#KLIMATOLOGIJA

#ISPITNA_PITANJA_2015
1. ATMOSFERA - GRANICA I SASTAV
2. VERTIKALNA STRUKTURA ATMOSFERE
3. RAZVOJ PROUAVANJA ATMOSFERE
4. METEOROLOGIJA I KLIMATOLOGIJA
5. KLIMATSKI ELEMENTI I KLIMATSKI FAKTORI
6. SUNEVO ZRAENJE I SOLARNA KONSTANTA
7. RADIJACIONO-ENERGETSKI BILANS ZEMLJE
8. MERENJE SUNEVE RADIJACIJE
9. ZAGREVANJE I HLAENJE VAZDUHA
10. INSTRUMENTI ZA MERENJE TEMPERATURE
11. DNEVNI I GODINJI TOK TEMPERATURE
VAZDUHA I TIPOVI GODINJEG TOKA
12. MESENE I GODINJE IZOTERME, TOPLOTNI
POJASEVI
13. TEMPERATURA VAZDUHA NA PLANINAMA I
U SLOBODNOJ ATMOSFERI
14. INVERZIJE TEMPERATURE VAZDUHA
15. MERENJE ATMOSFERSKOG PRITISKA
16. PROMENE VAZDUNOG PRITISKA SA
VISINOM I NJEGOV DNEVNI I GODINJI TOK
17. GEOGRAFSKA RASPODELA VAZDUNOG
PRITISKA
18. POSTANAK I MERENJE VETROVA
19. STALNI VETROVI
20. PERIODINI VETROVI
21. LOKALNI VETROVI
22. VODENA PARA, ISPARAVANJE I VLANOST
VAZDUHA
23. OBLANOST I NJEN GODINJI TOK
24. MAGLA
25. OBLACI I NJEGOVI GLAVNI TIPOVI
26. OBLICI PADAVINA
27. MERENJE PADAVINA
28. GENETSKA KLASIFIKACIJA VISOKIH
PADAVINA
29. GEOGRAFSKA RASPODELA PADAVINA NA
ZEMLJI
30. VAZDUNE MASE I NJIHOVE OSOBINE
31. VAZDUNI FRONTOVI
32. SINOPTIKE KARTE
33. VANTROPSKI CIKLONI
34. TROPSKI CIKLONI
35. ANTICIKLONI I VREMENSKA STANJA U
NJIMA
36. ATMOSFERSKE NEPOGODE
37. DEFINICIJA KLIME, SOLARNA I FIZIKA
KLIMA
38. KLIMATSKI I TEMPERATURNI POJASEVI

39. MAKROKLIMA, MEZOKLIMA I MIKROKLIMA

40. RELJEF I MIKROKLIMA
41. VEGETACIJA I MIKROKLIMA
42. JEZERA I MIKROKLIMA
43. OSNOVI KEPENOVE KLASIFIKACIJA
KLIMATA
44. GEOGRAFSKI RASPORED KEPENOVIH
KLIMATA NA ZEMLJI I U SRBIJI
45. OSNOVI KLASIFIKACIJE KLIMATA
EMANUELA DE MARTONA
46. ALISOVLJEVA KLASIFIKACIJA KLIMATA
47. KLASIFIKACIJA KLIMATA ZA POTREBE TEHNIKE
48. POJAM O PROMENAMA I KOLEBANJU KLIME
I NJIHOV ZNAAJ
49. KLIMA HOLOCENA
50. HIPOTEZE O PROMENAMA KLIME U
PROLOSTI
51. OTKRIVANJE UZROKA CIKLINIH KOLEBANJA
KLIME
52. METODE PROUAVANJA KLIME GRADA
53. VAZDUH, RADIJACIJA I SUNEV SJAJ U
GRADU
54. TEMPERATURA VAZDUHA U GRADU
55. VETAR U GRADU
56. VLANOST VAZDUHA, PADAVINE U GRADU I
GRADSKA MAGLA
57. IZBOR MESTA STAMBENE I INDUSTRIJSKE
ZONE U GRADU
58. ORIJENTACIJA ZGRADA I OPTIMALNA
KRIPTOKLIMA
59. ANTROPOGENI UTICAJI NA VREME I KLIMU
60. VREME, KLIMA I RAT
61. PROBLEM KISELIH KIA
62. OZONSKI OMOTA ZEMLJE I NJEGOVA
OTEENJA
63. ANTROPOGENI EFEKAT STAKLENE BATE

1. ATMOSFERA - GRANICE I SASTAV

Povrinski deo Zemlje sainjavaju njena etiri omotaa: vazduni - atmosfera, vodeni - hidrosfera, stenoviti litosfera i prostor prvih triju sfera nastanjen ivim svetom - biosfera. Sve etiri sfere se razvijaju pod jakim
meusobnim uticajima. Tako da se bilo kakve promene u bilo kojoj od njih odraavaju i na ostale sfere.
Atmosfera ima odluujui znaaj za razvoj mnogih pojava i procesa koji se deavaju u ostalim trima sferama.
Atmosfera je nevidljiva, ali je stalno oseamo - ega i mraz, kia i sneg, tiine i vetrovi itd. Ona preobraava energiju
Sunevih zrakova, zadrava primljenu toplotu i titi Zemljinu povrinu od rashlaivanja. Kada bi Zemlja ostala bez
atmosfere, priroda nae planete bila bi sasvim drugaija.
GRANICE ATMOSFERE:
1. Donja granica jasno je odreena: nju predstavljaju povrina Svetskog mora, kopno i povrine vodnih
objekata na kopnu.
2. Gornja granica ne moe se odrediti, jer ona na velikih visinama postupno prelazi u vrlo razreeni gasoviti
meuplanetarni prostor. Uslovno je prihvaena tzv. fizika granica atmosfere. Ona je iznad polova na visini od
21 644 km, a iznad polutara na visini od 35 711 km (na toj visini iznad Zemljine povrine dolazi do izjednaavanja
vrednosti sile Zemljine tee i centrifugalne sile). Fizika granica atmosfere je mnogostruko puta via od gornje granice
atmosfere, koja se moe odrediti promatranjem nekih optikih pojava u njoj:
- Polarna svetlost - predstavlja svetlenje razreenih gasova atmosfere pod uticajem jonizovanih estica koje
izrauje Sunce. Za gornju granicu atmosfere mogla bi se uzeti visina na kojoj prestaje pojavljivanje polarne svetlosti oko 1000 km iznad Zemljine povrine.
- Sagorevanje meteora - poinje najee na visini od 160 - 180 km iznad Zemljine povrine. Meteori uleu
velikom brzinom u atmosferu (od 11,2 do 64 km/sec.). Zbog velikih brzina meteora vazdune estice nisu u stanju da
se sklone u stranu, nego se sabijaju do usijanja, zbog ega se zapale i izgore.
- Srebrnasti oblaci - ukazuju se na visini od 80 - 85 km iznad Zemljine povrine. Toliko su tanki da se zvezde
provide kroz njih. Zapaaju se samo zbog svog srebrnasto-plaviastog sjaja. Najvie ih ima na severnoj strani
horizonta.
SASTAV ATMOSFERE:
Atmosferski vazduh nije nikakvo hemijsko jedinjenje, nego mehanika smea gasova zastupljenih u
postojanim meusobnim srazmerama i raznih primesa u promenljivim koliinama. Vazduh bez primesa, u koje spada i
vodena para, naziva se suvi vazduh.
Njegovi stalni sastojci su - (oznaka) - (prosean sastav suvog vazduha u procentima zapremine)
1. Azot (N2) - (78.084)
2. Kiseonik (O2) - (20,964)
3. Ozon (O3) - (1,0 x 10-6)
4. Argon (Ar) - (0,934)
5. Ugljen-dioksid (CO2) - (0,033)
6. Neon (Ne) - (1,80 x 10- 3)
7. Helijum (He) - (5,24 x 10- 4)
8. Metan (CH4) - (2,0 x 10-4)
9. Kripton (Kr) - (1,14 x 10-4)
10.Ksenon (Xe) - (8,7 x 10-6)
11.Vodonik (H2) - (5,0 x 10-5)
12. Azot oksid (N2O) - (5,0 x 10-5)
13. Amonijak (NH3) - (1,0 x 10-7)
14. Super oksid vodonika (H2O2) - (1,0 x 10-7)
15. Jod (J) - (3,5 x 10-9)
16. Radan (Rn) - (6,0 x 10-18)
2

Samo azot i kiseonik sainjavaju 99% zapremine atmosferskih gasova u suvom vazduhu. Po teini azot
sainjava 75,6% vazduha, kiseonik 23,1%, argon 1,29% i ugljen-dioksid 0,05%.
Azot (N2) je inertan gas. U atmosferi se spaja se kiseonikom i vodonikom samo pri elektrinim pranjenjima,
obrazujui amonijak (NH3) i alitrenu kiselinu (NH4OH). Azot uestvuje u biolokom kruenju materija u prirodi (azot
u atmosferi - azot u organizmima - azot u atmosferi). Ciklus takvog kruenja ukupne mase azota u atmosferi po K.Oru
traje oko 100 miliona godina.
Kiseonik (O2) je vrlo aktivan gas. Znaajan je kao meteoroloki klimatski inilan jer slabi Sunevo svetlosno
zraenje. On omoguava disanje i sagorevanje. Biljni svet nae planete oslobaa procesom fotosinteze, oko 400
milijardi tona kiseonika. Uestvuje u biolokom kruenju materija u prirodi (kiseonik u atmosferi - kiseonik u
organizmima - kiseonik u atmosferi). Trajanje ovog ciklusa iznosi oko 3000 godina.
Ugljen-dioksid (CO2) je veoma znaaj sastojak atmosfere, ali i meteoroloki klimatski inilac jer intenzivno
apsorbuje deo dugotalasnih zrakova koje izluuje Zemljina povrina i time utie na bilans zraenja. Biljni svet koristi
za svoje potrebe godinje oko 550 milijardi tona CO 2, zelene biljke ga razlau procesom fotosinteze, uzimajui iz
njega ugljenik za svoju hranu, a oslobaaju kiseonik. I ugljen-dioksid ima svoj ciklus kruenja u prirodi koji za svu
njegovu masu u atmosferi po K. Oru traje od 1 - 3 godine.
Ozon (O3) je hemijski vrlo aktivan gas. Veoma je znaaj meteoroloki klimatski inilac. Najvie ga ima na
visinama od 22 - 25 km iznad Zemljine povrine odakle se smanjuje kako prema Zemlji, tako i prema veim visinama.
Taj deo stratosfere, sa velikom koncentracijom ozona, naziva se ozonosfera. Ozon apsorbuje najvei deo Sunevih
ultraljubiastih zrakova koji imaju jako baktericiodno dejstvo. Ranije se smatralo da je ozon koristan zbog navodnog
osveavanja vazduha, meutim eksperimentima je utvreno da je on vrlo opasan za oveija plua.
Ostali gasovi atmosfere, sastojci suvog vazduha, nemaju vei znaaj. Meu primesama najvei znaaj ima
vodena para koja se obrazuje isparavanjem vode sa povrine Svetskog mora, kopna i biljnog pokrivaa (transpiracija).
Svakog minuta ispari proseno oko milijardu tona vodene pare. Vodena para ima vei znaaj kao meteoroloki
klimatski inilac nego bilo koji drugi gas u atmosferi. Ona vrlo intenzivno apsorbuje Sunevu radijaciju i infracrvene
zrake koje Zemlja izrauje.
Prizemni sloj atmosfere sadri i veu ili manju koliinu lebdeih primesa: estice praine, vulkanski pepeo,
a, estice soli, spore biljaka, bakterije i dr. One se zajednikim imenom nazivaju atmosferske aerosoli.
Vie slojevi atmosfere takoe imaju primesa. Uglavnom su to estice koje izbacuju i oslobaaju vulkanu pri
erupcijama (praina, pepeo,...)

2. VERTIKALNA STRUKTURA ATMOSFERE

Atmosfere se deli na pet glavnih slojeva koje se nazivaju sfere. One su izdvojene po svojevrsnim promenama
temperature vazduha sa visinom, ali se razlikuju i po svom sastavu i elektrinim svojstvima.
1. TROPOSFERA: je najnii i najgui sloj atmosfere. Sadri oko 80% mase atmosfere. Njena prosena
visina u polarnim oblastim iznosi - 8-10km, u srednjim irinama - 10-12km u ekvatorijalnim oblastima - 16-18km.
Troposfera se ne zagreva neposredno od Sunevih zrakova, koje lako proputa. Sunevim zagrevanjem zagreva se
Zemljina povrina. Deo primljene toplote vraa u atmosfere. Troposfera apsorbuje najvei deo izraene toplote. Stoga,
ona je najtoplija. Merenjem temperature vazduha utvreno je da temperatura opada proseno za 6,5 C pri poveanju
visine za 1 km. U troposferi se nalazi skoro sva vodena para, ijom kondenzacijom nastaju oblaci i padavine. U njoj se
deavaju mnogobrojne pojave i procesi, koji utiu na vreme i podneblje.
U troposferi se mogu izdvojiti tri razliita sloja:
Prizemni sloj - najnii sloj troposfere, prosena visina 100m iznad topografske povrine, velika su dnevna
kolebanja temperature i vlanosti vazduha zbog dodira sa Zemljinom povrinom.
Pogranini sloj - lei priblino izmeu 100 - 1500 m, a izuzetno i do 3000 m iznad Zemljine povrine, i u njoj
se izrazita dnevna kolebanja temperature i vlanosti vazduha, brzine vetrova su velike i
3

poveavaju se sa poveanjem visine

Vii sloj (slobodna atmosfera) - lei izmeu pograninog sloja i gornje granice atmosfere, sa izuzetkom
visokih planina ne oseaju se uticaji neravnina u reljefu na pravac i brzinu
vetrova, dnevne amplitude temperature i vlanosti vazduha opadaju sa
visinom.
Tropopauza predstavlja prelazni sloj izmeu nie troposfere i vie stratosfere Ima neznatnu debljinu od 5003000m. Nije jedinstven sloj koji razdvaja troposferu od stratosferu, nego je isprekidana na dodirima razliitih
vazdunih masa.
2. STRATOSFERA: lei izmeu nie troposfere i vie mezosfere, priblino do visine od 50-55km iznad
Zemljine povrine. Prosena temperatura na gornjoj granici stratosfere bliska je 0 C, a kree se izmeu - 20 C i + 20 C
Sadraj vodene pare je neznatan, povremeno se zapaaju sedefasti oblaci (na visinama izmeu 20-30 km) za koje se
pretpostavlja da se sastoje od najsitnijih kapljica prehlaene vode. Istraivanjima je utvreno da je sastav stratosfere
vrlo blizak sastavu troposfere - izuzetak je koncentracija ozona (O 3) koji lei na visini od 22-25 km koji se naziva
ozonosfera. U donjim slojevima preovlauju zapadni vetrovi, a u gornjim istoni vetrovi.
Stratopauza je prelazni sloj izmeu nie stratosfere i vie mezosfere. Ima debljinu do 5 km. Odlikuje se
naglim porastom temperature usled ozonove apsorpije Sunevih ultraljubiastim zrakova.
3. MEZOSFERA: je sloj atmosfere izmeu nie stratosfere i vie termosfere. Poinje priblino na visini od
55 km, a zavrava se na visini od 80 km iznad Zemljine povrine. Poetak mezosfere odlikuje se naglim porastom
temperature sa visinom (maximum je na visini od 55km - preko + 50 C), ovo poviavanje temperature posledica je
koncentracije ozona, nakon toga ponovo se sniava temperatura i na gornjoj granici mezosfere iznosi - 80 C. Gornji
sloj mezosfere odlikuje se pojaanom turbulencijom - po kretanju srebrnastih oblaka utvreno je da u njemu ima vrlo
snanih vetrova, ija brzina dostie od 250 m/s.
Mezopauza je prelazni sloj u atmosferi izmeu nie mezosfere i vie termosfere. Ima priblinu debljinu od
5 km, a lei na visini od 80-85 km iznad Zemljine povrine.
4. TERMOSFERA: je sloj atmosfere izmeu nie mezosfere i vie egzosfere. Lei izmeu 80 i 800 km iznad
Zemljine povrine. Odlikuje se neprekidnim poviavanjem temperature, na visini od 200 km, temperatura dostie do
+ 250 C. Vazdune estice u termosferi naelektrisane su pozitivnim i negativnim elektricitetom - takve estice se
nazivaju joni. Oni nastaju procesom jonizacije: pod uticajem kosmikih zrakova i Suneve ultraljubiaste radijacije.
Sa poveanjem broja jona raste raste elektroprovodljivost vazduha u termosferi - jonosfera.
Prouavanjem jonosfere bave se jonosferske opservatorije koje raspolau posebnim radio ureajima.
Utvreno je da u jonosferi postoji nekoliko slojeva sa poveanom koncentracijom jona. Ti slojevi oznaeni su velikim
slovima abecede. Pri tom polo se od slova D, jer se pretpostavljalo da e biti otkriveni novi slojevi koji bi se oznaili
sa A, B i C i za njih se verovalo da lee ispod sloja D. Najnii jonizovani sloj je sloj D koji se nalazi na visini od 80
km. On postoji samo danju. Sloj E lei na visini od 90 do 120-150 km, u njemu se nalazi donja granica pojavljivana
polarne svetlosti. Ovaj sloj nije potpuno homogen, pa se na njegovoj gornjoj granici izdvaja sloj E 2. Na visinama od
200 - 500 km nalaze se dva sloja: nii sloj F1 na visini od 260 km iznad sloja Zemljine povrine i sloj F2 koji lei na
visini oko 320km. Iznad sloja F2 povremeno se pojavi sloj G.
Termopauza je prelazni sloj izmeu nie termosfere (jonosfere) i vie egzosfere.
5. EGZOSFERA: lei na visini od 800 do 3000km iznad Zemljine povrine. U njoj je vazduh toliko razreen
da se moe porediti sa vakuumom koji se stvara u savremenim fizikim laboratorijama. Brzina kojom se estice
vazduha kreu vea je od 11 km/s, zbog ega neke od njih, naroito joni vodonika, a zatim azota i kiseonika, odlaze iz
egzosfere u meuplanetarni prostor.

3. RAZVOJ PROUAVANJA ATMOSFERE

Prva sistematska osmatranja najvanijih atmosferskih pojava vrili su jo Vavilonci pre vie 6000 godina.
Egipani i Grci su pristupili tome kasnije, za njih je utvreno da su raspolagali napravama za merenje brzine i pravca
vetra. U Rimskoj imperiji su voene iscrpne beleke o vremenu i njegovim promenama. Prve korake u promatranju
atmosferskim pojava uz naunu osnovu nainio je G. Galilej 1597.godine kada je konstruisao termometar, a zatim je
Torieli 1643.godine konstruisao barometar.
Najstarija instrumentalna promatranja zapoeta su u Firenci 1654.godine, a potom u Parizu od 1658.godine, u
Londonu 1666.godine a u Peterburgu (Lenjingradu) od 1724.godine. Kasnije se tome pristupalo organizovanije,
V. Bering 1733.godine stvara prvu mreu meteorolokih stanica. Manhajmsko meteoroloko drutvo organizuje
1780.godine mreu sa 39 stanica.
U naoj zemlji najstarija instrumentalna promatranja meteorolokih pojava zapoeta je u Beogradu
1851.godine. Promatranja je vodio Vladimir Jaki koji je 1857.godine objavio rezultate svojih merenja za period od
1851. - 1856.godine.
Krajem 19.veka poinje primena manjih vazdunih balona od eleastine gume. Napunjeni vodonikom, znatno
lakim od vazduha, takvi baloni su se izdizali do stratosfere nosei pod sobom privezan meteograf (aparat koji je
ubeleavao za sve vreme leta promene temperature vazduha, njegov pritisak i vlanost).
Izmeu dva svetska rata poela je primena radio-sondi, koji su okaeni za balone ispunjene vodonikom
dostizale visine i do 20 km iznad Zemljine povrine- Za prouavanje fizikih procesa u stratosferi koriste se i
specijalne ozono-sonde koje slue za merenje koliine ozona, dok se aktinometrijske radio-sonde koriste za
prouavanje bilansa zrane energije pri razliitim vremenskim prilikama.
Posle Drugog svetskog rata za prouavanje atmosfere koriste se i sasvim nova sredstva:
1. Primena radara - zasniva se na svojstvu odbijanja radio-talasa od krupnih vodenih kapljica i lebdeih
estica koji se nalaze u oblaku. Odbijene radio-talase prihvata vrlo osetljivi prijemnik
radara. Na njegovom ekranu vide se bele mrlje koje pokazuju kraj u kojem se izluuju
padavine.
2. Rakete - koriste se za prouavanje viih slojeva atmosfera (naroito termosfere). Na najvioj taki putanje
izbacuju se instrumenti, koji neoteeni dospeju do zemlje pomou padobrana. Tom prilikom
instrumenti belee temperature vazduha, njegov sastav, pritisak i vlanost.
3. Meteoroloki sateliti - primenjuju se od 1959.godine. Prema visini orbite dele se na tri grupe: prvoj grupi
pripadaju sovjetski sateliti iz serije Kosmos koji lete na krunim putanja oko Zemlje
na prosenoj visini od 600km. Drugoj grupi pripadaju ameriki meteoroloki
sateliti Nimbus i Esa (ESSA - Enviroment Survey Satellite). Treoj grupi pripadaju
ameriki sateliti iz serije ATC (Applications Technological Satellite) i sovjetski
Munja koji se kreu iznad ekvatora od zapada ka istoku i istom uglovnom brzinom
koji ima Zemlja pa zbog toga izgledaju kao da lebde na visinama izmeu 35 800 36 000 km.
Meteoroloki sateliti Esa u toku obdanice snimaju Zemljinu povrinu kamerama za
za vidljivi deo Sunevog spektra. Svaki snimak obuhvata prostor veliine
2450 X 2450 km..
Poseban znaaj za prouavanje atmosferskih pojava u troposferi i niim slojevima stratosfere imaju specijalni
avioni tzv. letee laboratorije. Uzleu jednom, katkad i dva puta dnevno, radi prikupljanja potrebnih podataka o
uslovima letenja u odreenim pravcima i na odreenim visinama. One raspolau specijalnim radarima. Pored pilota u
njima se nalaze i grupa meteorologa koji za sve vreme leta vre meteoroloka promatranja. Po zavretku leta, oni daju
pilotima putnikih aviona izvetaje o najpogodnijim visinama za letenje na pojedinim koridorima avionskog
saobraaja.

4. METEOROLOGIJA I KLIMATOLOGIJA
Meteorologija je nauka o atmosferi. Zadatak joj je da utvrdi zakone po kojima se javljaju atmosferske pojave i
procesi i ustanovi njihove uzajamne veze. Svrha ili cilj meteorologije jeste primena njenih rezultata prouavanja u
pojedinim granama narodne privrede. Slui se fiziko-matematikim metodama prouavanja. Ona je fizika atmosfere i
spada u grupu geofizikih disciplina. Prvu meteorologiju, pod nazivom Ta meteora, napisao je Aristotel.
Savremena meteorologija obuhvata vie posebnih disciplina: opta meteorologija, aktinometrija, dinamika
meteorologija, sinoptika meteorologija, teorijska meteorologija, aerologija, atmosferska optika, atmosferska akustika,
atmosferki elektricitet i dr.
Prema grupama korisnika deli se na: primenjena meteorologija, pomorska meteorologija, aviaciona
meteorologija, graevinska meteorologija, poljoprivredna meteorologija, medicinska meteorologija i dr.
U novije vreme sve ee se govori o fizikoj meteorologiji: fizika prizemnog sloja, fizika pograninog sloja,
fizika slobodne atmosfere, fizika stratosfere, fizika mezosfere, fizika termosfere.
1. OPTA METEOROLOGIJA prouava fiziko stanje atmosfere (njenu temperaturu, vazduni pritisak,
vetrove, vlanost vazduha i isparavanje, oblanost i trajanje Sunevog sijanja,
padavine i sneni pokriva, elektine, optike i akustine pojave meteoroloke elemente)
2. AKTINOMETRIJA prouava zraenje Sunca, Zemlje i njene atmosfere i preobraaj zrane energije u
atmosferi.
3. DINAMIKA METEOROLOGIJA prouava kretanje atmosfere i s njim povezane preobraaje energije u
atmosferi.
4. SINOPTIKA METEOROLOGIJA prouava kretanje vazdunih masa, obrazovanje vremena i daje njegovu
prognozu za krai ili dui period.
5. TEORIJSKA METEOROLOGIJA bavi se mnogobrojnim problemima meteorologije
6. AEROLOGIJA je meteorologija viih slojeva atmosfere.
Predmet prouavanja ostalih meteorolkih disciplina jasan je iz njihovim naziva.

Klimatologija prouava viegodinji reim tipova vremena, tj. klimu ili podneblje odreenog mesta, neke
teritorije, kao i cele Zemljine povrine. Zadatak joj je da objasni uslove pod kojima se obrazuju razliita podneblja na
Zemljinoj povrini, da prouava njihov uticaj na mrtvu i ivu prirodu nae planete, kao i da utvrdi promene klime u
blioj i daljoj prolosti. Svrha ili cilj klimatologije je da svojim rezultatima prouavanja podneblja pomogne u
reeavanju raznolikih problema pojedinih grana narodne privrede. Slui se statistikim metodama prouavanja. Ona je
geografija troposfere. Pripada grupi geografskih disciplina. Prva klimatoloka zapaanja potiu jo od Herodota.
Savremena klimatologija se deli na optu klimatologiju i niz primenjenih disciplina.
1. Opta klimatologija prouava razliita podneblja na Zemljinoj povrini, objanjavajui pri tome i naine
njihovog obrazovanja. Deli se na pet uih, posebnih disciplina:
* klimatologija toplotnog bilansa - prouava bilans toplote na Zemljinoj povrini i u atmosferi
* sinoptika ili dinamika klimatologija - prouava ulogu opte cirkulacije atmosfere u obrazovanju
podneblja
* teorijska klimatologija - se tek razvija, koristi se matematikim metodama da bi izraunala neke
elemente
* mikroklimatologija - prouava podneblje malih reona i uzroke njihovih razlika sa klimom okolnih
veih oblasti, kao i klimu prizemnog sloja vazduha (nieg od 2 m)
* paleoklimatologija - izuava promene klimata u prolosti i uzroke koje su izazvali izmene

2. Primenjene klimatoloke discipline prouavaju uticaj podneblja na oveka, na ivi svet, na razliite
ljudske delatnosti i objekte stvorene rukom oveka. U ove discipline se ubrajaju: bioklimatologija, terapijska
klimatologija, turistika klimatologija, aviaciona klimatologija, pomorska klimatologija, agroklimatologija,
industrijska klimatologija (predmet prouavanja je jasan iz njihovih naziva).

5. KLIMATSKI FAKTORI I KLIMATSKI ELEMENTI

Klima zavisi od kompleksa pojava, koje se svrstavaju u dve grupe; prvu ine klimatski elementi, a drugu
klimatski faktori (inioci).
Klimatski elementi imaju vrlo promenljive vrednosti, zavise od niza pojava i procesa u atmosferi.
Najznaajniji klimatski elementi su:
1. radijacija (kratkotalasno i dugotalasno zraenje)
2. temperatura vazduha i povrine Zemlje
3. vazduni pritisak
4. pravac i brzina vetra
5. vlanost vazduha i veliina isparavanja
6. oblanost i trajanje Sunevog sijanja
7. padavine
8. sneni pokriva
Manje znaajni su: elektricitet u vazduhu, sadraj aerosoli u vazduhu i dr.
Klimatoloki faktori (inioci) su praktino nepromenljivi. Najznaajniji su:
1. Zemljina rotacija
2. Zemljina revolucija
3. geografska irina
4. geografska duina
5. raspored kopna i mora na Zemljinoj povrini
6. nadmorska visina
7. reljef zemljita (njegova ekspozicija prema Suncu u toku dana i godine)
8. vrsta podloge (voda, sneg, led, stene i razni tipovi tla)
9. biljni pokriva (uma, travni pokriva, golo tle itd.)
Ovde dodajemo jo i dva znaajna, ali promenljiva inioca, atmosfersku cirkulaciju uz smenu i preobraaj
vazdunih masa i delatnost ljudskog drutva (antropogeni uticaj).

6. SUNEVO ZRAENJE I SOLARNA KONSTANTA

Svi procesi i pojave na Zemljinoj povrini razvijaju se pod uticem Sunevog zraenja ili radijacije tj. energijom
kojom raspolau njegovi zraci. Sunevi zraci imaju svojstvo elektromagnetnih talasa, koji se kroz Kosmos kreu
brzinom od 299.793 km/s. Prouavanjima je utvreno da one imaju nejednake talasne duine () koje se izraavaju u
mikronima (mk).
Raspodela zrane energije po talasnim duinama naziva se spektar.
Ultraljubiasti deo spektra sainjavaju zraci sa talasnim duinama manjim od 0,40 mk. Oni su nevidljivi za
ljudsko oko i imaju snano bioloko dejstvo - izazivaju crvenilo koe i neke bolesti krvi.
Infracrveni deo spektra sainjavaju zraci sa talasnim duinama veim 0,76 mk. Oni su takoe nevidljivi za
ljudsko oko.
Vidljivi deo spektra svetlost u uem smislu sainjavaju zraci sa talasnim duinama izmeu 0,40 i 0,76 mk.
7

Na ultraljubiasti deo spektra otpada 7%, na infracrveni 45% i na vidljivi deo spektra 48% Suneve zrane
energije .
U meteorologiji je usvojena podela na kratkotalasno i dugotalasno zraenje. Kratkotalasni zraci su sa talasnim
duinama od 0,1 do 4 mk, a dugotalasnim iznad 4 mk. Suneva radijacija pripada kratkotalasnom zraenju, a
dugotalasnim pripadaju zraenje Zemljine povrine i atmosfere (od 4 do 120-150 mk).
Sva energija koju atmosfera i Zemljina povrina primaju od Sunca naziva se insolacija (sunevo zraenje,
radijacija) i izraava se u kalorijama na kvadratni centrimetar u minutu (cal/cm 2/min).
Sunce ima jo jednu vrstu zraenja - korpuskularnu radijaciju. Ona se preteno sastoji od protona i elektrona,
koje izluuje aktivne oblasti Sunca - naroito njegove pege. Ove elementarne estice sa pozitivnim i negativnim
elektricitetom kreu se brzinom izmeu 400 i 2000 km/s. Ova radijacija je veoma znaajna zbog njegovog delovanja
na u viim slojevima atmosfere zbog ega nastaje jonizacija vazduha, utie i na magnetno polje Zemlje, kao i magnetne
bure. Bez delovanja ove radijacije ne bi bilo polarne svetlosti. Korpuskule prodiru u Zemljinu atmosferu do visine od
90 km iznad povrine Svetskog mora.
SOLARNA KONSTANTA predstavlja vrednost intenziteta Sunevog zraenja na gornjoj granici atmosfere
pri srednjoj Zemljinoj udaljenosti od Sunca. Nije direktno merena. Deo njene veliine dolazi sa merenjima Suneve
radijacije na Zemljinoj povrini. Proraunima se dolo do stvarne vrednosti solarne konstante (I o) koja se usvojila:
Io = 1,98 cal/cm2 * min.
Za klimatoloke proraune usvojena je vrednost od 2,00 cal/cm 2 * min. Solarna konstanta nije konstanta.
Menja se u zavisnosti od rastojanja izmeu Zemlje i Sunca, i zavisna je od broja Sunevih pega. U januaru kada je
Zemlja blia Suncu, solarna konstanta je vea za 3,4 %, a kada je najudaljenija od Sunca (u julu), ona je 3,5% manja od
svoje srednje vrednosti.

