BIBLIOTEKA STRADANJA I OTPORI

INSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJU

Projektni

savet

Tahir Abdulji, Fahrija Ajanovi, ivota Ani, dr Zdravko

Antoni, Trajko Atanasov, Obrad Bendera, dr Rajko uri
dr Tone Ferenc, dr Venceslav Glii, Milorad Gonin, mr
Slavica Hrekovski, Duan Ivanovi, Desanka Jovanovi,
dr Petar Kaavenda, Svetozar Kruni, Savo Martinovi,
Filimena Mihailova, Dragan Nikolovski, Zdravko Njei, Tone
Tumher (predsednik), dr Gojko Vezmar, Miroslav Vitorovi,
dr uro Vujovi, dr Slavko Vukevi, Darinka Zimi,
dr Nikola ivkovi (rukovodilac projekta)

Redakcija

Prof. Milo Baji, Stevan Bodnarov, dr Radomir Bogdanovi

(predsednik) Sonja Boanovi (sekretar), prof, dr Olivera Buri,
dr Radomir Geri,

j dr Petar Kaavenda, Duan Kali, Gojko

Laevi, Sava Lazarevi, Miodrag Mili, Mila Paunovi,

prof, dr Branko Petranovit Apostol Prendi, Nada Stani,
Duan Stojiljkovi, Danica Vuetin, prof. Vladan eravi.
Urednik

Dr Petar Kaavenda
Recenzenti

Dr Venceslav Glii
Prof. dr Dorde Kneevi

U FINANSIRANJU OVE KNJIGE UESTVOVALA JE REPUBLIKA

ZAJEDNICA NAUKE SRBIJE I SKUPTINA GRADA BEOGRADA

SIMA BEGOVI

LOGOR BANJICA
1941-1944.

ISI
INSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJU
Beograd, 1989.

OSTALE GRUPE BANJICKIH ZATOENIKA

PRISTALICE RAVNOGORSKOG POKRETA

U BANJICKOM LOGORU
Glavna hrana za nezajaljive nacistike istrebljivake ape
tite u porobljenoj Jugoslaviji, pa i u Srbiji, bili su pripad
nici
narodnoosloboilakog
pokreta

komunisti,
skojevci,
predstavnici novoformiranih organa narodne vlasti i svi drugi
rodoljubi i antifaisti, koji su se beskompromisno borili za
osloboenje zemlje protiv okupacije i faizacije, koji su ras
krinkavali podjarmivanja meunacionalnih netrpeljivosti, ali u
isto vreme ukazivali na postojanje nacionalnih i socijalnih
nejednakosti u staroj Jugoslaviji. Oni su sainjavali veinu
zatoenika i u logoru na Banjici. Tu nema razloga ni za kakve
nedoumice.
Meutim, moe se postaviti pitanje zato su u veim ili
manjim talasima, u drugoj polovini 1942. godine, u celoj 1943.
godini i u prvim mesecima 1944. godine dovoene u logor na
Banjici pristalice etnikog pokreta Drae Mihailovia, kada
se zna da je on jasnim opredeljenjima Komunistike partije
Jugoslavije za voenje oslobodilakog rata suprotstavio svoju
politiku iekivanja i da je u borbi protiv narodnoosloboilake vojske Jugoslavije saraivao sa svim okupatorima i kvaslinkim okupacionim reimima.
Nemci su svoj stav prema raznim politikim grupacijama
u Srbiji s kojima su saraivali strogo gradirali. Njihove nepodeljene simpatije i puno poverenje uivali su zboraki fa
istiki pokret Dimitrija Ljotia i njegovi dobrovoljaki od
redi. Poverenje u Milana Nedia nije bilo neogranieno, pa
je dolazilo i do povremenih kriza njegovog ministarskog ka
bineta, ak i do predloga da se odstrani s vlasti. Nemci nisu
imali poverenja ni u etniki pokret Koste Peanca, s kojim
su u prvim mesecima okupacije tesno saraivali u nastojanju
da savladaju narodni ustanak.
5

U stvari, tradicije etnikog pokreta kao organizacije koja

je u minulim istorijskim razdobljima vodila borbu za oslo
boenje svoje podjarmljene brae u Otomanskoj Imperiji i
Austrougarskoj Monarhiji, bile su jake u srpskom narodu.
Na te tradicije raunali su i eleli da ih iskoriste za svoje cilje
ve i Kota Milovanovi Peanac i Draa Mihailovi, koji
su se razili u taktici, mada su obojica jednako teili odbrani
i kasnije obnavljanju starog drutvenog poretka.
Ve u prvim danima okupacije Kota Milovanovi se sa
svojom vojvodskom ekipom brzo kompromitovao u narodu.
Posle sastanka s gestapovskim majorom Krausm najpre u
Planiku kod Nia, zatim na Bukulji kod Aranelovca, vojvoda
Peanac je svoje jedinice preobratio u angaovane pronemake
oruane snage, koje su se uz bok okupacionih trupa borile
protiv narodnog ustanka i povele istrebljivaki rat protiv par
tizanskih jedinica i svih antifaistiki raspoloenih rodoljuba.1
Zbog ovako ogoljenog vojvodinog stava i zbog toga to
je u etnitvu Koste Milovanovia video mogueg rivala, Dra
a Mihailovi je Peaneve jedinice oznaio kao neprijatelj
ske, povukavi time prvi potez u stvaranju mita o sebi kao
o
nepokorenom borcu u slobodnim srpskim planinama. Na
slian nain postupio je i prema dobrovoljakim odredima Dimitrija Ljotia. U to vreme ravnogorski pokret bio je u stanju
nastajanja s jo nedefinisanim programom, pritenjen na iz
janjavanje s jedne strane, ustanikim snagama, koje su za
davale sve tee udarce okupatoru, a sa druge strane, osve
toljubivim nacistikim neprijateljem. Izjavnj avaj ui se pro
tiv Peaneve izdaje i Ljotievakog faistikog pokreta, Mi
hailovi je prikupljao poene za svoju popularnost, ali je isto
vremeno pruao ruke za saradnju s pojedinim Peanevim
vojvodama, Nedievom administracijom, pa i sa nemakim
emisarima doktorom Mantlom i Krausom.
Nemakim obavetajcima ova igra nije izmakla iz oiju.
Zato nemake okupacione vlasti podvode Peanev etniki
pokret posle prve neprijateljske ofanzive pod jo rigorozniju
kontrolu zahtevajui od Nedia da etnike odrede, do tada
relativno samostalne, to potpunije inkorporie u svoje oru
1

Dr Branko Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija u Jugosla

viji, Beograd 1983, str. 70.

ane formacije. U tom smislu Nedi je objavio uredbu o

ustrojstvu Srpske dravne strae 6. februara 1942. godine.
Na osnovu ove uredbe trebalo je vremenom da se u Srpsku
dravnu strau ukljue sve jedinice koje su se u Srbiji bo
rile na strani okupatora protiv narodnooslobodilakog pokre
ta.2 One etnike odrede koji su se odupirali ili odbijali da se
povinuju takvom reenju, Nemci su bez pardona razoruavali,
internirali, a istaknutije pojedince i streljali.
Potiskivanje narodnooslobodilakog pokreta u Srbiji 1942.
godine dovelo je do stvaranja povoljnijih uslova za delovanje
kntrarevolucioonarnih snaga. etniki odredi Koste Milovanovia rasformirani su do kraja te godine. Deo ljudstva iz tih
odreda je pristupio Srpskoj dravnoj strai, a deo se odmah
opredelio za Drau Mihailovia, da bi se njihov broj sa slab
ljenjem nemakih pozicija na frontovima stalno poveavao.
Kosti Peancu je dozvoljeno da zadri linu pratnju od 50
ljudi, s tim da nemakoj policiji dostavi njihova imena.3
Izneemo nekoliko podataka o sudbini onih Peanevih
vojvoda koje su oklevale da se inkorporiu u Srpsku dravnu
strau, jer su ponekad itave njihove jedinice dospevale u
logor na Banjici.
Septembra 1942. godine nemaka komanda u aku po
zvala je sve etnike snage koje su se nalazile u blizini grada
na smotru u Alvaldinici, gde su ih opkolile jedinice pukov
nika Frikea, komandanta divizije Princ Eugen, zatim ra
zoruale. sprovele u zatvore, a zatim veinom doterale u lo
gor na Banjici. Kasnije su transportovani u nemaku inter
naciju/*
Na slian nain postupljeno je i prema etnikoj grupi
Manojla Koraa, naelnika uikog okruga, koji je posle Bemeove ofanzive bio bezrezervno angaovan u progonu, hap
enjima i deportovanju partizana koji su uspeli da se sklone,
partizanskih porodica i svakog pojedinca na koga se posumnjalo da je saraivao s narodnooslobodilakim pokretom. U
Uicu se esto viao u drutvu s viim nemakim oficirima,
Zbornik NOR, 1/5, str. 73.
AVII. NA, dnevni izvetaj od 5. I 1943. Mf. V. T-501, R-24;
S-1127.
4 Graa za monografiju aanskog ratnog okruga, IA A, aktiv
nost neprijatelja, reg. br. 517.
2

iao s njima u akcije i na gozbe. Preterana Koraeva revnost

uinila se Gestapou sumnjivom. Ispostavilo se da Kora sedi
na dve stolice: bio je Nediev okruni naelnik i pouzdanik
Drae Mihailovia. Nemci su i njegov etniki odred pozvali
da sa punom spremom doe na smotru u blizini Uica. Tu su
ceo odred esesovske jedinice opkolile, razoruale i sprovele
u logor na Banjici.5
Partizani i saradnici narodnooslobodilakog pokreta koji
do tada nisu jo bili streljani, a doli su u logor zahvaljujui
etnikoj izdaji i kasnijim progonima od strane Manojla Ko
raa, imali su priliku da se s njegovim ljudima sretnu oi u
oi u logorskom krugu. Progonitelji i nemaki pomagai u
ienju uikog kraja od partizana bili su i sami podvrgnu
ti surovim nemakim progonima. Na Banjici su proveli ne
punih dvadeset dana, od 8. do 26. decembra 1942. godine,
kada su svi bez izuzetka streljani na stratitu u Jajincima,
izuzev etnikog stareine Manojla Koraa, koji je samo za
hvaljujui
intervenciji
najvanijih
kvislinkih
glavara,
dva
dana ranije odveden u zarobljenitvo.6 Meu streljanima na
lazio se i Novakovi ore, kolski nadzornik, lan Nedievog
prekog suda u Uicu, ali je bilo i dosta mladih ljudi koji ni
im nisu okaljali obraz. Tako je Kora odgovoran ne samo
za progon partizanskih porodica, ve i za pogibiju mladih
ljudi koje je uspeo da uvrbuje u svoje jedinice.
Isti metod Nemci su primenjivali i kasnije. U aprilu 1943.
godine, na primer, razoruan je vojvoda Borskog etnikog
odreda Sava Markovi, a deo njegovog ljudstva sproveden je
iz zatvora u logor na Banjici.7
Ve od jeseni 1941. godine poele su da stiu na Banjicu
etnike grupe vezane za pokret Drae Mihailovia od samog
poetka onih karakteristinih previranja u Srbiji u kojima se
od saradnje jednog dela etnikih stareina s partizanima pre
lo po odluci Ravnogorskog taba na bratoubilaki rat. Zato
se svi zatoenici etnikog porekla ne mogu trpati u isti ko,
jer su meu pojedinim grupama i uhapenicima u prvim talasima deportovanja u Banjiki logor postojale bitne razlike.
5
6
7

IA Titovo Uice, MG 1190.

BBE 91889248; Kora je upisan poslenji.
Istona Srbija u ratu i revoluciji, hronologija, Zajear. 1984,

Kada je 19. septembra 1941. godine prebaena iz abakog

u Banjiki logor grupa etnika, meu njima je bilo istaknutih
pojedinaca koji su u ustanikoj 1941. godini tesno saraivali
s partizanima i kasnije se jasno distancirali od izdajnike po
litike Drae Mihailovia. Meu njima su bili Aleksi uro.
nekadanji poljoprivredni referent u Vladimircima, i Zeleni
ka Veselin, takoe zaposlen u Vladimircima. Obojica su bili
izbeglice i obojica su pristupili etnikom odredu rezervnog
potpukovnika Miroslava Dabia i saraivali s partizanima.
Kasnije, kada su sagledali kakvom stranputicom je krenula
ravnogorska oficirska grupa okupljena oko Drae Mihailovi
a, odbili su da se povinuju njegovim nareenjima i rasturali
su svoj odred da ne bi bili uvueni u koloteinu izdaje i saradnje s okupatorom.8
Mada njegov sluaj nije isti, u ovu kategoriju banjikih
zatoenika mogao bi da se svrsta i kralj evaki advokat Vla
dimir Radievi, rodom iz Podgorice, koga je beogradska Spe
cijalna policija uhapsila i sprovela u logor na Banjici 5. okto
bra 1941. godine.9 Bio je zamenik komandanta Gokog odreda,
ali se kasnije od njega odvojio i pristupio Ibarskom etni
kom odredu Vula Vukainovia, kraljevakog fotografa. Vukainovi je primio s protivljenjem nareenje Drae Mihailo
via da se njegov odred povue s prilaza Kraljevu i obustavi
blokadu ovog grada, koji su bile okruile ustanike snage.
Vladimir Radievi je imao slian stav protiv bratoubilake
borbe. U logoru na Banjici nije niim okaljao svoj lik. Mada
je za njega postojala jaka intervencija, nije izbegao streljanje.
Prozivan je dvaput. Prvi put je vraen u sobu smrti broj 66,
poto su oni koji su za njega intervenisali uspeli da ga u poslednji as izvuku. Prilikom izvoenja iz sobe pozdravio je
stisnutom pesnicom i klicanjem slobodi ostale zatoenike. Vujkovi je to protumaio na svoj opaki nain i otpuio Radievia da je komunista, mada on to zaista nije bio. Drugi
put je prozvan i streljan u Jajincima 1. oktobra 1943. godine.10
Slinih primera je bilo i iz drugih sredina.
Na drugoj strani, s prvim etnikim grupama dovedena
je u logor na Banjici i nekoliko poznatijih vojvoda, ije po
0
9
10

Godinjak IA Sabac, IV, 1967, str. 124.

Vid. str. 185. ove knjige.
Prema kazivanju Viadana eravia autoru.

naanje su nemaki obavetajci ocenili kao problematino:

Biranin Mihailo, vojvoda podgorski, Brati Milovan, vojvoda
mavanski, Teanovi Damjan, vojvoda abaki, Boovi Sava,
naelnik taba vojvode loznikog, kasnije, Babi Aim, trgovac,
vojvoda vlaseniki, Stok Pavle, glumac i vojvoda groanski,
Spasi Stojan, vojvoda obrenovaki itd.11
Meu njima su se nedelima ve bili prouli Brati Mi
lovan, Boovi Sava i Stok Pavle, koji se uz to upustio u
kriminalne radnje preko kojih ni Nedieve vlasti vie nisu
mogle prei.12
Diferencijacija meu prvim grupama lica sproveenih u
logor na Banjici pod optubom Gestapoa da su etnici nuna
je i po drugim osnovama. Ve 15. oktobra 1942. godine dove
dena je na Banjicu jedna grupa sastavljena preteno od ofi
cira i intelektualaca koje je nemaka obavetajna sluba ot
krila kao probritanski orijentisane ljude vezane za ravnogorski pokret. Meu njima je bio ^advokat Slobodan Suboti,
koji e neko vreme posle rata biti prediednik Avokatske
komore u Beogradu, a pred kraj ivota optuen za neprija
teljsku delatnost. Cela ova grupa odvedena je 18. oktobra iste
godine u nacistiki logor Mauthauzen. Dva dana kasnije pri
stigla je grupa takozvanih beloubaraa, koji su u sastavu
Dangievih etnikih jedinica krenuli za Bosnu. Meu njima
je bilo, kako smo ve naveli, i nekadanjih partizanskih bo
raca iz istone Srbije, koji su se stavili pod komandu kapetana
Predraga Markovia, da bi posle prelaska Drine preli na
stranu partizana.13
Major Dangi Bogdan boravio je u Beogradu, gde se po
sredstvom nemakog obavetajca dr Jozefa Mantla sastao s
vojnim zapovednikom Srbije Baderom i s njim potpisao tekst
ugovora o zajednikoj borbi etnika i Nemaca protiv parti
zana u istonoj Bosni. Posle potpisivanja ugovora Milan Nedi je planirao da Dangia postavi za guvernera 17 srezova u
istonoj Bosni, nastanjenih preteno srpskim stanovnitvom.14
Izvor: banjike knjige i seanja bivih zatoenika.
-&odi.njak lA Sabac, IV, 1967, str. 125 (za Bratia i Boovia, koji
je posle rata suen pred vojnim sudom u Sapcu). Pavle Stok je dove
den na Banjicu 18. juna 1942.
13 Zb. NOR 1/3, dok. br. 169.
11 Zb. NOE XIV/1, str. 428.
11

12

10

Meutim, u Zagrebu, dolo je do velike uzbune u Pavelievoj

okolini. Nemaki komandant Jugoistoka general Kunce razreio je ovaj neobini okupacijski spor u Pavelievu korist. Ge
neralu Baderu je zabranjeno da sklapa bilo kakav sporazum
sa etnicima, jer se time toboe naruava integritet Nezavisne
Drave Hrvatske, a major Dangi je uhapen kod Rogaice,
doveden u Beograd i smeten u zatvor u ulici Miloa Pocerca,
koji je sluio za nedisciplinovane esesovce. Odatle je sproveden
u nemako zatoenitvo uz Himlerov nalog da se s njim postu
pa sa svim poastima.
Najzad, ve u prvim grupama zatoenika bilo je na silu
mobilisanih seljaka. Jedna takva grupa dovedena je 28. ooktobra 1942. godine, a odvedena dalje u nemaku internaciju 26.
januara 1943. godine. To su veinom bili metani sela Dren,
Popovi Ziki i Rudnik, koje je Draa Mihailovi stavio pod
etniku zastavu u ime kralja i otadbine, a oni u stvari nisu
bili politiki opredeljeni.15 Treba razlikovati i grupe oficira
oteranih u nemaku internaciju 10. oktobra, 5. novembra i
17. novembra 1942. godine iz logora na Banjici zato to nisu
prihvatili poziv da se stave u slubu generala Nedia i njego
ve kvislinke uprave.10 Istog datuma doterana je u logor grupa
etniki orijentisanih nacionalista iz okoline Poarevca i drugih
krajeva istone Srbije. Nekolicina oficira iz ovih grupa je stre
ljana, ostali uhapenici su iz logora na Banjici internirani u
Nemaku, a manji broj je puten.17
Poseban je sluaj trinaestorice seljaka iz Velike Sugubine u levakom srezu, koji su svi do jednog pogubljeni skupa
sa seoskimTurfeljem Petrom Gajiem. Posle kapitulacije Kra
ljevine Jugoslavije u Velikoj Sugubini je nepodeljene simpa
tije stanovnitva uivao Vojislav Risti, prvoborac i poznati
komunista levakog kraja. Postoje indicije da je Risti uhap
en na dostavu uitelja Gajia, koji je kasnije u selu organizovao svoju naoruanu grupu seljaka, neku vrstu seoske
strae. Seljake nije uputio u to da se povezao sa levakim
vojvodom Nikolom Stanojeviem. Poetkom juna 1942. go
dine predsednik optine u Velikoj Sugubini saoptio je GaBBE 82498274.
BBE 76997735.
17 BBE 78447955.
15
18

11

jiu da mora predati oruje i razoruati svoje ljudstvo. Me

utim, Gaji je odbio da razorua svoju jedinicu, jer se bojao,
kako je govorio, da e selo ostati bez zatite. Gaji je sa svo
jim metanima pogubljen na Banjici.18
Poto su etnici Koste Peanca izgubili svaki znaaj, u
narednim mesecima nemake policijske snage drale su pod
stalnom
prismotrom
pristalice
ravnogorskog
pokreta
Drae
Mihailovia, koji je preko Istanbula uspeo da se povue s
britanskom obavetajnom slubom, a zatim kurirskim vezama
i s jugoslovenskom izbeglikom vladom u Londonu.19 Britanci
su mu poslali pomo i nagovestili mogunost da e ga favorizovati kao svog oveka. U takvoj situaciji ovaj bivi pukov
nik kraljevske vojske uspevao je vetim manevrima da pro
turi partizanske uspehe u borbi protiv okupatora kao svoje.
Britanska sredstva informisanja prihvatila su takvo tumae
nje, mada je preko majora Hadsona Cerilova vlada morala
ve tada biti upoznata sa stvarnim injenicama.20
Nemaka obavetajna sluba brzo je saznala za Mihailovievu igru, te je on postao za stareine Treeg Rajha bri
tanski ovek kome ne treba verovati. Na drugoj strani, Nemcima je bio poznat i Mihailoviev stav prema oslobodilakoj
borbi kojom je rukovodila Komunistika partija Jugoslavije.
Zato su armijski krugovi pokuavali da ga iskoriste za obraun
s narodnooslobodilakim pokretom i za eskalaciju bratoubi
lakih pogroma, ali su njegovim snagama zadavali i povreme
ne udarce.
Nemaki vojni i politiki krugovi su se razilazili u po
gledu taktike koju treba primenjivati prema etnikom po
kretu Drae Mihailovia. Prvo gledite zauzimali su vrhovi
Glavne uprave sigurnosti Rajha, ukljuujui Hitlera, Himlera i esesovsku elitu. Protagonisti ovog stava polazili su od
teze da je Mihailovi srpski nacionalista i samim tim nepri
jatelj Treeg Raj ka, pa da, prema tome, njegove pristalice
treba bez milosti unitavati. Ovo gledite pothranjivao je za
IAB, BdS, G-615.
10
Jovan Marjanovi, Draa Mihajlovi i Nemci, saoptenje na
naunom skupu na Zlatiboru 1971, str. 138.
20
Dr Branko Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija u Jugo
slaviji, Beograd 1983, str. 276.

grebaki poglavnik Ante Paveli. Piui Musoliniju pred sa

stanak nemakih i italijanskih predstavnika u Rimu febru
ara 1943. godine, Hitler nije pravio razliku izmeu partizana
i etnika, smatrajui da su i jedni i drugi opasni za osovinske
sile. Musolini je izneo stav da etnike treba razoruati tek
poto se prethodno iskoriste u borbi protiv partizana.21 Blisko
Musolinijevom gleditu bilo je drugo nemako gledite, koje
je branio Abver. Pritisak na etnike grupe pojaavao se u
trenucima, kada su stizala upozorenja o moguim britanskim
iskrcavanjima na Balkanu.
Zahvaljujui takvoj nemakoj orijentaciji u logor na Ba
njici su sprovoene pristalice etnikog pokreta Drae Mihailovia u talasima i to kako one koje su pripadale oruanim
formacijama tako one koje su delovale u politikim rukovod
stvima i obavetajnim centrima.
Ve u jesen 1941. godine u Beogradu su uhapeni advo
kat Miodrag ivkovi i predstavnik Zemljoradnike stranke
Jovan Popovi, koji su bili lanovi politikog odbora kao
I klice budueg nacionalnog komiteta ravnogorskog pokreta.
Najveu panju Gestapo je od poetka obratio na dosta
razgranate obavetajne punktove Drae Mihailovia i rad nje
govih radio-stanica.
U prolee 1942. godine Abver je zakljuio da na terito
riji Srbije radi nekoliko tajnih radio-stanica. Zato je iz So
luna upuen u Beograd Volnijev vod s aparaturom za pri
slukivanje i 50 obuenih ljudi. Odmah je otkriveno nekoliko
radio-tehniara, koji su sprovedeni u logor na Banjici i stre
ljani. _Sxedinom 1942. godine otkriven je u Beogradu rad jo
jedne radio-stanice, ije ifre i vreme emitovanja je deifro
vao Volnijev vod, koji se nalazio u sastavu 4. izviakog
bataljona slube veze. Poto je ova radio-stanica poela da
emituje podatke o pokretima nemakih trupa, verovatno bri
tanskim obavetajnim punktovima u Turskoj, pojaani su na
pori da se njen poloaj tano locira. Najzad je konstatovano
da se radio-stanica nalazi u gornjem delu Aleksandrove ulice
(Bulevar revolucije). Pred vee 28. decembra 1942. godine
nemaka policija je blokirala zgradu iz koje su obavetenja
emitovana i na delu uhapsila radio-telegrafistu Tihomira Jak21

Jovan Marjanovi, n. ., str. 138.

13

ia. Uskoro su uhapeni Bogoljub Zeevi, kurir taba drae

Mihailovia, i Dragomir Tomaevi, ef telefonskog odeljenja
Nedievog Ministarstva pota, telegrafa i telefona, koji se
preko arka Todorovia povezao s britanskom obavetajnom
slubom i konstruisao tajnu radio-stanicu, koja je radila pod
oznakom 506. Sva trojica su sprovedeni u logor na Banjici
s presudama na smrt, kao i beogradski industrijalac Luka
Spartalj, koji ih je pomagao finansijski.22
Radomir Milinkovi-Dek. peadijski kapetan, koji je ru
kovodio obavetajnom slubom komande Beograda Drae Mi\ hailovia, otkriven je i uhapen takoe 1942. godine. Po zahtevu rukovodstva ravnogorskog pokreta Dragomir Jovanovi
je oslobodio Milinkovia iz zatvora. Kasnije je Milinkovi,
poto je dolo do otvorene saradnje ravnogorskog pokreta i
Nedievih vladinih institucija, imao u zgradi beogradske optine legalnu kancelariju. Njegov sluaj se navodi zato to
otkriva da je glavnu obavetajnu slubu po liniji komunizma
:ca etniki pokret vrila Specijalna policija, to jest njen IV
odsek na elu sa Paranosom, Beareviem i Grujiiem.
Prvoslav Odovi, pomonik efa Banjikog logora, takoe
je redovno slao izvetaje komandi Drae Mihailovia, koji je
preko njega nastojao da izvue iz logora svoje pouzdanike.23
Decembra 1942. godine Gestapo je prodro u obavetajni
punkt Vlastimira Petkovia, lana Centralnog nacionalnog ko
miteta ravnogorskog pokreta. Pored rukovodilaca ovog punkta
uhapeni su i sprovedeni u logor na Banjici jo i Aleksandar Mileki, Stevan Pavlovi, Jovan Gai, Sava Gruji i Nikola Bo
i. Oni su delom streljani, a delom odvedeni u nemaku in
ternaciju.24 Major arko Todorovi, jedno vreme obavetajni
organ severnih pokrajina, preko koga se konstruktor radio
stanice s oznakom 506 povezao s pokretom Drae Mihailovia,
uhapen je 1943. godine u Zagrebu i deportovan u koncentra
cioni logor Mauthauzen.
U martu 1943. godine uhapen je obavetajac
Drae Mihailovia porunik Raka Nedeljkovi, kome

komande
je neko

AVII, NA 41 C 1874-5; NdA, K. 30, f. 1, br. 6.

Nikola Milovanovi, Organizacija Drae Mihailovia u Beo
graduII deo, str. 152, u rukopisu koji se uva u Istorijskom arhivu
Beograda.
34 IAB, fond BdS, predmet Vojina Andria.
12

23

14

vreme davao novane priloge Dragia Cvetkovi, predsednik

jugoslovenske vlade koja je potpisala Trojni pakt s Nemakom
i Italijom u Berlinu marta 1941. godine. On je skupa s Jovom Gaiem preko logora na Banjici odveden u nemaku
internaciju. Najzad, u okviru obavetajnog punkta Rodoljub,
kojim je rukovodio Jovan Petrovi, formiran je u prvoj po
lovini 1943. godine protivkomunistiki odsek. Na elu odseka
nalazio se bivi kraljevski oficir Vjekoslav Farka-Tip, rodom
iz Ljutomera. Njega je Gestapo uhapsio poetkom 1944. go
dine i iz logora na Banjici odveo na prinudan rad u Francu
sku. Zajedno s Farkaem uhapen je Miodrag Igni, novinar,
koji je za vreme okupacije radio kao trgovinski savetnik u
pivari Vajfert. On je aprila 1944. godine izveden iz logora
na Banjici na streljanje.25
Poetkom 1943. godine Gestapo je izvrio prodor u ci
vilni tab Drae Mihailovia, koji je u Beogradu bio uspostav
ljen pri tabu komande grada, za razliku od vojnog taba. Je
dan deo funkcionera civilnog taba je pohapen, sproveden na
Banjicu i streljan. Meu njima se nalazio Vlastimir Petkovi,
osumnjien da je radio za britansku obavetajnu slubu. U
i pismu generala Trifunovia, Mihailovievog komandanta Srj bije od februarg_.ig43gadine navodi se podatak da je u tom
mesecu streljano iz logora na Banjici 30 pripadnika ravnogorskog pokreta, meu njima i lan Centralnog nacionalnog ko
miteta Vlastimir Petkovi. U nemaku internaciju odveden
je
profesor
Beogradskog
univerziteta
dr
Dragoslav
Stranjkovi.26
Drugo vee hapenje funkcionera Drae Mihailovia u
Beogradu izvrena je 28. juna 1943. godine. Tada je uhapen,
a streljan februara 1944. godine dr Vojislav Vujanac, beo
gradski advokat, lan Centralnog nacionalnog komiteta koji
je definitivno formiran na kongresu ravnogorskog pokreta u
selu Ba krajem juna 1944. godine.
Tokom juna i jula 1943. godine otkrivena je etnika
omladinska organizacija. Do 12. jula uhapen je 21 lan et25

s*

Nikola Milovanovi, n. d., str. 198.

Nikola Milovanovi, n. d., str. 19.

nikog omladinskog taba, od kojih je veina sprovedena u

logor na Banjici.27
Pritisak nemakih policijskih slubi i vojnih jedinica na
etnike organizacije pojaavao se, kako je ve reeno, u tre
nucima krupnijih britanskih pobeda i s perspektivom otva
ranja drugog fronta u Evropi. Kada su neka od uhapenih
lica potvrdila informacije Nedievih obavetajnih centara da
e se Englezi, navodno, iskrcati na Balkan 1942. godine i da
e u tom trenutku doi do etnikog ustanka u Srbiji, zapovednik SS i policije Avgust Majster, protagonista najotrije
linije prema etnikom pokretu, preduzeo je niz hapenja, ko
jima je obuhvaeno podruje zapadne i centralne Srbije.28
0
tome svedoe mnogi dokumenti: ifrovana depea okrunog
(naelnika u Jagodini Ministarstvu unutranjih poslova od 4.
decembra 1942. godine, u kojoj se izvrtava da je Gestapo
naredio hapenje istaknutih graana Svilajnca, meu kojima
1 ivojina Ljubisavljevia, komandanta Srpske dravne stra
e,29 zatim nalog za hapenje grupe nacionalno ispravnih
graana u Kraljevu i okolini,30 prepad na grupu oficira Srp
ske dravne strae, koji su u istonoj Srbiji bili povezani s po
kretom Drae Mihailovia,31 hapenje seljaka koji su na stan
i hranu primali naoruane pripadnike etnikih odreda32 i
slino. Veina ovih lica uhapenih i sprovedenih u logor na
Banjici poli su kasnije tegobnim putevima nemake interna
cije. Najee su internirani u Mauthauzen, ali i u druga
mesta.
I kao to se prvi nemaki nalet irih razmera na prista
lice ravnogorskog pokreta u 1942. godini odigravao u trenutku
iskrcavanja britanskih i amerikih snaga u Aliru i Maroku,
drugi talas je zahvatio njihove pristalice posle nemakog po
raza u Africi, radikalnog zaokreta u odnosu snaga na Medi
teranu i sve izvesnijeg iekivanja anglo-amerikog desanta
na evropskom tlu.
27 Dr Venceslav Glii, Teror i zloini nacistike Nemake u Sr
bijii 19411945. godine, Rad, Beograd 1970, str. 194.

I AB, fond BdS, B-615.

I AB, fond BdS, D-633.
30 IAB, fond BdS, J-564.
31 IAB, fond BdS, F-147.
32 IAB, fond BdS, D-506.

28
39

16

Tajni agenti Gestapoa prikupljali su u to vreme podatke

o svim licima koja su bila poznata po svom anglofilskom sta
vu. Tako je uhapen arko orevi, predsednik zemljorad
nikih zadruga u Velikom Graditu,** zatim Milanovi Boidar, upravnik monopola u Trsteniku, za ije putanje se
zalagao Dragomir Jovanovi,34 Petar Aleksi, optinski inov
nik iz Vatina u Banatu, koji je od Drae Mihailovia dobio
nalog da ispita kakvo je raspoloenje stanovnitva i kakve
su mogunosti za stvaranje ravnogorskog pokreta35 itd.
Znajui da su mnoge pristalice etnikog pokreta po
traile utoite u Srpskoj dravnoj strai, August Majsner je
stalno zahtevao da se ti punktovi ravnogorske organizacije
preko kojih se vrilo snabdevanje etnikih odreda orujem
paraliu, otkrivaju i dosledno unitavaju. Pri tome je Majsner
isticao da SDS mora bez pogovora biti potinjena njegovoj
komandi.36
Gestapo je ostao energian protivnik nemake vojne saradnje
sa etnicima Drae Mihailovia. Majsner, koji je najvie za
zirao od Srba, koristio je svaku priliku da udara po etnikom
pokretu. On je video veliku opasnost za Nemaku i meu
odanim kvislinzima, bio je protiv Nedieve nacionalne slube,
protiv Srpskog sportskog drutva i svega to je nosilo srpski
naziv.37
Opasnost od saveznikog desanta na Balkan prisiljavala
je Nemce na energinije napade na etnike jedinice, jer se sa
sigurnou oekivalo da e one podrati akcije desantnih je
dinica. Ve 19. januara 1943. godine poela je akcija protiv
Kalabieve etnike grupe kod Valjeva.38 Posle hapenja koja
su tada izvrena u logor na Banjici prispele su etnike grupe
iz okoline Valjeva, Obrenovca i Beograda, a odmah zatim
grupa etnika iz istone Srbije u kojoj se nalazilo 44 lica.39
Ve 1. marta prispela je grupa iz Grue, Leva i okoline KraIAB, fond BdS, D-525.
IAB, fond BdS, M-1798.
35 IAB, fond BdS, A-550 (inae je prema sasluanju Petar Aleksi
bio na Ravnoj Gori ve od 1941. godine).
36 AVII, NA, V. N. T-501, R-249, S-113 i 114.
37 A VII, mf. V.T.-501, R-248, S-385.
38 AVI I. Mf. V. T-501. R-248, S-1098.
39 Izvor: banjike knjige.
33
34

17

gujevca, a 17. aprila grupa pohvatana na teritoriji crnogorskog

sreza (Kosjeri).
Jedna od najveih grupa prispela je u logor na Banjici
26. marta 1943. godine iz okoline Trstenika i Kruevca. Me
utim, u ovoj grupi su se preteno nalazili seljaci (sela Lobodac, Riljac, Vrnjaka Banja, Bourevac, Milatovac), uhvaeni
praktino u nemakoj raciji. U stvari, Nemci su eleli da
zarobe etniki tab koji se nalazio u Riljcu, ali su lanovi
ovog taba bili na vreme obaveteni o dolasku nemake ko
lone i s najuim saradnicima se povukli u brda.40 U toku
maja Nemci su po drugi put zali svojom kaznenom ekspedici
jom u trsteniki kraj i ponovo preko 100 lica doterali na Banjicu, najveim delom itelja Novog Sela.41
Na dan 14. jula 1943. godine poela je pod nazivom Morgenflut nemaka operacija iji cilj je bio napad na tab Dra
e Mihailovia u Druetiima. Draa Mihailovi i njegov tab
izbegli su hvatanje, ali je po selima zapadne Srbije pohvatano
445 lica, preteno seljaka.42 Posledice ove racije osetile su se,
prirodno, i u logoru na Banjici. Krajem jula doterana je u
logor grupa uhapenika iz Uica, aka, Uike Poege, Lapova i Kraljeva, dakle sa ireg podruja operacije Morgenflut. U ovoj grupi je bilo blizu 200 lica. Od njih je streljano
112, a 45 odvedeno transportom od 29. oktobra 1943. godine
u Mauthauzen.43
Posle kapitulacije Italije dolo je do poplave usmenih i
pismenih sporazuma pojedinih etnikih komandanata o saradnji s Nemcima. Intenzivirana je i saradnja Drae Mihailo
via s kvislinkim oruanim formacijama. U zapisnisu sa sednice Nedievog ministarskog kabineta od 3. decembra 1943.
godine kae se, izmeu ostalog, i ovo: Veoma je karakteri
stino da su u protekloj nedelji sa odredima Drae Mihailo
via na unitenju komunista saraivale jedinice srpske dr
avne strae i dobrovoljaki (Ijotievaki) odredi, meu koji
ma do sada nije bilo nepotrebnih incidenata.44 Treba istai
BBE 1174411902; vid. opirnije na str. 452453.
BBE 1331613432.
A VII, Mf. V. T-501, R-252, S-1213.
BBE 1613916334.
AVII, NA, r. br. 19, . 7, K.l.
40
41

da su u to vreme Nedi i Ljoti pokuavali da uspostave veze

i s jugoslovenskom vladom u emigraciji/*5
to se Nemaca tie oni su obilno koristili plodove spora
zuma sa etnikim stareinama za borbu protiv partizana, ali
su i dalje kanjavali one etnike stareine koji bi pokazivali
ma i najmanju neposlunost ili se nisu odazivali nareenjima
nemakih tabova da pravovremeno stupe u akciju. Zato je
pristizanje pristalica ravnogorskog pokreta u logor na Banjici
nastavljeno i u poslednjim mesecima. ak maja 1944. godine,
posle upozorenja svojih obavetajaca da bi moglo doi do et
nikog neverstva, nemako rukovodstvo je sugerisalo da se
nastavi stalno gonjenje etnikih tabova da bi se preduhitrio
Mihailoviev ustanak/*6
Paralelno sa saradnjom s etnikim stareinama s kojima
su imali pisane sporazume, nemake komande su preuzimale
akcije ienja onih teritorija na kojima takvih sporazuma nije
bilo, ili se, prema nemakoj oceni, nisu sprovodili u delo. U
zapadnoj Srbiji u septembru 1943. godine preuzete su ope
racije Sturmwind i Maiskolben, koje su se sredinom okto
bra pod nazivom Krum proirile iz Uica prema Mokroj
gori i do Bajine Bate. Krajem oktobra preduzet je pokret
kaznene ekspedicije i na teritoriji Sandaka/*7 Piezultat svih
ovih operacija bio je novi priliv pripadnika etnikog po
kreta u logor na Banjicci. Najvei deo uhapenika bili su po
pravilu mobilisani seljaci, a oni se, izuzev stareinskog kadra
koji im se nametnuo, ne mogu smatrati aktivnim lanovima
etnikog pokreta, mada su posle boravka u logoru na Banji
ci mnogi od njih streljani, pa je i muko stanovnitvo itavih
sela, sposobno da nosi oruje, nestajalo u masovnim grobni
cama na stratitu u Jajincima.
Saranja sa etnikim komandama dovela je do novih ko
lebanja u krugovima nemakog Vermahta o stavu prema Dra
i Mihailoviu. Bilo je takvih linosti kao to je Nojbaher,
koji su preporuivali jo tenju saradnju. Meutim, 16. maja
1944. godine zapovednik Jugoistoka izdao je smernice za dr
anje prema Drai Mihailoviu. Ove smernice odiu onim sta45 B. Kosti, Za istoriju naih dana, str. 7392, publikacija je ob
javljena u inostranstvu (po Nikoli Milovanoviu).
4* Zb. NOR XI1/3, str. 510.
47 Dr Venceslav Glii, n. d., str. 202.

rim shvatanjem nemakog vrhovnog vodstva koje do kraja

nije naputeno, da je pokret Drae Mihailovia bio i ostao ne
prijateljski. etniko-nemaka saradnja ostvaruje se pod pri
tiskom saznanja da im je narodnooslobodilaki pokret zajed
niki neprijatelj/*8
Akcije protiv neposlunih stareina pokreta Drae Mi
hailovia nastavljene su nesmanjenom estinom. Radi ilustra
cije bie navedena dva karakteristina primera.
Od sredine februara do 3. aprila 1944. godine trajala je
nemaka akcija ienja terena od nelegalnih etnika u oko
lini Rae Kragujevake, Mladenovca i Smederevske Palanke.
U toku ove akcije doterano je u logor na Banjici 47 uhapenika iz Mladenovca, 158 uhapenika iz okoline Smederevske
Palanke, 83 lica iz Topole i oblinjih sela i 45 lica iz Rajkovca
kod Kragujevca/*9
Zato je sprovedena ova akcija? Odgovor na to pitanje
najreljefnije otkriva pismo komandanta jedne etnike bri
gade, porunika Milovana Aksentijevia. U pismu se eksplicitno kae da je postojao sporazum o saradnji izmeu nemake
oruane sile i etnikih grupa koje su se nalazile na teritoriji
obuhvaenoj nemakim operacijama. Tvrdi se da je etnika
grupacija do krajnjih granica potovala sporazum. Ipak je
dolo do incidenta, koji se u pismu objanjava na sledei na
in: preko svojih obavetajnih izvora tab Aksentijevievih
brigada je dobio informaciju da partizani pripremaju napad na
nemaki sanitetski voz izmeu Darosave i Rudovca; brigada
Drae Mihajlovia krenula je u tom pravcu da obezbedi slo
bodan prolaz vozu; sukobila se s partizanima nou izmeu 9.
i 10. februara 1944. godine; prilikom ovog sukoba etnici su
imali est mrtvih i nekoliko raenih boraca: doavi istog
dana u Darosavu Aksentijevi je postavio obezbeenje pruge
do Rudovca; naiao je oklopni voz iz pravca Valjeva, u vozu
su se nalazili Ljotievi dobrovoljci; etnike zasede pozdravile
su dobrovoljce koji su virili iz vagona, a oni su odgovorili
vatrom iz mitraljeza; tom prilikom poginula su dva etnika,
a bilo je i ranjenih; oajan zbog gubitaka ljudi komandant et
nike brigade je doneo odluku da napadne voz s dobrovoljcima
48
48

20

A VII, Mf. V. T-501, R-256, S-754, 755.

