OBOJENI METALI I LEGURE

Najvaniji obojeni metali za mainsku tehniku su Cu, Al, Ni, Ti, Mg, Zn,
legure za klizne leajeve. Osim njih, koriste se i tvrdi metali.
BAKAR I NJEGOVE LEGURE
Bakar
Kao ist metal, ima iroku primenu u elektrotehnici za izradu provodnika
zbog izvanrednih fizikih svojstava elektrine i toplotne provodljivosti.
Odlikuje se velikom plastinou i sposobnou obrazovanja velikog broja
tehnikih legura sa dobrim mehanikim i tehnolokim svojstvima.
Osobine. Bakar pripada prvoj grupi Periodnog sistema sa atomskim
brojem 29 i atomskom masom od 63,54. Gustina istog bakra iznosi
8,93 g/cm3. Kristalie po povrinski centriranoj kubnoj reetki. Posle zlata
i srebra ima najveu elektrinu provodljivost ( = 58 m/mm2) u odnosu
na ostale metale. Toplotna provodljivost bakra je est puta vea u odnosu
na elezo, odnosno, dva puta vea od toplotne provodljivosti aluminijuma.
Temperatura topljenja istog bakra je 1083C. Mehanika svojstva, u
zavisnosti od stanja prerade, su data u tab. 7.1.
Tabela 7.1. Mehanika svojstva bakra u zavisnosti od stanja prerade
Osobine
zatezna vrstoa, Rm (MPa)
napon teenja, ReH (MPa)
izduenje, A5 (%)
tvrdoa po Brinelu, HB

liveno

Stanje prerade
areno

150 200

25 15
50

210 240
40 80
50 35
40 50

hladno
deformisano
300 440
200 390
25 2
75 90

Bakar ima dobru otpornost prema koroziji, u atmosferskim uslovima

tokom vremena obrazuje se na povrini uto-zelena zatitna prevlaka, jedinjenje CuCO3Cu(OH)2.
Dobijanje bakra. Bakar se uglavnom dobija iz sulfidnih ruda (80%
svetske proizvodnje), pre svega halkopirita, CuFeS2, zatim halkozina, CuS,
bornita 5Cu2SFe2S3, i pirita, FeS2. Drugi, po znaaju, izvor za dobijanje
bakra su oksidne rude bakra, kuprit, azurit i malahit. Sadraj bakra u rudama
nije visok, esto svega 12%, pa je i postupak prerade i dobijanja bakra
kompleksan. Uproena ema dobijanja bakra iz sulfidnih ruda se sastoji iz
sledeih glavnih operacija:
(1) obogaivanja rude flotacijom u cilju dobijanja koncentrata koji sadri
2025% bakra,
105

(2) deliminog prenja i topljenja u plamenim peima pri emu se dobija

bakrenac sa oko 3040% bakra,
(3) produvavanja bakrenca u konvertoru u cilju dobijanja bakra istoe 97
98,5% nizom hemijskih reakcija i
(4) rafinacije u plamenim peima (rafinisani bakar) oksidacionim postupkom (topioniki bakar) ili elektrolizom (elektrolitiki bakar).
Rafinisani bakar sadri 99,099,9% bakra i u zavisnosti od sadraja primesa
(1,00,1%), odnosno istoe, se deli na pet kvaliteta.
Uticaj prateih elemenata. Osobine tehniki istog bakra zavise od
njegove istoe i sadraja gasova. tetnim primesama se smatraju Sb, S,
Se, Te, Bi i O iji se sadraj za elektrotehniki bakar ograniava na
0,005%. Prisustvo kiseonika utie na poveanje tvrdoe i vrstoe, ali zato
znaajno sniava elektrinu provodljivost. Nepoeljno je i prisustvo
vodonika, ne samo zbog smanjenja elektrine provodljivosti, ve i zbog
pojave poroznosti, a u prisustvu kiseonika i pojave upljina po granicama
zrna koje su uzrok krtosti bakra.
Legure bakra
Kao konstrukcioni materijal ist bakar nema zadovoljavajue osobine
(max Rm, posle ojaavanja hladnim deformisanjem, do 440 MPa), za
razliku od njegovih legura. Najvaniji legirajui elementi u legurama
bakra su Zn, Sn, Al, Be, Ni, Mn, Si, Ag i Au.
Oznaavanje i klasifikacija legura bakra. Prema bivem jugoslovenskom
standardu, legure bakra se oznaavaju slovnim i brojanim simbolima.
Prva slovna oznaka pripada hemijskom simbolu bakra, kao osnovnom
metalu, posle koje se u nizu navode hemijski simboli legirajuih
elemenata po uticajnosti i brojane oznake koje pokazuju njihov procentualni sadraj. Primer: CuAl8Fe3 oznaava leguru bakra sa aluminijumom
do 8% i elezom do 3%.
Legure bakra se dele na legure Cu za gnjeenje i legure Cu za livenje.
Prikaz najznaajnijih legura bakra dat je u Tabeli 7.2.
Tabela 7.2: Najznaajnije legure bakra
legure