7. RADIJACIONO-ENERGETSKI BILANS ZEMLJE

Razlika izmeu apsorbovanog Sunevog zraenja i efektivnog izraivanja naziva se radijacioni bilans Zemljine
povrine. Meri se u kalorijama sa kvadratnog centimetra horizontalne povrine u jednom minutu (cal/cm 2 x min). Ima
pozitivne i negativne vrednosti. Radijacioni bilans je negativan nou, danju ostaje pozitivan kada je Sunce 10-15 iznad
ravni horizonta. Ako je zemljite prekriveno snegom ovaj ugao morao biti 20-25 jer zbog velikog albeda sneg ne
moe da apsorbuje znatniju koliinu globalnog zraenja.
Veliina radijacionog bilansa ne zavisi samo od visine Sunce iznad horizonta i vrste, on zavisi i od sadraja
vodene pare u vazduhu i oblanosti koji utiu na protivzraenja atmosfere. Poseban znaaj ima geografska irina.
Merenjima je utvreno da je na severnoj polulopti junije od 39 geografske irine, radijacioni bilans uvek pozitivan, u
srednjim i irim irinama on je zimi negativan, a leti pozitivan.
Postoji ravnotea izmeu kratkotalasnog i dugotalasnog Sunevog zraenja, kojim Zemljina povrina i
atmosfera prima najvei deo toplotne energije. Sunevo zraenje na gornjoj granici atmosfere, solarna konstanta
predstavljena je vrednou 100%. Od te koliine energije 27% se reflektuje od oblaka i vraa u meuplanetarni prostor,
dok sledeih 7% odlazi u istom smeru zbog delovanja difuzne energije. Sama atmosfera apsorbuje 18% - 12% oblaci i
6% atmosferski gasovi.
Sve to sainjava 52%, a ostatak od 48% Sunevog kratkotalasnog zraenja dospeva do Zemljine povrine i to
30% direktnim Sunevim zraenjem a 18% difuznim ili nebeskim zraenjem. Njihov zbir predstavlja veliinu totalnog
zraenja.
Meutim od Zemljine povrine odmah se reflektuje 2% difuznog i 3% direktnog Sunevog zraenja - ukupno
5% energije. Pri prolasku kroz atmosferu, oblaci i atmosferski gasovi apsorbuju od toga 2%, dok ostatatak od 3%
odlazi u meuplanetarni prostor.
8

Time je od ukupnog Sunevog zraenja izgubljeno 37%, atmosfera apsorbuje 20%. Ostatak od 43%
apsorbuje Zemljina povrina, pri emu 27% otpada na direktno Sunevo zraenje, a 16% na difuzno.
GEOGRAFSKA RASPODELA RADIJACIONOG BILANSA:
Na osnovu podataka 1500 stanica izraene su karte radijacionog bilansa za celu Zemljinu povrinu.Godinji
radijacioni bilans na istim irinama ima vee vrednosti na okeanima nego na kopnu jer voda vie apsorbuje radijaciju.
Maksimalne vrednosti godinjeg radijacionog bilansa su na okeanima: Indijski okean (u Arapskom moru) do
140 kcal/cm2, centralnom Pacifiku - 120 kcal/cm2, na kopnu u istim ovim geografskim irinama ove vrednosti se kreu
izmeu 70 i 90 kcal/cm2.
Minimalne vrednosti godinjeg radijacionog bilansa su na Antarktidi - od 5 do 10 kcal/cm2.
RADIJACIONI BILANS U JULU: ima pozitivne vrednosti na celoj severnoj polulopti. Njegova vrednost u
julu na junoj polulopti, gde je tada zima, negativna je u oblastima koje lee u viim irinama od 50 june irine. U
niim irinama ona se neznatno poveava, oko junog povratnika iznosi 5 cal/cm 2.
RADIJACIONI BILANS U JANUARU: ima negativne vrednosti na severnoj polulopti u irinama koje lee
severnije od od 40-45 severne irine. Oko 60 severne irine, ova vrednost je negativna i iznosi - 2 kcal/cm 2. Prema
niim irinama se poveava i u suptroskim oblastima iznosi 6 - 8 kcal/cm2.
Prosena vrednost radijacionog bilans za celu povrinu Zemlje iznosi oko 60 kcal/cm 2 x god.

8. MERENJE SUNEVE RADIJACIJE

Za merenje trajanja Sunevog sjaja postoje mnogi instrumenti. Trajanje Sunevog sjaja meri se pomou
instrumenata koji se nazivaju heliografi .
Najpoznatiji je Kembel-Stoksov heliograf (obian heliograf) - (opis principa rada nalazi se u udbeniku na
strani br. 51). Pogodan je za registovanje trajanje Sunevog sjaja samo u srednjim irinama. Ne moe se upotrebiti leti
u krajevima koji lee severnije od 56 severne irine (npr. od Moskve) jer je tada Sunce na severnoj strani neba, pa
njegovi zraci ne mogu dap adnu na heliografsku traku, uvek okrenutu ka jugu i radi toga se u viim geografskim
irinama upotrebljava Kembel-Stoksov univerzalni heliograf.
Za odreivanje dnevnog toka Sunevog sjaja uzeti su asovi od 6 do 18, mada ga u letnjim mesecima ima i pre
i posle tog vremena.
Trajanje Sunevog sjaja izraava po progoretini na heliografskoj traci (ona je neprekidna ako je Sunce sijalo
celog dana, ako je isprekidana, Sunce je tada bilo iza oblaka). Ukupna duina progoretina na heliografskoj traci daje
duinu trajanja Sunevog sijanja. Trajanje Suneva sjaja izraava se u asovima na dan ili u mesecu. Najvie sjaja
imaju pustinje u suptroskom pojasu (u junoj Libiji, gornjem Egiptu i donjem Sudanu Sunce sija godinje u proseku
oko 4000 asova, a isto toliko i u pustinji Atakama i kraju oko ua Kolorada,...). U oblanim i kinim ekvatorijalnim
krajevima trajanje Suneva sjaja iznosi manje od 1400 asova u zapadnoj Amazoniji... U Jugoslavij najvee trajanje
Suneva sjaja ima Hvar - 2749 sati.
Direktna Suneva radijacija meri se instrumentima koji se nazivaju aktinometri. Postoje dve grupe
aktinometara: apsolutni (pirheliometri) - koji pokazuje intenzitet direktne Suneve radijacije naposredno u kalorijama, i
relativni - iji se uslovni pokazatelji moraju preraunavati u kalorije.Najpoznatiji je Ongstremov kompenzacioni
pirheliometar (opis principa rada nalazi se u udbeniku na strani br. 53).
Globalno Sunevo zraenje se u naim meteorolokim stanicama odreuje pomou Robievog aktinografa
(opis principa rada nalazi se u udbeniku na strani br. 54). On daje intenzitet globalnog Sunevog zraenja u
cal/cm2 * min, a odnosi se na horizontalnu povrinu. Njegova traka se menja po zalasku sunca (izmeu 19-20 h po
lokalnom vremenu).
Veliina albeda meri se pomou instrumenata koji se nazivaju albedometri. Runi ili portativni albedometar
koristi se za utvrivanje veliine albeda na terenu. (opis principa rada nalazi se u udbeniku na strani br. 54-55).
9

Radijacioni bilans se meri pomou bilansomera i bilansografa. U praksi se najvie koristi Mihelsonov
apsolutni bilansomer (opis principa rada nalazi se u udbeniku na strani br. 55).

9. ZAGREVANJE I HLAENJE VAZDUHA

ZAGREVANJE VAZDUHA: Atmosfera zadrava selektivnom apsorpcijom samo 15% Suneve zrane
energije, te se ona stoga ne moe znatnije zagrejati. U niim slojevima vazduh je znatno topliji, jer prima toplotu iznad
koje nalazi. Prema tome, vazduh se zagreva odozdo navie.
Najintenzivnije zagrevanje vazduha u atmosferi nastaje turbulentnim prenosom toplote koji se sastoji u tome
da se vrlo male koliine toplog vazduha zamenjuju u prostoru sa isto tako malim koliinama hladnijeg vazduha. U
haotinom komeanju estica dolazi do razmene toplote. Turblentnim prenosom toplote obavlja se predaja toplote iz
podloge u nie slojeve vazduha, vertikalnom - toplotna konvekcija.
Na promenu temperature vazduha utiu i njegova vertikalna kretanja. Pri izdizanju vazduha poveava se
njegova zapremina uz izvestan utroak toplotne energije. Suprotna pojava je pri sputanju vazduha.
Prema tome vazduh se promenom visine dinamiki hladi odnosno zagreva. Ovakvi procesi u vazdunoj masi,
koje nastaju uz utroak unutranj toplote, bez priticanja energije sa strane nazivaju se adiabatski.
GODINJA TURBULENTNA RAZMENA TOPLOTE: ima najvee vrednosti u subtropskim pustinjama izmeu 40 - 60 kcal/cm2. U centralnom Arktiku i na Antarktidi ova vrednost je negativna jer podloga ne predaje
toplotu, ve je prima (albedo je velik).
TURBULENTNA RAZMENA TOPLOTE U JULU: najvea je u suptropskim krajevima na severnoj polulopti
- izmeu 4 i 8 kcal/cm2. Na junoj polulopti u istom periodu najvea turbulentna razmena je u Brazilu i severnoj
Australiji.
TURBULENTNA RAZMENA TOPLOTE U JANUARU: ima negativne vrednosti na kopnu severne
hemisfere (severnije od 50 severne irine). Na junoj polulopti je tada pregrejano kopno u pustinjama Australije, June
Amerike i June Afrike. Najvei na zagrevanje vazduha u januara na severnoj hemisferi ima topla Golfska struja koja
utie na klimu Zapadne i Severne Evrope.
HLAENJE VAZDUHA: Vazduh se hladi izraivanjem vlastite toplote i pri dodiru sa hladnom podlogom.
Termiim promenama najvie podlee prizemni (dodirni) sloj vazduha. Dogaa se da pri tihim i vedrim noima, kada
je izraivanje toplote iz podloge mnogo vee od protivzraenja atmosfere, podloga moe da se jako ohladi a od nje i
vazduh iznad prizemni sloj vazduha - tada se deava da je vazduh iznad prizemnog sloja topliji (temperaturna inverzija
- temperatura se poviava sa visinom).
Vazduh se rashlauje i pri isparavanju vode. Stoga je leti posle kie hladno, jer se toplota troi na isparavanje
zaostale kinice. Toplotna energija utroena na isparavanje vode nije izgubljeno. Ona se oslobaa i vraa u atmosferu
zbog prelaska vodene pare u teno ili vrsto stanje. Iznos ove vezane (latentne) toplote je vei pri direktnom prelazu
vodene pare u vrsto stanje.

10. INSTRUMENTI ZA MERENJE TEMPERATURE VAZDUHA

Pod temperaturom nekog tela podrazumevamo njegovo toplotno stanje. Temperatura se izraava u stepenima, a
meri instrumentima koji se nazivaju termometri.
Svi termometri rade na principu da se tela ire pri zagrevanju, a skupljaju pri hlaenju. Najpravilnije
reagovanju na promene toplotnog stanja pokazuje iva.
10

Prvi termometar sa ivom izradio je Farenhajt 1724.godine. Termometar se sastoji iz tri dela:
1. staklena kapilarna cev - u njoj se nalazi iva
2. graduirana skala - za nju se privruje staklena kapilarna cev
3. zatitna staklena cev - u koju se stavljaju prethodna dva
Danas su najvie upotrebljavaju termometri sa Celzijusovom (C) i Farenhajtovom (F) skalom, ranije je u
upotrebi bila Reomirova (R) skala. Celzijusovu skalu upotrebljavaju narodi Evrope (osim Velike Britanije) i
Sovjetskog saveza, a Farenhajtova u anglo-saksonskim zemljama i njihovim nekadanjim kolonijama. Kod Celzijusove
skale taka mrnjenja je na 0 C , kljuanja na 100 C. Kod Farenhajtove skale taka mrnjena je na 32 C, a kljuanja
na 212 C. Ovakvi termometri se nazivaju prosti (obini) termometar.
U praksi se koriste specijalni ekstremni termometri.
Maksimalni termometar slui za merenje najviih dnevnih temperatura, dok minimalni termometar
registruje najnie dnevne temperature. Na njima se temperature vazduha itaju dva puta dnevno (u 7h i u 21h po
lokalnom vremenu).
Posebnu vrstu termometra predstavljaju psihometri. Oni se sastoje iz dva istovetna termometra, jedan od njih
ima rezervoar obloen vlanom tkaninom (vlani termometar), a drugi nema (suvi termometar). Ukoliko vazduh nije
zasien vodenom parom, vlani termometar uvek pokazuje niu temperaturu. Iz razlike temperature vlanog i suvog
termometra moe se posredno odrediti stepen vlanosti vazduha.
Za merenje temperature tla upotrebljavaju se kolenasti ivini termometri. Oni se postavljaju na dubinu do
40 cm. Rezervoar se postavlja u horizontalni poloaj u dubini tla ija se temperatura trai.
Termograf je insturment koji neprekidno registruje temperaturu vazduha. Sastoji se iz vie delova: najvaniji
je Burdonova cev ispunjena alkoholom, prenosni mehanizam sa kazaljkom (K) i valjak (V) sa satnim mehanizmom.
Termograf se navija jednom nedeljno (svakog ponedeljka u 7h po lokalnom vremenu, kada se i menja traka
termografske hartije). Termograf je manje taan od ivinog termometra.
Temperatura vazduha meri se na 2 m iznad tla na temrometrima koji su zatieni od direktnog Sunevog
zraenja, a istovremeno izloeni slobodnoj cirkulaciji vazduha. Ovo se postie u tzv. termometarskim zaklonima
(meteorolokim kuicama).
Osmatranje temperature vri se tri puta dnevno (u 7h, 14h i 21h po lokalnom vremenu). Srednja dnevna
temperatura dobija se kada se saberu temperature vazduha u 7h i 14h, a tome se doda i udvojena temperatura u 21h i
podeli se sa etiri.

11. DNEVNI I GODINJI TOK TEMPERATURE VAZDUHA I TIPOVI

GODINJEG TOKA
DNEVNI TOK TEMPERATURE VAZDUHA: U toku noi Zemlja izrauje toplotu, te joj se povrina
rashlauje. Zajedno sa tlom hladi se i prizemni sloj vazduha. Pred izlazak Sunca, oko 4h30min, i Zemlja i vazduh
imaju najniu temperaturu. Meutim, kako zraci ujutru padaju pod otrim uglom, zemljite se skoro ne zagreva, jer
Zemlja i dalje ima vei rashod toplote nego primanja. Tek kada se ugao zraka povea i priticaj Suneve toplote bude
vei od Zemljinog izraivanja, poinje postupno zagrevanje zemljita i vazduha. Ukoliko Sunce zauzima vei poloaj,
njegovi zraci padaju pod sve veim uglom, i sve vie zagrevaju vazduh i tlo. Posle oznaenog vremena Zemljino
izraivanje ne moe da pokrije ukupne gubitke toplote, te zato nastupa postepeno hlaenje vazduha i tla do izlaska
Sunca sledeeg jutra.
GODINJI TOK TEMPERATURE VAZDUHA: Zemlja na severnoj hemisferi primi najveu koliinu
Suneve toplotne energije 22.juna, na dan letnjeg solsticija. Iako su dani u junu najdui, mesena temperatura nije tada
najvea, nego u julu. Tog meseca vazduh se zagreva i izluivanjem toplote koje daje zagrejano zemljite. Na
primorskim oblastim, najvie mesene temperature javljaju se u avgustu zbog toga to se vodene mase (velikog
toplotnog kapaciteta), zagrevaju sporije od kopna (isto tako se sporije i hlade).
Najmanju koliinu toplote Zemlja dobija od Sunca na severnoj hemisferi 22.decembra. Mesene temperature
11

nisu tada najnie, jer se on tada zagreva primanjem Zemljine toplote. Zemlja se najvie rashladi u januaru, kada je
zrana energija koju Zemlja primi od Sunca manja od rashoda.
Prema tome, juli je najtopliji mesec na severnoj polulopti, a najhladniji na junoj, dok je januar najhladniji na
severnoj polulopti, a najtopliji na junoj.
OSNOVNI TIPOVI GODINJEG TOKA TEMPERATURE VAZDUHA:
Godinji tok temperature vazduha nije podjednak u svim u svim oblastima na Zemlji, jer on zavisi od
geografske irine, udaljenosti od mora, osobina reljefa, kao i od nadmorske visine. Od svih ovih inilaca najvaniji je
geografska irina i na osnovnu toga su izdvojene etiri grupe (ekvatorijalni, tropski tipovi, tip umerenih irina i polarni
tip), a u vezi sa udaljenou od mora dati su njihovi kontinentalni i maritimni varijeteti.
1. EKVATORIJALNI TIP: U polutarskim oblastima Sunevi zraci padaju pod uglom od 66 33 u doba
solsticija pa do 90 u doba ravnodnevnice. Na samom polutaru Sunce je dva puta u zenitu, pa neposredno iza njegovog
prolaza nastaju dva topla perioda. Ali, njegovi zraci pod uglom manjim od 90 u toku druga dva perioda, pa krajevi oko
polutara primaju manju koliinu toplote - tada nastaju dva prohladna perioda. Razlika izmeu ova dva perioda je
neznatna, u kontinentalnim oblastima iznosi do 7 C, u primorskim od 3 C, a na ostrvima do 1 C.
2. TROPSKI TIP: ima dva predela: sa najviom temperaturom vazduha pre letnjeg solsticija i prohladni sa
najniim temperaturama vazduha oko zimskog solsticijuma. Amplituda temperature nije velika: u unutranjosti
kontinenata do 20 C, a u primorjima 5-6 C.
3. TIP UMERENIH IRINA: ima maksimume temperature vazduha posle odgovarajuih letnjih solsticija (u
julu odnosno januaru, zavisno od Zemljine polulopte, sa zakanjenjem od jednog do dva meseca u primorskim i
ostrvskim mestima). Najnia temperatura je posle zimskih solsticija odgovarajue hemisfere (januar - severna; jul juna hemisfera), a u primorskim mestima se javljaju sa zakanjenjem do dva meseca. Godinje amplitude su velike: u
unutranjosti kontinenata - do 40 C, u primorskim mestima do 8 C. Pored toplog i hladnog perioda u umerenim
irinama javljaju se i dva prelazna doba - proleno (temperature se naglo poviavaju) i jesenje (temperature se
sniavaju). Zbog velike irine umerenih zona u sklopu njih izdvajaju se tri manja pojasa: subtropski, stvarni umereni i
subpolarni.
4. POLARNI TIP: odlikuje se dugom zimom u kratkim letima. Najnia temperature vazduha su u februaru ili
martu (ovo zakanjavanje posledica je trajanje polarne noi do marta na severnoj hemisferi, a do septembra na junoj).
Najvie temperature javljaju se veinom u julu na severnoj hemisferi, a u januaru na junoj. Godinja amplituda
temperatura vazudha u kontinentalnim krajevima vea je od 60 C, a u primorskim izmeu 20 i 26 C.

12. MESENE I GODINJE IZOTERME I TOPLOTNI POJASEVI

Na geografskim kartama sva mesta sa jednakim temperaturama spajaju se pomou linija - izotermi. Poto na
temperature utie i nadmorska visinaa mesta, one se moraju svesti na morski nivo.
Na kartama se najee nanose temperature srednje mesene i srednje godinje izoterme vazduha, vode i tla.
MESENE IZOTERME:
1. Januarske izoterme: pokazuju termike suprotnosti mora i kopna. Tople struje Golfske struje u Atlantiku i
Kuro ivo u Tihom okeanu prodiru daleko na sever i pri tom one odaju ogromnu koliinu toplote koja zagreva vazduh
iznad severoistonog Atlantika i severnoj Pacifika. U Tihom okeanu izoterma od 0 C dopire do 72 s.g.. Nasuprot
tome povrina evroazijskog kopna jako se rashladi. Najvee rashlaivanje je u severoistonom Sibiru gde se javlja pol
hladnoe sa srednjim mesenim temperaturama ispod - 50 C. Janurske izoterme povijene su iznad mora prema
severu, a iznad kopna prema jugu.
2. Julske izoterme: jako su izvijene u pravcu severa na kontinentima, a u pravcu juga na okeanima (izuzetak
ine jugozapadne obale June Afrike i June Amerike pored kojih teku hladne struje). Pol hladnoe je na Antarktidi
12

gde je zabeleen apsolutna minimalna temperatura vazduha od - 88,3 C na ruskoj stanici Vostok. Termiki ekvator
le u julu iznad okeana 3-5 , a iznad kopna i do 25 g.. severnije od polutara. Amplituda ekstremnih temperatura na
Zemlji iznosi 144,4 C.
GODINJE IZOTERME: date su na osnovu podataka o srednjim godinjim temperaturama vazduha. Njihov
poloaj slian je januarskim izotermama, samo sa razlikom to su na istom uporedniku manja temperaturna
odstupanja. Godinja izoterma od 0 C dopire u Severnom ledenom okeanu do 75 s.g.., a na junoj je paralelna sa 60
j.g.. Termiki ekvator nije na polutaru nego oko 10 s.g..
TOPLOTNI POJASEVI:
Na Zemlji imaju odreene granice: 1. Topli - izmeu 23 27 severne i june geografske irine (lei izmeu
povratnika)
2. Umereni - izmeu 23 27 i 66 33 na obema irinama (lei izmeu
oba povratnika i obe polarnice)
3. Polarni - severno od 66 33 s.g.. i juno od 66 33 j.g..
Topli pojas lei izmeu godinjih izotermi od 20 C, dok umereni pojasevi lee izmeu godinjih izotermi od
20 u julske izoterme od 10 na severnoj, a januarske izoterme od 10 na junoj polulopti. Severno od julske izoterme
od 10 C lei i severni hladni pojas, dok je juno od januarske izoterme od 10 C prostire juni hladni pojas.

13. TEMPERATURA VAZDUHA U SLOBODNOJ ATMOSFERI I NA

PLANINAMA
TEMPERATURA VAZDUHA NA PLANINAMA: Vazduh se zagreva preteno toplotom koju odaju
zemljite i vodene mase. Zbog toga su nii (prizemni) slojevi vazduha topliji od viih. To je glavni uzrok opadanju
temperature vazduha sa porastom nadmorske visine. Sniavanje temperature nije jednako, ali ono proseno iznosi oko
0,6 C na svakih 100m visine. Ovakvo sniavanje temperature naziva se termiki gradijent ili vertikalni temperaturni
gradijent. Njegova veliina se menja tokom godine i u istom mestu.
Pri izradi izotermnih karata srednje mesene i srednje godinje temperature svode se na morski nivo po
obrascu:
t0 = H * TG / 100 + tsr
t0 - temperatura vazduha svedena na morski nivo
H - nadmorska visina mesta
TG - termiki gradijent
tsr - srednja temperatura mesta
Vrednost godinjeg termikog gradijenta zavisi od nekih geografskih inilaca:
1. UTICAJ GEOGRASKE IRINE - nije velik, tako godinji termiki gradijent iznosi na planinama oko
polutara 0,61 C, a u planinama severnog umerenog pojasa 0,55 C
2. UTICAJ KONTINENTALNOSTI - promenljiv je na raznim geografskim irinama. U tropskim primorskim
planinama i planinama na okeanskim ostrvima godinji termiki
gradijent 0,45 C, dok je na tropskim planimama 0,62 C
3. UTICAJ RELJEFA - zavisi od njegovih oblika. Na zatalasanim planinskim platoima - 0,43 C, na
bregovitom terenu - 0,54 C, na relejfu sa strmim padinama - 0,64 C.
4. UTICAJ OBLANOSTI - je velik. Pri vedrom vremenu - 0,40 C, a pri oblanom - 0,62 C
Ekstremne vrednosti termikog gradijenta utvrene su u severoistonom Sibiru - zimi TG= 1,84 C, a leti
TG= 0,81 C.
13

TEMPERATURA VAZDUHA U SLOBODNOJ ATMOSFERI: prouavana je u svim geografskim irinama

na visinama do 18 km. Na veim visinama u slobodnoj atmosferi temperatura vazduha opada sa nadmorskom visinom
kao i sa geografskom irinom. Merenjem temperature vazduha na velikim visinama u slobodnoj atmosferi odreena je
donja granica stratosfere.
Najnia temperatura iznad tla je u januaru, na visini od 2km u februaru, dok je na visinama 3-9 km u martu.
Pomeranje ekstremnih temperatura vazduha na velikim visinama u druge mesece deava se zbog konvektivnih struja,
oslobaanjem temperature pri kondezaciji vodene pare i toplotnog zraenja.
RAZLIKE IZMEU VAZDUHA NA VISOKIM PLANINAMA I U SLOBODNOJ ATMOSFERI:
istovremenim merenjem temperature vazduha na visokim planinama i u slobodnoj atmosferi utvreno je da je
slobodna atmosfera u zimskoj polovini godine, i ujutru i po podne toplija od vazduha nego na visokim planinama.
(ovaj primer je utvren na vrhu Sentisu u vajcarskoj), dok je leti u oba vremena neto hladnija, a u proleu
je ujutru toplija, po podne hladnija.

14. INVERZIJE TEMPERATURE VAZDUHA

U posebnim vremenskim uslovima pojavljuje se poveanje temperature vazduha sa porastom visine temperaturna inverzija. Po uzroku postanka razlikuju se etiri tipa inverzija:
1. RADIJACIONA (PRIZEMNA) INVERZIJA: karakteristina je pojava u toku zime. Obuhvata prizemni
sloj vazduha i obrazuje se pod sledeim uslovima:
- neophodno je da Zemljino izraivanje dugotalasnim zraenjem bude vee od ukupne primljenje
toplote kratkotalasnim ili Sunevim zraenjem (mogue je zimi)
- neznatna veliina apsolutne vlage u atmosferi, zbog ega je vei deo Zemljinog dugotalasnog
zraenja odlazi u svemir
- minimalno protivzraenje atmosfere (pri vedrom vremenu ili vrlo niskim temperaturama)
- vreme bez vetra (pri kojem nema meanja toplog vazduha sa hladnim)
- sneni pokriva koji reflektuje vei deo Sunevog zraenja)
U polarnim oblastima, gde sneg i led tokom cele godine pokrivaju Zemljinu povrinu, radijaciona inverzija je
normalna pojava; debljina inverzionog sloja dostie 1000m. U naim krajevima, debljina ovog sloja nije vea od 100 200 m, katkad ne premaa ni 20.
2. VISINSKA INVERZIJA: formira se u slobodnoj atmosferi u dva sluaja: u graninoj zoni dveju vazdunih
masa sa razliitim brzinama kretanja, i iznad gornje povrine sloja oblaka a pri intenzivnom nonom izraivanju
toplote dugotalasnim zracima.
3. INVERZIJA SPUTANJA VAZDUHA (INVERZIJA KOMPRESIJE): formira se u slobodnoj atmosferi.
Do ovakve inverzije dolazi tako to se hladniji vazduh sputa ka niim slojevima, ali se pri tom on dinamiki zagreva,
pa ne moe biti topliji od prizemnog sloja vazduha.
4. FRONTALNA INVERZIJA: nastaje na dodiru razliitih vazdunih masa. Pri kretanju hladnog fronta
topliji vazduh se izdie iznad hladnijeg. Do iste pojave dolazi i na toplom vazdunom frontu, kada topliji vazduh
nalee na hladniju vazdunu masu. Poto se vazduni frontovi kreu brzinom izmeu 30-50 km/h (hladni do 100km/h)
frontalne inverzije temperature vazduha nastaju brzo one su praene frontalnim padavinama.
U naim krajevima su este inverzije temperature vazduha. Poseban privredni znaaj imaju radijacione
inverzije u prvih prolenih noi kada rashlaeni vazduh moe naneti velike tete usevima i procvalim vokama.
Najbolji primer temperaturne inverzije je Celovaka kotilina koja je opkoljena visokim planinama i zimi ispunjena
masom prehlaenog vazduha. Pojava inverzije je veoma znaajna i za klimu gradova. Inverzija izaziva stabilnost
vazdunog sloja u kojem se razvije, ime prestaje mogunost konvektivnog izdizanja iznad tog sloja. U svetu je
najistaknutija inverzija iznad Los Anelesa gde je ugroeno celo podneblje zbog stalne inverzije.

15. MERENJE ATMOSFERSKOG PRITISKA

14

OGLED: (detaljniji opis nalazi se u udbeniku na stranama br. 83,84 i 85)

Italijanski fiziar Torieli odredio je 1643.godine teinu vazdunog stuba atmosfere do njene gornje granice.
Za ovaj ogled upotrebio je ivim barometar koji se sastoji od suda sa ivom i staklene cevi. U sud sa ivom ulije se
iva do izvesne visine. Sa njom se napuni i staklena cev koja je zatvorena na jednom kraju, na njen otvor stavi se prst,
a cev se okrene i zaroni u ivu u sudu. Kada se prst potom ukloni iva u staklenoj cevi spusti se do odreene visine (na
povrini mora - oko 760 mm (na 45 g.. i pri 0 C), na visini od 2000 m - 600mm, na visini od 10 km iznad mora 200mm). ivin stub u cevi zastaje na odreenoj visini. Svojom teinom on stoji u ravnotei sa vazdunim stubom koji
svojom masom pritiskuje na ivu u otvorenom stubu i ne doputa da istee iz cevi.
Za merenje pritiska upotrebljavaju se, pored ivinog, metalni barometri ili aneroidi. Oni se sastoje od
metalnih kutijica, elastinih zidova, prenosnog mehanizma, kazaljke, skale i zatitnog okvira. Iz kutijice je izvuen
skoro sav vazduh, a poto su joj ivotu elastini, ona se pri poveanju vazdunog pritiska ugiba, dok se pri njenom
smanjivanju postepeno iri. Te promene se prenosnim mehanizmom prenose na kazaljku, koja na skali pokazuje
veliinu vazdunog pritiska. Postoje i kompenzacioni aneroidi koji sa dovoljnom tanou pokazuje nadmorsku
visinu
Barograf je instrument koji automatski belei promene vazdunog pritiska (slian je termografu). Sastoji se od
valjka, prenosnog mehanizma, kazaljke, 8-10 meusobno spojenih aneroidnih kutijica. One reaguju na promenu
vazdunog pritiska, a to se preko mehanizma i kazaljke prenosi na pero, koji hemijskim mastilom belei tok vazdunog
pritiska na traci obmotanoj oko valjka. Ta traka se menja ponedeljkom u 7h, kada se navija satni mehanizam koji
pokree valjak.
Vazduni pritisak se osmatra u isto vreme kada i temperatura vazduha. Prosene vrednosti pritiska u toku dana,
meseca, godine ili za dui period dobijaju se na isti nain kao i za temperature vazduha.