BBE 1980019956.

i u tom cilju je sruio prugu izmeu Darosave i Rudovca;

tek posle toga naiao je nemaki sanitetski voz, koji se kretao
u pravcu Lajkovca; Aksentijevi je obavestio Nemce da je
pruga sruena i naredio povlaenje svoje jedinice; posebno je
naglasio da etnici u pravcu nemakog voza nisu ispalil i ni
jedan jedini metak.50
Ovo obrazloenje za gestapovce nije bilo dovoljno ubedljivo. Oni takoe nisu bili skloni da dozvole lokalne obraune
sa svojim najpouzdanijim saveznikom u Srbiji Ljotievim
dobrovoljcima.
Zato
su
preduzeli
akciju
ienja
nazvanu
Tribjegd hajka.
Prema zakljunom izvetaju koji je potpisao SS Sturm
bahnfhrer Miler (Mller), konaan bilans ove akcije je sledei: u Beograd je sprovedeno i postupak je voen protiv 373
uhapenika. Za 275 od njih je utvreno da su prisilno mobi
lisani u jedinice Drae Mihailovia. Oni su prikljueni Srpskom
dobrovoljakom korpusu (ljotievci), u kome su morali da na
stave svoje vojevanje uz bok Nemaca. Na prisilan rad je upu
eno 16 lica, a na slobodan rad 10 lica. Petorica od njih zbog
poodmaklog doba nisu ni sprovedena u Nemaku, ve su osu
eni na boravak u logoru na Banjici na neodreeno vreme.
Takoe jedan bivi jugoslovenski oficir i tri aktivna oficira
Srpske dravne strae. Za osam etnika se tvrdi da su bili
ranjeni u sukobu s nemakim jedinicama i da su umrli posle
sprovoenja u zatvor. Meutim, njihova imena su upisana u
Banjike knjige. Pored imena je unesena primedba da su
streljani 20. marta 1944. godine.51
Drugi primer daje postupanje nemake policije prema
uesnicima na prethodno nenajavljenim nacionalistikim sa
stancima. Jedan takav sastanak, odran krajem 1942. godine
u Mrajevcima, zavrio se hapenjem zvanica i njihovim sprovoenjem u Banjiki logor. Nemci su opkolili kuu u kojoj
je odrano zborovanje i prodrli unutra u trenutku kada su
drane zdravice i pevane nacionalistike pesme.52
Slian sluaj desio se posle nenajavljenog etnikog sa
stanka u Ribarskoj Banji. Esesovci su saznali za ovaj sasta
nak i pohapsili uesnike. Iz Nia je septembra 1942. godine
50,IAB-fond BdS, S-828.
51 BBE 1980019808.
52 IAK, VI, str. 56.

21

dopraeno u logor na Banjici 38 lica s ovog zborovanja, pre

teno seljaka. Meu njima petnaestorica su bili iz Kruevca
i okoline. Iz ovog transporta streljano je estoro zatoenika,
a ostali su odvedeni u nacistiki logor Mauthauzen 18. okto
bra 1942. godine.53
Sve je moralo biti prijavljeno, volja nemakih komandi
morala je da se izvrava bez pogovora. Neposlune je ekala
internacija, a moda i streljanje. Najzad, politika nemakog
vodstva i prema etnicima bila je u funkciji genocida prema
srpskom narodu.

Genocid prema Jevrejima i Romima

Koncentracioni logori predstavljali su za Jevreje u oku
piranim zemljama Evrope poslednju etapu u reenju jevrejskog pitanja. Pod reenjem podrazumevalo se unitenje.
Nareenje o likvidaciji Jevreja u okupiranim zemljama izdao
je lino Himler svom pomoniku Hajrihu 2. jula 1941. go
dine.54
Karakteristino je da je Jugoslavija bila prva zemlja u
Evropi u kojoj su nacisti primenili genocid prema Jevrejima,
iako su ostale zemlje bile okupirane ranije. Verovatno je Tre
em Rajhu trebao povod za pravdanje genocida, a taj povod
su na jugoslovenskom tlu nali posle izbijanja optenarodnog
ustanka. Jevreji su bili optueni kao zaetnici ustanka, pa
je koriena svaka prilika da se pored lica optuenih da su
komunisti streljaju i grupe ve pritvorenih Jevreja.
U stvari, nemaki okupatori doli su u Jugoslaviju s ve
potpuno
oformljenom
organizacijom
i
odgovarajuom
upra
vom za reenje jevrejskog pitanja. Sedite te organizacije
bilo je u Berlinu, u sastavu Gestapoa, gde je postojala poseb
na sekcija pod ifrom IV-b-4), kojom je rukovodio Adolf
Ajhman. U toj sekciji su postojala dva referata: referat za
poslove crkve i referat za jevrejska pitanja.55
BBE 71167155.
BBE 71167155.
i uesnici NOR, Jevrejski muzej, Beograd 1980, str. 70.
55 Isto, str. 60.
53
54

Za organizaciju istrebijenja Jevreja bili su zadueni u

okupiranoj Srbiji i u Banatu SS pukovnik dr Vilhelm Fuks
(Wilchelm Fux), koji je postavljen za rukovodioca Operativne
grupe policije i slube bezbednosti, i SS major Hans Helm,
postavljen za prvog efa Gestapoa.
U sastavu Gestapoa u Beogradu postojao je poseban odsek
za jevrejska pitanja. Odsekom je rukovodio Oto Vincent. Po
red toga za hvatanje skrivenih Jevreja i komunista formiran
je jo maja 1941. godine poseban odred, sastavljen od domaih
Nemaca Folksdojera. Odred je imao etiri bataljona i korien je kao pomona policijska sluba.56
Odmah po dolasku nemakih okupatora u Beograd bio
je zabranjen rad Sefardske i Akenatske jevrejske veroispovedne zajednice.
Umesto
rasformiranih optina Gestapo je
naredio da se obrazuje Predstavnitvo jevrejskih veroispovednih zajednica (Vertretung der Jdischen Gemeischaft), preko
koga je poeo da sprovodi svoje planove o popisu svih Je
vreja i njihove imovine.
Prema direktivama iz Berlina Folksdojeri su, u stvari,
poeli da prikupljaju podatke o jugoslovenskim Jevrejima i
njihovoj imovini jo nekoliko godina pre rata. Pri tome su se
posebno starali da dou do podataka o Jevrejima lanovima
Komunistike partije i SKOJ-a, o kulturnom blagu, bilo da
je pohranjeno u bibliotekama, bilo da se nalazilo u vlasnitvu
pojedinaca i o drugim dokumentima od veeg znaaja.
Raspisom efa Operativne grupe policije i slube bezbed
nosti od 16. aprila 1941. godine svi beogradski Jevreji su mo
rali da se prijave gradskoj policiji, a onima koji se ovom po
zivu ne odazovu zapreeno je streljanjem. Na slian nain,
mada po pravilu kasnije, postupljeno je u svim veim cen
trima okupirane Srbije, gde su postojale policijske ispostave.
U aku je, na primer, naredba o evidentiranju Jevreja i
Roma obelodanjena tek 27. maja 1941. godine.57
Na osnovu prijava stanovnitva jevrejskog porekla sa
stavljeni su posebni spiskovi. Sva lica koja su bila u njih
unesena morala su da nose oko ruke ute trake sa oznakom
Jude, a kasnije sa utom Daviovom zvezdom.
Beograd u ratu i revoluciji, str. 133.
List naredaba vojnog zapovednika Srbije od 7. V 1941. (Der
Verordnungsblatt des Militrbefehlshaber in Serbien).
56
57

23

Slian princip bio je zamiljen i za lica romskog porekla.

Meutim, njihova evidencija nije mogla biti obezbeena. Lica
romskog porekla morala su da nose oko ruke trake s natpi
som Cigojner.
Popisivanja i trake bile su samo prvi korak u pripre
mama za kasnije unitavanje ove dve etnike skupine u Ju
goslaviji.
Ve krajem aprila 1941. godine Jevreji su svrstavani u
radne grupe koje su radile na najteim poslovima, najee
na raiavanju ruevina i ulica. Naredbom komandanta Sr
bije od 31. maja 1941. godine, zasnovanoj na potpunoj rasnoj
segregaciji, Jevrejima je zabranjeno da rade kao dravni i
novnici i u svim javnim slubama, da obavljaju lekarsku, zu
barsku, veterinarsku i farmaceutsku praksu.58 Njihove trgo
vine i privredna preduzea su najpre opljakana, zatim odu
zeta od vlasnika i u njih su postavljeni nemaki komesari.59
Jevreji su ekonomski iscrpljivani, pored toga, zabranom
podizanja tednih uloga, posebnim kontribucijama, kao to
su nameti za tetu nanetu Nemakoj estoaprilskim ratom
ili za stvaranje fonda za suzbijanje jevrejsko-komunistikih
akcija.
Prva pojedinana hapenja Jevreja zabeleena su na te
ritoriji okupirane Srbije krajem juna 1941. godine, a prva
streljanja zabeleena su u julu. U ranim listama streljanih
lica, odnosno saoptenjima nemake komande o merama od
mazde, nalaze se po pravilu uvek i lica jevrejskog porekla.
Tako se kae da je 4. jula streljano 13 komunistikih funkcionera i Jevreja, 8. jula deset komunista i Jevreja, 17. jula
16 komunista i Jevreja, 20. jula vea grupa komunista
i Jevreja, 28. jula 122 Jevreja zbog uea Almolzino
Hajima u paljenju nemakog kamiona, 31. jula vea grupa
komunista i sedam Jevreja .. .f>0
Sabirni logori za Jevreje ustanovljeni su najpre u Banatu.
Nou izmeu 14. i 15. avgusta pohapeni su banatski Jevreji.
Posle nekoliko dana prevezeni su dereglijama preko Dunava
u Beograd. Svi mukarci od 14 godina nadalje internirani su
58
59
60

List uredaba vojnog zapovednika za Srbiju br. 8, 31. X 1941.

Isto, naredba broj 38 od 14. VIII 1942.
Zb. NOR, T. I, knj. 1, str. 345, 346, 347, 353.

u logor kod Topovskih upa. Krajem avgusta poelo je in

terniranje Jevreja iz Srbije. Najpre je pohapeno 1200 Jevreja
iz Sapca, zatim oko 1500 Jevreja iz podunavskog sreza. Smederevska grupa je takoe zatvorena u logoru kod Topovskih
upa. Do kraja oktobra mukarci su uglavnom pobijeni, a e
ne preseljene s decom u novootvoreni logor kod Starog saj
mita.
U oktobru 1941. godine je ve sazrelo miljenje o uni
tenju Jevreja u Srbiji. Poetkom decembra nemaka policija
je izdala nareenje da se pohapse svi Jevreji iz Beograda,
bez obzira na uzrast. Oni su brzo pohvatani i prebaeni u
logor na Starom sajmitu, to je februara 1942. godine ui
njeno i s Jevrejima iz Kragujevca, Kosovske Mitrovice i No
vog Pazara. Ve 29. avgusta 1942. godine Turner je konstatovao u izvetaju zapovedniku Jugoistoka Leru da je Srbija
jedina zemlja u kojoj je reeno pitanje Jevreja i Cigana.61
Jevreji su bili prvi zatoenici svih veih logora obrazo
vanih na teritoriji okupirane Srbije: u Kragujevcu, gde su
prikupljeni jo od maja 1941. godine, u apcu, gde je jula
1941.
godine naredbom krajskomandanta Johana Borgesa for
miran poseban logor za Jevreje, pod Bagalom u Kruevcu,
gde su u bivoj kaznionici najpre prikupljeni Jevreji i Cigani
iz okoline, u Nikoj Banji, gde su bile smetene jevrejske izbeglice iz Poljske.
Prvi zatoenici jevrejskog porekla u logoru na Banjici
bila su lica pohvatana u akciji preventivnog hapenja komu
nista: Haim Levi, uenik iz Kragujevca, zatim Liper Herman,
Levi Josif, Herd Morie i Isak Karaoglanovi, beogradski Je
vreji poznati policiji po svom predratnom antifaistikom delovanju.62
Vee grupe Jevreja pristigle su u logor na Banjici 14,
15. i 16. septembra 1941. godine. Meu njima se javljaju pre
zimena poznatih beogradskih jevrejskih porodica: Albano, Gris,
Finci, Pijade, Konfino, Sabitaj, Demojorovi, Mandilovi, Ru
so, Gozes, Solomon, Almulzino, Amar, Demajo, Benvenisti, Janjatovi,
Frajdenfeld,
Isakovi,
Zonenajn,
Nisim,
Altarac,
Singer, Adanja, Melamed, Kari, Mai, Kon, Nahimijas, Ka81
62

AVII, Mf-Minhen, 9/260; Glii, n. ., 8193.

Izvor: banjike knjige.

25

biljo, Naftali, Grinberger, Anaf, Mor, Razencvajg, Munk, Blau,

Hercog, Gutman i drugi.63 Iz banatske grupe bila su u logoru
na Banjici etiri Jevrejina, po zanimanju lekara: ore Farago iz Petrovgrada (Zrenjanin), Franjo Loa iz Srpske Crnje,
Favle Miler iz Kovina i Branko Aupic iz Vrca. Samo za ta
tri dana doterano je u logor na Banjici 202 Jevreja. Svi su
oni preseljeni, kako je zapisano u prvoj knjizi o evidenciji banjikih pritvorenika, a drugi logor 17. septembra 1941. godine.
Poto logor na Starom sajmitu jo nije bio definitivno zavr
en, verovatno se radi o preseljavanju u logor kod Topovskih
upa. Jo verovatnija je pretpostavka da su tada, ili malo
kasnije, postreljani kod sela Jabuke u Banatu, gde su vrena
prva pogubljenja kako banjikih zatoenika tako i Jevreja
zatvorenih kod Topovskih upa.
Tokom septembra 1941. godine kroz logor na Banjici pro
lo je jo 20 Jevreja, meu njima dvojica Novosaana, neko
liko beogradskih Jevreja i grupa obrenovakih trgovaca, Pa
po Aron, Ruso Marko, Gros Ignjat i Armin, Denti Menahem,
uenik gimnazije, i Daj Josip, brodovlasnik iz Paneva. Sve
u svemu do kraja septembra je u logor na Banjici prispelo
222 Jevreja, od kojih je puten samo Julije Dohanj, advokat
iz Novog Sada.1/1 Obrenovaki Jevreji su streljani 18. oktobra
1941. godine, a za ostale se takoe kae da su premeteni u
u logor na Starom sajmitu poetkom decembra 1941. godine.
Do kraja 1941. godine kroz Banjiki logor je prolo jo
135 Jevreja: 10 u oktobru, 100 u novembru i 25 u decembru.
Meu njima je bilo nekoliko beogradskih Jevreja koji su se
skrivali u Bukovniku, a veim delom se radi o enama naknad
no pronaenim i uhapenim. Mukarci iz ovih grupa su po
streljani manjim delom u novembru, veim delom 3. decembra
1941. godine, a zabeleeno je da su Hinko Reves. Duan Reves
i Vladislav Grinski, Poljak po nacionalnosti, obeeni u logoru
kod Topovskih upa.6/,a
U to vreme sa zarobljenim partizanima iz raznih krajeva
Srbije dovoeni su u logor i Jevreji, borci partizanskih je
dinica, uesnici u saboterskim akcijama po gradovima i po
BBE 234420.
BBE 483; uz njegovo ime stoji primedba da je odveden u Gesta
po i kasnije puten.
Ma BBE 1082, 1083, 1087.
63
04

26

zadinski partijski radnici. Meu njima su se pored ve pomenutih Bore Baruha, Isaka Davia i Jovana Gajgera, po zaslu
gama za narodnooslobodilaki pokret isticali Olga Alkalaj,
Raela Aronovi-ela, Dora Frajdenfald, dr Avram Levi Kurt
i dr Gustav Kraus.65
Olga Alkalaj, advokat iz Beograda, pristupila je napred
nom pokretu kao gimnazijalka u Beogradu i primljena je u
SKOJ jo 1923. godine, a na fakultetu je primljena u lan
stvo KPJ. Od 1938. godine lan je Komisije za rad sa enama
pri Pokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju. Radila je u redak
ciji lista ena danas. Posle okupacije produila je sa revo
lucionarnim radom pod imenom Sofija Aleksi, kuna pomo
nica kod Zorice Veljkovi.66
Dora Frajdenfeld, student filosofije, takoe je primljena u
lanstvo KPJ na fakultetu. Bila je rukovodilac kulturne sek
cije u enskom studentskom domu u Beogradu. Od 1941. go
dine bila je lan III rejonskog komiteta KPJ za Beograd. Ge
stapo ju je uhapio marta 1942. godine. Posle boravka u Banjikom logoru streljana je 17. aprila 1942. godine.67
Dr Avram Levi Kurt, neuropsihijatar iz Beograda, stupio
je u narodnooslobodilaku vojsku avgusta 1941. godine. Bio
je najpre rasporeen u Raansku etu, a zatim je odreen za
komesara partizanske bolnice u Uicu,68
Dr Gustav Kraus, lekar iz Zagreba, roen u Karlovcu
1885. godine, bio je posle proglaenja ustake vlasti pod Hitlerovim okriljem u sastavu zdravstvene ekipe koja je radila
na suzbijanju sifilisa u Kotor-Varoi. U narodnooslobodilaku
vojsku Jugoslavije stupio je novembra 1942. godine. Bio je
lekar u bolnici Vrhovnog taba u Bosanskom Petrovcu. Za
robljen u toku pete neprijateljske ofanzive, doveden je u lo
gor na Banjici i streljan skupa sa sinom 17. avgusta 1943.
godine.69
65 Vid. str. 233. ove knjige (Davio), str. 234 (Baruh), 265 (Levi)
259 (Alkalaj), 288 (dr Kraus).
66 IAB UGB SP IV-Q-13/45 ; neki podaci iz publikacije dr Jae
Romana.
67 IAB MG 27, seanje Blagoja Nekovia.
68 IAB UGB SP IV-Q-166/6.
09 BBE 15910.

27

U Prvi umadijski odred stupio je ve poetkom jula 1941.

godine Levi Oto, student prava, roen u Bihau 1917. godine.
Preao je kasnije u Valjevski odred. U toku prve neprijateljske
ofanzive njegov bataljon je na prevaru zarobljen od etnika.
Odveden je s grupom partizana u Valjevo, predat Nemcima,
zverski muen u Gestapou, a zatim prebaen na Banjicu.
Streljan je 17. decembra 1941. godine.70
Ovo su samo vieniji od nekoliko desetina Jevreja koji
su kao uesnici Narodnooslobodilakog pokreta odbrojavali svo
je poslednje dane u logoru na Banjici.71
Nije lako i jednostavno utvrditi broj Jevreja koji su bo
ravili u logoru na Banjici i iz njega izvedeni na stratite. Su
dei po banjikim knjigama, taj broj je jedva premaivao
brojku od 900 lica. Meutim, svi Jevreji nisu evidentirani u
knjigama banjikih zatoenika. Naroito su krupne praznine
meu licima dovedenim iz raznih krajeva Jugoslavije posle
kapitulacije Italije, to jest krajem 1941. i u toku 1944. godine.
U fondu BdS, koji se nalazi u Istorijskom arhivu Beograda,
a takoe je defektan, jer gotovo polovina dosijea nedostaje,
moe se naii i na grupe Jevreja dovedenih na Banjicu, ija
imena u logorskoj evidenciji nisu zapisana. Takav je sluaj,
na primer, s tridesetoricoom uhapenika Gestapoa dovedenih
iz Splita. Oni su u tom dalmatinskom gradu, koji se nalazio
pod italijanskom okupacijom, potraili pribeite od ruku Ge
stapoa. Ali te ruke su ih stigle posle kapitulacije Italije. Spro
vedeni su u logor na Banjici 20. januara 1944. goodine i o nji
hovoj daljoj sudbini nema verodostojnih podataka, ali se
moe pretpostaviti da su kao i ostali Jevreji likvidirani.72 Zato
je teko govoriti o preciznom broju Jevreja koji su doterani
u logor na Banjici, mada je izvesno da je znatno vei broj
jevrejskih porodica bio deportovan u logor na Starom Saj
mitu.
U 1942. godini priliv Jevreja u logor na Banjici je opao,
poto su mukarci jevrejskog porekla iz Beograda i okoline
do tada ve bili pobijeni. Grupe Jevreja pristiglih na Banjicu
januara 1942. godine jo se preseljavaju, ali ne sve, u logor
na Starom sajmitu, a poevi od februara 1942. godine uglav
nom se direktno s Banjice odvoze na stratite u Jajincima.
Dr Jaa Romano, n. ., str. 160.
Izvor: banjike knjige.
7r IAB, fond BdS, A-616.
70
71

28

Mukarci su, dakle, dovoeni u sve manjem broju, a ena

i dece jevrejskog porekla bilo je jo u prilinom broju. Pored
toga, sve je manje Jevreja poreklom iz Beograda, pa i s te
ritorije Srbije, a sve ee se pojavljuju grupe iz Bake, Bu
dimpete, Bea, Makedonije, Soluna, Bosne, Sudetskih kraje
va i Dalmacije.
Izvestan broj jevrejskih porodica interniranih u logoru
na Banjici predale su Nemcima maarske vlasti. Najvie ih je
bilo iz Novog Sada. To su bile uglavnom porodice slabijeg
imovnog stanja, pa nisu mogle da plate iznos koji je zahtevao
ef novosadske policije da bi im produio boravak u Novom

Sau.
Krajem novembra 1941. godine doterana je u Beograd i
grupa Jevreja koji su bili pobegli u Skoplje u nadi da e pod
bugarskom okupacijom biti bolje sree. Meutim, bugarski
faisti su ih pohvatali i predali Nemcima. Streljani su 3. de
cembra iste godine.
Krajem novembra u sobi broj 12 Banjikog logora jo
se nalazilo ivih 47 mukaraca Jevreja. Najvie njih 31
lice poticalo je iz Poarevca. Krajem decembra jo je bilo
ivih 200 lanova jevrejskih porodica. No, i oni su ubrzo pre
baeni u logor na Starom sajmitu.73
U
unutranjosti Srbije
prikrilo se
nekoliko
jevrejskih
porodica posle estoaprilskog rata. Prema nepotpunim poda
cima, od kraja 1942. do poetka 1944. godine sprovedeno je
na Banjicu 445 Jevreja, koji su pobijeni.// Neki od njih su
uspeli da izvade isprave s lanim imenima. U Uicu je, na
primer, uhvaena Laura Papo pod imenom Mira Kri. Na
Banjicu je sprovedena 8. juna 1942. godine. Njeno dete, Alek
sandar Kri, roeno 1935. godine, predato je na uvanje fa
miliji, poto se oevidno radilo o meovitom braku.75 Vukica
Almulzino uhvaena je pod imenom Vukica Dragutinovi itd.76
73

Jerko Dobri, Zivi leevi u kui smrti na Banjici, Beograd 1945,

str. 23.
Izvor: banjike knjige.
BBE 6198 i 6199.
78
BBE 6642; pod pretnjom smru bilo ie zabranieno primanje
Jevreja na konak, list uredaba zapovednika Srbije, broj 27 od 24. de
cembra 1941.
74
75

29

Evo jo nekoliko karakteristinih podataka: u februaru

1942.
godine Gestapo je srpoveo iz Nia na Banjicu porodicu
industrijalca Bli; u martu i aprilu pohvatani su preostali la
novi porodica Kabiljo, Vashler, Tuvi (uglavnom ene i deca),
zatim Mika Efraim, direktor preduzea Anilin AD, grupa
jevrejskih porodica iz Sudeta (skrivale su se u Bajinoj Bati), Novog Sada i Loznice; u maju su doterane porodice Ekenazi i Gotlib, zatim Irina Kurtega, operska pevaica iz Sofije,
te porodice rajber, Vig, Koen, Sternhajm, Stajn i Strausberger; u junu je meu ostalima sproveden lekar dr Andrija Sekelj, Natalija Sarnesonov, uenica iz Beograda i jevrejska po
rodica iz Zvornika koja je primila prezime Jakovljevi; u
avgustu je doterana grupa nikih Jevreja i Jevreja roenih u
Beu, Krakovu, Nemakoj i Maarskoj; u oktobru su pipci gestapovskih emisara doprli do pojedinaca roenih u Kovnu,
Gracu, Peuju, Padovi, Sarajevu, zatim do lanova nekih je
vrejskih porodica iz Zajeara; u novembru je bilo ponovo
uhapenika iz Bake, pod maarskom okupacijom (Novi Sad
i Subotica), Soluna i Sremske Mitrovice; u januaru 1943. go
dine prispela je grupa Jevreja iz Boljevca, a u prvom kvartalu
iste godine dovoeni su pojedinci iz Brna, Zemuna, Kamnika
i manja grupa iz Bosne. U narednim mesecima priliv Jevreja
je bio sasvim mali, uglavnom pojedinaan.77
Najei nain pogubljenja jevrejskih ena i dece bilo je
uguenje gasom u specijalnim kamionima duegupkama. Ovo
vozilo konstruisao je po Himlerovom nareenju inenjer Be
ker, a proizvodila ga je firma Saurer. Zvanino je nazvano
kamion C (verovatno prema gasu ciklon kojim su rtve
guene).78 I mnogi zarobljeni partizani ugueni su gasom u
1942.
godini. One koji su jo pokazivali znake ivota gesta
povci su usmrivali hicem u potiljak. U Jajincima su ih e
kale pripremljene rake.
Na dan 5. marta 1942. godine streljano je troje Jevreja,
9. marta 66 lica jevrejskog porekla, meu njima i dvoje de
ce;79 28. maja 1942. godine pogubljeno je 89 Jevreja, meu
njima etvoro dece od 14 meseci do 15 godina; 7. jula u meIzvor: banjike knjige.
Lazar Ivanovi, Zloini okupatora i njihovih pomagaa protiv
Jevreja u Jugoslaviji, Beograd 1952, str. 309.
79 BBE 5496 i 5497 (Polak Dina i Dan).
77

78

ovitoj grupi od 16 lica odvezeno je na stratite 11 lica jevrejskog porekla; 8. jula streljana je kompaktna grupa od 10 Jev
reja; 9. jula u meovitoj grupi prozvano je i 15 Jevreja iz
Banata, Poljske, Beograda i Sarajeva; 24. avgusta izvedeno je
iz logora na Banjici 34 Jevreja i 10 Roma; krajem meseca na
listi pogubljenja nalo se osam lica jevrejskog porekla; poet
kom septembra u grupi od 17 Jevreja pogubljen je knjievnik
Martin Hosier; redaju se zatim manje grupe tokom avgusta
i oktobra 1942. godine, zatim 3. novembra, 1. decembra (gru
pe iz Srbije, Zagreba, Darde, Bake i Maarske, meu njima
i nekoliko dece).
Na dan 13. marta 1943. godine ubijeno je 18, a 20. marta
devet Jevreja, meu njima etvoro dece od nekoliko meseci
do devet godina; 19. maja 1943. godine na put prema Jajincima otpremljeno je 16 Jevreja; u grupi od 20 lica pogubljenih
17. avgusta 1943. godine nalazila se cela porodica Spicer
majka Elizabeta i njena deca Irma, Rudolf i Ljudevit, uhva
eni u Debeljai.
U 1944. godini evidencija je sasvim nepouzdana. Zabeleeno je jo da je 20. marta 1944. godine streljano devet
Jevreja iz Beograda, Sarajeva i Bea, a i kasnije su zabeleena pojedinana streljanja. Vie nije bilo Jevreja, ili je omanula nemaka pedanterija. Pretpostavlja se da je u poslednjoj
grupi streljanih zatoenika, 2. oktobra 1944. godine (prona
eno je deset neidentifikovanih leeva) bilo takoe Jevreja.
U drugoj polovini 1942. godine Jevrejke s decom bile su
smetene u sobi broj 17 Banjikog logora. Zatoenice Specijal
ne policije, koje su se nalazile s druge strane hodnika u sobi
broj 9 esto su sluale deju graju i pla. Na prozorima su
visile neosuene pelenice. To je delovalo poraavajue na maj
ke s druge strane hodnika ili na devojke koje su snevale da
i same postanu jednog dana majke.
U 1943. godini, poto je jevrejskih ena i dece bilo sve
manje, razmetene su i po drugim sobama. Tako su u sobi
broj 38, u kojoj su se nalazile ene okvalifikovane kao naj
tei krivci, u zimu 1943. godine dospeli Klara Kopel i njen
estogodinji sin Jozef. Nisu znali ni re srpskohrvatskog jezi
ka jer su poticali odnekud iz Nemake. Meutim, mali Jozef,
izuzetno umiljato i svojatno dete, brzo je nauio na jezik.
Ostale zatoenice su ga prigrlile kao najroenijeg. Smatrale

su ga detetom cele sobe. Kada je u prolee jednog jutra Kriger izveo Klaru i Kokana, kako su prozvali dete, cela soba
je tugovala. Do veeri gotovo da nisu meusobno progovorile
ni rei. Faistiki zloinci nisu znali ni za kakve obzire i
granice.80
Prema Romima nacisti su vodili slinu politiku rasne se
gregacije i unitavanja kao prema Jevrejima. Krajem oktobra,
uglavnom u zatvor kod Topovskih upa, doterani su mukarci
Romi iz Beograda, Obrenovca, Vinjice, Zar kova i Resnika.
Zatim su izvrene masovne racije u Marinkovoj bari i Jatagan-mali, pa u Mirjevu, Bulbuderu, Painom brdu i Zarkovu. Ma
nji deo ovih uhapenika dospeo je i u logor na Banjici.81
U novembru su u znatno veoj razmeri nego do tada hapeni Romi u unutranjosti Srbije. Naime, Turner je 3. novem
bra 1941. godine naredio da se pohapse svi Jevreji i Romi kao
taoci.82 Meutim, prema Romima nacisti nisu bili tako rigogorozni kao prema Jevrejima. Jedan od razloga bio je u tome
to se od Roma, preteno siromanih graana, nije imalo ta
da opljaka. Drugi razlog treba traiti u velikoj pokretljivo
sti i nedisciplini romskog stanovnitva, koje se nije odazivalo
na pozive da se prijavi policijskim vlastima kao to su i
nili Jevreji.
Ni logor na Banjici nije proao bez prisustva Roma. Isti
na, u znatno manjem broju nego u zatvoru kod Topovskih
upa i na Starom sajmitu. Njihova identifikacija je znatno
tea, jer ako su upisivani u banjike knjige a to esto nije
injeno nije ubeleavano njihovo poreklo. Kod nekih je
upisano samo zanimanje muzikant, to asocira na cigansko
poreklo.
Jo u septembru 1941. godine s grupama uhapenika iz
Sremice prispeo je vei broj Roma. Kasnije su dovoeni Ro
mi iz Grocke i okoline i iz Obrenovca i okoline i u meovitim
grupama iz poarevakog i abakog kraja. U oktobru su do
vedene grupe Roma iz Bolea, u decembru iz Senaje i drugih
kosmajskih sela i okoline Grocke. Tekou u njihovom identifikovanju priinjava i praksa logorske uprave da Rome
Prema kazivanju Dobrile Rastovac iz Beograda autoru.
Dokumenti Dravne komisije za utvrivanje zloina okupatora
i njihovih pomagaa, AJ, AVII, NdA, 19-6-13.
82 Dr V. Glii, n. str. 88 i 89.
80

81

32

nije prozivala na streljanje, ve je jednostavno nareivala:

Svi Cigani napolje!83
Za razliku od Jevreja, ene i deca Roma su hapena sa
mo izuzetno i nisu sprovoena u logore. Osim toga, ni svi
mukarci nisu iz logora na Banjici izvedeni na streljanje, kao
to je uinjeno sa esnaestoricom Roma iz Senaje, koji su
pogubljeni 3. novembra 1941. godine, ili s veom grupom
Roma iz Sremice, koji su odvezeni vezanih ruku u Jajince
17. decembra 1941. godine. Sa Banjice i iz drugih logora bilo
je i primera putanja Roma posle nekoliko nedelja zatoe
nitva.
Prema proceni Dravne komisije za utvrivanje zloina
okupatora i njihovih pomagaa u Beogradu je prikupljeno
oko 400 Roma. Neki od njih su sprovedeni na teke prinudne
radove u rudnicima ili su odvoeni u velikim transportima
s drugim zatoenicima u nemake koncentracione logore izvan
Jugoslavije.84

Taoci
Posebnu kategoriju zatoenika u logoru na Banjici sai
njavali su taoci u uem smislu rei. Ovo preciziranje je nu
no zato to su nemaki okupatori pod taocima u irem smislu
podrazumevali sve one pritvorenike koji su bili konfinirani
da bi u sluaju potrebe bio podmiren broj uhapenika za nji
hove este odmazde. Genocidna kvota o likvidiranju sto Srba
za jednog poginulog vojnika Vermahta nalagala je da se uvek
po zatvorima i logorima nae dovoljno uhapenika. Gestapo
je kao taoce smatrao, na primer, i grupu zatvorenih beograd
skih intelektualaca i uglednih graana dovedenih u logor na
Banjici 18. decembra 1941. godine.85
Kada je u jesen 1942. godine izvrena kategorizacija banjikih zatoenika kao taoci su voeni u arhivama Specijalne
policije i Gestapoa oni uhapenici iji lanovi porodica su se
nalazili u odmetnitvu. Oni su odvojeni od ostalih politi
IAB BL 612, seanje Zivka Madarevia.
Izvori: banjike knjige i dokumenti Dravne komisije za utvr
ivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa, Arhiv Jugoslavije.
85 BBE 11831.335.
83

84

33

kih krivaca u posebne logorske prostorije. Pri tome je uloga

okupatorskih i kvislinkih policijskih organa bila podeljena:
u banjikim sobama rezervisanim za svoje krivce Gestapo
je drao uglavnom lanove porodica istaknutijih stareina et
nikog pokreta Drae Mihailovia, a Specijalna policija la
nove porodica lica koja su se nalazila u partizanskim odre
dima.
Neuporedivo manje bilo je talaca za ona lica koja su se
na bilo koji nain istakla u ravnogorskom pokretu. Po pravilu
se radilo o enama istaknutijih etnikih komandanata, ija
delatnost nije bila uvek po ukusu okupatora. U kasnijem pe
riodu u Banjikom logoru (posle 1943. godine) nalazile su se,
na primer, u sobi broj devet meu uhapenicama Gestapoa,
pored ostalih, ene Drae Mihailovia i Nikole Kalabia.
Taoci pohapeni zbog toga to se neko od lanova njihove
porodice pridruio partizanima ili je policija raspolagala po
dacima da se nalazi na rukovodeim dunostima u narodnooslobodilakom pokretu, posebno ako ima zapaenu funkciju
u Komunistikoj partiji Jugoslavije, bili su smesteni u dve
prostorije u prizemlju Banjikog logora: mukarci u sobi broj
35, a ene u sobi broj 36. Njih su po pravilu hapsili kvislinke policijske i oruane formacije.
Moe se tvrditi da gotovo nije bilo nijednog istaknutijeg
partijskog
rukovodioca ili partizanskog borca ije porodice
nisu dale ponekog taoca. Oni su u logoru na Banjici provodili
due ili krae vreme, to je zavisilo od toga da li je lice zbog
koga su uhapeni poginulo pre ili kasnije. Do rasformiranja
logora su ostali taoci za ona lica koja su ostala u ivotu, od
nosno o ijoj pogibiji se nita nije saznalo.
Meu taocima su se nalazili majke Aleksandra Rankovia
i Koe Popovia, otac i majka narodnog heroja Vere Blagojevi, dva brata i sestra dr Blagoj a Nekovia, sekretara Po
krajinskog komiteta KPJ za Srbiju posle Rankovievog od
laska na slobodnu teritoriju, Vinja, majka, i Stevka, ena
Dragojla Dudia, istaknutog prvoborca i politikog radnika
iz valjevskog kraja, Mara, ena Milovana Dudia Mie,
narodnog heroja, Dragoljub, otac Miloa Minia, sekretara
Okrunih komiteta najpre u Valjevu, pa u aku, Evgenija
majka Milentija Popovia, Jelisaveta majka Nikole i Olge
Duverovi, istaknutih politikih radnika s juga Srbije, Da
34

nica majka mavanskog prvoborca i rukovodioca ora Jovanovia Jarca, Petar otac beogradskog skojevskog rukovo
dioca i kasnijeg istaknutog partijskog radnika Marka Nikezia,
Angelina i Milica, majka i kerka Momila Velimonovia, po
litikog i vojnog rukovodioca u aanskom kraju, Hristina
i Branislav, majka i brat Miroslava Jovanovia, istaknutog
rukovodioca Kosmajskog partizanskog odreda, Vuko i Sibinka, otac i majka politikog komesara Tree, pa Pete ljubike ete Miloa Topalovia, Novak i Ljubica, otac i sestra
politikog i vojnog stareine iz aanskog kraja Milorada
Stiniia, otac Imera Pulje, kosovskog politikog radnika, Mi
lena majka lana Okrunog komiteta KPJ za Kraljevo Drago
slava Bogavca, Jaa Prodanovi, prvak Republikanske stranke,
za sina Borslava, advokatskog pripravnika i predratnog ko
muniste, Milan otac Tanasija Mladenovia, rukovodioca u Dru
gom umadijskom odredu, Paun brat Jovana erbanovia, la
na Okrunog komiteta KPJ za Poarevac, otac Bore Drenovca,
dva sina Deve Belovukovia, ilegalca iz Podrinja, Angelina
supruga Cede Pleevia, poznatog opozicionara i pozadinskog
radnika iz Aranelovca, lanovi porodice Duana Dugalice,
prvoborca Kragujevakog partizanskog odreda i mnogi drugi.86
Kao taoci hapeni su i lanovi porodica onih lica koja su
pobegla u trenutku hapenja, za kojima su bile raspisane poternice i koja su otkrivena prilikom policijskog prodora u
neki narodnooslobodilaki punkt, ali nisu mogla biti prona
ena. Kada nije nala poznatog beogradskog atentatora Rudolfa Jontovia, na primer, Specijalna policija je uhapsila nje
govu enu Ilonu, Maaricu iz Kekemeta.
Gestapo i Specijalna policija sprovodili su u logor na
Banjici i lica koja su se za vreme okupacije zatekla u Srbiji,
mada oni zbog kojih su zatoeni nisu bili domicilni na njenoj
teritoriji, ukoliko se zakljuilo da su igrali vidniju ulogu u
narodnooslobodilakoj vojsci
i
novim organima vlasti. Kao
taoci su, pored ostalih, bili zatoeni na Banjici Filipovi Ha
mid, profesor, za brata Sulejmana posle njegovog prikljuenja
narodnooslobodilakoj vojsci i imenovanja na poloaj kome
sara za ume i rude na drugom zasedanju AVNOJ-a, i Jam86

I AB UGB SP IV-Q-195; banjike knjige.

briek Katarina, domaica, iji mu Milivoje je bio postavljen

za komesara narodnog zdravlja.
Jedan od tekih datuma za taoce bio je 16. oktobar 1942.
godine. Tada je bilo puteno pet lanova porodice Ivkovi iz
Duine: Ivkovi Slavoljub, ija braa Miodrag, Milorad i
Ljubomir su bili u partizanima, Ivkovi Angelina, ena Miodragova, Ivkovi Darinka, ena Miloradova, Ivkovi Vojislava,
ena Ljubomirova, i Ivkovi edomir, brat trojice istaknutih
partizanskih boraca. Njihov odlazak na slobodu nije mogao
biti veseo, poto su sva tri brata Ivkovia poginula.87
Taoci su preteno bili ljudi u godinama, roditelji partij
skih radnika i partizanskih boraca. Ali meu njima je bilo
i sasvim mladih lica: Paun Serbanovi imao je 16 godina ka
da je dospeo u logor na Banjici; Radulovi Milanka, kada je
zatoena zbog svog verenika Dragomira Milina nije takoe
imala vie od 17 godina.
Prilikom privoenja talaca u policiju njeni inovnici su
pokuavali da ih nagovore da otkriju gde se nalaze lica zbog
kojih su osetili gorki logorski hleb. Sef Antikomunistikog
odeljenja Specijalne policije vrio je pritisak na Branu Jovanovia da stupi u vezu s bratom Miroslavom. Rekao je da
Miroslav samo treba da se javi policiji i da e svi lanovi
porodice Jovanovi biti poteeni. Pokuao je da se poslui
lukavstvom govorei da je prijatelj Jovanovia, tavie da
mu je Branin otac bio pretpostavljeni. Kada nije doao do
eljenog cilja naglo je promenio ponaanje. U tom trenutku
naiao je i ef logora na Banjici Svetozar Vujkovi, koga je
Bearevi obavestio da sasluava brau Miroslava Jovanovia,
Vujkovi je na to odgovorio da zna za delatnost tog bandita
i da od njega nee ostati nita ako mu padne aka.88
Sobe u kojima su se nalazili taoci banjiki zatoenici na
zivali su starake sobe, poto su veinom bili stariji ljudi.
Meu njima je bilo znatno tee organizovano raditi nego u
drugim logorskim sobama. Imali su svoje navike koje su te
ko menjali, pa su se tee odluivali i za kolektivnu ishranu,
koja je prodrla u mnoge banjike sobe. Kasnije su i meu
njima ipak uspostavljeni manji kolektivi za ishranu. U jednom
IAB UGB SP IV-Q-195.
IAB BL 767, seanje Brane Jovanovia, IAB BL 610, seanje
Gojka Babica.
87

88

36

od njih bio je Mini Dragoljub, penzioner iz aka, koji je

najvie imponovao svojim odmerenim i razlonim stavovima
i prijatnim ponaanjem.
: Taoci nisu prozivani za streljanje. Izuzetak je inila kruevaka grupa talaca, Od njih dvanaestorice estorica su stre
ljani 25. decembra 1942. godine.89
Stav prema taocima baca svetio i na Vujkoviev antikomunizam i mrnju prema svemu naprednom. Petar Nikezi je posle prvog hapenja puten iz logora na Banjici. Pri
likom izdavanja propusnice za putanje ef logora mu je rekao
da bi ga rade streljao nego pustio. Istina, priznao je da Petar
nije uinio nita protivzakonito. Ali ima sina komunistu i to
je dovoljno da bude kriv. Kada bih se ja pitao, dodao je, sku
pio bih sve roditelje, brau i sestre i rodbinu do stepena do
koga se srodstvo rauna po pravoslavnoj crkvi. Skupio i po
bio da se zatre svaki trag komunizma.90

Lica uhvaena u racijama

Veliki broj zatoenika Banjikog logora nisu bili ni po
litiki krivci, ni taoci u uem smislu rei, ve lica pohvatana
u mnogobrojnim nemakim racijama, esto i bugarskim raci
jama, od kojih je jedan deo pobijen u mestu hapenja, a drugi
deo otpremljen u logore.
Najvei broj lica uhvaenih u racijama je puten, ili su
itave grupe, pa i gotovo svi muki stanovnici pojedinih sela
streljani posle boravka u logoru na Banjici, a takoe ih je
dosta internirano u razne nemake koncentracione i radne lo
gore. Naroito masovne racije preduzimane su posle nemakog poraza u Africi i u trenucima kada je postojala mogunost
cd saveznikog iskrcavanja na Balkan.
Poetkom aprila 1942. godine nacisti su proirili krug
lica koja su uzimali za taoce. Nareeno je hapenje ne samo
lanova porodica istaknutih komunista i partizanskih voa ve
i svih onih lica koja na bilo koji nain pomau odmetnicima
davanjem hrane, sklonita, pruanjem obavetenja i slino.91
89
90
91

Vid. str. 378 ove knjige.

