSKIH

I USKLADITENIH MATERIJALA
4.1
OPTE ODREDBE
(1)
Treba da budu odreene karakteristine vrednosti (characteristics values)
zapreminskih teina graevinskih i uskladitenih materijala. Kao karakteristine vrednosti
treba da budu koriene srednje vrednosti (mean values). Videti, meutim, 4.1 (2) i 4.1 (3).
Napomena: U aneksu A date su srednje vrednosti za zapreminske teine i uglove unutranjeg trenja za
uskladitene materijale. Kada je dato podruje (range), pretpostavlja se da srednja vrednost znatno
zavisi od porekla (source) materijala i da moe da bude izabrana razmatrajui svaki pojedinani
proraun.
(2)
Za materijale (na primer, nove i inovirane (innovative) materijale), koji nisu
obuhvaeni tabelama u aneksu A, karakteristina vrednost zapreminske teine, treba da
bude odreena u saglasnosti sa EN 1990, 4.1.2 i dogovorena za svaki pojedinani proraun.
(3)
Kada se koriste materijali sa znatnim (significant) rasipanjem (scatter) zapreminskih
teina, na primer, usled njihovog porekla, sadraja vode (water content) itd., karakteristina
vrednost tih zapreminskih teina treba da bude procenjena u saglasnosti sa EN 1990, 4.1.2.
(4)
Ako bude sprovedena direktna realna procena zapreminskih teina, onda te
vrednosti mogu da budu koriene.
Napomena: Moe da bude korien EN 1990, aneks D.
16
EN 1991-1-1:2002 (S)
5.GLAVA 5
SOPSTVENA TEINA GRAEVINSKIH ELEMENATA

5.1
PRIKAZ DEJSTAVA
(1)
Sopstvena teina graevinskih objekata treba, u veini sluajeva, da bude
predstavljena preko pojedinane karakteristine vrednosti i sraunata na osnovu nominalnih
dimenzija (nominal dimensions) i karakteristinih vrednosti zapreminskih teina.
(2)
Sopstvena teina graevinskih objekata obuhvata konstrukcijske i nekonstrukcijske
elemente, ukljuivo nepokretne instalacije (fixed services), kao i teinu zemlje i zastora.
(3)
Nekonstrukcijski elementi obuhvataju:
krovni pokriva (roofing),

obloge lica (surfacing) i pokrivke (coverings),
pregrade (partitions) i opivke (linings),
rukohvate (hand rails), zatitne prepreke (safety barriers), parapete (parapets) i
ivinjake (kerbs),
zidnu oblogu (wall cladding),
visee plafone (suspended ceilings),
termiku izolaciju (thermal insulation),
opremu mostova (bridge furniture),
nepokretne instalacije, videti 5.1(4).
Napomena: Za informacije o nepokretnim mainama videti EN 1991-3. Za ostalu industrijsku opremu

(industrial equipment) (na primer, zatitnu (safes)), treba da bude konsultovan proizvoa.
(4)
Fiksne instalacije obuhvataju:

opremu (equipment) liftova (lifts) i pokretnih stepenica (moving stairways),
opremu za grejanje (heating), ventilaciju (ventilating) i klimatizaciju (conditionig),
elektro (electrical) opremu,
cevi (pipes) bez njihovog sadraja,
kablovske razvodne kanale (cable trunking) i cevovode (conduits)
(5) P Optereenja usled pokretnih pregrada (movable partitions) moraju da budu tretirana
kao korisna optereenja, videti 5.2.2(2)P i 6.3.1.2(8).
5.2
KARAKTERISTINE VREDNOSTI SOPSTVENE TEINE
5.2.1 OPTE ODREDBE

(1) P Odreivanje karakteristinih vrednosti sopstvene teine, kao i dimenzija i
zapreminskih teina, mora da bude u saglasnosti sa EN 1990, 4.1.2.
(2)
Nominalne dimenzije treba da budu one, koje su prikazane u planovima.
17
EN 1991-1-1:2002 (S)
5.2.2 DOPUNSKE ODREDBE ZA ZGRADE
(1)
Za prefabrikovane (manufactured) elemente, kao to su sistemi podova (flooring
systems), fasade (facades) i plafoni (ceilings), kao i liftovi (lifts) i oprema (equipment) zgrada,
podatke moe da da fabrikant (manufacturer).
(2) P Za odreivanje uticaja od sopstvene teine usled pokretnih pregrada (movable
partitions), mora da bude primenjeno ekvivalentno (equivalent) jednako podeljeno (uniformly
distributed) optereenje, dodato (added) korisnom optereenju, videti 6.3.1.2(8).
5.2.3 DOPUNSKE ODREDBE SPECIFINE ZA MOSTOVE

(1)
Gornje i donje karakteristine vrednosti zapreminskih teina nekonstrukcijskih
delova, kao to su zastor na eljeznikim (railway) mostovima, ili nasip (fill) iznad ukopanih
(buried) konstrukcija, na primer, propusta (culverts), treba da budu uzete u obzir, ako se
oekuje da se, u toku eksploatacije, materijal konsoliduje (consolidate), postane zasien
(saturated), ili na drugi nain promeni svojstva.
Napomena: Pogodne vrednosti mogu da budu date u Nacionalnom aneksu.
(2)
Nominalne debljine (normal depth) zastora na eljeznikim mostovima treba da budu
specificirane. Za odreivanje gornjih i donjih karakteristinih vrednosti debljine zastora na
eljeznikim mostovima, treba da bude uzeto u obzir odstupanje (deviation) od nominalne
debljine od 30%.
Napomena: Pogodna vrednost moe da bude data u Nacionalnom aneksu.
(3)
Za odreivanje gornjih i donjih karakteristinih vrednosti sopstvene teine
hidroizolacije (waterproofing), zastora kolovozne ploe i drugih obloga (coatings) za
mostove, kada variranje njihovih debljina moe da bude veliko, treba da budu uzeti u obzir
odstupanje ukupne debljine od nominalne, ili, pak, druge specificirane vrednosti. Ukoliko nije
drugaije odreeno, treba da bude uzeto da je ovo odstupanje jednako 20%, ako je u
nominalnu vrednost ukljueno naknadno izvoenje obloge, a +40% i -20% ako takvo
oblaganje nije ukljueno.
Napomena: Pogodne specifikacije mogu da budu date u Nacionalnom aneksu.
(4)
Za sopstvenu teinu kablova (cables), cevi i instalacionih vodova (service ducts),
treba da budu uzete u obzir gornje i donje karakteristine vrednosti. Ukoliko nije drugaije
odreeno, treba da bude uzeto u obzir odstupanje od srednje vrednosti sopstvene teine od
20%.
Napomena: Pogodne specifikacije mogu da budu date u Nacionalnom aneksu. Videti i EN 1990,
4.1.2(4).
(5)
Za sopstvenu teinu drugih nekonstrukcijskih elemenata, kao to su:

rukohvati (hand rails), zatitne barijere, parapeti, ivinjaci i druga oprema
mostova,
dilatacione razdelnice/ukruenja (joints/fasteners),
nepotrebni kalupi (void formers),
treba da bude uzeto da su njihove karakteristine vrednosti jednake nominalnim

vrednostima, ukoliko nije drugaije odreeno.
Napomena: Pogodne specifikacije mogu da budu date u Nacionalnom aneksu. Doputanje nepotrebnih
punjenja vodom, moe da bude zavisno od projekta.
18
EN 1991-1-1:2002 (S)
6.GLAVA 6
KORISNA OPTEREENJA U ZGRADAMA