16. PROMENE VAZDUNOG PRITISKA SA VISINOM I NJEGOV

DNEVNI I GODINJI TOK
Vazduni stub ima najveu visinu na morskoj povrini, pa mu je tamo i najvei pritisak - 1013 mb ili
760 mm Hg. Ako se ovek penje uz planinu onda e vazduni stub nad njim biti krai za iznos nadmorske visine
njegove stojine take, pa e zbog toga i vazduni pritisak biti manji. Smanjivanje vazdunog pritiska je vee u niim
slojevima atmosfere, jer su oni gui od viih slojeva. Smanjenje vazdunog pritiska za 1 mm Hg pri morskom nivou
odgovara visinskoj razlici od 10,51 m (ako je temperatura vazduha 0 C).
DNEVNI I GODINJI TOK VAZDUNOG PRITISKA:
* dnevni tok vazdunog pritiska ne podudara se sa dnevnim tokom Sunevog zraenja, temperature vazduha i
tla. Za razliku od njih u koji u toku 24h imaju po jedan minimum i maksimum, vazduni pritisak ih ima po dva. Prvi
maksimum vazdunog pritiska nastaje oko oko 9-10h, a drugi oko 21-22h, dok se prvi minimum pojavljuje izmeu 1516h a drugi oko 3-4h. Dnevni tok vazdunog pritiska je naroito pravilan i izrazit u polutarskim i tropskim oblastima.
Dnevni maksimum i minimum su izrazitiji od nonih. U umerenim i polarnim oblastima dnevni tok vazdunog pritiska
zapaa se samo pri tihom vremenu, jer ga poremeuju esti vetrovi. Pravi uzroci dnevnog toka vazdunog pritiska nisu
jo objanjeni, ali Margusovi matematiki prorauni ukazuju da je on u vezi sa dnevnim tokom temperature vazduha.
* godinji tok vazdunog pritiska je u najuoj vezi sa godinjim tokom temperature vazduha. On je
najpravilniji u visokim irinima, dok je veoma nepravilan u ekvatorijalnim oblastima.
Maksimalni pritisak javlja se na kontinentima zimi, a minimalan leti, dok su na okeanima najvei pritisci leti i
zimi, a najnii u prolee i jesen.

17. GEOGRAFSKA RASPODELA VAZDUNOG PRITISKA

15

Da bi se stekla tana predstava o raspodeli vazdunog pritiska na Zemljinoj povrini, koriste se izolinije koje
spadaju mesta sa jednakim vazdunim pritiskom - izobare. Na izobarskim kartama ucrtava se pritisak vazduha sveden
na morski nivo. Normalni vazduni pritisak na nivou mora iznosi 1013 mb (760mm). Na izobarskim kartama
predstavljen je izobarski reljef pomou izobara. Osnovna karakteristika izobarskog reljefa na Zemljinoj povrini
uoavaju se na januarskoj i julskoj izobarnoj karti.
JANUARSKA IZOBARSKA KARTA: pokazuje samo oko polutara pojas niskog vazdunog pritiska (do
1008 mb - 758 mm), koji se naziva bariki ekvator koji je proiren naroito iznad veih kopnenih povrina june
polulopte. Od barikog ekvatora pritisak se poveava u pravcu polova dostiui maksimum u subtropskim oblastima.
JULSKA IZOBARSKA KARTA: pokazuje nizak vazduni pritisak u ekvatorijalnoj oblasti, sa tendencijom
pomeranja prema severu (gde je tada leto). U subtropskim oblastima je tada povien vazduni pritisak, naroito na
junoj polulopti (gde je tada zima). Anticiklon sa najveim pritiskom je u Indijskom okeanu - 1023 mb (oko 30 j.g..),
u Atlantskom okeanu (oko 24 j.g..) lei prostrani anticiklon sa pritiskom od 1024 mb, koliko ima i onaj izmeu 35 45 s.g.. U severoistonom Pacifiku je takoe izraziti anticiklon sa sreditem oko 40 s.g.. i pritiskom od 1027 mb.
Iz raspodele vazdunog pritiska na Zemlji, koji prikazuju januarska i julska izobarska karta, mogu se izvui
zakljuci:
1. u ekvatorijalnoj oblasti visokih temperatura vazduha preovlauju ulazna strujanja vazdunih masa, pa je
je zato nizak vazduni pritisak
2. u subtropskim oblastima preovlauju sputanja vazdunih masa, pa one pored visoke temperature, imaju
visok atmosferski pritisak (najizrazitiji je anticiklon sa sreditem oko Azorskih ostrva koji je znaaj za vreme
u naim krajevima
3. u subpolarnim i hladnijim predelima zimi postoje oblasti niskog vazdunog pritiska (za Evropu poseban
znaaj ima islandska ciklonska oblast, kojoj u Pacifiku odgovara aleutska)
4. zbog nejednakog zagrevanja kopna i mora, zimi je na kontinentima visok vazduni pritisak, a na okeanima
i morima nizak vazduni pritisak. Leti je obrnuta pojava, kontinenti su pregrejani i na njima je nizak
vazduni pritisak, na neto hladnijim okeanima on je tada vii
5. na raspodelu atmosferskog pritiska ne utie samo razlika u zagrevanju Zemljine povrine, nego i rotacija
Zemlje, zbog ega se deavaju esti poremeaji u velikim kretanjima vazdunih masa

18. POSTANAK I MERENJE VETROVA

POSTANAK VETROVA
Kretanje vazduha u atmosferi i preteno u horizontalnom pravcu naziva se vetar. Vetar nastaje zbog razlike u
vazdunom pritisku na Zemljinoj povrini, kao posledica nejednakog zagrevanja.
Vazduh iznad kopna bre se zagreva od vazduha iznad mora, iri se, postaje rei i laki, pa se podie i vis.
Tako nastaje njegovo ascedentno ili uzlazno (uspono) kretanje. Kao posledica toga dolazi do zgunjavanja i
nagomilavanja vazduha u viim slojevima iznad kopna. Vazdune estice, ne nailazei na otpor sem meusobnog
trenja, pokreu se na visini du sloja, a u smeru kopno - more. Takvo kretanje trebalo bi da traje sve dotle dok se ne
izjednai nastala razlikau pritiscima. Iznad mora dolazi do naglog nagomilavanja vazdunih estica, te se one sputaju
na dole. Tako nastaje descedentno ili nizlazno (nispono) kretanje. Razlika u vazdunom pritisku izraava strujanja
vazdunih estica sa mora, gde je pritisak vii, prema kopnu, gde je on nii. Tada se kao posledica u primorskim
krajevima, u toku dana, javlja vetar pod imenom danik.
U toku noi stanje je obratno.Vazdu iznad kopna se rashladi vie nego iznad mora, te nastaju odgovarajue
promene u vazdunom pritisku. Laki morski vazduh die se iznad mora u visinu, dok na njegovo mesto dolazi onaj sa
kopna, koji je hladniji. Tako nastaje drugi vetar suprotnog pravca, koji u primorju duva nou s kopna na more - nonik.
Sline termike razlike i poremaaji postoje jo i izmeu jezera i okoline, velikih reka i njihovih dolina. Za
razliku od prvih poremeaja koji imaju lokalne odlike, te obrazuju lokalne vetrove, nejednakosti u pritiscima koje
16

postoje na Zemljinoj povrini uslovljavaju pojavu planetarnih vetrova. Zbog razliitog zagrevanja kopna i mora, u toku
leta i zime, pojavljuje se periodini vetrovi.
MERENJE VETROVA
Za poznavanje osobina nekog vetra, potrebno je ustanoviti njegov pravac, brzinu i jainu.
PRAVAC VETRA oznaava se po strani sa koje duva. Radi oznaavanja tih strana horizont je podeljen na 8
glavnih pravaca sveta. Ovi pravci se obeleavaju:
N - North (S - sever)
NE - Northeast (SI - severoistok)
E - East (I - istok)
SE - Southeast (JI - jugoistok)
S - South (J - jug)
SW - Southwest (JZ - jugozapad)
W - West (Z - zapad)
NW - Northwest (SZ - severozapad)
Za oznaku tiina (vreme bez vetra) upotrebljava se slovo C - Calm i obeleava se sa 00. Za tanije oznaavanje
pravca vetra dodaju se jo i stepeni. Ponekad se pravac vetra oznaava njegovim azimutom zj. uglom koji ima na
pravac vetra prema meridijanu.
Pravac vetra utvruje se pomou Vildovog vetrokaza. Sastoji se iz visokog drvenog stuba i metalnih delova:
eline cevi koja je postavljena na nepokretnu vertikalnu osnovu oko koje se moe okretati. Na vrhu cevi na jednoj
strani postavljen je luk sa osam zubaca, a na drugoj protivteg. Za donji kraj cevi privrena su metalna krilca sa
loptom za ravnoteu krilca. Krilca se okreu na vetru tako da je lopta usmerena prema pravcu iz kojeg on duva. Taj
pravac se lako odreuje po rui vetrova. (detaljan opis i izgled Vildovog vetrokaza nalazi se u udbeniku na strani br.
93).
BRZINA VETRA predstavlja put koji vazdune estice preu u jednoj sekundi, a izraava se u m/s. Brzina
vetra se odreuje pomou limene ploe i lune skale na vetrokazu, kao i pomou anemografa i anemometra.
Brzina vetra pomou vetrokaza odreuje se po odstupanju limene ploe od vertikalnog poloaja. Ukoliko je
vetar bri utoliko se ploa otklanja od svog normalnog poloaja.
Tanije podatke o brzini vetra daje Robinsonov anemometar. Pomou njega odreuje se srednja brzina vetra.
Sastoji se iz tri ili etiri metalne uplje polulopte. One su postavljene na kracima horizontalnog krsta, ali tako da je
upljina sa jedne polulopte okrenuta ispupenom delu susedne polulopte. Vetar udara u polulopte i pokree ih
promenljivom brzinom oko vertikalne osovine sa beskrajnim zavrtnjem na njenom donjem kraju. Preko zubanika
beskrajni zavrtanj u vezi je sa kazaljkama koje pokazuju ukupan broj metara koje su prele vazdune estice za vreme
odreeno pomou toperice. (detaljan i izgled Robinsonovog anemometra nalazi se u udbeniku na strani br. 94).
Anemografi belee automatski pravac i brzinu vetra, ali takav instrument imaju samo meteoroloke stanice
prvog reda.
JAINA VETRA predstavljena je pritiskom koji on vri na vertikalnu povrinu. Meri se pomou specijalnih
anemometara. U nedostatku instrumenata jaina vetra procenjuje se od oka prema Boforovoj skali koja pokazuje kakav
je efekat vetra na pojedinim predmetima na kopnu i na stanje morske povrine.

19. STALNI VETROVI

17

Opta cirkulacija atmosfere ostvaruje obimnu razmenu vazdunih masa. One se kreu izmeu viih i niih
irina, izmeu kontinentalnih i okeanskih povrina. Opta cirkulacija atmosfere omoguava kruenje vode u prirodi, a
tome posreduje i ivot na Zemlji. Ona zavisi od geografske raspodele vazdunog pritiska i posledica je nekoliko
inilaca: 1. loptasti oblik Zemlje
2. Zemljina rotacija
3. Zemljina revolucija
4. postojei raspored kopna i mora
Dugo se mislilo da je opta cirkulacija atmosfere jedinstvena. Kasnije, tokom Drugog svetskog rata, dolo se
do zakljuaka da takva hipoteza nije mogua jer su zapaena mnoga neslaganja sa predstavom o optoj cirkulaciji
atmosferi. Sada se pouzdano zna da se ekvatorski pojas tiina sastoji iz nekoliko posebnih i razdvojenih celina.
1. PASATI - polaze kao stalni istoni vetrovi samo iz istonih polovina subtropskih anticiklona, te su izraziti u
istonim polovinama okeana (u zapadnim tropskih zonama okeana pasati nisu postojani kao u istonim, pa se tamo
pojavljuju tropski cikloni). Pasati duvaju u prizemnim slojevima troposfere (500-2000 m iznad tla). Iznad njih duvaju
istoni vetar koji ima znatno veu monost (iznad okeana na visini od 10 km visine) i naziva se prapasat. Njegova
monost se smanjuje ka subtropskim anticiklonima iznad koji duvaju zapadni vetrovi; oni se mogu smatrati
antipasatima jer imaju suprotan smer od prapasata.
2. ZAPADNI VETROVI polaze iz subtropskih anticiklona, ali nisu postojani. Remete ih prizemni prodori
vazdunih masa iz viih irina, ali u veim visinama postoji stalno zapadno strujanje. Ono je najjae neposredno ispod
tropopauze, gde u tzv. mlaznim vetrovima dostiu brzinu od preko 500 km/h. Zapadno strujanje vazdunih masa
postoji i iznad ivinih pojaseva polarnih kalota, u kojima pak duvaju istoni vetrovi. U pojasu zapadnih vetrova
neprekidno se sudaraju tople tropske i hladne polarne vazdune mase na polarnom frontu - ovaj pojas nazvan je
planetarnim frontom. Zapadni vetrovi su jai u viim geografskim irinama i vie zimi nego leti.
3. MLAZNI (STRUJNI) VETROVI uestvuju u optoj cirkulaciji atmosfere. Oni predstavljaju snano i
uzano strujanje vazduha sa kvazihorizontalnom osom u viim slojevima troposfere ili u stratosferi, a odlikuje se
velikim vertikalnim i horizontalnim pomeranjem sa postojanjem jednog ili vie maksimuma brzine vetra. Minimalna
brzina mlaznog vetra, du njegove ose, je 30 m/s (108 km/h). Otkriveni su tek 1920-tih.
Oni duvaju najee na visinama od 8-12 km. Prouavanjem tih slojeva troposfere bave se aeroloke stanice,
sa kojih se u atmosferu putaju baloni sa radio-sondama svakodnevno, 3-4 puta. U radio sondama nalaze se tri
insturmenta: termograf, barograf i hidrograf. Mada radio-sonda alje neprekidne podatke, za potrebe meteoroloke
stanice uzimaju se razultatit merenja samo za odreene visine - ti nivoi nazivaju se izobarske povrine. Prema
podacima radiosondiranja atmosfere, prave se visinske karte vremena - karte barike topografije na kojima se visina
daje u geopotencijalnim metrima.
Prema visini na kojima se pojavljuju dele se na:
a) Troposferne - dele se prema oblastima iznad kojih se nalaze
* mlazni vetrovi umerenih irina - nastaju izmeu visokih ciklona i anticiklona na
du frontalne zone sa velikim horizontalnim
gradijentom temperature vazduha
* mlazni vetrovi subtropskih irina - nastaju na severnoj polulopti, na severnoj
periferiji visokih subtropskih anticiklona
b) Stratosferne - pojavljuju se preteno iz zapadnog, a
leti iz istonog pravca...najvee brzine dostiu na
visini od okoo 60 km (na granici stratosfere i mezosfere)

20. PERIODINI VETROVI

18

U jednom istom mestu, a u razliitim godinjim dobima duvaju vetrovi suprotnih pravaca, prouzrokovani
sezonskim promenama atmosfere pritiska. Takvi vetrovi nazivaju se monsuni. Oni duvaju ne samo sa mora na kopnu i
obratno, nego i preko prostranih okeanskih i kopnenih povrina. Prema poloaju oblasti u kojima duvaju postoje
tropski i vantropski monsuni.
VANTROPSKI MONSUNI su posledica termikih suprotnosti kopna i mora odnosno sezonskog premetanja
oblasti visokog i niskog atmosferskog pritiska. Zimi je iznad rashlaenog kopna visok vazduni pritisak, pa tada duva
zimskim monsun sa kopna na more, dok je leti stanje obratno, iznad pregrejanog kopna vazduni pritisak je nii nego
iznad manje toplog mora - zato letnji monsun duva sa mora na kopno. Najbolji primer vantropskg monsuna je onaj na
Dalekom istoku, a monsuni ovakvog tipa duvaju jo na primorju Severnog ledenog okeana, na Aljasci, severozapadnoj
Kanadi, jugozapadnoj Evropi i u jugozapadnoj Australiji.
TROPSKI MONSUNI duvaju u pojasu koji je priblino ogranien sa 20 s.. i 15 j.. Glavni uzrok njihov
pojave jesu termike razlike tropskog pojasa u zimskoj i letnjoj polovini godine odnosno premetanje poloaja
barikog ekvatora. Tropski monsuni su zapravo pasati, koji u oblastima veeg pomeranja barikog ekvatora imaju novo
svojstvo - da sezonski menjaju opti pravac duvanja. Kod tropskih monsuna preovlauje razmena vazdunih masa
izmeu Zemljinih polulopti. Oni su zastupljeni iznad okeanskih i prostranih kopnenih povrinama. Najtipinija drava
u kojoj se javljaju tropski monsuni jeste Indija u kojoj postoje letnji i zimskim monsun.
Letnji monsun donosi obilne kie, on je ustvari juni pasat. Polazi sa Indijskog okeana iz oblasti visokog
vazdunog pritiska (centar oko 30 j..) ali pod uticajem Zemljine rotacije kada pree polutar, promeni pravac, tako da
u Indiju ulazi sa jugozapada. On se kondenzuje iznad planina Gata i junih padina Himalaja stvarajui oblake
(kumulonimbuse i nimbostratuse) iz koji se izluuje ogromne koliine padavina (erapundi - izlui se 1562 mm
padavina).
Zimski monsun je ustvari severostoni pasat, suv severoistoni vetar koji duva od novembra do februara i ija
brzina nad kopnom iznosi samo 1 m/s. Iznad okeana brzina mu se poveava do 5-7 m/s. Suv kontinentalni vazduh
zimskog monsuna polazi iz Pendaba i podnoja Himalaja. Zimski monsun nije svuda istih osobina, u Indiji je suv, a
vlaan du zapadnih obala Japanskih ostrva.

21. LOKALNI VETROVI

Lokalni vetrovi karakteristini su samo za pojedine oblasti na Zemljinoj povrini. Znaajni su zato to
podravaju uvek iste vremenske prilike. U naoj zemlji u lokalne vetrovee spadaju: koava, bura, vardarac, iroko i fen.
U ostalim zemljama: inuk (drava Vaington - SAD), bahamos (Bahami), belat (jug Arabije) , blizard (Severna
Amerika), hamsin (Egipar), norder (SAD - du Misisipija), pampero (Argentina-Urugvaj) i dr.
KOAVA duva u severoistonoj Srbiji. Nastaje kada je visok vazduni pritisak nad Ukrajinom, a nizak nad
zapadnim Sredozemljem. Koava je najjaa na ulazi u erdapsku klisuru (izmeu Babajaka i Golubakog rada gde
pojedini njeni udari dostiu brzinu od 100 km/h). Veoma je jaka kod Beograda. Osea se u celoj Vojvodini, a ponekad i
u dolini Drave do Osijeka. Uz dolinu Save do Bosanskog amca, u Srbiji skoro do Nia, Kraljeva i Valjeva. Najee
duva 2-3 dana. Koava podrava vedro vreme u naim severoistonim krajevima.
BURA je slapovit vetar du obale Jadrana. Najjaa je na planinskim prevojima u blizini mora, kod Trsta,
Rijeke, Senja, Zrmanje i Klisa. Na tim mestima udari bure dostizali su brzinu do 180 km/h. Sputajui se na more bura
podie velike talase, kada je veoma jaka dolazi do prekida pomorskog saobraaja. Traje 2-3 dana, ponekad do tri
nedelje. Bura isezava na puini Jadrana. Po nastanku razlikuju se dva tipa:
- Anticiklonska bura koja nastaje kada je visok vazduni pritisak nad Srednjom Evropom, a nii nad
Sredozemljem. Duva prema Jadranu od oktobra do marta (katkad i do maja) kao
jako severoistoni vetar kada preovlauje vedro i suvo vreme.
- Ciklonska bura nastaje kada je centar niskog pritiska u junom Jadranu ili neto zapadnije. Tada
na zapadnoj strani depresije duva sa severoistoka ciklonska bura, a u isto vreme
na istonoj strani depresije duva sa jugoistoka jak ciklonski jugo. Naziva se oblana
ili mrana bura jer donosi oblano vreme nad itavim Jadranom. Praena je padavi19

nama, ponekad obilnim, moe da potraje do 8 dana.

VARDARAC slapovit vetar. Nastaje kad je visok vazduni pritisak iznad sredinjih oblasti Balkanskog
poluostrva, a nizak iznad Egejskog mora. Duva sa ar planine i Skopske Crne gore, niz dolinu Vardara prema
Solunskom zalivu. ei je zimi, suv je i hladan. Ponekad zimi prouzrokuje pojavu leda uz severnu obalu Solunskog
zaliva. Duva po 3-7 dana. Dostie brzinu do 60 km/h. Vardarac podrava vedro vreme.
JUGO je preteno jugoistoni vetar, koji duva po uzdunoj osi Jadrana. Duva due u hladnoj polovini godine do 4 dana (sa prekidima do dve nedelje). Jugo je ei u severnom Jadranu od marta do juna, a u junom od oktobra do
marta. Ponekad dostie brzinu do 80 km/h kada u junom Jadranu izaziva visoke talase do 4,5 m i oteava pomorski
saobraaj. Vrlo jak jugo naziva se juina. Po postanku postoje dva tipa:
- Ciklonski jugo nastaje kada se Jadranu pribliava depresija iz zapadnog Sredozemlja. Predznak
pojavi vetra su talasi iz junog pravca i oblaci iz zapadnog i jugozapadnog pravca.
Njegovom pojavom poveava se oblanost, pojavljuje se jai topao i vlaan vetar.
Ciklonski jugo skoro uvek prelazi u vetar olujne jaine praen grmljevinom i
padavinama. Vazdune mase polaze iz Severne Afrike, pa preko Sredozemlja
apsorbuju velike koliine vodene pare.
- Anticiklonski jugo razvija se kada je visok vazduni pritisak iznad sredinjih oblasti Balkanskom
poluostrva, a nizak u zapadnom ili srednjem Sredozemlju. Ovaj jugo j ustvari
istoni vetar koji je na Jadranu kanalisan pravcem pruanja Dinarida i Apenina.
Dosta je topao, prilino suv (te ne donosi padavine). Najee se javlja na prelazu
iz toplije u hladniju polovinu godine i obrnuto. Anticiklonski jugo prelazi u
ciklonski kada se priblii Jadranu, a ciklonski kasnije u buru.
FEN je jak, slapoviti, topli i suv vetar tipian za severnu podgorinu Alpa, mada je est i juno od ovih planina.
Obrazuje se kada je na jednoj strani planinskih masiva nizak, a na drugoj strani visok vazduni pritisak.Relativno suv i
topao vazduh fena objanjava se njegovim adijabatskim zagrevanjem pri sputanju preko planinskih venaca u duboke
doline i kotline. U naim Dinaridima osobine fena ima jak jugo (juina). Topao je i suv pa isuuje tle, osui biljke pa ga
u Bosni nazivaju beli grad i beli vetar. U prolee izaziva bre otapanje snega, porast vodostaja na rekama u slivu
Save.
U lokalne vetrove ubrajaju se i vetrovi s kopna i planinski vetrovi koji nastaju zbog nejednakog dnevnog
zagrevanja i nonog hlaenja vazduha u dolinama i na planinskim vrhovima. Pregrejani dolinski vazduh struji u toku
dana uz planinske strane - dolinski vetar / dolnjak / danik. Nou se pak prehlaeni vazduh sputa sa planinskih vrhova
u doline - gorski vetar / gornjak /nonik. Planinski vetrovi su slabi. Javljaju se leti pri tihom i vedrom vremenu.

22. VODENA PARA, ISPARAVANJE I VLANOST VAZDUHA

VODENA PARA I ISPARAVANJE :
Voda je jedina materija u prirodi koja se javlja u sva tri agregatna stanja. U gasovitom stanju ona se nazivaa
vodena para. Kao takva ona je nevidljiva i nema miris. U atmosferi se mea sa ostalim gasovima, laka je od vazduha.
Vodena para u atmosferu dospeva isparavanjem (procesom prelaenja vode iz tenog u gasovito stanje). Veliina
isparavanja zavisi od povrine sa koje se ono vri, ali isto tako zavisi i od temperature povrine sa koje nastaje. Kada
je vazduh suv i topao u stanju je da primi veu koliinu vodene pare od hladnijeg i vlanijeg vazduha. Isparavanje je
srazmerno brzini vetra. Vodena para isparava i sa povrine snega o leda gde je isparavanje utoliko manje, ukoliko je
nia temperatura vazduha.
Najvee isparavanje je tokom letnjih meseci i u pustinjskim oblastima. Mesta u sunim krajevima imaju vee
isparavanje i kada lee u viim irinama od mesta koja lee u morskim oblastima.
Isparavanje se mere pomou evaporimetra (isparitelja). Na meteorolokim stanicma upotrebljava se Vildov
isparitelj koji radi na pricipu vage, a pokazuje na skali sloj vode u mm koja ispari za 24h. ( detaljan opis i princip rada
nalazi se u udbeniku na strani br. 122)
20

Sposobnost isparavanja (isparljivost) tanije se mere pomou specijalnih plovnih evaporimetara i ispariteljnih
basena sa povrinom id 530 m2. Svi instrumenti za merenje isparavanje vode daju utoliko vee vrednosti od stvarnih,
ukoliko im je manja povrina suda (basena).
Biljke takoe odaju veliku koliinu vodene pare. Njihovo isparavanje (transpiracija) zavisi od vrste biljke,
njene starosti i gustine na odreenoj povrini, osobina tla i njegovog mehanikog sastava, od vodenog reima tla,
njegovog hemijskog sastava itd. Transpiracija je fiziko-bioloki proces koji je podloan sezonskim promenama.
VLANOST VAZDUHA:
Isparena voda sa povrine mora, jezera, reka, snega, tla i biljaka dospeva u atmosferu kao vodena para.
Za vazduh koji pri odreenoj temperaturi sadri najveu moguu koliinu vodene pare kae se da je zasien vodenom
parom ,a njegova sposobnost da primi jo vodene pare poveala bi se njegovim zagrevanjem. Kada se takav vazduh
rashladi, on postaje prezasien vodenom parom i dolazi do pojave kondenzacije (vraanja vodene pare u tano stanje).
Temperatura vazduha pri kojoj dolazi do prelaza vodene pare, koju vazduh sadri, u njeno teno stanje naziva se
temperatura rosne take (rosna taka).
Kondenzovana vodena para pretvara se i padavine, koji se izluuju na tle. Jedan deo opet ispari, drugi ponire u
zemlju, a trei se sakuplja u vodotocima i vraa u mora. Na taj nain vri se proces velikog kruenja vode.
Sadraj vodene pare u vazduhu se menja, ali se on moe izraziti brojno na nekoliko naina:
1. PRITISAK VODENE PARE (p) - predstavlja parcijalni napon vodene pare u vazduhu, izraen u mm
ivinog stuba (mm Hg). Koristi se u meteorolokim proraunima gde god se prouava sadrina vodene pare. Godinji
tok pritiska vodene pare menja se sa temperaturom vazduha (u zimskim mesecima je manja nego u letnjim).
Najvei napon vodene pare je u ekvatorijalnoj oblasti, a njihov poloaj se prikazuje na kartama pomou
izovapora (izolinija koje spajajau mesta sa istim naponima vodene pare). Pritisak vodene pare obino se smanjuje sa
poveanjem visine.
2. APSOLUTNA VLAGA (e) - predstavlja teinu vodene pare u gramima koju sadri 1 m 3 vazduha. Menja se
u zavisnosti od rasporeda kopna i mora, oblika mor, stanja vremena i godinjih doba. Apsolutna vlaga se poveava od
polarnih oblasti ka ekvatoru.
3. RELATIVNA VLANOST (r) - predstavlja odnos izmeu apsolutne vlage vazduha u odreenom trenutku
i one maksimalne mogue vlanosti koju bi on imao na odreenoj temperaturi pa da bude zasien. Izraava se u
procentima. Izraunava se po formuli: r = e/E * 100.
Relativna vlanost od 0% oznaava da je vazduh potpuno suv. Prema procentu relativne vlanosti u
bioklimatskoj praksi smatra se da je vazduh
veoma suv - r < 55%
suv - r = 55 - 74 %
umereno vlaan r = 75 - 90%
veoma vlaan r > 90%
Relativna vlanost vazduha najvea je zimi, najmanja leti.
*Za odreivanje apsolutne i relativne vlanosti upotrebljavaju se psihometri koje ne pokazuju direktno
vrednosti, ve se do njih dolazi proraunavanjem. Za neposredno odreivanje relativne vlanosti slui Kopeov
higrometar (detalj opis princip rada nalazi se u udbeniku na strani br. 131)
Higrograf je instrument koji radi na principu promene duine vlasi pri izmeni koliine vodene pare u vazduhu.
4. DEFICIT ZASIENOSTI (D) - predstavlja razliku izmeu maksimalne koliine vodene pare koju vazduh
moe da primi na odgovarajuoj temperaturi i one koliine vodene koja se u tom trenutku nalazi u vazduhu. On se
poveava od zimskih ka letnjim mesecima, a potom opada prema zimskim. Deficit zasienosti vodenom parom se
izraava u mm Hg (milimetrima ivinog stuba). Najvei deficit zasienosti vodenom parom imaju pustinjem i stepe,
uopteno oblasti koje se nalaze daleko u unutranjosti kontinenata (srednja Azija), a najmanji primorja i ostrva.