IAB BL 750 seanje Petra Nikezia.
-Novo vreme, 2. aprila 1942.

37

U aprilu je po toj osnovi uhapeno oko 200 itelja mladenovakog sreza koji su okarakterisani kao simpatizeri parti
zana. Ova racija obuhvatila je sela Vlaku, Senaju, Sepin i
Dubonu. Vei deo uhapenika sproveden je u logor na Ba.. . ftO
njici.
Na dan 5. aprila Nemci su u selu Pridvorici kod Ivanjice
uhapsili 18 metana. Jednog od njih su streljali, a ostale upu
tili u logor na Banjici. U to vreme donesena je odluka da
svaka optina uikog okruga mora odabrati po dva taoca,
izuzev varoi Uica i Poege.93
Naroito jake represalije okupator je preduzeo u de
cembru 1942. godine. Cilj represalija bio je da se srpski na
rod zaplai i da se onemogui obnavljanje ustanka u prolee
1943.
godine.95 Jedan deo lica uhvaenih u ovim racijama
dospeo je na Banjicu iz logora na Starom Sajmitu 25. decem
bra 1942. godine. Radi se o heterogenoj grupi, u kojoj je po
red zarobljenih partizana iz Srbije i drugih delova Jugosla
vije, bilo u veem broju lica pohvatanih u racijama.95 Tada
su Folksdojeri u jaini od 17.000 ljudi poseli teritoriju u
trouglu
KraljevoUiceKosovska
Mitrovica.
Pripadnici
folkdojerske divizije, koja je nosila ime Princ Eugen, u saradnji s 9. bugarskom divizijom, ubijali su stanovnitvo, plja
kali i palili sela.
Sredinom januara 1943. godine operativni tab Vermahta
udovoljio je Nedievom zahtevu da se pohapse oficiri za koje
se smatralo da su naklonjeni Drai Mihailoviu. Grupa od 196
bivih oficira pohapena je nou izmeu 16. i 17. februara
1943. godine. Tri dana kasnije svi su oni odvedeni u zaroblje
nitvo. Ova akcija trajala je i kasnije proirivi se na oficire
koji su okarakterisani kao neopredeljeni. Transporti za za
robljenitvo vodili su veim delom preko logora na Banjici.96
Aleksandar Vitorovi, Centralna Srbija u NOB, str. 348.
IA TU, Aktivnost neprijatelja, str. 5759.
94 Dr Vjenceslav Glii, n. ., str. 120.
95 BBE 992710020.
96
Primera radi navode se grupe u septembru, oktobru i novembru
1943. BBE 1646616468; 1647516477; 17910, 18265; 1905719066; 16402
16424 itd.
93

93

38

Od grupe od 236 graana iz okoline Poarevca, koliko su

uhapsile jedinice 704. nemake peaijske divizije u februaru
1943. godine, vei deo je interniran u logor na Banjici.97
Vojni komandant Srbije naredio je ponovo 5. maja 1943.
godine da se pohapse sva lica na koja se sumnja da bi mogla
uestvovati u ustanku. Ova akcija obeleena ifrom Oluja
protegla se duboko u leto, ali je praktino poela pre slube
nog nareenja. Preko 300 lica sprovedeno je u logor na Ba
njici. Najvie ih je bilo iz okoline Trstenika i Kruevca.
General Miroslav Trifunovi, delegat Drae Mihailovia
u Srbiji, organizovao je etniki tab na Gledikim planinama.
lanovi taba zalazili su u sela ispod planine i jedno vreme
su bivakovali u Loboderu. ika Todorovi, trgovac iz Riljca,
obrazovao je bataljon za obezbeenje, u kome je bilo svega
60 ljudi pod orujem u Riljcu i desetak ljudi koje je mogao
mobilisati po selima. Ostali metani nisu eleli da im se pri
drue i poznato je da su pojedinci odbijali da izvre nareenja
2ike Todorovia. Nemci su blokirali sela oko Riljca i Lobodera s namerom da otkriju tab ike Todorovia. Meutim, i
tab i svi etnici su napustili sela ostavivi metane na mi
lost i nemilost neprijatelju. Prilikom blokade Nemci su deportovali na Banjicu iz nekih sela (Loboder, Riljac, Milutovac,
Novo Selo, Poljana) sva lica od 18 do 60 godina. Samo u No
vom Selu prikupili su 100 metana. U logor na Banjici spro
vedeni su 5. maja 1943. godine. Veliki deo je streljan 7. juna
1943. godine. Kao motiv za izdavanje naloga za ovu odmazdu
Majsner je naveo ubistvo sreskog naelnika u Trsteniku.98
U maju je dolo do zaotravanja situacije i zbog toga
to su partizanski odredi u Srbiji pojaavali napade na oku
patorske jedinice da bi oslabili nemake snage i operaciji
Svare
protiv
glavnine
snaga
Narodnooslobodilake
vojske.
Liste sumnjivih lica sastavljane su u feldkomandanturama i
krajskomandanturama. Trebalo je da budu kompletirane 20.
maja 1943. godine.99 No, ve 11. maja sprovedena je na Banjicu
grupa lica pohvatanih u Posavini i Arilju, neto kasnije iz
Dragaeva, pa iz sela u slivu Mlave.100
97
98
99
100

Dr Vjenceslav Glii, n. d., str. 164.

AVII, NA 4/C-1023; BBE 1331713418.
Dr Vjenceslav Glii, n. ., str. 182.
BBE 1362013674; 1393113975.

39

U leto 1943. godine ponovo je dolo do velikog priliva

seljaka pohapenih u nemakim racijama. Najpre je stigla
grupa iz istone Srbije (rasinski srez, Prokuplje i nekoliko
desetina ljudi sela Mozgova), zatim iz okoline Kraljeva, aka
i Uica (Turica, Gua, Ugljarevo, Gorobilje, Ljubi, Mrajevci,
Glog, Milievo selo, Vrnjaka Banja, iki srez). Sredinom
avgusta doterano je 30 metana sela Sikola u salakom srezu.
Krajem septembra pristizali su Podrinci (Dvorska, Banja Koviljaa, Draginac, Loznica).100a U jesen je u racijama zahvaena
teritorija
sokobanjskog,
nikog,
knjaevakog,
jablanikog
i
raanjskog sreza, zatim iz Valjeva i Kolubare, te Velike Pla
ne.101 U decembru 1943. godine je dovedena grupa iz Banata
i Srema, uglavnom pristalica narodnooslobodilakog pokreta,
pohvatanih po selima.102
Racije su nastavljene i u 1944. godini. U februaru 1944.
godine doterana je na Banjicu grupa stanovnika iz okoline
aka i Kraljeva, iji politiki rad nije ustanovljen, a gotovo
svi su transportovani u nacistike logore na teritoriji Fran
cuske 12. aprila 1944. godine.103 Naravno, sve sline grupe,
posebno one u kojima je bilo manje ljudi, teko je i pobrojati.
Primeri koji su navedeni mogu posluiti kao dokaz da na
cistiki okupatori nisu ubijali i deportovali samo lica za koja
je ustanovljeno da se nalaze u nekoj antifaistikoj organi
zaciji, ve i mnoge ljude koji se nisu bavili nikakvom poli
tikom delatnou.
Od lica koja su doterana u logor na Banjici od esesovskih
jedinica u leto i u jesen 1943. godine vie desetina je streljano
u velikoj odmazdi 1. oktobra 1943. godine, iako njihova po
litika opredeljenost nije mogla biti ustanovljena. Dakle, na
cisti su sprovodili politiku genocida prema srpskom narodu.
Jedan deo uhapenika u racijama odvodili su na prinudne ra
dove, jer je Treem Rajhu sve vie nedostajala radna snaga.
U logor na Banjici sprovoena su i lica koja su hapsili
bugarski vojni odredi. Samo iz dragaevskih sela streljano je,
na primer, u odmazdi od 1. oktobra, posle boravka na Banjici
BBE 1603616067; 1700417087; 1808518247.
BBE 1841918441; 1845918503.
101 BBE 1857618622.
> BBE 1933619406.
100a

101

36 lica uhvaenih u bugarskim racijama.104 Petnaest lica iz

ljubikog kraja koje je zahvatila bugarska kaznena ekspedi
cija streljano je posle zatoenitva u logoru na Banjici 25.
septembra i oktobra 1943. godine.

Dirisovci (itari)
Posebnu podvrstu meu licima uhapenim u nemakim
racijama inila su lica koja nisu bila u stanju da podmire
kvotu za obavezni otkup itarica koju je okupaciona vlast
raspisivala preko kvislinkih organa. U logoru na Banjici
su seljaci sprovedeni po tom osnovu popularno nazivani di
risovci, prema nedievoj Direkciji za ishranu, ili jo jedno
stavnije itari, to takoe asocira na razloge njihovog za
toenitva.
Stavljeni su u grupu lica uhvaenih u racijama zato to
je prilikom njihovog hapenja nemaka andarmerija po pra
vilu blokirala selo koje nije izvrilo obavezni otkup ita i
mnoge ljude koje je zaticala sprovodila u logor na Banjici.
Ve u jesen 1941. godine izdata je okupaciona uredba
O unoenju etve. Po ovoj uredbi berba kukuruza i ukla
njanje kukuruzovine morali su da se zavre do 25. oktobra.
U protivnom, vlasniku njive pretilo se smrtnom kaznom, a
optinama velikom kontribucijom.105
Zahtevi za izvoz ita u Trei Rajh bili su nepodnoljivi.
Prema Nojhauzenovim reima Srbija je trebalo u toku 1942.
godine da izveze u Nemaku 320.000 tona penice, 600.000 tona
kukuruza, 90.000 tona ovsa, zatim 15.000 tona masti, 75.000
tona raznih uljarica, od ega je na Banat otpadalo 37 posto.106
O
atmosferi koja je prilikom : otkupa vladala govori se
nareljefnije u izvetaju taba Poarevakog partizanskog od
reda od septembra 1942. godine: Ovde je u toku pljaka
ita i novca od seljaka. Poreznici tre po selima, a poseban
odred iz Beograda skuplja ito; neuven teror besni nad se
im prema podacima iz publikacije Caanski kraj u NOB. Pali bor
ci i rtve. Caak 1977.

105 List uredaba vojnog zapovednika Srbije od 10. oktobra 1941,

AVII, NA, 561/1.
io Dr Vjenceslav Glii, n. d., str. 121.

41

ljacima, batinaju ih, teroriu, teraju u logor zbog ita. Narod

Je jako ogoren i zaplaen.10'
itare nisu hapsili Specijalna policija ili Gestapo, ve
feldandarmerija, koja ih je sprovodila u logor na Banjici.
Po pravilu nisu bili u zatoenitvu due od nekoliko nedelja.
Putani su uz obavezu da e isporuku uredno izvriti. Za to
vreme njihovi ukuani su morali rasprodavati sve to su
imali da bi izvrili nametnutu obavezu. Prema dirisovcima
reim nije bio onoliko strog kao prema politikim zatoeni
cima. Nalazili su se u izdvojenim sobama i esto su bili upu
ivani na radove izvan logora.
Najee su dopremani u logor u poznim letnjim mesecima ili u jesen, kada je obavezni otkup trebalo da bude za
vren. Evo nekoliko primera: 7. oktobra 1942. godine feld
andarmerija iz Poarevca sprovela je na Banjicu osam se
ljaka iz Boljevca zbog neblagovremeno isporuenih itarica:
dva dana kasnije na slian nain postupilo je sresko naelstvo iz Velikog Oraja s grupom seljaka iz Lozovika, Miloevca i Pinosave; istog dana feldkomanda je iz mlavskog sre
za sprovela u logor 33 seljaka iz Velikog Laola, Kamenova,
Busura, Stamnice, Orekovice i Zdrela; 10. oktobra doterana
je grupa seljaka iz Starog Sela, Rakinca, Krnjeva i Velikog
Oraja; 16. i 19. oktobra sreska naelstva ramskog, lazarevakog i velikoorakog sreza naredila su da se u logor na Banjici
zbog neisporuenih itarica sprovede ukupno 161 lice; 20. ok
tobra njima su se pridruila jo 33 uhapenika iz okoline Po
arevca i Velike Plane; do kraja 1942. godine u logor na Ba
njici sprovedeno je jo 66 seljaka zbog neispunjene kvote
predaje itarica.
Prema ovim podacima ispada da je samo u oktobru broj
itara dovedenih u logor na Banjici iznosio 250, a do kraja
1942.
godine 316 lica. Niko od njih nije streljan. Putani su
posle mesec dva dana, ali boravak u logoru morao je na njih
da deluje kao opomena da im sigurnost nije nijednog trenutka
zagarantovana.108
U jesen 1943. godine doterano je u logor na Banjici blizu
500 itara. Samo u jednom danu, 14. oktobra, feldandar107
108

Zb. NOR 1/4, str. 271.

Izvor: banjike knjige.

merija je sprovela iz groanskog sreza 220 seljaka, preteno

iz Vrina. Pritisak okupatora nije opadao, ve rastao. Nojhauzen je zatraio da se svakoj krajskomandaturi stavi na
raspolaganje jedna eta vojnika. U njene obaveze spadalo je
i prikupljanje itarica. Ovaj posao je praktino oduzet od
Nedievih organa. Oni su radili pod kontrolom Nemaca i to
znatno stroom nego ranije. Na svako od 300 sabirnih mesta
dvadesetorici srpskih andarma pridodato je po pet nemakih
policajaca.109

Kriminalci
Broj kriminalaca u odnosu na politike krivce bio je zanemarljiv. Meu njima je takoe bilo pripadnika raznih jugoslovenskih i evropskih naroda. Oni mogu da se razdvoje u
dve osnovne podvrste: zloinci i tei prestupnici i lica kanje
na po raznim osnovama za prekraje uredaba i nareenja oku
pacionih vlasti.
U prvoj grupi nalazili su se osuenici na viegodinju
robiju za krivina dela izvrena u Kraljevini Jugoslaviji i
lica uhvaena posle rata u teim oblicima provalnih kraa.
U drugu grupu, popularno nazvanu crnoberzijanci, svr
stavana su lica koja su se bavila nedozvoljenom trgovinom,
povredom uredbe o maksimiranju cena, zelenaenjem, kri
jumarenjem, prodajom vetakih alkoholnih pia i prosti
tucijom.
Najvei broj kriminalaca iz prve grupe doteran je u
logor na Banjici iz velikih kaznenih zavoda. Pojedinano su
dovoeni za sve vreme postojanja logora na Banjici. Prve
grupe prispele su od 9. do 11. decembra 1941. godine.110 Jedna
po broju izuzetno velika grupa kriminalaca doterana je na
Banjicu 13. februara 1942. godine. U njoj je bilo 230 lica pre
uzetih iz kaznionice u Sremskoj Mitrovici.111 Tako velikih
grupa kasnije vie nije bilo. Krivino odeljenje Specijalne
policije upuivalo je posle toga s vremena na vreme po ne
kolicinu kriminalaca, koji su rasporeivani u sobe s politikim
AVI I, NA, 27 II-16/5.
lio 18671873; 19031932 (banjike knjige).
1,1
BBE 42384468.
103

43

krivcima. Oslanjajui se na njih policija je pokuavala da

sazna kako se ponaaju politiki krivci.
Sudbina zloinaca bila je razliita. Svi oni koji su bili
osueni na kaznu veu od petnaest godina po pravilu su stre
ljani. Ostali su transportovani u nacistike logore irom Evro
pe. Po ustaljenom gestapovskom pravilu po nekoliko krimi
nalaca uvek je ubacivano u transporte politikih krivaca. Od
njih se oekivalo da budu dostavljai i batinai. I odista neki
su se brzo povezivali s kriminalcima drugih zemalja, koji
su se obino nalazili na vrhu lestvice logorske hijerarhije
poevi od stareina blokova i nadzornika radova. Drugi su
odbijali da prihvate takvu ulogu ili se nisu snalazili, pa su,
kao i ostali zatoenici podnosili iste strahote. Grupe krimi
nalaca ubacivane su ve u transport za Norveku koji je kre
nuo iz logora na Banjici 24. aprila 1942. godine.
Zabeleene su tri velike odmazde, u kojima su platili
glavom mnogi kriminalci doterani iz Sremske Mitrovice: 3.
marta streljana su 104 kriminalca, svi dovedeni iz mitrovike
kaznione; 5. marta streljano je 80, a 9. marta iste godine 40.112
U februaru 1942. godine jedan deo onih kriminalaca koji
su bili osueni na krau robiju premeten je iz logora na
Banjici u kaznionicu kod Poarevca.
Kriminalci su se obino podvajali od politikih krivaca i
obrazovali svoje grupice. Drali su se zajedno potujui neka
svoja nepisana pravila. Vreme su esto provodili kockajui
se za poslednje pare proje ili dnevni obrok hrane. Meu
onima koji su gubili bilo je estih pojava potpune iznurenosti
od gladi.
Politiki krivci imali su od njih i tete i koristi. Stete
jer nisu prezali od denuncijacija, koristi jer su se od njih
nauili mnogim vetinama zatvorskog ivota: paljenju ciga
reta na fekete pare nagorele trake platna, koja se u
vala u imalinskim kutijama. Uz pomo kresiva na feketu
se brzo pojavljivala ika. Nauili su se kako da iza lea klju
ara alju i prihvataju poiljke pomou kanapa sa sprata na
sprat i drugim vetinama.
S kriminalcima koji nisu bili okoreli pokuavalo se i
politiki raditi. U tome su naroito revnosni bili skojevci,
112
Arhiv Jugoslavije, materijali Dravne komisije za utvrivanje
zloina okupatora, inv. br. 1827.

to im se esto svetiio. Ipak su ponekada uspevali da nekoga

od mlaih ljudi, koje je nuda naterala na prestupe, prido
biju i ukljue u razne oblike politikog rada.
Meu crnoberzijancima nalazili su se preteno trgovci,
kafedije i zanatlije, koji su oskudicu okupacijskih dana po
kuavali da iskoriste za lino bogaenje sluei se raznim
pekulacijama, prevarama i zloupotrebama. Meu njima je,
na primer, bilo nekoliko lica koja su od jevrejskih porodica
izvlaila vee svote novca da ne bi otkrila mesto njihovog
boravka,113 ili su ucenjivali porodice drugih zatvorenika. Na
ravno, ukoliko su se u toj vrsti poslova suvie osamostalili,
jer je ucenjivanje zatvorenikih porodica bila u okupiranoj
Srbiji gotovo normalna pojava. Kafedije su najee odgova
rale za prodaju vetakih alkoholnih pia, trgovci za prikri
vanje namirnica i drugih roba i kasniju preprodaju po abnor
malno visokim cenama, i tome slino.
U enskim sobama nalazilo se nekoliko prostitutki i podvodaica.
Crnoberzijanci su se zadravali u logoru od jednog do
tri meseca, a samo izuzetno ostajali su i due. Oni koji su se
bogatili pekulacijama i iznuivanjem bili su esto u situaciji
da im policijski agenti i inovnici iznuuju vee sume novca
da bi ih pustili.
Sitni lopovi deparoi i skakavci zadravani su due
u logoru, a esto su upuivani transportima u nemake kon
centracione logore. Neki od njih su se posle osloboenja vra
tili u zemlju i postali mirni graani, neki su nastavili da se
bave svojim starim poslom.

NACIONALNI SASTAV BANJlCKIH ZATOENIKA

Jugoslovenski i internacionalni karakter logora

Ogromnu veinu ljudstva u logoru na Banjici sainja
valo je stanovnitvo srpskog porekla. Ono je popunjavalo oko
88 procenata ukupnog logorskog sastava. Ali pored Srba me
113
Nemaka okupaciona komanda naredila je da se Dbavezno pri
javljuje imovina uzeta na uvanje od Jevreja, list uredaba vojnog zapovednika u Srbiji, br. 27, 24. decembar 1941.

u zatoenicima je bilo i pripadnika svih naroda i narodno

sti koji su iveli na jugoslovenskoj teritoriji. Neki od njih
su se nalazili na rukovodeim dunostima u narodnooslobodilakom pokretu i svojim ivotom i radom ugradili su se u
temelje narodne revolucije. To Banjikoin logoru daje optejugoslovenski karakter. Ne samo zbog vienacionalnog sasta
va ve zbog atmosfere koja je u logoru dominirala. Nikada se
nije postavljalo pitanje kojoj ko nacionalnosti pripada. Ako
su razlike postojale, odnosile su se na ideoloka pitanja.
Zadojeni
duhom
jugoslovenstva,
borci
narodnooslobodi
lakog pokreta prihvatali su pripadnike drugih jugoslovenskih
naroda i narodnosti sa najveom brinou. Primali su ih u
kolektive za ishranu i politike kruoke bez ikakvih rezervi.
Drueljublje koje je meu zatoenicima postojalo nije nikoga
iz te zajednike porodice iskljuivalo. Svi su oni bili jedin
stveni u negovanju duha bratstva i jugoslovenskog rodo
ljublja.

Jugoslovenski narodi i narodnosti

Meu ostalim zatoenicima junoslovenskog porekla naj
vie su bili zastupljeni Slovenci, Hrvati i Crnogorci. Bilo je
i nekoliko Makedonaca. Njih nije uvek lako razaznati, poto
su u logorsku evidenciju upisivani sa srpskim prezimenima, na
primer Smilevski Vera upisana je pod prezimenom Smiljevi.
Na slian nain postupalo se i s Muslimanima, kojima nisu
mogla biti menjana imena, ali su ih logorske vlasti upisiva
le kao Srbe. Od ostalih naroda nastanjenih na tlu Jugoslavije
bilo je Maara, Ceha, Slovaka, Albanaca, pa i lica nemakog
porekla (Folksdojera), koja se nisu odazvala nacistikim po
zivima da se ponaaju kao gospodarea rasa, ve su skupa
s ostalim jugoslovenskim graanima bili ukljueni u anti
faistiki pokret. Istini za volju, takvih je bilo malo.
Slovenaki rodoljubi zatvarani su kao lica ranije nasta
njena na podruju Srbije ili kao izgnanici iz onih delova Slo
venije koji su bili pripojeni Treem Rajhu, a njihovo stanov
nitvo nalo utoite u Srbiji. Neki od njih su hapeni ve
meu preventivcima, neki kao uesnici u borbenim deseti
nama i sabotanim akcijama na beogradskim ulicama. Naj

16

poznatiji u ovoj drugoj grupi bili su Nino Lenardi, Stefan

Svetina, Alojz Skapin i Kumar Sran.m Meu Slovencima je
bilo lanova partijskih rukovodstava u raznim krajevima oku
pirane Srbije, kao to su Albin Ramih i Borovnik Joef u
Valjevu, Solomon Franc u aku, orga Jakob i drugi.115
Bilo ih je takoe meu partizanima zarobljenim posle prve
neprijateljske ofanzive, a nekolicina su doterani u logor s gru
pama italijanskih zarobljenika posle kapitulacije Italije.116 Od
poznatijih posleratnih drutveno-politikih radnika kroz logor
na Banjici su proli dr Joe Dekleva, koji je puten117 i dr
Vladimir Pertot, koji je sproveden u Francusku 24. februara
1944.
godine.118 Zanimljiva linost je i Gorazd Dekleva, pro
fesor bogoslovije, koji se posle putanja iz logora pridruiojedinicama NOV i uestvovao u borbama za osloboenje za
padnih krajeva Jugoslavije kao oficir, a kasnije se vratio
usamljenikom manastirskom ivotu poto je davno pre rata
primio pravoslavlje.119
U poznatoj nemakoj raciji na beogradske intelektualce
krajem novembra 1941. godine uhapeno je nekoliko profe
sora univerziteta poreklom Hrvata poznatih po svojoj jugoslovenskoj orijentaciji i antifaistikim nazorima. Medu nji
ma su najistaknutiji dr Viktor Novak, dr Petar Kolendi, dr
Matija Ambroi i dr Niko Kaloera, zatim Grga Bogli, Vojin Smodlaka, dr Vido Latkovi i dr Stefan Delineo.120
Od Hrvata uesnika ti revolucionarnom radnikom po
kretu zatoenih na Banjici bilo je i tako poznatih linosti kao
to su Janko Lisjak, koji je, dodue, umro u pritvorenikoj
bolnici, ali je bio kandidat za Banjiki logor, zatim Julija Delere, Mate Vidakovi, Ivan Kalapi, Marija Raki.121
Znatno kasnije dovoeni su zarobljeni partizani, posebno
iz Dalmacije122 pripadnici narodnooslobodilakog pokreta iz:
BBE 5803. 7269, 4479.
Izvor: banjike knjige.
11,1 Primera radi navodi se Nikola Prini iz Kozane.
*17 BBE 4034.
118 19021.
118
19537.
120
Izvor: banjike knjige.
121
Izvor: dosijea Specijalne policije.
12 vea grupa Dalmatinaca prispela je 30. januara 1944.
114

115

Slavonije,123 grupa ena iz okoline Nove Gradike, meu ko

jima je bilo i dvoje dece, jedno od deset, jedno od tri godine.124
Na elu istaknutih revolucionara i boraca iz Crne Gore
bile su takve linosti kao uro Strugar, Jelena etkovi, Vukica Mitrovi unja i Milivoje ilas, koji je zarobljen pod
lanim imenom Petar Jovanovi, ali je na Banjici otkriven i
njegov pravi identitet i stareinska dunost u Takovskom bataljonu Caanskog partizanskog odreda.123
U pozno leto 1944. godine dovedena je na Banjicu grupa
Crnogoraca i Crnogorki evakuisanih preko Ljubljane iz italijanskih logora i zatvora. Po dolasku vreno je njihovo po
novno sasluanje i pokuaj vrbovanja u nacionalistike redo
ve. Isleivanjem je rukovodio Radan Grujii, koji je zahtevao od zatoenih Crnogoraca da ga obaveste, izmeu ostalog,
o prilikama u logoru, o politikim kruocima i njihovim po
kretaima. Isticao je da je i sam Crnogorac i da eli da izbavi
svoje zamljake iz nevolje. Veina nije nasela njegovom triku,
ve je ponosno odbila ponudu da ide na rad u Nemaku. Ipak
se vi grupi naao jedan izdajnik, koji je nekolicinu svojih
sapatnika prokazao kao poznate komuniste. Tada je dolo
do komeanja u logorskom krugu. Jedna starija Crnogorka
proklinjala je mleko kojim je taj otpadnik zadojen.126 Zbog
neuspene diferencijacije, Radan Grujii je mirno veinu
svojih zemljaka uvrstio u zatoenike transporte, koji su se
Banjice krenuli u jesen 1944. godine put Nemake.
Valja zabeleiti da se krae vreme u logoru na Banjici
zadrao i dr Njego Petrovi, advokat, roen 1894. godine,
direktni potomak crnogorske dinastijske loze, koja je vla
dala do 1918. godine. Kasnije je eportovan u Nemaku.127
Vienijih revolucionara i boraca bilo je i meu pripad
nicima drugih nacionalnosti poreklom s jugoslovenske teri
torije. Servo Mihalj i Andrija Polgar, Maari po nacionalno
sti, bili su istaknuti funkcioneri Komunistike partije Jugo
slavije. Braa Karlo i Vilmo Luka uestvovali su u diver
zantskim akcijama na beogradskim ulicama. Sabo Antal i
Izvor: banjike knjige.
Dovedene su na Banjicu 28. aprila 1944.
BBE 2779.
im Prema kazivanju Mie Kojiia autoru.
137 BBE 21597.
123
124

125

48

Bernard Gros streljani su zbog akcija u kojima su uestvovali,

a er Itvan, radnik, odveden je u internaciju u Norveku
kao borac Valjevskog odreda.
Hartman Johan, berberin iz Kragujevca, Nemac po nacio
nalnosti, sproveden je u logor na Banjici s prvom grupom
uhapenika 9. jula 1941. godine i streljan u Skeli. Toma i
Tereza Devald, po ocu Nemci iz Zemuna, bili su takoe banjiki zatoenici zbog saradnje s narodnooslobodilakim po
kretom. Meu licima sprovedenim na Banjicu bilo je i drugih
Folksdojera koji su uestvovali u partizanskim odredima i
aktivnostima iji je pokreta bila Komunistika partija Jugo
slavije. Dodue, nisu uvek zavravali asno. Neki su dezerti
rali iz odreda, kao Aleksandar Blaek ili kao Frausenhofer
Franja, student matematike iz Kikinde, koji je odveden za
stalno u SS, kako je upisano u banjikim knjigama.128
U jednu od svetlih stranica beogradskog omladinskog po
kreta upisao je ime Nakvasil Adolfa, Ceha po nacionalnosti,
uhvaenog prilikom paljenja garae u Masarikovoj ulici. Imao
je tada samo sedamnaest godina. Drakoci Ratibor, koji je
roen u Lahorki u ehoslovakoj, ali je od pre rata iveo u
Jugoslaviji, streljan je kao jedan od rukovodilaca u Poarevakom partizanskom odredu, a Hrubik Mia, obuar iz Stare
Pazove, Slovak, uhapen u martovskoj provali 1942. godine
u Beogradu, zavrio je ivotni put u nemakoj internaciji.
Gromiko Nikolaj, keiner po zanimanju, Rus po narodno
sti, jedan je od istaknutih beogradskih atentatora, kako su
Nemci nazivali borce na beogradskim ulicama. Nekoliko Rusa
naseljenih posle oktobarske revolucije u Jugoslaviji, poznatih
imena na Beogradskom univerzitetu, dovedeni su u logor sa
grupom pohapenih intelektualaca. Mada je deo bivih ruskih
belogardejaca prihvatio saradnju s okupatorom, bilo je i sa
svim suprotnih primera. Sergije Kompanjec, roen u Jalti,
ali doseljen s roditeljima u Beograd posle oktobarske revo
lucije, proao je golgotu zatoenikog ivota, poevi od logora
na Starom sajmitu, pa preko Ostrovike Ade i logora na
Banjici do internacije u Norvekoj, upravo zato to je odbio
da pristupi belogardejskom korpusu.129
128
119

BBE 707.
BBE 3721; Izvor za sva navedena lica su banjike knjige.

Svi ovi primeri recito govore o snazi Komunistike par

tije Jugoslavije i njenom uticaju na stanovnitvo svih nacio
nalnosti koje su pre rata ivele i radile na jugoslovenskom tlu.

Stranci u Banjikom logoru

Precizne cifre o prisustvu stranaca u logoru na Banjici
teko je izvesti. Mesto roenja nije moglo uvek posluiti kao
jedino merilo, jer je ponekad teko razluiti ona lica koja su
ranije bila nastanjena na naim meridijanima od lica koja su
se u Jugoslaviji zadesila u ratnom vihoru. Ipak se po grubom
proraunu moe zakljuiti da je banjiki hleb okusilo preko
1000 stranih dravljana. Poticali su iz 17 zemalja: Grke,
Albanije, Italije, Maarske, Francuske, Engleske, Sovjetskog
Saveza, Rumunije, Nemake, Austrije, Poljske, Bugarske, Bel
gije, Holandije, vajcarske, Turske i ehoslovake. Dodue,
neke od nabrojanih zemalja zastupljene su samo da dvojicom
ili trojicom zatoenika. Ipak prisustvo stanovnika raznih ev
ropskih zemalja daje logoru na Banjici i internacionalno obeleje.
eono mesto po brojnosti zauzimaju Grci. U banjikim
knjigama evidentirano ih je blizu pet stotina. Ovako veliko
prisustvo naih junih suseda na Banjici moe se objasniti
evakuacijom zarobljenih partizana i rodoljuba iz grkih za
tvora pred odluujue bitke na Balkanu.
Najvea grupa grkih rodoljuba stigla je na Banjicu 22.
marta 1944. godine. U njoj je bilo 230 lica.130 Poticala su naj
veim delom iz Irakliona i okoline. Transport je bio sastav
ljen preteno od zemljoradnika, ali je u njemu bilo i dva svetenika, tri trgovca, etiri uenika gimnazije i jedan profesor.
U logor su stigli u jadnom stanju: izgledneli, iscepanih odela
i do kraja iznureni. Oigledno je bilo da su na putu do Beo
grada gladovali. Dvojica su umrla u banjikim barakama.
Smrtnost bi bila vea da im nisu pritekli u pomo u osnovnim
ivotnim namirnicama ostali banjiki zatoenici, liavajui se
svojih dnevnih sledovanja, mada su i sami gladovali.131
130
131

BBE 2059720827.
IAB BL br. 350, seanje Svetomira Stojanovia.

Drugi veliki transport grkih boraca i rodoljuba naao se

iza banjikih zidina 6. aprila 1944. godine. U njemu je bilo
189 lica, ukljuujui 14 ena i tri Jugoslovena, koji su se
pridruili grkom pokretu otpora.132
U meuvremenu sprovedena je na Banjicu krajem marta
jo jedna grupa Grka, ali su upisani u logorske knjige ne
koliko dana kasnije.133 Meutim, neki transporti iz Grke nisu
ni evidentirani. Pored toga, bilo je meovitih grupa, posebno
iz june Srbije, u kojima su rame uz rame s domaim rodo
ljubima sprovoeni i Grci.13'1
Od poetka aprila do kraja juna proveli su na Banjici
devetorica partizana s Krita,135 zatim jo nekoliko manjih
grupa, vi kojima je bilo i ena, pristiglih 1. maja 1944. godine.
Sve Grkinje su odvedene u Auvic 23. juna 1944. godine,
a mukarci najveim delom u Mauthauzen.
Lica grkog porekla dovoena su pojedinano sve do
dana pred rasformiranje logora na Banjici, kada je u eviden
ciju zatoenika upisano ime Markosa Georgisa, kafedije.136
Albanci su takoe zastupljeni u prilino velikom broju.
Dovoeni su uglavnom u poslednjem tromeseju 1943. godine
godine i u prvoi polovini 1944. godine. Zabeleena su imena oko
170 Albanaca.
Prva vea grupa u kojoj su se nalazili itelji Tirane, Dra
a i Berata, prispela je u Beograd 25. oktobra 1943. godine.
U njoj je bilo 19 lica. Meu pet ena dovedena je Dako Rozi
s kerkom od dve godine. S ovom grupom stigla su i etvori
ca bivih italijanskih vojnika. Jedan od njih je bio Levakovi
Karlo, radnik iz Pule.137
Daleko brojnija bila je grupa albanskih rodoljuba iz Valone, Kavaje, Draa i Albasana. Od 150 lica dognanih u ovoj
grupi jedanaestorica su pomrli po dolasku na Banjicu, a ostali
su ubrzo preseljeni u logor na Starom sajmitu.138
BBE 2101421190.
IAB, fond BdS, D-1365.
134
IAB, fond BdS, C-507.
135 BBE 2123521247.
136 BBE 23630.
137 BBE 1802918075.
138
BBE 2210822257.
182
133

51

Italijani su poeli stizati posle kapitulacije svoje zemlje.

Meu njima je bilo najvie zarobljenika pohvatanih bilo zato
to su pobegli s prinudnih radova, bilo zato to su se nala
zili meu partizanima ili etnicima Drae Mihailovia.
Obrazloenja Gestapoa za njihovo hapenje simptomatina su po tome to se iz njih vidi da su Nemci strepeli od
svakog dodira bivih italijanskih vojnika sa srpskim stanovni
tvom. Sedam Italijana uhapeno je samo zato to su se
udaljili od svog transporta i zadrali sa srpskim seljacima.139
S italijanskim vojnicima koji su bili u partizanima bilo
zato to su svojevoljno pristupili nekoj partizanskoj jedinici,
bilo zato to su zarobljeni,140 postupalo se sa veom strogou.
Ipak su u krajnjoj konsekvenci svi oni sprovoeni s Banjice
u zarobljenike logore u Nemakoj. Najzad, pojedinci su do
voeni i zbog krijumarenja.
Zarobljenici bive Bodoljeve vojske dospevali su na Ba
njicu u manjim grupama od po dvoje do osmoro lica. Poslenje grupe od po desetak Italijana sprovedene su 12. i 14. maja
1944. godine.141 Pred samo rasformiranje logora, 3. oktobra
1944. godine, privedeni su Pjerori uzepe, elektriar i Kokolini Dan-Marija, trgovac iz Bree.142
Najvei broj lica ostalih nacionalnosti iz evropskih zema
lja zatoenih krae vreme u logoru na Banjici optuivan je za
bekstva s prinudnih radova, dezerterstvo, bavljenje nedozvo
ljenom trgovinom, pa i za kriminal. Bilo je i nekoliko stra
naca koje je Gestapo otpuio za vrenje pijunske delatnosti.
Oko dvadeset graana ehoslovake nalo se iza banjikih zidina. Neki od njih su streljani, na primer Rika Rudolf,
mada razlozi za njegovo hapenje nisu otkriveni. Meu Slo
vacima je zanimljiva linost Svec Karloa, novinar iz Bra
tislave, koji je doveden u Beograd 17. aprila 1944. godine.
U banjikim knjigama nema nikakvih podataka o njegovoj
daljoj sudbini.143 Ostali ehoslovaci su uglavnom begunci s ra
dova iz raznih nemakih slubi u koje su bili mobilisani.
I AB, fond BdS, B-1451.
IAB, fond BdS, B-1444, C-464, B-1452.
141 BBE izmeu brojeva 22631 i 22590.
148 BBE 23631 i 23633.
143 BBE 21645.
139
140

52

Meu Nemcima je bilo uhapenih oficira i vojnika Vermahta. Oni su po pravilu posle kraeg vremena odvoeni u
nemake vojne zatvore. Poznato je takoe da je na Banjicu
sprovedena manja grupa nemakih vojnika koji su pokuali
da dezertiraju iskoivi iz broda u blizini Istanbula, a turske
vlasti su ih predale Gestapou.144 Meu uhapenim Nemcima
bila su nekolicina poreklom iz Rumunije. Svi su oni posle
kraeg vremena odvedeni od Gestapoa u druge zatvore ili
logore.
Meu zatoenicima i z Sovjetskog Saveza bilo je boraca
narodnooslobodilake vojske Jugoslavije. Uglavnom su to bili
pobegli zarobljenici. Ali zabeleeni su i sluajevi da su neki
od njih pristupili etnikim jedinicama. Karakteristian je
primer Rodnarova Georgija, radnika iz Rostova, sprovedenog
na Banjicu krajem februara 1944. godine, a streljanog ve
poetkom marta. Meutim, pred kraj rata najee su dovo
eni sovjetski graani na radu u raznim pogonima organiza
cije TOT.145
Prva dravljanka Francuske provela je u logoru na Ba
njici od septembra 1941. do januara 1942. godine. To je bila
Glibo Jolanda, artist iz Pariza.1415 Inae su za Francuze ka
rakteristine dve grupe zatoenika: na prve se sumnjalo da
se bave pijunaom, na druge, zaposlene kod Nemaca, da po
svom ponaanju i nedovoljnom radu zabrinjavaju poslodavce.
U prvu grupu Nemci su ubrajali Boa Luja, inovnika
francuske ambasade u Beogradu, koga je zamenik komandanta
logora na Banjici Petar Kriger ubio na grudobranu,147 Klod
Renea, tehnikog direktora Francuske telegrafske agencije u
Beogradu pred rat, eroa ora, konzula Viija u Zagrebu,148
Prema kazivanju autoru Danila Maslee iz Beograda.
13. marta sprovedena je u logor grupa od desetorice radnika
organizacije Tot, meu kojima sedam Rusa; 27. aprila iste godine do
ter no je troje sovjetskih graana, o ijem razlogu hapenja nema po
dataka i skupa s njima, sekretarica organizacije TOT Elfrida Novak; 3.
juna s dva sovjetska dravljana. Mikail Gustav, mainista iz Sverdlovska i Aleksandar Ivanov, ef stanice u Rostovu. BBE 2294022942.
146 BBE 561.
147 Saoptenje br. 44 Dravne komisije za utvrivanje zloina oku
patora i njihovih pomagaa.
148
IAB, fond BdS, C-101; zanimljivo je da ovaj Francuz pominje
u istranom postupku Ivana Svetela, inovnika PTT u Beogradu, koji
je znatno kasnije postao banjiki zatoenik.
im
145

53

ija sudbina je ostala nerazjanjena.1 U drugu grupu mogu

se svrstati Periz Pjer, inenjer u Borskom rudniku, i Viktor
Legof, takoe inenjer, ali zaposlen u nekoj nemakoj slubi
u Beogradu. Jo nekoliko radnika poreklom Francuza zaposle
nih u Borskom rudniku ili na drugim poslovima na koje ih je
rasporedila organizacija TOT, bili su zatoeni u Banjikom
logoru. Meu njima se pominju Sulija Marsel, mehaniar, Terens Luj, takoe mehaniar, obojica iz Pariza, Sedevil Andre,
elektriar, Legro 2ak, mainista, edevil Zak, elektriar.150
Barbadet Pier, profesor iz Aksiona, odveden ie transpor
tom od 7. 5. 1942.
U arhivskim dokumentima zabeleeno je i prisustvo, do
due kratkotrajno, dvojice Holanana u logoru na Banjici:
Huatajzen Kristijana, radnika, i Delhema Johana, inenjera,
obojice poreklom iz Amsterdama. Bili su na radu u Borskom
rudniku.151
U poslednjoj godini pred osloboenje Beograda dovoeni
su na Banjicu i Rumuni. U logoru ih je bilo dvadesetak. Sa
mo 12. januara 1944. godine dospela je grupa od etrnaestorice uhapenika iz Rumuni je. Meu njima je bio Jeuldin Fe
dor, keiner iz Odese. Zadrali su se kratko vreme, do organizovanja transporta za prinudne radove u Francuskoj, kuda
su odvedeni 24. februara 1944. godine.152
Boldeanu Vasilij, profesor teologije iz Bukureta, proveo
je na Banjici od 17. aprila do 8. juna 1944. godine, kada je
odveden u Be.1 Poslednji Rumun sproveden u logor na Ba
njici bio je Jurka Nikolau, koji se zadrao od kraja maja
1944. godine do rasformiranja logora.15'1
Vanderbue
Marija,
krojaka
radnica,
belgijska
drav
ljanka s boravkom u Marselju, bila je jedini predstavnik svo
je zemlje na Banjici.
Poljaka je bilo preko 40. Hapeni su iz dvojakih razloga:
jedni pod optubom da su se bavili pijunaom, drugi, prete
148
150
151
152
153
154

IAB, fond BdS, G-245.