6.1
PRIKAZ DEJSTAVA
(1)
Korisna optereenja u zgradama su ona, koja potiu od zaposednutosti (occupancy).
Vrednosti, date u ovoj glavi, obuhvataju:
uobiajenu upotrebu (normal use) od ljudi (persons);
nametaj (furniture) i pokretne (moveable) predmete (objects), na primer,
pokretne pregrade (partitions), uskladitena roba (storage), sadraje kontejnera
(contents of containers);
vozila;
predviene retke dogaaje (anticipating rare events), kao to su koncentracije
(concentrations) ljudi ili nametaja, ili, pak, pomeranje ili gomilanje (stacking)
predmeta, koje moe da nastane u toku reorganizacije (reorganization) ili
redekoracije (redecoration).
(2)
Korisna optereenja, specificirana u ovom delu, modelirana (modelled) su kao
jednako podeljena optereenja, linijska optereenja ili koncentrisana optereenja, ili, pak, kao
kombinacije ovih optereenja.
(3)
Za odreivanje korisnih optereenja, povrine podova i krovova u zgradama treba da
budu dodatno podeljene (sub-divided) u kategorije (categories), zavisno od njihove upotrebe.
(4)
Teka oprema (heavy equipment), na primer, u komunalnim kuhinjama (communal
kitchens), radiolokim sobama (radiology rooms), prostorijama za bojlere (boiler rooms) itd.,
nije ukljuena u optereenja data u ovoj glavi. Optereenja za teku opremu treba da budu
dogovorena izmeu investitora (client) i/ili relevantnog administrativnog organa (authority).
6.2
DISPOZICIJE OPTEREENJA
6.2.1 PODOVI, GREDE I KROVOVI

(1) P Za proraun konstrukcije poda unutar jednog sprata ili krova, korisno optereenje
treba da bude uzeto u obzir kao slobodno dejstvo (free action), aplicirano na najnepovoljniji
(unfavourable) deo uticajne povrine (influence area) razmatranih uticaja od dejstava (action
effects).
(2)
Kada su optereenja na drugim spratovima relevantna, moe da bude
pretpostavljeno da su ona jednako podeljena (distributed uniformly) (nepokretna dejstva
(fixed actions)).
(3) P Da bi se obezbedio minimum lokalne otpornosti (local resistance) konstrukcije poda,
mora da bude sproveden poseban proraunski dokaz (verification) sa koncentrisanom silom,
koja, ukoliko drugaije nije odreeno, ne sme da bude kombinovana sa jednako podeljenim
optereenjima ili drugim promenljivim dejstvima.
(4)
Korisna optereenja iz pojedine kategorije (single category) mogu da budu
redukovana u skladu sa povrinama, koje nosi odgovarajui element, preko koeficijenta
redukcije A, saglasno sa 6.3.1.2(10).
19
EN 1991-1-1:2002 (S)
6.2.2 STUBOVI I ZIDOVI
(1)
Za proraun stubova (columns) ili zidova (walls), optereenih od vie spratova,
ukupna korisna optereenja na pod svakog sprata, treba da budu pretpostavljena kao
jednako podeljena.
(2)
Kada korisna optereenja od vie spratova deluju na stubove i zidove, ukupna
korisna optereenja, mogu da budu redukovana preko koeficijenta n, u saglasnosti sa
6.3.1.2(11) i 3.3.1(2)P.
6.3
KARAKTERISTINE VREDNOSTI KORISNIH OPTEREENJA
6.3.1 STAMBENE, DRUTVENE, TRGOVAKE I ADMINISTRATIVNE POVRINE

6.3.1.1
KATEGORIJE
(1) P Povrine u stambenim (residential), drutvenim (social), trgovakim (commercial) i

administrativnim (administration) zgradama, moraju da budu podeljene na kategorije, u
skladu sa njihovom specifinom upotrebom, prikazanom u tabeli 6.1.
(2) P Nezavisno od ove klasifikacije povrina (classification of areas), dinamika dejstva
(dynamic effects) moraju da budu razmatrana kada se predvia da e njihova zaposednutost
izazvati znatne dinamike uticaje, videti 2.2(3) i (5)P.
Tabela 6.1: Kategorije upotrebe (Categories of use)
Kategorija
(Category)
Specifina upotreba
(Specific use)
Povrine za domae
(domestic) i stambene
(residential) aktivnosti
(activities)
Kancelarijske povrine
Povrine, na kojima je
mogue okupljanje
(congregate) ljudi (sa
izuzetkom povrina
definisanih u
kategorijama A, B i D1))
Primer
(Example)
Sobe u stambenim zgradama i kuama;
spavae sobe (bedrooms) i odeljenja
(wards) u bolnicama (hospitals); spavae
sobe u hotelima i prenoitima; kuhinje
(kitchens) i toaleti (toilets).
C1: Povrine sa stolovima (tables) itd.,
na primer: povrine u kolama (schools),
kafeima (cafs), restoranima
(restaurants), trpezarijama (dining halls),
itaonicama (reading rooms), salama za
prijeme (receptions).
C2: Povrine sa nepokretnim seditima,
na primer: povrine u crkvama
(churches), pozoritima (theatres) ili
bioskopima (cinemas), konferencijskim
salama (conference rooms), uionicama
(lecture halls), salama za skupove
(assembly halls), ekaonicama (waiting
rooms), eljeznikim ekaonicama
(railway waiting rooms).
20
Povrine, na kojima je
mogue okupljanje
(congregate) ljudi (sa
izuzetkom povrina
C3: Povrine bez prepreka (obstacles)

za kretanje ljudi, na primer: povrine u
muzejima (museums), izlobenim
(exhibition) prostorijama itd., kao i
EN 1991-1-1:2002 (S)
definisanih u
kategorijama A, B i D1))
pristupne (access) povrine u javnim

(public) i administrativnim zgradama,
hotelima, bolnicama, predvorjima
eljeznikih stanica(railway station
forecourts).
C4: Povrine sa moguim fizikim
(physical) aktivnostima, na primer:
plesne dvorane (dance halls),
gimnastike (gymnastic) sale, pozornice
(stages).
Prodajne (shopping)
povrine
C5: Povrine osetljive na veliko

okupljanje ljudi, na primer: u zgradama
za javne dogaaje (events), kao to su
koncertne dvorane (concert halls),
sportske dvorane (sports halls),
ukljuujui tribine (stands), terase
(terraces) i pristupne povrine (access
areas), kao i eljeznike platforme
(railway platforms).
D1: Povrine u maloprodajnim radnjama
(retail shops) uopte,
D2: Povrine u robnim kuama
(department stores)
1)
Obratiti panju na 6.3.1.1(2), posebno za C4 i C5. Videti EN 1990, kada treba da budu razmatrani
dinamiki uticaji. Za kategoriju E videti tabelu 6.3.
Napomena 1: U zavisnosti od njihove predviene upotrebe, povrine, koje verovatno treba da budu
kategorisane kao C2, C3, C4, po odluci investitora i/ili odredbi Nacionalnog aneksa, mogu da budu
kategorisane kao C5.
Napomena 2: U Nacionalnom aneksu mogu da budu date podkategorije za A, B, C1 do C5, D1 i D2.
Napomena 3: Videti 6.3.2 za uskladitenje ili industrijske aktivnosti.
6.3.1.2
VREDNOSTI DEJSTAVA
(1) P Kategorije optereenih povrina (loaded areas), kako su odreene u tabeli 6.1,
moraju da budu unete u proraun koristei karakteristine vrednosti q k (jednako podeljeno
optereenje) i Q k (koncentrisano optereenje).
Napomena: Vrednosti za optereenja q k i Q k date su u priloenoj tabeli 6.2. Kada je u ovoj tabeli dato
podruje, vrednost moe da bude odreena preko Nacionalnog aneksa. Preporuene (recommended)
vrednosti, pogodne za pojedinanu primenu, podvuene su. Optereenje q k je pogodno za odreivanje
optih uticaja, a optereenje Q k za lokalne uticaje. U Nacionalnom aneksu mogu da budu definisani
razliiti uslovi za korienje ove tabele.
21
EN 1991-1-1:2002 (S)
Tabela 6.2: Korisna optereenja na podovima, balkonima (balconies) i
stepenitima (stairs) zgrada
Kategorije optereenih povrina
qk
Qk
2
[kN/m ]
[kN]
Kategorija A
- podovi
- stepenita
- balkoni
1,5 do 2,0
2,0 do 4,0
2,5 do 4,0
2,0 do 3,0
2,0 do 4,0
2,0 do 3,0
Kategorija B
2,0 do 3,0
1,5 do 4,5
Kategorija C
- C1
- C2
- C3
- C4
- C5
2,0 do 3,0
3,0 do 4,0
3,0 do 5,0
4,5 do 5,0
5,0 do 7,5
3,0 do 4,0
2,50 do 7,0 (4,0)
4,0 do 7,0
3,5 do 7,0
3,5 do 4,5
Kategorija D
- D1
- D2
4,0 do 5,0
4,0 do 5,0
3,5 do 7,0 (4,0)