23. OBLANOST I NJEN GODINJI TOK

21

Prelazom vodene pare u teno ili vrsto stanje voda u atmosferi postaje vidljiva - ona se pretvara u oblake.
Veliina vidljivog neba prekrivena oblacima naziva se oblanost. Za merenje oblanosti ne postoje instrumenti, ona se
procenjuje slobodnim oko: vidljivi deo neba se podeli na deset jednakih delova, a zatim se procenjuje koliko takvih
delova pokrivaju oblaci. Kada je nebo sasvim vedro onda je oblanost 0, a ako je oblacima pokrivena samo jedna
polovina onda je oblanost 5, dok oblanost 10 znai da je celo vidljiva povrina neba pokrivena oblacima.
GODINJI TOK OBLANOSTI slian je sa tokom relativne vlanosti vazduha. U Beogradu je najvea
oblanost zimi, a najmanja u letnjim mesecima. Najveu oblanost imaju polutarske oblasti. U subtropskim oblastima
oblanost je najvea u najhladnijim mesecima, a u monsunskim u letnjim. U umerenom toplotnom pojasu najmanja
oblanost je u letnjim, a najvea u zimskim mesecima.
Jasniju predstavu o rasporedu oblanosti na Zemlji pruaju izonefe (linije koje spajaju na karti mesta sa
jednako oblanou). Prosena oblanost na celoj Zemlji je 54,4 %. Ona je vea iznad okeana za 10% nego iznad
kontinenata. Najoblanije su subpolarne oblasti (izmeu 60 i 70 g..) - 72% na severnoj i 76% junoj polulopti.
Prosena oblanost Zemljine povrine tokom godine najvea je na kopnu u decembru, a na morima u julu i
oktobru. Najvea oblanost na Zemljinoj povrini je u julu, a najmanja u martu i aprilu

24. MAGLA
Pod pojmom magla podrazumeva se zamuenost prizemnog sloja vazduha, pri kojoj je daljina vidljivosti
smanjena do 1 km, a prouzrokovana kondenzacijom vodene pare i prisustvom siunih vodenih kapljica koje lebde u
vazduhu. Ako je vidljivost vea od 1 km, ali ipak ne takva kakva je pri potpuno istom vazduhu, onda se ovakva
pojava naziva sumaglicom (u njoj su vodene kapljice ree i sitnije nego u magli pa je vidljivost vea).
Magla je prizemni oblak, koji se pri temperaturama viim od 0 C moe odrati samo pri vrlo velikoj relativnoj
vlanosti vazduha. Po nainu obrazovanja magle se dele u dve grupe:
1. MAGLE VAZDUNIH MASA koje se sastoje iz tri tipa:
a) Magle obrazovane hlaenjem vazduha obuhvataju dva tipa magle advektivne i radijacione.
- Advektivne se obrazuju pri horizontalnom premetanju toplijeg vazduha preko hladnije podloge
U advektivne magle se ubrajaju magla tropskog vazduha, monsunska magla, morska i primorska
magla.
- Radijacione nastaju kada se prizemni sloj vazduha ohladi u dodiru sa prehlaenom podlogom.
Obrazuju se u vreme tiina, mada je neophodan vetri, kako bi se magla razvila u visinu. Pri
potpunoj tiini javie se rosa. U radijacione magle spadaju prizemne magle koje se obrazuju u
sloju prizemne inverzije i visoke koje se obrazuju zimi, u stabilnom anticiklonu.
b) MAGLE OBRAZOVANJE ISPARAVANJEM VODE SA PODLOGE najee su u jesen i zimi u
hladnom vazduhu iznad toplije povrine vode. Na kopnu se obrazuju nou iznad reka i jezera (pui
se povrina vode). Ovaj tip magle pojavi se i uvee posle kie, kada tlo jako isparava, a vazduh
poinje da se hlade. Ovakve magle su este zimi na Severnom, Baltikom i Crnom moru i na
Kaspijskom i Aralskom jezeru.
c) MAGLE PLANINSKIH PADAVINA obrazuju se adijabatskim hlaenjem vazduha pri njegovom
izdizanju uz padine, koja se hladi za 1 C na svakih 100m, pa se na odreenoj visini kondenzuje.
2. FRONTALNE MAGLE (NA DODIRU DVEJU VAZDUNIH MASA) javljaju se na razdvojnoj povrini
dveju razliitih vazdunih masa. Njihova pojava uslovljena je advekcijom, zasienosti vazduha frontalnim padavinama
i adijabatskim hlaenjem. Ove magle se javljaju u uskim pojasevima i dele se na predfrontalne i postfrontalne.
Predfrontalne magle obrazuju se pri intenzivnom isparavanju kako sa tla tako i sa kinih kapljica, a
postfrontalni se formira od intenzivnog isparavanja sa tla i biljnog sveta, posle prolaza vazdunog fronta.

22

Suva magla (aavina) predstavlja posebnu vrstu magle koja postaje zimi od tvrdih estica dima, kojima se
ispuni vazduh kada se dogode vei umski poari pa takva magla sadri ai.
Gradska magla (smog) javlja se u velikim gradovima i industrijskim oblastima. Postoje samo kada se vlani
vazduh pomea sa esticama dima i otpadnim gasovima. Nazivaju ih prljavo-sive ili ukaste magle.
GEOGRAFSKO RASPROSTRANJENJE MAGLI:
Najvei broj dana sa maglom u godini je u Arktiku (vie od 80 dana). U umerenih irinama severne polulopte
najvie ima podruje Njufaundlenda (preko 80 dana), priblino isto toliko dana imaju i priobalske pustinje June
Afrike i June Amerike. Oko 40 dana godinje ima morski pojas Kalifornije, Srednja Evropa i sredinji deo
Madagaskara,
Meu okeanima najvie magle ima Indijski okean. Malo magle je u subtropskim pustinjama, Sibiru i Kanadi.
Beograd proseno godinje ima 32 dana sa maglom.

25. OBLACI I NJIHOVI GLAVNI TIPOVI

Oblak je deo slobodne atmosfere ispunjene vodenim kapima i kristaliima leda; on je veoma promenljivih
oblika i neprekidno se kree. Zbog velikog klimatskog znaaja (nosioci padavina), oblaci su postali predmet posebnih
izuavanja. L.Hauerd je u poetkom XIX veka izdvojio glavne tipove oblaka i imenovao ih (latinski nazivi).
* Prema obliku (izgledu) oblaci se svrstavaju u tri osnovne grupe:
1. gomilasti (lat. cumulus)
2. slojeviti (lat. stratus)
3. perjasto-pramenasti (lat. cirrus)
Sem njih postoje jo tri prelazna oblika:
1. slojevito-gomilasti (lat. stratocumulus)
2. perjasto-slojeviti (lat. cirrostratus)
3. perjasto-gomilasti (lat. cirrocumulus)
* Po nainu postanka dele se na:
I - stabilni oblaci (stvoreni pri lepo vremenu, tu spadaju slojeviti i talasasti oblaci - stratusi,
stratokumulusi, altokumulusi i cirkokumulusi)
II - nestabilni oblaci (obrazovani jakim uzlaznim strujanjem, esto vrlo vlanog vazduha, tu spadaju kumulusi i kumulonimbusi)
* Prema visini na kojoj se kreu dele se na:
a) visoki oblaci - (preko 6000 m, sastoje se od ledenih kristala)
a) Cirus (Ci)- ima nenu vlaknastu strukturu i belu boju sa svilastim sjajem, bez
senke na zemlji. Razliitih su oblika: usamljeni pramenovi, perjasta
vlakna, svilasta vlakna sa pramicima, ...
b) Cirostratus (Cs) - sastoji se od tankog beliastog vela ledenih kristalia, kroz
koje se prelamaju svetlosni zraci Sunca i Meseca stvarajui
halo (svetao krug oko njih)
c) Cirocumulus (Cc) - sastoji se iz posebnih neosenanih grudvica (podsea na
stado ovaca).
b) srednji oblaci (izmeu 2500 i 6000 m, sastoje se iz vodenih kapljica ili ledenih zrnaca, ili od oba)
a) Altostratus (As) - je vlaknast ili izbrazdan veo sive ili plaviaste boje, kroz koji
se Sunce i Mesec jedva naziru
b) Altocumulus (Ac) - sastoji se iz malih sedefastih grudvica nanizanih u redove,
23

koje su esto osenene

c) niski oblaci (ispod 2500 m, sastoje se preteno od vodenih kapljica)
a) Stratocumulus (Sc) - ima oblik ogromnih grudava sive boje, ali zbog velike
rasprostranjenosti ostavlja utisak znatne debljine
b) Cumulus (Cu) - ima na gornjoj povrini oblik kubeta, koji se sastoji iz mnogih
grudava dok mu je baza skoro horizontalna. Ako je osvetljen sa
strane ima belu boju ali kada zaklanja Sunce postaje taman dok
su mu ivice svetle
c) Stratus (St) - je ujednaeni oblani sloj, slian magli, koji lebdi na odreenoj
visini i najee prekriva celo nebo
Oblaci vertikalnog razvitka:
- Nimbostratus (Ns) - je tamno sivi slojeviti kioviti oblak, ija debljina dostie i do 5000m, izluuje
trajniju kiu ili sneg, kod njih se zapaaju padavinske pruge (virge) jer u nekim sluajevima padavine ne dostiu do
zemlje.
- Cumulonimbus (Cb) - sastoji se iz velikih oblanih masa, jako razvijenih u vertikalnom pravcu,
obrazuju se leti, pri labilnom stanju atmosfere, a esto su praeni nepogodom jer sem kie izluuju i grad.

26. OBLICI PADAVINA

Padavine sainjavaju svi oblici kondenzovane vodene pare u teno ili vrstom stanju koji dospevaju na zemlju
iz vazduha. Dele se na: - visoke padavine (kia, sneg, krupa, sugradica, grad i ljutina)
- niske padavine (rosa, slana, inje i poledica)
Svi oblici padavina nazivaju se hidrometeori.
KIA () se izluuje iz oblaka debljih od 700 m. Sastoji se od vodenih kapljica sa prenikom veim od
0,05 mm koje padaju kroz nepokretan prizemni vazduh brzinom od 3 m/s. Ako su kapi sitnije, mnogobrojnice i sporije
padaju na tle onda se one nazivaju izmaglica ( ) ili sipea kia.
Najkrupnija kapi kie imaju prenik do 7 mm. Vee se rasprskavaju u padu. esto se deava da vodene kapi
zbog jakih uzlaznih strujanja vazduha ne mogu da padnu na zemlju. One ispare pre nogu to stignu do tla i tada se
ispod oblaka vide visee zavese ili padavinske pruge tj. virge. Tek kada se vazduh potpuno zasiti vodenom parom,
kapi dospevaju na zemlje, te nastaje kia.
Pljuskovite kie ( ) izluuju se leti iz kumulonimbusa pri olujnom vetru kada za kratko vreme padne velika
koliina kie - provala oblaka
SNEG ( ) postaje sublimacijom vodene pare tj. njenim direktnim prelazom u vrsto stanje. To je mogue:
1. kada je temperatura nia od 0 C
2. kada je vazduh zasien vodenom parom
3. kada je proces sublimacije postepen
Prosean prenik im je 2,5 mm. Sneg se izluuje u vidu snenih pahuljica koje postaju spajanjem ledenih
kristala. Sneg pada pri temperaturi vazduha izmeu - 40 i + 10 C. Pri veoma niskim temperaturama i stabilnom
vremenu sneg se izluuje u vidu ledenih iglica i ploica - ljutina. Pri viim temperaturama vazduha pomea se sa kiom
- susneica.
GRAD ( ) - to su ledena zrna sa prenikom od 5-50mm koji padaju iz olujnih kumulonimbusa i uvek pri
temperaturama iznad 0 C. Grad priinjava velike te poljoprivredi. Najvee zrno grada sa 21,5 cm i teinom od 4,5 kg
palo je u Kini 1902.godine. Grad najee traje do 10 min. U srednjoj Evropu se najee javlja u toplim mesecima (od
maja do avgusta), a u toku dana u najtoplijim asovima (od 12-20h).
24

ROSA ( ) je najvaniji oblik niskih padavina, naroito u suvim krajevima - u pustinjama i stepama. Ona je
jaa leti nego zimi. Vana je za biljni svet jer mu daje deo vode potrebne za ivot. Ta koliina vode u nekim krajevima
vea je od svih ostalih oblika padavina (obale June Amerike - Peru - 3 puta vie nego kie).

27. MERENJE PADAVINA

Merenje padavina obavlja se pomou kiomera, pluviografa i totalizatora.
KIOMER se sastoji od plehanog cilindrinog suda, koji je na gornjem kraju otvoren, da bi u njega padavine
slobodno dospevale (prenik otvora je 160mm). Oko otvora je mesingani prsten sa vrlo otrom ivicom, koja tako
preseca kapi, da se u unutranjost suda slivaju samo one kapljice koje padnu na povrinu od 200 cm 2 - toliko iznosi
povrina otvorenog suda. U njegovoj unutranjosti je levak, kroz koji se padavine slivaju u kanticu na dnu cilindra.
Postavlja se na drveni stub, tako da mu otvor bude na visini do 1,50m kako u njega ne bi dospele delovi kapljica koje
padaju na zemlju. Merenje padavina vri se u 7h, a na sinoptikim stanicama i u 19h po lokalnom vremenu. Sadraj
vode u kantici izruuje se u staklenu menzuru na ijoj strani je ucrtana skala od 1 - 10, te brojke predstavljaju veliinu
padavina u milimetrima, koja se izlui na horizontalnu povrinu.
PLUVIOGRAF automatski belei koliinu za sve vreme dok traje kia. Ima otvor iste veliine kao i kiomer
(160 mm). Padavine dospevaju u uzani cilindrini sud kroz metalnu cev; u sudu je plovak, koji je preko vertikalne
osovine u vezi sa kazaljkom. Na vrhu kazaljke je pero ispunjeno mastilom koji nalee na milimetarski papir. Ona je
obmotana oko valjka sa asovnim mehanizmom (navija se svakog ponedeljka u 7h), koji ga okrene oko vertikalne ose
za 24h. Ako nema padavina pero povlai horizontalnu liniju po nultoj podeli, ali im pone kia vode iz otvora se sliva
kroz cev u sud sa plovkom. Ovaj zapliva po vodi i ukoliko je priticanje vode vee on se sve vie izdie u sudu. Plovak
podie i osovinicu za koju je utvrena kazaljka sa perom, a ono ubeleava visinu. Kada je kia jaka i plovak dospe do
vrha suda, nastaje naglo pranjenje cevi, kroz kolenastu cev, a zatim se voda izliva u rezervoar.
TOTALIZATOR slui za merenje padavina u teko pristupanim krajevima. Ima otvor kao i kiomer, ali mu
sud prima 200 litara vode.
Mesene i godinje visine padavina:
U mnogim mestima osnivaju se kiomerne stanice, koje se nazivaju po naselju u kojem se nalaze. Sve
meteoroloke i kiomerne stanice ine mreu meteorolokih stanica. Na teritoriji Jugoslaviji postoji preko 1300
ovakvih stanica, a koliina padavina se bolje utrvuje ukoliko je vea gustina stanica na odreenoj teritoriji.
Merenjem padavina utvruju se dnevna, mesena i godinja visina padavina.
1. DNEVNA VISINA PADAVINA predstavlja onu koliinu padavina koja se izlui u toku 24h (od 7h po
lokalnom vremenu prvog dana, do 7h drugog, sledeeg dana). Izraava se u mm (mm istvoremeno pokazuju i broj
litara vode na povrini od 1 m2).
2. MESENA VISINA PADAVINA se dobija sabiranjem dnevnih visina padavina.
3. GODINJA VISINA PADAVINA se dobija sabiranjem mesenih visina padavina.
**- Srednja mesena visina padavina dobija se kada se saberu sve mesene padavine jednog istog meseca i zbir
podeli sa brojem godina promatranog perioda.
**- Srednja godinja visina padavina dobija se zbirom srednjomesenih visina padavina.
**- Pluviometrijski reim predstavlja raspodelu godinje ili srednjogodinje visine padavine po mesecima i
godinjim dobima.
**- Broj dana sa visokim padavinama - u dane sa padavinama ubrajaju se samo oni u kojima je izluena
koliina padavina bila vea od 0,1mm. Prema tome se izdvajajau dani sa padavinama 0,1 mm, 0,5 mm, 1,0 mm,
2,0 mm, 5,0 mm, 10,0 mm, 20,0 mm. Slabe kie su do 1mm, umerene kie od 1,1 do 5,0 mm, jake kie 5,1 do
10,0 mm i vrlo jake kie preko 10,0 mm na dan.
** - Verovatnoa padavina dobija se deobom srednjeg broja padavinskih dana nekog meseca sa ukupnim
brojem dana tog meseca.
** - Intenzitet padavina za jedan padavinski dan dobija se deobom srednje visine padavina nekog meseca sa
srednjim brojem nejgovih padavinskim dana.
25

28. GENETSKA KLASIFIKACIJA VISOKIH PADAVINA

Po nainu postanka visoke padavine se svrstavaju u tri grupe:
1. FRONTALNE PADAVINE: izluuju se u prelaznoj graninoj zoni izmeu dve razliite vazdune mase,
koja se naziva vazduni front. Kada hladan vazduh prodre u zagrejanu oblast, on se kree iznad zemljine povrine jer
je gui i laki, dok se topliji, rei i laki naglo izdie. Tada se stvaraju uslovi za kondenzaciju vodene pare u vazduhu,
jer se izdizanjem hladi, pa se obrazuju kini oblaci (nimbostratusi i kumulonimbusi). Iz tih oblaka izluuju se padavine.
Frontalne padavine se izluuju u zoni vazdunog fronta, esto na duini od vie stotina metara. Zahvataju velike
povrine, ali brzo prolaze.
2. KONVEKTIVNE PADAVINE: javljaju se u oblastima sa jako zagrejanim kopnom i morem ( npr.
polutarski pojas). Topli prizemni vazduh izdie se brzo u visinu i hladi, a velika koliina vodene pare koja se
kondenzuje, obrazujui ogromne kumuluse. Iz njih se izlije kia kao iz kabla, praena sevanjem munja i
grmljavinom. U ekvatorijalnom pojasu ove padavine se javljaju skoro svakodnevno izmeu 14h i 16h posle ega se
brzo razvedri.
3. OROGRAFSKE PADAVINE: nastaju pri izdizanju vlanih vazdunih masa uz planinske strane ili pri
njihovom prelazu preko nekog brdovitog ostrva. Tada se prinudnom konvekcijom obrazuju moni kumulusi iz kojih se
izluuje velika koliina padavina. Tipine orografske kie izluuju se na Havajskim ostrvima, a u regionu iznad Boke
Kotorske.

29. GEOGRAFSKA RASPODELA PADAVINA NA ZEMLJI

Visina padavina zavisi od temperature vazduha i raspodele vazdunog pritiska na Zemljinoj povrini, kao i od
reljefa i delovaja toplih i hladnih okeanskih struja.
Izvesna pravilnost u raspodeli padavina na Zemljinoj povrini moe se uoiti analizama grafikona, krivuljama
godinjih vrednosti oblanosti, relativnim i apsolutnim vlanostima vazduha kao i kartama godinjih izohijeta
(izohijete - linija na kartama koje spajaju mesta istim srednjim visinama padavina). Tako se dolo do zakljuaka:
1. najvie padavina prima najtoplija oblast na Zemlji (ekvatorijalna), a najmanje najhladnije (polarna)
2. u tropskom pojasu (koji lei izmeu 20 s.. i 10 j..) preovlauje uzlazno kretanje vazduha, te
postoje najpovoljniji uslovi za isparavanje vode i kondenzaciju vodene pare (visina padavina iznosi
preko 750 mm).
3. maksimalne visine padavina na Zemlji imaju ona mesta u tropskom pojasu, koja lee na padinama
planina i prema kojima duvaju vlani vetrovi (erapundi u Asamu (planina Kasa) - 12665 mm,
Vajalejale na Havajima - 12090 mm, Debunda u Kamerunu - 10470mm)
4. severno i juno od vlanog tropskog pojasa lee dva pojasa sa malom visinom padavina (oblasti
pustinja na Zemlji - na obe polulopte sa 20 i 40 g..)
5. na obe polulopte izmeu 40 i 60 g.. postoje oblasti sa poveanom koliinom padavina (preko 500
mm), pojasi sa niskim vazdunim pritiskom gde preovlauje uzlazno kretanje vazduha i zapadni
vetrovi (na planinama SAD i Kanada du Pacifike obale, u naem regionu to su Crkvice - 1097 mm)
6. u polarnim oblastim isparavanje je neznatno zbog niskih temperatura vazduha, u njima je povean
vazduni pritisak pa zato tamo ree dopiru vlaniji vetrovi iz niih geografskih irina (u njima ima
godinje manje od 250 mm padavina, izuzetak ine juni deo Grenlanda i Islanda koje lee u vodama toplih morskih struja)

26

30. VAZDUNE MASE I NJIHOVE OSOBINE

* Vreme predstavlja stanje troposfere u trenutku merenja i osmatranja meteorolokih elemenata i pojava.
Vazduh u troposferi ima razliita fizika svojstva. On se sastoji od razliitih vazdunih masa.
Prostor u koje se formira vazduna masa naziva se izvorina masa (ona moe biti voda, kopno, led ili sneg). Vazdune
mase sastoje se od velikih koliina vazduha i obuhvataju vrlo prostrane povrine. Obrazuju se u krajevima gde se
vazduh dugo zadrava, u oblastima sa postojanim ili polupostojanim visokim vazdunim pritiskom (oznaavamo ih kao
glavne izvorine oblasti) - primeri: centralni Sibir, centralna Kanada, Atlantik (oko Azorskih ostrva), polarne kalote
(artika i antartika).
Vazdune mase se kreu, naputaju svoje izvorine oblasti i prolazei kroz druge krajeve sa drugim prirodnim
odlikama menjaju postepeno fizika svojstva (transformiu se). Postoje dva tipa transformacija: morskih u kopnene i
obratno.
Prema izvorinoj oblasti u kojoj se formiraju vazdune mase, delimo ih na etiri zonalna tipa:
1. A - arktiki koji je poreklom iz polarnih krajeva
2. P - polarni ili subarktiki (subantarktiki vazduh) koji je poreklom iz viih geografskim irina, ali ne
iz polarnih kalota
3. T - tropski (subtropski vazduh) koji je poreklom iz subtropskih oblasti
4. E - ekvatorski (polutarski) vazduh, vazduh pasata i monsuna koji se transformiu u ekvatorskom
pojasu
Vazdune mase iznad mora nazivamo maritnim (m), a one iznad kopna kontinentalnim (c). Prema tome
razlikujemo sledee tipove vazdunih masa:
- kontinentalno arktiki vazduh - mAV
- kontinentalno arktiki vazduh - cAV
- maritimni polarni vazduh - mPV
- kontinentalni polarni vazduh - cPV
- maritimni tropski vazduh - mTV
- kontinentalni tropski vazduh - cTV
- maritimni ekvatorski vazduh - mEV
- kontinentalni ekvatorski vazduh - cEV
OSOBINE VAZDUNIH MASA:
Prema odnosu koji postoje izmeu temperature vazdune mase i podloge sve vazdune mase delimo na:
- tople, dolaze iz niih geografskih irina i kreu se iznad hladnije podloge
- hladne, dolaze preteno iz krajeva sa viom geografskom irinom u oblasti niih geografskih irina
(odnosno one sa toplijom podlogom)
1. ARKTIKI VAZDUH (AV) - obrazuje se u prostranom anticiklonu koji lei severno od 70 s.g.. Odlikuje
se najniim temperaturama (pogotovo ako je kontinentalnog porekla), postojanou, malom vlanou i znatnom
vidljivou. Donosi zimi vedro i hladno vreme (hladni talas). Udaljavajui se daleko od svoje izvorine oblasti moe
se transformisati i stei svojstva polarnog vazduha.
2. POLARNI VAZDUH (PV) - formira se u umerenim geografskim irinama kao i transformacijom arktinik
masa vazduha.
Maritimni polarni vazduh (mPV) obrazuje se u anticiklonu koji je leti iznad severnog Atlantika, a zimi iznad
Kanade. Prodirui u Evropu izaziva zimi povienje temperature u nizinama, dok istovremeno na planinama dolazi do
sniavanja temperature vazduha. Cele godine prodire u zapadnu Evropu.
Kontinentalni polarni vazduh (cPV) obrazuje se u anticiklonu iznad Fenoskandinavije i Sibira, a zimi moe i
na Balkanskom poluostrvu. Tokom leta je slian kontinentalnom tropskom vazduhu (cTV), tokom leta donosi
promenljivo vreme, a zimi daje stabilno vreme, preteno vedro i vrlo hladno.
27

3. TROPSKI VAZDUH (TV) - formira se u subtropskom anticiklonu.

Maritimni tropski vazduh (mTV) ima glavnu izvorinu oblast oko Azorskih ostrva, a manje je znaajna ona
iznad Sredozemnog mora. I leti i zimi ima visoku temperaturu i vrlo veliku vlanost, zbog ega daje oblano vreme i
obilne jednoline padavine..
Kontinentalni tropski vazduh (cTV) formira se iznad prostranih pustinja u Severnoj Africi i Arabiji, a tokom
leta ak i iznad Balkanskog poluostrva, Male Azije i suvih oblasti Srednje Azije. Odlikuje se visokim temperaturama,
malom vlanou i slabom vidljivou (posledica velike koliine pustinjske praine).
4. EKVATORSKI VAZDUH (EV) - predstavlja vazduh pasata i monsuna koji se transformie u
ekvatorijalnom pojase. Njena izvorina oblast pomera se u toku godine u vezi sa premetajem barikog ekvatora. U
ekvatorijalnom pojasu odlikuje se visokim temperaturama i velikom vlanou, dok je u njemu vreme vrlo promenljivo
i sa vrlo estim nepogodama.

31. VAZDUNI FRONTOVI

Na dodiru dveju razliitih vazdunih masa obrazuje se prelazni pojas ili zona koja se naziva vazduni front.
irina takvog pojasa iznosi 5-80 km. Na severnoj Zemljinoj polulopti postoje etir zonalna tipa vazdunih masa:
arktini (AV), polarni (PV), tropski (TV) i ekvatorski (EV). Izmeu ovih zonalnih tipova vazdunih masa postoje tri
vazduna fronta:
1. arktiki front (AF) - razdvaja arktiki i polarni vazduh
2. polarni front (PF) - razdvaja polarni i tropski vazduh
3. tropski front (TF) - razdvaja tropski i ekvatorski vazduh
TROPSKI FRONT formira se na granici sudara pokretne tople vazdune mase i manje pokretnog ili
nepokretnog hladnoh vazduha. Izmeu dve razliite vazdune mase obrazuje se posebna razdvojna (diskontinuitetna)
povrina. Iznad razdvojne povrine vri se kondenzacija vodene pare u toplom vazduhu, obrazuju se oblacii njihova
donja granica upravo pokazuje visinu i nagib te povrine. Padavine se izluuju samo iz altostratusa, kumulonimbusa i
nimbostratusa, u pojasu koji je od fronta udaljen 300km tokom leta odnosno 400kmm tokom zime. Prodiranje toplog
fronta u hladnu oblast donosi pogoranje vremena.
HLADNI FRONT se stvara na granici sudara pokretne hladne vazdune mase, koja podilazi ispod toplog
vazduha i prisiljava ga na brzo uzlazno kretanje. U toploj vazdunoj masi nastaje nagla kondenzacija vodene pare pa se
stvaraju gomilasti oblaci iz kojih se izluuju obilne padavine koji su tokom leta preeni nepogodama. Prodor hladnog
fronta donosi naglu promenu vremena. Uz kratak nalet hladnog vetra nastaje istovremeno obrazovanje oblaka, nedugo
zatim i izluivanje padavina. U hladoj vazdunoj masi, koja potom nailazi, vlada visoki vazduni pritisak i preteno
vedro vreme.
(isto informativno proitati prepreke kretanju vazdunih masa u udbeniku na stranama br. 176-177)

32. SINOPTIKE KARTE

Sinoptike karte (karte vremena) su specijalne geografske karte na kojima je pomou cifara i uslovnih znakova
prikazano stanje vremena na pojedinim meteorolokim stanicama u 1,7,13 ili 19h po grinikom vremenu. Ona
omoguuju deurnom meteorologu-sinoptiaru da ustanovi poloaj i poreklo vazdunih masa, poloaj vazdunih
frontova i oblasti sa padavinama, kao i poloaj ciklona i anticiklona. Uporeivanjem stanja vremena na novoj i
prethodnim sinoptikim kartama strunjak predvia njihove dalje pravce kretanja i transformacija dajui sinoptiku
prognozu vremena za sledeih 24h, a esto i za nekoliko dana unapred.
U novije vreme razvila tzv. hidrodinamika metoda prognoza vremena pomou koje se unapred dobijaju i
kvantitativne vrednosti temperature i pritiska vazduha za jedan ili vie dana.
28

Prema sadraju sinoptiek karte dele se na kompleksne i pomone. Na kompleksne nanose se svi meteoroloki
elementi i pojave, a na pomonim meteoroloki elementi, a naroito izmene u barometarskom pritisku u toku poslednja
3h sa ciljem da se uoi pravac kretanja vazdunih masa.
Prema veliini predstavljene teritorije dele se na: karte polulopti, osnovne (povrine po 4000 ili 5000km) i
mikrokarte (male povrine, po 1000km). Kao podloga za izradu sinoptikih karata u naoj zemlji i srednjoj Evropi
uzima se osnovna karta na kojoj su predstavljene oblasti izmeu 30 i 75 s. i 30 i.d. i 50 i.d.
Pored znaka na meteorolokim kartama svake meteoroloke stanice obavezno unose: vazduni pritisak,
temperaturu, pravac i brzinu vetra i vremensko stanje.