BBE 18138 i 23606.
BBE 17918 i 18271.
BBE 1904319057.
BBE 21424.
BBE 22761.

no mladi ljudi, zbog nediscipline i bekstva s raznih radova

kod organizacije TOT
Za pijunsku delatnost Gestapo je optuio Gutri (Guttry)
Vladislava, biveg kapetana poljske armije, njegovog brata
Jana i Gnjadeckog Zigmunda, za koga se u arhivskoj grai
tvrdi da je sproveden na Banjicu, kao i Zuharski, ali njihova
imena nisu zabeleena u knjigama.155
Gutri Vladislav je sa svojim bratom Janom otvorio obu
arsku radnju u Jagodini posle raspada Poljske. U novembru
1941. godine vratio se s bratom u Beograd, jer je postavljen,
kako se kae u optunom materijalu, za vou poljskog pokreta
otpora na Balkanu. U stvari, bavio se poslovima obavetajne
prirode. Poslednji stan u Beogradu u kome je prebivao pri
padao je krojakom radniku Iniu, koji mu je poruio da
se za njega interesuje Sarapa, funkcioner Nedievog Mini
starstva unutranjih poslova. Gutri Vladislav je streljan 7.
decembra 1942. godine. Ta sudbina nije mimoila ni majstora
Inia.156 Streljan je i Gnjadicki.
Vidro Mihael, inovnik, Struinski Mihael, advokat, Janula Karol, knjigovoa i Petrovski Feliks odvedeni su u Nor
veku prvim transportom od 24. aprila 1942. godine.
Kasnije grupe uhapenika poljskog porekla dovedene u
logor na Banjici optuene su uglavnom zbog nedozvoljenog
odsustvovanja s posla, bavljenja nedozvoljenom trgovinom i
slino; 2. septembra 1943. godine doterana je u logor prva
grupa sastavljena od tri ofera i dva automehaniara; 21. sep
tembra iste godine petnaestogodinji radnik Bajevski Vladislav
i
sedamnaestogodinji egula Janko, dakle obojica maloletnici
poreklom iz Varave; neto ranije prispelo je estoro radnika
po profesiji bravara; 13. januara 1944. godine doterana su tri
Poljaka, koji su sa Banjice odvedeni u nemake nacistike
logore u Francuskoj, a etiri dana kasnije etvoro graana
Lavova i Varave, koji su upueni na slobodan rad u Nemaku.17 Dvojica Poljaka ostali su do rasformiranja Banjikog logora.
IAB, fond BdS, G-330
IAB, fond BdS, G-372.
157
Navedene grupe upisane su ovim redom u banjike knjige:
BBE 17671772; 1639E16401; BBE 1670116707; 16854; 16858; BBE
1907719080; 1913119133.
155

158

55

Po tri dravljana Bugarske, Turske i Svajcarske o ijoj

delatnosti nisu pronaeni blii podaci, proveli su krae vreme
na Banjici i niko od njih nije streljan, pa se moe zakljuiti
da su kanjeni zbog manjih prekraja.
S britanskih ostrva bilo je vie zatoenika, uglavnom za
robljenih oficira i vojnika.
Divna Edmond Frank, general engleske vojske, roen u
Velingtonu u Indiji, doveden je na Banjicu 17. aprila 1944.
godine i odveden posle nekoliko nedelja u Be, verovatno na
putu u zarobljenitvo. O njemu je ostavio zabeleku dr arko
Fogaro, banjiki lekar, kod koga je Divna dolazio na leenje
u ambulantu.158
Od oficira britanske vojske proveli su krae vreme na
Banjici do transporta u pravcu Bea Bogdan Hektor, poru
nik mornarice, Smit Leonard, vojni telegrafista, Hogevord
Artur, kapetan, i Potonik Doni, porunik poreklom iz Ma
ribora.159
Zabeleena su takoe etiri vojnika iz posada oborenih
britanskih aviona koji su uestvovali u bombarovanju Beo
grada u leto 1944. godine. Spasli su se iskaui padobranima
iz svojih letelica, ali su ubrzo uhvaeni i zarobljeni.160
Bilo je jo tri zarobljena britanska vojnika, o kojima nisu
pronaeni blii podaci.
Najzad, u logoru na Banjici je boravio i irski profesor
Bolbi Eduard, koji se u naoj zemlji bavio pred rat etnograf
skim istraivanjima.161
Hogan Hektor bio je kapetan na britanskoj podmornici
koja je potopljena pored grkih obala. Optuen je da se bavio
prepadima na nemake vojne postaje i raznim aktima sabo
tae. S njim je zarobljen podoficir i telegrafista na podmor
nici, takoe Englez, dok su ostalih est lanova posade bili
poreklom Grci. Posle etiri dana provedena na Banjici spro
vedeni su u nemaki vojni zatvor. Daljih podataka o njihovoj
sudbini nema. Svi ostali britanski oficiri i vojnici odvedeni
su u zarobljenike logore.162
BBE 21730; I AB BL 775, seanje arka Fogaroa.
BBE 17304, 21475, 21611.
160 BBE 2289322897.
,IH BBE. Izvor: Banjike knjige.
1,3 IAB, fond BdS, H-271, dokument u Prilozima.
158
159

56

IVOT I SMRT BANJICKIH ZATOENIKA

Dolazak
Premetanje uhapenika iz zatvora Specijalne policije i
Gestapoa u logor na Banjici znaio je za mnoge od njih tre
nutno olakanje. Nisu se vie trzali na reski zvuk zvonca iz
islednike kancelarije kojim su prozivani na sasluanje i pre
davani na tretman batinaima ogrezlim u zloinima i krvi.
Ubrzo je to olakanje nestajalo u fatamorganskoj magli. Po
kazalo se da su jedan pakao, u kome je dominirao fiziki bol,
samo zamenili drugim okupacijskim paklom, u kome su se
na vrhuncu svakovrsnog fizikog i psihikog terora nalazile
prozivke za streljanja.
Put do logora bio je trnovit, a bitna komponenta logor
skog ivota sastojala se od estih rastanaka s onima koje su
odvozili na stratite i neprekidnog iekivanja onog trenutka
u kome e se i preostali nai na beskrajnoj traci pogubljenja.
Zatvorenici su dovoeni na Banjicu na razne naine. Iz
beogradskih zatvora prevoeni su kada ih je bilo manje poli
cijskim
kombi-automobilima,
popularno
nazvanim
marica,
ili u kamionima kada ih je bilo vie. Iz unutranjosti su sti
zali vozovima (furgonima u koje je bilo nagurano toliko ljudi
da se jedva moglo sesti na prljavi pod), autobusima, pa i bro
dovima1 iz gradova uz obalu Save i Dunava (Sabac i Grocka,
na primer).
Sve vee grupe po pravilu je nestrpljivo oekivao u logor
skom krugu ef logora Svetozar Vujkovi, kasnije i zamenik
komandanta Peter Kriger, sa svitom policijskih agenata i
straara prema trenutnom nadahnuu motkama ili zlu
radim dobrodolicama.
U prvim nedeljama Vujkovi je imao obiaj da glumi
dobroudnog domaina. Samo je opaki blesak iza njegovih
1

IAB MGBL 667, seanje ure Pavlovia.

57

naoara i cinini prizvuk njegovog glasa upozoravao pristigle

zatoenika da im se ovaj podgojeni policajac, mlohavih obraza
i
zlobnog pogleda, poznat po predratnim progonima komuni
sta, na nezgrapan nain podsmeva, da se poigrava njihovim
ivcima, kao to e se kasnije poigravati njihovim ivotima.
Za prvu grupu preventivaca pripremio je prigodan govor.
Nagovetavao je da su stigli na mesto uprilieno po uzoru na
sline ustanove humanog i kulturnog Treeg Rajha. Dodao
je da e svi oni koji dou pod njegovu ruku biti sigurni. Pri
tome se osvrtao na straarnice provizorno postavljene u lo
gorskom krugu. Sakalski je prolazio pored zatoenika svrsta
nih u redove, svakoga zagledao u lice i onima koje je prepo
znavao iz predratnih dana i pozdravljao kao stare prijate
lje, davao na znanje da e taj susret za njih biti sudbonosan.
Naime, Vujkovi je malo koga od svojih starih znanaca pro
pustio da uvrsti u spiskove za streljanja.2
Posle atentata, koji je na njega izvren u leto 1941. go
dine, Vujkovi je bio sve manje raspoloen da glumi, a sve
vie spreman da udara i kinji. Kada ugleda nekoga bosog, sa
cipelama u rukama poto nije mogao da ih nazuje na noge
otekle i zagnojene od batinanja, uivao je da mu svom te
inom nagazi na prste;3 trudnice je doekivao najpogrdnijim
ulinim pogrdama; nemilosrdno je ukazivao svima onima ko
ji su jednom stupili na banjiko tlo, na kome je verno vrio
svoj posao nacistikog Kerbera, da im je tee da se odatle
izvuku nego kamili da se provue kroz igiene ui; drugim
reima na svakom koraku ispoljavao je teko shvatljive sa
distike nagone.
Pridole zatoenike poniavao je u svakoj prilici koja
mu se ukazala, gazio je po njihovom ljudskom dostojanstvu.
Upadljivo im je pokazivao da njihovi ivoti ne znai za njega
vie nego kada zgazi mrava koji mu prelazi preko puta. Zapoveao je deurnim kljuarima krieim glasom da mu to
pre sklone sa oiju belosvetsku bagru, koja ga iritira.4 Prema
seanju ora Cucia, na primer, saekao je grupu u kojoj
! IAB, seanje Zivka Madarevia, Boe Milenkovia i Milovana
Matia (MGBL 212, 215, 606).
3 IAB MGBL 757, seanje Vladanke Suji-Johanidis.
* IAB MGBL 885, Seanje Dragoslava Damnjanovia.

58

se on nalazio ovim reima: Svinje, za vas je teta potroiti

metak, miomorom bi vas trebalo potrovati!5
Posle takve smotre u logorskom krugu, koja je bila
sraunata na to da oveka do kraja obeshrabri, policijski
agenti su najpre pretresali pridolice, zatim ih odvodili u ku
patilo u suterenu logorske zgrade na kupanje i dezinfekciju.
Dezinfekcija je bila mukotrpna. Na najosetljivija mesta za
toenika, s kojih je bila oiana svaka malja posipan je veoma
otar rastvor formalina, koji je nagrizao kou i stvarao ope
kotine. U kupatilu su ostajali zakljuani sve dok im se odela
ne bi isparila u kazanu u oblinjoj prostoriji.
Posle dezinfekcije i parenja odela zatoenici su upisivani
u knjige o evidenciji logorskih pritvorenika. Ova formalnost
obavljala se u Vujkovievoj kancelariji u prizemlju. Kada
su dolazile grupe koje je logorska uprava ocenila kao manje
znaajne taj posao su obavljali deurni kljuari ili policijski
inovnici. Ako su dolazila lica koja su po svom radu i stavu
privukla veu panju, upisu su prisustvovali Vujkovi i Kriger. Oni su tom prilikom zatoenike zlostavljali, postavljali
im naknadna pitanja, pretili pootrenjem kazne. Ukoliko je
zakljuio prilikom pregleda dosijea Specijalne policije, koja
su u logor stizala skupa s deportovanim licima, da je neko
dobio previe blagu kaznu, Vujkovi je predlagao da se stavi
u teu kategoriju.
U kasnijoj fazi, negde od prolea 1943. godine uz central
nu logorsku zgradu podignute su barake, u kojima su navodoli zatoenici izdravali karantin. Tek posle boravka od
nedelju ili dve dana prebacivani su u logorsku zgradu. Me
utim, mnogi od njih to nisu ni doekali, poto su direktno
iz baraka odvoeni na streljanje. Ove grupe ponekad nisu
ni upisivane u logorsku evidenciju.
Posao dezinfektora vrio je najdue vreme u kupatilu
i po logorskim sobama uhapenik Mihailo Blagoj evi, popu
larni ika Mika Prskalo. Ovaj svoj nadimak duguje prska
lici sa rastvorom formalina, koju je nosio na leima kada je
polazio u jutarnju dezinfekciju logorskih soba. Poto je imao
5

I AB MGBL 250, seanje ora Cucia.

veu slobodu kretanja, prelazio je iz sobe u sobu, mogao je

vriti razne usluge ostalim zatoenicima i on je shvatio da je
to njegov prvenstveni ljudski i partijski zadatak. Raznosio je
po sobama poruke, doturao pisamca koja su drugim kanalima
stizala izvana, igrao neku vrstu ilegalnog logorskog potara.
U tome je bio nesebian i hrabar, mada je znao da stavlja
glavu u torbu. Po prirodi srdaan i drueljubiv, bio je veoma
omiljen i u svim sobama su nestrpljivo oekivali njegov do
lazak u pratnji logorskog lekara i deurnog kljuara. Na
kraju, u leto 1944. godine njegov rad je ipak bio primeen,
pa je prekvalifikovan u teu kategoriju i ubaen u sobu smrti.
Krajem avgusta 1944. godine upuen je s veom grupom banjikih zatoenika u nacistiki logor Mauthauzen, gde je do
ekao osloboenje. Posle povratka u zemlju poginuo je nesrenim sluajem prilikom kopanja bunara u svom rodnom
mestu u Bosni, gde se povukao u prilino jakoj psihikoj
depresiji.
Na kazanu za parenje odela i ebadi najdue je radio
Danilo Maslea, metalski radnik, uhapen u jednoj od beo
gradskih provala u leto 1942. godine. Njemu je kasnije, posle
premetaja iz logora na Starom sajmitu, pridruen kao po
monik Lazar Nikoli, poznat u logoru kao Laza opa, takoe metalski radnik, partijski aktivista i partizan iz VaIjeva.
Prvo
sam
Maslea,
a
kasnije
obojica
kao
dobro
uigran tandem angaovali su se da u to veoj meri iskoriste
svoj relativno povoljan poloaj za ilegalni rad u logorskim
prilikama: za uspostavljanje kanala za slanje pomoi najugro
enijima, povezivanje zatoenika, prikrivanje i raspodelu po
sobama stvari pronaenih kod novih transporata, posebno ci
gareta, saznavanje osnovnih podataka o hapenjima i dranju
pojedinaca, o pripremama za streljanja i izvoenju na stratite itd.
Kupatilo je postalo punkt za sastajanje zatoenika iz
raznih soba. Na osnovu ranijeg dogovora oni su se istog dana
prijavljivali za parenje jer su toboe pronali vake prilikom
jutarnjeg italakog asa, kako se u logoru nazivalo trebljenje od ovih opasnih parazita. Posle toga su odlazili na pare
nje, gde su se mogli sastati i porazgovarati.

Danilo Maslea i Lazar Nikoli ostali su na Banjici do

rasformiranja logora i posle rata su obavljali niz znaajnih
poslova u drutveno-politikim organizacijama. Danas obojica
ive kao penzioneri, prvi u Beogradu, a drugi ti Valjevu.0

Raspored po sobama
Posle dezinfekcije i obavljanja formalnosti oko upisa u
banjike knjige logorska uprava je novodole zatoenike ras
poreivala po sobama. Na osnovu tog rasporeda sprovedeni
su u sobu s odreenom brojnom oznakom postavljenom iz
nad vrata. Ve tada su mogli da predvide ili bar naslute
kakva im je sudbina namenjena: da li im preti neposredna
opasnost od pogubljenja ili pak imaju izgleda da transportom
u neki nacistikih koncentracionih logora izvan jugoslovenske
teritorije produe svoj hod po mukama. Pod najsrenijim
okolnostima mogli su da budu i puteni. Naravno, samo ako
nije bilo dokaza o njihovoj antinacistikoj delatnosti i ako ni
su bili ni po kakvom osnovu od ranije poznati kvislinkoj
policiji i okupacionim vlastima. Putani su preteno seljaci i to
najee oni koji su bili pohvatani u mnogobrojnim racijama.
Intelektualcima i radnicima deavalo se znatno rede da izau
slobodni kroz logorsku kapiju.
U raznim periodima postojanja Banjikog logora pojedine
sobe su imale razliitu namenu. U prve dve okupacione godine
njihov karakter se esto menjao. Najpre su bile meovite,
sa zatoenicima razliito odmerenih krivica. Zatim su u neke
od njih smetani osuenici na smrt, koje su preki sudovi iz
unutranjosti upuivali na Banjicu radi izvrenja smrtne pre
sude. No, iste te sobe kasnije su sluile za prikupljanje za
toenika koji e biti upueni u koncentracione logore u Nor
vekoj ili Nemakoj. enske sobe su posle nekoliko meseci
ponovo postajale muke, a ene su prebacivane u druge pro
storije. Neke od soba u kojima su boravili krivci Specijalne
policije postajale su sobe za krivce Gestapoa.
8
IAB MGBL 625, seanje Milarada Akovia, I AB MGBL 611,
seanje Rodoljuba Andria, IAB MGBL 758, seanje Boane Baroi-Badnjevi, Arhiv Jugoslavije inv. br. 4394, seanje Danila Maslee
ispriano autoru.

61

Prvi zatoenici su smeteni u dve sobe u suterenu, koje

u poetku nisu imale nikakvih brojnih oznaka. Posle neko
liko nedelja oznaene su brojevima 3 i 4, te su popularno na
zivane trojka i etvorka. Za ove dve sobe vezani su
mnogi dogaaji znaajni za istoriju Banjikog logora: iz njih
su izvedeni na streljanje prvi preventivci 17. jula 1941. go
dine; iz njih su odveeni u nemakim kamionima u selo Skelu
49 banjikih zatoenika, da bi etrdeset trojica bili streljani
za odmazdu, estorica na zahtev Boka Bearevia vraeni
u logor, a student Milorad Rajevi, koji je uspeo da se sakrije
u klozetu, kasnije puten; u njima je boravila itava plejada
istaknutih aktivista Komunistike partije Jugoslavije, parti
zanskih stareina i drugih istaknutih rodoljuba; u njima je
danas, istina s odreenim adaptacijama, smeten deo Muzeja
Banjikog logora.
Preventivno uhapene ene boravile su najpre u sobi
broj 25, s druge strane suterenskog hodnika. Ali su ubrzo
odatle preseljene i nekoliko meseci su uz novodovedene uhapenice bile u sobama 13 i 16, da bi najzad, potkraj 1942. go
dine, posle izvrene kategorizacije banjikih zatoenika bile
rasporeene, kada je re o enama krivcima Specijalne poli
cije, u sobe broj 37 i 38, u prizemlju logorske zgrade.1
Preventivno
uhapeni
komunisti
smeteni
u
banjikom
suterenu, jo nisu bili svesni da su doli u kuu smrti, u
kojoj e veina od njih provesti svoje poslednje dane. Mi
slili su da policija samo eli da ih ima na oku. Uestale od
mazde i streljanja u leto i u jesen 1941. godine rasprili su
sve njihove iluzije.
Ni logorski reim nije u prvim nedeljama bio tako okru
tan kao posle prve neprijateljske ofanzive. Pojedini andarmi
su ak bili skloni da zatoenicima ine razne usluge bilo za
novac, bilo usled kolebljivosti, koja ih je zauzdavala pred
neizvesnim razvojem predstojeih dogaaja. U stvari, tada
su zatoenici iveli u
nadi da e se rat brzo zavriti i
da put
do slobode nee biti
tako dugotrajan i trnovit.2 To
je bio
odraz onog nerealnog optimizma i oekivanja brzog preokreta
IAB BL 212, seanje Zivka Maarevia.
IAB BL 627, IABBL 743 i IAB BL 251, seanje Filipa
novia, Nikole Stokia i Zivana Stojanovia.
1
2

62

Marja-

na istonom frontu, posle nemakog napada na Sovjetski Sa

vez, koji je zahvatio i partizanske borce u mnogim odredima.
U etvorki je za sobnog stareinu izabran stari socijali
sta Lazar Bajevi. Kroz ovu sobu proli su Velibor Gligori,
dr Stefan Delineo, predsednik Zemljoradnikih zadruga Sr
bije Vojin orevi, profesor istorije na Beogradskom uni
verzitetu Vasa ubrilovi, u dva maha i dr Sinia Stankovi,
prvi predsednik Skuptine posle osloboenja Beograda. U njoj
su takoe do poslednjeg dana pred streljanje boravili parti
zanski komandiri Slobodan Sekuli i Vladimir orevi
Buoni, koji su marta 1942. godine optueni za pripremanje
zavere i bekstva i posle dueg muenja prebaeni u sobu
broj 10, zatim partizanski stareina u Drugom umadijskom
odredu Andr orevi, koji je uhapen pod ilegalnim ime
nom Dejan Petrovi, i poarevaki partizan i ilegalni radnik
Boidar Markovi Metalac, braa Piri iz Gornjeg Milanovca
koje su teretili da su pravili bombe od oksigenskih flaa i
drugi istaknuti partizanski borci.
U etvorci su zabeleena imena i prvih slobodnjaka, koji
su raznosili hranu i prali posue i hodnike i zahvaljujui
svom povoljnom poloaju inili mnoge usluge ostalim zato
enicima:
Mile
Ivkovi
Cust,
Mihailo
Mihailovi
Frka,
istaknuti partizanski rukovodioci i borci i Momilo Buisavljevi, uhapen poetkom 1942. godine u Beogradu, kao i
Gojko Babi, takoe beogradski pozadinski radnik.
Od predratnih komunista i sindikalnih aktivista u ovoj
sobi su bili smeteni jedno vreme Cvetko Tomi, i Vladimir
Gaea, radnik Vojnotehnikog zavoda u Kragujevcu, koji je
skupa sa Spasenijom Babovi Canoni osuen jo 1936.
godine po Zakonu za zatitu drave Kraljevine Jugoslavije.
Dva lana porodice Trajkovi, otac Svetislav i sin Mi
roslav, proveli su takoe poslednje dane pred ubacivanje u
duegupku u etvorci, dok su se supruga i kerka ovog ugled
nog beogradskog apotekara nalazile u enskoj sobi s druge
strane hodnika.
Kao to se vidi po imenima ovih preteno streljanih lica,
etvorka je bila u 1941. i poetkom 1942. godine soba smr
ti. Zato su u nju ubaeni i lanovi prvog Mesnog komiteta KPJ
za Beograd posle estoaprilskog rata na elu sa partijskim
sekretarom Miloem Matijeviem Mrom i sekretarom

SKOJ-a Boidarom Stamenkoviem. Od jeseni 1942. godine

etvorka je postala prihvatna soba, zatim sabirna soba za
streljanja. Znatno kasnije, kraje 1943. i u 1944. godini u nju
su smetani krivci II kategorije, dok su osuenizi na smrt
bili sprovoeni u sobu broj tri."
U etvorku su bili ubaeni i prvi provokatori, meu
kojima su se isticali Vladimir Rajkovi, uhapen posle neuspele diverzije na antimasonskoj izlobi u Beogradu, i ofer Beo
gradske optine Velimir Trbojevi, koji je upuen u logor
zbog ucenjivanja jevrejskih porodica. Kada se saznalo da je
Rajkovi otkrio logorskoj upravi predratnu aktivnost Vladi
mira Gaee, prema njemu je sproveden potpuni bojkot, prvi
u Banjikom logoru/*
Posle preventivno uhapenih komunista, kroz etvorku
su proli mnogi partizanski borci Uikog i Poarevakog par
tizanskog odreda. Streljanja se spasao Jovan Milovanovi, ko
mandir voda u odredu Veljka Dugoevia, mada je od prekog
suda u Poarevcu bio osuen na smrt. Ovu injenicu je pri
krio kada je doveden u logor skupa s Jovanom Ziviem i
Jovanom Sanduloviem, rudarskim radnicima, takoe na smrt
osuenim partizanima, a dokumenti su u prvo vreme nere
dovno pristizali u logorsku upravu.5
U trojku je dovedena vea grupa lica palih u Beogradu
u martovskoj provali, meu njima i atentatori na Kosmajca i
Zalada. Prema nekima od njih zbog glasova o naglom irenju
provale ostali zatoenici su imali rezervisan stav, posebno
prema Petru Ristiu, glavnom vinovniku hapenja.13
U leto 1944. godine trojka je ponovo postala soba smrti
i u njoj su provodili poslednje dane mnogi istaknuti partijski
radnici uhapeni posle pada Vasilija Buhe i Vere Mileti. U
trojci su bili smeteni, izmeu ostalih partijski obavetajci
Janko Jankovi i Cvetko Crnjak.7
Posle atentata na Svetozara Vujkovia, u pozno leto 1941.
godine, reim u logoru je osetno pootren. Preiveli zato
enici se seaju neobine posete Upravnika grada Beograda
IAB BL 617, 211, 627.
IAB BL 606, 211.
IAB BL 675.
* IAB BL 617 i 608.
7 IAB BL 663.
s
4
5

64

Dragomira Jovanovia. Posle Vujkovievog ranjavanja 011 se

pojavio na Banjici u uniformi nemakog oficira i prolazei
kroz logorske sobe zapretio zatoenicima da e logor, u ijem
osnivanju je po nareenju Nemaca uestvovao, pretvoriti u
drugi Dahau.n
Tih dana, krajem avgusta i poetkom septembra 1941.
godine, pripremljene su za prijem uhapenika nove sobe u
banjikom suterenu. Dobile su brojne oznake 16, 17, 6 i 9.
Ubrzo zatim otvaraju se i vrata sobe broj 12 za uhapenike
Gestapoa. Ova soba bila je karakteristina po tome to je u
njoj dolo do prvog ozbiljnijeg sukoba izmeu zatoenika koji
su se svrstali pod zastavu Komunistike partije Jugoslavije i
nacionalista proetnike orijentacije. Naime, u dvanaestici je
krajem decembra 1941. godine boravio general bive Jugoslovenske vojske Gligorije Hadi-Jovanovi, koji se prema ko
munistima ponaao provokatorski. Takvih sukoba bilo je ka
snije sve ee u onim sobama u kojima su se zajedno nala
zili zatoenici i dijametralno razliitih opredeljenja: pripad
nici Narodnooslobodilakog pokreta i pristalice ravnogorskog
pokreta Drae Mihailovia.10
I kroz sobu broj 12 proao je niz uglednih linosti pred
ratnog politikog ivota. Meu njima valja pomenuti Slobodana Spiria, Dragog Marjanovia i, poslanika izabranih na
listi Komunistike partije Jugoslavije pre nego to je njena
delatnost zabranjena, Nikolu Koraa, uitelja, beogradskog ge
rilca, zatim Matu Glavadinovia, novinara i javnog radnika, i
Simu Kotura, uglednog socijalistikog prvaka. Kroz dvanaesti
cu su proli i poznati borci iz poarevalcog kraja Boidar Markovi Metalac i krae vreme komandant obnovljenog Poarevakog
partizanskog
odreda
Veljko
Dugoevi,
porunik
Boidar orevi. Tu su boravili i dvojica poznatih umetnika:
Stevan Bodnarov, vajar, i Petar Milanovi, akademski slikar,
koji je radio u propagandnom odeljenju pri Vrhovnom tabu
Narodnooslobodilake vojske u Uicu. No, u dvanaestici se
nalazila potkraj 1942. godine i grupa etnika Drae Mihailo
via, meu njima i jedan vojvoda, zatim nekolicina pilota biv
e Jugoslovenske vojske i laara, etvorica Poljaka optuenih
9
w

IAB BL 212, seanje Zivka Maarevia.

IAB BL 605.

65

od Gestapoa da su obavetajci, grupa slubenika engleskog po

slanstva uhapenih posle otkrivanja oruja u dvoritu zgrade
poslanstva. Oni su se drali izdvojeno. Ovako arolik sastav
navodio je zatoenike iz raznih sredina, razliitih opredeljenja,
pa i raznih nacionalnosti, da ponekad jedni od drugih zaziru.11
Do kraja 1941. godine u Banjikom logom je bilo u upo
trebi osam soba, a broj zatoenika se zadravao negde na gra
nici od 800 ljudi. Okrivljena lica premetana su iz jedne sobe
u drugu bez ikakvog vidljivog razloga i redosleda. Preovladava uverenje da je policija tako postupala da bi se zarneo
trag onih lica za koja rodbina uporno intervenie, kao i da
se ne bi saznalo kada su streljani. Zbog estih preseljenja bilo
je zatoenika koji su krae vreme boravili u gotovo svim otvo
renim banjikim sobama, as u jednoj, as u drugoj. Rodo
ljub Andri, beogradski skojevac, uhapen u rasadniku na
Topideru, boravio je, na primer, za vreme zatoenitva u
sobama broj est, 17, 25, tri i ponovo 25. Dragia Konti,
slubenik iz Beograda, boravio je u sobama 16, 17, 3, 4 i 13.
Premetanja su obino vrena pred streljanje, tako da onaj
koga prozivaju nije znao da li ga izdvajaju iz sobe koja e
biti sabirna za streljanje ili uvode u takvu sobu. Kada je An
dri premeten iz sobe broj 17 u trojku govorilo se da je Vuj
kovi sainio provizoran spisak lica koja e biti streljana za
odmazdu zbog atentata na Kosmajca i Zalada i da ih grupie
u trojci. Meutim, kljuar Milan Trifunovi je sledee noi
prozvao desetoricu zatoenika iz trojke i prebacio ih u sobu
broj 25. Meu njima je bio i Radoljub Andri. Kada su ustali
i bili puteni na umivanje trojka je izgledala sumorno prazna.
Iz nje su odista svi zatoenici izvedeni na streljanje.12
U estici, koja je bila manjih dimenzija, pa je primala i
manje zatoenika, boravio je neko vreme knjievnik Alek
sandar Vuo. Ostao je zapamen po tome to je novajlijama
nagovetavao kakva im opasnost preti ovim reima: Odavde
ljudi s vremena na vreme idu da miriu ljubiice.13
11 IAB BL 648, IAB BL 212, IAB BL 251, seanja Jovana Todo
rovia, Zivka Maarevia i Branislava Milenkovia.
12 IAB BL 611, seanje Rodoljuba Andria; IAB BL seanje Kon
ti Dragie.
13 IAB BL 611.

Iz sobe broj 16 prozvana je za veanje u logorskom krugu

grupa od osmorice zatoenika, preteno dovedenih iz Sapca
i okoline. Meu njima se naao i beogradski ilegalac, uesnik
u nekoliko sabotanih akcija Ljubomir Lenard.
U istoj sobi boravilo je i nekoliko Jevreja. Meu njima
je bio najbogatiji brodovlasnik Daj iz Paneva. Zapamen
je po tome to su ga Nemci esto obilazili i ucenjivali. Jedno
vreme im je ila naruku njegova nada da e se novcem ipak
iskupiti. Kada je uvideo da uzalud rasipa svoje bogatstvo,
prestao je da hrani ucenjivae. Posle tog odbijanja ubrzo je
izveden na pogubljenje.14
U esnaestici je provodio poslednje dane i jedan od prvih
zarobljenih partizana zemljoradnik iz Parcana, ije ime je
iezlo iz pamenja preivelih zatoenika, ali su im se snano
usekli u seanje njegovi odvanost i realizam. Bio je svestan ta
ga eka. Ocu je uspeo da dojavi da mu poalje krupno peeno
pile, kako bi se za ivota jo jednom estito najeo, a eni je
preporuio da se preuda, jer nema smisla da ga eka poto
iz kue smrti nee izneti ivu glavu.13
Meutim, od pozne jeseni 1941. godine u esnaesticu su
smetene uhapene ene. Kada je doterana u logor s velikom
grupom uikih partizana 25. decembra 1941. godine Mileva
uri, tada lan Okrunog komiteta KPJ za Uice, zatekla
je u esnaestici, izmeu ostalih, Zagu Malivuk, kurira Pokra
jinskog komiteta KPJ za Srbiju, Desanku Barjaktarevi, pred
ratnog lana KPJ iz Kragujevca, Milicu Zori, Desanku Petrovi, banatsku grupu ena na elu s Olgom Petrov, a pored
njih i nekoliko kriminalki i prostitutki. Zagu Malivuk je za
pamtila kao izuzetno odvanu i komunikativnu aktivistkinju,
koja je i u logoru nalazila puta i naina da svakome prie i
da ga obodri ili poui kako da se ponaa. Ona i Desanka Bar
jaktarevi dobijale su pakete, za razliku od partizanki doteranih s uikim transportom. Svoje pakete delile su s Milevom uri i Cvetom Dabi, koja je iz sobe izvoena na sa
sluanje i teko muena.16
Pre esnaestice enska soba bila je soba broj 13. Sep
tembra 1941. godine, kada je u trinaesticu doterana Stanica
IAB BL 250, seanje ora Cucia.
IAB BL 212, seanje ivka Maarevia.
16 Na osnovu prianja Mileve uri autoru.

14

16

67

Naevi, tekstilna radnica iz Beograda, zatekla je jo u njoj

ive Jelenu Cvetkovi, uhapenu s Matom Vidakoviem, koji
je u njenom stanu proizvodio eksplozivna tela, zatim parti
zanke Milevu i Darinku Bandi. Milica Stankovi je zatekla
Vasiliju Stamenkovi, uhapenu prilikom paljenja neprijatelj
ske tampe u Beogradu i svedok je njenog hrabrog odlaska
na pogubljenje. Jelena Popovi, doterana u logor takoe sep
tembra 1941. godine, zatekla je u trinaestici preventivke Sojkicu Jovanovi, Ivanku Nedi, Zoru Tumin, dr Juliju Mari,
Mirjanu Moci, studenta medicine, Veru Lazovi, takoe stu
denta medicine, iji je brat Grujo omoguio bekstvo grupi
ena s pritvorenikog odeljenja Opte dravne bolnice i druge.
U sobi je bilo tada oko 160 ena. Sobni stareina, Austrijanka
Hilda, koja se doselila u Jugoslaviju neposredno pred estoaprilski rat, ponaala se korektno. Zahvaljujui njenom na
stojanju gestapovski major dr Jung najzad je dozvolio da
trudnice budu upuene na poroaj u pritvoreniko odeljenje
Opte dravne bolnice. Prve trudnice su u sobi bile Radmila
Rajkovi i Ivanka Nedi, a sa aanskom grupom je dovedena
i Nada Janlcovi Vilimanovi.
Kada je u trinaesticu ubaena Boena Boroi Badnjevi,
polusestra Lole Ribara, uhapena pod optubom da je preko
beogradskog advokata Golijana pokuala da izvue iz zatvora
Ratka Mitrovia i Jovu Stojisavljevia, a to je bilo novembra
1941. godine, jo je zatekla u ivotu Duicu Stefanovi. Meu
zatoenicama je poznavala Nevenku Vuli-Sele, koja je radila
u predratnom urednitvu lista Zora, Miru Mirevi, koja
je bila toliko pretuena da je izbacivala iz plua komadie
usirene krvi, Ivanku Zeevi, lekara, Zoru Popovi. Najsna
niji utisak na nju ostavila je esnaestogodinja Zorica Boovi, uenica, uhapena prilikom pokuaja paljenja nemakog
automobila u Siminoj ulici u Beogradu. Za nju kae da je bila
udo od deteta i po odvanosti i po razboritom rezonovanju.17
Krajem godine u sobu je dovedena Natalija Dugoevi,
partizanka Poarevakog odreda i supruga Velje Dugoevia,
komandanta odreda, a u prolee 1942. godine beogradske omla
dinke Radmila Jovi Malecka, sestre Ivanka i Olivera u17
IAB BL 193, seanje Stanice Naevi, IAB, IAB BL 668, seanje
Milice Stankovi, IAB Jelene Popovi, IAB BL 758, seanje Boene
Boroi-Badnjevi.

kovi i druge. U sobi je bila i grupa Jevrejki. One su se nadale

da e im ivoti biti poteeni poto nisu bile politiki krivci.
Krajem 1941. godine sve su odvedene u logor na Starom saj
mitu, gde im se gubi svaki trag.
Grupa zatoenika iz trojke i etvorke prebaena je u
kasnu jesen u novootvorenu sobu broj 17. Meu njima je bio
i bivi sobni stareina iz etvorke Lazar Bajevi. U nju su
premeteni takoe profesor Smiljani, Toma Bjelica, dr Ra
domir Geri, Nikola Stokua, uesnik u oktobarskoj revoluciji,
Zdravko Vranjeevi iz Uica, dr Dragovi, kada je drugi put
doteran u logor, Petar Nikezi, otac Marka Nikezia, Slavko
Mijatovi,
i
Zdravko
Vranjeevi,
takoe
ugledni
radniki
borci.
U kasnijem periodu u sedamnaesticu je doterana grupa
Jevrejki s decom pronaenih na teritoriji Hrvatske. Sve su
uguene skupa s decom u duegupki, specijalnom kamionu za
trovanje gasom. Bile su svesne ta ih eka. Govorile su svojoj
deci, kada su prozivane, da bi ih potedele predsmrtnog straha:
Hajde, idemo u etnju.18
U 1943. godini sedamnaestica je bila soba Gestapo-krivaca. U njoj su tada tamnovale grupe pripadnika narodnooslo
bodilakog pokreta uhapene u Novom Pazaru, aku i Leskovcu, nekoliko beogradskih omladinaca i vea grupa pri
padnika ravnogorskog pokreta.19
Prve prostorije otvorene u prizemlju logorske zgrade bile
su sobe broj 35 i 36, u kojima su bili zatoeni ugledni beo
gradski graani, meu kojima mnogi akademici i profesori
Beogradskog univerziteta, pohapeni kao taoci odlukom Gestapoa novembra 1941. godine. Te dve sobe nazivane su u lo
goru masonskim, delom pod uticajem nemake propagande
da su u novembarskoj akciji Gestapoa stavljeni u logor samo
lanovi masonskih loa, kojih je meu uhapenicima u ma
njem broju odista i bilo, delom zbog neto povoljnijeg tret
mana logorske uprave prema ovoj grupi zatoenika: imali su
krevete s posteljinom i pokrivaima, slobodnije su se kretali
po hodnicima, izlazili su na umivanje i u klozet prema potrebi
18
IAB BL 505, seanje Vladimira ora, IAB 195, seanje Duana
Filipovia, IAB BL 605, seanje Marka Vukovia.
19 Seanje Ramiza Pruevia.

69

i najpre je njima omogueno da se jednom dnevno proetaju

po logorskom krugu. Straari i kljuari ponaali su se prema
pohapenim intelektualcima s vie obzira i manje grubosti.20
U posebnoj prostoriji u prizemlju od 10. do 16. maja 1942.
bio je smeten nekadanji predsednik koalicione vlade Kra
ljevine Jugoslavije Dragia Cvetkovi, koji je 25. marta 1941.
godine stavio potpis na ugovor o pristupanju Trojnom paktu.
Posle kraeg zadravanja u logoru, Cvetkovi je puten, da bi
se kasnije prebacio u Tursku.21
Svi zatoenici koji su sticajem okolnosti ostali ivi u prve
dve ratne godine, slau se u tvrenju da su u prvim neeljama banjike sobe imale gvozdene krevete sa slamaricama i
police za posue i pribor za jelo, to se ve u 1942. godini,
posle neprijateljske ofanzive, vie nije moglo ni zamisliti. Ve
prilikom otvaranja za prijem zatoenika sobe broj 17 na podu
se nalazila samo slama, a kasnije se spavalo preteno na go
lom podu ili na daanim duemama postavljenim du zidova.
Od pribora za jelo mogle su se imati samo kaike, a posedovanje hartije i pribora za pisanje bilo je zabranjeno.
Grupa uikih partizana doteranih u velikom transportu
od 25. decembra 1941. godine bila je razmetena po sobama
3, 4, 17, 25 i 26.22 Kasnije prispeli uiki transporti, krajem
zime i u prolee 1942. godine, bili su najpre zatoeni u banjikim sobama broj 3, 6 i 9. Kroz ove sobe proao je esnae
stogodinji partizan Milo Radosavljevi Pra iz See Reke,
koji je u logor doteran skupa s Vladanom eraviem, Mila
nom iliem, Milomirom Miciem-Miinom i Milijom Jovanoviem.23
Poto se logor krajem 1941. godine naglo punio, a u su
terenu vie nije bilo mesta, veliki transporti aanskih par
tizana i saradnika pridolih na prelazu iz 1941. u 1942. godinu
bili su razmeteni u sobe broj 36 i 37 u prizemlju
zgrade.
Oda
tle su prethodno bili puteni gotovo svi beogradski
intelektu
alci pohapeni u novembarskoj raciji Gestapoa 1941. godine.-"1
80 IAB BL 142, seanje Ilije Vojvodia, IAB BL 648, seanje 2ivana Todorovia, IAB BL 212, seanje Zivka Maarevia.
21 IAB BL 248, seanje Jovana Todorovia.
22 IAB BL 616, seanje Ljube Mlaenovia.
25 IAB BG 608, seanje Miloa Radosavljevia.
21 IAB BL 193, seanje Duana Azanjca.

Veliki broj partizana i saradnika narodnooslobodilakog

pokreta koji su transportovani u logor na Banjici tokom ja
nuara, februara i marta 1942. godine (posebno iz poarevakog
kraja) boravili su najpre u sobama 24, 25 i 26 u drugom krilu
logorske zgrade. Kasnije su oni koji su predvieni za likvi
daciju premeteni u trojku i etvorku. Kada je u poet
ku 1942. godine prebaen u taj deo suterena, beogradski ilegalac Milorad Akovi zatekao je u sobi broj 25 Vlastimira
Petkovia Carevca, pravnika i poznatog violinistu.25 Stareina
sobe bio je Ugljea Radi, brat glumice i pevaice Divne Ra
di. Vlasta Carevac, koji je doteran u logor s poarevakom
partizanima, prebaen je posle kraeg vremena u etvorku,
pa u trinaesticu. Poto je njegova grupa prispela na Banjicu
neposredno posle pogibije Vujkovievog zamenika ora Kosmajca, on i njegovi saborci bili su ubeeni da e biti streljani
u velikim martovskim odmazdama 1942. godine. Meutim,
veina poarevakih partizana i saradnika narodnooslobodila
kog pokreta transportovana je preko logora na Starom sajmi
tu u Norveku maja 1943. godine.20
U sobi broj 26 bilo je zatoeno nekoliko uesnika u par
tizanskoj kulturno-umetnikoj grupi u slobodnom Uicu u je
sen 1941. godine. Meu njima su bili Filip Marjanovi, Rado
mir Turubatovi, Slavko Velji i Aleksandar Todorovi, lan
Okrunog komiteta SKOJ-a u Uicu, koji je poginuo 1942.
godine u Beu na putu za Norveku prilikom jednog od sa
veznikih bombardovanja.27
Do prolea 1942. godine sobe broj 13 i 16 su se bile usta
lile kao sobe enskih krivaca. Do nove reorganizacije dolo
je 6. aprila 1942. godine. Tada su preformirane dvanaestica
i trinaestica. Dvanaestica je postala soba krivaca Gestapoa,
a trinaestica je postala muka soba, u koju su dovoeni pre
teno krivci Specijalne policije. U nju je prebaen deo kri
vaca iz etvorke i veina boraca raanskih eta Uikog par
tizanskog odreda. Zbog simbolinog datuma 6. aprila, dana
Hitlerovog napada na Jugoslaviju zatoenici razmeteni u
25
26
27

IAB BL 625, seanje Milorada Akovia.