naziv
mesing

CuZn
specijalni
mesing
CuSn

kalajna bronza

oznaka
CuZn37
CuZn38Pb
CuZn36Pb1
CuZn20Al
CuZn28Sn
CuZn40Al1
CuSn6
CuSn6Zn

106

CuNiZn

alpak

CuNi
CuAl

aluminijumska
bronza

CuNi10Zn45Pb
CuNi25Zn15
CuNi5
CuNi30Fe
CuAl8
CuAl8Fe

Legure Cu sa Zn. Legure bakra sa cinkom kod kojih je sadraj bakra vei
od 50% (ostatak je Zn) su poznate pod imenom mesinzi. Dijagram stanja
legura bakarcink je prikazan u sl. 7.1.

Slika 7.1. Dijagram stanja legura CuZn

Slika 7.2 Promena mehanikih svojstava

legura CuZn

Jednofazne oblasti na dijagramu stanja odgovaraju podrujima stabilnosti

razliitih vrstih radtvora (, , , , ). Izmeu jednofaznih postoje i
dvofazne oblasti koje se dobijaju razliitim kombinacijama u vrstom stanju
i reakcijama iz tenog stanja. Svaka od ovih strukturnih oblasti se odlikuje
itavim nizom osobina koje se meusobno znaajno razlikuju. Sa porastom
sadraja Zn do 50% vrstoa raste, a zatim naglo opada to je karakteristika i svojstava plastinosti iji se pad javlja ve posle sadraja Zn od
30%, dok tvrdoa pokazuje stalnu tendenciju porasta, sl. 7.2. Ovakva
promena osobina, ali i odgovarajua tehnoloka svojstva, uslovila su i
primenu koriste se legure sa najvie do 50% Zn. U tab. 7.3 dat je pregled
sastava i primene najvanijih vrsta mesinga. Sa porastom sadraja Zn u
legurama javlja se i poveana sklonost ka koroziji, posebno selektivnoj i
naponskoj koroziji.
Poto osobine mesinga veoma zavise od strukturne oblasti, mesinzi sa
sadrajem Zn koji odgovara podruju stabilnosti vrstog rastvora su
107

oznaeni i kao mesinzi, a po istom pravilu, postoje i (+)mesinzi i

mesinzi. mesinzi se dobro plastino prerauju u hladnom stanju, a
slabije na viim temperaturama. Za razliku od njih, mesinzi se dobro
prerauju u toplom stanju dok su na niim temperaturama relativno krti.
Tabela 7.3: Sastav i primena najvanijih vrsta mesinga
Naziv

Oznaka

Crveni
tombak
Svetlocrveni
tombak
uti tombak

CuZn10

Legure
bakra sa
9...11 %Zn

CuZn20

19...22 %Zn

CuZn30

31...28 %Zn

Mesing
za obradu
gnjeenjem
Mesing
za kovanje

CuZn37

35...28 %Zn

CuZn40

38...41 %Zn

CuZn40Pb2

40...44 %Zn
+ 2%Pb

Tvrdi
mesing

Primena
Elektrotehnika, ukrasni
predmeti
Elektrotehnika, ukrasni
predmeti, metalna creva
Kondenzatorske i druge
cevi za izmenjivae toplote,
za duboko izvlaene aure
Osnovna legura za hladnu
deformaciju: cevi, limovi,
opruge, zavrtnji
Za deformaciju u toplom i
hladnom stanju: ice, okovi,
brave, zavrtnji
Osnovna legura za obradu
skidanjem strugotine: mesing
za graviranje, za zupanike
asovnika, zavrtnje, profile