33. VANTROPSKI CIKLONI

Pojavljuju se u svim godinjim dobima, a najvie u hladnom dobu godine.
POSTANAK I RAZVITAK CIKLONA: Teorijski se moe pretpostaviti da su hladna i topla vazduna masa
pravolinijskim vazdunim frontom. Obe vazdune mase kreu se jednakim brzinama, ali u suprotnim pravcima. Takvih
frontova praktino nema jer su veliina vazdunog pritiska i vetrovi razliiti na suprotnim stranama fronta.
U pojasu fronta deavaju se razliiti poremeaju - frontalni poremeaji, a prvi oblik takvog poremeaja
ispoljava se u vidu frontalnog talasa koji se kree du fronta u smeru strujanja toplog vazduha.
Razlikuju se dve vrste frontalnih talasa:
1. stabilni - kreu se du, ali im se pri tome amplituda se sve vie smanjuje i oni brzo ieznu
2. nestabilni - amplituda pri kretanju du fronta se poveava, mase toplog vazduha prodiru sve dublje
meu hladni vazduh pa poije obrazovanje ciklona.
U razvitku ciklona razlikujemo nekoliko stadijuma:
a) amplituda frontalnog talasa poveava se na prednjoj strani - obrazuje se topli vazduni front, dok se
na zadnjoj strani formira hladni vazduni front. Oba se stiu u centru ciklona, meu njima nalazi se
oblast toplog vazduha - toplo sektor
b) amplituda frontlnog talasa poveava se sve vie, dok se irin toplog sektora svi vie sniava. Hladni
front nadire sve bre sa zadnje stranei pribliava se toplom frontu
c) kada hladni front sustigne topli, nastaje razdvajanje toplijeg sektora od tople vazdune mase
(topli sektor je sveden na minimalnu povrinu)
d) hladni front sustie topli na celoj duini. Hladne vazdune mase sa prednje i zadnje strane ciklona,
spojile su se i izdigle topli vazduh. U ovom stadijumu ciklon je poznat kao okluzije.
Cikloni se retko pojavljuju usamljeni, iz prvog sledi niz njih. Grupu ciklona koji se ovako kreu nazivamo
nizovi (porodice, familije) ili serije ciklona. Proseno trajanje cikolna, od pojave prvog do poslednje, iznosi oko 5-6
dana.
PUTANJA CIKLONA: Veina ciklona dolazi sa severnoamerikog kontinenta. Njihov najvei broj odlazi ka
Grenlandu, Islandu i etlendskim ostrvima a manji broj ka Velikoj Britaniji i Biskajskom zalivu.
U naoj zemlji snano utiu cikloni koji dolaze iz enovskog zaliva.

34. TROPSKI CIKLONI

( Ciklon je polje niskog vazdunog pritiska sa spiralnim sistemom strujanja vazduha na centru niskog pritiska;
Anticiklon je polje visokog vazdunog pritiska sa zatvorenim izobarama i maksimalnim pritiskom u centru)
Tropski cikloni su razorni vrtloni vetrovi, koji obuhvataju prostor sa prenikom do 500km dok je u njihovom
centru prostor tiine sa prenikom od 45km oko kojeg duvaju vetrovi sa brzinama 280 km/h. U samom oku oluje
29

su visoki talasi, koji dolaze iz razliitih pravaca, sudaraju se, pa su veoma opasni. Oko prostora tiine izrazito su
gusti kumulonimbusi iz kojih pada jaka kia pa se vidljivost smanjuje na svega 20-30m.
Najveu opasnost za ljude predstavljaju oni tropski cikloni koji se iznenade srue na neki promorski grad ili
ue reke. Tada izazivaju izdizanje nivoa mora (ciklonska plima). Postoje posebni meteoroloki roboti koji
najavljuju dolazak ciklona kada je on udaljen od obale i preko 450 km.
Tropski cikloni se ne pojavljuju u bilizini samog ekvatora, a vrlo rektko u irinama niim od 8-10 . U tropima
ovi cikloni se kreu brzinom oko 10-15 km/h. Oni se pojavljuju u onim tropskim rejonima okeana, gde je tropski front
najvie udaljen od ekvatora u letnjoj polovini godine. - rejon Filipinskih ostrva, Juno-kinesko more, Bengalski zaliv,
Arapsko more, Karibsko more i Velikih Antilskih ostrva na severnoj polulopti, a rejon oko Maskarenskih ostrva u
Indijskom okeanu, Samoanskih i Novohebridskih ostrva u Pacifiku na junoj polulopti.
Tropski cikloni imaju razliita lokalna imena. U severnom i zapadnom Pacifiku nazivaju se tajfuni, u srednjem
delu Pacifika orkani ili herikeni, u Srednjoj Americi - uragani. U Indijskom okeanu - cikloni, oko severozapadne
Australije - vili-vili.

35. ANTICIKLONI I VREMENSKA STANJA U NJIMA

Anticiklon je oblast povienog vazdunog pritiska sa zatvorenim izobarama i maksimalnim pritiskom u centru.
U njemu duvaju slabi vetrovi ija brzina se poveava sa udaljavanjem od sredita ciklona. Pravac vetrova je suprotnog
smera nego u ciklonu.
Razlikuju se etiri tipa ciklona:
1. Pokretni anticiklon koji se kree du vazdunog fronta izmeu pojedinih ciklona ili uzastopnih ciklona
2. Pokretni anticiklon na kraju ciklonske serije (vei od prvog)
* ova dva tipa kreu se brzinom od 30-40 km/h od zapada ka istoku, u niim irinama se postepeno transormiu i obrazuju subtropski anticiklon.
3. Kvazistacionarni anticikloni subtropskih irina dinamikog porekla koje se popunjavaju masama tropskog
vazduha pa je u njima vazduh topao i na veim visinama
4. Kvazistacionarni anticiklon vantropskih irina termikog porekla koje se razvijaju zimi u prehlaenoj
polarnoj i arktinoj oblasti
VREMENSKA STANJA U ANTICIKLONIMA: Po vremenskim prilikama anticikloni se dele u dve grupe:
- Zimi se razvijaju postojani anticikloni. Vreme je oblano. Reflektujui najvei deo Sunevog zraenja, sneg
neposredno utie na sniavanje temperature vazduha i povienja pritiska u anticiklonu. Vazduh je suv, a
vreme u poetku vedro. Tokom noi moe doi do kondenzacije vodene pare i obrazovanja radijacione magle.
Azorski (subtropski) anticiklon ima najvei znaaj za vremenske prilike u zapadnoj i junoj Evropi od kojeg
se odvajaju dugaki klinovi koji prodiru na istok do Karpata, uslovljavajui preteno lepo i toplo vreme.
- Leti se u anticiklonu pri vedrom nebu vazduh sve vie zagreva jer je obdanica dua od noi i insolacija je
je vea od izraivanja toplote. Zbog toga su temperature vazduha sve vie i u atmosferi vlada labilno stanje
ravnotee - pojavljuju se lokalna uzlazna strujanja pregrejanog vazduha pa se obrazuju kumulusi i kumulonimbusi iz kojih se izluuju padavine.
U vreme nepogoda pojavljuju se lokalne oluje i vihori. Meu njima najpoznatiji je tornado.
Tornado je vrlo jak vetar sa priblinom vertikalnom, ali ee iskoenom osom, sa prenikom od nekoliko
desetina metara. U njemu je vazduni pritisak vrlo nizak. Sputa se u vidu levka iz niske baze gomilasto-kinog oblaka,
a u susret njemu izdie se sa zemlje drugi levak od kapljica i praine pa se spajaju. Izaziva velike materijalne tete.
Najee se pojavljuju u SAD. Tornado se sastoji iz tri dela: horizontalnih vrtloga u oblaku (iz kojeg se pojavljuje
levak), jednog ili vie levka i drugih vrtloga koja obrazuju kaskadu (futrolu). (detaljno o uticaju tornada na ivote
ljudi nalazi se u udbeniku na stranama brj. 196, 197 i 198.)
30

36. ATMOSFERSKE NEPOGODE

Nepogode su nagla pogoranja vremena, za ijeg trajanja se izlue obilne padavine, praene elektrinim
pranjenjima oblaka (pojava munja). Geografski raspored nepogoda je teko napraviti jer svakog asa na Zemlji
protie oko 1800 nepogoda. Najvei broj dana sa nepogodama su u tropskom pojasu (preko 200 godinje) - Amazonija,
Java, Sumatra, obale Gvinejskog zaliva, sliv Konga, ali ima i onih oblasti u kojima nepogode nisu zabeleene
decenijama (pustinje - Atakama, neki krajevi Saudijske Arabije i polarne oblasti).
ATMOSFERSKI ELEKTRICITET: Proces obrazovanja elektriciteta u olujnim oblacima je veoma sloen,
taj problem je znatno sloeniji u ogromnim razmerama. Oni imaju u bazi veinom negativan, a u viim delovima
pozitivan naboj. Postoje i oblaci sa tri zone naboja: pozitivan u najviim delovima, negativan u sredini i pozitivan u
bazi oblaka.
Kada je u bazi oblaka negativan naboj, tada se prema njemu, na zemljitu koncetriu pozitivni elektrian naboj,
ili obratno kada je u oblako pozitivan naboj, na zemljitu je negativan, ali jo vie povean. Ta oblast indukovanih
naboja kree po Zemljinoj povrini kao elektrina senka olujnog oblaka iznad nje. Munja se pojavljuje tek kada
razlika elektrinog potencijala izmeu olujnog oblaka i zemljita dostigne 1-3 milijarde volti. Udar munje se ne dogaa
trenutno. Munja dostie brzinu od oko 100000 km/sec. a temperatura u kanalu dostie 30000 C te munja imaju belu
boju. Munje se najee pojavljuju u oblacima (65%). Delimina odbrana od munja efikasna je pravilnim
postavljanjem gromobrana na viim zgradama i tornjevima.
Atmosferski elektricitet se zapaa, sem munja, u jo nekoliko oblika: loptaste munje (munje u obliku lopte
koje plove po vazduhu), vatra sv. Elma (tiho elektrino pranjenje za vreme nepogoda)
Prema nainu postanka razlikujemo dve vrste nepogoda:
1. TERMIKE NEPOGODE: posledica su letnje pregrejanosti vazduha, njegovog naglog uzdizanja,
hlaenja, pojave kondenzacije vodene pare i obilnog izluivanja grada i kie, praenih elektrinim pranjenjem oblaka
(pojavom munja). Ovakve nepogode ne traju dugo, lokalne su prirode i deavaju se u odreenoj vazdunoj masi.
Uglavnom se pojavljuju u letnjoj polovini godine, u tropskom pojasu su svakodnevna pojava. Ove nepogode izazvane
su iskljuivo silnim zagrevanjem vazduha, veoma su retke pojave. Znatno su ee pojave nepogoda nastalih u viim
slojevima troposfere pri odreenim procesima u atmosferi.
2. FRONTALNE NEPOGODE: deavaju se na vazdunim frontovima (da dodiru vazdunim masa). Izrazitije
su na hladnom frotnu gde je nagla smena vremena praena najpre jakim vetrovm, zatim obilnim padavinama, koje ne
traju dugo. Na hladnom frontu dogaaju se estoke nepogode zbog velikih turbulencija toplih i hladnih vazdunih
masa. Na toplom frontu su znatno slabije nepogode od na hladnom. Ovim nepogodama prethodi pojava perjastopramenastih oblaka u vidu zareza, a zatim sve niih i guih oblaka iz kojih se izluuju manje intenzivne padavine
nego na hladnom frontu, ali sa duim trajanjem. Posle prolaska toplog fronta nastaje toplo i vedro vreme ili umereno
oblano vreme.
Frontalne nepogode su znatno rasprostranjenije od termikih, ali ih nikad nema u tropskom pojasu. Nemaju
vremensku pravilnost u pojavljivanju.

37. DEFINICIJA KLIME, SOLARNA I FIZIKA KLIMA

DEFINICIJE KLIME:
Najee citirama definicija klime je ona koju je dao J.Han u svom poznatom delu Handbuch der
Klimatologie: Klima predstavlja skup svih meteorolokih elemenata, koji karakteriu srednje stanje atmosfere na
raznim takama Zemljine povrine, naroito u njegovim odnosima prema organskom svetu., koju je prihvatio i
istaknuti francuski geograf Emanuel de Marton, kao i J.Cviji i P.Vujevi.
Slinu definiciju klime dao je i sovjetski geograf L.S. Berg: Pod klimom treba razumeti srednja stanja raznih
meteorolokih pojava (ili atmosferskih procesa ili osobenosti vazdunih masa), ukoliko se to srednje stanje ispoljava
na ivotu biljaka, ivotinja i oveka, a takoe i na tipu tla.
31

U savremenoj klimatologiji pojam klime se svi vie vezuje za viegodinji reim vremena.
U novijim radovima nailazimo na jasnije definicije klime. J.S.Rubentajn i O.A. Drozdov u udebniku Kurs
klimatologii daju sledeu definiciju klime: Prosek karakteristinih vremenskih procesa, koji su prouzrokovani
Sunevim zraenjem, osobinama podloge i atmosferskom cirkulacijom, koja je zavisna od njih.
S.P. Hromov i L.I. Mamontova su dali neto opirniju definiciju klime: Klima - ukupnost atmosferskih uslova,
karakteristina za svako mesto na Zemlji zbog njegovog geografskog poloaja, koja se menja tokom godine, koja se
koleba u odreenim granicama iz godine u godine, ali se vrlo malo menja od jednog prema drugom viegodinjem
periodu.
Danas smatramo da je najkompletnija definicija klime ona koju je predloio sovjetski klimatolog B.P. Alisov
1952.godine: Klima je zakonita naizmeninost meteorolokih procesa, odreena kompleksom fiziko-geografskih
uslova, koja se ispoljava u mnogogodinjem reimu vremena, osmatranom u datom mestu.
SOLARNA I FIZIKA KLIMA:
Kada bi Zemlja homogena (sastojala se samo od vode ili ravnog kopna i bez atmosfere), onda bi klima na njoj
zavisila samo od Sunevnog zraenja i Zemljinog izraivanja toplote. Intenzitet Sunevog zraenja na Zemljinoj
povrini srazmeran je konusu geografske irine, i izoterme bi se poklapale sa uporednicima, a sve klimatske pojave bi
se pravilno menjale iz dan u dan svake godine - takvu klimu nazivamo solarnom (matematikom).
Solarna klima ne postoji jer je Zemljina povrina nehomogena i ima atmosferu. Pod uticajem geografskih
faktora solarna klima se menja u fiziku (realnu) klimu. Najznaajniji geografski faktori klime su:
1. GEOGRAFSKA IRINA uslovljava pojavu zonalnosti Sunevog zraenja pa i raspodelu temperature
vazduha
2. NADMORSKA VISINA dovodi do vertikalnih klimatskih podela pa su uslovi u ravnicama drugaiji su
nego na planinama - vazduni pritisak opada sa visinom, intenzitet Sunevog
zraenja je i efektivnog izraivanja se poveava, sniava se temperatura, smanjuje
se vlanost, ... posledica toga je postojanje vertikalnih klimatskih zona.
3. RASPODELA KOPNA I MORA - u zavisnosti od poloaja nekog mesta u odnosu na obalsku liniju
govorimo o njegovom stepenu kontinentalnosti, povezana je i sa
centrima niskog i vazdunog pritiska kao i na cirkulaciju atmosfere
4. RELJEF ima veliki uticaj, ne samo nadmorskom visinom, ve i svojim oblicima, utie na termiki reim
(prisojne i osojne strane), planine utiu na poremeaj vazdunih strujanja...
5. OKEANSKE STRUJE izazivaju velike termike razlike u moru svojim toplim i hladnim vodama
(tople vode zagravaju hladne, i obrnuto)
6. BILJNI, SNENI I LEDENI POKRIVA - gusta vegetacija smanjuje dnevne amplitude temperature
tla, a posredno utie na temperaturu vazduha ali njihov uticaj nije velik. Sneni pokriva deluje
kao toplotni izolator, umanjuje radijaciju
7. ANTROPOGENI UTICAJ u osnovi je degenerativnog tipa, unitavaju se umski pokrivai, isputaju
se velike koliine tetnih gasova u atmosferu, manja se vrsta podloge, a antropogeni uticaj
svodi se i na mikroklim (pozitivno - melioracija klimata).

38. KLIMATSKI I TOPLOTNI POJASEVI

KLIMATSKI POJASEVI: Zemljina povrina podeljena je na pet klimatskih pojaseva:
1. ARKI POJAS - nalazi se izmeu povratnika, u njemu je Sunce dva puta u zenitu, zraenje je veliko
i prilino ujednaeno, velika apsolutna vlaga vazduha, godinje amplitude
temperature su male (godinja doba su nepoznata pojava).
2. UMERENI POJASEVI - nalaze se izmeu povratnika i polarnica obeju irina, Sunce nikada nije u
u zenitu, jednom godinje dostie najvii poloaj - tada poinje leto na odg.
polulopti, a kada dostigne najnii poloaj poinje zima odg. polulopte, u
njemu postoje i dva prelazna godinja doba - prolee i jesen
32

Zbog velikog prostranstva u meridijanskom pravcu u njemu su velike razlike

u godinjem toku temperature, te se izdvajaju sporedni klimatski pojasevi:
subtropski, umereni i subpolarni
3. HLADNI POJASEVI: nalaze se izmeu polarnica i polova na obe polulopte, ne postoji normalna
podela na 24-oasovnog dana na dan i no, insolancija je skoncentrisana na
letnju, a radijacija na zimsku polovinu godine, tlo je jako rashlaeno
(zamrznuto), ne postoje prelazna godinja doba, leto prelazi naglo u zimu i
obrnuto
TOPLOTNI POJASEVI: A. Supan predloio je podelu Zemljine povrine na pet temperaturnih pojaseva:
1. TOPLI POJAS - lei s obe strane polutara, najiri je na kontinentima a ui na okeanima zbog hladnih
morskih struja, njegove granice istovremeno predstavljaju i polarnice granice palmi
i pasatskih vetrova
2. UMERENO TOPLI POJASEVI - nalaze se izmeu godinjih izotermi od 20 C i izoterme od 10 C
najtoplijeg meseca odgovarajue polulopte, te su iri na kopnu nego
na moru, znaajna je kao polarna granica uma i ita
3. HLADNI POJASEVI - nalaze se izmeu polova i izoterme od 10 C najtoplijeg meseca odgovarajue
polulopte, iri su na kopnu nego na moru
Po Supanovoj podeli Zemljine povrine na temperaturne pojaseve topli pojas je povean za 8%. umereni je
smanjen za 16,5%, dok je hladni povean za 8%

39. MAKROKLIMA, MEZOKLIMA I MIKROKLIMA

MAKROKLIMA se odnosi na klimu u planetarnim razmerama (klimu Zemlje, veih predeonih celina - tundre,
stepe, pustinje ili klime iznad veeg morske ili okeanske oblasti). Prouavanja se zasnivaju na rezultatima viegodinjeg
osmatranja standardnih meteorolokih stanica koje se nalaze na prouavanoj teritoriji. Makroklima se odnosi i na klimu
pojedinih zemalja.
MEZOKLIMA (LOKALNA KLIMA) odnosi se na klimu manjih predeonih celina (krako polje, vea rena
dolina, umski kompleks, jezero i njegova ua okolina, grad, itd). Predstavlja jednu od mnogobrojnih komponenata
makroklime. Pri prouavanju koriste se rezultati osmatranja standardnih meteorolokih stanica kao i specijalnih
meteorolokih stanica.
MIKROKLIMA odnosi se ili na prouavanje malih povrina (umski pojasevi i proplanak, malo jezero,
pojedini delovi grada,...) ili na prizemni sloj vazduha nii od 2m. Mikroklima odnosi se i na klimu ageografskih veliina
(klima u skladitu, hladnjai, stanovima,...). Prouavanja se zasnivaju na podacima osmatranja najblie meteoroloke
stanice. Ova prouavanja su razvijena u SAD, Rusiji, Nemakoj, Bugarskoj, itd.

40. RELJEF I MIKROKLIMA

Reljef ima veliki uticaj na mikroklimu. Uzvienja smanjuju amplitudu dnevnih temperatura, dok razna
udubljenja poveavaju. U toku dana vazduh se u dolinama, pa i u udubljenjima, vie zagreje i tu se, zbog manjeg
provetravanja, najveim delom i zadrava.
Znatne razlike u temperaturi vazduha nastaju na padinama udubljenja koje su uslovljene ekspozicijom strane.
Prisojne strane su za 5-6 C toplije od osojnih. Iako te razlike u temperaturi prizemnog sloja vazduha na istoj padini nisu
velike, one imaju veliki znaaj za fotofenoloke pojave to se ogleda u ranijem cvetanju ili sazrevanju plodova iste
vrste. Padine koje su okrenute ka zapadu se neto toplije od onih koji su okrenute ka istoku. Razlog tome je to se
znatan deo Suneve toplotne energije troi na isparavanje vlage na obe padine, a u popodnevnim asovima, one su
dovoljno isuene pa se toplotna energija koristi za zagrevanje.
33

Reljef utie na veliinu isparavanja. Ono je vee na uzvienjima, gde su jaa i ea strujanja vazduha nego u
udubljenjima, u kojima je slabija cirkulacija vazduha. Veliina ispravanja vea je na prisojnim, nego na osojnim
stranama, isto tako ona je vea na zapadnim nego na istonim stranama.
U zavisnosti od ekspozicije padine, one imaju nejednaku vlanost tla. Vlanost je najmanja na najviim
delovima, a najvea na dnu. Poveanje vlanosti dolazi i kao posledica slivanja padavina niz padina, veliina upijanja
padavina vea je na manjim nagibima padine.
Usamljeni breuljci utiu na brzinu vetra tako to je ona najvea na njihovim padinama, a najmanja na
zavetrinskom delu.
Posebni mirkoklimatski uticaji su u aluvijalnim ravnima reka. Temperatura vazduha u njima je leti nia za 1 C,
dok je relativna vlanost vea za 10%.
Povoljniji mirkoklimatski uslovi u dolinama, koje su useene u uporednikom (paralele), nego u podnevakom
pravcu (meridijani). U podnevakim dolinama padine nisu osvetljene izvesno vreme u jutarnjim i veernjim asovima.
U dolinama uporednikog pravca jedna dolinska strana je izrazito prisojna, a druga osojna.

41. VEGETACIJA I MIKROKLIMA

Biljni svet daje mikroklimi izvesna svojstvena obeleja, neki klimatolozi izdvajaju prema uticaju pojedinih
tipova vegetacije dve vrste specifine mikroklime - klima zasada i klima uma.
KLIMA ZASADA pojavljuje se ispod niske kulture i samonikle travne vegetacije. Njene osobine zavise najvie
od gustine i visine biljnog pokrivaa.
1. Temperatura vazduha zavisi od albeda kulture i samonikle travne vegetacije. Veliina njihovog
albeda kree se od 15% do 30% Sunevog zraenja. Gusti pokriva trave proputa do tla mali deo
globalnog zraenja, pa je u takvoj vegetaciji temperatura vazduha iznad tla uglavnom nia, nego
nada ogolienim zemljitem, dok je nou obratno.
2. Isparavanje sa povrine travnog prekrivaa je vrlo veliko, prema nekim istraivanjima vee i od
isparavanja sa slobodne vodene povrine manjih vetakih jezera. Isparavanje zemljita ispod travnog
pokrivaa znatno je manje nego sa ogolienih povrina.
3. Relativna vlanost u travnoj vegetaciji je velika zbog isparavanja sa tla i transpiracije. Nou su najnie
temperature vazduha u blizini aktivnog sloja, tj. skoro na povrini lista. Tu je relativna vlanost
visoka, pa se po liu izluuje rosa.
4. Padavine se znatnim delom zadravaju na liu pre nego to dospu do tla. Lie poveava povrinu
po kojoj se raspodeljuje voda padavina - na livadama ta povrina je 20-40 puta vea od povrine
ogolienog zemljita. Sneg se zadrava na liu i izmeu njega pada do tla..
KLIMA UMA je slina klimi zasada, ali postoji mnotvo njenih varijanata, to zavisi od vrste drvea,
njegove starosti i naina korienja uma. S obzirom na prostranstvo uma, mikroklimatski uslovi mnogih krajeva
zavise od njihove rasprostranjenosti i vrste.
Aktivni sloj u umi nalazi se u nivou kruna drvea. Tu se apsorbuje i izluuje radijacija, vlaga dospeva u
atmosferu, smanjuje se brzina vetra. ume apsorbuju 80-95% Sunevog globalnog zraenja, jedan deo se zadrava u
aktivnom sloju, a drugi prodre do tla.
1. Temperatura vazduha u umi odlikuje se manjim dnevnim i godinjim amplitudama. U listopadnim
umama prizemni sloj vazduha je najtopliji u periodu pred listanjem, tada je i zemljite najtoplije.
Ekstremne temperature pojavljuju se na nivou aktivnog sloja: nou (izraivanje toplote obiljem
rose), pre podneva (isparavanje sve rose i zagrevanje povrine lia), posle podneva (smanjivanje
zagrevanja.
2. Isparavanje u umama bilo i ostalo predmet diskusije strunjaka. Jedni tome pridaju veliki znaaj,
drugi to umanjuju. Danas se smatra da uma isparava manje vlage od dobre livade ili povrina koje
koje su pod itaricama.
3. Relativna vlanost u umama je visoka i ujednaena. To je jedna od najkarateristinijih odlika mirkoklime uma. Vlaga dospeva preteno sa povrine lia, manje sa tla. Sa isparavanjem je poveano
34

i izluivanje fitoncida, koji tite biljni svet od svojih spoljnih neprijatelja - bakterija, manjih insekata
a odbijaju i neke vrste ivotinja.
4. Padavine se izluuju neto vie u umama nego na susednim poljima. Uticaj uma na poveavanje
padavina objanjava se neravninom povrine kronji u umama. Prilikom kie, deo njene vode ostaje
u krunama na liu, neto na granju i stablima, a jedan deo dospeva do tla i vlai ga.
5. Smanjena osvetljenost je najizrazitija odlika mikroklime uma. Sumrak i no poinju mnogo ranije
nego na susednim poljima.
KLIMA UMSKIH PROSEKA znatno se razlikuje od klime ume. U procesima postoji zatita od vetra, ali
nema nikakvih smetnji da se zemljite zagreva globalnim sunevim zraenjem, ali isto tako ne postoji prepreka
izraivanju zemljita. Klima uma u celini predstavlja najujednaeniji tip klime i ona deluj umirujue na organizam
oveka. Za nju su karakteristine smanjena osvetljenost, ujednaene umerene temperature vazduha i njegova velika
vlanost i skoro potpune tiine.
umski zatitni pojasevi utiu na brzinu vetra, isparavanje, temperaturu vazduha itd. Veliina tog
uticaja uglavnom se poveava sa irinom pojasa i visinom njegovog drvea. umski pojasevi smanjuju brzinu vetra s
obe njegove strane. Na zavetrinskoj strani zapaa se smanjivanje brzine. Zbog smanjene brzine vetra u prizemnom
sloju vazduha zatienih povrina jako se smanjuje isparavanje. Smanjivanje brzine vetra na zatienim povrinama
slabi cirkulaciju vazduha. On se zadrava, pa je vazduh izmeu pojaseva donju topliji a nou hladniji. Poseban je uticaj
umskih zatitnih pojaseva i uma na zadravanje snega, koji vetrovi donose sa otvorenih polja.
Najizrazitiji uticaj vegetacije na mikroklimu zapaa se poreenjem podneblja u centru neke vee oaze i na
njenim perifernim delovima, na ivici pustinje. Nia temperatura vazduha i tla u oazama prouzrokovana je velikim
utrokom toplote pri isparavanju vode i vegetacije, koje je intenzivno i nou jer je mala relativna vlanost okolnog
pustinjskog vazduha.

42. JEZERA I MIKROKLIMA

Jezera imaju veliki uticaj na klimu u svom priobalskom pojasu. Ukupna povrina svih jezera na Zemlji iznosi
oko 2,68 miliona km2, to sainjava 1,8% kopna. Uticaj jezera na klimu osea se po sveini kada im ovek prilazi
tokom leta, a po manjoj hladnoi tokom zime.
Jezera sa malim koliinama vode ne mogu da utiu na klimu svoje okoline (leti se ona jako zagreju, a u
hladnijem delu godine brzo odaju akumuliranu toplotu, pa ako se zalede deluju na klimu skoro kao i kopno).
Termiki uticaj jezera na klimu pribrenog pojasa najbolje pokazuje primer Ohridskog jezera. U njegovom
basenu akumulirano je 50,53 km3 vode. Pod njenim termikim delovanjem, godinja amplituda temperature vazduha,
manja je u Ohridu za 3,2 C nego to je u Bitolju. Jezera kao to su Kaspijsko, Aralsko i Bajkalsko deluju na klimu
svoje okoline skoro kao mora (ova klima ima izvesne maritimne odlike, iako su jezera duboko u unutranjosti
kontinenata).
Velika vetaka jezera takoe imaju znatan uticaj na klimu svog pribrenog pojasa. Ovaj uticaj najbolje se vidi
na primeru Kujbievskog zagata (jezera) na Volgi. On se prostirue uz Volgu u duinu oko 500 km, a uz Kamu 300 km,
prosena irina mu je 10 km (najvea 40 km), povrina iznosi 6500 km2, a zapremina 58 km3.
Nad samim jezerom dnevna amplituda temperature vazduha u junu iznosi 6-7 C, a sa udaljavanjem 12-13 C. Zbog
poveanog isparavanja nad jezerom je relativna vlanost vazduha vea danju za 10-12%, a nou za 5-8% nego na malo
udaljenijim mestima. Postojanje ovog jezera izmenilo je i reim vetrova u pojasu irokom oko 10 km. Pri duvanju vetra
sa jezera na kopno njegova brzina se smanjuje u pojasu irokom oko 1 km, a u suprotnom smeru se zapaa poveanje
brzine. Kujbievsko jezero delimino utie i na poveanje oblanosti.

43. OSNOVI KEPENOVE KLASIFIKACIJE KLIMATA

35

Kepen je izdvojio pet glavnih klimata, koje je oznaio poetnim velikim slovima abecede:
A - tropski vlani klimat
B - suvi klimat
C - umereno-topli klimat
D - umereno-hladni klimat (borealni klimat)
E - hladni klimat
U svakom od njih izdvaja po 2-3 tipa, pa njegova klasifikacija obuhvata ukupno 11 glavnih klimatskih. Kepen
nije stavio u glavne klimatske tipove Tropsku monsunsku klimu (Am), te njegova osnovna klasifikacija ima 11 glavnih
klimatskih tipova, a izloenih ima 12.