IAB BL 616, seanje Vlastimira Petkovia Carevca.
IAB BL 616, seanje Ljubomira Mlaenovia.

trinaesticu oekivali su da e ubrzo biti streljani, to se dob

rim delom obistinilo.28
Deo ena iz trinaestice preseljen je u sobu broj 38 na
prvom spratu. U njoj su krae vreme boravile Jelena etkovi, Olga Jovanovi, Jelica Jerkovi, Dobrila Rastovac, Drinka i Darinka Pavlovi, Anka Kumanudi, Paul Jurak, Slavka
urevi i druge. Bilo ih je tada oko etrdeset.29
Sredinom i krajem 1942. godine osposobljavaju se i druge
sobe na prvom spratu logorske zgrade. Nosile su oznake 62,
64, 65, 66, 67, 68, 87 i 88. Meutim, sve do jeseni 1942. godine
njihova namena i karakter su bili nestalni. Tokom leta i je
seni 1942. godine zasedala je u logoru na Banjici Komisija za
kategorizaciju
krivaca
Specijalne
policije.
Ona
je
zavrila
rad u novembru. Od to doba banjike sobe dobijaju stalniju
fizionomiju. Tada su u prizemlju i na prvom spratu formirane
sobe krivaca Specijalne policije.30
Na osnovu raspoloivih dokumenata i sealja bivih za
toenika Banjikog logora mogla bi se napraviti ova ema
namene banjikih soba posle novembra 1942. godine:
U suterenu su bile otvorene sve vreme soba broj 3, u
kojoj su i dalje smetani komunisti i partizani, soba broj 4
bila je meovita za krivce II kategorije, u sobi broj 6 nalazili
su se Jevreji, koji su sa raznih strana kasnije dovoeni u
logor. U sobu broj 9, u kojoj je do kraja novembra 1942. go
dine bilo smeteno dosta uhapenica palih u martovskoj pro
vali u Beogradu, smetene su kasnije ene pripadnici ravnogorskog pokreta Drae Mihailovia, preteno taoci. Dvanaesti
ca je ostala soba krivaca Gestapoa, meovita za sve tri kate
gorije, a trinaestica kada su iz nje ene premetane najpre u
sobu broj 85, zatim u sobe broj 37 i 38, postala je soba za
etnike, koje je Gestapo pripremao za transport u nacistike
logore u Nemakoj. Soba broj 16 ostala je na due meovita
enska soba, uglavnom za krivce Gestapoa. U sobu broj 17
zatvarani su u poznijim godinama okupacije etnici Drae Mi
hailovia, sve dok u jesen 1944. godine nije postala soba za
IAB BL 627, seanje Filipa Marjanovia.
IAB BL 252, seanje Jelene Lazarevi-Vasiljevi.
30 IAB BL 190, seanje Anke Kumanudi.
28
20

72

pripremanje transporata za Mauthauzen. U sobama broj 25 i

26 nalazili su se preteno tei krivci Gestapoa i kriminalci
osueni na vie od 15 godina robije.
U prizemlju bile su otvorene sobe broj 35, 36, 37 i 38. U
prvoj su se nalazili mukarci taoci Specijalne policije, pa je
dobila naziv staraka soba, a u drugoj ene taoci koje je
privela Specijalna policija, odnosno druge kolaboracionistike
vlasti. U tridesetosmici su se nalazile ene II kategorije, uhap
ene od Specijalne policije, a u tridesetosmici ene okarakterisane kao najtei krivci. Meu njih je ubaeno ne
koliko kriminalki. U prizemlju se nalazila kancelarija e
fa
logora
Vujkovia,
zatim
soba
za
boravak
policijskih
agenata i straara. U sobi broj 56 bila je smetena lo
gorska radionica. U nju su rasporeivani zatoenici zanat
lije, koji su obavljali nune poslove na odravanju logorske
zgrade, instalacija, prekrajanju odela streljanih, opravki obu
e, u loionici na kazanu za parenje rublja i slino.
Na prvom spratu je za najtee krivce Specijalne policije
odreena soba broj 66. Osuenici na vremenske kazne, tako
zvani rokovci nalazili su se u sobi broj 65. Soba broj 68 sma
trana je prolaznom. Iz nje su se kasnije zatoenici rasporeivali
u sobe za tee odnosno lake krivce. Soba broj 67 bila je
namenjena nereenim sluajevima i onima ije isleenje jo
nije bilo okonano. U njoj su se nalazili takoe crnoberzijanci,
kao uostalom i u nekim drugim banjikim sobama. U sobi 85
bili su takoe jo nerasporeeni krivci Specijalne policije. U
sobu broj 86 odvajana su lice predviena za upuivanje na
prinudne radove u Nemaku. Seljaci koji nisu izvrili oba
vezne isporuke ita okupatoru, takozvani dirisovci, bili su
najveim delom rasporeeni u sobu broj 87. Oni koji su bili
predvieni za putanje i radove u rudnicima esto su raspo
reivani u sobu broj 88. U sobama broj 89 i 90 nalazile su se
ene uhapene po raznim osnovama. Meu njima su bile i
Jevrejke s decom.
U toku 1943. godine izgraeno je u logorskom krugu e
tiri velike barake. U svakoj je bilo po pet soba koje su mogle
da prime 30 do 50 zatoenika. U njima su najveim delom
bili smeteni etnici predvieni za transprt u nemake logore
73

ili za prinudne radove. Kasnije su barake sluile kao neka

vrsta karantina pre ulaska u logorsku zgradu.31
Svaka soba je imala svoj poseban ivot u malom, svoje
stresove i rastanke, svoje heroje i antiheroje, svoje uspone i
padove. O svakoj od njih mogao da se napie itav roman ili
posebna mala monografija. No, za optu ocenu jo valja rei
ovo: iako je ceo logor bio kua smrti, iako niko u njemu nije
mogao da se smatra bezbednim, najtee je bilo onim zatoe
nicima koji su razvrstavani u sobe smrti, a meu njima su
takvu reputaciju najdue imale tridesetosmica za ene i ezdesetestica za mukarce krivce Specijalne policije. Svi koji
su u njih dospeli smatrani su najteim politikim krivcima
i stalno su iekivali dan prozivke na streljanje. To im je i
vot inilo teim nego krivcima u drugim sobama, mada je i
u njima bilo prozivki. Svako streljanje moralo je da pogodi
sobu broj 66, a to nije bio sluaj s drugim sobama. Smrt je
bila uvek pred njenim vratima.

Pljaka zatoenika i njihovih porodica

Prilikom ulaska u logor zatoenici su svoje vrednije line
stvari morali da predaju na uvanje logorskoj upravi. No
vac, metalni i papirni, prstenje, narukvice, tabakere, nalivpe
ra, povezivali su ih i ostavljali ve prilikom dezinfekcije u
kupatilu. Policijski agenti su ih pretresali, a kada su se svukli
za kupanje premetali po odelima, zagledali u depove nije li
ta sakriveno ili preostalo: britva, sat, duvan. To su delili
izmeu sebe, a ono to je preostalo buzato su prodavali.
Pljaka zatvorenika poinjala je, u stvari, jo od dana
hapenja. Sav novac koji su policijski agenti nalazili kod uhap
enika oduzimali su mu kao novac skupljen za pomaganje par
tizanske borbe. Pisae maine, vrednije dempere, bolje cipe
le, izme, topli ve, pa i namirnice plenili su toboe kao cor
pora delicti o njihovom pripremanju za odlazak u partizane.
Specijalna policija imala je obiaj da i kasnije ee na
vraa u stanove zatvorenika i da iz njih iznosi nametaj, zid
51
Seanje veeg broja preivelih zatoenika; Arhiv Jugoslavije,
f. 522, j. 602, inv. br. 1937, iskaz biveg kljuara Banjikog logora Mi
lana Kobiljskog Laie.

74

ne satove, knjige, nakit i drugo. Dogaalo se da u logor na

Banjici ili u zgradu Specijalne policije bude prevezeno gotovo
svo pokustvo imunijih zatoenika i da ga tamo razgrabe
policijski agenti, andarmi i inovnici.32
U logoru na Banjici ovaj pljakaki pohod nastavljao se
jo beskrupuloznije. Pljakanja su bila naroito unosna posle
streljanja, kada su u sabirnim sobama prozvanih lica prikup
ljane sve stvari kojima su se u logoru sluili. Tu su obino
svlaeni pred vezivanje. Odela i rublje bacani su na gomilu
s koje su logorski leinari odabirali ono to je najbolje za se
be, a preostalo je komandant logora slao u beogradsku cen
tralu Gestapoa.
Samo prve grupe banjikih zatoenika streljane su u odelima. Kada su posle izvrenog zloina okupatora dolazili optinski grobari da zatrpaju rake, zaticali su Nemce kako preturaju po depovima streljanih, pljakaju novac iz lisnica, ski
daju prstenje s ruku svojih rtava. Kasnije su upuivani iz
logora Cigani da poskidaju odela sa streljanih zatoenika i
da ih utovare na prispele kamione. Poto je ovaj postupak bio
dug i nepraktian, pristupilo se svlaenju zatoenika u samom
logoru. Odvoeni su na stratite samo u donjem rublju, a nji
hova odela mogla su detaljnije da se pretresu. Policijski agen
ti su esto pipali po avovima, nadajui se da e pronai skri
veni novac ili dragocenosti.33
A kakav je bio odgovor zatoenika, bespomonih da spree divljanje logorskih dahija? Pljakanju se nisu mogli su
protstaviti ni na koji drugi nain nego da prilikom prozivke
za streljanje sve vrednije delove odee i obue razdele dru
govima u sobi, da izau sa to manje stvari i da ono to im
je preostalo pred streljanje iscepaju i uine na bilo koji nain
neupotrebljivim. Naravno, nisu svi tako postupali, ve samo
oni ije antifaistiko opredeljenje nije dozvoljavalo nikakav
uzmak pred tekoama i iskuenjima. U sobi smrti broj 66
vaio je nepisani zakon: nita itavo ne sme dospeti u ruke
neprijatelj u:y
32 Arhiv Jugoslavije, Izvetaj Dravne komisije za utvrivanje
zloina okupatora i njegovih pomagaa, F. 611, J. 611, inv. br. 16.095.
39 AJ, Saoptenje broj 44 Dravne komisije za utvrivanje zloina
okupatora i njegovih pomagaa, str. 489.
34 IAB BL 393, seanje Svete Stojanovia.

75

Pljake su vrene po hijerarhiji. Logorske stareine su

kao harambae svojih razbojnikih bandi prigrabile sebi ono
to je bilo najdragocenije, a tek zatim su putali u zabran
policijske agente, andarme i oostalo osoblje. Posebno nezajaljiviji u pljakanju bili su ef logora Vujkovi i zamenik
komandanta logora Kriger. Vujkovi je bio sav nakien brilijantskim prstenjem, menjao je skupocene tabakere, asovnike, nalivpera. Najradije je nosio zlatni sat s tekim zlatnim
lancem koji je zaplenio od Jevrejina Vilima Haramine. To
je, naravno, bio samo pogledima izloeni deo blaga koje je
Vujkovi opljakao.
Kriger je sam ili skupa s Vujkoviem opljakao sav srebr
ni novac zatoenika. Komandant Fridrih, koji ni sam nije bio
imun na pljakanje zatvorenika, uostalom kao ni svi gesta
povci, ipak se ponaao umerenije od svog zamenika, koji je
dao da se opljakani srebrnjaci pretope u srebrne ipke, od
kojih je izlio, izmeu ostalog mrtvaku glavu simbol Ge
stapoa, teku oko dva kilograma. Slao je pokradene predmete,
naroito satove svom bratu Valentinu Krigeru, asovniaru u
Slovenj-gradecu. Valentin je ak otvorio radnju za prodaju
opljakanih satova.35
Odabrana oela, cipele, izme, pljakai su donosili na
preradu i popravku u logorsku radionicu, u kojoj je radilo
nekoliko zatoenika. Za Krigera su gotovo svake nedelje pre
pravljali poneko odelo ili cipele, za Fridriha izme i krznene
kapute, a teko je i nabrojati sve ono to je prekrajano za
ostalo logorsko osoblje.36
Kada je decembra 1941. godine doterana na Banjicu i
smetena u sobu broj 17 grupa od 48 Jevreja iz Beograda,
otkrivenih i uhapenih u Skoplju, Kriger ih je otvoreno pitao:
No, ima li neko od vas Jevreja skrivenog zlata ili dragocenosti? Bolje e biti da sami prijavite i odmah predate. Cela
ova grupa odvedena je na stratite u Jajincima ve posle ne
koliko dana.37
Sistematski je takoe vrena i pljaka paketa banjikih
zatoenika koje su njihove porodice uz mnogo odricanja u
Saoptenje br. 44 Dravne komisije, str. 488.
IAB BL 610, seanje Danila Maslee, IAB BL 621, seanje Voje
Tutunovia.
37 IAB BL 212, seanje Zivka Maarevia.
35

36

gladnim okupacijskim godinama donosile pred logorsku kapiju.

Policijski agenti su ih redovno pretresali da ne bi bilo pro
krijumareno u logor neto zabranjeno, a gotovo sve je bilo
zabranjeno. Ali pod tim izgovorom oni su otimali najkaloriniju hranu. Dugo vreme posle egzekucije pojedinaca pristi
zali su za njih paketi, a porodice su namerno dugo drane u
neznanju, da bi se od njih moglo to vie izvui. Paketi streljanih ili odvedenih u Nemaku policijski agenti su delili me
u sobom. Obino su pakete oslobaali od cigareta, eera,
slanine, kolaa. Ono to je zatoenicima preostajalo ponekad
je bilo tako uprljano i zguvano da se teko moglo upotrebiti.
Od porodica uhapenika uzimano je po 500 dinara da bi
se paket koji su pripremali predao u ispravnom stanju, a
opljakane namirnice ponekad su prodavane zatoenicima po
visokim crnoberzijanskim cenama. Za sto grama hleba plaalo
se, na primer, po 250 dinara, a za jednu cigaretu i do 150
dinara.38
Znajui za ovu dovitljivost logorskog osoblja, zatoenici
su se na razne naine dovijali da preko slobodnjaka, koji su
sa kapije odnosili pakete u magacin, ubace u sobu nepregle
danu poiljku, ili su na njih lepili adrese ivih drugova umesto adresa streljanih.39
Bezobzirno su pljakane porodice uhapenika, kojima su
uticajniii islednici Specijalne policije i Gestapoa obeali da
e za visoko odmerenu svotu novca, isplativu najee u zla
tu, brisati njihove sinove i keri sa spiskova za streljanje, ili
ih barem prebaciti iz tee kategorije u laku. Posrednici koji
su od pojedinaca na taj nain izvlaili dobit zahtevali su takoe da se za njih i uticajne funkcionere logorske uprave pri
reuju bogate gozbe i daju skupoceni pokloni. Neke porodice
su ovim ucenama doterane do prosjakog tapa.
Ponekad se i uspevalo da velikim davanjima pojedini za
toenici spasu. Takav je bio sluaj partizana Poarevakog
partizanskog odreda, uenika Trgovake akademije u Beogra
du Miodraga Ignjatovia, iji je otac bogati poarevaki trgo
vac, uspeo da sina iupa iz logora za dva miliona dinara. Me
38
59

Saoptenje br. 44 Dravne komisije, str. 499.

IAB BL 649, seanje Milutina Radojevia iz Mladenovca.

77

utim, Ignjatovi je kasnije ponovo uhapen i streljan. Pre

nego to je prozvan, Vujkovi ga je esto podseao da mu
vie nikakvo bogatstvo nee pomoi da iskupi glavu/*0
ivot Miodraga Dinia, jednog od tehniara pri Mesnom
komitetu KPJ za Beograd, brata narodnog heroja Duke Dini,
otkupljen je zlatnicima koje su njegovi saradnici, aktivisti narodnooslobodilakog pokreta prikupili da ga iupaju i ubace
u transport za Norveku/*1
Da bi se Ratko Mitrovi i Jovan Stojisavljevi izvukli iz
zatvora Specijalne policije, izvreno je sondiranje terena pre
ko beogradskog advokata Golijana. Meutim, zalogaj je bio
previe velik, mada je mamac bio primamljiv. Bearevi ga
nije progutao, ve je naredio da se uhapse Milovan Mati,
advokatski pripravnik, i Boana Baroi-Banjevi, preko ko
jih je tekla ova intervencija.'*2
U mlekaru brata uhapenog Milana Mre dolazio je esto
Radan Grujii i hranio se besplatno, sluei se u okupacij
skim danima retkim mlenim proizvodima. Pored toga Mrina
porodica je za Grujiievu enu uz velika liavanja nabavljala
skupocene poklone.43
Podmiivani su i kljuari. Jednu majku je kotalo 14.000
dinara to su joj omoguili da sina makar izdaleka vidi. Bijeli je vrio usluge samo za zlato. Ostali su bili manje izbir
ljivi. Sestra uhapenog beogradskog ilegalca Slobodana Papakoe uspela je da podmiti okrutnog kljuara Milana Kobiljskog Lalu. Posle toga je Kobiljski Papakoi predao paklo ci
gareta, pravdajui se da je to uinio zato to poznaje njegove
roditelje kao dobre patriote. Uz put je napomenuo da bi i nje
mu zbog tog postupka mogla da sleti glava s ramena.44
Koliki je bio obim pljakakih poduhvata logorskih gla
veina moe se zakljuiti i prema iskazu biveg kljuara Banjikog logora Milana Kobiljskog Lale pred islednim organima
posle rata. On je izjavio da su se Vujkovi i Kriger utrkivali
ko e pre zai u sobu u kojoj su prikupljane stvari streljanih
49 Prema prianju autoru Voje Petrovia, ilegalca na teritoriji
Valjevskog partizanskog odreda.
41 Prema prinaju Dinia autoru.
42 IAB BL 606, IAB BL 758.
43 IAB BL 772, seanje Milana Mre.
44 IAB BL 772, seanje Slobodana Papakoe.

lica. Za pojedine agente koji su u logor doli samo s jednim

koferem, tvrdio je da su im stanovi posle samo nekoliko raeseci bili krcati robom, da je u njima bilo sve novo i pliano.
Ono to im nije odgovaralo logorsko osoblje je preprodavalo
po Beogradu kao bezvredne prnje. Deo odee slat je na pre
radu tekstilnim fabrikama. Kljuar Milan Trifunovi, straar
Slavia Popovi, Vujkoviev kurir i pisar Milan Buli, poru
nik Zika Obradovi i potporunik Nedeljko Rajkov, vodnik
Ilija Obradovi i drugi odnosili su na sela i preprodavali op
ljakane stvari. Ta svojevrsna leinarska trgovina nije mimoila ni neke policijske dounike/'5
Tipian primer bio je neskriveni provokator Trbojevi..
koji je pre hapenja radio kao ofer Uprave grada Beograda.
Poto je ucenjivao jevrejske porodice, to se nije svidelo Gestapou koji je polagao pravo na svo jevrejsko bogatstvo, mo
rao je da bude disciplinski kanjen. Ulogu dounika igrao je
u sobi broj 17, gde je neko vreme bio i sobni stareina. Kad
god se uvee vraao sa svojih tajnih pohoda u sobu donosio
je odela i raznu drugu robu. Kada je puten iz logora slo
bodnjaci su morali da mu pomau da prikupi i iznese u kofe
rima svo opljakano blago.46

Higijenske prilike
Nepostojanje uslova za fiziki i psihiki koliko-toliko nor
malan ivot ozbiljno je naruavalo zdravlje banjikih zatoe
nika. Sobe su u pojedinim periodima bile prenatrpane. U naj
veima od njih bilo je smeteno i po 160 do 200 ljudi. Prazni
le su se samo posle veih odmazdi.
Zbijeni na golim daskama uza sva etiri zida i u dvoredima
po sredini sobe, zatoenici pokatkad nisu imali dovoljno pro
stora ni da se slobodno okrenu u snu. Ta prenaseljenost bila
je prvi razlog za pojavu i irenje vaiju i boletina.
Novodovedeni uhapenici bili su prilikom ulaska u sobu
u koju su rasporeeni oamueni od ustajalog vazduha i vonja
ljudskog mnotva. Iz kible postavljene u jednom uglu nepre
kidno se irio otar zadah. Dezinfekcija kibli rastvorom forma AJ, f. 522, j. 602, in. br. 1937.
49 IAB 195, seanje Duana Filipovia.

lina, koju je svakog jutra vrio zatoenik Mihailo Blagojevi,

ika Mika Prskalo, bila je izraz nastojanja logorskih lekara
da sa oskudnim sredstvima poboljaju higijenske prilike, ali
ti napori, ma koliko bili korisni, nisu mogli dovesti do korenitih promena. Kible bi se ponekad, naroito kada su harala
stomana oboljenja, napunile i prevrile, a u klozet i na umi
vanje izlazilo se iz soba samo jednom dnevno i to u ranim
jutarnjim asovima.
Daani pod se u sobama istio svakodnevno u prisustvu
kljuara. Ali tom prilikom se ee ispoljavala njihova obest
nego elja da se odrava higijena. Milan Kobiljski, na primer,
uveo je suvo i vlano ribanje. Najpre su zatoenici mo
rali suvim etkama dobro da ostruu pod, zatim su ga ribali
i vodom. Kljuar je sa svojim kaplarskim mentalitetom nad
gledao posao i koristio svaku priliku da one koji nisu bili
dovoljno vredni podseti pendrekom da ne podnosi zabuante. A najee se radilo o iscrpenim i pregladnelim lju
dima.
Da bi si pomogli u nevolji, zatoenici su nastojali da to
rede upotrebljavaju kiblu, da prilikom svakog izlaska operu,
naravno bez sapuna, makar neki komad rublja, da onima koji
su bili slabo odeveni ponudi vikove odee. Sapun od 100 kilo
grama koji je logor dobijao Vujkovi je odnosio u svoju kuu
prekoputa logorske zgrade, a za ambulantu je stavljao na
raspolaganje lekaru samo 5 kilograma.47
U takvoj situaciji pojava vaiju je bila neminovna.
Zima je bila tea od leta. Jednim ebetom pokrivalo se
i po troje-etvoro ljudi. Izgladneli zatoenici nastojali su da
se to manje kreu kako ne bi troili energiju. Sedeli su i le
ali. Ali kada nastupe zimski mrazevi kretanje je bilo jedini
spas od smrzavanja i ozeblina. U logoru se nikada nije loilo,
mada su iz bive kasarne po sobama zaostale velike gvozdene
pei. Iscrpeni i pretueni uhapenici esto nisu mogli da se
ugreju kretanjem.
Do polovine 1942. godine bilo je dozvoljeno da se rublje
alje na pranje kuama. Kasnije je ova privilegija ukinuta.
Posle toga vake su se namnoile, mada su ih zatoenici sva
kodnevno trebili i po nekoliko puta. Obesni kljuari, da bi
47

80

IAB 193, seanje dr Stefana elinea.

im se narugali, nazvali su trebljenje vaiju italaki as.

Ovaj naziv, izraz crnog humora, kasnije se odomaio u elom
logoru.
Krajem decembra 1942. godine i u januaru 1943. godine,
kada su iz logora na Starom sajmitu dopeaile u pratnji
gestapovaca na Banjicu vee grupe pritvorenika, dolo je do
nezapamene najezde vaiju. S njima je prenet tifus pegavac,
od koga je obolelo preko 250 zatoenika. U barakama, kada
su izgraene, higijenske prilike su bile jo poraznije. Prljavtina, zagaenost, stenice i vake milele su na sve strane. Obo
ljenja su zato bila jo ea nego u glavnoj logorskoj zgradi/'8
Pojavom pegavca nastao je jedan od najteih perioda u
istoriji logora na Banjici. U to vreme bilo je zabranjeno i sla
nje paketa na Banjicu tako da je uz vake logorom harala i
glad. Pred kraj 1942. godine epidemija pegavca je buknula
svom estinom. Nekoliko desetina bolesnika je pomrlo. Nemci su odluili da obustave dalje primanje zatoenika, a oni koji
su se zadesili u logoru da se svi odreda pobiju/*9 Zatoenik
Jevrejin, stari lekar Buki Pijade, saznao je za tu nameru i
zatraio od gestapovskog majora doktora Junga da mu omo
gui da suzbije epidemiju. Ovaj se sloio s njegovim predlogom smatrajui da za potpuno likvidiranje logora jo uvek
ima vremena ako Bukiev eksperiment ne uspe.
Tada je zapoela stravina borba protiv pegavca pod pretnjom opteg unitenja, gotovo bespomonih zatoenika i dok
tora Pijade, kome su stavljena na raspolaganje veoma oskudna
sredstva. Uprava logora jedino je naredila da se izrade i po
stave u sobi pored kupatila primitivne parionice za rublje i
odela. Sve ostalo uradili su sami zatoenici. Parili su ebad
i odeu, ribali su svakodnevno podove soba, po itav dan su
unitavali vake. Za nekoliko meseci pegavac je savladan,
ali mu svi oboleli nisu mogli odoleti.
Opisujui brutalnost logorske uprave u tim tekim dani
ma, bivi banjiki zatoenik Milomir Mii Miina, zapisao
je u svojim seanjima: Po strano jakoj zimi, 19. februara
1943. godine, upali su u nau sobu kljuari i rekli da se ski
nemo do gologa. I onaj ko je imao zavoj na rani morao je da
48
49

Saoptenje br. 44, str. 500.

IAB BL 610, seanje Danila Maslee.

81

ga odvije. Svu ebad, sve nae stvari, morali smo da uvijemo

u bale i da se u roku od dva-tri sata pripremimo za dezinfek
ciju. Dali su nam i nekoliko tupili ileta da se svuda izbrijemo. Posle toga poeli su da nas mau formalinom, koji nas je
strano pekao, po itavom telu. U sobi je izvrena dezinfekci
ja. Verovatno ciklonom. Za to vreme stajali smo goli na cioj
zimi. Dva tri sata kasnije ugurali su nas ponovo u sobu. Nisu
je ni izvetrili; guili smo se ...
Tada je neko rekao da odmah otvorimo prozor, to smo
uinili. Svi smo onako goli stajali pored prozora da bismo
udahnuli malo vazduha. Sabijali smo se jedan uz drugoga i grejali telima.
Za to vreme u sobi su nam umrla etiri druga. A jedan je
umirao i kroz hropac molio: Hleba, hleba! U ruci je drao
pare proje, ali nije mogao da je prinese ustima .. .50
Posle epidemije pegavca redovno se vrilo pranje odee.
Svi novi zatoenici brijani su i dezinfikovani formalinom. Lo
gorska uprava je ponovo odobrila rodbini i prijateljima zato
enika da alju u logor pakete sa ivotnim namirnicama. Tre
balo je da pitomci smrti ojaaju kako ne bi predstavljali opa
snost za okolinu. Bez materijalne tete i izdataka za logor.
Paketi su dolazili jedanput nedeljno. Pre podne su prima
ni na logorskoj kapiji, zatim ih paketna sluba od dvoje-troje
zatoenika koji su uivali poverenje kljuara prenosila do magacina, gde su ih agenti pregledali da bi za svoj inspekcijski
rad, naplaivali ujam. O pljakanju paketa svedoi i sledei detalj iz seanja Nade Stani, profesora, biveg banjikog
zatoenika:
Dok smo etale, zavirivale smo u magacine u kojima
su se nalazile stvari streljanih. Tamo su bile gomile cipela,
odela, satova...
U to vreme imali smo prilike da vidimo kako agenti i
kljuari pljakaju nae pakete koje su nam slali roaci i ro
ditelji. Zbog velike skupoe i oskudice teko je bilo spremiti
paket za zatoenike, ali svako se trudio i odvajao od usta da
bi poslao paket.
Kada bi nekoliko od nas odredili da peremo sudove, videle
smo te pakete u ormanima i nae kljuare kako svakog asa
60

82

IAB BL 678, seanje Milomira Miia.

otvaraju poneki orman i jedu pogaice ili sendvie iz paketa.

Roaci zatoenika iz unutranjosti putovali su vozom nosei
pakete, a vozovi su ili neredovno i dugo, a ti paketi nisu sti
zali do zatoenika, nego su hranu iz njih jeli straari i klju
ari. Vujkovi je hranio kravu i svinje iz paketa streljanih.
Deavalo se da su ljudi streljani po est meseci ranije,
a Vujkovi i ostali agenti primali su za njih pakete i hranili
svoju stoku.51
Pegavac nije bio jedini neprijatelj zdravlja zatoenika.
Izgladnele i izmuene ljude napadale su i druge bolesti. Dizenterija, naroito. Nije bilo nikakvih lekova. Oboleli od dizenterije odravali su danima svoj ivot samo ponekom ja
bukom. Bolesnici su se vukli kao aveti po sobama. Samo je
dan oboleli za nekoliko dana je inficirao celu sobu. Od zaraz
nih bolesti najea je bila angina, a javljala se i difterija.
Kada se Milo Bijeli februara 1942. godine razboleo od zapaljenja grla, dr Radomir Geri mu je doneo neki aj, koji
nije mnogo pomogao. U to vreme u sobi broj 4 Banjikog lo
gora nalazio se otac Ivanke Muaevi, koja je pobegla iz Akuerskog odeljenja Opte dravne bolnice, lekar po profesiji.
On je Bijeliu vadio maramicom gnoj iz gue. Posle je pri
ao o tom svom jedinstvenom sluaju u praksi da maramicom
lei difteriju.52
Samo ovaj jedan primer reito ilustruje da lekarska nega
nije mogla biti valjano ukazivana zbog nedostatka lekova, a
u prvim mesecima i zato to zapravo i nije bila u pravom
smislu rei organizovana ambulantna sluba.
Do septembra 1941. godine lekari zatoenici vrili su
preglede bolesnika po sobama u kojima su tamnovali. Uglav
nom su previjali ranjene i pretuene zatoenike. Prvi logor
ski lekari bili su zatoenici dr Velja Kosanovi, dr Radomir
Geri, dr Simi iz Vrnjake Banje, Jevrejin dr Goldtajn i
drugi jo krae vreme.
Od septembra 1941. godine jedna soba u prizemlju slu
ila je privremeno kao ambulanta. U 1942. godini odvojene su
na prvom spratu dve prostorije za ambulantu.
41
52

6*

IAB BL 595, seanje Nade Stani.

IAB BL 617, seanje Miloa Bijelia.

Logorska ambulanta
U 1941. i u prvoj polovini 1942. godine tee oboleli ili
povreeni zatoenici upuivani su na leenje u pritvoreniko
odeljenje Opte dravne bolnice. Meutim, poto je odatle
organizovano nekoliko uspelih bekstava, logorska uprava je
ocenila da bi bilo sigurnije da se lekarska pomo ukazuje u
samom logoru. Jo neko vreme s Banjice su slate na poroaj
samo trudnice.
Tek za vreme pegavca dr Buki Pijade izborio se da tei
bolesnici lee u ambulanti. Za tu svrhu upotrebljavane su dve
prostorije na poslednjem spratu logorske zgrade jedna za
muko, jedna za ensko odeljenje. Svako odeljenje imalo je
po dvadesetak kreveta. Nekako ba kada se pegavac razbuk
tavao svom estinom stigao je u logor kao zatoenik dr arko
Fogaro, lekar iz Paneva, koji je ubrzo postao pomonik dr
Bukia Pijade. Udvojenim snagama njih dvojica trudili su se
da savladaju pegavac. Njihov savet i prijateljska re esto su
bili bolji melem od oskudnih lekova.
Dr Buki Pijade, a posle njegove smrti dr arko Fogaro
obilazili su svakodnevno logorske sobe. U njihovoj pratnji re
dovno su zalazili u sobe edomir Anti kao bolniar, koji je
nosio lekove: poneki aspirin, atebrin i hipermangan i ika
Mika Prskalo, koji je vrio dezinfekciju kibli. U sastavu ove
male sanitarne ekipe nalazio se i Danilo Maslea kao ef
loionice na kotlovima za parenje odee. U ambulanti je naj
due radio kao bolniar dr Stefan Delineo.
Funkcija lekara nije bila samo pregled bolesnika ve i
ambulantni rad. Prilikom obilaska soba njima su se zatoe
nici alili na oboljenja, ali su samo oni koji su bili u odista
kritinom stanju dospevali do ambulante. Za manja oboljenja
dobijali su aspirin, lekove za ienje stomaka, hipermangan za
ispiranje grla i veoma tedljivo mast za ugu, koja se s obzi
rom na teke higijenske prilike irila lako i brzo. Laki bole
snici morali su da se zadovolje najee savetom ili ponekom
poalicom. Jednom se jedan zatoenik iz Smeereva poalio
da je dobio ugu na polnom organi. Doktor Buki Pijade mu
je blago rekao da ima preih glava od te njegove i to upo
trebljivih. Taj se dogaaj kasnije prepriavao uz sone dodatke
u sobi broj 65. Drugom prilikom se neko poalio doktoru arku
84

Fogarou na nesnosnu zubobolju. arko mu je sa osmehom od

govorio da bi dobro bilo da ga zub boli jo 4050 godina.
Zlosrenik je nabusito opsovao, ali se ve sledeeg jutra popra
vio: Ti si lepo meni rekao, doktore, izvinjavao se za psov
ku. Poeleo si da me zubobolja prati jo pet decenija. Do
bro si mi mislio.
Dr Buki Pijade je bio onizak, punaak pedesetogodinjak,
s beretkom na glavi i predugakim lekarskim mantilom, uvek
u pokretu po elom logoru, spreman da pomogne gde god mo
e. Naravno, nije sa svojom ekipom sam obilazio sobe. U
njihovoj pratnji redovno se nalazio deurni kljuar, koga su
lekari zagovarali kako bi Mika Prskalo neprimeeno razdavao i primao pismene i usmene poruke dok je dezinfikovao
kible. To mu je omoguavao paravan postavljen da zakloni
kiblu. U leto 1941. godine Vujkovi je, ipak, uz svu ika Mikinu umenost, primetio kada je ovaj sluajno ispustio najpre
jednu, a odmah zatim i drugu ceduljicu. Razgnevljeni ef lo
gora ga je premlatio i prebacio u sobu broj 13 za likvidaciju.
Na ceduljici su bili inicijali V. P. Na sasluanju okrivljeni
dezinfektor je tvrdio da ne zna kome je poruka upuena.
Na sreu u istoj sobi se zadesio neki Poljak, koji je uspeo da
doe do Vujkovia. Rekao je da je on napisao ceduljice i tako
primio na sebe vei deo krivice. Posle toga je Mika Blagojevi ponovo vrio svoju dunost, saliven sa svojom prskalicom
u nerazdvojnu celinu, sve dok nije 31. avgusta 1944. godine
upuen transportom u nacistiki koncentracioni logor Mauthauzen.53
Danilo Maslea, metalski radnik, ef loionice na kotlu
za pranje odee, bio je takoe znaajna poluga u logorskoj
organizaciji. U kupatilu prilikom parenja odela i kupanja
valjivaca zatoenici iz raznih soba mogli su da se sastanu
i dogovaraju. Da bi u tome uspeli prethodno su se sporazumeli da deurnom lekaru prijave prilikom dnevnog obilaska
logora da su se kod njih pojavile vake. U tom sluaju i njegov
levi i desni drug na daanom leitu morali su da idu na pa
renje. U isto vreme prijavljivao se kao valjivac i zatoenik
iz neke druge sobe, po ranijem dogovoru. Tako su se va53

IAB, seanja dr Stefana Delineo, dr arka Fogaroa i Danila

Maslee.

85

ljivci u kupatilu nalazili i razgovarali, menjali vane infor

macije i predoavali jedan drugom eventualne opasnosti, a
Danilo Maslea je preuzeo na sebe ulogu njihovog anela
uvara od moguih iznenaenja logorske uprave.
Najstariji i glavni bolniar u ambulanti, dr Stefan De
lineo, koristio se svojim uticajem da nagovori doktora Bukia
Pijade da prema potrebi nekoga od vienijih ljudi ili svojih
starih poznanika izvue u ambulantu na leenje. Tako su u
ambulantu bili ubaeni dr Sinia Stankovi, profesor Milan
ujovi, doktor Svetislav ivkovi, profesor Mihailo Ili, a
kao bolniari su dovedeni Sinia Katani, apotekar iz aka,
i
Milo Baji, tada uitelj, kasnije profesor na akademiji za
likovne umetnosti.
U enskom odeljenju ambulante lekar je bila dr Vida
Kutlai, koja je takoe upotrebljavala sve svoje snage da
bolesnicima pomogne kao lekar, a pokuavala je i bodrenjem
da mobilie njihove duhovne snage kako bi ozdravile ak i bez
neophodnih lekova. Kasnije je lekar bila i dr Rahela Mii.
Lekovi su ponekad nabavljani kriom na razne naine. U
stvari, manji deo lekova logor je dobijao direktno iz grada, a
vei deo je provercovan u ambulantu, bilo preko paketa, bi
lo preko nekog od straara spremnih na usluge. Meu takvim
straarima dr arko Fogaro pominje Vujovia, orluku i ne
kog Dalmatinca ije je ime zaboravio. ak je i Milan Kobiljski Lala tvrdio da je preko njega beogradski apotekar Smodlaka slao besplatno u logor razne lekove. Kabiljski je, navo
dno, predavao lekove dr Bukiu Pijade a da ga ovaj nijednom
nije zapitao odakle ih donosi.54
Velinka Suji Johanides, koja je u ambulanti leala od
tekog zapaljenja koe s bezbrojnim iriima, izleena je pre
ma sopstvenom kazivanju zahvaljujui nekoj masti. Dr Vida
Kutlei nabavila je ovu tada jo retku mast nekim svojim
kanalima iz grada.55
U enskom odeljenju ambulante podvlai se u svedoenjima velika uloga koju su u aktiviranju bolesnica i pribav
ljanju lekova odigrale Milica Prodanovi Colakovi, Milena
Uskokovi i Eia Potonik, koje su boravile dugo vreme na
leenju i kao bolniarke.
54
65

86

AJ, f. 522, j. 602, inv. br. 1937.

IAB BL 757.

Doktora Bukia Pijade drala je u ivotu vera da su mu

sin i kerka negde na prinudnom radu. Niko nije imao srca
da mu saopti da su utovareni u duegupku jo iz logora kod
Topovskih upa. Strepeo je za svoj ivot kao i ostali zatoe
nici prilikom svake prozivke za streljanje. Njegove patnje
Kriger je potencirao na dva naina: stalno ga je plaio da e
ga ve sledei put staviti na listu za pogubljenje i nagonio ga
je da jevrejsku decu unosi u maricu. To se desilo za vreme
velikog streljanja Jevreja iz Grke i Albanije. Posle toga
je plakao u hodniku i rekao doktoru arku Fogarou: Ko
lega, gledajte ove ruke! Ono ubre Kriger naterao me je da
njima prenosim jevrejsku decu do kamiona.
Doktor Buki je ipak umro u logoru 19. septembra 1943.
godine. Pred smrt je rekao bolnikom osoblju da se ne osea
dobro, da ga ponovo mui visoki pritisak. arko Fogaro mu
je preporuio da pusti 200 do 300 kubnih santimetara krvi.
U to je u ambulantu doao jedan narednik Srpske dravne
strae zahtevajui od doktora Bukia da mu previje ranu.
Da bi ga odmorio, taj posao je preuzeo dr Fogaro. Kada se
vratio da upita Bukia Pijade da li mu jo neto treba, zatekao
ga je modrog, u samrtnom ropcu. Odmah je otrao do koman
danta logora Fridriha da ga obavesti o smrti glavnog logorskog
lekara. Pun neverice, jer je jo pre nekoliko asova razgova
rao s Pijadom, Fridrih se uputio u ambulantu, stao pored lekarevog odra skinute kape i prozborio: Da, alim te, ali ovo
je najbolje to si mogao da uini! I onako bi bio streljan, kao
to su ti streljani ena i sin.56
Dva bolniara preneli su na nosilima starog logorskog
lekara, zamotanog u ebe i uneli ga u mrtvaka kola kojima
je odvezen. U arhivi Specijalne policije sauvan je dokument
o smrti i sahrani doktora Bukia Pijade.57
I Vujkovi i Nemci izriito su zabranjivali da se zatoe
nici iz soba smrti, ma kako teko bili bolesni, prime u ambu
lantu.
Poznat je sluaj narodnog heroja Jelene etkovi. U logor
je dovedena posle uasnih muenja u Specijalnoj policiji. S
nje su prosto otpadali delovi izmrcvarenog tela. Vie nego
54
57

IAB BL 755, zapisi dr. arka Fogaraa.

Dokument se objavljuje u Prilozima.

87

ikome njoj je bila potrebna lekarska nega. Vujkovi, meu

tim, to nije dozvolio.
Ipak je poneko od istaknutijih komunista provercovan
u ambulantu. I dogodilo se ne jednom: zatoenik je leen
da bi ve sutradan bio streljan ili da ga jo dok je bio u
bolesnikoj postelji unesu u spisak smrti. Meu takvim slu
ajevima pomenuemo odvoenje Olge Petrov, narodnog he
roja.
Posle dugih i tekih muenja u Gestapou u Panevu i ka
snije Beogradu, doveli su je u logor na Banjici. Imala je neto
vie od dvadeset godina. Dola je s banatske ravnice, iz baza
koje su prkosno pretile zavojevau. Iz mraka memljive pod
rumske enske sobe osoblju ambulante polo je za rukom da
je jednog dana prebace u ambulantu, u kojoj je lealo neko
liko njenih poznanica iz vrake grupe. Bila se ve neto opo
ravila kada je prozvana za streljanje. Za njom je tragao nemaki kljuar Henig. U trenutku njegovog dolaska nalazila se
na terasi. Henig je insistirao da je odmah dovedu. Iz Olge su
zraili pribranost, hrabrost i duevni mir. Nagnali su na uljud
nost i okrutnog Heniga. Olga mu je rekla da ne brine za njeno
zdravlje jer je sposobna da sama izae.58
Ranjenici i teki bolesnici izvoeni su na streljanje bez
obzira na njihovo kritino zdravstveno stanje. Iz ambulante su,
na primer, prozvane Milica Grgurovi i Olga Krasovi u je
sen 1943. godine.59
Prilikom velike odmazde 1. oktobra 1943. godine osoblje
ambulante bilo je vidno uznemireno. Nareeno je da svi osta
nu u ambulanti skupa s bolesnicima. Toga dana od 23 kreveta
u mukoj sobi ispranjeno je polovina. Grobnu tiinu koja je
vladala prilikom prozivke remetili su samo poklici onih ija
imena su proitana s liste. Vlada Cobanovi, poznati predratni
bokser
velter-kategorije,
uhapen
u
Obrenovcu
pred
jesen
1943. godine, od silne napetosti je zaspao na svojoj bolesnikoj
postelji na kojoj se leio od povreda zadobijenih na sasluanju.
Povukao ga je za rukav i probudio njegov sused na krevetu
Jago Bodnarevi. Obavestio ga je da su krvnici upravo odveli
iz ambulante Marka Zivania, s kojim su se druili. Vladi
58

Banjica, grupa autora, Beograd 1967, str. 184.