Specijalni mesinzi su legure Cu sa Zn kod kojih su, radi poboljanja

odreenih osobina (vrstoa, otpornost prema koroziji, otpornost prema
habanju), dodate i manje koliine drugih metala (Ni, Mn, Fe, Pb). Koliina
dodatnih legirajuih elemenata je takva da oni utiu na poboljanje
osobina, ali ne utiu na promenu strukturnog stanja mesinga.
Legure Cu sa Sn kalajne bronze. Kalajne bronze su legure koje nalaze
primenu u mainogradnji zbog izuzetne otpornosti prema koroziji, visoke
tvrdoe i vrstoe, kao i velike otpornosti prema habanju (zavrtnjevi,
zupanici, fina sita, propeleri). Kao i kod mesinga, osobine kalajnih bronzi
zavise od njihove strukture, odnosno sadraja Sn.
Bakar sa kalajem obrazuje dijagram stanja legura sa deliminom rastvorljivou u vrstom stanju. Prema dijagramu stanja postoji itav niz
jednofaznih i dvofaznih oblasti, ali su od interesa samo legure sa najvie
do 22%Sn. Promena mehanikih osobina sa porastom sadraja Sn je
prikazana na slici 7.3.
108

Rm (MPa); A10-1 (%)

Specijalne bronze i druge legure Cu. Legure u kojima se pored Cu, iji je
minimalni sadraj odreen na 78%, nalaze i Al, Pb, Ni, Mn, Si i Be u
kombinaciji sa Sn ili bez njega su oznaene kao specijalne bronze. U
zavisnosti od toga koji je legirajui element glavni, najuticajniji, razlikuju
se Al, Pb i Be bronze. Sve specijalne bronze se odlikuju visokom otpornou prema koroziji, dobrim kliznim osobinama, velikom elektrinom
provodljivou i srednjim nivoom vrstoe i tvrdoe.

Slika 7.3 Promena mehanikih osobina legura CuSn

Crveni liv je legura sa najmanje 84% Cu, dok su ostali elementi Sn i Zn, a
ponekada i Pb. Upotrebljavaju se za izradu: armature za vodovodne i
parovodne instalacije koje su pri radu izloene povienim temperaturama,
do 325C, puastih tokova, cevnih prirubnica.
Novo srebro je legura Cu, Ni i Zn, koja ima dobra svojstva plastinog
deformisanja valjanjem, kovanjem i presovanjem u toplom stanju, kada je
sadraj Cu manji. Pri veim sadrajima Cu, moe da se plastino
deformie u hladnom stanju kovanjem i presovanjem. Koristi se za izradu
raznih dekorativnih predmeta, delova u preciznoj mehanici i optici, za
izradu kljueva, opruga i limova namenjenih za duboko izvlaenje.
ALUMINIJUM I NJEGOVE LEGURE
Aluminijum
Alumijum je, posle Fe, drugi po redu metal koji se koristi u savremenoj
mainskoj tehnici. Upotrebljava se kao ist metal u elektrotehnici, metalopreraivakoj, prehrambenoj i hemijskoj industriji, ali mu je mnogo
znaajnija primena u vidu razliitih viekomponentnih legura koje se
iroko upotrebljavaju u mainskoj industriji.
Osobine. Al je element koji pripada treoj grupi Periodnog sistema sa
atomskim brojem 13 i atomskom masom od 27. Gustina istog Al iznosi
109