KLIMATSKA
GRUPA
A
TROPSKI KINI
KLIMATI
prosena temperatura
vazduha najhladnijeg
meseca via od 18 C

B
SUVI KLIMATI

C
UMERENO TOPLI
KINI KLIMATI
prosena temperatura
vazduha najhladnijeg
meseca je izmeu 18 C i
-3 C

KLIMATSKI TIP
STALNO VLANI:
1. Tropska vlana (praumska) klima - Af - nema suvog perioda; najsuvlji mesec prima preko
60mm padavina.
2. Tropska monsunska klima - Am - ima jedan suv period; u najsuvljem mesecu prima manje
od 60mm padavina
SUVA ZIMA:
3. Savanska klima - Aw - u najsuvljem mesecu manje od 60mm padavina, zimska oskudica u
padavinama moe da se nadoknadi letnjim
STEPSKA KLIMA:
4. Stepska klima - BS - ako se sa r oznai godinja visina padavina u cm, a sa t srednja godinja
temperatura vazduha u C onda su karakteristike ove klime sledee:
r t + 14 (pri letnjim padavinama)
r t + 7 (kada nema sunog perioda)
r t (pri zimskim padavinama)
PUSTINJSKA KLIMA:
5. Pustinjska klima - BW - ako se sa r oznai godinja visina padavina u cm, a sa t srednja
godinja temperatura vazduha u C onda su karakteristike ove
klime sledee:
r < t + 14 (pri letnjim padavinama)
r < t + 7 (kada nema perioda sa padavinama)
r < t (pri zimskim padavinama)
SUVA ZIMA:
6. Sinajska (umereno topla) kina klima - Cw - u mesecu sa najveom koliinom padavina kie
je bar 10 via nego u najsuvljem zimskom mesecu.
SUVO LETO:
7. Sredozemna klima (klima masline) - Cs - padavine u najvlanijem mesecu vee su bar 3 puta
od padavina u najsuvljem letnjem mesecu (oko
30mm, ne vie tokom letnjih meseca)
UVEK VLANO:
8. Umereno topla i vlana klima - Cf - neznatne razlike u padavinama u ekstremnim mesecima
(najvlanijeg i najsuvljeg)

36

D
SUVA ZIMA:
BOREALNI
9. Borealni klimat sa suvom zimom - Dw - u mesecu sa najveom koliinom padavina njih je
SNENO-UMSKI
najmanje 10 puta vie nego u najsuvljem zimskom
KLIMATI
mesecu
prosena temperatura
vazduha najhladnijeg
meseca nia od - 3 C;
srednja temperatura
najtoplijeg meseca via od
10 C

STALNO VLANO:
10. Vlani borealni klimat - Df - neznatne razlike u padavinama u ekstremnim mesecima
(najvlanijeg i najsuvljeg)

E
POLARNA KLIMA TUNDRE:
SNENI KLIMATI 11. Polarna klima tundre - ET - prosena temperatura najtoplijeg meseca via od 0 C
POLARNA KLIMA VEITOG LEDA:
prosena temperatura
12. Polarna klima veitog leda - EF - prosena temperatura najtoplijeg meseca nia od 0 C
najtoplijeg meseca nia od
10 C

Oznake slova latinske abecede koje se nalaze u tabeli (ostale oznake vezane za Kepenovu klasifikaciju klimata
nalazi se u udbeniku na stranama br. 223 i 224):
A - prosena temperatura vazduha najhladnijeg meseca via od 18 C
B - koliina padavina ispod sune granice
C - temperatura najhladnijeg meseca izmeu 18 C i - 3 C
D - temperatura najhladnijeg meseca ispod - 3 C, najtoplijeg iznad 10 C
E - temperatura najtoplijeg meseca nia od 10 C
f - stalno vlani klimat, dovoljno kie ili snega u svim mesecima
m - prelazna praumska klima uprkos jednom suvom dobu
w - najsuvlje u zimu odnosne polulopte
W - pustinjska klima
S - stepska klima
s - najsuvlje doba u leto odnosne polulopte
T - klima tundre, temperatura najhladnijeg meseca izmeu 0 C i 10 C
F - temperatura najtoplijeg meseca nia od 0 C

44. GEOGRAFSKI RASPORED KEPENOVIH KLIMATA NA ZEMLJI I U

SRBIJI
TROPSKI KINI KLIMATI:
TROPSKA VLANA (PRAUMSKA) KLIMA - Af - zastupljena je u Amazoniji, veem delu sliva Konga i
na ostrvima Malajskog arhipelaga (kroz sve tri oblasti prolazi ekvator!).
Tipini predstavnici ovog klimata su Padang (Indonezija) i Singapur.
TROPSKA MONSUNSKA KLIMA - Am - najrasprotranjenija je u primorskom pojasu jugoistone Azije
(Vijetnam, delta Ganga i Bramaputre, Mjanmar i na Malabarskom primorju
(Indija)). Neznatno je zastupljen u severoistonoj Australiji, a vie u
severoistonoj Amazoniji, Gijani (Francuska Gvajana) i istonoj Venecueli.
Tipini predstavnici ovog klimata su Mumbaj (Indija) i Akijab (Mjanmar).
KLIMA SAVANA - Aw - tipina je u oblastima izmeu 5-10 i 15-20 na obema irinama (juni Sudan,
vanplaninska Etiopija, u primorju izmeu ua Dube i Limpopa (istona
Afrika), zapadni Madagaskar, Dekan (Indija), Indokina, severna Australija,
pacifika obala Meksika, Jukatan, sliv Orinoka i na Brazilskoj visoravni.
37

Tipini predstavnici ovog klimata su Asuan (Egipat) i Urumi (Kina).

SUVI KLIMATI:
STEPSKA KLIMA - BS 1. TOPLA STEPSKA KLIMA - BSh - severno i juno od Sahare, jugozapadna Afrika, severozapadna
Arabija, juni Iran i Irak, severozapadna Indija, sever i istok
Velike pustinje u Australiji
Tipian predstavnika je Delhi (Indija)
2. HLADNA STEPSKA KLIMA - BSk - juna Ukrajina, Prikaspijska nizija, oko Azijskih pustinja,
juno od Velike pustinje u Australiji, Patagonija i sa obe
strane Stenovitih planina u Severnoj Americi.
Tipian predstavnika je Ahtuba (Rusija, Volgograd).
PUSTINJSKA KLIMA - BW 1. TOPLA PUSTINJSKA KLIMA - BWh - Sahara, juna Arabija, Indija - pustinja Tar, Australija Velika Pustinja, SAD - Dolina Smrti.
Tipian predstavnik je Asuan (Egipat)
2. HLADNA PUSTINJSKA KLIMA - BWk - srednja Azija (od Karakoruma do Gobija), Namib
(jugozapadna Afrika), juni priatlantski pojas Patagonije.
Tipian predstavnik je Urumi u Kini.

UMERENO TOPLI KINI KLIMATI

SINAJSKA (UMERENO TOPLA) KLIMA - Cw - srednja Kina i supodina Himalaja u Aziji, visoravni
Afrike juno od polutara, juni Brazil i Urugvaj. Neznatno je
zastupljena u istonoj Australiji, istonom Madagaskaru, planine
Etiopije i zapadni Meksiko.
Tipini predstavnik ovog klimata sa arkim letima je antou u Kini,
a sa umereno toplim letima ceo Meksiko.
SREDOZEMNA KLIMA (KLIMA MASLINE) - Cs - primorski krajevi oko Sredozemnog mora, jugozapadna Australija, najjuniji krajevi Afrike, srednji ile i Kalifornija.
Tipini predstavnik ovog klimata sa arkim letima su Atina i Malaga,
a sa toplim letima Los Aneles.
UMERENO TOPLA I VLANA KLIMA - Cf - Velika Britanija, zapadna Francuska, zemlje Beneluksa
(Belgija, Holandija i Luksemburg), Nemaka, Danska, Poljska, juna
vedska, jugoistok SAD (osim Floride), oko ua Parane, juni ile,
Japan, istona Australija i Novi Zeland.
Tipian predstavnik ovo klimata sa arkim letima je Tokio, a sa toplim letima Pariz.

BOREALNI UMSKO-SNENI KLIMATI

BOREALNI (UMERENO-HLADNI) KLIMAT SA SUVOM ZIMOM - Dw - istoni Sibir, sovjetski
Daleki Istok, sever i istok (Mandurija) Kine . U zavisnosti od prosenih mesenih
temperatura vazduha deli se na sledee tipove:
1. SUVA BOREALNA KLIMA SA ARKIM LETOM - Dwa - severoistona Kina. Tipian
predstavnik je Peking.
2. SUVA BOREALNA KLIMA SA TOPLIM LETOM - Dwb - severna Mandurija (Kina), i
donji sliv Amura. Tipian predstavnik je Harbin (severoistok
38

Kine - Mandurija)
3. SUVA BOREALNA KLIMA SA SVEIM LETOM - Dwc - istoni Sibir i Sovjetski Daleki
Istok. Tipian predstavnik ita (Rusija, Bajkalsko jezero).
4. SUVI BOREALNI KLIMA SA VRLO HLADNOM ZIMOM - Dwd - istona Jakutija, u
slivovima srednjih tokoma Lene, Indigirke i Kolima. Tipian
predstavnik je Ninji Koljimsk i Jakutsk.
BOREALNI (UMERENO-HLADNI) VLANI KLIMAT - Df - severna Azija, severna Evropa i severni
deo Severne Amerike. U zavisnosti od prosenih mesenih temperatura vazduha deli
se na sledee tipove:
1. VLANA BOREALNA KLIMA SA ARKIM LETOM - Dfa - sliv gornjeg toka reke Misisipi,
vei deo Donjeckog basena u Vlakoj niziji. Tipian predstavnik je Bukuret.
2. VLANA BOREALNA KLIMA SA TOPLIM LETOM - Dfb - evropski deo Rusije,severna
Rumunija, istok Poljske, Hokaido (Japansko ostrvo), juna
Kanada. Zastupljen je i na nekim planinama - u Alpima,
Karpatima, Kavkazu, Anadoliji i na Junom ostrvu Novog
Zelanda. Tipian predstavnik je Moskva.
3. VLANA BOREALNA KLIMA SA SVEIM LETOM - Dfc - vei deo Kanade, vedska,
Finska, severni deo evropske Rusije, zapadni i srednji Sibir,
Kamarka. Tipian predstavnik eril (Kanada).
4. VLANA BOREALNA KLIMA SA VRLO HLADNOM ZIMOM - Dfd - mali prostor u Sibiru
(zapadno od reke Lene) i na severu Kamatke. Tipian
predstavnik je Vilujsk (400 km severozapadno od Jakutska)

SNENI KLIMATI
POLARNA KLIMA TUNDRE - ET - pribreni pojas severne Evrope, Azije i Severne Amerike prema
Severnom Ledenom okeanu (Kolinske planine u istonom Sibiru, poluostrvu uki,
severnom Islandu, visoravni Skandinavije, istonom i zapadnom primorju Grenlanda,
picberkim ostrvima, na antarktikim ostrvima juno od 63 j.., visoravni Tibeta).
Tipian predstavnik je Angmagsalik (istona obala Grenlanda)
POLARNA KLIMA VEITOG LEDA - EF - arktika i antarktika ostrva, unutranjost Grenlanda i
Antarktide - ledene pustinje.

KEPENOVA KLASIFIKACIJA KLIMATA U SRBIJI

U naoj hidrometeorolokoj slubi ona je prihvaena i po njoj uraena rejonizacija podneblja (klime)
Jugoslavije. Po Kepenovoj klasifikaciji klimata u Jugoslaviji je zastupljeno desetak varijanata umereno-toplog kinog
klimata. U slivu Jadranskog mora zastupljeno je 6 varijanata ovog klimata, ali nijedan od njih nije zastupljen na
teritoriji dananje Srbije. U slivu Crnog i Egejskog mora zastupljeno je 5 varijanti umereno-toplog kinog klimata i od
njih u Srbiji su zastupljeni:
1. Cfwax - podunavska varijanta umereno-toplog i vlanog klimata, zima je neto suvlja od leta, koje je
vrlo toplo, to je karakteristika kontinentalnog podruja; maksimum padavina se izluuje u rano
leto - u Vojvodini, severnoj i istonoj Srbiji. Tipian predstavnik ovog klimata je Beograd.
2. Cfsbx - sandaka varijanta umereno-toplog i vlanog klimata; padavine su ravnomerno raspodeljene
tokom cele godine; maj i jun su kiniji od ostalih meseci, to je odlika kontinentalnog pluviometrijskog reima- od Travnika, preko Sarajeva, Priboja, Novog Pazara i Kosovske Mitrovice u
u pojasu irokom 40-70 km. Tipian predstavnik ovog klimata je Sarajevo.

45. OSNOVI KLASIFIKACIJE KLIMATA EMANUELA DE MARTONA

39

Francuski geograf Emanuel de Martona razlikuje est veih grupa klimata, koje je oznaio slovima latinske
abecede: A - arki; B - monsunski; C - mediteranski; D - umereni; E - pustinjski; F - hladni i u svakom od njih izdvaja
pojedine tipove klimata - svega 9 sa ukupno 30 varijanti.
Emanuel de Marton razlikuje sledee tipove klimata:
1. arki bez suvog doba (ekvatorijalni)
2. arki sa suvim dobom (tropski)
3. monsunski
4. pustinjski s toplom zimom
5. pustinjski s hladnom zimom
6. umereni sa toplom zimom (subtropski)
7. umereni sa hladnim zimom
8. hladni sa toplim letom
9. hladni sa hladnim letom
U grupi arkih klimata (A) izdvajamo: Gvinejski, Sudanski i Senegalski.
U grupi monsunskih klimata (B) izdvajamo: Bengalski, Centralno-hindustanski, Pendabski, Anamski,
Kambodanski i Kineski.
U grupi umerenih klimata sa toplom zimom (C) izdvajamo: Portugalski, panski, Grki, Sirijski.
U grupi umerenih klimata sa hladnom zimom (D) izdvajamo: Bretonski, Poljski, Pariski, Dunavski, Ukrajinski,
Mandurski, Japanski.
U grupi pustinjskih klimata arkog pojasa(E) izdvajamo: Saharski i Peruanski
U grupi pustinjskih klimata umerenog pojasa (F) izdvajamo: Aralski i Patagonijski
U grupi hladnih klimata (G) izdvajamo: Norveki, Sibirski, Polarni i Alpijski

46. ALISOVLJEVA KLASIFIKACIJA KLIMATA

Klasifikacija klimata sovjetskog klimatologija Alisova zasnovana je na genetskom principu. Polazei od uslova
opte cirkulacije atmosfere Alisov izdvaja sedam osnovnih klimatskih pojaseva - ekvatorijalni, dva tropska, dva
umerene i dva polarna. Izmeu osnovnih klimatskih pojaseva nalazi se 6 prelaznih pojaseva koji se odlikuju sezonskim
smenama preovlaujuih vazdunih masa; to su: dva pojasa tropskih (ekvatorijalnih monsuna, dva subtropska pojasa i
subarktiki pojasevi). U svakom pojasu izdvojene su njihove marinske i kontinentalne varijante.

KLIMATSKI
POJASEVI

KLIMATSKI TIPOVI

Ovaj klimat se odlikuje toplom i vlanom klimom u toku cele godine. Mase ekvatorskog
vazduha formiraju se transformacijom tropskog vazduha. Izloene su jakom Sunevom
1. POJAS
zagrevanju tokom cele godine, zbog toga je temperatura vazduha visoka u svim mesecima
EKVATORIJALNOG
(izmeu 23 - 29 C) . U okviru ovog klimata izdvojena su dva tipa:
VAZDUHA
1. Ekvatorijalna kontinentalna klima - cEV
2. Ekvatorijalna okeanska klima - mEV
2. POJAS
EKVATORSKIH
MONSUNA

Ovaj klimat predstavlja prelazni klimatski pojas i lei izmeu zimskog i letnjeg poloaja
tropskog fronta. U obrazovanju klimata preovlauje uticaj tropskog vazduha. Srednja mesena
40

temperatura vazduha svih meseca kree se izmeu 20 i 30 C. U okviru ovog klimata izdvojeni
su sledei tipovi:
1. Klima kontinentalnih monsuna
2. Klima okeanskih monsuna
3. Monsunska klima zapadnih obala kontinenata
4. Monsunska klima istonih obala kontinenata

3. POJAS
TROPSKOG
VAZDUHA

4. POJAS
SUBTROPSKOG
VAZDUHA

Lei u zoni visokog vazdunog pritiska. Iznad kontinenata i zapadnih obala je suv, izluuje se
neznatna koliina padavina. Zbog stalno vedrog neba zagrevanje je veliko, te su temperature
vazduha visoke (srednja mesena temperatura u maju u Hartumu - 33,5 C). Tokom noi su
zabeleeni i mrazevi usled velike radijacije tla. Na istonim obalama kontinenata vazduh je
topao i vlaan. U okviru ovog klimata izdvajamo sledee tipove:
1. Tropska kontinentalna klima
2. Tropska okeanska klima
3. Klima istonih ivica okeanskih anticiklona
4. Klima zapadnih ivica okeanskih anticiklona

Lei u prelaznom pojasu zimskog i letnjeg poloaja polarnog fronta. U obrazovanju klimata
uestvuje leti tropski, a zimi polarni vazduh. Leti je prosena temperatura vazduha oko 30 C, a
zimi se sputa i do - 15 C. Padavina je malo, naroito u ravnicama, dok su na planinama vie.
Padavine se izluuju na frontu izmeu tropskog i polarnog vazduha. U okviru ovog klimata
izdvajamo sledee tipove:
1. Subtropska kontinentalna klima
2. Subtropska okeanska klima
3. Subtropska maritimna klima zapadnih obala kontinenata
4. Subtropska monsunska klim istonih obala kontinenata

Lei izmeu pojasa subtropskog i pojasa subarktikog/subantarktikog vazduha. Klimat se

obrazuje uticajem lokalnih uslova na polarni vazduh i prodorima arktikog/antarktikog i
tropskog vazduha. Velike frontalne padavine uslovljavaju cikloni na polarnom i akrtikog frontu.
5. POJAS
Amplituda ekstremnih temperatura vazduha iznad kontinenata dostie do 60 C, a iznad okeana
VAZDUHA
do 15 C. U okviru ovog klimata izdvajamo sledee tipove:
UMERENIH IRINA 1. Kontinentalna klima umerenih irina
2. Okeanska klima umerenih irina
3. Maritimna klima zapadnih obala
4. Monsunska klima istonih obala

6. POJAS
SUBARTIKOG/
SUBANTARKTIKOG VAZDUHA

7. POJAS
ARKTIKOG /
ANTARKTIKOG
VAZDUHA

Lei u prelaznom pojasu zimskog i letnjeg poloaja arktikog fronta. U ovom pojasu leti
preovlauje polarni vazduh, a zimi arktiki. Tokom leta temperature relativno visoke - u julu
iznad 10 C, a zimi se sputaju i preko - 50 C. Padavine su iskljuivo frontalne. U okviru ovog
klimata izdvajamo sledee tipove:
1. Subartika kontinentalna klima
2. Okeanska subartika (subantarktika) klima

Formira se u zoni sa negativnim toplotnim bilansom, zbog ega je temperatura vazduha skoro
uvek nia od 0 C. U ovom pojasu zabeleene su najnie temperature vazduha na Zemlji
(sovjetska antarktika stanica Vostok, - 88, 3 C. Tokom zime preovlauje anticiklonsko stanje,
41

a slabi leti kada se izluuje vei deo padavina. U pojasu arktikog vazduha mogue je samo
tokom leta izdvojiti kontinentalni i marinski klimatski tip.
1. Artika klima
2. Antarktika klima
* u okviru svakog klimatskog tipa mogu postojati dva glavna podtipa: klima nizije i planinska klima

47. KLASIFIKACIJA KLIMATA ZA POTREBE TEHNIKE

Nemaki meteorolog Ber izloio je klasifikaciju klimata za potrebe tehnike. Polazei od neophodnosti klimatske
zatite pojedinih tehnikih proizvoda, on istie da su temperatura vazduha i njegova vlanost najznaajniji pokazatelji.
Ali, za pojedine proizvode znaajni su i: radijacija, padavine, zagaenost vazduha itd. Uzimajui sve to u obzir on
izdvaja etiri posebna klimata:
KLIMATSKI
TIPOVI

ODLIKE KLIMATSKIH TIPOVA

Zastupljen je u oblastima ija je prosena temperatura najhladnijeg meseca nia od - 15 C, a

ekstremne minimalne temperature vazduha se mogu spustiti ispod - 40 C. Relativna vlano1. HLADNI KLIMAT st vazduha esto je dosta visoka (pogotovo zimi). Karakteristine su niske padavine.
Pri niskim temperaturama koje vladaju u ovom klimatu mnoge materije se imaju drukije
osobine: elik postaje krt kao staklo, benzin gust kao nafta, nafta postaje potpuno vrsta.

2. UMERENI
KLIMAT

U ovoj klasifikaciji zastupljen u oblastima gde su srednje mesene temperature vazduha na

granici sa hladnim klimatom zimi vie od - 15 C, a na granicama sa oblastima sa toplim
klimatom leti nie od 25 C. U ovom klimatu deava se esto da se zimi temperature vazduha
spuste i ispod - 30 C, a leti iznad 37 C. Padavine se izluuju tokom cele godine (zimi u vidu
snega).
Zbog nekih proizvoda potrebno je prostor sa umerenim klimatom podeliti na umereno topli i
umereno hladni klimat (na junoj polulopti on ne postoji!!!).

3. SUVI ARKI
KLIMAT

Zastupljen je u oblastima gde je bar jedan mesec srednja mesena temperatura vazduha via
od 22 C, a srednja relativna vlanost vazduha nije velika. Za ovaj tip klimata karakteristini
su velika globalna radijacija, visoke temperature vazduha pri maloj relativnoj vlanosti i
veliki sadraj peska i praine u vazduhu.

4. VLANI ARKI
KLIMAT

Tipian je za oblasti u kojima je srednja mesena temperatura vazduha bar jedan mesec via
od 20 C, ali je u istom mesecu relativna vlanost vea od 80%. Temperatura vazduha retko
kad prelazi 40 C. Visina padavina u pojedinim mesecima vea je od 200mm. Za ovaj klimat,
osim visokih temperatura, este su i provale oblaka.

42

Ber je posebno izdvojio i klimat visokih planina u krajevima koji lee iznad 2200 m nadmorske visine.

48. POJAM O PROMENAMA I KOLEBANJU KLIME I NJIHOV ZNAAJ

Postoji mnotvo podataka o promenama klime u geolokoj prolosti, koji se prouavaju razliitim metodama.
Obilje je podataka o znaajnim zahlaivanjima klime. Poznato je da se Crno more vie puta zaleivalo, a 859.godine
zaledila se i povrina Jadranskog mora. Postoje podaci o periodima sa malo padavina, o dugim suama, ali o godinama
sa mnogo padavina i velikim poplavama. Ipak, sve ove promene jo uvek nisu dokaz da se klima menja.
Pod promenama klime podrazumeva se progresivnom poboljavanje ili pogoravanje podneblja, u toku kojeg se
deavaju izmene meteorolokog reima (dugotrajno poviavanje ili sniavanje temperature vazduha). Takve usmerene
promene meteorolokih elemenata mogue su samo pri promenama faktora koji utiu na obrazovanje odreenog klimata
(promena u koliini toplote koju Zemljina povrina prima od Sunca, izmene u reljefu Zemlje i preraspodele kopna i
mora, izmena albeda i samog sastava Zemljine atmosfere). Sve ovo moe da promeni toplotni i vodni bilans Zemlje, pa
stoga i da formira drukiju klimu od prethodne u pojedinim oblastima Zemlje ili na celoj povrini.
U kraim vremenskim razmacima nemogue je pouzdano utvrditi da li se klima stvarno menja ili se pak radi o
ritmikim promenama klime, koja imaju razliita trajanja (najpoznatiji 11-ogodinji ciklus, ali postoje i druga, dueg
trajanja).
ZNAAJ PROUAVANJA PROMENA KLIME: Paleogeografija prouava promene i kolebanja klime u
geolokoj i istorijskoj prolosti. Njihove metode svode se na tri grupe korienih podataka:
1. razultati instrumentalnih merenja na meteorolokim stanicama
2. podaci o vremenu i klimi sauvani u starim belekama (letopisima i drugim istorijskim izvorima)
3. posredni indikatori o promenama klime u geolokoj prolosti ouvani u stenama Zemljine kore
Veliki doprinos razvoju novije paleoklimatologije daje korienje izotopa radi utvrivanja paleotemperatura (pa
i paleoklimata). Metod se zasniva na odreivanju izotopa kiseonika 0 18 i 016 koje sadre sedimentne stene u moru.
Odnos izmeu izotopa zavisi od temperature vode; ako je temperatura vode bila niska, to je vie izotopa 0 18 , povienje
temperature vode u moru odraava se u sedimentima smanjenjem razlike u koliini oba izotopa. Utvrivanjem
meuodnosa izotopa 018 : 016 u marinskim sedimentima i fosilima moe da se odredi temperatura vode iezlih mora.
Prouavanje promene klime u prolosti imaju veliki nauni i praktini znaaj jer upoznavanjem sa
zakonomernostima promene klime omoguava da se usavre dugorone prognoze vremena.

49. KLIMA HOLOCENA

Klima holocena, geoloke dananjice, koje po miljenju paleontologa poinje priblino pre 12-14 hiljada
godina, bila je takoe promenljiva. Te promene nisu bile velike kao u toku ledenog doba (pleistocena), promene
ogledaju u smeni vlanijih i hladnijih klimata. U toku holocena izmenilo se 8 razliitih klimata:

1. Alered
2. Arktiki
3. Subarktiki
4. Borealni
5. Atlantski

TRAJANJE
(U GODINAMA)
14.000 - 11.900
11.900 - 9.600
9.600 - 7.400
7.400 - 5.100
5.100 - 2.800

6. Subborealni

2.800 - 600

7. Subatlantski

600 - 1.450.

8. Novoborealni

1.450 - 3.650*

PERIOD

OSNOVNE KARAKTERISTIKE KLIME

Prvo bitnije otopljavanje
Temperatura nia od sadanje za 1-1,5 C
Temperatura via od sadanje za 2 C
Temperatura via od sadanje za 1-1,5 C
Temperatura via od sadanje za 2,8-4 C (klimatski optimum)
Umereno topli i suvi klimat. Pred kraj zahleenja i vlanije.
U toploj fazi temperatura via od sadanje za 2 C
Tri perioda jakih klimatskih promena. Temperatura nia od
sadanje za 1-1,5 C
Postepen porast temperature vazduha, koja e u fazu
43

maksimuma biti via od sadanje za 2,5 C. Ta faza e poeti

oko 2000. a trajati do 3400.godine. Bilo je i bie manjih
klimatskih promena
* pretpostavka
O promena svedoe prirodni dokazi (nastupanje ili povlaenje lednika, poloaji njihovih eonih morena,
nagomilavanje treseta,...). Odreivanje starosti slojeva izvodi se metod radioaktivnog izotopa C 14, promene debljine
godova na drveu izvodi se pomou dendrohronoloke metode. Ovome se dodaju i arheoloki nalazi, u istorijskom
periodu nailazima na razliite zapise o odlikama klime, instrumentalna merenja postoje tek u poslednja dva veka.
Na osnovu arheolokih nalaza i pisanih podataka moe se ukazati na postojanost odnosno neznatne promene
klime u istorijskom periodu, kao i na velike i kratkotrajne vremenske poremeaje na zemlji:
1. egiptolog F.Petri tvrdi da se klima na Sinajskom poluostrvu nije menjala za poslednjih 7000 godina, tvrdnju
zasniva na injenici da su se kipovi, koje su Egipani uklesali u peare Sinaja, dobro ouvali to ne bi bilo
sluaj da je klima bila vlanija
2. Homer je pre 2800 godina pisao o rekama koje leti presuuju, a slinu pojavu belei i Strabon pre 2000.god.
to nam govori da je klima bila kao i dananja, mediteranska.
3. ameriki geograf Hantington, izraziti je zastupnik teorije da se klima menjala tokom vremena a kao dokaz
navodi ruevine gradova i manjih naselja, suve kanale za navodnjavanje i peskom zasute brane po pustinjama
Severne Amerike i Azije.
Novija istraivanja pokazuju da je u pojedinim krajevima ipak bilo znaajnijih klimatskih promena, koje nisu
zahvatile Mediteran. U Evropi je klima u IV-V veku postala neto blaa i do VII veka ona je bila relativno suva i topla.
Kasnije, do X-XI veka ona je ostala topla, ali je postala vlana - period klimatskog optimuma istorijskog doba.
Istovremeno se smanjila povrina pod ledom na severnim polarnim morima, klima Islanda je bila pogodnija za
zemljoradnju nego danas.
Od sredine XIII veka poelo je naglo zahlaivanje klimata. U polarnim morima ponovo su se pojavila ledena
polja i bregovi. Na Islandu su se u prvoj polovini XIV veka obrazovali lednici sa najveim rasprostranjenjem u
istorijskom periodu. U istor vremen poelo je i poveanje mase alpijskih lednika koje se nastavila do polovine XIX
veka. Slino se zbilo i sa drugim lednicima.
OTOPLJAVANJE KLIME OD '80-TIH GODINA XIX VEKA -Do kraja XIX veka preovlaivalo je
miljenje o relativnoj postojanosti savremene klime. Od ovog perioda uoena je tendencija povlaenja planetarne
temperature, naroito zimskih temperatura na severnom Atlantiku. Zapaeno je zakanjivanje obrazovanja ledenog
pokrivaa na ivinim delovima polarnih mora.
Temperatura morske vode takoe se povisila, naroito subpolarnih mora. Posledice toga su migracije riba ka
severu i premetanje centara ribolova ka subpolarnim morima (Eskimi postaju sve vie ribari a sve manje lovci). Dolo
je i do migracija ptica ka severu. Glaciolozi su ustanovili da se svake godine zapremina lednika na kopnu smanjuje
proseno za 250 km3, pa se nivo Svetskog mora poviava godinje za 1,1 mm.
Od '40-tih godina XX veka na Arktiku se zapaa proces sniavanja temperature vazduha.
U umerenim geografskim irinama preovlauju samo dva glavna tipa cirkulacije vazdunih masa: zonalni
(cikloni i anticikloni kreu se po putanjama od zapada ka istoku sa tendencijom da obiu oko cele Zemlje) i
meridijanski (putanje ciklona i anticiklona su usmerene upravno na putanje zonalne cirkulacije, cirkulacija od severa ka
jugu).
Tokom holocena dolo je do manjih klimatskih promena u umerenim i viim geografskim irinama, ali i do
estih velikih klimatskih poremeaja ispoljenih u izuzetno surovim zimama na jednoj i neuobiajeno toplih na drugoj
strani, zatim vrlo hladnim letima sa snegom u avgustu, dugim suama, niskim vodostajima na rekama i velikim
poplavama nakom provale oblaka.