58

IAB BL 641, seanje Milosavljevi Gospave.

obanoviu je bilo ao to se nije oprostio od svog suseda s

jedne strane, a ve su prozvali i suseda s druge strane, koji
ga je upravo oslovio Jagoa Bodnarevia. Ovaj je uputio
dug pogled Vladi, pribrano poao k vratima ambulante i uz
viknuo: ivela naa pobeda koja je na pragu!60
Prema seanju Miloa Bajia, bolniara u ambulanti, nje
gov kolega bolniar Milosav izneo je na rukama Marka Zubera, partizana sa Zlatibora, teko promrzlog u otroj zimi
19411942. godine, tako da su mu otpadali prsti s nogu, pa
nije mogao ii61
Tako je izmeu leilita i gubilita bio gotovo stavljen
znak jednakosti. Odmazde i zloinaki obraun s rodoljubima
bili su osnovni smisao odluke kojom je utemeljen logor na
Banjici. U tom svetlu humani gest kojim je dozvoljeno da se
otvori ambulanta lii na farsu.
Zanimljiv sukob komandanta logora Fridriha i efa logo
ra Vujkovia posle dovoenja u ambulantu dr Sinie Stankovia, opisao je dr arko Fogaro, glavni logorski lekar po
sle smrti dr Bukia Pijade.
Sinia Stankovi drugi put je dospeo u logor 1944. godine
iz uine ulice. Stefan Delineo, tada asistent Beogradskog
univerziteta, koji
je na Banjici proveo gotovo
pune tri godine
i
Petar Nikezi, zamolili su dr Fogaroa
da SiniuStankovia prebaci u ambulantu kao bolesnika. Stankoviu su pre
poruili da simulira greve u stomaku i da zatrai lekarsku
pomo kako bi se naao nekakav razlog za njegovo upuivanje
na leenje.
Dr arko Fogaro je u to vreme ve imao veu slobodu
kretanja po logoru, jer je, prema sopstvenom kazivanju, stekao
koliko-toliko poverenje komandanta logora Fridriha i gestapovskog majora dr Junga. U stvari, obojicu je leio. Fridrih
je posle preleane gonoreje imao ozbiljne smetnje u nogama.
Poto je dr Fogaro na njemu primenio terapiju bajerovim
B vitaminima, oseao se posle nekoliko meseci znatno bolje.
Odobrovoljen, pokazao je doktoru arku Fogarou u svojoj
kancelariji dostavu kojom je osumnjien za predratnu saranju sa arkom Zrenjaninom, poznatim partijskim aktivistom
60
61

IAB BL 639, seanje Vlade obanovia.

IAB BL 537,
192, seanje Miloa Bajia.

89

u Banatu. Zbog te saradnje Palmer, ef Gestapoa u Velikom

Bekereku, osudio je Fogaroa na smrt. Komandant logora
Fridrih je Palmerovu presudu pocepao na dva dela obrativi
se doktoru Fogarou recima: Glava za glavu, ivot za ivot.
Hvala Vam, doktore.
Majora Junga dr arko Fogaro leio je od utice. Pre
doio mu je da e dobiti zapaljenje jetre ako se ne bude si
stematski leio. Nepoverljivi dr Jung konsultovao se s jednim
poznatim nemakim lekarom koji se nalazio na proputovanju
kroz Beograd. Poto je dijagnoza banjikog lekara bila potvr
ena, major Jung vie nije na njega gledao prekim oima.
Meutim, ef logora Vujkovi ostao je prema logorskim
lekarima i bolnikom osoblju krajnje nepoverljiv. Nastojao je
da otkrije u njihovom ponaanju bilo ta sumnjivo ime bi
ih doveo u bezizlazan poloaj pred Nemcima. Optuivao ih
je da pomau komuniste.
Kada je u ambulantu prebaen Sinia Stankovi, Vujkovi
je ponovo doao u sukob sa Fogaroom. Pretio je i jednom i
drugom. Siniu Stankovia obasuo je ulinim psovkama, optu
ivao ga je da je komunista i obeao mu da e ga ubiti sopstvenom rukom.
Ocenivi da je ovaj zlikovac spreman na sve, trebalo je
neto smisliti da se dr Sinia Stankovi zatiti od Vujkovievih zloslutnih predvianja. Samo Nemci mogli su da obuz
daju efa logora, koji je revnosno izvravao njihova nareenja,
pa ih u zloinima i nadrastao.
Zato se dr Fogaro u jednom razgovoru sa dr Jungom
pohvalno izrazio o nemakom leku kantan, kojim uspeno
lei ir na dvanaestopalanom crevu jednog beogradskog pro
fesora univerziteta. Lukavstvo je uspelo. Doktor Jung se zainteresovao za nain terapije i ak zahtevao da vidi bolesnika.
Poto je Sinia Stankovi predstavljen dr Jungu kao profesor
biologije, ovaj je naredio da mu se redovno referie o stanju
bolesnika i rezultatima leenja Bajerovim lekom. Tada je dr
arko Fogaro iskoristio priliku da pomene Jungu da ef lo
gora Vujkovi negoduje zbog Stankovievog prijema u ambu
lantu. Dodao je da je ovaj profesor biologije krivac Specijalne
policije i da Vujkovi smatra da moe njim da raspolae po
svom nahoenju. Povreen u svom ibermenevskom ponosu
gestapovski major se sjurio u Vujkovievu kancelariju, gde
90

je zatekao Vujkovievog zamenika Carapia. Na njega je izlio

sav svoj bes. Podsetio ga je ne birajui izraze da srpska upra
va mora da izvrava samo ono to joj narede Nemci.
Saznavi od svog pomonika za Jungov ispad, Vujkovi
je doao u ambulantu i pitao ta se to desilo. Doktor arko
Fogaro mu je odgovorio da se major Jung specijalno interesuje za leenje dr Sinie Stankovia. Vujkovievi mlohavi
obrazi su zadrhtali. Procedio je kroz zube da e ipak ubiti
to komunistiko ubre. Povukao se tek kada mu je koman
dant logora Fridrih rekao da se ne ali s doktorom Jungom,
koji e mu se osvetiti ako se oglui o njegovo nareenje da se
produi leenje biologa Sinie Stankovia u logorskoj ambu
lanti.02
O
boravku dr Sinie Stankovia u ambulanti ostalo je i
svedoenje
banjike
zatoenice
Ane
Koji.
Na
preporuku
Ilonke Na, koja je odranije poznavala dr Fogaroa, Ana
je upuena u ambulantu, gde je kuvala hranu za logorske lekare, dr Siniu Stankovia i Iliju Paranosa, disciplinski ka
njenog efa Direkcije za ishranu Nedieve vlade. Paranos je
jedini od zatoenika imao privilegiju da mu se donosi iz grada
svee varivo. Ponekad se od toga nalazilo hrane i za ostale
bolesnike, a nju je rasporeivala Ana Koji.63
Jo jedna pojedinost o radu ambulante i bolnikog osoblja
vredi da bude zabeleena. To su bile pripreme pristalica et
nikog pokreta da preko svojih zatoenika sredinom 1944. go
dine preuzme kontrolu u ambulanti. Najpre su hteli da lik
vidiraju Aleksandra Sau Petrovia, koji je takoe neko vre
me bio bolniar i da na njegovo mesto ubace svog oveka, i
ja bi dunost bila da kompromituje ostalo osoblje. Ovaj podu
hvat je verovatno vren u dosluhu s nekim logorskim stareinama. Saa Petrovi je optuen da je otrovao jednoe svetenika kada mu je davao injekciju. Bre nego to se ta vest pro
irila Vujkovi je naredio da se Saa Petrovi vrati u sobu.
Na njegovo mesto za bolniara doao je neki etnik, ali on se
pokazao neaktivnim i ubrzo je puten iz logora, pa je podu
hvat zastao, a vetrovi nastupajue beogradske operacije jugoslovenskih i sovjetskih jedinica osujetili su njegov nastavak.64
IAB BL 755, seanje dr arka Fogaroa.
IAB BL 631, seanje Ane Koji.
M IA B BL 610, seanje Danila Maslee.
82
63

91

Ishrana
Pred fizikog i psihikog terora i nastojanja da se Banjiki logor izoluje od spoljnjeg sveta, logorske vlasti su primenjivale
metod
sistematskog
izgladnjavanja
bolesnika.
U
pojedinim razdobljima, naroito pre pojave pegavca, u logor
se nije mogla uneti nijedna mrva hrane, a hrana koja se dobijala od Uprave grada Beograda bila je oajno slaba i nedo
voljna i delila se samo jednom dnevno. Tako se tekim higijen
skim prilikama povremeno pridruivala jo jedna avet
glad.
U drugoj polovini 1942. i na poetku 1943. godine glad je
uzimala takve razmere da su pojedini zatoenici i pored upo
zorenja svojih iskusnijih i obrazovanijih drugova kupili koje
kakve otpatke s ubrita. ak se i hartija u koju je bilo ne
to masno uvijeno pohlepno jela. Razborita ubeivanja su
bila uzaludna pred oseajem gladi, koji je potiskivao sve dru
ge oseaje.65
Logorski lekar dr Buki Pijade tvrdio je da u 1942. go
dini svakodnevno umire od gladi bar po jedan zatoenik. im
je ponovo dozvoljeno da se primaju paketi, iz ambulante je
stigao zahtev upravi logora da se poiljke za one zatoenike
koji se vie nisu nalazili na Banjici (streljani ili transportovani u druge nacistike logore) upotrebe za ishranu i jaanje
bolesnika. Kriger i Vujkovi su tu molbu odbili. Poiljke
streljanih i deportovanih lica u Nemaku upotrebljavali su
da hrane svoje svinje i ivinu.66
Hrana je trebovana prema brojnom stanju o kome su
kljuari svakog dana referisali logorskoj upravi. Ako je, na
primer 200 ljudi streljano za odmazdu, dobij alo se 200 obroka
manje. A ono to se dobij alo bilo je nedovoljno za dui op
stanak.
Oko 10 asova pre podne deljena je proja: 200 grama po
osobi. Bila je nedopeena, zelenkasto mrke boje, od ueglog
i ubualog kukuruznog brana. Prilikom transporta do lo
gora esto se do te mere izdrobila da se nije mogla ei na
parad. Kada nije bilo paketa, nije bilo ni doruka. Moda
85 Saoptenje dravne komisije za utvrivanje zloina okupatora
i njihovih pomagaa, br. 44, str. 497.
* AJ, f. 522, j. 602, inv. br. 1937.

92

tek poneki buavi komad sauvane proje. A kada je dolazilo

vreme takozvanog ruka zatoenici su izlazili jedan po jedan
u hodnik ili pred vrata sobe, gde im je jedan od slobodnjaka
davao izubijane i okrnjene erpice, a drugi sipao u njih pola
litra do litar orbuljaka, koji je vie liio na pomije nego na
ljudsku hranu. U prljavoj vodi plivalo je nekoliko listova
kupusa, ukvarenog pasulja, raskuvane bundeve ili krastavaca.
S porcijama u rukama zatoenici su se vraali u sobu, gde bi
na brzinu pojeli svoj zlohudi obrok sedei na podu. Zatim bi
redari pokupili porcije i nosili ih na pranje da ih pripreme
za upotrebu u susednoj sobi. Posua i kaika nije bilo do
voljno.
Protiv gladi bilo je teko boriti se gotovo isto toliko ko
liko protiv terora, pojava demoralizacije, iskljuivosti i dou
nika, najee kriminalaca koje je policija ubacivala u sva
ku sobu.
Od samog poetka oni koji su primali pakete delili su ih
s onima koji ih nisu primali. Ubrzo se uvidelo da samo do
bra volja da se podeli obrok nije dovoljna i nije pravo reenje.
Zato su se vrlo rano poeli obrazovati sobni kolektivi za is
hranu. Ove zajednice postojale su sve vreme u gotovo svim
logorskim sobama. Meutim, bilo je razliitih reenja. Negde
su stupale u kolektiv cele sobe, negde je bilo vie kolektiva
koji su se formirali prema grupama i mestima iz kojih su
uhapenici dovedeni.
Izabrani ekonomi ili komesari delili su svu raspo
loivu hranu lanovima kolektiva. U svaki kolektiv bilo je
primljeno vie lanova koji nisu dobij ali pakete. Svi su u
kolektivu imali jednaka prava i obaveze. Kolektiv je u isto
vreme bio i kruok za politiki rad. Tako je zajednika ishra
na postala ne samo sredstvo za samopomo ve i oblik politi
kog delovanja.
Logorska uprava je na kolektive za ishranu gledala kao
na veliki prekraj. Zato su za pokretae kolektivnog ivota
predviane teke kazne. Vrena je prekategorizacija iz lake
u teu kategoriju; primenjivane su uobiajene represalije; vr
ena je zabrana primanja paketa.
Slavka urii iz Jagodine bila je jedan od pokretaa
kolektiva za ishranu u enskim sobama. Kada je Vujkovi
za to saznao optuio ju je da prima crvenu pomo. Zapre93

tio joj je da e je streljati i poeo je da zadrava njene pa

kete. Ponekad se ak hvalio da u njima ima dobrih akonija
i sarkastino se zahvaljivao Slavki i Komunistikoj partiji
na poklonu.07
Kolektivni ivot ipak se irio i jaao. Da bi napakostio
zatoenicima ef logora je pronaao novu inventivnu kaznu.
Paketi se vie nisu delili na ime, ve su njihov sadraj andarmi istresali u kazane. Tako su se meala slatka i slana
jela, voe i mast. Dobijala se bljutava kaa koja je deljena
svakog dana. Preneraenim zatoenicima Vujkovi je sarka
stino govorio: Borili ste se za komunu, nemate razloga da
se bunite, kada vam uprava pravi kolektiv.68
Sreom ova suluda zamisao nije mogla da opstane. Kada
su posle pegavca paketi ponovo dozvoljeni, kolektivi za ishra
nu su bonovljeni. Da ne bi bili direktno na udaru, ponegde su
nazivani porodicama. Stareina porodice morao je bri
ljivo da ekonomie s hranom, tako da se bez nje, makar i u
malim koliinama, ne ostane izmeu jedne i druge srede
dana kada su stizali paketi.
Paketi nisu bili lina svojina. Oni su bili na raspolaganju
vlasnicima samo sredom, neposredno posle deobe. Tada su
se u naborima talasastog pak papira, u jelima, u zameenoj
pogai traila skrivena pisma ili druge iskljuivo line stvari:
slike, uspomene na pojedine lanove porodica, darovi za se
anje i slino. Hrana se nije smela dirati. Posle pregleda pa
ket se predavao ekonomu. On se trudio da za svaki obrok
hranu podeli na to je vie mogue jednake delove za sve
lanove kolektiva.
Gotovo da nema nijednog seanja bivih zatoenika Banjikog logora u kome se ne govori o kolektivima za ishranu.
Oni su postojali i u vreme najokrutnijih reima u logoru
1942.
godine. Odigrali su veliku ulogu u spasavanju celine
od gladi. Mnogi zatoenici ne bi preiveli logorske strahote
da nije bilo meusobnog pomaganja u ishrani.69
Radi ilustracije bie navedeno nekoliko primera kolek
tivne ishrane iz raznih banjikih soba.
67
68
60

94

Banjica, grupa autora, Beograd 1967.

IAB BL 197, seanje Duana Azanca, januar 1942.
IAB BL, seanje Viadana Zeravia.

U sobi broj 25, u koju je prebaen iz trojke poetkom

1942.
godine, Ljuba Mlaenovi, uiki ak i partizan prim
ljen je u kolektiv u kome su se nalazili njegov otac, elezniar
Jovan Raovanovi i Petar Pavlovi, takoe uesnik narodnooslobodilakog rata s teritorije takozvane Uike Republike.70
U sobi broj 12 tokom 1942. godine bilo je vie manjih
kolektiva. U jednom od njih nalazili su se Jovan Spiri, biv
i poslanik na listi Komunistike partije Jugoslavije u 1918.
godini, Mata Glavadinovi, novinar, koji je upuen transpor
tom u Norveku, jedan Nemac partizan, koji je ubrzo spro
veden u drugi logor, Nikola Kora, uitelj, i beogradski omla
dinac Jovan Toorovi.71
U sobi smrti broj 66 bilo je takoe vie kolektiva. U
jednom od njih bez paketa su bili primljeni Mladen Dragii,
strugarski radnik, Luka Jovanovi i Velibor Jovanovi, tako
e fabriki radnici. Kasnije, kada su zatoenici iz sobe 66
prebaeni sredinom 1944. godine u trojku u suterenu, ko
lektivni ivot je bio jo razgranatiji. Pokrenuta je akcija da
cela soba bude jedan kolektiv. Svi paketi su stavljani na je
dnu gomilu, a pojedinci su iz njih mogli da uzmu samo pisma i
duvan.72
Petko Stevanovi, uhapenik iz Kragujevca, nalazio se
najpre u kolektivu kragujevake grupe u sobi broj 65, a za
tim je priao kolektivu u kome su se nalazili Steva egrt,
Miodrag Mili, Begovi Sima, Nikola irovi, Ljubia Tomi
i drugi zatoenici s kojima je kasnije, najveim delom, za
jedno deportovan u logor Mauthauzen.73
U sobi broj 68, u koju je doao u prolee 1943. godine,
inenjer umarstva Aleksandar Proti bio je u kolektivu s
grupom od 14 drugova. Meu njima pominje poarevakog
partizana sa nadimkom Dronja, ranjenog u obe noge. On
istie da se na kolektivnoj ishrani insistiralo da bi se olakao
poloaj i utolila glad onima koji nisu primali niotkuda pakete.74
IAB BL 616, seanje Ljube Mlaenovia.
IAB BL 248, seanje Jove Todorovia; IAB BL 607, seanje
Serge ja Kompanjeca.
72 IAB BL 670, seanje Luke Jovanovia.
73 IAB BL 647, seanje Petka Stevanovia.
74 IAB BL 673, seanje Aleksandra Protia.
70

71

95,

U sobi broj 13, dok je bila enska soba (do aprila

1942.
godine) sve ene su prema seanju Milice Stankovi,
koja se, kako kae, pokrivala istim ebetom s Vasilijom Stamenkovi, bile u jednom kolektivu.75
U sobi broj 85 u 1944. godini najaktivniji je bio kolektiv
za ishranu u kome su bile Novka Vuksanovi, partizanka iz
Jablanice, etiri sestre partizanke iz Sandaka: Kosa, Goja,
Jovanka i Zora, zatim Vojka Piroanac, direktor gimnazije iz
Smedereva, Svetlana Bojani, Nada Cali i Dora Vlai, koja
je u logor na Banjicu preseljena iz logora na Starom sajmi
tu posle bombardovanja ovog logora.76
Ako se neko iz kolektiva razboleo, tada je ekonom morao
posebnu panju da obrati na njegovu ishranu. Bolesnici su
dobij ali najbolje to je bilo u magacinu.
Za kolektivce koji nisu potovali disciplinu predviali
su se opomena i iskljuenje iz kolektiva. U puritanstvu se
ponekad preterivalo, ali tako je moralo biti, jer nije bio u
pitanju pojedinac, nego zajednica, soba, logorski duh, moralna
vrstina.
U publikaciji Banjica naveden je primer jednog kolelctivca koji se zamiljen etao po sobi od zida do zida i mahinalno iz jednog paketa otrgnuo koricu hleba. Nije mu bilo
ni na kraj pameti da je uinio prestup. Kada je uvee, kao i
ostali, pristupio zajednikoj trpezi reeno mu je da uzme svoj
paket i da njim raspolae do mile volje, ali da vie nema
ta da trai u kolektivu. Trebalo mu je dosta vremena dok je
shvatio ta je uradio i, jo vie, dok nije uverio ekonoma ko
lektiva da ni sam nije
bio svestan kako
je otkinuo tu
koru
hleba. U ono vreme iskljuenje iz kolektiva
smatralo se naj
veom sramotom.77
Doktor Ostoji iz Sapca nalazio se 1944. godine u ko
lektivu iji komesar je bio Duan Bogdanovi, lan ueg
odobra Zemljoradnike stranke, koji se deklarisao za narodnooslobodilaku borbu. Moda iz vezanosti i sentimentalnosti
prema eni, kada mu je ona jednom umesila kola koji naj
vie voli, dr Ostoji nije izdrao. Pojeo je taj kola za tren
AIB BL 668, seanje
Milice Stankovi.
IAB BL 677, seanje
Dore Vlai.
77 Banjica, grupa autora, Istorijski arhiv Beograda, izdavako
preduzee -Kultura, Beograd, 1967.
75

76

.96

oka, a preostali deo paketa predao u kolektiv. Iao je primao

izuzetno obilne pakete, od kojih su kolektivci primali dobru
zalihu, Ostojia su izbacili iz kolektiva. Njegov postupak je
protumaen kao nedostatak savesti koja mora da savlada du
evne i fizike strasti. Odstranjen je iz kolektiva. Patio je
zbog te disciplinske kazne koja mu je izreena. Bolelo je to
ga drugovi vie ne primaju u svoje drutvo. Ispravio je stav
i kasnije je ponovo primljen u isti kolektiv.
Kada je Vujkovi saznao da je ekonom jednog kolektiva
u etvorci Duan Bogdanovi, kipteo je od besa i zahtevao
da se kolektiv odmah raspusti. Bogdanovi je odveden iz so
be i ubrzo streljan.78
Naravno, u sobama u kojima je preovladavao etniki
elemenat kolektiva nije bilo. Oni koji su od kua dobijali
pakete nisu ni pomiljali da ih dele sa svojim sapatnicima koji
su ih esto moljakali za komad isuenog hleba ili oglodanu
kost. Bilo je meu njima razboritih ljudi koji se nisu mirili
s takvim egoizmom, ali su njihova upozorenja ostajala glas
vapijueg u pustinji.
U dvadesetpetici, na primer, desio se u leto 1943. go
dine ovakav prizor. U sobu punu preteno nacionalistiki ras
poloenih uhapenika, meu kojima su bili, izmeu ostalih,
roeni brat Nikole Kalabia i Garaanin, izdanak ugledne
srpske porodice, upravnik komunalnog preduzea Beogradske
optine, ubaena je i grupa skojevaca iz Vuitrna. Oni su od
mah obrazovali kolektiv za ishranu. To se meu etniki raspo
loenim zatoenicima teko moglo i zamisliti. Bogatiji od njih,
pogotovo oni sa sela, primali su obilne pakete. Garaanin je
gledao svog suseda kako sam jede celo pile, a nikoga ni da
ponudi. Zatim se obratio Svetomiru Camiloviu, komesaru za
ishranu u kolektivu vuitrnskih skojevaca, i zapitao ga za ta
se oni bore. Ovaj mu je ondanjim skojevskim renikom go
vorio o jednakosti, socijalnoj pravdi, nestanku eksploatacije.
Garaanin, stasit ovek mirnog ponaanja, ponovo se okrenuo
svom susedu koji je dokrajivao kokoku i rekao: Oni e
pobediti. Da znate, deco obratio se kolektivcima vi
ete pobediti. I treba da pobedite!
78

IAB BL 192.

97

Bile su to rei koje i danas, u petoj deceniji posle zatoe

nitva, odzvanjaju u uima onih koji su preiveli. Rei koje
se pamte.79

Logorski reim
Osnovni zakon koga su se pridravale logorske vlasti bila
je lepa poslunost nemakom okupatoru. A nacistima je od
govaralo da u logoru vlada potpuno bezakonje. Nigde se ne
pominje nikakva uredba ili pravilnik o postupku prema zato
enicima. Odluke o upuivanju na Banjicu, o raznim razvr
stavanjima i kategorizacijama, odvoenju na stratita i u na
cistike koncentracione logore na najtee prinudne radove,
iji epilog je po pravilu bio umorstvo ili smrt od iscrpljenosti,
poivale su uglavnom na samovolji okupatora i domaih iz
dajnika.
ef logora na Banjici Svetozar Vujkovi, ugojen ovek
srednjeg rasta, mlohavih obraza i s naoarima debelog, crnog
okvira, propisivao je takozvani kuni red, kao i disciplinski
postupak za njegovo nepridravanje. Kuni red je saoptavan
zatoenicima prilikom upisivanja u logorske knjige. U stvari,
taj kuni red sastojao se od samih zabrana. Zatoenicima je
bio zabranjen svaki politiki razgovor, pevanje ili ma kakva
druga larma. Zabranjeno je bilo unoenje u logor knjiga i
tampe i njihovo itanje. Zabranjeno je bilo pozdravljanje
meu poznanicima iz raznih soba prilikom etnje po logorskom
dvoritu, neredovne, ali neto ee posle pojave pegavca. Za
branjeno je bilo posedovanje hartije i pisaeg pribora, no
eva ili ma kakvog drugog predmeta za rad, stupanje u kon
takt s porodicom i poznanicima. Za svaki prekraj ovih pra
vila prekrilac je lako mogao da se nae na sledeem spisku
za streljanje. Sefu logora Vujkoviu i nemakoj komandi je
na taj nain dato pravo da raspolau ivotima ljudi po svom
nahoenju.80
Prema kazivanju Sveto mira Camilovia autoru.
Saoptenje br. 44 Dravne komisije za utvrivanje zloina oku
patora i njihovih saradnika, str. 492493. Svetozar Vujkovi je kao i
ostali poslenici Specijalne policije pobegao pred osloboenje Beogra
da u Be. Posle izruenja naim vlastima Okruni sud u Beogradu
osudio ga je na smrt novembra 1949. godine zbog bezbroj poinjenih
zloina.
79

80

98

Zapravo,
osnovni
metod
sprovoenja
logorskog
kunog
reda bio je besomuni teror logorskog osoblja nad zatoe
nicima. Nije mogue opisati sve sluajeve sadistikog muenja.
Mogu se navesti samo karakteristini primeri.
Sef logora Vujkovi i zamenik komandanta Peter Kriger
lino su uestvovali u mnogim streljanjima. Njihova sadi
stika zabava sastojala se u tome da svakodnevno pretuku
ponekog zatvorenika. Ali u svom krvnikom poslu nisu se
sluili samo najgrubljim metodama ve ih je njihova per
verzna ud navodila da maltretiranja ljudi esto zaine retko
vienim cinizmom.
Jedno vee u prolee 1942. godine zaao je Svetozar Vuj
kovi u sobu broj 25. Obratio se blagim glasom zatoenicima.
Rekao je da je teta to mladi ljudi lee na hladnom i vlanom
podu. Posle ovog neobinog uvoda zapitao je da li neko iz
sobe ima nekakvu molbu ili zahtev. Javio se jedan keiner
iz restorana Atina u Beogradu, koji se poalio da je pri
likom dolaska u logor ostavio u koferu naoare. One su mu
nune jer bez njih ne vidi gotovo nita. Vujkovi je zapisao
u belenicu njegovo ime. Drugi zatoenik poalio se da mu je
u bolnici ostalo odelo, pa je doao u sobu gotovo potpuno go.
Sef logora se iuavao kako je to moglo da se desi, pa je
pribeleio i njegovo ime.
Ovaj dogaaj je razliito komentarisan u sobi. Neki za
toenici zakljuili su da se stanje u logoru menja nabolje.
Kada su sleeeg dana ova dvojica molilaca koji su se poalili
na svoje nedae prozvani veina je bila ubeena da e se nji
hovim zahtevima izai u susret. Ali nije prolo ni 15 minuta
od njihovog izlaska, a sa grudobrana su odjeknuli plotuni. Da
kle, efu logora nije bilo ni na kraj pameti da ispunjava molbe
zatoenika, ve da u njima sa sebi svojstvenim sadizmom po
budi nadu i da se odvoenjem na streljanje naruga njihovoj
lakovernosti.81
Drugom prilikom, kada nije bio raspoloen za alu,
Vujkovi je jednom zatoeniku koji se poalio da je ostao bez
naoara odgovorio: Sta e ti? Nee valjda da ita u grobu?!
Kada je posle nekoliko nedelja boravka u logoru pod pre
zimenom Jovanovi otkriven Milivoje Dilas, politiki komesar
81

7*

IAB BL 611, IAB BL 616.

99

Takovske ete aanskog partizanskog odreda, Vujkovi ga

je pozvao u svoju kancelariju i zapitao kako se zove. Poto
je Milivoje ponovio svoje lano ime, ef logora ga je pretukao.
Od tog doba tukao ga je skoro svake veeri dok nije postao
izoblieni ivi le, a onda ga je uvrstio u spisak za streljanje.
Zatoenica Miladinka Radovanovi je posle jednog od
streljanja 1942. godine doviknula kroz prozor straaru Tomiu,
koji je prolazio pored njene sobe: Kakvi ste vi Srbi kada
streljate Srbe? Tomi je ovaj ispad Radovanovieve prijavio
efu logora i doao s njim u sobu da je prepozna. Posle je od
vedena u Vujkovievu kancelariju, gde je tako estoko pre
tuena da je odleala nepokretna pune tri nedelje.82
Zbog svega toga jedan od zatoenika jo iz 1941. godine,
Filip Marjanovi zapisao je u seanjima da nikada u ivotu
nije imao prilike da sretne nijedno bie ljudskog oblika s ona
ko gnusnim osobinama kakve je imao Svetozar Vujkovi.
Zmijski pogled iza debelih naoara i sadistiki osmeh prili
kom odmazdi izazivali su krajnju odvratnost. Svaki njegov
korak po logoru bio je novi zloin.83
Zloinaki su se ponaali i svi Vujkovievi zamenici: Kosmajac, Odovi i arapi. Svaki je nekom svojom posebnom
neovenom notom davao nove dimenzije logorskom teroru:
ore Kosmajac je bio tipian siledija i razbojnik, Odovi
zao i srebroljubiv, arapi glup i beskrajno lenj ovek. Rade
i na paketnoj slubi, Carapia je imao prilike da dobro upo
zna i proui Petar Nikezi, koji je ostao u logoru do dana
njegovog rasformiranja. Uoivi koliko je ograniena uma,
uspeo je da ga nagovori u prolee 1944. godine, kada je sva
kome bilo jasno da se pribliava osloboenje Beograda, da
uini neto ime e zaduiti istoriju i potomstvo svih onih
ljudi koji su izginuli u logoru: da popie imena svih streljanih
lica, registrovanih u banjike knjige. U zamenu za to obe
ao mu je da e dobiti mesto lana policijskog kvarta gde god
hoe u Beogradu. Pogodba je zakljuena i arapi je od apri
la 1944. godine poeo da vadi imena streljanih lica na Banjici.
Zahvaljujui uticaju koji je vrio na Carapia, puteni
su po Nikezievom kazivanju, profesori Sinia Stankovi i Ste
fan Delineo, mada je ef logora Vujkovi iz grada telefonom
AJ, . 522, j. 602, inv. br. 1937.
88 IAB BL 627, seanja Filipa Marjanovia.

100

izriito naredio da se zadre do njegovog povratka. Naime,

Carapi je potpisao blanko izlaznice, na kojima su upisana
imena Sinie Stankovia, Stefana elinea i samog Petra Nikezia.8'1
Komandant baljikog logora u najduem periodu, berlin
ski policajac Fridrih Vili, nije esto uestvovao u maltretira
nju zatoenika, ali je pedantno izvravao sve zadatke koje
je centrala Gestapoa u Beogradu pred njega postavljala. Bio
je veito pijan ili bolestan. Ove njegove traume smenjivale
su se posle svakog streljanja. Prema zatoenicima se ponaao
indiferentno, a nekima od njih, naroito lekarima i ambulanti,
donosio je nemake novine. Svoju nemo utapao je u alkohol.
Naoigled se udaljavao od svog zamenika Petera Krigera, ali
nije smeo da preduzme nita protiv njega.85
Meutim, ono to je Fridrih Vili proputao nadoknaivao
je Kriger. Tukao je zatoenike sa sladostrau manijaka. I
njegov svaki korak po logoru bio je obeleen krvlju. Poznato
je da je svojom rukom iza kuhinje ubio mladog partizanskog
kurira, etrnaestogodinjeg deaka, koga su Nemci vodili od
sobe do sobe da prepozna partizane s kojima je dolazio u do
dir. Ovaj deak je umeo da uti, nikog nije odao i hrabro je
poginuo.8''1
Jedne veeri sredinom 1942. godine Kriger je poubijao iz
automata, petoricu zatoenika iz okoline Poarevca. Svake
nedelje streljao je, prema iskazu kljuara Milana Kobiljskog,
po nekoliko zatoenika. Nekad je streljanja vrio iz iste obesti, bez nareenja centrale Gestapoa. Iz sobe broj 9 izveo je
1943. godine verenicu kapetana Mitrovia. Ponudio joj je ci
garete i poveo je iza logorske zgrade. Kakav se razgovor me
u njima vodio nije poznato. Ali nakon pet minuta zauo se
pucanj. Devojka je ubijena.87
Peter Kriger je bio veoma mlad ovek, niskog rasta i
slabe fizike konstitucije, gotovo deakog, pegavog lica. Sta
novao je u jednoj prostoriji u logoru, u koju je ee dolazila
njegova verenica. Imao je obiaj da se vozi biciklom po tro
toaru koji je okruivao logorsku zgradu. Obino je nosio u
84
85
88
87

IAB BL 750, seanje Petra Nikezia.

IAB BL 755, seanje dr arka Fogaroa.
IAB BL 248, seanje Jovana Todorovia.
AJ, f. 522, j. 602, inv. br. 1937.

101

ruci fotoaparat, kojim se sluio kad god je primetio neto

sumnjivo. Hvalio se svojim snimcima na kojima je uhvatio
zatoenike koji meu sobom razgovaraju na prste, azbukom
gluvonemih. Posle ih je pozivao na sasluanja i tukao. Skupa
sa efom logora Vujkoviem sasluavao je zatoenike na osno
vu dostava andarma, esto lanih, za koje se tvrdilo da na
ruavaju kuni red.
inovnika francuskog poslanstva Luja Boa, roenog u
Viiju, streljao je takoe lino Kriger 17. aprila 1943. godine
u logorskom krugu. Da bi ovo svoje ubistvo zatajio, naterao
je lekara dr Pijade Bukia da mu potpie laan izvetaj o
Lujovoj prirodnoj smrti.88
Ostalo logorsko osoblje povodilo se najveim delom za
primerom svojih stareina. Posebna je u tom svetlu bila uloga
kljuara koji su se nalazili u stalnom kontaktu sa zatoeni
cima. Za njih je Dravna komisija za utvrivanje zloina oku
patora i njihovih pomagaa specijalna grupa je obraivala
zloine u logoru na Banjici ustanovila da su upadali u so
be, vrili pretrese, rovali po stvarima, amarali za svaku sit
nicu, tukli metlama, ponekad i gvozdenom polugom kojom su
popreko zakljuavana vrata, maltretirali na najrazliitije na
ine iscrpljene zatoenike. Kanjavali su ih zabranom izlaska
na etnju, zatvaranjem u klozete, zabranom upotrebe vode i
dranjem zatvorenih prozora u vreme velikih letnjih vruina,
sprovoenjem svojevrsnog egzercira, iji su se osnovni ele
menti sastojali u naganjanju tamnovanjem iznurenih ljudi da
ubrzano leu i ustaju, da se valjaju levo-desno po podu, da
idu pajim hodom, da skau kao abe, ili da u dvoritu tre
ukrug dok ne padnu.89
U izmiljanju naina kojima bi zagorao ivot zatoenika
isticao se kljuar Milan Kobiljski Lala, andarm ogromnog
rasta, priglup i udljiv. Do kojih granica je iao njegov sadi
zam pokazuje ovaj primer: jedne noi u enskoj sobi broj 13
izruio je prepunu kiblu na patos i naredio zatoenicama da
skupljaju izmet. Cele te noi morale su drati otvorene pro
zore i ribati sobu da bi se oslobodile pljavtine i nepodnolji
vog smrada.90
88
89
90

Saoptenje Komisije br. 44, str. 527.

Isto, str. 495.
IAB BL. 207, seanje Jelene Popovi.

Nekoliko zatoenika iz sobe broj 66 nabrusilo je u hodni

ku kaike. Posle dugog struganja po betonu istanjile bi se pa se
pomou njih mogao ei hleb. To su radili i zatoenici iz dru
gih soba. Meutim, neko je ovom prilikom proneo glas da
se priprema napad na kljuara Kobiljskog. Posle toga kljuar
je upao pomamno u sobu i naredio svima da se poskidaju
do gole koe. Zatim je izvrio pretres. Pretresajui detaljno
svaki leaj, kod estorice zatoenika je pronaao naotrene
kaike. Njih je odveo u ambulantu, vezao za ambulantni sto
i dugo tukao po tabanima traei da priznaju koga su eleli
da ubiju. Glas o ovom dogaaju dopro je i do Vujkovia, koji
je odluio da primeni metod kolektivnog kanjavanja. Nare
dio je da se svi zatoenici u sobi skinu i ostanu samo u do
njem rublju. Mesec i po dana kanjenici su spavali polunagi,
tako da su se neki od njih porazboljevali.91
Inae, prvi poznati primer kolektivnog kanjavanja zabeleen je u pozno leto 1941. godine prilikom posete Banjikom logoru upravnika grada Beograda Dragomira Jovanovia
posle ranjavanja efa logora Vujkovia. Kada je kljuar otklju
avao vrata, gladni zatoenici su ka njima pohrlili mislei da
je vreme za deljenje hrane. Jovanovi je razrogaio oi i po
digao ruke za odbranu i povikao: Natrag, natrag! Posle za
vrene posete izrekao je kolektivnu kaznu prema kojoj nedelju dana logor nije primao sledovanje hrane iz grada.92
Kolektivne kazne primenjivane su najee posle Vilijevog odlaska i dolaska za komandanta logora porunika Kempera.
Narednik Milan Trifunovi pravio se indiferentan prema
svemu to se oko njega zbiva. Cesto je zvidukao. inio je
to i u danima vezivanja zatoenika pred streljanje. I on je
tukao, dodue rede i smiljenije: u stomak, u slabinu, u meke
delove tela, da se spolja ne bi uoili nikakvi tragovi. Poto
je bio najstariji od andarma, ve pogureni pedesetogodinjak,
ovom zanatu se verovatno nauio po zatvorima Kraljevine
Jugoslavije u kojima je slubovao.
Neobino je da takav cinik mnogo polae na svoje versko
ubeenje. Jednom prilikom, na Uskrs 1942. godine, uao je
91
92

IAB BL 608, seanje Miloa Raosavljevia.

IAB 215, seanje Branislava Milenkovia.

103

u sobu ena i pozdravio ih sa Hristos vaskrese. One koje su

odgovorile
Vaistinu
vaskrese
dobile
po
pare
peninog
hleba.03
Inae su on i Milan Kobiljski uivali da se sakriju u
kupatilu i posmatraju ene kada se kupaju. Pri tome su se
stnejali i dovikivali im skaradne rei. Kada su jednom, posle
takve Laline vragolije pobegle hodnikom u sobe ostavivi
u hodniku svu odeu, kljuar im je donosio brushaltere i do
nji ve i obeavao da e onoj koja se javi da je ve njen dati
Pare proje.94
Kljuar Beli bio je mnogo oprezniji. Ovaj andarm stal
no zakrvavljenih oiju, inteligentniji od svojih kolega kljua
ra, bio je povezan sa etnicima. Jednom prilikom, kada je u
logor dovedena celokupna etnika jedinica koju su razoru
ali ljotievci, proju im je raznosio Brana Jovanovi, koji je
na Banjicu skupa s majkom bio doveden kao talac za brata
partizanskog stareinu u Kosmajskom odredu. Na pitanje Ko
su ovi? sobnom stareini sobe broj 17 vazduhoplovnom ka
petanu, Beli je odgovorio: Nai su. Tek onda je primetio
Branu Jovanovia, trgao se i povikao da bre raznosi hranu.
Iz opreza prema njemu posle tog dogaaja bio popustljiviji
nego ranije.
Kaplar Radovan Gudelj bio je nastran, ak nenormalan
ovek. Njegova specijalnost bilo je isterivanje iz soba i mu
enje starijih lica, naroito ena. Bio je pre rata policajac u
Novom Sadu i uvao strau pred kuom u kojoj je stanovao
Brana Jovanovi, iji otac je bio sreski naelnik. Zahvaljujui
tom poznanstvu, Brana Jovanovi je pokuavao na njega da
utie da se ponaa uljudnije i da izmeni neke odluke.1'5
U prvim mesecima postojanja logora na Banjici logorski
straari su verovali da e Nemci brzo izgubiti rat pa iz
straha za svoju budunost nisu bili uvek ravi. Nekolicina od
fljih donosila je zatoenicima novine, saoptavala im vesti
stranih radio-stanica, odravala veze s njihovim porodicama,
davala im cigarete, pa i hranu.98
IAB BL 742, seanje Jelene Anii.
IAB BL 672, seanje Jelene Vasi.
95 AIB BL 767, seanje Branimira Jovanovia.
IAB BL 215, IAB BL 212.

93
94

104

Posle bitke kod Staljingrada dolo je ponovo meu nekim

straarima do previranja. Jedni su bili manje okrutni i po
pustljivi, druge su slobodnjaci uspeli da korumpiraju, te su
bili spremni da ine sitnije usluge. Meu njima su se nali
ak i kljuari Obrad Beli i Radovan Gudelj. Dodue, Beli
je za svoje usluge traio uvek materijalnu protivvrednost,
obino u zlatu.97
Bilo je i onih koji su od samog poetka postupali huma
nije i bili na strani zatoenika. Veljko Andri, koji je takoe
povremeno vrio ulogu kljuara, gotovo im je neprekidno po
magao kad god je mogao. Posle rata se nalazio na listi ratnih
zloinaca, ali je zahvaljujui ubedljivim svedoenjima dr Sinie Stankovia i Rodoljuba Andria osloboen odgovornosti.
Posle rata je neko vreme slubovao u Sarajevu kao radio-telegrafista.98
Talac Petar Nikezi tvrdi da je njegov poverljiv ovek
bio i straar Petar Vulovi, iz sela Brluge kod aka, koji je
delovao meu ostalim straarima utiui u poslednjim mesecima na njih da ne ubijaju i ne izvravaju Vujkovieve na
loge. Vulovi je ak pristao da se s orujem odupre gesta
povcima ako pokuaju da likvidiraju preostale zatoenike, da
ih snabde orujem i municijom i da se skupa s njima probije
k Avali.99
Ovo su ipak bili izuzeci, koji su svojim humanijim po
stupcima uinili da se sva moralna beda glavnih protagonista
logorskog terora jo reljef nije ocrta. A u njihovoj samovolji
zaista nije bilo nikakvih granica. Zato bi inae Svetozaru
Vujkoviu i Petei'u Krigeru bilo potrebno da jednoj devojici iz Debeljae, koja je u logor dovedena skupa sa svojom
majkom, razbiju kolsku tablicu, raskupusaju bukvar, izgaze
je nogama i poluonesveenu ubace i maricu ako ne da jo
jednim gnusnim inom zadovolje svoj nagon za vrenje zla?
Zato je bilo potrebno efu logora da Velinki Suji-Johanides,
koja je pred logorskom kancelarijom ekala bosa jer su joj
noge bile naduvene od batinanja, stane cipelom na prste i
IAB BL 610.
IAB BL 611.
99 IAB BL 750.
97

105

zaokrene petom, ako ne da svoj mizantropski

hrani nanoenjem bola drugim ljudima?100

karakter stalno

Pred ovim pitanjima razum se muti. Na njih i nema pra

vog odgovora osim u bezdanima zla, koje je u nekim ljudi
ma doseglo udovine razmere u prelomnim ratnim godinama.
Ipak je uprkos tom silnom teroru i izboru pravih ljudi
za vrenje tog prljavog posla ministar unutranjih poslova
Nedieve vlade ve na samom poetku 1942. godine bio pri
nuen da prizna da uprkos udovinim metodama zlostavljanja
i estim pogubljenjima otpor zatoenika nije slomljen. Na
protiv, najsvesniji od njih su svojom borbenou i hrabrou
delovali zarazno na veliki broj uhapenika uhvaenih u
racijama, koji su bez pravog razloga dovoeni na Banjicu po
sle prve neprijateljske ofanzive.
Ovo Aimovievo pismo, registrovano u arhivi Specijalne po
licije pod 256 i 515/24, prilae se u celosti u nastavku teksta
zbog njegovog znaaja i uverljivosti tim pre to potie iz
pera jednog od najistaknutijih kolaboracionista i antikomunista.