2,7 g/cm3, to znai da je za istu veliinu zapremine Al skoro tri puta laki
od Fe. Kristalie po povrinski centriranoj kubnoj reetki. Aluminijum se
odlikuje i velikom elektrinom provodljivou, koja je 57% elektrine
provodljivosti Cu koji se u tehnici koristi kao etalon. Temperatura topljenja
istog aluminijuma je 660C. Mehanika svojstva Al su relativno niska: Rm
u zavisnosti od stanja prerade se kree od 90180 MPa, tvrdoa 2040 HB,
a plastinost je veoma visoka to omoguava valjanje aluminijuma do
veoma malih debljina (folija). Veoma teko se obrauje rezanjem. Ima
dobru otpornost prema koroziji, u atmosferskim uslovima tokom vremena
obrazuje se na povrini zatitna prevlaka oksida alumijuma, Al2O3.
Dobijanje Al. Alumijum se u prirodi ne sree u samostalnom obliku, ve u
obliku razliitih minerala kojih ima veoma mnogo. Iako ih prema podacima ima 250, ne koriste se svi kao rude za dobijanje aluminijuma. Osnovna
ruda iz koje se procesom prerade dobija Al je boksit u kome je aluminijum
vezan u obliku hidroksida, mada se koriste i druge rude kao to su apatit,
alunit, kianit. Uproena ema dobijanja alumijuma iz boksita sastoji se iz
sledeih glavnih operacija:
(1) mlevenja i peenja boksita,
(2) rastvaranja u natrijumhidroksidu u autoklavima pri emu se dobija
luina natrijumaluminata,
(3) dobijanja bistre luine i oslobaanja od jalovine,
(4) dobijanje i topljenja hemijski skoro iste glinice (Al2O3) sa kriolitom, i
(5) elektrolize rastopa sa izdvajanjem metalnog aluminijuma u tenom
stanju. Teni aluminijum se zatim pretapa u grafitnim loncima i lije.
Ovako dobijeni Al se naziva topioniki ili tehniki Al istoe 9999,8%.
Aluminijum visoke istoe, 99,99%, se dobija elektrolitikom rafinacijom, a
koristi se za zatitu i izradu delova koji su izloeni koroziji.
Uticaj prateih elemenata. Osobine tehniki istog Al, posebno fizika
svojstva, zavise od njegove istoe. Najee primese prisutne u tehniki
istom Al su Ti, V, Cr i Mn iji ukupni sadraj ne sme da bude vei od
0,03%, a osim njih prisutni su u tragovima Si, Fe, Ca, Co, Cu, Zn.
Legure aluminijuma
Najvaniji legirajui elementi koji znaajno poboljavaju osobine istog
Al su Cu, Mg, Mn, Si, Zn i Li. Legure Al se dele na legure za gnjeenje
(deformabilne) i legure za livenje. Legure za gnjeenje se dalje dele na
one koje se termiki ne obrauju i one koje se termiki obrauju.
Oznaavanje legura Al. Prema bivem jugoslovenskom standardu legure
Al se oznaavaju slovnim i brojanim simbolima u osnovnoj oznaci i
brojanim simbolima koji slede osnovnu oznaku i od nje su odvojeni
110

takom. Prva slovna oznaka u osnovnoj oznaci pripada hemijskom

simbolu Al, kao osnovnom metalu, posle koje se u nizu navode hemijski
simboli legirajuih elemenata po uticajnosti, i brojane oznake koje
pokazuju njihov procentualni sadraj. Brojani simboli koji se nalaze iza
osnovne oznake su dvocifreni i oznaavaju stanje legura Al, tab. 7.4. Na
primer, AlMg2Mn1.60 oznaava leguru Al sa 2% Mg i 1% Mn, a
dodatna oznaka 60 pokazuje da je legura u termiki obraenom stanju.
Tabela 7.4: Oznake stanja legura Al
2023
3039
40
4248
6089
proizvodno stanje meko,
proizvodno stanje hladne termiki
stanje
meko areno i
stanje
plastine
obraeno
rekristalizovano
deformacije
stanje

9098
druga
stanja

Legure Al za gnjeenje koje se termiki ne obrauju se ne odlikuju

visokom vrstoom, ali su im svojstva plastinosti veoma dobra
(A 40%). U ovu grupu legura spadaju legure Al sa Mg, iji se sadraj
kree od 1% do najvie 5,8% i Mn, iji je sadraj ogranien na 0,6%. Sve
ove legure su uvek jednofazne, sa strukturom vrstog rastvora, koji ima
povrinski centriranu kubnu reetku na bazi Al. Imaju dobru zavarljivost,
otporne su prema koroziji i upotrebljavaju se za izradu slabooptereenih
delova, za izradu presovanih i duboko izvlaenih proizvoda, kao i za
zavarene konstrukcije.
Legure Al za gnjeenje koje se termiki obrauju. U ovu grupu spadaju
legure Al sa Cu, Mg, Si, Zn i Li. U tab. 7.5 dat je kratak pregled najvanijih legura Al iz ove grupe, njihove osobine i primena. Ova grupa legura
postie visok nivo mehanikih svojstava tek posle odgovarajuih termikih obrada.
Tabela 7.5: Osnovne karakteristike legura aluminijuma za gnjeenje
koje se termiki obrauju
Legure
AlCuMg