3,5 do 7,0
(2)
Kada je neophodno, optereenja q k i Q k treba u proraunu da budu uveana, na
primer, za stepenita i balkone, u zavisnosti od zaposednutosti i dimenzija.
(3)
Za lokalne proraunske dokaze, treba da bude uzeta u obzir koncentrisana sila Q k,
koja deluje samostalno.
(4)
Za koncentrisana optereenja od polica (storage racks) ili od ureaja za podizanje
(lifting equipments), optereenje Q k treba da bude odreeno za svaki pojedinani sluaj.
(5) P Koncentrisano optereenje mora da bude razmatrano kako deluje u bilo kojoj taki
na podu, balkonu ili stepenitu, preko povrine oblika (shape), koji odgovara upotrebi i obliku
poda.
Napomena: Oblik uobiajeno moe da bude pretpostavljen kao kvadratni, stranice 50 mm. Videti i
6.3.4.2 (4).
(6) P Vertikalna optereenja na podove, usled saobraaja viljukara, moraju da budu uzeta
u ubzir, saglasno sa 6.3.2.3.
(7) P Kada su podovi izloeni viestrukoj (multiple) upotrebi oni moraju da budu
proraunati za najnepovoljniju (most unfavourable) kategoriju optereivanja (loading), koja
daje najvee uticaje od dejstava, tj. sile i ugibe, u razmatranom elementu.
(8)
Kada je na podu omoguena delimina (lateral) raspodela optereenja, sopstvena
teina pokretnih pregrada moe da bude uzeta u obzir preko jednako podeljenog optereenja
q k, koje treba da bude dodato korisnim optereenjima podova, uzetim iz tabele 6.2. Ovo,
definisano jednako podeljeno optereenje, zavisi od sopstvene teine pregrada, na sledei
nain:
za pokretne pregrade sa sopstvenom teinom po duini zida 1,0 kN/m:
q k = 0,5 kN/m2;
22
EN 1991-1-1:2002 (S)
q k = 0,8 kN/m2;
q k = 1,2 kN/m2.
(9)
obzir:
Tee pregrade (heavier partitions) treba u proraunu da budu razmatrane uzimajui u

lokacije i pravce pregrada;
konstrukcijski oblik (structural form) podova.
(10)
U saglasnosti sa 6.2.1(4), koeficijent redukcije A moe da bude primenjen na
vrednosti za korisna optereenja q k iz tabele 6.2, kao i tabele 6.10, za podove i pristupane
(accessible) krovove, kategorije I, videti tabelu 6.9.
Napomena: Preporuena vrednost za koeficijent redukcije A, za kategorije A do E, odreuje se na
sledei nain:
A
5
A 0 0 1,0
7
A
(6.1)
sa ogranienjem (restriction) za kategorije C i D: A 0,6

gde su:
0 koeficijent, prema EN 1990, aneks A1, tabela A1.1
A 0 = 10,0 m2
A optereena povrina
Napomena 2: U Nacionalnom aneksu moe da bude data alternativna metoda.
(11)
U saglasnosti sa 6.2.2(2), kao i s tim to je povrina klasifikovana u skladu sa
tabelom 6.1 u kategorije A do D, za stubove i zidove ukupno korisno optereenje od vie
spratova moe da bude pomnoeno sa koeficijentom redukcije n.
Napomena 1: Preporuene vrednosti za koeficijent redukcije n su:
2 n 2 0
n
(6.2)
gde su:
n broj spratova (2) iznad optereenih konstrukcijskih elemenata, koji su iste kategorije
0 koeficijent, u saglasnosti sa EN 1990, aneks A1, tabela A1.1
Napomena 2: U Nacionalnom aneksu moe da bude data alternativna metoda.
6.3.2 POVRINE ZA SKLADITENJE I INDUSTRIJSKE AKTIVNOSTI

6.3.2.1
KATEGORIJE
(1) P Povrine za skladitenje (storage) i industrijske aktivnosti (industrial activities),

moraju da budu podeljene u dve kategorije, saglasno tabeli 6.3.
23
EN 1991-1-1:2002 (S)
Tabela 6.3: Kategorije skladitenja i industrijske upotrebe (industrial use)
Kategorija
6.3.2.2
Specifina upotreba
E1
Povrine osetljive na
nagomilavanje dobara
(accumulation of goods),
ukljuujui pristupne
(access) povrine
E2
Industrijska upotreba
Primer
Povrine za skladitenje, ukljuujui
skladitenje knjiga i drugih dokumenata
VREDNOSTI DEJSTAVA
(1) P Optereene povrine, kategorisane kako je prikazano u tabeli 6.3, moraju da budu
proraunate primenom proraunskih vrednosti jednako podeljenog optereenja q k, kao i
koncentrisanog optereenja Q k.
Napomena: Preporuene vrednosti za optereenja q k i Q k date su u priloenoj tabeli 6.4. Vrednosti
mogu da budu promenjene, kada je to neophodno, saglasno upotrebi (videti tabelu 6.3 i aneks A) za
pojedini proraun, ili preko Nacionalnog aneksa. Optereenje q k je predvieno za odreivanje globalnih
uticaja (general effects), a Q k lokalnih uticaja. U Nacionalnom aneksu mogu da budu definisani razliiti
uslovi korienja tabele 6.4.
Tabela 6.4: Korisna optereenja na podovima usled skladitenja

Kategorije optereenih povrina
Kategorija E1
qk
[kN/m2]
Qk
[kN]
7,5
7,0
(2) P Karakteristina vrednost korisnog optereenja mora da bude maksimalna vrednost,

uzimajui u obzir dinamike uticaje, ako je to odgovarajue. Dispozicija optereenja (loading
arrangement) mora da bude definisana tako da predstavlja najnepovoljnije uslove, koji su u
upotrebi doputeni.
Napomena: Za prolazne (transient) proraunske situacije (design situations), usled instaliranja
(installation) i zamene (reinstallation) maina, proizvodnih jedinica (production units) itd., uputstvo je
dato u EN 1991-1-6.
(3)
Karakteristine vrednosti vertikalnih optereenja na povrinama za skladitenje
(storage areas) treba da budu odreene uzimajui u obzir zapreminsku teinu i gornje
proraunske vrednosti (design values) visina uskladitenog materijala (stacking heights).
Kada uskladiteni materijali izazivaju horizontalne sile na zidove itd., horizontalna sila treba
da bude odreena u saglasnosti sa EN 1991-4.
Napomena: Videti aneks A za zapreminske teine.
(4)
Bilo koji uticaj punjenja (filling) i pranjenja (emptying), treba da bude uzet u obzir.
(5)
Optereenja povrina za skladitenje knjiga i drugih dokumenata treba da budu
odreena iz optereene povrine (loaded area) i visine polica za knjige (book cases),
koristei odgovarajue vrednosti zapreminske teine.
(6)
Optereenja na industrijskim povrinama treba da budu procenjena razmatrajui
predvieno korienje i opremu, koja treba da bude instalirana. Kada oprema, kao to su
kranovi (cranes), pokretne maine (moving machinery) itd., treba da bude instalirana, uticaji
na konstrukciju treba da budu odreeni u saglasnosti sa EN 1991-3.
24
EN 1991-1-1:2002 (S)
(7)
Dejstva usled viljukara i transportnih vozila (transport vehicles) treba da budu
razmatrana kao koncentrisana optereenja, koja deluju zajedno sa odgovarajuim
podeljenim korisnim optereenjima, datim u tabelama 6.2, 6.4 i 6.8.
6.3.2.3
DEJSTVA PROUZROKOVANA VILJUKARIMA
(1)
Viljukari treba da budu klasifikovani u 6 klasa FL1 do FL6, u zavisnosti od neto
teine (net weight), dimenzija i podignutih tereta (hoisting loads), videti tabelu 6.5.
Tabela 6.5: Dimenzije viljukara, saglasno klasama FL
Neto teina
[kN]
Podignuti
teret
[kN]
irina osovina
(with of axle)
a [m]
Ukupna
irina
b [m]
Ukupna
duina
l [m]
FL1
21
10
0,85
1,00
2,60
FL2
31
15
0,95
1,10
3,00
FL3
44
25
1,00
1,20
3,30
FL4
60
40
1,20
1,40
4,00
FL5
90
60
1,50
1,90
4,60
FL6
110
80
1,80
2,30
5,10
Klasa
viljukara
(2)
Statiko vertikalno osovinsko optereenje (axle load) Q k viljukara zavisi od klasa
viljukara FL1 do FL6 i treba da bude uzeto iz tabele 6.6.
Tabela 6.6: Osovinska optereenja viljukara
Klasa viljukara
Osovinsko
optereenje Q k
[kN]
FL1
26
FL2
40
FL3
63
FL4
90
FL5
140
FL6
170
(3)
Statiko vertikalno osovinsko optereenje Q k treba da bude poveano preko
dinamikog koeficijenta (dynamic factor) , koristei izraz (6.3):
Q k,dyn = Q k
(6.3)
gde su:
Q k,dyn dinamika karakteristina vrednost (dynamic characteristic value) dejstva
dinamiki koeficijent poveanja