Pogubljenja zatoenika
Veliki broj lica konfiniranih u logoru na Banjici pogub
ljen je na razne naine i u raznim mestima.
Najei oblik pogubljenja bila su streljanja, pojedinana
i grupna. U manjim grupama streljana su lica osuljena na
smrt od nemakih i kvislinkih prekih sudova i zatoenici
razvrstani u I kategoriju reenjima Specijalne policije i Ge
stapoa. Vee grupe, u kojima je bilo i po nekoliko stotina lica,
sastavljane su od krivaca raznih kategorija u trenucima veli
kih nemakih odmazdi.
Drugi oblik pogubljenja po brojnosti bilo je uguenje
gasom u specijalnom za tu svrhu konstruisanom kamionu, koji
su zatoenici nazvali duegupka. Na ovaj nain likvidiran
je pretean deo jevrejskih ena i dece. Meutim, bilo je i za
toenika poreklom Srba, poglavito partizana, koji su na poslednje putovanje prema Jajincima odvoeni duegupkama.
I0#

IAB BL, seanje Velinke Suji.

Tipian primer pogubljenje od 9. maja 1942. godine, kada

je uguena gasom vea grupa partizana iz Uica i okoline.101
Postojalo je nekoliko specijalnih kamiona, koji su liili
na omanje eleznike vagone, hermetiki zatvorenih, s mon
tiranim cevima za isputanje gasa. U njih su zbijali veoma
mnogo rtava i guili ih na putu od logora na Banjici do
stratita u Jajincima. Glavni dovoz uguenih bio je, meutim,
iz logora na Starom sajmitu.102
O
ubacivanju suanja u kamione s gasom, koji se akti
virao pokretanjem motora, ostavila je zapis Nada Stani, pro
fesor. Njeno svedoenje odnosi se na uguenja 88 jevrejskih
porodica. U zapisu se kae: Cesto je neka grupa zatoenika
voena na pranje sudova. U jednoj grupi bila sam i ja ... Ci
ni mi se da je soba 17 tada bila jevrejska. Bilo je tamo mnogo
dece. Oprano deje rublje i arapice suili su se na reetka
ma ... Bila sam u hodniku kada je naiao Kriger i obratio
se Milanu (kljuar Milan Trifunovi, primedba autora): Vo
dite ih u sobu! Milan nas je poterao i zakljuao vrata. Ubrzo
zatim doao je blindirani kamion. U taj kamion straari su
ubacivali jevrejske ene i decu. Odjednom su se zauli krici:
Vazduha, dajte nam vazduha! Nastalo je oajniko zapoma
ganje, ali samo za momenat. Ubrzo se sve stialo. Kada smo se
vratile na posao, sve je bilo onako kako smo ostavile ... Deji
ve se suio na reetkama. Ali nije bilo nijedne ene i deteta
koji su se tamo nalazili deset minuta ranije.103
U posleratnom iskazu pred islednim organima bivi klju
ar Milan Kobiljski Lala navodi ovaj primer: Jednom su
Nemci poveli na streljanje Jevreje pet mukaraca, devet
ena i troje dece. Dve devojice imale su do 15, a deai
do 7 godina. Kada su proitana imena jedna od ena je zavritala i nije htela da ide. Vikala je: Neemo da idemo ja i
sin! Kriger je dete oteo od matere i ubacio ga u kamion.
Mati je potrala za sinom, pa su Nemci i nju ubacili u ka
mion. Kada su kola krenula zaulo se zapomaganje. umaher
(jedan od gestapovaca iz Zonderkomande pri Banjikom lo
goru, primedba autora) tada je rekao: Nee dugo da dree;
IAB BL 627.
Saoptenje br. 44 Dravne komisije za istraivanje zloina
okupatora i njihovih pomagaa, str. 519.
103 Banjica, grupa autora, Beograd 1967. god.
101
102

107

im se upali motor u kola poinju da ulaze gasovi i podave

sve koji su unutra. Na pitanje zato to rade, odgovorio je
da je tako sigurnije, jer se deavalo da se zatvorenici u ko
lima odree, pa kad izau iz auta, neki su uspevali da pobegnu,
samo o tome ne sme da se pria. ,0'
Mnogi svedoci iz okoline Jajinaca videli su dolazak duugupki. Meu njima je bio i Uro Vlahovi, zemljoradnik iz
Jajinaca.
Prema
njegovom
svedoenju,
neke
od
dovezenih
rtava su bile samo oamuene. Zato se posle dovoza uo i
poneki pucanj. Gestapovci su dokrajivali one koji su jo
pokazivali znake ivota.105
Na suenju pred vojnim sudom u Beogradu August Majsner je izjavio da svojim prisustvom nije nita uinio da
gasna kola dou u Beograd. Gde god je bilo nemake policije
i gde god su postojali vii voi policije, postojala su i gasna
kola.106
Od kraja oktobra 1941. godine, kada je prvi put uvezena
u logorski krug, redovnije od aprila 1942. godine duegupka se
ee postavljala pred banjikom kapijom.107
Pogubljenja veanjem vrena su u logoru na Banjici pre
ma raspoloivoj dokumentaciji nekoliko puta: 20. novembra
1941.
godine, kada su optueni za pripremanje bekstva sed
morica zatoenika iz apca i okoline i Beograanin Ljubomir
Lenard;108 14. januara 1942. godine, kada je obeen osamnae
stogodinji atentator na belogardejskog vojnika Dragan Rodi;109 1. septembra 1942. godine, kada je obeen Radomir
kara, rodom iz Prilepa110 i Predrag Marjanovi, abadija,
navodno zbog krenja kunog (logorskog) reda.111
Sva pogubljenja veanjem vrena su pre svega u cilju
zastraivanja banjikih zatoenika, kako ne bi pokuavali da
se bave pomilju na pripremanje bekstva i da poviju lea
i povinuju se svim nareenjima i zabranama logorske uprave.
Zato su gotovo svi zatoenici isterivani iz soba i nagonjeni
AJ, f. 522, j. 602, inv. br. 1907.
AJ, f. 572, j. 622.
io Majsner je bio general SS i policije bezbenosti.
107 IAB BL 211 i IAB BL 626.
io vidi opirnije na str. 171 ove publikacije.
IM Vidi opirnije na str. 135 i 136 ove publikacije.
110 BBE 6412.
1,1 BBE 5713.
,M

105

108

da prodefiluju ispod veala pred logorskom zgradom. Veanjima je po pravilu prisustvovao i vei broj nemakim ofi
cira, a u sluaju Rodia i pripadnika Belogardejskog korpusa.112
Izvan logorskog kruga, na kandelabru na Terazijama u
Beogradu, obeen je s jo etvoricom uhapenika dovedenih
iz zatvora Gestapoa, 17. avgusta 1941. godine banjiki zato
enik Svetislav Milin.113
Pogubljenja su vrena u Beogradu i blioj okolini, ali
i u neto udaljenijim mestima kako bi se tamonje stanovni
tvo odvratilo od ispoljavanja rodoljubivog duha i antifais
tikog raspoloenja.
U Beogradu i blioj okolini streljanja su otkrivena u za
jednikim humkama u Jabuci, sa banatske strane Dunava,
na bivim vojnom strelitu u Jajincima, na grudobranu u lo
gorskom krugu, na Centralnom groblju u Marinkovoj bari,
na Jevrejskom groblju, u kumodrakom ataru, a po nekim
indicijama i u blizini vodovake crkve.
Prvi zatoenici Banjikog logora i Jevreji zatvoreni u
logoru kod Topovskih upa likvidirani su na levoj obali Save,
na drumu izmeu Paneva i Jabuke. Nije utvreno koliko je
streljano na ovoj lokaciji. Ipak postojanje masovnih grobnica
na tom podruju potvruju neki sauvani nemaki dokumenti.
U jednom od njih, izvetaju porunika Valtera od 1. novembra
1941. godine, kae se da su 27. i 30. oktobra te godine kod
Jabuke streljani Jevreji i Romi iz beogradskog zarobljeni
kog logora. Po Valterovom miljenju za egzekuciju je oda
brana pogodna lokacija. Nalazila se na uzviici ispred koje
je zemljite movarno, a iza koje tee reka. Pri visokom vodo
staju voda je dopirala do uzviice. Prema tome, bekstvo za
tvorenika moglo se spreavati s malo ljudstva. U peskovitom
zemljitu bilo je olakano kopanje raka, odnosno skraivalo
se radno vreme potrebno za njihov iskop. Po dolasku zatvo
renika, na jedan do dva kilometra ispred izabranog mesta,
oni su isterivani iz kamiona. Porunik Valter je mesto stre
ljanja obezbedio sa tri laka mitraljeza i 12 strelaca. Osim
toga, da bi bili obezbeeni sigurnost i tajna, obustavio je
svaki saobraaj drumom. Najvei deo vremena otpadao je
118
113

IAB BL 627, 248, banjike knjige.

Vidi opirnije str. 133 ove publikacije.

prema Valterovim reima na kopanje raka, dok se samo stre

ljanje svravalo veoma brzo (100 ljudi za 40 minuta). Za vre
me streljanja, po zapaanjima ovog nacistikog porunika, voj
nici nisu oseali nikakve duevne smetnje. One su se, meu
tim, pojavljivale kada su posle nekoliko dana, uvee i u miru,
razmiljali o onome to su uinili.. .m
Po nareenju pukovnika Vurstera kod Jabuke je 3. no
vembra 1941. godine streljano 2200 beogradskih Jevreja. Pre
ma zapisima oevidaca, na tom mestu su pored Jevreja i
Roma sahranjeni i mnogi ljudi u narodnim nonjama, po
sebno iz Sumadije i zapadne Srbije. To su sigurne indicije da
su prva streljanja banjikih zatoenika jula, avgusta, sep
tembra i oktobra 1941. godine vrena takoe u Jabuci,115
kao i u kumodrakom ataru.116
Od oktobra 1941. godine za mesto streljanja izabrano je
bive vojno strelite na jedanaestom kilometru Avalskog dru
ma, nedaleko od sela Jajinaca . Imalo je odranije postavljene
nasipe i bilo je podesno za obezbeenje. Prostrane zaravni
izmeu nasipa dozvoljavale su da se iskopa veliki broj ma
sovnih grobnica. Glavni grudobran je bio dovoljno visok. Bo
ni grudobrani su se oslanjali na gusto poumljene obronke,
to je omoguavalo da ekzekucije budu obavljene na mestu
sklonitom od znatieljnih oiju. Od Avalskog druma do stratita vodila je uska, ali za dovoz rtava prohodna staza obra
sla bunjem.
Stratite na Jaj incima neimari Gestapoa dopunili su izvesnim objektima kako bi to bolje sluilo svojoj nameni. U
duini od oko 70 metara bile su podignute barake s nadstre
nicom. U tim barakama bie smeten od jeseni 1943. godine
deo zatoenika koji su vrili spaljivanje leeva da bi se pri
krili zloini. Nadstrenica je sluila da se kraj nje uvaju
zatoenici koji su ekali da dou na red za streljanje. Dok su
streljali jednu grupu, Nemci su ostale rtve sabijali licem
prema zidu barake, a iza njihovih lea su postavljali vojnike
s mainskim pukama. Ovako sabijeni zatoenici su ekali
esto i po nekoliko sati.
Zb. NOR I/l, str. 583584, dok. br. 246.
Prema kazivanju Pavla Dokia, koji je isleivao pukovnika
Vurstera. Politika, 9. novembar 1987.
IAB BL 248.
114

115

110

Ispred baraka su bila podignuta kamena postolja s kojih

su delati ponekad gaali vezane zatoenike. S ovih postolja
imali su otvoren vidik prema itavom stratitu, to je mogu
nost bekstva gotovo iskljuivalo. Iako su lica predviena za
pogubljenje bila vezana, itav prostor oko stratita u Jajin
ima bio je obezbeen vatrenim pojasom.
Streljanja u Jaj incima potrajala su sve do u kasnu jeseni
1943.
godine, kada je poela eksphumacija i spaljivanje le
eva. Na ovaj korak nemaka policija se odluila u iluzornoj
nadi da e prikriti tragove svojih zloinstava.
Jedno vreme u 1942. godini i na poetku 1943. godine
streljanja manjih grupa vrena su u logorskom krugu.
Prema jednom od opisa grudobran je bio podignut na'
zaelju logorske zgrade, iza kuhinje. Nastajao je postepeno.
Najpre je iskopana zemlja, a onda je u nju pobodeno i uta
bano nekoliko koeva. Kasnije su na koeve zakovane daske.
Na tom mestu izvedena su na streljanje u prolee 1942. go
dine tri zaloenika. Sva trojica su bili mladi i ostavljali uti
sak kulturnih ljudi. Povezali su ih za koeve. andarmi s pu
kama su se postrojili. Jedan od vezanih je poeo da govori
o
komunizmu i radnikoj klasi. Delatima je pretio da e
skupo platiti svoje zloine. Pred samo streljanje uzviknuo*
je :ivela Komunistika partija Jugoslavije!11'
Streljanja na grudobranu prestala su posle epidemije tifusa pegavca u logoru. Od to doba vrena su uglavnom u
Jaj incima.118
U jednoj turi na grudobranu je izvoeno najvie 20
lica. Obino su streljana nekolicina. Ali bilo je i sluajeva
pojedinanih pogubljenja, retkih ali simptomatinih kako po
licima koja su bila izvoena tako i po sadistikom ritualu
koji su prema njima primenjivale okupacione i kvislinke lo
gorske garniture. Na dan 18. februara 1942. godine streljan
je potpuno sam Jovan Jovi Izolaret, beogradski ilegalac, koji
je neko vreme drao na vezi smederevsku partijsku organiza
ciju. O njemu je ostavila zapis Ivanka Nedi. Prema njenom
seanju doveden je u logorsku ambulantu sav izubijan. Previjao ga je i negovao dr Radomir Geri, ali je ranjenik, kada
117 IAB BL 664, seanje Milia Rankovia, zemljoradnika iz Par
ama, koji je kao stariji ovek istio logorski krug.
118 IAB BL 197, seanje Nade Dimitrijevi.

111

je prozvan i izveden u logorski krug, ve bio vezan za ivot

sasvim tankom niti.119
Evo imena ostalih lica koja su streljana pojedinano: Velibor Jovanovi, zemljoradnik iz Popovia, streljan 14. aprila
1942.
godine, Aleksandar Teofilovi, radnik iz Gostivara, ko
ji je na Banjici proveo samo jednu no, streljan 23. juna 1942.
godine, Mile Trbojevi, kovaki radnik iz Smederevske Pa
lanke, roen u Josip Selu kod Ogulina, streljan 27. juna 1942.
godine, Savo Deli, pomonik upravnika beogradskog vodovo
da, uhapenik Gestapoa, streljan 15. oktobra 1942. godine,
Bogoljub Mii, diplomirani tehniar iz Cerova u Rasinskom
srezu, takoe uhapenik Gestapoa, streljan 23. oktobra 1942.
godine, Zivan Markovi iz Pinosave, predratni zastupnik i
vaih maina Singer, jedan od pokretaa i organizatora stva
ranja ilegalnih narodnooslobodilakih odbora u okolini Beo
grada, streljan 23. decembra 1942. godine, Hajimo Medina,
radnik iz Beograda, roen u Donjem Milanovcu, streljan 29.
novembra 1942. godine, Vlada Adamov, mehaniar iz Velike
Kikinde, streljan 14. februara 1943. godine, Vlastimir Filipovi, zemljoradnik iz Brestovika, streljan 14. juna 1943. godine,
Veliko Jovanovi, zemljoradnik iz Tuina, streljan 4. avgusta
1943. godine, Mileva Dobrota, domaica iz Kruevca, rodom iz
Sente, streljana 21. septembra 1943. godine, Milan ukanovi,
stolar iz Beograda, koji je prema raspoloivim dokumentima
doveden radi tekog krivinog dela, streljan 5. oktobra 1943.
godine i Kota Petrovi, ratni invalid, uhapenik Gestapoa,
streljan 8. decembra 1943. godine.120
Ovi sluajevi upisani su u knjige o evidenciji banjikih
zatoenika. Meutim, bilo je i pojedinanih streljanja, posebno
onih koje je izvrio lino zamenik komandanta logora Petar
Kriger, ali se njima ne moe sa sigurnou ui u trag.
Prema seanjima veine bivih zatoenika, streljanja u lo
gorskom krugu vrena su dva puta nedeljno, a nekad i ee.
U banjikim knjigama zabeleeni su ovi datumi: 14. januara
1942. godine streljano dva zatoenika, 17. aprila 1942. godine
streljano pet zatoenika, 14. maja 1942. godine streljano tri
zatoenika, 18. maja 1942. godine streljano dva zatoenika,
n*

IAB BL 197, seanje Ivanke Nedi.

BBE 4904, 6408, 6431, 7698, 7886, 7622, 986, 16460, 15687, prema
redu kojim su zapisani u tekstu.
120

112

..

4. jula 1942. godine streljano je u dve grupe 22 zatoenika,

7. jula 1942. godine streljano 17 zatoenika, 8. jula 1942. go
dine streljano deset lica, 9. jula 1942. godine streljano 18 lica
11. jula 1942. godine streljano dva uhapenika (Radojica Solunac, partizanski komesar) iz Svilajnca i Jovan Jovanovi,
podnarednik), 13. jula streljana su trojica partizana Poarevakog partizanskog odreda, 17. jula 1942. godine streljano
14 lica, 20 jula 1942. godine streljano troje uikih partizana,
meu njima i Milojevi Petar, akademski slikar; u toku jula
postreljana je cela grupa zarobljenih partizana Raanskog bataljona Uikog partizanskog odreda, po troje 22, 24, 27, 29
i 31 . jula; 5. avgusta streljano je u dve ture jo 28 boraca
partizanskih odreda; u toku avgusta 1942. godine streljanja
na grudobranu bila su takoe uestana 7, 10, 12, 17, 20,
24. i 31. avgusta streljano je od dva do 30 lica dnevno; u sep
tembru su streljanja na grudobranu vrena dva puta 9.
septembra je pogubljeno 17 lica, a 11. dvojica;121 u oktobru
1942. godine su streljanja na grudobranu vrena u etiri ma
ha, u novembru pet puta, u decembru ak deset puta; tokom
1943. godine streljanja u logorskom krugu vrena su u etiri
maha, jo samo u januaru i februaru, a zatim su posle pojave
pegavci obustavljena.
Za zatoenike Banjikog logora 1942. godina bila je po
sebno teka, jer su pored gladi i ostalih muka bili prinueni
da sluaju plotune ispaljene u njihove drugove s kojima su
do pre nekoliko trenutaka razgovarali i delili poslednje pare
proje. Bili su prinueni da prisustvuju njihovom izvoenju,
da vide grupu andarma s bodeima na pukama kako izlazi
radi izvrenja egzekucije, da sa grudobrana sluaju povike
i krike, da im se u svaku poru uvlai tiina posle plotuna i
bata andarmskih cokula, da posmatraju kroz rupice izgrebane na prebojadisanim oknima ulazak mrtvakih kola Grob
ljanskog odseka Beogradske optine, utovar i kas konja koji
kroz logorsku kapiju odvoze mrtvaka kola, dok iz njih jo
uvek kaplje svea krv.
121
Izvor: banjike knjige. Kod streljanja od 11. septembra nuna
su dopunska objanjenja. Po banjikim knjigama Radomir kara, ue
nik, rodom iz Prilepa, i Predrag Marjanovi, abadija iz Beograda, obeeni su. Po dokumentima u Arhivu Jugoslavije, oni su streljani. Najverovatnija je pretpostavka da su prvo streljani, pa zatim obeeni u
cilju zastraivanja.

113

Stratite u Jajincima
Za kopanje raka na stratitu u Jajincima Nemci i Spe
cijalna policija koristili su grobare, stalne radnike Novog i
Centralnog
groblja.
Zahvaljujui
njihovim
posleratnim
svedoenjima moe se rekonstruisati nain na koji su izvoena
masovna pogubljenja.
Rake su kopane za 100 i 200, pa i za 300 i vie leeva,
jedna pookraj druge, du grudobrana, na rastojanju ne veem
od pola metra. Zimi se dogaalo da sneg zaveje iskopane
grobnice, pa su grobari ponovo dovoeni da izbace sneg i oi
ste stazu od barake do grobnica.
Komandant stratita u Jajincima bio je gestapovac Folksdojer Eugen. On je redovno prisustvovao streljanjima. Kada
su streljane manje grupe lino je uestvovao u ubijanju i to
uvek iz mainke. Bio je krvoloan i sa zadovoljstvom je obav
ljao svoju dunost. Prilikom masovnih streljanja obilazio je
grupe ubijenih i zvao gestopovske vojnike da dotuku one koji
su jo pokazivali znake ivota. Sadistiki je gledao ljude u
ropcu i govorio Nisu zavredeli jo jedan metak! pa ih
je poluive gurao u raku.
U prvo vreme grobari su dovoeni da kopaju rake posle
streljanja. Kasnije je ta praksa izmenjena, pa su rake kopane
pred streljanje. im bi zavrili posao, gestapovci su ih po
vlaili sa stratita. Posle egzekucije Nemci su sami slagali
svoje rtve u rake i nabacivali preko njih tanak sloj zemlje,
a onda su ponovo dovodili grobare da zavre zakopavanje.
Posle zavrenog posla sprovodili su ih do kola i razvozili.
Kada su dovodili manji broj krivaca, Nemci su streljali
etvoricu po etvoricu izvodei ih iz kamiona, koji je bio za
ustavljen tridesetak metara od rake. Po dvojicu vezanih za
jedno, ruku za ruku, vodila su dvojica gestapovaca. Trei
je iao pozadi. Taj je rtvama pucao u potiljak. Zatim bi ih
sva trojica slono gurnula unapred, tako da su padali licem
u raku. Brzim koracima odlazili su po sledeu etvoricu.122
Prilikom veih odmazdi streljali su po desetoricu zato
enika. Za veliku odmazdu u zimu 1943. godine, verovatno
m IAB BL 766, seanje Lazara Spalevia, uitelja, koji je pobegao sa stratita.

114

19. februara, grobari su dobili nareenje da iskopaju masovnu

grobnicu dugaku 16 metara, a iroku i duboku oko dva me
tra. Bio je veliki sneg, pa je posao odmicao sporo. Tada su
po njihovoj proceni dovezli kamionima oko 300 ljudi i meu
njima pet ena. Dovodili su deset po deset vezanih uhapenika
i streljali ih iz automatskog oruja. Nabacivali su preko njih
tanak sloj zemlje i odlazili po sledeu desetoricu. Nove rtve
bacali su na one koje su ranije ubijene. Zatim su neumorno
nastavljali svoj ubilaki in. Raki je prilazio kamion po ka
mion. U svakom je bilo po 25 ljudi. Jedan se prazio, a drugi
prilazio. Obino su vezane ljude postrojavali pred grobnicom
i pucali u njih s lea. Ponekada su ih naterivali da legnu
potrbuke rasprostrvi nedaleko od njih ebe. Ako je neko
od njih imao kod sebe zlatan prsten ili ta slino, morao je
da baca na to ebe.
Bilo je sluajeva da se neko od zatoenika otrgne i po
kua da pobegne. Nemci bi obino potrali za njim i ubili
ga u bekstvu. Kasnije, da bi se to vie obezbedili od slinih
pokuaja, vezevali su po dvojicu zatoenika zajedno, tako da
im je kretanje bilo znatno tee. Cesto su one koji su se
odupirali premlaivali kundacima i lomili im udove. Grobari se
seaju jednog invalida bez noge. Nemci su ga ostavili za kraj.
Morao je da eka, dok nisu postreljali sve ostale.
Bilo je sluajeva drugaijeg rituala umorstva, naroito
prilikom masovnih odmazdi. Kada bi kamioni s vezanim lju
dima prispeli na stratite, njih su udarali bagremovim gra
nama i terali prema rakama, a gestapovski lekar doktor Jung
je kredom beleio krst na njihovim leima u visini srca,
da bi delati preciznije gaali. Posle ispaljivanja plotuna,
ponovo je stupao na scenu neumitni doktor Jung. Nogama
je prevrtao pogoene ljude i pokazivao koga treba dotui.
I sam ih je ponekad ubijao metkom iz revolvera. Onda su
Nemci, andarmi i svi koji su se nalazili na stratitu nogom
gurali zemlju preko prvog sloja leeva i dovodili novu grupu.
Obino su leeve posipali hlornim kreom. Tek kada se postrelja poslednja grupa dovodili su grobare da utabaju i po
ravnaju tlo.
Prilikom prevoza zatoenika do stratita Gestapo i Spe
cijalna policija nastojali su da se mogunost bekstva iskljui.
Obezbeenje
je
pojaavano etom
nemakih vojnika
odre
8*

115

enih da vre egzekuciju. Po petorica od njih sedeli su na

svakom kamionu s otkoenim mainskim pukama. A na mestu streljanja, osim veeg broja automatiara, stratite je
bilo obezbeeno s vie mitraljeza, a Avalski drum zatvoren
za saobraaj.
Postupak prilikom dovoenja uguenih ljudi bio je jedno
stavniji. Kamion za guenje gasom doterivan je do same rake.
Uz ofera je sedeo gestapovac s oficirskim inom, a pozadi je
na kamionu bio veliki katanac. Na kraju su ila terenska
kola. Nemci iz tih kola otkljuavali su katanac na duegupki i izbacivali poguene zatoenike u velike grobnice.
Streljanja u Jajincima u najduem vremenskom periodu
od oktobra 1941. godine do kasnog prolea sledee godine
vrio je nemaki policijski bataljon 64. Ovaj bataljon davao
je iz svog sastava i ljudstvo za uvanje logora na Banjici
(Sonderkommando beim KCL Banjica), za sprovoenje odma
zdi u Beogradu i izvan njega, za pomaganje nemakoj tajnoj
policiji
u
striktnom
sprovoenju
blokada
pojedinih
delova
grada i sela u njegovoj blizini. Ovaj bataljon bio je stavljen
na raspolaganje dr Haraldu Turneru, efu Upravnog taba
nemakog vojno-upravnog komandanta Srbije.
Komandant bataljona 64 za posebnu upotrebu bio je od
jula 1941. godine do novembra 1942. godine Adolf Jostl. On
je rukovodio streljanjima i odreivao kontingente svog ljud
stva za sve zadatke koji su bili vezani za masovna hapenja
i pogubljenja. Lino je rukovodio jednom etom svog bata
ljona prilikom odmazde u Skeli.123
U kasnijem periodu nemake jedinice koje su vrile od
mazde ee su se smenjivale, jer su se meu vojnicima zapaali simptomi rastrojstva i eksplozivnosti.

Streljanja u Marinkovoj bari i na Novom groblju

Od pozne jeseni 1943. godine streljanja su vrena u Ma
rinkovoj bari i na Novom groblju u Beogradu, na mestu po
znatom kao Jevrejsko groblje. Komisija koja je posle oslobo
123
AVII. NA, K. 27, f. 5, reg. br. 3 i 4; sasluanja dr Turnera u
logoru Nojengame 2. avgusta 1946. i dr Kisela 30. juna 1946. godine.

116

enja vrila i nadgledala ekshumaciju leeva1-"1 zakljuila je

da su na tom podruju pogubljenja vrena od 27. jula do 2.
oktobra 1944. godine i da je za to vreme bilo 11 streljanja od
8 do 27 lica. Prema iskazima nekih grobara, streljanja na
Novom groblju poela su zapravo ve u 1941. godini, ali su
posle odbira mesta za masovne egzekucije najpre u Jabuci,
pa u Jajincima, prestala. Posle pokuaja nacista da prikriju
tragove svojih zloina spaljivanjem leeva u Jajincima, stre
ljanja su krae vreme vrena na Centralnom groblju. Prvi
zatoenici koji su streljani na toj lokaciji, poznatoj i kao Marinkova bara, bili su Janko Jankovi, Cvetko Crnjak i Duan
Jovanovi ua, koji je u prolee 1942. godine izvrio izdaju
i olakao policijski prodor u beogradsku omladinsku organi
zaciju, a kasnije eleo da se iskupi i ponovo poeo da sarauje s narodnooslobodilakim pokretom.
Nemaki oficiri su na ove egzekucije dolazili samo u
kontrolu, a streljanja je vrilo iskljuivo osoblje beogradske
Specijalne policije. Policijski agenti su sve ee izbegavali
da pozovu grobare da iskopaju rake. Zatvorenici su morali da
ih kopaju sami. Posle su ih postavljali uz nadgrobne spome
nike i u njih pucali. S agentima Specijalne policije i Svetozarom Vujkoviem, koji je obavezno prisustvovao pogubljenju
prvokategornika, dolazili su nemaki oficiri, ali se nisu meali
u posao svojih kvislinkih poslunika. Grobari su pozivani
tek posle egzekucija. Nareivano im je da sakupe i posahranjivaju ubijene. Zemlju iznad raka morali su dobro utabati
da bi bila poravnata s okolnim tlom. Ponekada je batovanima
nareivano da na mestu pogubljenja, pogotovo iznad veeh
raka, posade povre.125

Streljanja izvan Beograda

Mada je veina banjikih zatoenika streljana u Beogradu
i okolini, u nekoliko navrata oni su odvoeni na pogubljenje
U sastavu komisije bili su dr Jovan iri i dr Vojin Radii.
<25 AJ, f. 580, j. 630, inv. br. 909.
AJ, f. 572, j. 622, br. 4384, 4386, 4389, 4390, iskazi grobara Cvetka
Bogdanovia, Milomira Aniia, Petra Jovanovia i Mitra Teia, koji
su korieni kako za podatke o streljanjima u Jajincima tako i za
podatke o streljanjima u Marinkovoj bari i u Novom groblju. AJ, f.
580, j. 630, iskazi svedoka Anelka Miladinovia i Uroa Vlahovia.
124

117

i u unutranjost Srbije. Poznato je da su streljanja vrena u

Valjevu, Niu, Cumiu kod Kragujevca, Ralji (50 lica), Miadenovcu (preko 100 lica to metana, to banjikih zatoe
nika), Malom Poarevcu (129 lica), Kovinu, Beljini i Sopotu.
Odmazde u unutranjosti kao i one u Jajincima narei
vale su nemake okupacione vlasti. Izuzeci su bili retki. Okto
bra 1943. godine ljotievci Drugog dobrovoljakog puka zlo
glasnog Marisava Petrovia odveli su u selo umi dvanaesto
ricu banjikih zatoenika. Streljali su ih na mestu pogibije
jednog nemakog majora i njegove pratnje. Meutim, povo
dom pogibije ovih nemakih oficira izvrena je 1. oktobra
1943.
godine znatno ira odmazda, za koju su delatima bili
pri ruci zatoenici Banjikog logora. Tog dana u Jajincima je
pogubljeno prema sauvanim dokumentima 313 lica iz logora
na Banjici. Verovatno je jo dovedeno iz drugih logora i
zatvora, jer je poznato da su nemake odmazde zavravale
okruglim ciframa. Po nekim seanjima tada je streljano 500
lica.
U blizini banatskog gradia Kovina streljanja su vrena
prema izjavama nekih oevidaca rano 1941. godine, verovatno
jo pre nego to je za lokaciju izabran teren kod Jabuke.
Meutim, iskopavanja na ovom lokalitetu nisu vrena, tako
da broj rtava nije poznat. Pretpostavlja se da je kod Kovina
streljano vie stotina banatskih Jevreja.
Za neke od odmazda u unutranjosti postoje dokumenti u
policijskim arhivama Gestapoa i Specijalne policije. Za stre
ljanja u Sopotu, odnosno Beljini, ef srpske dravne bezbednosti Dragomir Jovanovi zatraio je od efa Banjikog logora
Svetozara Vujkovia, da mu pripremi dvadeset lica, po
mogunosti rodom iz naznaenih mesta ili iz drugih oblinjih
kosmajskih sela.120 Na slian nain postupljeno je i prilikom
odvoenja banjikih zatoenika u Mali Poarevac,127 gde je
nareeno vrenje odmazde 1943. godine, da bi se zaplaili
metani okolnih sela i osujetila njihova delatnost u seoskim
partizanskim desetinama.
U Vojnoistorijskom institutu u Beogradu nalazi
kument nemakog vojnog zapovednika Srbije u vidu
126
127

118

IAB UGB SP IV-Q-218/65; vidi opirnije na str. 360.

IAB UGB SP IV-Q-244/15.

se do
saopte-

nja da e zbog atentata koji je izvrila jedna komunistkinja

u Mladenovcu biti streljano 50 lica i to 40 komunista iz lo
gora na Banjici i 10 Mladenovana.128 Kasnija istraivanja
potvruju da je ova odmazda bila izvrena i da je broj streljanih premaio stotinu lica. Nije, meutim, moglo da bude
sa sigurnou ustanovljeno odakle su sva ta lica dovedena.
Najverovatnija je pretpostavka da su veinom bili banjiki
zatoenici.
U Niu su radi egzekucije na Banjicu odvoeni zatoenici
Banjikog logora u vreme radova na ekshumaciji i spaljiva
nju leeva u Jajincima.
Karakteristino je da za neke odmazde u unutranjosti
nije vrena prozivka po imenima, ve prostim odbrojavanjem
ili izvoenjem itave grupe iz blizine mesta odmazde.129

Broj streljanih zatoenika

Odmah treba rei da broj pogubljenih zatoenika Banji
kog logora nije mogue sa sigurnou ustanoviti, poto kom
pletna dokumentacija ne postoji. U saoptenju broj 44 Dr
avne komisije za utvrivanje zloina okupatora i njegovih
pomagaa pominje se cifra od 8756 zatoenika pobijenih od
osnivanja logora do aprila 1944. godine. U ovaj zbir nisu
unesene neke grupe koje su odvedene na egzekuciju izvan
Beograda. Na primer, grupa od 76 lica u kojoj se nalazio
uitelj Nikola Kora, odvedena je u Ni i streljana na Bubnju,
a da podaci o streljanju nisu uneseni u banjike knjige.
U prvim danima postojanja logora na Banjici Gestapo
je krio da strelja Jevreje. U kartoteci BdS za svaku grupu
je posle odvoenja ubeleena primedba: Dem Lager Zemlin
ibertelt (berstelt), ali je na pojedinanim kartonima uhapenika otisnut znak crnog jahaa, to je bio uobiajeni simbol
za egzekuciju.130
AVI I, NA, K. 49, f. 1, reg. br. 3, dok. br. J. 40.
Saoptenje br. 44 Dravne komisije za utvrivanje zloina oku
patora i njegovih pomagaa, str. 521.
1S0 Saoptenje br. 44 Dravne komisije za utvrivanje zloina oku
patora i njegovih pomagaa, str. 510 i 411.
128
129

119

Poslednji komandant logora porunik Kemper, koji je u

Beograd doao iz Brisela, naredio je svom osoblju da se
efu logora Vujkoviu vie ne predaju spiskovi zatoenika
Gestapoa. Zato posle Kemperovog dolaska nijedan uhapenik
Gestapoa vie nije ubeleen u banjike knjige koje je vodila
Specijalna policija. To je dodatni razlog to nije mogue usta
noviti precizan broj pogubljenih zatoenika Banjikog logora.131
S neto potpunijim podacima raspolae se za ona lica
ije je pogubljenje upisano u banjike knjige. U Arhivu Ju
goslavije uvaju se tako prikupljena imena streljanih. Ukupan
broj je blizu 4600 ljudi. Liste o nekima od njih objavljivane su
posle rata u organu oslobodilakog fronta Srbije Glas.132
Vrenje odmazdi nareivali su do dolaska Augusta Majsnera najpre komandant beogradske okupacione vojne obla
sti, zatim vojnoupravni zapovednik Srbije. Od februara 1942.
godine taj posao bio je rezervisan iskljuivo za generala
SS i policije Augusta Majsnera. Od kraja oktobra 1943. go
dine veih odmazdi nije bilo. To vreme se poklapa s Majsnerovim odlaskom iz Beograda. Nastavljena su samo streljanja
prvokategornika.
Iz logora na Banjici prozvana su za pogubljenje najpre
dvojica beogradskih zanatlija, poreklom iz Valjeva, gde su
i
streljani. Zatim je 17. jula 1941. godine prozvano sedam
preventivno uhapenih komunista, 15. avgusta je bila odma
zda u Skeli, a 17. avgusta je prozvan Svetislav Milin, koji
je obeen na Terazijama s jo etvoricom uhapenika Ge
stapoa.
U avgustu 1941. godine bilo je, pored odmazde u Skeli,
jo jedno grupno streljanje, verovatno kod Jabuke. Iz banjikih soba izvedeno je 27 zatoenika i 29. dana u tom mesecu odvedeno u nepoznatom pravcu. I u septembru su
bile dve vee odmazde: 16. septembra izvedeno je 50 lica, a
29. septembra 39 lica. Moe se smatrati izvesnim da te cifre
nisu konane, ve da su dopunjavane uhapenicima iz zatvora
Specijalne policije i Gestapoa. Mada sama po sebi strana,
mada predstavljaju notorno krenje svih normi meunarod
nog prava i mada se ne mogu pravdati nikakvim vojnim raz
1,1
132

120

Saoptenje br. 44 Dravne komisije, str. 507509.

AJ, f. 550, j. 600, inv. br. 1662.

lozima, ova prva grupna streljanja banjikih zatoenika ipak

su po svojoj masovnosti bila manja od kasnijih odmazdi iz
vrenih krajem 1941. i u toku 1942. i 1943. godine. Naime,
krajem septembra ve je bila precizno odreena kvota za
streljanje 100 Srba za jednog poginulog nemakog vojnika,
odnosno 50 talaca za jednog ranjenika. Ovo reenje, koje je
sa Kejtelovim potpisom 16. septembra 1941. godine133 preko
nemake komande za Jugoistok uputila Vrhovna komanda
Vermahta
(Oberkommando
Wehrmacht)
glavnokomandujuem
generalu za uguenje ustanka u Srbiji Bemeu, navodi se
zbog njenog znaaja u Prilozima u celini.134 Ve 4. oktobra
1941. godine naredio je peadijski general Beme da se zbog
pogibije 21 nemakog vojnika na putu izmeu Obrenovca i
apca iz koncentracionih logora u Beogradu i apcu odredi
za odmazdu 2100 zatoenika.135 Kasnije su takva nareenja
bila esta. Dodue, ne moe se uvek sa sigurnou utvrditi
koliko je zatoenika i po kom nareenju izvedeno iz logora
na Banjici. Brojke navedene u nareenjima za odmazde ne
slau se s brojem lica pored ijih imena je unesena opaska
da su streljana. To se deavalo iz vie razloga: prvo, svi zato
enici nisu bili upisivani u knjige o evidenciji, drugo, na stratite u Jaj incima dovoeni su u velikom broju zatoenici i iz
logora na Starom sajmitu i policijskih zatvora i tree, Jevreji, Romi i neke grupe dovedene u racijama iz unutranjo
sti nisu prozivane po imenima, ve su jednostavno odbro
javane za pogubljenja. Na osnovu postojeih dokumenata sa
zabeleenim imenima u oktobru 1941. godine zatoenici su
izvoeni na egzekuciju tri puta: 17. oktobra 23 lica, 18. okto
bra 83 lica i ponovo 18. oktobra 38 lica.
Zatoenici koji su masovno dovoeni u logor na Banjici
krajem 1941. i u prvoj polovini 1942. godine posle prve ne
prijateljske ofanzive esto nisu stizali s kompletiranom doku
mentacijom. Bilo je to vreme nesreenih prilika, kada se
ponekad nije znalo ak ni koliko je lica srpovedeno u logor
i odakle su, pa o preciznoj evidenciji ne moe biti ni govora.
O tome svedoe i neki policijski dokumenti. Ministar unutra
njih poslova Nedieve vlade Milan Aimovi interesovao se
AJ, NA, K. 1, f. 2, reg. br. 9.
AJ, NA, K. 27-11, reg. br. 1, dokument u Prilozima.
133 AJ, K. 27-11, reg. br. 21/1.

133
ls*

preko Specijalne policije ta se desilo sa mnogobrojnim gru

pama koje su krajem 1941. godine prole kroz logorsku kapiju.
Pri tome Specijalna policija neto preciznije navodi grupu
iz Jagodine od 9 lica, grupu iz Aranelovca od 12 lica, grupu
iz Poarevca od 6 lica, grupu iz Smederevske Palanke od 6
lica, drugu grupu iz Smederevske Palanke od 5 lica, grupu iz
Gornjeg Milanovca od 8 lica, grupu iz Obrenovca od 13 lica,
grupu iz Topole od 5 lica, grupu iz Ljiga od 17 lica, grupu iz
Gornjeg Milanovca od 16 lica, grupu iz Obrenovca od 33 lica,
grupu iz Posavskog dobrovoljakog odreda od 24 lica, gru
pu iz Ripnja od 15 lica, grupu od etnike komande od 14
lica, grupu_iz Valjeva od 90 lica, grupu iz Kragujevca od 132
lica, grupu iz Valjeva od 363 lica i jo jednu grupu iz oko
line Valjeva od 32 lica.
Na pitanje ta se s navedenim grupama desilo, ef kon
centracionog logora na Banjici odgovorio je da je izvreno
presliavanje ovih grupa od strane inovnika tooga Odeljenja
(Specijalne policije, primedba autora) izuzev onih koji su pre
sudama prekih sudova osueni na smrt, pa su neke grupe
ve potpuno likvidirane, te je tako ovo pitanje postalo neaktuelno.. .136
Veliki priliv zatoenika i neizdrljiva glad navodili su
neke od njih da na smrt gledaju kao na spas. Zapamen je
sluaj zatoenika Petrainovia, zarobljenog partizana iz Robre, koji je bio u odredu Veljka Dugoevia. Iznuren mue
njima, glau, eu i nesanicom dopuzao je jedne veeri do
kljuara Kobiljskog i zatraio da i njega izvede na streljanje.
Kljuar ga je po zavretku prozivke besno udario nogom
rekavi: ta u ti ja kada te jo nisu uvrstili u spisak. Strpi
se. Doie red i na tebe .. .*
Tih dana nije bilo kraja Vujkovievom cinizmu. Uavi
jednom prilikom u sobu broj etiri priao je omladincu Ignjatoviu i zapitao ga ima li njegov otac jo dece. Bio je zado
voljan Ignjatovievim odgovorom da nema brae i sestara.
Dobacio mu je sadistiki da e za sat-dva otac ostati i bez
njega.
,3

IAB UGB SP IV-Q-65/73.