Naziv
durali

Al MgSi

aviali

AlZnMg

Oznaka
AlCu3Mg
AlCu5Mg1
AlCu5Mg2
AlMgSi

Osobine
Rm < 470 MPa
110 HB
A < 17%
Rm < 330 MPa
A < 12%
AlZn5Mg3Cu1 Rm < 520 MPa
A < 12,5%

Primena
za napregnute i jako
napregnute konstrukcije
za srednje napregnute
konstrukcije, u brodogradnji
avio industrija, graevinarstvo,
nisu koroziono postojane

111

Slika 7.4 Uticaj sadraja bakra na tvrdou legura sistema Al Cu u

razliitim termiki obraenim stanjima: 1) arenom; 2) kaljenom; 3)
starenom; 4) prirataj tvrdoe tokom starenja posle kaljenja
Duraluminijum, legura Al sa Cu i Mg, ima smanjenu korozionu
postojanost, zbog ega se dopunski legira Mn (do 0,9%). Delovi od
duraluminijuma mogu da se zatite od korozije plakiranjem istim Al.
tetna primesa je elezo zato to smanjuje vrstou i plastinost. Dobro se
plastino deformie u toplom i hladnom stanju. Osobine durala se znaajno poboljavaju termikom obradom termikim rastvaranjem (kaljenjem) i
termikim taloenjem (starenjem).
Aviali imaju niu vrstou od durala, ali su im svojstva plastinosti u
toplom i hladnom stanju bolja. Koriste se za izradu lakih konstrukcija,
cevi i ipki.
Legure Al za livenje su brojne i mogu da se podele u pet osnovnih grupa:
I grupu legura ine legure Al sa Si, poznate pod imenom silumini;
II grupu legura ine legure Al sa Si i Cu;
III grupu legura ine legure Al sa Cu;
IV grupu legura ine legure Al sa Mg; sa visokim mehanikim
svojstvima i otpornou prema koroziji; koriste se za izradu lakih
odlivaka za transportne maine;
V grupu legura ine legure Al sa drugim komponentama u koje pored
nabrojanih spadaju i Ni, Zn i Ti.
Najpoznatije legure Al za livenje su silumini, legure Al sa Si koje su nale
veliku primenu u automobilskoj i avio industriji. Odlikuju se dobrom
teljivou, otporne su na dejstvo korozije, imaju zadovoljavajue
mehanike osobine i dobro se zavaruju. U cilju dobijanja odlivaka dobre
gustine i mehanikih karakteristika mogu da se koriste samo silumini koji
sa uskim intervalom kristalizacije. Obian silumin sadri 1213% Si, a
prema strukturi predstavlja nadeutektiku leguru koja se sastoji od
igliastog grubog eutektikuma (Al + Si) i kristala istog Si. Meutim, u
112

procesu livenja se leguri dodaje mala koliina natrijuma (modificiranje)

zbog ega se struktura i osobine menjaju. Legura postaje podeutektika i
sastoji se od zrna Al i sitnozrnastog eutektikuma. Nemodificirana legura
sa 13% Si ima mehanike osobine: Rm = 140 MPa i A = 3%; posle modificiranja svojstva su: Rm = 180 MPa i A = 8%. Od ovih legura se izrauju
odlivci sloenih oblika od kojih se ne zahtevaju visoka mehanika
svojstva. Pored obinih, postoje i specijalni silumini, kod kojih se dodatkom Cu, Mg i Mn, uz 410% Si, osobine znaajno poveavaju.