Qk
statika karakteristina vrednost dejstva
25
EN 1991-1-1:2002 (S)
(4)
Preko dinamikog koeficijenta za viljukare uzimaju se u obzir inercijalni uticaji
(inertial effects) izazvani ubrzanjem (acceleration) i usporenjem (deceleration) podignutog
tereta, a treba da bude uzet kao:
= 1,40 za pneumatske (pneumatic) gume (tyres),
= 2,00 za pune (solid) gume.
(5)
Za viljukare, koji imaju neto teinu veu od 110 kN, optereenja treba da budu
definisana preko tanije analize.
(6)
Vertikalno osovinsko optereenje Q k i Q k,dyn viljukara treba da bude odreeno
saglasno slici 6.1.
Slika 1: Dimenzije viljukara

(7)
Horizontalna optereenja, usled ubrzanja ili usporenja viljukara, mogu da budu
uzeta kao 30% od vertikalnih osovinskih optereenja Q k.
Napomena: Dinamiki koeficijenti ne treba da budu primenjeni.
6.3.2.4
DEJSTVA PROUZROKOVANA TRANSPORTNIM VOZILIMA
(1)
Dejstva od transportnih vozila, koja se kreu po podu slobodno (freely) ili po inama
(rails), treba da budu odreena po emi (pattern) optereenja od tokova (whell loads).
(2)
Statike vrednosti vertikalnih optereenja od tokova, treba da budu date kao stalni
tereti (permanent weights) i optereenja od transporta (pay loads). Treba da bude primenjen
njihov spektar (spectra) da bi se definisali koeficijenti za kombinaciju (combination factors) i
optereenja od zamora (fatigue loads).
(3)
Vertikalna i horizontalna optereenja od tokova treba da budu odreena za svaki
poseban sluaj.
(4)
Dispozicija optereenja, ukljuujui dimenzije, koja su relevantna za proraun, treba
da bude odreena za svaki poseban sluaj.
26
EN 1991-1-1:2002 (S)
Napomena: Pogodni modeli optereenja (appropriate load models), iz EN 1991-2, mogu da budu
korieni kada je to relevantno.
6.3.2.5
DEJSTVA PROUZROKOVANA SPECIJALNIM SREDSTVIMA

ZA ODRAVANJE
(1)
Specijalna sredstva za odravanje (special devices for maintenance) treba da budu
modelirana kao optereenja od transportnih vozila, videti 6.3.2.4.
(2)
Dispozicije optereenja, ukljuujui dimenzije, relevantne za proraun, treba da budu
odreene za svaki poseban sluaj.
6.3.3 GARAE I SAOBRAAJNE POVRINE ZA VOZILA (IZUZEV MOSTOVA)

6.3.3.1
KATEGORIJE
(1) P Saobraajne (traffic) i parking (parking) povrine u zgradama, moraju da budu

podeljene na dve kategorije, saglasno njihovoj pristupanosti (accessibility) za vozila, kako je
to prikazano u tabeli 6.7.
Tabela 6.7: Saobraajne i parking povrine u zgradama
Kategorije
saobraajnih
povrina
Specifino korienje
Primeri
Saobraajne i parking povrine

za laka vozila ( 30 kN bruto
teine vozila i 8 sedita, ne
ukljuujui vozaa)
garae; parking povrine,

parking hale
Saobraajne i parking povrine

za srednja vozila (>30 kN,
160 kN bruto teine vozila,
na 2 osovine)
prilazi (access routes);

dostavne zone (delivery
zones); pristupne zone za
vatrogasna vozila (fire
engines) (160 kN bruto
teine vozila)
Napomena 1: Pristup povrinama, proraunatim za kategoriju F , treba da bude ogranien (limited) fizikim
sredstvima (physical means) ugraenim u konstrukciju.
Napomena 2: Povrine, proraunate za kategoriju F i G , treba da budu obezbeene sa odgovarajuim
saobraajnim znacima obavetenja (warning signs).
27
EN 1991-1-1:2002 (S)
6.3.3.2
VREDNOSTI DEJSTAVA
(1)
Model optereenja, koji treba da bude korien, jeste pojedinana osovina (single
axle) sa optereenjem Q k, dimenzija saglasnih slici 6.2, kao i jednako podeljeno optereenje
q k. Karakteristine vrednosti za optereenja q k i Q k date su u tabeli 6.8.
Napomena: Optereenje q k je predvieno za odreivanje globalnih uticaja, a Q k za lokalne uticaje.
U Nacionalnom aneksu mogu da budu definisani razliiti uslovi korienja ove tabele.
Slika 6.2: Dimenzije osovinskog optereenja

Napomena: Za kategoriju F (videti tabelu 6.8), irina kvadratne povrine je 100 mm, a za kategoriju G
(videti tabelu 6.8), irina kvadratne povrine je 200 mm.
Tabela 6.8: Korisna optereenja u garaama i na saobraajnim povrinama za vozila

qk
[kN/m2]
Qk
[kN]
Kategorija F
Bruto teina vozila 30 kN
qk
Qk
Kategorija G
30 kN < bruto teina vozila 160 kN
5,0
Qk
Kategorije saobraajnih povrina
Napomena 1: Za kategoriju F, optereenje qk moe da bude izabrano unutar podruja 1,5 do 2,5 kN/m2, a
Q k moe da bude izabrano unutar podruja 10 do 20 kN.
Napomena 2: Za kategoriju G, optereenje Q k moe da bude izabrano unutar podruja 40 do 90 kN
Napomena 3: Kada je podruje vrednosti dato napomenama 1 & 2, vrednost moe da bude odreena u
Nacionalnom aneksu.
Preporuene vrednosti su podvuene.
(2)
Osovinsko optereenje treba da bude primenjeno na dve kvadratne povrine, sa
stranicom od 100 mm za kategoriju F, a 200 mm za kategoriju G, i to, u moguim poloajima
(possible positions), koji proizvode najnepovoljnije (most adverse) uticaje od dejstva.
6.3.4 KROVOVI
6.3.4.1
KATEGORIJE
(1) P Saglasno njihovoj pristupanosti, krovovi moraju da budu kategorisani u tri

kategorije, kako je to prikazano u tabeli 6.9.
Tabela 6.9: Kategorizacija krovova
28
EN 1991-1-1:2002 (S)
Kategorije
optereene povrine
Posebna namena
Krovovi, koji nisu pristupani, osim za uobiajeno

