1.

Blumova taksonomija
8 Mar, 2009 | Napisao zoran | U kategoriji: Pristup nastavi, Vesti

Gledajui statistiku na ovom sajtu, ta ljudi najee trae na googlu,

najvie se pojavljuje re Blumova taksonomija. Ja sam neto o tome
pisao u nekim tekstovima ali sad u pokuati da prenesem svoje
vienje tog pojma i kako ga moemo iskoristiti.
1956. godine Bendamin Blum, ameriki kolski psiholog, je sa svojim
kolegama razvio klasifikaciju nivoa uenja. On je primetio da 95%
pitanja na testovima zahteva od uenika da misle samo na najniem
nivou ponavljanje informacija. Postoje tri domena obrazovanja, odnosno naina usvajanja
odreenog sadraja.

Kognitivni domen - usvajanje znanja,

Afektivni domen - stavovi, vrednosti i interesovanja,
Psihomotorni domen - vetine

Svaki od ovih domena ima svoje nivou usvajanja informacija. Mi emo se zadrati na
kognitivnom domenu, na nivou znanja, jer s e sa time najee sreemo u koli. Blum je
identifikovao est razliitih nivoa uenja unutar kognitivnog domena, od najjednostavnijeg
(ponavljanja injenica) preko sloenijih mantalnih nivoa do najvieg (evaluacije).
Ovi nivoi nose odreene glagole pomou kojih definiemo dubinu usvanja sadraja. Te glagole
moemo predstaviti sledeom tabelom:

2.
e

Znanj 3.
nje

Razumeva 4.
na

Prime 5.
a

pamti
prethodno
naueni
sadraj

ovkadava
koristi
znaenjem sadraja naueno u
novim i
konkretnim
situacijama

citirati
definisati
numerisati
identifikovati
ukazivati
obeleiti
navesti

postizati
artikulisati
asocirati
okarakterisati
razjasniti
klasifikovati
konvertovati

Analiz 6.
za

razume
sadraj i
strukturu
materijala

Sinte 7.
ija

formulie i
gradi nove
strukture od
postojeih
znanja i
vetina
utvrditi
anlizirati
utvrditi
prilagoditi
raslaniti
sklopiti
primeniti
kategorizovati napraviti
imenovati
uporediti
budet
raunati
praviti kontrast kodirati
klasifikovati uspostaviti
kombinovati
kompletirati uzajamni
sastaviti

Evaluac

prosuuje o
vrednosti
sadraja za datu
svrhu
oiveti
oceniti
komunicirati
zakljuiti
razmotriti
konsultovati
kritikovati

locirati
razlikovati
podesiti
oznaiti
imenovati
opisati
kratko opisati diskutovati
poentirati
objasniti
setiti se
navesti primer
prepoznati
locirati
izabrati
parafrazirati
izjaviti
predvideti
reprodukovati napraviti pregled
pisati
rezimirati
sastaviti tabelu preboditi

proraunati
sprovoditi
konstruisati
sklopiti
demonstrirati
odrediti
otkriti
uspostaviti
proceniti
zaposliti
istraivati
izloiti
uticati
ilustrovati
istraiti
praviti
manipulisati
odravati
modifikovati
orijentisati
izvoditi
vebati
predvideti
proizvoditi
obezbediti
uspostaviti
odnos
postaviti
simulirati
reiti
koristiti

odnos
izvoditi
zakljuak
detektovati
razlikovati
odvajati
ispitivati
uobliiti
grupisati
upravljati
poveati
smanjiti
nai najbolje
reenje
naruiti
kratko opisati
odabrati
obuiti
transformisati

konstruisati
kreirati
obraditi
dizajnirati
razviti
proiriti
olakati
uoptiti
poboljati
integrisati
organizovati
planirati
pripremiti
proizvoditi
dovesti u
vezu
ispraviti
napraviti
redosled
specifikovati

prikazati
odluivati
odbraniti
otkrivati
izvesti
proceniti
oceniti
rangirati
prevodoti
prosuivati
opravdati
meriti
predvideti
prepisati
rankirati
opravdati
klasirati
bodovati
testirati
dati validnost
verifikovati

Kako to nama nastavnicima moe koristiti?

Kada dobijete predmet koji ete drati naredne godine, vi pronaete u slubenom glasniku
nastavni plan za taj predmet u kome uglavnom stoje sadraju koje trebamo preneti uenicima.
Meutim uvek ostaje otvoreno pitanje do koje dubine trebamo ie kada prenosimo znanje,
vetine To je u naim starim nastavnim planovima preputeno nastavnicima, to nije dobro.
Mislim u svakom sluaju to odreuje nastavnik ali ne na ovakav nain. Iz kog razloga? Pa moe
se desiti da dva nastavnika koji predaju isti predmet istom profilu, ak u istoj koli razliito trae
od uenika. E to nije dobro.
U novim nastavnim planovima, gde je obrazovanje zasnovano na ishodima, ishodi su reenice
koje poinju nekim od ovih glagola iz gornje tabele. I nastavnik zna da ako proita da uenik
nabroji, nema potrebe da trai neto vie od njega. Naravno nastavnik to moe raditi ali ne bi
trebao to ocenjivati, nego se drati samo ishoda.

Natavnici koji rade po starim nastavnim planovima u kojima nema ishoda, trebali bi samo
napraviti ishode i sa svojim kolegama uskladiti glagole i dubinu koju trae od uenika.Ovo ne
znai d ase nastavnici slepo dre tog nivoa prilikom prenosa znanja. Nastavnik e uvek ueniku
preneti malo vie sadraja ali kasnije kada ocenjuje nee traiti od njega nita vie nego to pie
u ishodu u nastavnom planu.
Uzmimo sluaj predmeta Osnovi elektrotehnike. Taj predmet se javlja i u III stepenu i u IV
stepenu elektrotehnike struke. I ako uzmete nastavni plan videete da ima iste teme : elektrostatika, elektro-dinamika Ovde nastavnik mora odrediti nivo do koga e ii kod uenika u III
stepenu a do koga u IV stepenu. Npr. kod III stepena ide samo do nivoa razumevanja, dok kod IV
ide do analize. I samim tim glagoli u tim kolonama mu definiu ono ta treba traiti od uenika.
Ovime emo jasno napraviti gradaciju ocena i reili smo jedna veliki problem, ocenjivanje. Ako
vam je u ishodu tranja: nabroji drave Balkanskog poluostrva, i ako uenik samo nabroji, ta
ocena je ista petica. Jer je zadovoljio ishod koji je za njegov profil (npr. konobar). A ako u
njegovom ishodu pie: objasni zato su ba te drave na balkanskom poluostrvu, ako uenik
samo nabroji dobie niu ocenu a ako zna i da objasni onda ocena pet, jer mu tako pie u
nastavnom planu (npr. turistiki tehniar.)
Blumova taksonomija je odlian reper nastavnicima kada planiraju svoju nastavu. Pogotovu to
nam govori do kojih nivoa da idemo priikom rada sa uenicima. Uglavnom trebamo postaviti
visoke kriterijume i traiti od uenika za ocenu 5 nivoe analize, sinteze ili evaluacije i ako nam
uenik puko prepria samo ono to smo mi njemu preneli . ocena mora biti drastino nia jer
je to nivo znanja.
Blum je to otkrio 1956 godine i tada su postavljeni temelji kvalitetnog obrazovanja, dok rezultati
kod nesa govore da su nai uenici jo uvek na nivou znanja, bar vlika veina njih.