Slika 7.5 Uticaj modificiranja na kristalizaciju u sistemu Al Si

1) bez modificiranja; 2) posle modificiranja

NIKL I NJEGOVE LEGURE

Nikl kristalie po povrinski centriranoj kubnoj reetki, izuzetno je otporan
na koroziju, ima dobru vatrootpornost i magnetian je do 360C. Ova dva
svojstva su osnovni razlozi primene Ni i njegovih legura u mainstvu, a
osnovna prepreka za iru primenu je visoka cena.
Fiziko-mehnika svojstva su:
3
gustina = 8,89 g/cm
temperatura topljenja Tt = 1453C
-6
1
koeficijent linearnog irenja = 13,310 C
toplotna provodljivost = 92 W/mK
modul elastinosti E = 205 GPa
zatezna vrstoa Rm 500 MPa (u arenom stanju)
napon teenja Rp0,2 150 MPa (u arenom stanju)
procentualno izduenje A 50% (u arenom stanju)
tvrdoa 75 HB

113

Nikl se koristi kao legirajui element u nerajuim elicima, i kao osnovni

element u vatrootpornim legurama. Najee koriene legure Ni su
monel, inkonel i hasteloj.
Monel je legura Ni sa Cu (30%), uz dodatak Fe u nekim varijantama
(monel 400), Al i Ti (monel K500) ili Si (monel 411). Moneli se koriste
kao antikorozione legure u prehrambenoj i hemijskoj industriji.
Inkonel je legura Ni sa Fe i Cr (15% Cr, 10% Fe), uz dodatak Nb
(inkonel 610) ili Si (inkonel 705). Inkoneli se koriste kao vatrootporne
legure za delove gasnih motora i turbina, opremu u prehrambenoj,
hemijskoj i petrohemijskoj industriji.
Hasteloj je legura Ni sa Mo i Cr (16% Cr, 15% Mo), koja se takoe
odlikuje visokom otpornou na koroziju i vatrootpornou, pa se koristi
za delove mlaznih motora.
TITAN I NJEGOVE LEGURE
Titan ima svojstvo polimorfije jer iz tenog stanja (na 1665C) kristalie u
prostorno centriranu kubnu reetku (), a daljim hlaenjem na 882C
prelazi u heksagonalnu gusto pakovanu reetku (). Titan je metal male
gustine (4,5 g/cm3), to u kombinaciji sa dobrim mehanikim svojstvima
(velika vrstoa i tvrdoa) daje veliku specifinu vrstou. Osim toga je
izuzetno otporan na koroziju i ima dobru vatrootpornost. Slino Ni,
primena Ti i njegovih legura je ograniena zbog visoke cene, i svodi se na
konstrukcione delove gasnih motora i turbina, kao i opremu u prehrambenoj, hemijskoj i petrohemijskoj industriji.
Mehnika svojstva (u arenom stanju) su:
modul elastinosti E = 126 GPa
zatezna vrstoa Rm 330 MPa
napon teenja Rp0,2 240 MPa
procentualno izduenje A 30%
Legure Ti se dele prema strukturi na , i +, od kojih se ove poslednje
najvie koriste. Tipini primer je legura Ti sa 6% Al i 4% V, zatezne
vrstoe preko 1000 MPa, koja se koristi za delove mlaznih i raketnih
motora.
MAGNEZIJUM I NJEGOVE LEGURE
Magnezijum kristalie po heksagonalnoj gusto pakovanoj reetki, ima
veoma malu gustinu (1,74 g/cm3) i relativno nisku temperaturu topljenja
(650C). Lako se vezuje sa kiseonikom, ali je njegov oksid porozan i nije
114