odravanje i popravke
Krovovi, koji su pristupani, sa korienjem

saglasno kategorijama A do D
Krovovi, koji su pristupani za posebne namene,

kao to su to povrine za sletanje helikoptera
(helicopter landing areas)
(2)
Korisna optereenja za krovove kategorije H, treba da budu ona, koja su data u
tabeli 6.10. Korisna optereenja za krovove kategorije I, data su u tabelama 6.2, 6.4 i 6.8,
saglasno specifinoj nameni.
(3)
Optereenja za krovove kategorije K, koja predviaju povrine za sletanje
helikoptera, treba da budu za klase helikoptera HC, videti tabelu 6.11.
6.3.4.2
VREDNOSTI DEJSTAVA
(1)
Za krovove kategorije H, minimalne karakteristine vrednosti Q k i q k, koje treba da
budu koriene, date su u tabeli 6.10. One se odnose na razmatranu proraunatu povrinu
krova.
Tabela 6.10: Korisna optereenja na krovove kategorije H
Krov
qk
[kN/m2]
Qk
[kN]
qk
Qk
Kategorija H
Napomena 1: Za kategoriju H, optereenje q k moe da bude izabrano unutar podruja 0,0 kN/m2 do 1,0
kN/m2, a Qk moe da bude izabrano unutar podruja 0,9 kN do 1,5 kN.
Kada je dato podruje, vrednosti mogu da budu odreene u Nacionalnom aneksu. Preporuene vrednosti su:
q k = 0,4 kN/m2, Q k = 1,0 kN
Napomena 2: U Nacionalnom aneksu , optereenje q k moe da varira u zavisnosti od nagiba (slope) krova.
Napomena 3: Moe da bude pretpostavljeno da optereenje q k deluje na povrini A, koja moe da bude
odreena u Nacionalnom aneksu. Preporuena vrednost za povrinu A je 10 m2, unutar podruja od nule do
ukupne povrine krova.
Napomena 4: Videti i 3.3.2(1).
(2)
U minimalnim vrednostima, datim u tabeli 6.10, ne uzimaju se u obzir nekontrolisana
(uncontrolled) nagomilavanja graevinskih materijala, koja mogu da nastanu tokom
odravanja.
Napomena: Videti i EN 1991-1-6: Dejstva u toku izvoenja.
(3) P Za krovove, posebni proraunski dokazi moraju da budu sprovedeni za

koncentrisanu silu Q k i jednako podeljeno optereenje q k, kako nezavisno deluju.
(4)
Krovovi, osim onih sa krovnim pokrivaem (roof sheeting), treba da budu proraunati
tako da prihvate 1,5 kN na povrini kvadrata stranice 50 mm. Elementi krova sa profilisanim
(profiled) ili diskontinualnim (discontinuously) licem, treba da budu proraunati tako da
29
EN 1991-1-1:2002 (S)
koncentrisano optereenje Q k deluje na efektivnoj (effective) povrini, koja je odreena preko
dispozicija rasprostrtog (spreading) optereenja.
(5)
Za krovove kategorije K, uticaji od helikoptera, na povrinama za sletanje, treba da
budu odreeni u saglasnosti sa tabelom 6.11, a uz korienje dinamikih koeficijenata, datih
u 6.3.4.2 (6) i izrazu 6.3.
Tabela 6.11: Korisna optereenja na krovovima kategorije K za helikoptere
Klasa helikoptera
Optereenje Q
pri poletanju
helikoptera
Optereenje pri
poletanju
Qk
Dimenzija optereene
povrine
(m x m)
HC1
Q 20 kN
Q k = 20 kN
0,2 x 0,2
HC2
20 kN < Q 60 kN
Q k = 60 kN
0,3 x 0,3
(6)
Dinamiki koeficijent , koji treba da bude primenjen na optereenje pri poletanju Q k,
radi uzimanja u obzir udarnih uticaja (impact effects), moe da bude uzet kao = 1,40.
(7)
Treba da bude pretpostavljeno da su pristupne (access) penjalice (ladders) i staze
(walkways) optereene saglasno tabeli 6.10, za nagib krova <20oC. Za pristupne staze, koje
su deo projektovanog poarnog puta (escape route), optereenje q k treba da bude u
saglasnosti sa tabelom 6.2. Za pristupne staze za servisiranje (service) treba da bude uzeta
minimalna karakteristina vrednost Q k od 1,5 kN.
(8)
Za proraun ramova (frames) i poklopaca (coverings) pristupnih otvora (access
hatches), osim zastakljenih (glazing), kao i oslonaca plafona (supports of ceilings) i slinih
konstrukcija, treba da budu koriena sledea optereenja:
a) bez pristupa: nema korisnog optereenja;
b) sa pristupom: korisno optereenje od 0,25 kN/m 2, raspodeljeno preko cele povrine ili
oslonake povrine (area supported), kao i koncentrisana sila od 0,9 kN, postavljena
tako da izaziva maksimalne napone (stresses) u optereenom elementu (affected
member).
6.4
HORIZONTALNA OPTEREENJA NA PARAPETE I PREGRADNE

ZIDOVE, KOJI DELUJU KAO PREPREKE
(1)
Karakteristine vrednosti linijskog optereenja (line load) q k, koje deluje na visini
pregradnog zida ili parapeta, ali ne na visini veoj od 1,20 m, treba da budu uzete iz tabele
6.12.
30
EN 1991-1-1:2002 (S)
Tabela 6.12: Horizontalna (horizontal) optereenja na pregradne
zidove i parapete
Optereene povrine
qk
[kN/m2]
Kategorija A
qk
Kategorije B i C1
qk
Kategorije C2 do C4 i D
qk
Kategorija C5
qk
Kategorija E
qk
Kategorija F
videti aneks B
Kategorija G
videti aneks B
Napomena 1: Za kategorije A, B i C1, optereenje qk moe da bude izabrano

unutar podruja 0,2 kN/m do 1,0 kN/m (0,5 kN/m).
Napomena 2: Za kategorije C2 do C4 i D, optereenje qk moe da bude
izabrano unutar podruja 0,8 kN/m do 1,0 kN/m.
Napomena 3: Za kategorije C5, optereenje qk moe da bude izabrano unutar
podruja 3,0 kN/m do 5,0 kN/m.
Napomena 4: Za kategoriju E, optereenje qk moe da bude izabrano unutar
podruja 0,8 kN/m do 2,0 kN/m. Za povrine kategorije E, horizontalna
optereenja zavise od zaposednutosti. Zbog toga, vrednost optereenja qk
definisana je kao minimalna vrednost i treba da bude proverena za pojedinanu
zaposednutost.
Napomena 5: Kada je u napomenama 1, 2, 3, i 4 dato podruje vrednosti,
vrednost moe da bude odreena u Nacionalnom aneksu. Preporuena
vrednost je podvuena.
Napomena 6: U Nacionalnom aneksu mogu da budu propisana (prescribe)
dopunska takasta optereenja (additional point loads) Qk i/ili specifikacije za
udar (impact) vrstog (hard) ili mekog (soft) tela (body), za analitiki ili
eksperimentalni proraunski dokaz.
(2)
Za povrine, osetljive (susceptible) na znatno okupljanje ljudi (overcrowding), u vezi
sa javnim dogaanjima (public events), na primer, za sportske stadione (sports stadia),
tribine (stands), pozornice (stages), hale za skupove (assembly halls) ili konferencijske sale
(conference rooms), treba da bude uzeto linijsko optereenje, saglasno sa ketegorijom C5.
31
EN 1991-1-1:2002 (S)
ANEKS A
(INFORMATIVAN)
TABELE NOMINALNIH ZAPREMINSKIH TEINA GRAEVINSKIH

MATERIJALA, KAO I NOMINALNIH ZAPREMINSKIH TEINA I
UGLOVA UNUTRANJEG TRENJA USKLADITENIH MATERIJALA
Tabela A.1: Graevinski materijali beton (concrete) i malter (mortar)
Materijali
Zapreminska teina
[kN/m3]
Beton (concrete) - videti EN 206

Laki beton (lightweight)
klasa zapreminske teine (density class) LC 1,0
klasa zapreminske teine LC 1,2
Beton uobiajene teine (normal weight)
Teki beton (heavy)
Malter (mortar)
Cementni malter (cement mortar)
Gipsani malter (gypsum mortar)
Produni malter (lime-cement mortar)
Kreni malter (lime mortar)
1)
9,0 do 10,01) 2)
10,0 do 12,01) 2)
12,0 do 14,01) 2)
14,0 do 16,01) 2)
16,0 do 18,01) 2)
18,0 do 20,01) 2)
24,01) 2)
>1) 2)
19,0 do 23,0
12,0 do 18,0
18,0 do 20,0
12,0 do 18,0
Poveanje od 1 kN/m3 za uobiajeni procenat (percentage) elika (steel) za armiranje

(reinforcing) i prethodno naprezanje (pre-stressing)
2)
Poveanje od 1 kN/m3 za neovrsli beton (unhardened concrete)
Napomena: Videti glavu 4.
32
EN 1991-1-1:2002 (S)
Tabela A.2: Graevinski materijali elementi za zidanje
Materijali
Zapreminska teina
[kN/m3]
Elementi za zidanje (masonry units)