50. HIPOTEZE O PROMENAMA KLIME U PROLOSTI

44

Radi objanjenja promene klime u geolokoj prolosti i tokom holocena predloen je vei broj hipoteza. Posle
otkria postojanja ledenih doba nastalo je poetkom XIX veka preko 50 teorija ledenog doba, koje su istu pojavu
objanjavale sa suprotnih gledita. Mada su raznolike, sve hipoteze o promeni klime u prolosti se mogu svrstati u 3
grupe: astronomske, fizike i geoloko-geografske hipoteze.
Astronomske hipoteze povezuju promene klime sa promenama elemenata Zemljine putanje (njen oblik i
poloaj u prostoru) i sa premetanjem Zemljine ose.
Astronomsku teoriju klimatskih promena izloio je na geofiziar M. Milankovi u radu Kanon Zemljinog
osunavanja i njegova primena na problem ledenih doba (Beograd, 1941). On je izraunao ekscentritet Zemljine
putanje, promene njenog nagiba prema ekliptici i promenu poloaja Zemljine rotacione ose i njihovo simarno
delovanje za period od 650 000 godina. Njegovi prorauni dobro objanjavaju pojavu kvartarne glacijacije.
Milankovieva teorija imala je dosta pristalica, ali i protivnika. Kritiari su ukazivali da je on u svom
izlaganju prilino ematizovao prirodne procese, dozvoljavajui jednorodnost Zemljine povrine i nepostojanje
cirkulacije atmosfere. Dalje se ukazivalo da kolebanja radijacije, uslovljena astronomskim uzrocima, nisu navodno
dovoljna za nastanak glacijacije. Utvrena je i nepodudarnost glavnih zbivanja u kvartaru po Milankovievoj teoriji i
metodu trakastih glina. Meutim, sovjetski klimatolog M. I. Budiko dokazao je da i manja kolebanja u priticanju
radijacije mogu da izazovu vee klimatske promene, to je izloio u monografiji Klima i ivot.
Fizike hipoteze objanjavaju promenu paleoklimata Zemlje sa izmenom kloiine i spektralnog sastava
Suneve radijacije, koja dospeva na Zemlju kao posledica razvoja fizikih procesa na Suncu, a takoe i promena
optikih svojstava atmosferei procesa koji se odvijaju u njoj.
Promena klime u ledenom dobu objanjavana je promenom koncentracije CO2 u atmosferi. Znamo da
atmosfeta u zapremini vazduha sadri 0,03% CO 2, ali je i ta koliina dovoljna za stvaranje efekta staklene bate, koji
bitno utie na klimu. Kada bi nestao sav CO2 iz atmosfere temperatura vazduha na Zemlji bi bila za 21C nia od
dananje i iznosila bi -7C, dok bi njegovo udvostruenje izazvalo porast srednje godinje temperature od +14 na +
18C. Neki naunici smatraju da se u poslednjih 100 godina temperatura na itavoj Zemlji poveala za 0,5C zbog
poveanja CO2, nastalog sagorevanjem goriva.
Hipoteza zamuenosti atmosfere bazirala se na sniavanju temperature usled smanjenja Suneve radijacije, to
je posledica isputanja velike koliine vulkanskog pepela u atmosferu prilikom snanih vulkanskih erupcija. Tako npr.
posle erupcije vulkana Katmaj na Aljasci 1912. god. radijacija u Aliru bila je smanjena za 20%, a u Moskvi i do 25%.
Pristalica ove teroije bio je Bruks, koji je u svom radu Geoloki i istorijski aspekti promene klime, 1951. god.
Izloio da su sve hladne godine poev od 1700. bile posle vulkanskih erupcija: hladne godine 1784-86. posle erupcije
vulkana Asama (Japan); 1816. god. (godina bez leta) posle erupcije Tombora 1815. god.; 1884-86. usledile su posle
erupcije Krakataua, 1883. god.; hladne godine 1912-13. posle erupcije Katmaja 1912. god. Pristalica ove teorije bio je
i sovjetski klimatolog Budiko. On je ustanovio da se posle vulkanskih ereupcija direktno Sunevo zraenje smanjuje
proseno za 10% to je dovoljno da se prosena godinja tempertura na severnoj polulopti snizi priblino za 2-3C.
Meutim V. M. Sinicin dokazuje da smena glacijala i interglacijala u pleistocenu nije bila praena promenama u
vulkanskoj aktivnosti.
Simpsonova hipoteza objanjava promene na Zemlji izmeom inteziteta Suneve radija- cije. Doputa se da
se solarna konstanta menja do 10%. To se objanjava promenama Suneve aktivnosti, providnosti atmosfere i albeda
Zemljine povrine.
Osnovne postavke hipoteze sastoje seu tome to pri poveanju Suneve aktivnosti se poveava intezitet
Suneve radijacije, a samim ti i temperatura Zemljine povrine (nie irine dobijaju vie toplote od visokih). Zbog
toga raste termiki gradijent ekvator-pol i pojaava se atmosferska cirkulacija. Sa pojaavanjembrzine vetra i
povienje temperature utiu na isparavanje i veu vlaznost vazduha, koja pogoduje razvoju oblaka i izluivanju veih
koliina padavina. Poveana oblanost s jedne strane, uveava albedo Zemlje (naroito u viim irinama gde je mali
upadni ugao Sunevih zraka), a sa druge strane titi Zemlju od gubitka toplote izraivanjem dugotalasnom
radijacijom. To smanjuje termike razlike izmau dana i noi, kao i izmeu leta i zime.
Promene Suneve radijacije imaju razliite posledice za klimu niskih i visokih irina. One u prvom izazivaju
promene oblanosti i padavina, smanjuju kolebanja temperature vazduha, a u aridnim oblastima pri poveanju
radijacije temperatura moe i da se snizi zbog uveane oblanosti. Na taj nain u krajevima bez glacijacije a u vreme
maksimalne Suneve radijacije klima postaje maritimna, dok je u doba minimuma kontinentalna i suva.
45

Drukije se formiraju klimatski uslovi u polarnim oblastima i na visinama izloenom glacijaciji, gde se letnja
temperatura ne die iznad 0C. Uveanje Suneve radijacije izaziva porast srednje godinje temperature i koliine
padavina, koje se najpre izluuju u vidu snega. To omoguava uveanje lednika, koji se neznatno otapaju u toku
oblanog i prohladnog leta. Ipak, pri daljem porastu inteziteta Suneve radijacije i temperature poveavaju se udeo
kinih padavina, isparavanje, a sa porastom temperature vazduha iznad 0C i otapanje snega i leda. Sve ovo zajdedno
utie a pojavu interglacijalnog, toplog perioda. Sa smanjivanjem radijacije i sniavanjem temperature poinje
ponavljanje procesa, samo obrnutim redom: najpre e se obnoviti akumuliranje snega i leda (nova glacijacija). Uskoro
zbog smanjene koliine padavina nestae lednici, a nastupie hladni interglacijalni period.
Simpson smatra da je u toku ledenog doba bilotri perioda sa maksimumom Suneve radijacije i 6 glacijalnih i
5 interglacijalnih perioda (sa dva tipa-topli i vlani, odnosno hladni i suvi). Po njegovom miljenju sadanja epoha
pripada kraju opadanja treeg maksimuma Suneve radijacije. To znai da u sledeim milenijumima predstoji
promena klime u smislu njenog zahlaivanja i poveanja aridnosti.
Hipoteza P. P. Predteenskog se zasniva na promeni klima Zemlje izmenama opte cirkulacije atmosfere
pod uticajem Sunevog zraenja. Pri maksimumu Suneve aktivnosti preovlauje meridijanska cirkulacija, a pri
minimumu irinska (zapadno-istona). Pri meridijanskoj cirkulaciji termiki gradijent ekvator-pol dostie najmanju
veliinu, dok zona umerenih irina potpuno iezava, a ostale dve se maksimalno proiruju. Klimat u svim irinama
postaje maritimniji i odlikuje se obiljem padavina, dok pustinje skoro nestaju. Pri irinskoj cirkulaciji umereni pojas
zauzima maksimalnu povrinu, dok se drugi smanjuju. Klima stie osobine kontinentalnosti, a pustinje dostiu najvee
mogue povrine.
Geoloko-geografske hipoteze objanjavaju promene klimata Zemlje tektonskim pokre- tima: veim
izdzanjem Zeljine kore, izmenom povrina kopna i mora (nihovog poloaja i kontura), promenama pravca i veliine
morskih struja itd.
Vegenerova hipoteza (1912) klimatske pojave objanjava pomicanjem lakih granitskih masa po teem
plastinom bazaltnom omotau Zemlje. Kontinenti su u geolokoj prolosti predstavljali jedinstveno kopno, pa su
posle pod delovanjem centrifugalne i plimotvornih sila nastala razlamanja i razmicanja veih delova kopna
kontinenata. Delovanjem centrifugalne sile kontinenti su se pomerali od ekvatora ka polovima, dok su ih plimotvorne
sile pomerale u zapadnom pravcu. Zbog toga dolazi do slinosti kontura obala izmeu dva kontinenta (J. Amerika i
Afrika), kao i istih geolokih formacija i delimine slinosti flore i faune na pomenuta dva kontinenta.
Ova hipoteza bila je opteprihvaena sve do druge polovine XX veka, kada su prouavanja geofiziara dovela
do saznanja da sile kojima Vegener objenjava pomeranje kontinenata nisu dovoljne da to i uine. Sovjetski naunik
L.S. Berg smatrao je da je postojanje Centralnoatlanskog grebena nespojivo sa razmicanjem Evrope i Afrike od
Amerikog kopna, a za razmetaj flore i faune je smatrao da se odvijao preko niza ostrva u Atlanskom okeanu, od
kojih su neka potonula pod morski nivo.
Hipotezu o pomeranju Zemljine ose i polova izloili su A.Vegener i V. Kepen u radu Klimati geoloke
prolosti (Berlin, 1924.) po njihovoj hipotezi i indikatorima paleoklimata poev od karbonske periode na Zemlji su
postojali isti klimatski pojasevi kao i danas: vlana ekvatorijalna zona, dve suve zone, dve vlane zone umernih irina
i dve polarne zone. Poslednje su po ovoj hipotezi uvek bile pod ledom. Meutim, poloaj na Zemljinoj povrini
menjao se iz jednog u drugo period zajedno sa pomeranjem poloaja ekvatora i polova. Ovom hipotezom se dobro
objanjavaju promene paleoklimata u paleozoiku i mezozoiku, ali ne i promene kvartarnih glacijacija, pa njeni autori
ovaj nedostatak otklanjaju prihvatanjem promena parametara Zemljine putanje.
U SSSR je na ovoj hipotezi najvie radio L. B. Ruhin. Po njemu je izdizanje i sputanje veih delova zemljine
kore glavni uzrok premetanja poloaja Zemljine ose u tercijarnoj periodi i da , zbog toga, tektonski pokreti promenu
klime i izgeda Zemljine povrine. Poto je reljef jedan od najvanijih faktora obrazovanja podneblja u ovom veku se
obrazuje vie hipoteza reljefa koje objanjavaju kvartarne promene klime.
L. B. Ra mz ej smatra da su glacijacije posledica izdizanja Zemljine kore. Pojedini delovi izdiu se do visina
sa malom gustinom vazduha i jako se rashlauju Zemljinim dugotalasnim izraivanjem. Samim tim oni mogu da dou
u hionosferu zonu obrazovanja lednika. Otuda e zakljuak da jako diseciran reljef poveava gubitak toplote,
omoguujui nastanak lednika, to utie na opte sniavanje temperature. Nasuprot diseciranom, zaravnjeni reljef
uslovljava topliju klimu. Meutim K. Bruks je proraunao da bi se pri prelazu od potpuno uravnjenog reljefa do
njegovog sadanjeg stanja temperatura vazduha snizila proseno samo za 0,3C i da je stoga obrazovanje vee
oblanosti iznad planina, koja reflektuje znaajan deo Suneve radijacije, znaajan faktor sniavanja temperature.
46

Promena pravca i veliina hladnih i toplih morskih struja, kao posledica epirogenih i orogenih pokreta veoma
su znaajni faktori promene klime. Tako npr. Golfska struja unosi u Karsko more 38 kcal/cm 2 toplote godinje, to
predstavlja 44% njegovg toplotnog bilansa. M. I. Budiko je izraunao da bi nestankom ledenog pokrivaa u Arktiku
godinja temperatura vazuha (bez uticaja toplih voda iz Atlantika) bila via od sadanje za 15C leti bi iznosila
+5,8C, a zimi -5,4C u centralnom Arktiku. Pod uticajem horizontalne razmene toplote u atmosferi i hidrosferi
srednja godinja temperatura u bezledenom Arktiku bi se povisila za oko 40C.
Prema nekim naunicima transgresije i regresije mora bitno utiu na klimu. I. D. Lukaevi je zakljuio da
transgresije poviuju temperaturu na kopnu za 1-2C, a regresije je sniavaju, naroito u polarnim oblastima (zbog
male sadrine vodene pare u vazduhu i i velikog odavanja toplote dugotalasnim zracima). Sline zakljuke ima i
Bruks. On smatra da su pojave transgresija i regresija tokom geoloke istorije sasvim dovoljne da objasne razlike
toplih i hladnih geolikih perioda, a da su kolebanja Suneve radijacije ili promena astronomskih faktora mogui, ali
ne i obavezni uslov za klimatske promene.
Bez obzira to se ove hipoteze meusobno dopunjuju i koriguju, nijedna od predloenih ne moe da u
potpunosti objasni promene paleoklimata. To samo pokazuje koliko je prouavanje paleoklimata sloen problem.
Naravno da e sa razvojem novih metoda prouavanja nastati nove hipoteze i bolji rezultati od dosadanjih, koje ne
treba potcenjivati.

51. OTKRIVANJE UZROKA CIKLINIH KOLEBANJA KLIME

Kolebanja klime su u prolosti privlaila panju mnogih naunika. Neki od njih su davno uoili da u
kolebanjima klime postoje izvesne zakonitosti. Postavljalo se samo pitanje da li su ritmovi kolebanja klime periodni
ili ciklini.1
Jedanaestogodinji ciklus Sunevih pega i kolebanja temperature
injenica je da se broj Sunevih pega menja u vremenskom razmaku izmeu 9-14 godi- na, odnosno 11,2511,50 godina, mada se u praksi obino govori o 11-godinjem ciklusu. U poetku ciklusa, u prvih 4,6-5 godina broj
pega na Suncu raste i dostie makslimum, a zatim se sledeih 6,5 godina smanjuje do njihovog minimalnog broja.
Fiziki uzroci ovog ciklusa nisu jo pouzdano objanjeni, ali su zato veoma dobro utvrene veze izmeu broja
Sunevih pega i vremenskih poremeaja na Zemlji.
Vladi mir Kepen , poznati geofiziar i klimatolog uspeo je jo 1873. godine da statistikom metodom utvrdi
veze izmeu promena broja pega na Suncu i temperature vazduha na celoj Zemljinoj povrini. Naime, u periodu
minimuma Sunevih pega i neposredno posle posle njega temperatura vazduha neto je via nego u periodu
maksimuma broja Sunevih pega. Amplituda temperature vazduha u svim klimatskim zonama na Zemlji dostie 0,20,4C.
L. ievski je prouavao vezu izmeu 11-godinjeg ciklusa i pojave pojedinanih epide- mija na Zemlji.
Ustanovio je da se u periodu maksimuma pega na Suncu, zbog minimalnih promena u strukturi njegove radijacije, na
Zemlji javljaju razne epidemije. Tada su povoljni klimatsko-bioloki uslovi za razmnoavanje biljnih tetoina,
bakterija i virusa koji su uzronici raznih bolesti kod ljudi. L. ievski je ovu vezu toliko dobro prouio da je 1930.
godine predvideo 9 pandemija gripa i epidemiju kolere 1960-1962. godine, koja je zaista pogodila zemlje Jugoistone
Azije. Od 9 pandemija gripa 8 su se dogodile kada ih je on i predvideo, a delimino i deveta, 4 godine posle njegove
smrti.
Tirdeset petogodinji ciklus u reimu temperture, vazdunog pritiska i godinje sume padavina
Prvi ga je uoio E. A. Brikner . On je sakupio i statistiki obradio podatke meteorolokih osmatranja za
period 1700-1880. Godine, a takoe iskoristio postojee podatke o velikim poplavama, povlaenju alpskih lednika, o
1 Pod ritmom se podrazumeva zakonito ponavljanje kompleksa pojava u toku vremena, koje se svaki put razvijaju u odreenom
pravcu. Postoje dva vida ritmike. Periodini ritmovi su jednakog trajanja (obrtanje Zemlje oko svoje ose, njen obilazak oko
Sunca) i ciklini ritmovi koji su promenljivog trajanja, a njihove veliine se daju kao prosene vrednosti (11-godinji ciklus
promena broja Sunevih pega).

47

izrazito hladnim zimama, o kolebanju nivoa uvornih jezera (za Kaspijsko jezero od 1306. god.) itd. Rezultate
prouavanja je objavio 1890. god. u radu Kolebalja klime od 1700. uz napeomenu o klimatskim kolebanjima u
Ledenom dobu. Iscrpljujua analiza omoguila je Brikneru da uoi postojanje 35-godinjeg ciklusa sa ekstremnim
granicama trajanja od 34,8+7 godina.
Duina ovog ciklusa je prosena, dok se u pojedinim razdobljima kretala od 20 do 50 godina, znatno iznad
ekstremnih veliina. U toku ciklusa amplituda temperature iznosi oko 0,8C, dovoljno da utie na poremeaje
vazdunog pritiska i kolebanja u godinjoj sumipadavina do 25%.
I drugi naunici su prouavali ciklina kolebanja pojedninih klimatskih elemenata. M. A. Bogolepov je na
osnovu istorijskih podataka o odlikama vremena ustanovio 1907. Godine postojenje 33,5-godinjeg ciklusa kolebanja
klime (potvrda Briknerovog ciklusa). Sovjetski geolog G. F. Lungersgauzen je prouavajui slojeve trakastih
laporaca u paleozojskim stenama na zapadnoj strani Urala ustanovio postojanje takvog perioda pre 500-600 miliona
godina.A.V. nitkov je prouavao ciklina kolebanja nivoa mnogih jezera u Zapadnom Sibiru i Severnom Kazahstanu
od kraja XVII do sredine XX veka i ustanovio da ona imaju ciklus od 30-35 godina (trajanje pojedinih ciklusa menja
se izmeu 20 i 45-47 godina, neto due od Briknerovog ciklusa).
Uzrok pojave Briknerovog ciklusa kolebanja klime je promena inteziteta opte cirkulacije atmosfere zbog
ritmikih izmena Suneve aktivnosti.
A. Vagner u svom radu klimatske promene i klimatska kolebanja negira postojanje Briknerovog ciklusa.
On je ukazao na postojanje 16-godinjeg ciklusa kolebanja temperature vazduha, to su podrali neki istrazivai dok
J. Blitgen smatra da ovaj ciklus ne treba smatrati potpuno proverenim.
Sovjetski geofiziar M. S. Ejgenson otkrio je 1948. god. Postojanje 80-90-ogodinjeg ciklusa Suneve
aktivnosti, a 1954. god. i jednog 5-6-ogodinjeg ciklusa. Duina prvog (vekovnog) ciklusa se menja u granicama od
60-70 do 100-110 godina. B. Glejberg je ptkrio i prouio 20 takvih ciklusa poev od 400. godine p.n.e. K. Iston je
1917. godine utvrdio 90-ogodinji ritam izuzetno hladnih zima u Evropi koji je detaljnije prouio V. Kepen.
Sovjetski klimatolog i meteorolog B. L. Dzerdzejevski je po viegodinjiim promenama uestalosti
odstupanja zonalnih i meridijanskih grupa cirkulacije 2 atmosfere od njihovog srednjegodinjeg trajanja otkrio
postojanje 1,5-3-ogodinjih planetarnih ciklusa cirkulacije atmosfere, a kasnije tri viegodinja ciklusa koja je nazvao
cirkulacionim ili klimatskim epohama. Prva epoha je poela krajem XIX veka i trajala do 1915-16. God i odlikovala se
izrazito pojaanom meridijanskom cirkulacijom, a slabljenjem zonalne cirkulacije atmosfere. Druga epoha je trajala
do 1951-52. God., a odlikovala se postojanom zonalnom cirkulacijom vazdunih masa koju smenjuje preovlaivanje
meridijanske cirkulacije u treoj epohi, koja je maksimum dostigla 1969. Godine. Trajanje meridijanskog ciklusa
iznosi oko 20, a zonalnog oko 35 godina.
Mnogovekovni cilkusi kolebanja klime
Postoji nekoliko ciklusa koji traju due od jednog veka. Ejgenson je izdvojio dvostruki vekovni ciklus sa trajanjem
od 160-170 godina i blizak je ciklusu Predteenskog (190-ogodinji). Rubaev i Maksimov su doli do zakljuka o
postojanju 200-300-godinjeg, odnosno 600-godinjeg ciklusa Suneve aktivnosti, a nitkov o mogunosti postojanja
ciklusa od 1500-2000 godina. Ipak svi ovi ciklusi se ne mogu proveriti i stoga su uglavnom hipoteze.
Mnogovekovni ciklus trajanja od 1800-1900 godina deli se na tri razliite faze klimatskih kolebanja. Prva je
transgresiona ili faza prohladnovlane klime (300-500 godina) i u toku nje svi procesi protiu brzo i intezivno:
pojaava se glacijacija, poveava se proticaj i poviava nivo jezera. Regesiona ili faza tople i suve klime (600-800
god.) i u toku nje se lednici povlae, reke opliavaju i opada nivo jezera. Ove faze razdvojene su prelaznom fazom
koja priblino traje 700-800 godina.
Za objenjenje promena klime u geolokim periodama koriste se tzv. geokloki ciklusi. Njih povezuju sa
galaktikom godinom, tj. periodom od 200-220 miliona godina, za koje vreme Sunev sistem obie oko centra
galaksije. Zemlja u ovom dugom periodu dospeva u kosmike prostore razliitih fizikih i hemijskih osobina (kada
prolazi kroz prainaste oblake, Zemlja dobija manje Suneve toplote, zbog ega postaje hladnije, jaa glacijacija...)
to se ponavlja svakih 200-220 miliona godina. inenica je da veza izmeu galaktike godine i procesa na Zemlji
postoji, alis eovaj problem jo uvek nalazi u stadijumu razmatranja.
Uzroci ciklinih kolebanja klime
2 Dzerdzejevski je izdvojio 13 tipova cirkulacije atmosphere u vantropskim irinama severne polulopte I nazvao ih
elementarnim cirkulacionim mehanizmima (ECM).
48

U savremenoj klimatologiji pokljanja

se sve vea panja utvrivanju veza izmeu opte cirkulacije
atmosfere na jednoj i pokazatelja Suneve aktivnosti na drugoj strani. Ustanovljena je direktna veza izmeu inteziteta
Suneve aktivnosti i estine pojava tropskih ciklona kao i broja nepogoda. Poveavanjem Suneve aktivnosti pojaava
se tropski monsun, a to dovodi do obilnijih kia i velikih poplava u subekvatorijalnim predelima.
Nasuprot tome u umerenim i visokim irinama ne uoava se direktna veza izmeu Suneve aktivnosti i
inteziteta atmosferske cirkulacije. Za ove oblasti vazi tzv. zakon akcentacije torposferskih poremeaja, koji su otkrili
J. J. Fjodorov i V. J. Vize . Prema tom zakonu pojaavanje aktivnosti Sunca izaziva produbljivanje ciklona i
poveanje monosti anticiklona. Time se uveavaju horizontalni bariki gradijenti pa prema tome jaa opta
cirkulacija atmosfere. Poveanje broja pega na Suncu utie na ove barike centre (ciklone i anticiklone) delovanja
atmosfere. U periodu maksimuma pega na Suncu produbljuje se severnoatlanska barometarska depresija tj. Pojaava
se stvaranje ciklona na arktikom frontu, dok slabi u periodu minimuma pega. Ustanovljeno je da se pri pojaavanju
Sunevog zraenja aktivira arktiki centar delovanja atmosfere. Tada su esti prodori hladnog vazduha i hladna
prolea na prostorima evropskog dela Rusije, junih delova Skandinavije i centralne Evrope.
Dokazano je da promene Suneve aktivnosti ne utiu na intezitet atmosferske cirkulacije, ve i na njen tip. Sa
poveanjem broja Sunevih pega za dva puta priblizno toliko se uveava uestalost zonalne cirkulacije a smanjuje
meridijanska cirkulacija. Pojaavanje zonalne cirkulacije dogaa se kroz dve godine posle dvogodinjeg maksimuma
Suneve aktivnosti i godinu kasnije posle zavretka 11-ogodinjeg ciklusa.
Sve ove veze nisu jo uvek pouzdano utvrene, mada postoje i izvesne pretpostavke (ozonska hipoteza,
kondenzacioni model...). Sve vie injenica govori o vezi izmeu gornjih delova atmosfere (na koje Sunce jae deluje)
i troposfere. Tako npr. Pojaavanjem Suneve aktivnosti poviava se temperatura u jonosferi to utie na
produbljivanje postojeeg ciklona u troposferi za do 5 mb.
Iz navedenog oigledno je da u kraim vremenskim ciklusima pod uticajem Suneve aktivnosti dolazi do
odreenih vremenskih poremeaja tj. do manjih ili veih odstupanja od prosenog vremena. Veina ljudi ovo
pogreno prihvata kao promenu klime, dok u stvari ove promene imaju lokalna obeleja. U sutini radi se samo o
ciklinim kolebanjima prosenog vremena u njegovim ekstremnim granicama. Tako je u Arktiku uoeno
otopljavanje podneblja, naroito zimi koje ima ciklus od 80-85 godina. Od 40-ih godina XX veka poeo je drugi
ciklus koji se odlikuje zahlaenjem podneblja u Arktiku i on e trajati do 2020. godine. Posledice toga ispoljie se na
ivom svetu: granica uma e se pomeriti na jug do 200 km, a uporedo sa njom i mnoge subpolarne ivotinje. To e
delom uticati na privredne delatnosti (pomeranje poljoprivrednih kultura na jug, oteana plovidba po Severnom
ledenom okeanu...). posle toga nastae obratni proces do kraja XXI veka. Prema tome ne radi se o klimatskim
promenama u Arktiku ve o ciklinim kolebanjima klime u okvirima odreenih klimatskih ekstrema.

52. METODE PROUAVANJA KLIME GRADA

Metode prouavanja klime grada se razlikuju u nekim pojedinostima od prouavanja klime ireg regiona ili oblasti. A.
A. Luev u prouavanju klime velikih gradova razlikuje dve etape: u prvoj se utvruju karakteristike
makroklimatskih faktora i viegodinjeg reima u reonu gde lei grad, a u drugoj se prouavaju mezoklimatske i
mikroklimatske 3osobenosti samog grada.
U prvoj etapi izuavanja moraju se uzeti u obzir razni zahtevi koje postavljaju graevinske organizacije, industrijska
preduzea i zdravstvene ustanove. Stoga je neophodna najpre iscrpna analiza raspoloivih klimatskih podataka, kako
po pojedinim meteorolokim klimatskim elementima tako i po njihovim meusobnim odnosima i kompleksima. Taj
deo zadatka znatno olakava postojanje jedne ili vie stanica u samom gradu (koje raspolau podacima viegodinjih
merenja i posmatranja). Dobro je ako se i u blioj okolini grada nalazi neka meteoroloka stanica, a jo je i bolje
ukoliko klima grada ne utie na veliinu meteorolokih klimatskih elemenata u njoj. Ipak u nekim sluajevima
postojei podaci ne mogu da osvetele upravo one strane klimatskog reima za koji su zainteresovani graevinarstvo,
energetika i sanitarno-higijenska sluba. To se odnosi na brzinu vetra na nivou vrhova visokih graevinskih dizalica,
3 Klima grada u celini ubraja se u mezoklimate, a klima manjih celina u gradu u mikroklimate.
49

elekrtinih vodova visokog napona, na elemente Suneve radijacije, tanije na UV zraenje, na podatke o intezitetu
osvetljenja...
U drugoj etapi odreuju se mikroklimatske osobenosti grada i uzroci njihove razlike od klime okoline.
Prouavanja u ovoj etapi su sloenija i obavljaju se u 3 pravca: 1) uporedna analiza podataka viegodinjih rezultata
posmatranja stacionarnih meteorolokih stanica koje se nalaze u gradu i okolini; 2) organizacija mree privremenih ili
sezonskih osmatrakih stanica na karakteristinim takama u gradu (raskrsnice, eleznika stanica...) kao i u
stambenim etvrtima; 3) izvoenje marutnih snimanja na odreenim profilima u automobilima specijalno opremljeni
za merenje opjedinih meteorolokih elemenata. Veliku pomo mogu pruiti i meteorografi koji lebde iznad grada
privreni za aerostate.
Najznaajniji podaci dobijaju se mikroklimatskim snimanjem uz pomo mree privremenih osmatrakih
punktova. Njihovom mreom obuhvata se itav grad. Na punktovima se mere tamparetura i vlanost vazduha, brzina
vetra, osvetljenost, elementi radijacionog bilansa (uglavnom ultraljubiastog zraenja), stepen zagaenosti vazduha.
Ovakva posmatranja se vre na jednom mestu na razliitim visinama i u isto vreme (tzv. gradijentna osmatranja), kako
bi se dobio uvid u promenu veliina nekih elemenata sa promenom visine.
Snimanja elemenata klime se moraju izvoditi u razliita godinja doba. Za ovo je najpogodnije vreme kada je
anticiklonsko stanje. Tada su pri slabim vetrovima, velikoj insolaciji i intezivnom nonom izraivanju toplote,
najizrazitija mikroklimatska odstupanja od srednjih vrednosti klimatskih elemenata. U toku leta promatranja traju
tokom dana svih 24 asa. Snimanje treba izvoditi pri razliitim pravcima vetra, a naroito pri duvanju preovlaujuih
vetrova svakog godinjeg doba. Za prouavanje uticaja grada na izluivanje padavina na itavoj teritoriji grada se
postavljju pluviografi.
Podaci svih ovih osmatranja omoguavaju da se dobije detaljna karakteristika elemenata mikroklime grada i
uoe faktori koji utiu na nju u veoj ili manjoj meri pozitivno ili negativno. Dobijeni rezultati slue kao osnova pri
projektovanju novih i rekonstrukciji postojeih stambenih etvrti, za racionalniji razmetaj industrije i zdravstvenih
institucija, za borbu protiv zagaenja vazduha itd.