dobra zatita od korozije. Pali se na 700C i gori bletavim plamenom, pa

se koristi u pirotehnici.
Mehnika svojstva (u arenom stanju) su:
modul elastinosti E = 45 GPa
zatezna vrstoa Rm 115 MPa
napon teenja Rp0,2 25 MPa
procentualno izduenje A 8%.
Osim lake zapaljivosti i male otpornosti na koroziju, mane Mg su slaba
mehanika svojstva (mala vrstoa i plastinost), koja mogu da se
poveaju legiranjem sa Al, Zn i Mn. U tom sluaju legure Mg (sa 89%
Al, 0,50,7% Zn i 0,120,13% Mn) se koriste za manje optereene delove
automobila i aviona.
CINK I NJEGOVE LEGURE
Cink kristalie po heksagonalnoj gusto pakovanoj reetki, ima gustinu
7,13 g/cm3 i temperaturu topljenja 420C, i relativno loa mehanika
svojstva (mala vrstoa i tvrdoa). Stoga se njegova primena u mainstvu
svodi na galvanske prevlake koje se nanose na eline limove radi zatite
od korozije.
Legure Zn se koriste kao niskotopljive legure za lemove. Legure Zn za
livenje (sa Al, Cu i Mg) se koriste za odlivke komplikovanog oblika, koji
nisu optereeni (npr. karburatori motora SUS), jer imaju veliku teljivost i
lako popunjavaju kalupe sloenog oblika.
LEGURE ZA KLIZNE LEAJE
To su legure od kojih se izrauju leaji za razliite pokretne mainske
elemente kod kojih u toku rada dolazi do klizanja kontaktnih povrina. U
ovu grupu legura spadaju sivo liveno gvoe, bronze, lakotopljive legure
na bazi kalaja, olova, cinka i aluminijuma koje su poznate pod zajednikim imenom babiti, a u poslednje vreme i sintetiki plastini materijali.
Osnovni zahtevi kod ovih legura su:
mali koeficijent trenja u kontaktnoj povrini; ovaj zahtev je ispunjen
kada se u kontaktnoj povrini nalazi sloj (film) sredstva za podmazivanje;
dobra otpornost na habanje; meutim, materijal za leaje mora pri radu
da se bre haba nego npr. rukavac osovine koji se nalazi u svom leitu;
dovoljno dobra vrstoa i plastinost;
sposobnost da izdre relativno veliki specifian pritisak;
malo zagrevanje pri radu;

115

 mikrostruktura, koja se sastoji od relativno meke metalne osnove

(obino je to vrst rastvor) i u njoj ravnomerno rasporeene tvrde faze
(eutektoid, eutektikum, intermetalno jedinjenje).
Sivo liveno gvoe se, kao materijal za klizne leaje, koristi u uslovima
malih brzina obrtanja, do 1 m/s. Dobra svojstva podmazivanja mu
obezbeuje struktura grafita u perlitnoj osnovi.
Beli metal (spada u babite) ine legure Sn, Cu i Sb, a najbolje karakteristike od njih ima legura sa 81% Sn, 6% Cu i 12% Sb. Mikrostruktura se
sastoji od vrstog rastvora na bazi Sn male tvrdoe i mree tvrdih kristala.
Babiti su lakotopljive legure sistema PbSb, SnSb, PbSnSb, kao i Zn
babiti sa dodacima Cu i Al i Albabiti sa dodacima Cu, Ni i Sb.
Mikrostruktura babita se takoe sastoji od meke osnove istog metala ili
vrstog rastvora i tvrde faze. Hemijski sastav najvanijih babita, njihova
struktura i svojstva su prikazani u tab. 7.6.
Tabela 7.6: Hemijski sastav, struktura i svojstva najvanijih babita
Sadraj osnovnih elemenata, %
Sn
Sb
Cu
Pb

Struktura
meka
tvrde
osnova
faze
Sn
SnSb,
Cu3Sn
Sn
Cu3Sn

osnova

10-12

5,5-6,5

osnova

2,5-3,5

5-6

7,28,2
14-16

2,5-3,0

osnova

Pb

9-11
9-11

14-16
13-15

0,7-1,1
1,5-2,0

osnova
osnova

Pb
Pb

Zn-babit sa 10%Al i 5%Cu

Zn-babit sa 5%Al i 10%Cu
Al-babit 6%Sb, 5%Pb i 0,7%Mg
Al-babit 3%Ni
Al-babit sa 7,5-9,5%Cu i 2%Si

eutektikum
eutektikum
Al
Al
Al

SnSb,
Cu3Sn
SnSb
SnSb,
SnAs2
CuZn3
CuZn3
AlSb
Al3Ni
CuAl2

Tt,
o
C
380

Svojstva
koefic.
Rm,
MPa
trenja
90
0,005

342

90

460

70

0,005

400

80
70

0,009
0,006

395
500
750
650
632

80
140
160

0,009
nizak
nizak
nizak

116