Elementi za zidanje od gline (clay)
Elementi za zidanje od kalcijum silikata (calcium silicate)
videti prEN 771-1

videti prEN 771-2
Elementi za zidanje od betona sa agregatom

(aggregat concrete)
videti prEN 771-3
Elementi za zidanje od autoklaviranog gas betona

(autoclaved aerated)
videti prEN 771-4
Elementi za zidanje od vetakog kamena

(manufactured stone)
videti prEN 771-5
Elementi za zidanje od staklenih blokova (glass blocks),

upljih (hollow)
videti prEN 1051
Elementi za zidanje od terakote (terra cotta)

Elementi za zidanje od prirodnog kamena (natural stones),
videti prEN 771-6
granit (granite), sijenit (syenite), porfir (porphyry)
bazalt (basalt), diorit (diorite), gabro (gabbro)
tahilit (tachylyte)
bazaltna lava (basaltic lava)
siva vaka (gray wacke), pear (sandstone)
zbijeni krenjak (dense limestone)
ostali krenjak (other limestone)
vulkanski tuf (volcanic tuff)
gnajs (gneiss)
kriljac (slate)
21,0
27,0 do 30,0
27,0 do 31,0
26,0
24,0
21,0 do 27,0
20,0 do 29,0
20,0
20,0
30,0
28,0
33
EN 1991-1-1:2002 (S)
Tabela A.3: Graevinski materijali drvo
Materijali
Zapreminska teina
[kN/m3]
Drvo (videti EN 338 za klase vrstoe grae)

Klasa vrstoe grae (timber strength class) C14
Klasa vrstoe grae C16
Klasa vrstoe grae D30
3,5
3,7
3,8
4,1
4,2
4,5
4,6
4,8
5,0
6,4
6,7
7,0
7,8
8,4
10,8
Lepljena lamelirana graa (glued laminated timber) videti

EN 1194 za klase vrstoe grae
Homogena (homogenious) lepljena lamelirana graa (glulam)
GL24h
Homogena lepljena lamelirana graa GL28h
Kombinovana (combined) lepljena lamelirana graa GL24c
Kombinovana lepljena lamelirana graa GL28c
3,7
4,0
4,2
4,4
3,5
3,7
4,0
4,2
perploa (plywood)
perploa od etinara (softwood)
perploa od breze (birch)
Panel ploa (laminboard) i stolarska ploa (blockboard)
5,0
7,0
4,5
Iverice (parcticle boards)

Iverica (chipboard)
Iverica sa cementnim vezivom (cement-bonded particle)
Furnirana (flake), presvuena (oriented strand board),
presovana (wafer board)
Vlaknaste ploe (fibre building board)
Lesonit (hardboard). standardna (standard) i tvrda (tempered)
ploa
Vlaknasta ploa srednje gustine (medium density fibreboard)
Laka vlaknasta ploa (softboard)
Tabela A.4: Graevinski materijali metali
34
7,0 do 8,0
12,0
7,0
10,0
8,0
4,0
EN 1991-1-1:2002 (S)
Materijali
Metali (metals)
Aluminijum (aluminium)
Mesing (brass)
Bronza (bronze)
Bakar (copper)
Gvoe (iron), liveno (cast)
Gvoe, kovano (wrought)
Olovo (lead)
elik (steel)
Cink (zinc)
Zapreminska teina
[kN/m3]
27,0
83,0 do 85,0
83,0 do 85,0
87,0 do 89,0
71,0 do 72,5
76,0
112,0 do 114,0
77,0 do 78,5
71,0 do 72,0
Tabela A.5: Graevinski materijali ostali materijali

Materijali
Zapreminska teina
[kN/m3]
Ostali materijali
Staklo (glass), lomljeno (broken)
Staklo, ravno (in sheets)
Plastine mase
Akrilna (acrylic) ploa
Polistiren (polystyrene), ekspandirana (expanded),
granulirana (granules)
Penasto staklo (foam glass)
kriljac (slate)
22,0
25,0
12,0
0,3
1,4
28,0
35
EN 1991-1-1:2002 (S)
Tabela A.6: Materijali za mostove
Materijali
Zapreminska teina
[kN/m3]
Kolovoz drumskih mostova (pavement of road bridges)

Liveni asfalt (gussasphalt) i asfaltni beton (asphaltic concrete)
Mastiks (mastic) asfalt
Vrue valjani (hot rolled) asfalt
24,0 do 25,0
18,0 do 22,0
23,0
Ispune (infills) za mostove

Pesak (sand), suvi (dry)
Zastor (ballast), ljunak (gravel) - nevezani (loose)
Tvrdo jezgro (hardcore)
Drobljena (crushed) ljaka (slag)
Povezani kamen otpaci (packed stone rubble)
Glina u vidu blata (puddle clay)
15,0 do 16,01)
15,0 do 16,01)
18,5 do 19,5
13,5 do 14,51)
20,5 do 21,5
18,5 do 19,5
Kolovoz eljeznikih mostova (pavement of rail bridge)

Betonski zatitni sloj (concrete protective layer)
Normalni zastor (normal ballast), na primer, granitni, gnajsni itd.
Bazaltni zastor (basaltic ballast)
25,0
20,0
26
Teina po jedinici
duine posteljice2) 3)
gk
[kN/m]
Konstrukcije sa zastorom posteljice

(structures with ballasted bed)
2 ine (rails) UIC 60
Prethodno napregnuti prag (sleeper) sa kolosenim priborom
(track fastenings)
Betonski pragovi sa metalnim ugaonim ojaanjima (angle
braces)
Drveni pragovi (timber sleepers) sa kolosenim priborom
Konstrukcije bez zastora posteljice
2 ine UIC 60 sa kolosenim priborom
2 ine UIC 60 sa kolosenim priborom, mosnom gredom
(bridge beam) i zatitnim inama (guard rails)
1)
Dato u drugim tabelama kao uskladiteni materijali

Iskljuuje dodatak za zastor
3)
Pretpostavlja rastojanje (assumes a spacing) od 600 mm
2)
Napomena 1: Vrednosti za kolosek (track) primenljivi su i van eljeznikih mostova.

Napomena 2: Videti glavu 4.
36
1,2
4,8
1,9
1,7
4,9
EN 1991-1-1:2002 (S)
Tabela A.7: Uskladiteni materijali za zidanje i izgradnju
Zapreminska
teina
[kN/m3]
Ugao unutranjeg
trenja
[O]
Agregati (aggregates) videti prEN 206

Laki (lightweight)
Uobiajeni (normal)
Teki (heavyweight)
9,0 do 20,01)
20,0 do 30,0
>30,0
30
30
30
ljunak (gravel) i pesak (sand), nasut (bulked)
15,0 do 20,0
35
Pesak
14,0 do 19,0
30
Zgura iz visokih pei (blast furnace slag)

Grumenje (lumps)
Granule (granules)
Drobljena (crushed foamed)
17,0
12,0
9,0
40
30
35
Lom od opeke (brick sand), drobljena opeka