53. VAZDUH, RADIJACIJA I SUNEV SJAJ U GRADU

U vazduhu velikih gradova lebdi manja ili vea koliina raznoikih estica mineralnog ili organskog porekla
koja ga zagauje. Sve ove estice nazivaju se aerosoli. Najvie ih potie od procesa gorenja i mogu da poslue kao
jezgra za kondenzaciju vodene pare. Po podacima A. Landsberga, u 1 cm 3 vazduha velikih gradova (preko 100 000
stanovnika) ima proseno 147 000 estica aerosola, dok njihov maksimum dostie i do 4 miliona. U manjim
gradovima (20-50 hiljada stanovnika) njihov broj je 5-10 puta manji. Na zemlji postoji ogroman broj gradova sa
stanovnitvom veim od po 100 000 stanovnika i oni su ogroman izvor kondenzacionih jezgara. Merenjima je
utvreno da najvie kondezacionih jezgara ima u vazduhu amerikih gradova, a potom u nekim gradovima Evrope.
I u seoskom vazduhu ima estica aerosola. U 1 cm 3 seoskog vazduha lebdi proseno 9500 razliitih
kondenzacionih jezgara, dok apsolutni maksimum dostie do 336 000. Najistiji je vazduh iznad okeana i na
planinama viim od 2000 m (proseno 940 odnosno 950 estica aerosola u jednom cm 3). Najvie estica aerosola u
vezduhu je u jesenjim i zimskim mesecima, a u toku dana izmeu 9 i 15 asova.
Vazduh velikih gradova sadri i mnotvo bakterija. U Parizu na velikim bulevarima u veernjim asovima broj
mikroba u 1 cm3 vazduha dostie 600 000, na Jelisejskom poljima 88 000, a na vrhu Ajfelove kule 2000. Seoski
vazduh u istoj zapremini sadri 345 bakterija. Broj bakterija se menja tokom godine i u toku dana (leti ih je oko dva
puta vie nego zimi). U Lionu je bilo zabeleeno u 1 cm 3 vazduha u 7 asova 640 bakterija, u 12 asova 23 000, u 16
asova 75 000, a u 19 asova 88 000 bakterija (137 puta vie nego ujutru). Polivanje ulica znatno smanjuje broj
bakterija u vazduhu. Pre polivanja ulica u Parizu jednom je bilo u 14 asova 10 000 bakterija u 1 cm 3, a posle
polivanja upola manje.
estice aerosola obrazuju magleni zastor iznad grada i zbog njih nebo nkada nema svoju prirodnu boju
(nebesko plavetnilo) ve sivo-ukaste ili sivo-crvenkaste tonove. Postojanje maglenog zastora nad gradovima utie
na smanjenje inteziteta Suneve radijacije i na trajanje Sunevog sjaja. Po podacima A. A. Lueva dim iznad
Berlina apsorbuje priblino 20% UV radijacije, u Londonu 38% (zimi i do 97%), u Sankt Peterburgu, u industrijskim
50

rejonima 40%, a u okolnim mestima 20%. bog velike koliine aerosola u vazduhu u ovom ruskom gradu godinji
intezitet Suneve svetlosti je 40% manji nego u susednom Pavlovsku. Zanimljivi su i rezultati merenja inteziteta
Suneve radijacije iz Bea. Na tornju crkve Sv. tefana u Beu radijacija je iznosila 1084 cal/cm 2, a 72 m nie, pred
crkvom, samo 1022 cal/cm2 ili za 5,7% manje. Kada je izvreno ponovno merenje radijacije na istim mestima samo
pri jakom vetru, razlika u intezitetu radijacije skoro nije bilo. Oigledno je da je vetar znaajan faktor veliine
radijacije i ona je vea u selima gde je i brzina vetra vea.
Trajanje Sunevog sijanja u velikim gradovima jako je umanjeno u poreenju sa onim koje ima njihova
okolina. Tako Minhen ima u letnjim mesecima preko 43 asa manje trajanje Sunevog sijanja od Puhea koji lei 25
km zapadnije. Slino je stanje i u ostalim velkim gradovima.

54. TEMPERATURA VAZDUHA U GRADU

Intezitet Suneve radijacije u gradovima je u proseku za 20% manji nego u okolini, pa bi u gradovima trebalo
biti znatno hladnije nego u okolini, ali nije tako. Srednja godinja temperatura vazduha u gradovima via je za 0,7-1,4
C nego u njihovoj okoliki ( u Moskvi 0,7, Minhenu 0,9, Berlinu 1,0, Sofiji 1,4 C), a znatno su vee razlike u
minimalnim temperaturama u gradu i okolini (u Lionu 1,25, u Minhenu i Parizu 2,3, a u Moskvi 3,0 C). To je i
razumlivo, jer, to je vreme hladnije, vie se troi gorivo za zagrevanje pa je temperatura vazduha u gradu via. U
Srednjoj Evropi pri intezivnoj Sunevoj insolaciji, koja iznosi 52 kcal/cm 2 godinje (Be), izraivanje toplote iz
graevina, vozila i ljudi iznosi 12-15 kcal/cm2 (u zimskim mesecima poslednje izraivanje toplote jednako je Sunevoj
insolaciji ili je ak vee od nje). Po oceni Itona koju navodi P. A. Kracer 30-metarski sloj vazduha u Londonu
zagreva se od toplote industrijskih postrojenja za 1,2, a od stanovnitva i drugih faktora 0,2 C (ukupno 1,4 C).
Vie temperature u gradovima nego u njihovoj okolini su normalna pojava pa ih stoga Kracer opravdano
naziva kamenitim pustinjama. U njima padavine brzo oteknu asfaltom ili kroz kanalizaciju, danju se jae zagrevaju i
gubici toplote su neznatni jer je isparavanje malo. Nou ipak sloj magle koji lebdi nad gradom smanjuje izraivanje
toplote grada u celini, pa je u gradu i nou toplije nego u okolini. U gradovima umerenog klimata period sa pozitivnim
temperaturama dui je 3-8 nedelja nego u okolini. U gradovima je i zima kraa pa je period zagrevanja prostorija
krai.
Prolee nastupa ranije u gradu. To pokazuju i fenoliki podaci. U Minhenu cvetanje kestena poinje 30 dana
ranije nego u okolini, klena i do 35 dana ranije, a vinje 4 oko 16 dana. Uopte uzev, uoen je jasan proces postepenog
poviavanja temperature vazduha u gradu u vezi sa njegovim poveavanjem. Razlike su znaajne i kreu se izmeu
0,2 (Varava) i 1,5 C (Milano).

55. VETAR U GRADU

Vetar u gradovima ima utoliko manju brzinu ukoliko je grad vei, to je posledica trenja vazduha o ralanjen reljef
graevina u gradu. Tako je u centru Sofije, Los Anelesa, Detroita i drugih gradova brzina vetra manja nego u
njohovoj okolini. U vreme tiina iznad grada se uvek nalazi topliji i manje gust stub vazduha nego iznad njegove
hladnije okoline. Stoga on predstavlja svojevrsnu stalnu depresiju prema kojoj struji vazduh iz okoline, tzv. seoski
vetar, koji donose gradu istiji vazduh. Ponekad gusta magla moe da otea slabijim vetrovima prodor kroz uske i
vijugave ulice grada, pa se istiji vazduh izdie i prelazi iznad te magle. Ali, ako grad ima iroke ulice, drvorede i
dosta parkova vetrovi su onda u stanju da razbiju maglu i prostruje kroz grad.

4 Kracer smatra da je ono posledica razlika u lokalnom podneblju nego kesten i klen koji ranije cvetaju pod uticajem
klime grada.
51

Za vreme tiina u letnjim mesecima unutar grada se moe zapaziti slabije strujanje vazduha jer tada postoje
osetne temperaturne razlike izmeu stambenih blokova na jednoj strani i parkova i vodenih basena na drugoj. Vazduh
iznad stambenih blokova je topliji pa se izdie, a na njegovo mesto dolazi sveiji vazduh iz vodenih basena i parkova.
U ovome se i sastoji zdravstveni znaaj parkova i basena, a poto se njihov uticaj ne osea daleko, poeljno je da
gradovi imaju vie parkova, zelenila i vodenih basena.
Posebno strujanje vazduha postoji nad gradskim ulicama i u dvoritima kao posledica razlike u zagrevanju. U
ulicama koje se pruaju u uporednikom smeru najbre se zagreju krovovi zgrada. Topli vazduh se izdie, a zamenjuje
ga drugi koji se nalazi na istoj visini ali iznad ulica. U samim ulicama postoji tada strujanje vazduha od strane koja je
u senci prema osvetljenoj strani. Slino strujanje je i u dvoritima. Nou se vazduh najpre ohladi na krovovima zgrada
i kao tei sputa do dna ulica i dvorita, istiskujui topliji, koji se die sredinom ulica ili dvorita. U ulicama koje se
pruaju u meridijanskom pravcu u podne se obrazuje simetrino kruenje vazduha. Ovim kretanjem vazduha, koje se
prividno ne osea, obnavlja se vazduh u ulicama gradova i za vreme tiina. Zimi se ovakva cirkulacija prekrauje, ali
se poveava uloga vetrova. Jaki vetrovi su pravo dobro za neke gradove, koji se tada gue u gradskim maglama.

56. VLANOST VAZDUHA, PADAVINE U GRADU I GRADSKA MAGLA

VLANOST VAZDUHA je znaajna komponenta klime gradova. Ona je manja u gradovima nego u njihovoj
okolini utoliko vie, ukoliko je grad topliji od okoline. U toku dana je razlika vlanosti vazduha najmanja u
popodnevnim, a najvea u veernjim asovima. Smanjenje vrednosti relativne vlanosti vazduha u najuoj vezi je sa
porastom veliine gradova, njegovih limenih, betonskih i asfaltnih povrina sa kojih nema ta da ispari jer padavinska
voda otekne brzo u podzemnu kanalizacionu mreu. Velika koliina aerosoli u gradskom vazduhu utie povoljno na
kondenzaciju vodene pare, te je iznad gradova vea oblanost nego iznad njihove okoline. S druge strane neki gradovi
razbijaju guste oblake iznad svoje teritorije, pa imaju manji broj tmurnih dana od svoje okoline. Utvreno je da veina
gradova sa svojim visokim zgradama deluju na obrazovanje i kretanje oblaka priblino kao to to ine poumljeni
breuljci itd. (usporava se njihovo kretanje i omoguuje njihovu koncentraciju iznad grada pa vei gradovi dobijaju vie
padavina od njihove okoline i susednih sela).
PADAVINE U GRADU: Gradovi proizvode vie kondezacionih jezgara od svoje okoline pa primaju vie
padavina. U gradu su ee nepogode i pljuskovi gde su esto bez ekonomske koristi. Voda pljuskova ispunjava gradsku
kanalizacionu mreu, plavi ulice, prodire u stanove, priinjavajui veliku materijalnu tetu odnosei ponekad ljudske
rtve. Kia u gradovima ima higijenski znaaj jer ona privremeno proisti vazduh od praine, bakterija i razbije gradsku
maglu.
GRADSKA MAGLA: Magla j redovna pojava u gradovima ali je najtetnija komponenta njihove klime. Magla
oteava vertikalno strujanje vazduha i udaljvanje iz atmosfere grada tetnih po zdravlje primesa, rastvorenih u
kapljicama magle: sumpor-dioksid, ugljen-monoksid, fluorna jedinjenja i dr. Ona je najee pojavljuje zimi, posebno
kada je poviena relativna vlanost vazduha. Magle su este i u primorskim oblastima a znatan broj gradova razvio se u
takvim oblastima. Gradovi pojaavaju obrazovanje magle te je ona u industrijskim primorskim gradovima veoma esta i
gusta, pa kada se njoj prikljui i dim iz fabrikih dimnjaka i kua, gasovi iz automobilskih motora - onda nastaje smog
(siva ili ukasta magla). Smog je esta pojava u velikim gradovima: Hamburg, Njujork, Los Aneles itd. Do sada
najvei smog sa katastrofalnim posledicama pogodio je London (od 4. do 9. decembra 1952.godine).

57. IZBOR MESTA STAMBENE I INDUSTRIJSKE ZONE U GRADU

Pored standardnih mera koje se preduzimaju protiv zagaivanja vazduha u gradovima, predlau se i novi naini
borbe . Jedan od njih sastoji se u odvoenju izduvnih gasova fabrikih motora, termoelektrana i toplana i dr. ne u
vazduh nego u mreu podzemnih kanala. Danas postoje i maine za preiavanje vazduha koje su u stanju da za 1h
preiste 600.000 litara vazduha. Najefikasniji nain borbe protiv aerozagaenja u novim stambenim etvrtima je pravila
izbor mesta njihove gradnje u odnosu na industrijsku zonu:
52

1. stambena zone ne sme biti u oblasti gde pada a i dim iz prljave industrije i sa koncentracijama
koje se pribliavaju maksimalnim normama
2. ako je zbog suprotnih pravaca vetrova koje se javljaju u oblasti ovo nemogue izbei, onda se bira
mesto gde je manja mogunost zagaenja (izvesnu zatitu od od aerozagaenja prua zeleni pojas
kojim se stambena zona odvaja od industrijske
3. industrijska zona u oblasti sa vertikalno razvijenim reljefom ne bi smela da lei iznad stambene
etvrti jer bi se u sluaju stabilnog vremena i inverzije temperature vazduha dolo do potapanja
stambene zone u smog ukoliko industrija ne raspolae aparatima za filtriranje otpadnih materija
Kako bi se smanjili negativni uticaji zagaivaa gradskog vazduha na minimum treba voditi rauna od pravcu i
jaini vetra, ali teko je voditi rauna o jednoj komponenti da se ne nakodi drugoj (npr. tekuim vodama).

58. ORIJENTACIJA ZGRADA I OPTIMALNA KRIPTOKLIMA

Insolacija je vrlo znaaj posredni higijenski i termiki faktor, pravilna procena bioklimatskih uticaja insolacije
je veoma znaajna za mnoga reenja unutar jednog grada (konstruktivno reenje unutranjeg plana zgrade, dubina
prostorije, orijentaciju soba za dnevni borava, ...).
Savremeni higijenski normativi za graenje gradskih stambenih zgrada zahtevaju reenja ije ostvarenje treba
da obezbedi optimalnu direktnu insolaciju prostorija. Pojedine drave su propisale minimalno trajanje direktnog
osunavanja prostorija u asovima na dan i za odreeni period. Minalno trajanje direktnog osunavanja prostorija iznosi
u Jugoslaviji iznosila je 3 asa dnevno u periodu od 9 meseci (15.02. - 15.11.). Najdue direktno osunavanje imaju
prostorije iji su prozori okrenuti ka jugu, zatim ka jugoistoku i jugozapadu, umereno osunavanje imaju vertikalno
orijentisane povrine na istoku i zapadu. Znatno manje direktnog osunavanja imaju prostorije okrenute ka severoistoku
i severozapadu, a najmanje ka severu.
Na duinu trajanja insolacije u prostorije utiu jo i reljef i rastojanje izmeu zgrada. Na ravnom zemljitu u
geografskim irinama od 35 do 75 rastojanje izmeu zgrada treba da iznosi tri visine zgrade koja zaklanja Sunce.
Rastojanje izmeu zgrada treba jo vie da se povea po osojnim padinama, a manje na prisojnim.
U gradovima se esto odstupa od ovih normativa te je smanjena baktericiodna efikasnost sunevih
ultraljubiastih zrakova koja je u gradovima mnoga vea nego selu.
Direktnim osunavanjem prostorija sa slabim provetravanjem pojavljuju se uslovi za formiranje efekta
staklene bate kada temperatura vazduha u prostorijama moe biti 10 - 12 C vie nego napolju. Te pojave su este u
zgradama sa staklenim fasadama. Ovakve i sline pojave predstavljaju manje ili vee probleme u obezbeivanju
optimalnih mikroklimatskih uslova u prostorijama za stanovanje, oni se najveim delom postiu uz pridravanje
sledeih normativa:
1. sobe za dnevni boravak zahtevaju vie dnevnog osunavanja (prozori trebaju biti orijentisani pod azimutom
od 115 - 245 )
2. za spavae sobe najpogodnija je orijentacija prozora kao jugoistoku
3. radi poveanja albeda, odnosno smanjenja zagrevanja zidova direktnim Sunevim zraenjem, preporuuje se
njihovo bojanje svetlijim bojama
4. rad u prostorijama zgrada od alumunijuma i stakla moe biti nemogu ako su prostorije okrneute ka jugu, a
provetravanje slabo jer se tada pojavljuje efekat staklene bate
(ostali normativi nalaze se u udbeniku na stranama 365 i 366.)

59. ANTROPOGENI UTICAJI NA VREME I KLIMU

53

ovek uglavnom ima pasivan odnos prema vremenu i klimi. Moe vie ili manje da izbegava loe vreme, ali je
prinuen da se prilagoava lokalnim klimatskim uslovima kako bi to bolje iskoristio vremenske prilike u pojedinim
godinjim dobima (opta pojava u vantropskim oblastima).
U sunim oblastima izgraeni su sistemi za navodnjavanje. U stepama i pustinjama Afrike i Bliskog Istoka
kopani su karizi - podzemne galerije, koje su skupljale vodu i gravitaciono je izvodili na povrinu gde je koriena u
razliite svrhe.
U vlanim oblastima izgraeni su melioracioni kanali i zatitni nasipi. Izgradnjom melioracionih kanala
smanjuje se vlanost zemljita (isparavanje), a izgradnjom jezera isparavanje se poveava i to delimino utie na
temperaturu vazduha - na taj nain ovek utie na mikroklimu.
Ovi uticaji su minimalni, seom uma na velikim povrinama, ovek je menjao klimu na velikim postorima.
Iskrivi listopadne ume, koje su imale svojstvenu klimu, ovek je stvorio kulturnu stepu sa drugom klimom. U
planinskim oblastima, iskrivi umu, promenio je mikroklimu, ubrzao eroziji i izmenio veliine komponenata vodnog
bilansa. Ovakve delatnosti oveka dovele su do pogroranja mezoklime i pretvaranja mnogih oblasti u pustoi.
Pozni mrazevi nanose povremeno vee tete biljnim kulturama. Njima se tite biljke (cvet) od tetnih posledica
mraza pa poljoprivrednici loe vlanu slamu, iji dim smanjuje izraivanje toplote sa tla, i time dolazi do hlaenja
prizemnog sloja vazduha - uticaj oveka na mikroklimu.
Vei uticaj na mikroklimu i mezoklimu mogu je u vulkanskim oblastima. Posipanjem snenog pokrivaa
tankim slojem vulkanskog pepela smanjuje se albedo, sneg se ranije otapa pa se poetak vegetacionog perioda pomera
unapred i do 30 dana (Kamatka). Posipanjem lednika tamnijim materijama (pepeo i a), poveava se intenzitet
ablacije smanjivanjem veliine albeda pa dolazi do vee koliine sonice (voda otopljenog leda).
Delatnost oveka, usmerena na poboljavanje mezo i mirkoklimatskih uslova naziv se melioracija klimata.
Aktivnije delovanje na vreme zapoetko je 1930-tih godina. U poetku su rezultati bili nezadovoljavajui, ali
danas je postignut veliki uspeh. Padavine se izazivaju zasejavanjem oblaka srebrajonima (AgJ), olovajodidom (PbJ),
ili suvim ledom (CO2), a istim ovim reagensima zasevaju se kumulonimbusi ime se smanjuje broj nepogoda.
Ispravanje se smanjuje izgradnjom vetrozatitnih pojaseva (kao i brzine vetra u prizemnom sloju), dok se u aridnim
oblastima ispravanje sa povrine vodasmanjuju do minimuma upotrebom odreenih vrsta polimera.
Melioracije mikroklime obavljaju se obnavljanjem uma, izgradnjom vetakih jezera, melioracijom movara
itd.
Za 100-150 godina Suneva energija ne bi bila vie glavni klimatski element. To ukazuje da e u budunosti
ljudi da menjaju klimu prema svojim potrebama. Ovo obuhvata sledee pojave:
1. razbijanje oblanosti i povienje temperature vazduha
2. promena reima padavina izmenom fiziko-geografskih osobina podloge
3. iscrpnije prouavanje problema uklanjanja ledenog pokrivaa u Severnom ledenom okeanu
Sve vea koncentracija CO2 u atmosferi, naroito u umerenom klimatskom pojasu, utie na poviavanje
temperature vazduha apsorbovanjem toplotnog izraivanja Zemlje ime spreava njeno hlaenje. Ako bi temperatura
vazduha porasla za 4 C to bi izazvalo otapanje celokupnog morskog leda na Zemlji. Susret sa toplotnom barijerom
moe da se izbegne sve veem korienjem Suneve toplotne energije (izgradnja helioelektrana u kosmikom prostoru
oko Zemlje) ili raspraivanjem najsitnije praine u vie slojeve atmosfere.

60. VREME, KLIMA I RAT

Pri eksperimentalnim eksplozijama atomskim bombi razvija se izuzetno visoka temperatura. U deliu sekunde
hiljade tone stena pretvaraju se u najsitniju prainu, koja ubrzo dospe u visoke slojeve stratosfere, i koja reflektuje
Sunevo zraenje, te Zemlja prima manju koliinu toplote od normalne.
Sredinom 20. veka este su bile eksperimentalne eksplozije atomskih bombi u atmosferi iznad ostrva u Tihom
okeanu, nad pustinjama Sibira i arhipelaga Severne Zemlje, nad Saharom i Velikom Peanom pustinjom u Australiji.
Da se ovi eksperimenti nisu prekinuli i nastavljeni pod zemljom, zbog zasejavanja atmosfere prainom i zbog toga
smanjenog priticanja Suneve toplotne energije, oveanstvo bi se nalazilo pred poetkom antopogenog ledenog doba.
54

Pri takvoj situaciji temperatura Zemlje bila bi nia za 3,5-4 C od sadanje, to bi bilo dovoljno da se snena
granica na planinama umerenog klimatskog pojasa spusti do 650 m nie. Lednici bi prekrili nie oblasti i uticali bitnije
na klimu. Snena granica koja lei u nivou Svetskog mora, pomerila bi se za 2000 km u pravcu polutara pa bi led
prekrio severne polovine Skandinavije, evropski deo Rusije, Sibir i severnu polovinu Kanade.
Pri eksploziji vodonine bombe obrazuje se oko 100 radioaktivnih elemenata koji predstavljaju veliku opasnost
po ivi svet. U organizmu oveka poveala bi se koncetracija radioaktivnih elemenata (joda u titnoj lezdi, stroncijuma
u kostima, bakra u oima, srebra u jetri,...). Od atmosferskog kiseonika, azota i vodene pare obrazuje se azotna kiselina,
koja pali oi i kou, izaziva muku i povraanje. Svi radioktivni elementi su opasni po oveka jer su potencijalni
izazivai kancerogenih oboljenja (leukemije i raka kostiju). U Drugom svetskom ratu atomskim bombama unitena su
dva japanska grada (Hiroima i Nagasaki), danas postoje atomske bombe koje su 5000 puta jae.
U prvim asovima atomskog rata, prema prouavanjima, poginulo bi 200-250 miliona ljudi, ali i kada bi se i
takav scenario zaustavio na vreme dolo bi do velikih klimatskih promena (poetak novog ledenog doba). Ljudi bi u
optem atomskom ratu prouzrokovali katastrofalne promene klime.
Meteoroloki rat, koji su pored biolokog, SAD vodile u Junom Vijetnamu, imaju znatno vee i nesluene
opasne dimenzije: zasipanjem atmosfere nad teritorijom protivnika specijalnim hemikalijama moe doi do smanjenja
Sunevog zraenja i izazove ogromno sniavanje temperature vazduha (ak i zaleivanje reka i jezera tokom leta,
unitavanje poljoprivrednih kultura mrazom, ....), a mogue je i suprotno delovanje kada specijalne hemikalije,
rasprene u atmosferi, spree izraivanje Zemljine toplote u Kosmom dugotalasnim zraenjem; to bi izazvalo visok
porast temperature i pretvaranje te oblasti u pustinju (topliju i suvlju od Sahare).
Najveu opasnost meteorolokog rata predstavlja mogue unitavanje ozonskog sloja u atmosferi. Ozon titi
ivi svet na Zemlji od ultraljubiastih zrakova, i on je vrlo tanak, a zasipanjem ozonosfere specijalnim hemikalijama
izaziva se raspadanje ozona (O 3) na atome kiseonika (O) i njegove molekule (O 2). Tada se na teritoriji protivnika
unitava ozonosfera i omoguava ist prolaz UV zrakova koji bi na topografskoj povrini sve ivo sprili za samo
nekoliko asova.

61. PROBLEM KISELIH KIA

Zbog velike potronje uglja, nafte, naftnih derivata i prirodnog gasa, udeo sumpor-dioksida i azotnog oksida
meu zagaivaima vazduha u stalnom je porastu. Zajedno za poveanim koliinama ugljen-dioksida, ugljenmonoksida, azotnog oksida i dima u uslovima gradske magle mogu izazvati masovno trovanje ljudi.
Veliku opasnost predstavlja to to sumpor-dioksid u kontaktu sa vodom prelazi u sumpornu i azotnu kiselinu
koje tetno deluju na zdravlje ljudi, unitavaju biljni i ivotinjski svet i oteuju sve povrine na koje padnu. Ova pojava
u vreme padavina oznaena je kao kisela kia. Problem kiselih kia poeo je da privlai panju javnosti '70-tih godina
prolog veka, kao i kada je poela industrijalizacija (gradnja visokih dimnjaka od preko 100m.
Problem kiselih kia nije vezan samo za emisiju sumpor-dioksida iz termoelektrana, ve i dim kao posledica
grajanja i izduvni gasovi koji se stvaraju u saobraaju.
U odnosu na nezagaene kie, ija je Ph vrednost uglavnom 5-6, iznad velikih gradova poele su da se izluuju
padavine sa Ph oko 4. Najtee posledice ove pojave su suenje uma i unitavanje ivog sveta u jezerima. Kisele kie
direktno oteuju vegetaciju i doprinose okiseljavanju zemljita. Iz takvog zemljita, biljke ne dobijaju dovoljnu
koliinu vode i hranljivih sastojaka, slabi njihova otpornost prema tetoinama i poinju da odumiru. Naroito su
ugroene etinarske ume u kojima drvee najpre izgubi iglice, a zatim se osui. Ova pojava je naroito izraena u
SAD-u, Kanadi, Skandinaviji, zapadnoj i srednjoj Evropi.
U naoj zemlji na nekim lokalitetima Dinarida suenje ume iznosi i do 2%. Kisele kie ugroavaju kako
industrijske zone, tako i one udaljene od njih, osim povrinskih, tako i podzemne vodne resure.

62. OZONSKI OMOTA ZEMLJE I NJEGOVA OTEENJA

55

Molekul gasa koji se sastoji od tri atoma kiseonika O 3, naziva se ozon. On deluje tetno na organizam oveka,
izaziva promene u mozgu, oteuje crvena krvna zrnca, smanjuje kapacitet plua, ubrzava starenje itd. Koliina ozona u
vazduhu poveava se sa visinom, i svoj maksimum dostie u stratosferi (22-25 km iznad Zemljine povrine), a zatim ka
opet opada. Ozono ima sposobnost da upija UV zrake, te na taj nain tit ivi svet na Zemlji od prekomerne Suneve
radijacije.
U poslednjih nekoliko decenija primeeno je oteenje ozonosfere. Na nekim mestima ona ja veoma razreena i
istanjena - ti delovi nazivaju se ozonske rupe. Kroz ozonske rupe Sunevo zraenje poinje da ugroava ivot na Zemlji,
UV zraci smanjuju imunitet i izaziva rak koe kod ljudi. Porast ovog oboljenja uoava se na onim delovima Zemljine
povrine iznad kojih je ozonski omota oteen - jugoistona Australija, Novi Zeland. Ozonski omota je znatno stanjen
iznad Antarktika i Arktika gde je koncentracija ozona smanjena u pojedinim vremenskim periodima i za 50%.
Osnovni uzrok unitavanje ozonskog sloja je emitovanje u atmosferu hlor-fluoro-ugljovodonika (CFC)
jedinjenja, koja sadre atome hlora, fluora, broma i ugljenika. U dodiru sa ozonom, oni mu, pri hemijskim reakcijama,
uzimaju jedan atom, pretvarajui ga u obian kiseonik (O 2) koji gubi mo apsorpcije UV zraenja. Smatra se da jedan
atom hlora moe da razori i do 100.000 molekula ozona. CFC jedinjenja imaju veliku primenu kod raznih sprejeva
(dezodoransi, lakovi za kosu,...), rashladnih ureaja (klima ureaja), protivpoarnih aparata.
Ozon u atmosferi bio je najvie ugroen 1974.godine, kada je zabeleeno emitovanje CFC jedinjenja koje
opadalo do 1980.godine. Nakon toga, u stalnom je porastu i rauna se da se njegova koncentracija raste godinje za 5%.
Poveano UV zraenje, usled stanivanja ozonskog omotaa, nepovoljno deluje na kompletan ivi svet na Zemlji, a
poveanje intenziteta Sunevog zraenja dovodi i do globalnog zagrevanja.

63. ANTROPOGENI EFEKAT STAKLENE BATE

Efekat staklene bate je proces zagrevanja planete Zemlje koji je nastao poremeajem energetske ravnotee
izmeu koliine zraenja koje Zemljina povrina prima od Sunca i vraa u svemir. Efekat staklene bate je osobina
atmosfere da u svojim donjim delovima akumulira toplotnu energiju terestikog zraanja.
Deo toplotnog zraenja, koje stie do Zemljine kore, odbija se u atmosferu i, umesto da ode u svemir, absorbuju
ga neki gasovi u atmosferi (vodena para, ugljen-dioksid, azot dioksid, metan i dr.) i ponovno dozrauju na Zemlje. Za
stvaranje efekta staklene bate najvei znaaj ima ugljen-dioksid, koji za razliku od ostalih gasova moe da se zadri u
atmosferi i po vie stotina godina. Ugljen-dioksid nastaje sagorevanjem fosilnih goriva. Smatra se da se na Zemlji
godinje emituje oko 9 milijrdi tona ugljen-dioksida. Od toga, polovina ostaje u atmosferi, dok drugu polovinu
apsorbuju biljke i Svetsko more.
Koncetracija CO2 u atmosferi se stalno poveava, za poslednjih 130 godina - 22% (u periodu 1960-'80 = 7%).
Ovim tempom, do polovine 21.veka njegova koliina u atmosferi e se udvostruiti to e dovesti do ozbiljnog
poremeaja odnosa izmeu pojedinih gasova koju ulaze u sastav atmosfere..
Kao posledica efekta staklene bate javlja se porast globalne temperature vazduha na Zemlji. Za poslednjih 150
godina ona je porasla za 0,7 C, ali ne jednako na itavoj planeti. Najvei porast temperature je oko Antarktika, gde se
nalazi najvea koliina leda na Zemlji. To je dovelo do porasta nivoa Svetskog mora, koji godinje iznosi 1-2 mm.
Ukoliko bi se led polarnih oblasti otapao brzinom zabeleenom u poslednjih 100 godina, nivo Svetskog mora porastao
bi do polovine 21.veka za 40-60 cm. U tom sluaju bili bi ugroeni mnogi primorski (veliki) gradovi - Majami, Njujork,
Venecija itd., gradovi u deltama velikih reka (npr. gradovi Bangladea).

56