(crushed brick), lomljena opeka (broken bricks)
15,0
35
1,0
6,0 do 9,0
Bentonit (bentonite)
Rastresiti (loose)
Zbijeni (shaken down)
8,0
11,0
40
-
Cement (cement)
Nasuti (in bulk)
U vreama (in bag)
16,0
15,0
28
-
10,0 do 14,0
25
Staklo (glass), ravno (in sheets)
25,0
Gips (gypsum), mleveni (ground)
15,0
25
Filtarski pepeo od lignita (lignite filter ash)
15,0
20
Kre (lime)
13,0
25
Krenjak (limestone), prah (powder)
13,0
25 do 27
Magnezit (magnesite), mleveni (ground)
12,0
Plastine mase
Polietilen (polyethylene), polistirol (polystyrol)
granuliran (granulated)
Polivinilhlorid (polyvinylchloride), prah (powder)
Poliesterska smola (polyester resin)
Smole lepka (glue resins)
6,4
5,9
11,8
13,0
30
40
-
Voda (water), svea (fresh)
10,0
Materijali
Vermikulit (vermiculite)
Ekspandirani (exfoliated), agregat za beton
(aggregate for concrete)
Sirovi (crude)
Letei pepeo (fly ash)
1)
videti tabelu A.1 za klase zapreminske teine lakog betona
37
EN 1991-1-1:2002 (S)
Tabela A.8: Uskladiteni proizvodi poljoprivredni
Proizvodi
Prirodno ubrivo (farmyard)
Gnojivo (manure) minimum 60% vrstih estica (solids)
Gnojivo sa suvom slamom (manure with dry straw)
Suvo kokoije ubrivo (dry chicken manure)
Isplaka (slurry) maksimum 20% vrstih estica
ubrivo (fertiliser , vetako (artificial)
NPK, granulirano
Bazna zgura (basic slag), drobljena
Fosfatni (phosphates), granulirani
Kalijum sulfat (potassium sulphate)
Mokraa (urea)
Stona hrana (fodder), zelena (green), rastresito
uskladitena (loosely stacked)
Zrnasti proizvodi (grain)
Cela zrna (whole) - 14% sadraja vlage, ukoliko nije
drugaije naznaeno
Generalno (general)
Jeam (barley)
Pivarski jeam (brewers grain) - vlaan (wet)
Seme trava i biljaka (herbage seeds)
Kukuruz (maize), nasut
Kukuruz u vreama
Zob (oats)
Uljana repica (oilseed rape)
Ra (rye)
Penica (wheat), nasuta
Penica u vreama
Bale trave (grass cubes)
Seno (hay)
U balama
Urolane bale (rolled bales)
tavljene koe (hides) i sirove koe (skins)
Hmelj (hops)
Slad (malt)
Prekrupa (meal)
Mlevena (ground)
Kocke (cubes)
Treset (peat)
Suvi (dry), rastresiti (loose), istovareni (shaken down)
Suvi, presovani u bale (compressed in bales)
Vlani (wet)
Silaa (silage)
Slama (straw)
Nabacana (bulk), suva (dry)
U balama (baled)
Duvan (tobacco) u balama
Vuna (wool)
Nabacana
U balama
Zapreminska
teina
[kN/m3]
Ugao
unutranjeg
trenja
[O]
7,8
9,3
6,9
10,8
45
45
-
8,0 do 12,0
13,7
10,0 do 16,0
12,0 do 16,0
7,0 do 8,0
25
35
30
28
24
3,5 do 4,5
7,8
7,0
8,8
3,4
7,4
5,0
5,0
6,4
7,0
7,8
7,5
7,8
30
30
30
30
30
25
30
30
40
1,0 do 3,0
6,0 do 7,0
8,0 do 9,0
1,0 do 2,0
4,0 do 6,0
25
20
7,0
7,0
45
40
1,0
5,0
9,5
5,0 do 10,0
35
-
0,7
1,5
3,5 do 5,0
3,0
7,0 do 13,0
Tabela A.9: Uskladiteni proizvodi namirnice (foodstuffs)
38
EN 1991-1-1:2002 (S)
Zapreminska
teina
[kN/m3]
Ugao
unutranjeg
trenja
[O]
4,0 do 5,0
Brano (flour)
Nasuto
U vreama (baagged)
6,0
5,0
25
-
Voe (fruit)
Jabuke (apples)
- rastresite (loose)
- u kutijama (boxed)
Trenje (cherries)
Kruke (pears)
Maline (raspberries), u gajbama (in trays)
Jagode (strawberries), u gajbama
Paradajz
8,3
6,5
7,8
5,9
2,0
1,2
6,8
30
-
eer (sugar)
Rastresiti (loose), u gomilama (piled)
Zbijeni (dense) i u vreama (bagged)
7,5 do 10,0
16,0
35
Povre (vegetables), zeleni (green)

Kupus (cabbages)
Zelena salata (lettuce)
4,0
5,0
Povre, mahune (lagumes)

Pasulj (beans)
- generalno
- soja (soya)
Graak (peas)
8,1
7,4
7,8
35
30
-
Povre, korenje (root)

Generalno
Cvekla (beetroot)
argarepa (carrots)
Luk (onions)
Repa (furnips)
8,8
7,4
7,8
7
7
40
35
35
35
Krompir (potatoes)
Nabacani
U kutijama
7,6
4,4
35
-
eerna repa (sugarbeet)

Osuena (dried) i iseckana (chopped)
Sirova (raw)
Vlani odlomci (wet shreds)
2,9
7,6
10,0
35
-
Proizvodi
Jaja (eggs), pakovana (in stands)
39
EN 1991-1-1:2002 (S)
Tabela A.10: Uskladiteni proizvodi tenosti (liquids)
Proizvodi
Zapreminska teina
[kN/m3]
Pia (baverages)
Pivo (beer)
Mleko (milk)
Voda (water), svea
Vino (wine)
10,0
10,0
10,0
10,0
Prirodna (natural) ulja (oils)

Ricinusovo (castor) ulje
Glicerol (glycerol), glicerin (glycerine)
Laneno (linseed) ulje
Maslinovo (olive) ulje
9,3
12,3
9,2
8,8
Organske (organic) tenosti i kiseline (acids)

Alkohol (alcohol)
Etar (ether)
Hlorovodonina (hydrochloric) kiselina - 40% teinski
piritus (spirit)
Azotna (nitric) kiselina - 91% teinski
Sumporna (sulphuric) kiselina - 30% teinski
Sumporna kiselina - 87% teinski
Terpentin (turpentine), zamena za piritus (white spirit)
7,8
7,4
11,8
7,8
14,7
13,7
17,7
8,3
Ugljovodonici (hydrocarbons)
Anilin (aniline)
Benzen (benzene), benzol (benzol)
Katran (coal tar)
Kreozot (creosote)
Nafta (naphtha)
Parafin (paraffin), kerozin (kerosene)
Benzin (benzine), benzolin (benzoline)
Nafta (oil) - sirova (crude), petrolej (petroleum)
Dizel (diesel)
gorivo (fuel)
teki (heavy)
mazivo (lubricating)
Benzin (petrol), gasolen (gasolene), gasolin (gasoline)
Teni gas (liquid gas)
butan (butane)
propan (propane)
9,8
8,8
10,8 do 12,8
10,8
7,8
8,3
6,9
9,8 do 12,8
8,3
7,8 do 9,8
12,3
8,8
7,4
Ostale tenosti
iva (mercury)
Minijumska boja (red lead paint)
Olovno belilo (white lead), u ulju (oil)
Mulj (sludge), preko 50% zapreminski vode
Tabela A.11: Uskladiteni proizvodi vrsta goriva
40
5,7
5,0
133
59
38
10,8
EN 1991-1-1:2002 (S)
Zapreminska
teina
[kN/m3]
Ugao
unutranjeg
trenja
[O]
4
15
8
13
8,3
10
12
7
4,0 do 6,5
35
30
35
25
35 do 45
12,3
35
13,7
8,3
35
30 do 35
Ogrevno drvo (firewood)
5,4
45
Lignit (lignit)/mrki ugalj (brown coal)

Briketi, istovareni
Briketi, naslagani
Vlani (damp)
Suvi (dry)
Ugljena praina (dust)
Nisko kalorini (low-temperature) koks
7,8
12.8
9,8
7,8
4,9
9,8
30
30 do 40
35
25 do 40
40
6 do 9
3 do 6
45
Proizvodi
Drveni ugalj (charcoal)
Rastresiti (air-filled)
Zbijeni (air-free)
Ugalj (coal)
Blok briketi (block briquettes), istovareni (tipped)
Blok briketi, naslagani (stacked)
Jajasti briketi (egg briquettes)
Ugalj, sirov (raw) iz jame (pit)
Ugalj u bazenima za ispiranje (washing pools)
Ugljena praina (coal dust)
Koks (coke)
Ugalj srednjeg kvaliteta (middlings) u
povrinskom kopu (quarry)
Otpaci pri ispiranju (waste washing tips) u
ugljenokopu (colliery)
Sve ostale vrste uglja
Treset (peat)
Crni (black), osueni (dried), vrsto upakovani
(firmly packed)
Crni, osueni, rastresito istovareni (losely tipped)
41
EN 1991-1-1:2002 (S)
Tabela A.12: Uskladiteni proizvodi industrijski (industrial) i ostali
Zapreminska
teina
[kN/m3]
Ugao
unutranjeg
trenja
[O]
Knjige (books) i dokumenta (documents)

Knjige i dokumenta
Gusto naslagani (densely stored)
6,.0
8,5
Police (filling racks) i ormani (cabinets)
6,0
Odea (garments) i krpe (rags), u svenjevima

(bundled)
11,0
Led (ice), u kockama (lumps)
8,5
Koa (leather), naslagana (piled)
10,0
Papir (paper)
U rolnama (rolls)
Naslagani
15,0
11,0
10,0 do 17,0
Kamena so (rock salt)
22,0
45
So (salt)
12,0
40
Piljevina (sawdust)
Suva, u vreama
Suva, rastresita
Vlana, rastresita
3,0
2,5
5,0
45
45
Katran (tar), bitumen (bitumen)
14,0
Proizvodi
Guma (rubber)
42
EN 1991-1-1:2002 (S)
ANEKS B
(INFORMATIVAN)
PREPREKE ZA VOZILA I PARAPETI ZA PARKIRALITA

(1)
Prepreke (barriers) i parapeti (parapets) na povrinama za parkiranje vozila (car
parking), treba da budu proraunati da prihvate horizontalna optereenja data u B(2).
(2)
Horizontalna karakteristina sila F (u kN), upravna (normal) i jednako podeljena po
bilo kojoj duini od 1,5 m prepreke za parkiralita, za koju se zahteva da prihvati udar vozila,
data je sa:
F=
0,5 mv 2
c b
gde su:
m
v
c
b
bruto masa (gross mass) vozila (vehicle) (kg)

brzina (velocity) vozila (m/s), upravna na prepreku
deformacije (deformations) vozila (mm)
deformacije (deformations) prepreke (mm)
(3)
Kada se parkiralite proraunava na bazi da bruto masa vozila u upotrebi ne
prekorauje 2500 kg, za odreivanje sile F treba da budu uzete sledee vrednosti:
m = 1500 kg
v = 4,5 m/s
c = 100 mm, ako bolji podaci nisu na raspolaganju.
Za krutu (rigid) prepreku, za koju deformacija b moe da bude data kao nula, karakteristina
sila F, koja odgovara vozilima do 2500 kg bruto mase, treba da bude uzeta kao 150 kN.
(4)
Kada se parkiralite proraunava za vozila ija bruto masa prekorauje 2500 kg, za
odreivanje karakteristine sile F treba da budu uzete sledee vrednosti:
m = aktuelna masa vozila, za koju je parkiralite proraunato (kg)
v = 4,5 m/s
c = 100 mm, ako bolji podaci nisu na raspolaganju.
(5)
Moe da bude razmatrano da sila, koja je odreena prema B(3) ili B(4), deluje na
visini odbojnika (bumper). U sluaju parkiralita predvienih za vozila, ija bruto masa ne
prekorauje 2500 kg, ova visina moe da bude uzeta kao 375 mm iznad nivoa poda (floor
level).
(6)
Prepreke za prilazne (access) rampe (ramps) parkiralita, treba da prihvate polovinu
sile odreene u B(3) ili B(4), koja deluje na visini od 610 mm iznad rampe.
(7)
Suprotno tome, kada krajevi pravih (straight) rampi, predvienih za saobraaj
nizbrdo, (downward) prekorauju 20 m duine, prepreke treba da prihvate dvostruku silu
odreenu u B(3), koja deluje na visini od 610 mm iznad rampe.
43
EN 1991-1-1:2002 (S)
BIBLIOGRAFIJA
ISO 2394
Osnovni principi o pouzdanosti konstrukcija (General principles on reliability for

structures)
ISO 3898 Osnove za proraun konstrukcija Oznaavanja Opte oznake

design of structures - Notations. General symbols)
(Basis for
ISO 8930 Opti principi o pouzdanosti za konstrukcije Spisak ekvivalentnih termina

(General principles on reliability for structures. List of equivalent terms)
44

EN 1991-1-1 Dejstva Na Konstrukcije

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

EN 1991-1-1 Dejstva Na Konstrukcije

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

EVROPSKI STANDARD

Zamenjuje ENV 1991-2-1:1995

ZAPREMINSKE TEINE, SOPSTVENA TEINA,

Actions sur les structures

Einwirkungen auf Tragwerke

EVROPSKI KOMITET ZA STANDARDIZACIJU

Sva prava korienja, u bilo kojem obliku i na bilo koji nain,

Ref. No. EN 1991-1-1:2002 E

Istorijat programa Evrokodova

ZAPREMINSKE TEINE GRAEVINSKIH I USKLADITENIH MATERIJALA

SOPSTVENA TEINA GRAEVINSKIH ELEMENATA

KORISNA OPTEREENJA U ZGRADAMA

TABELE NOMINALNIH ZAPREMINSKIH TEINA GRAEVINSKIH

PREPREKE ZA VOZILA I PARAPETI ZA PARKIRALITA

ISTORIJAT PROGRAMA EVROKODOVA

Osnove prorauna konstrukcija (Basis of Structural Design)

Proraun zidanih konstrukcija (Design of masonry structures)

Standardima Evrokodova potvruje se odgovornost organizacija za standardizaciju u svakoj

STATUS I OBLAST PRIMENE EVROKODOVA

Prema lanu 12 CPD, Interpretativna dokumenta moraju da:

vrednosti i/ili klase, kada su u Evrokodu date alternative;

VEZE IZMEU EVROKODOVA ENs I HARMONIZOVANIH TEHNIKIH

DOPUNSKE INFORMACIJE SPECIFINE ZA EN 1991-1-1

NACIONALNI ANEKS ZA EN 1991-1-1

6.3.1.1, tabela 6.1,

zapreminske teine (densities) graevinskih materijala (construction materials) i

NORMATIVNA REFERENTNA DOKUMENTA

Ovaj Evropski standard (European Standard), preko referentnih dokumenata (reference),

Evrokod: Osnove prorauna konstrukcija (Basis of Structural Design)

Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije (Actions on structures): Deo 1-7: Incidentna dejstva

Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije: Deo 2: Saobraajna optereenja na mostovima

Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije: Deo 3: Dejstva usled kranova i maina

Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije: Deo 4: Dejstva u silosima i rezervoarima

Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije: Deo 1-3: Optereenja od snega (Snow loads)

Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije: Deo 1-4: Dejstva vetra (Wind actions)

Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije: Deo 1-6: Dejstva u toku izvoenja

RAZLIKA IZMEU PRINCIPA I PRAVILA ZA PRIMENU

Principi su oznaeni slovom P iza broja odredbe.

1.4.1 ZAPREMINSKA TEINA (bulk weight density)

1.4.2 UGAO UNUTRANJEG TRENJA (angle of repose)

1.4.3 BRUTO TEINA VOZILA (gross weight of vehicle)

1.4.4 KONSTRUKCIJSKI ELEMENTI (structural elements)

1.4.5 NEKONSTRUKCIJSKI ELEMENTI (non structural elements)

1.4.6 PREGRADE (partitions)

1.4.7 POKRETNE PREGRADE (movable partitions)

Za potrebe ovog Evropskog standarda, primenjuju se sledee oznake (symbols).

MALA GRKA SLOVA

koeficijent redukcije (reduction factor)

(1) P Relevantna stalna i korisna optereenja moraju da budu odreena za svaku

3.3.1 OPTE ODREDBE

Za dinamika optereenja usled maina videti EN 1991-3.

ZAPREMINSKE TEINE GRAEVINSKIH

SOPSTVENA TEINA GRAEVINSKIH ELEMENATA

Nekonstrukcijski elementi obuhvataju:

krovni pokriva (roofing),

Napomena: Za informacije o nepokretnim mainama videti EN 1991-3. Za ostalu industrijsku opremu

Fiksne instalacije obuhvataju:

KARAKTERISTINE VREDNOSTI SOPSTVENE TEINE

5.2.1 OPTE ODREDBE

Nominalne dimenzije treba da budu one, koje su prikazane u planovima.

5.2.3 DOPUNSKE ODREDBE SPECIFINE ZA MOSTOVE

Za sopstvenu teinu drugih nekonstrukcijskih elemenata, kao to su:

treba da bude uzeto da su njihove karakteristine vrednosti jednake nominalnim