Na osnovu kazivanja autoru Voje Petrovia, penzionera iz
Beograda, Terazije 2.
137

122

Drugom prilikom iuavao se to je valjevski prvo

borac Dragutin Andri Brko jo iv. Dobacio mu je da se ne
nada da e izbei likvidaciju. Nevolja je dodao je to
si od dva preka suda osuen na smrt, pa ne znam po kojoj
presudi da ti odrubim glavu.138
Bilo je to vreme zahuktalih prodora nemake ratne ma
inerije duboko na teritoriju Sovjetskog Saveza, Romelovih
pobeda u Africi, divljanja raznobojnih kolaboracionih orua
nih formacija po Srbiji, pa i euforinog vrenja dunosti lo
gorskih poslenika. A streljanja su bila zgusnuta, esta i veli
ka po broju odvedenih.

Znaajnije odmazde
Sve vee odmazde su u tim mesecima vrene na stratitu
u Jajincima. Svaka od njih imala je neku svoju specifinost
i po bestijalnom iivljavanju
logorskih
glavara i po suanjskim uzletima
do nesluenih
visina usamopregoru
i juna
tvu. Naravno,
sve odmazde
i predivo
od koga su satkane
nee moi biti
pomenute, ve samo one koje su
za istoriju
Banjikog logora bile najznaajnije i kao takve najsnanije
utisnute u seanja zatoenika.

Streljanje u Skeli: 15. avgust 1941. godine

Prva vea odmazda, u kojoj je izgubilo ivote 42 zatoe
nika Banjikog logora, odigrala se u selu Skeli na obrenovakom putu izmeu Beograda i Sapca.
Na dan 14. avgusta 1941. godine automobil s porunikom
Ermanom, perverznim zloincem koji se poigravao ljudskim
ivotima kao da su brojevi u lutrijskom bubnju,139 zaustavio
se pred kafanom Nikole Devadia u Skeli. Pored Ermana u
automobilu su bila trojica njegovih gestapovskih saradnika.
Na osnovu kazivanja Voje Petrovia autoru.
U kui ruskog emigranta Pavla Ikonova u Sapcu predstavnici
gospodareeg naroda beleili su u pijanom stanju na hartijicama
imena uglednih graana. Te hartijice sii se kasnije nale u Ermanovim
rukama, a ljudi ija su imena bila zabeleena postreljani su iste noi.
158

139

Upavi u kafanu gestopovci su zlostavljali grupu seljaka. Kada

su se namirili jelom i piem, uputili su se k Obrenovcu. Na
inicijativu
ilegalnog
Narodnooslobodilakog
odbora
u
Skeli,
partizani su saekali osione Nemce na povratku iz Obrenovca.
Na automobil porunika Ermana otvorena je iz zasede vatra
i sva etvorica esesovaca su, uprkos ilavom otporu, pobije
ni i baeni u Savu.
Ovaj dogaaj zabeleen je u izvetaju efa nemake oku
pacione uprave u Srbiji zapovedniku oruane sile na Jugo
istoku sledeim reima: 14. VIII. u 16,50 asova kod Skele
(15 kilometara od Obrenovca) banditi su otvorili mitraljesku
vatru na putniki automobil 3. ete 64. rezervnog policijskog
bataljona, koji je s porunikom Ermanom i tri narednika
bio na putu za abac. Poterno odeljenje je pronalo izgoreli
putniki
automobil.
eta
policijskog
bataljona
upuena
iz
Beograda izvadila je leeve porunika Ermana i jednog podnarednika; dva narednika su nestali. 15. VIII. bie selo Skela
spaljeno i tamo obeeno 50 komunista iz Beograda. Objava
preko radija, novina, plakata .. ,1/l0
Bilo je predvieno da se strelja ili obesi 50 banjikih
zatoenika. Plan nije u potpunosti ispunjen, jer je streljano
42 lica, sedmorica su po zahtevu Dragomira Jovanovia vra
eni u logor, a jedan zatoenik se sakrio pred odvoenje.
U to vreme u logoru na Banjici je bilo 132 zatoenika.
Razdeljeni su u dve suterenske prostorije: sobu radnika i sobu
intelektualaca. oru Kosmajcu, na koga e kasnije biti iz
vren atentat, palo je u deo da odabere ljude za odmazdu,
poto je njegov ef Vujkovi leio rane zadobijene u atentatu
kod arene uprije. Raeen zbog Vujkovievog ranjavanja,
Kosmajac je na svoj nain pokuao da psihiki to vie iznuri zatoenike, koji su kroz prozor ve bili zapazili nemaki
kamion s esesovcima pod lemovima. Zamenik efa logora
uao je najpre u radniku sobu, a zatim u sobu intelek
tualaca. Rekao je da trai dobrovoljce za rad. Ljudi su se
nalazili u velikoj dilemi: da li da se prijave ili da ostanu?
Videi da se veina koleba, Kosmajac ih je prebacivao po
svom hiru iz jedne grupe u drugu. Iz prve sobe izvedeno
je 23 lica, a iz druge 24 lica, dok su dvojica izvueni iz saZb. NOR, I/I, dok. br. 28.

124

mice. Student Milomir Rajevi iz Kraljeva uspeo je da se

sakrije u klozetu, to nije odmah primeeno, pa je Kosmajac
49 zatoenika poveo hodnikom, gde su ve bili postrojeni
nemaki vojnici i pokazivali im kundacima u pravcu dvorita.
Rasporeeni u dva kamiona banjiki preventivci su raz
liito komentarisali poloaj u kome su se nali. Novinar Joca
Jovanovi optimistiki je teio drugove u svom kamionu. Po
tanski inovnik Dragoljub Lunginovi tvrdio je da su se
njegove ranije sumnje obistinile: pohvatani komunisti doterani su u logor na Banjici da bi bili pobijeni. Nikola Bulatovi, inovnik iz Beograda, zapitao je nekog seljaka kada su
stigli u Skelu, ima li kod njih kakav logor. Seljak u godi
nama, Streten Petrovi, doveden s grupom metana, odgovo
rio je da u Skeli nema nikakvog logora.
Kada su se kamioni zaustavili, banjike zatoenike do
ekala je nemaka vojna jedinica u punoj ratnoj spremi.
Poskidali su ih sa kamiona, pribeleili sa svojstvenom pedantnou imena odabranih za odmazdu, izvrili odbrojavanje
i pridodali dovezenim licima sedmoricu metana kako bi se
namirio broj do pedesetorice. Naime, ef Antikomunistikog
odeljenja Specijalne policije Bearevi izdvojio je sedmoricu
zatoenika: dr Radomira Geria, Bou Mihailovia, Duka Jerkovia, dr Petra Vuinia, Brdara Miloa i Uskokovia Slobodana. Tvrdio je da su mu oni potrebni za naknadna isleenja. Sedmorica izdvojenih, kako se kasnije saznalo po na
logu Dragomira Jovanovia, odvojeni su na poseban kamion,
gde su ostali zbijeni do povratka Nemaca sa streljanja. Posle
su sprovedeni u zatvor Uprave grada Beograda, a sedam dana
kasnije vraeni su u logor na Banjici.1''*1 Izuzev dr Radomira
Geria, svi ostali povratnici su postreljani u sledeim od
mazdama, dok je Duko Jerkovi interniran u Norveku. Stu
denta Milomira Rajevia, skrivenog u klozetu, koji je iz svog
skrovita tek uvee izaao, ostali zatoenici jedva su kasnije
primirili. On je posle nekog vremena puten iz logora, ali je
ponovo uhapen i streljan.
U razgovoru s metanima jedan oficir Gestapoa je obe
ao seljacima da im se nee nita desiti. Dodao je da e se
u selu vriti pretres i da bi stoga bilo nuno da se oni koji
141

IAB BL 197, seanje Radomira Geria.

125

su otili na njive da rade vrate kuama. Obaveteni o ovom

razgovoru ljudi su pristizali iz zbegova. Ubrzo su uvideli ta
znai re nemakog oficira. Na znak pitaljke vojnici pod
lemovima poeli su polivati benzinom kue, tale, ambare
i torove. Dok se plamen razbuktavao, muko stanovnito je
opkoljeno i podeljeno u dve grupe. U prvu grupu su svrstani
mladii od 18 do 25 godina. Upravo oni su postreljani skupa
sa zatoenicima dovedenim iz logora na Banjici.142
Posle streljanja u Skeli najvea odmazda u 1941. godini
bila je 17. decembra. Meu 160 zatoenika tada su otpremljeni
u Jajince Milo Matijevi i Vukica Mitrovi, skupa s ostalim
lanovima prvog pohapenog Mesnog komiteta KPJ za Beo
grad u toku okupacije, zatim sekretar Mesnog komiteta SKOJ-a
Boidar Stamenkovi i njegova sestra Desanka Jovi, koja je
pokuala skupa s Drakom Diniem da izvue brata Bou iz
pritvorenike bolnice. Streljani su takoe istaknuti predratni
revolucionari profesor Milutin Smiljani, dr Petar Dragovi,
Lazar Vukievi, knjiar, Slavko Mijatovi, advokat i neko
liko
istaknutih
aktivista
narodnooslobodilakog
pokreta
kao
to su Jelica Milovanovi, lan Sreskog komiteta KPJ za kosmajski srez. Najvei broj prozvanih razmeten je uoi stre
ljanja u sobama tri, etiri i sedamnaest. Vrei prozivku ef
logora Vujkovi je astio zatoenike najpogrdnijim izrazi
ma. Krvniki je udario nogom advokata Mijatovia, a Milu
tinu Smiljaniu je cinino dobacio: Hajde, profesore, da
predaje o komunizmu! One koji su ostali u sobi odmerio je
hijenskim pogledom.143

Martovske odmazde 1942. godine

Vie detalja zabeleeno je o velikim nacistikim odmazda
ma iz logora na Banjici marta 1942. godine. U pogledu broja
lica koja su tih dana 3, 5 i 9. marta otpremljena u Jajince
nema punog saglasja. ivko Madarevi, zatoenik od otva
ranja Banjikog logora, pominje cifru od 500 ljudi.144 Anka
142
143
144

126

Imena streljanih zatoenika nalaze se u Prilogu na kraju.

IAB BL 212, seanje Zivka Madarevia.
Isto.

Kumanudi, uhapena u Beogradu kao lan jednog rejonskog

komiteta, smatra ak da je u tri dana streljano izmeu est
i sedam stotina zatoenika.145 Teko je ustanoviti pravu isti
nu. Pouzdano je utvreno na osnovu postojeih spiskova da
ie 3. marta pogubljeno 57 zatoenika, uglavnom seljaka iz
okoline Beograda, 5. marta 228 zatoenika, a 9. marta 96 za
toenika.145 Ali, da li su streljani samo zatoenici Banjikog
logora? Do nesrazmere u oceni oevidaca i u dostupnoj do
kumentaciji moglo je da doe upravo zbog toga to je na
dan ovih odmazdi dovedeno sa strane, iz unutranjosti, jo
dosta uhapenika, koji nisu uvoeni u logorske knjige, ve su
direktno odvoeni na stratite, poto su u logoru na Banjici
povezani i potrpani u kamione.
Prema tvrenju Cede Zivadinovia, iz etvorke, u ko
joj je tada bilo 220 ljudi, prozvano je 5. marta 20 zatoenika.
Sergej Kompanjec iznosi podatak da je iz sobe broj 12 pro
zvano 42 zatoenika. Dvanaestorica od njih bili su iz Banata.
Rus Andruenko, koji je bio u vezi s nekadanjim slubeni
kom sovjetske ambasade Lebedevom, rekao je posle prozivke:
Uzmite ovu moju porciju, vama e koristiti, a meni vie
nije potrebna.
Prozvani su grupisani u sobe broj 4 i broj 26. Ostali
zatoenici iz ovih soba preseljeni su u takozvanu deju sobu,
poto su se u njoj nalazili eaci ispod 17 godina starosti.
Ova soba se nalazila na spratu iznad suterena. Kada su ise
ljenici posle streljanja vraeni u nekadanje sobe, zatekli
su na zidovima mnoge poruke i parole. Zapisane olovkom ili
jednostavno izgrebane noktima. eda ivadinovi je na zidu
iznad pei proitao: Javiti u Bratsku 6 da Maksim Kranjec
alje poslednji pozdrav. Pored njegove poruke bila je dru
ga, slina poruka: Javiti krojaici Mici, selo Kolari, da Laza
i Steva alju poslednji pozdrav. (Radi se o Lazaru Andrejeviu i Stevanu Compariu, pripadnicima NOP, primedba
autora). Novakovi Miodrag zapamtio je opet poruku: Javite
da je Bata, Lakina ulica, streljan 5. marta.
Iz mukih soba tada su, izmeu ostalih, prozvani: Ratibor Drakoci, stareina u Poarevakom partizanskom odredur
145

IAB BL 190.
AJ, f. 550, j. 600, inv. br. 1662.

1453

127

Milan Maleev i Aleksandar Turk, predratni partijski akti

visti, od kojih je Turk bio osuen na viegodinju robiju po
Zakonu za zatitu drave.1'16
Iz enskih soba prozvane su Sofija Bunovi, Mila Rajkovi, Tereza Doni i Nada Jankovi Velimanovi, koja je vraena
ispred same masovne grobnice i smetena neko vreme u sa
micu. Anka Kumanudi se sea da joj je Nada Jankovi posle
povratka iz samice priala da su Mila Rajkovi i Tereza Do
ni celim putem do Jajinaca grdile Nemce to streljaju trudnu
enu. Pre nego to su ispaljeni plotuni u postrojene zatoenike
dotrao je jedan gestapovac, izveo Nadu iz reda i vratio je
pod strehu, a major Jung rekao joj je da pomilovana. Kasnije
je obilazio Nadu i eleo da sazna osea li kakve posledice.
Moe se nagaati da li se radilo o obinoj znatielji ili o eksperimentisanju s trudnicom. Jer, Nada Jovanovi je posle
poroaja streljana. Bilo je to 7. juna 1943. godine.1'*7
Prema nekim izvorima i seanjima, 9. marta nareeno
je da se u Beogradu i Panevu strelja 150 zatoenika u znak
odmazde za atentate na zamenika efa logora na Banjici ora Kosmajca, policijskog agenta Obrada Zalada i panevakog
policijskog inovnika Alojza Krola. Sudei po postojeim lis
tama, toga dana je iz logora na Banjici izvedeno 96 zatoe
nika, meu kojima su bili Slobodan Sekuli, Vasilije Medan,
Julka Oreanin, Ruica oji i Radmila Jovi. Tog dana stre
ljano je 16 ena.148
Dan uoi streljanja Julka Oreanin je pozvana na sa
sluanje. Bila je mirna i povuena devojka, lica utog od
muenja. Kada su je drugarice zapitale zato su je pozvali
u kancelariju, pribrano je odgovorila: Idem na streljanje!
Izala je tiho i hrabro, kao to je i ivela.
Radmilu Jovi Malecku ef logora je posle prozivke pi
tao da li zna gde su joj majka i tetka Vasilja. Prezrivo ga je
pogledala i odgovorila da ih je on ubio. A kada ju je Vujko
vi uz satanski osmeh upitao da li zna gde su joj ujaci, od
vratila je staloeno istim reima kao i prvi put. Ova nepunoletna uenica beogradske gimnazije sluila je kao primer ju
14,1
IAB BL 211, seanje Cede Zivadinovia, BL 607, seanje Sergija Kompanjeca, BL 609, seanje Miodraga Novakovia.
147 IAB BL 190, seanje Anke Kumanudi.
1,8 AJ, f. 550, j. 600, inv. br. 1662.

128

nakog dranja i drugarskog ophoenja. Prilikom prozivke

nije htela da ponese svoje stvari. Bila je svesna kuda polazi.
Izvadila je iz kose jednu nalu i dala je najblioj drugarici
za uspomenu.1119
U odmazdi od 9. maja 1942. godine otpremljeno je u
Jajince 229 banjikih zatoenika. Meu njima je bilo najvie
uikih partizana. Povedeni su takoe lanovi porodice Trajkovi, meu njima i Sloboda, verenica Ive Lole Ribara. Pro
zvana je gotovo cela grupa ena iz Banata, meu njima Dragica i Olga Petrov, koja je proglaena za narodnog heroja,
Ivanka Stojanovi i njena majka Amalija (Alma) Jaki, Jele
na Varjaki. Ova grupa ena nazvana je vrakom, a njihov
kolektiv za ishranu Vrac, jer su u njoj bile najbrojnije
uhapenice iz tog graninog grada s Rumunijom. Iz itave
grupe ostala je iva samo Kornelija Ankuci. koja je kao
nepunoletna posle boravka u Banjikom logoru upuena u
Zavod za prinudno vaspitanje omladine u Smederevskoj Pa
lanci.150
Pogubljenje od 9. maja 1942. godine vreno je po parti
jama u duegupci. Kamion je imao reetke kroz koje je ulazio
gas za guenje. Sve jae to se jae pritiskivala pedala za
pokretanje motora s kojom je bio povezan mehanizam za
trovanje. Poto u jednoj turi, bez obzira na svoju veliinu, nije
mogao da primi sve prozvane, vraao se iz Jajinaca obavivi
prvi deo posla da bi se ukrcali oni koji su preostali.151
Prilikom isto tako velike odmazde 19. februara 1943. go
dine uniteno je 225 ljudskih ivota. Bila je prozvana i cela
prva kategorija ena, ali su one izjutra doznale da su amne
stirane. Nedieva vlada je u to vreme pokuavala da zaustavi
streljanje ena. Meutim, itave muke sobe su bile gotovo
potpuno ispranjene, posebno sobe broj 25, 26 i 66. U ezdesetesticu bilo je doterano uoi streljanja 85 uhapenika iz
zatvora Uprave grada Beograda na Obilievom vencu, iz uine ulice, iz Krivine policije i iz zatvorenike bolnice. Iz te
sobe ulo se u tridesetosmici, koja je u to vreme ve bila
u*

IAB BL 607, seanje Danice Bogievi-Gaji.

IAB BL 190.
151
IAB BL 627. seanje Filipa Marjanovia, koji je intervencijom
spaen i izvuen iz duegupke.
1M

enska soba smrti, kako Vujkovi proziva i grdi zatoenike.

Okomio se na jednog od njih reima: Sta, ti si ranjen? Bre
se svlai, kod nas nema milosti! ula se i psovka narednika
Srdia koji je vezivao prozvane.
Dva dana kasnije nekoliko ena je odreeno da riba sobu
broj 66. Pre nego to su ule videle su Fridriha i Krigera
s koferima. Napunili su ih odeom i obuom koja im se do
pala. Kada su ule videle su da su zidovi izgrebani. Poslednje
poruke su pisane na brzinu, teko itljivim rukopisima.152
Kroz noktima skinutu boju na prozoru Katarina Mihailovi je videla kako izvode iz sobe broj 25 ljude odevene samo
u gaice po cii zimi. Opratali su se od logora na Banjici,
svog poslednjeg obitavalita, stegnutim pesnicama. Vikali su:
Zdravo, drugovi, nastavite rad!
S Katarinom Mihailovi bila je u sobi Ciganica Rua,
jo sasvim mlada. Posle prozivke celi dan je pevala pesmu,
iji jedan stih je mnogima ostao u seanju. Glasio je otpri
like ovako: Zao mi je to moram da umrem kao mlada, bela
rua.. ,153
Vee odmazde su jo bile u aprilu 1943. godine, kada je
samo iz logora na Banjici izvedeno 212 zatoenika, 14. maja
1943. godine vie od 90 zatoenika, 25. maja 1943. godine
249 zatoenika, 25. septembra 1943. godine 140 zatoenika
i 1. oktobra 1943. godine 323 zatoenika. Navedena su sa
mo lica, kao i u ranijim prilikama, koja su bila upisana u
banjike knjige.154

Majske odmazde 1943. godine

Streljanje na dan 14. maja 1943. godine zapameno je po
natpevavanju mukaraca i ena u sabirnim sobama.
Prozivka u tridesetosmici koja je prethodila odvoenju
u sabirne sobe, zabeleena je u seanjima veine zatoenica
ostalih u ivotu. Njihovi dirljivi opisi zasluuju da im se
posveti narednih nekoliko redova.
152
153
154

130

IAB BL 190.
IAB BL 669.
A.I, . 550, j. 600, inv. br. 1662.

Protekao je vedar majski dan. Oko devet sati uvee,

kada su se ene pripremale za poinak, podignuta je gvozde
na reza s vrata. U sobu je uao pripiti gestapovac Rudika,
Folksdojer iz rumunskog dela Banata, zvani Kerua, koji
je esto napuckavao svog psa da laje na zatoenike. U ruci
je drao presavijeni tabak i odmah poeo prozivku. Prva na
spisku bila je Jelena etkovi. Iako ju je bio hvatao ve prvi
san, odazvala se pribrano. Na licu joj se nije zapaao strah.
Razdelila je po sobi sve to je imala. Podigla je levu ruku
sa stisnutom pesnicom, okrenula se k sobi, poruila drugaricama da budu istrajne i hrabre, blago se nasmeila i izala na
vrata.
Posle esnaestogodinje Jelene etkovi, u ijem stanu je
jo julskih dana 1941. godine izazvao eksploziju Mate Vidakovi radei na proizvodnji mina, doao je red na Olgu T.
Jovanovi. Bila je izvanredno hladnokrvna. Jednoj drugari
ci je ostavila svoje gojzerice. Nije htela da obuje ni cipele,
ni nanule. Traila je neke pocepane papue, obula ih i pro
lazei pored Rudike ironino salutirala po vojniki.
Lepa Mihailovi Opika izala je tiho i dostojanstveno,
a Nada oki, devojka od 22 godine, jedra i puna ivota, iz
glasa se nasmejala. To vee imala je u kosi meku plavu ma
nu. Liila je na devojicu. Mirno se spremila za put bez
povratka.
Zatim je prozvana plava, ivahna Slavka urevi urii. Odmah je dohvatila makazice i odsekla nekoliko pra
menova svoje kose. Zamolila je drugarice da prilepe kosu na
glavu lutke koju je briljivo krojila u danima tamnovanja i
namenila svojoj dvogodinjoj kerkici Tanji. Pre nego to je
izala uspela je da napie i nekoliko rei. Nadala se da e
skupa s lutkom ova poslednja poruka nai tajnim logorskim
kanalima puta do Tanje, iji je otac ve bio streljan, a majka
joj je darivala kosu u poslednjoj logorskoj noi.
Rudika je proitao ime Drinke Pavlovi. U sobi se na
lazila i njena sestra Darinka. I jedna i druga tvrdile su da
su bile prozvane nadajui se da e neka od njih dve biti
poteena. Kada je utvreno da je prozvana Drinka, ona je
zagrlila svoju sestru i rekla joj: Daro, lutko moja, ostae
iva njima uinat. Meutim, kasnije je prozvana i Darinka.

Te noi, 13. maja 1943. godine prozvano je 25 ena. Meu

njima su jo bile: Katarina Muti, Mileva Starevi, Kristina
Kovaevi, Olga M. Jovanovi, Draginja Marinkovi, Milica
Radulaki. Sve poznata imena radnikog pokreta. Bile su
odvane. Nijedna se nije pokolebala, niti pokazala strah pred
neprijateljem.
Ceo logor je bdeo. Prozivka je vrena u mnogim sobama.
2ene su odvedene u sobu broj 9, a mukarci u sobu 6 u su
terenu. Pred vratima su ekali koturovi ice za vezivanje.
Kljuar Milan je zvidukao. On je uvek tako postupao pred
streljanja. Agenti i straari pili su u svojim sobama i pevali
neobuzdano, glasno. I oni su se pripremali za sutranji dan.
U svitanje se iz dvorita zaula pesma, najpre setna i
tiha, zatim sve borbenija. Kada je devetka zautala, odgovo
rili su mukarci iz estice: Sutra e nas tiran mrski redom
unititi, ali pobeda je samo naa, ujte Banjiani... Pesme
su se redale sve dok nisu stigli kamioni. Marica je pred
kapijom zaurlala svojom sirenom. Najzad se pred kapijom
pojavio automobil u kome je ukrueno sedeo doktor Jung.
To je bio znak za pokret.
Kroz logorski krug su promicala polunaga tela. Ruke
su im bile vezane icom unazad i u laktovima dvoje po dvoje.
Povici u koje je unesena poslednja snaga, poslednji blesak
otpora, razlegali su se pred zgradom: Zivela Komunistika
partija Jugoslavije! Dole izdajnici! Nas ete unititi, ali nau
borbu nikad! Pobeda je naa!
Tako su odlazili na stratite zatoenici Banjikog logora,
ponosni i hrabri do poslednjeg daha.155
Meu 249 banjikih zatoenika streljanih 25. maja 1943.
godine prozvani su: Aleksandra Golubovi, Momilo Vilimanovi, Anelija Galovi, Duka Dini, lan Mesnog komiteta
KPJ za Beograd, proglaena za narodnog heroja (streljana
pod imenom Mirjana Obradovi), Lepa Mitrovi, beogradski
maturant i mnogi drugi partijski aktivisti. Lepa Mitrovi je
etvrti lan ove napredne porodice, poreklom iz Crne Gore,
a nastanjene u Beogradu, streljanih posle zatoenitva u Banjikom logoru. Ostalih troje streljanih su Nikola Mitrovi,
155
IAB BL 190, 759, 669, na osnovu seanja Anke Kumanudi,
Velinke Suji Johanides, Katarine Mihailovi i Nade Stani.

132

najstarije od estoro dece ovih doseljenika iz Svetog Stefana,

Ratko Mitrovi i Vukica Mitrovi Sunja. Fored toga, je
dan brat im je poginuo u borbi, a za Stefanom Mitroviem
je Specijalna policija uporno tragala, pa je i jedna grupa uhap
enika nazvana grupom Stefana Mitrovia i Ilije Dardia. Ta
ko se pored Stamenkovia i Trajkovia i Mitrovii ubrajam^
u porodice koje su dale najvie rtava u logoru na BanjicL3,
I za streljanje od 25. maja 1943. godine bivi zatoenici
smatraju da po broju znatno nadmauje 249 lica iskazanih
u banjikim knjigama. Neki od njih tvrde da je na sam dan
streljanja sa strane doterano u logorski krug pet do est
stotina ljudi, koji su odmah likvidirani.157
Za ovo veliko streljanje vezan je jo jedan postupak efa
logora Vujkovia, koji pokazuje koliko je on bio nemilosrdan.
Kada su nekoliko dana ranije doli Nemci iz organizacije
TOT na Banjicu traei ene za rad u Banatskom Brestovcu,
ponaali su se kao da se nalaze na vaaru. Birali su devojke
ija im je sveina i snaga ulivala poverenje da mogu dobro
potegnuti. Izabrali su i Aneliju Galovi, svrstanu u I ka
tegoriju. Imala je dugake vitice i liila im je na seljako
dete naviklo na rad u polju. Vujkovi se s njima prepirao
i nije hteo da je pusti. Jedan Nemac, povreen u svom po
nosu, ipak ju je izdvojio. Meutim, Vujkovi je izbrisao
Aneliju Galovi iz ve pripremljenog spiska za odlazak na
rad i umesto nje upisao drugu enu. A Aneliju je uvrstio u
spisak za streljanje 25. maja 1943. godine.158
Na dan 7. juna 1943. godine streljano je 229 zatoenika
u Jajincima. Meu njima su bili lanovi okrunih partijskih
komiteta i drugi aktivisti iz Kraljeva i aka.
Poslednja velika odmazda na ovom stratitu bila je 1.
oktobra 1943. godine. Tada je prema postojeim listama stre
ljano 323 lica iz logora na Banjici. Meu njima je bio veliki
broj seljaka pohvatanih u racijama. Iz enske sobe smrti izve
deno je sedam rukovodilaca i aktivista komunistike partije
Jugoslavije: Maa Nikevi, Ljubica Novakov, Milica Grgurovi, Mila Ignjatovi, Roksanda Dimitrijevi, Mileva Markovi
IAB BL 207.
IAB BL 757.
158 IAB BL 190.
,M

157

133

i Leposava Stamenkovi. Bile su odevene u crvene, haljine,

koje nisu elele da svuku i zbog toga su jako tuene. Leposava
Stamenkovi dobacila je Vujkoviu pre nego to su je ubacili
u kamion: Zlikove, misli da e pobiti sve Stamenkovie?
Znaj da e oni iveti, a ti e uskoro za nama! Od tada pa
sve do septembra 1944. godine ene vie nisu izvoene na
streljanje.139
Pored ovih velikih streljanja bilo je u Jajincima estih
streljanja manjih grupa politikih krivaca. Zatoenici Banjikog logora prozivani su 128 puta za pogubljenje. Najvei broj
od njih otpada na streljanja i veanja u logorskom krugu i
streljanja i uguenja gasom u Jajincima.160
IAB BL 190.
Evo datuma streljanja izvrenih na strelitu u Jajincima: u
1941. godini bilo je 14 streljanja, od kojih samo za streljanja izvrenih
prvih meseci, izuzev za ono u Skeli nema pouzdanih podataka gde su
izvrena. Od septembra 1941. godine ve se pominje bive vojno stre
lite u blizini podavalskog sela Jajinci.
Streljanja su vrena 17. jula 6 zatoenika, 15. avgusta 43
zatoenika, 18. avgusta obeen je Svetislav Milin na Terazijama, 16.
septembra 50 zatoenika, 29. septembra 39 zatoenika, 4. oktobra
23 zatoenika, 17. oktobra 83 zatoenika, 18. novembra 3 za
toenika, 20. novembra 10 zatoenika, 29. novembra 1 zatoenik,
3. decembra 56 zatoenika, 15. decembra 16 zatoenika i 17. de
cembra 160 zatoenika.
U 1942. godini bilo je 58 prozivki za streljanja koja su obavljena
najveim delom u logorskom krugu i o njima je u tekstu ve bilo
rei. U nastavku se navode datumi u kojima je vreno streljanje u
Jajincima: 3. marta 57 zatoenika, 5. marta 228 zatoenika, 9.
marta 97 zatoenika, 28, maja 89 zatoenika, 4 jula 22 za
toenika, 3. avgusta 28 zatoenika, 11. avgusta 52 zatoenika, 20.
avgusta 34 zatoenika, 24. avgusta 44 zatoenika, 15. decembra
31 zatoenik, 17. decembra 19 zatoenika, 25. decembra 50
zatoenika,, 26. decembra 155 zatoenika, 29. decembra 17 za
toenika.
U 1943. godini bilo je 39 pogubljenja: 4. januara 13 zatoenika,
14. januara 2 zatoenika u logorskom krugu, 25. januara 57 za
toenika, 19. februara 229 zatoenika, 1. marta 12 zatoenika,
9. marta 48 zatoenika, 12. marta 8 zatoenika, 13. marta 25
zatoenika, 2. aprila 22 zatoenika, 8. aprila 13 zatoenika, 12.
aprila 9 zatoenika, 19. aprila 20 zatoenika, 22. aprila i 27. aprila
212 zatoenika, 7. maja 37 zatoenika, 11. maja 7 zatoenika,
14. maja 91 zatoenik, 19. maja 17 zatoenika, 25. maja 249 za
toenika, 25. maja 2 zatoenika, 7. juna 231 zatoenik, 29. juna
40 zatoenika. 3. jula 53 zatoenika, 11. jula 14 zatoenika, 12.
jula 21 zatoenik, 30. jula 10 zatoenika, 4. avgusta jedno lice
158

11. septembar 1944. godine

Jedno od poslednjih streljanja u 1944. godini spada u
najkrupnije datume Banjikog logora, a verovatno i koncen
tracionih logora irom porobljene Evrope.
Na dan 11. septembra te godine pogubljena je poslednja
vea grupa ena, kanjenica Specijalne policije, prvokategornika iz tridesetosmice, enske sobe smrti. Bilo je to vreme kada
su se pripremale zavrne bitke za osloboenje Srbije i kada
su Nedieva kolaboracionistika vladina garnitura, njeni najokoreliji policijskih vrhovi na elu s Dragomirom Jovanoviem,
Boidarem Beareviem i Svetozarom Vujkoviem uveliko pla
nirali bekstvo iz zemlje, kojoj su naneli toliko zla.
Prema postojeim spiskovima dan uoi streljanja prozva
no je 26 ena. Evo njihovih imena: Stana Mihajlovi, doma
ica iz Senaje, roena 1890. godine, Slavka Petrovi, radnica
iz Draevca, roena 1923. godine, Miroslava Jovanovi, geo
metar iz Beograda, roena 1917. godine, Jovanka Nevajdi,
domaica iz Kragujevca, roena 1917. godine u Ivanjici, Milutinovi Vera, domaica iz Kragujevca, roena 1907. godine
kod Sente, Radojka Simi, domaica iz Kragujevca, roena
1920. godine u Mrkuici, Milijana Proki, radnica iz Kragu
jevca, roena 1925. godine u Dubravi, Vojinka Opaina, inov
nik iz Beograda, roena 1916. godine u Druetiu kod Srebrnice, Darinka Radovanovi, domaica iz Beograda, roena 1905.
godine u Kosarevcu kod Uica, Jovanka Bogdanovi, uitelji
ca iz Beograda, roena 1910. godine u Poarevcu, Radmila
najder, domaica iz Beograda, roena 1916. godine, Anka Jan(Veliko Jovanovi, zemljoradnik iz Tuina, doveden od SS jedinice
etiri dana ranije iz Valjeva), 5. avgusta 10 zatoenika, 17. avgusta
48 zatoenika, 26. avgusta 5 zatoenika, 16. septembra 10 za
toenika, 21. septembra jedan zatoenik (Mileva Dobrota iz Kruevca),
25. septembra 142 zatoenika, 1. oktobra 323 zatoenika, 5. okto
bra 1 zatoenik (Milan ukovi, stolarski radnik iz Beograda), 15.
oktobra 19 zatoenika. 21. oktobra 44 zatoenika, 8. decembra
Kota Petrovi, ratni invalid iz Beograda, (BBE 7698), neutvrenog
datuma u decembru jo 8 zatoenika. Podaci su uzeti iz knjige o evi
denciji pritvorenika Banjikog logora, koje se uvaju u storijskom ar
hivu Beograda.

135

drijevi, domaica iz Beograda, roena u Smrtanici u Bosni,

Jelica Leti, domaica iz Kijeva kod Beograda, roena 1909.
godine, Anka Pei, struna uiteljica iz Beograda, roena
1906. godine u Mostaru, Radmila Rajkovi, radnica iz Beo
grada, roena 1918. godine u Belici, Nadeda Majstorovi,
svreni maturant iz aka, roena 1923. godine, Olga Vukovi, domaica iz Beograda, roena 1922. godine u Herceg No
vom, Darinka Rumen, domaica iz Beograda, roena 1924. go
dine u Sjedinjenim Amerikim Dravama, Milka Tomi, do
maica iz Beograda, roena 1898. godine u Senju, Veselinka
Lazovi, student medicine iz Beograda, roena 1920. godine u
Nevesinju, Desanka ari, struna uiteljica iz Beograda, ro
ena 1912. godine u Kraljevu, Divna Gradi, domaica iz Beo
grada, roena 1906. godine u Boljevcu, Zora Obradovi, inovnik
iz Beograda, roena 1911. godine u Sjedinjenim Amerikim Dr
avama, Vidosava Radojkovi, profesor iz Aranelovca, roena
1914. godine u Kruevcu, i Paula Jurak, domaica iz Beogra
da, roena 1906. godine u Beu.
Mada je uz veinu imena ovih hrabrih ena zapisano da
su domaice, sve su one bile prekaljeni borci Komunistike
partije Jugoslavije, ilegalke i partizanke. Mada su poticale iz
raznih krajeva Jugoslavije, sve su bile nadahnute istim slo
bodoljubivim duhom i ujedinjene u zajednikoj elji da dogore asno.
Njihova imena moraju biti zapisana. To su imena za pam
enje. Podvig koji su izvrile jeste podvig za istoriju. Prilikom
vezivanja u suterenskom hodniku goloruke su pruile otpor
i nasrnule na zamenika komandanta logora Petera Krigera i
policijske agente i andarme.
Uoi prozivke, a prozivku su oekivale, jer je u toku
bilo likvidiranje svih krivaca I kategorije, Ankica Jandrijevi
i Darinka Ruman su kroz kljuaonicu razgovarale s drugaricama iz susedne enske sobe broj 37. Rekle su da su saznale
da e sledeeg dana biti streljana I kategorija ena. Nisu ni
jednom reju pokazivale da su usplahirene. Naprotiv, tvrdile
su da se za taj svoj zadnji in u ivotu dobro pripremaju.
Sef logora Vujkovi tada je ve retko obitavao u logoru.
Njegov pomonik arapi dobio je nalog da sprovede u delo
streljanje ena svrstanih u I kategoriju. On i Kriger doli su

u tridesetosmicu da zavre taj svoj posao. Kada su njih 26

bile prozvane, u sobi je odjeknuo sloan uzvik: ivela Komu
nistika partija Jugoslavije! uli su se i drugi poklici i psov
ke andarske. Odmah su izvedene u hodnik na vezivanje. I
tada su se slono bacile na Krigera, Carapia i policijske agen
te. One praznih aka, a oni s noevima. Nije danas lako usta
noviti koje su od njih bile najodlunije u otporu. Prema kr
tim andarskim kazivanjima jedan dan kasnije, mogu se sa
staviti neki kamenii ovog herojskog mozaika. Glavni inicija
tori napada bile su po svemu sudei Radmila Rajkovi, Zora
Obradovi, Radmila najder, Jelica Leti, Jovanka Bogdanovi,.
Darinka Ruman i Vidosava Rajkovi. Neke od njih su obo
rile Krigera i poele da ga dave. Ostale su s porcijama u ru
kama poele da tuku policijske agente i andarme. Ubrzo su
se zauli pucnji i krikovi ena izbodenih hladnim orujem.
Kljuar Radovan Gudelj ih je tukao gvozdenom polugom s vra
ta. Vidi Rajkovi, profesoru iz Aranelovca je razmrskao gla
vu. Nekoliko ena je bilo na licu mesta ubijeno, a ostale pre
tuene i ranjene bodeima.161
Ko je pucao? Veina policijskih agenata i straara nije
imala pri ruci vatreno oruje. Mislili su da e sa enama lako
izai na kraj, da e ih povezati bez veih potresa. Revolverom
je bio naoruan samo arapi, Vujkoviev zamenik. On je
ispalio 11 metaka i ubio etiri ene. Talac Petar Nikezi tvrdi
da je to ustanovio sa sigurnou. U hodniku je pronaao jednu
nepokupljenu auru i sakrio je u klozetu. Ujednom trenutku
nepanje kljuar Beli, koji je iz ko zna kakvih razloga mrzeo
Carapia a ljudi koji
su sejali mrnju
teko i mogu da se
vole ukrao je
ovome jedan metak i predao
Nikeziu radi
upozorenja. Nametao se zakljuak da su meci ispaljeni u banjikom suterenu poticali iz Carapievog revolvera.
Poto su savladane ene koje su se upisale u istoriju odveene su na Jevrejsko groblje, gde su dotuene one koje su
jo bile ive. Sutradan su iz ambulante poslati banjiki bol
niari da operu krv u hodniku. Tvrde da su stepenite i zi
dovi bili poprskani. Slino tvrde i zatoenici iz susednih soba
kada su sledeeg jutra puteni na umivanje.162 Na zidovima
su se jo primeivali tragovi krvi.
1,1

IAB BL 190,
IAB BL 750,

seanje Anke Kumanudi.

seanje Petra Nikezia.

137

U enskoj sobi smrti ostala je potpuno sama Anka Kumanudi, rejonski partijski rukovodilac u Beogradu 1942. go
dine, takoe krivac I kategorije.163 Probdela je najteu no,
nije imala s kim da podeli ni tugu za drugaricama, ni ponos
to su se odvaile da poginu u borbi, ni strahovanja od nove
prozivke.
U neko doba noi kljuar Radovan Gudelj ju je izveo iz
tridesetosmice i uveo je u susednu sobu, van sebe od uasa,
stranijeg od smrti.
Prema sauvanoj dokumentaciji, u 1944. godini streljanja
su vrena dvadeset puta. Streljane su grupe od 5 do 28 lica.
Za neka od ovih pogubljenja krivaca Specijalne policije, svr
stanih u I kategoriju, nisu ustanovljeni mesto izvrenja smrtne
kazne i broj strelianih lica. Za vei deo takvi podaci po
stoje.16'"
163 prema drugoj, manje verovatnoj verziji u sobi su pored Anke
Kumanudi ostale i sestre Gaji.
m Redosled streljanja u 1944. godini bio je ovaj: 20. januara
pet zatoenika, 20. marta 22 zatoenika, 11. aprila 4 zatoenika,
27. aprila 3 zatoenika, 8. juna 10 zatoenika, 9. juna 10
zatoenika, 12. juna deset zatoenika, 19. juna 12 zatoenika,
13. juna 10 zatoenika, 14. juna 9 zatoenika, 15. juna 10
zatoenika, 1. oktobra (ili 2. oktobra) 10 zatoenika, od kojih
jula 8 zatoenika, 28. jula 8 zatoenika, 29. jula 11 zatoenika,
30. jula 10 zatoenika, 1. avgusta 10 zatoenika, 26. avgusta
1 zatoenik, 7. septembra 26 zatoenika, 11. septembra 28
zatoenika, 1. oktobra (ili 2. oktobra) 10 zatoenika, od kojih
je jedno dete prebaeno preko zida na Jevrejskom groblju. Njegov
identitet u toku ekshumacije leeva nije utvren. Kasnije se isposta
vilo da je to muko dete Rahele Mii, lekara iz Krupnja, koje danas
ivi i radi kao inenjer u Beogradu. Rahaelino ensko dete je stre
ljano skupa sa majkom. Pretpostavlja se da je poduhvat spasavanja
Rahaelinog sina, koji jo nije bio napunio ni godinu dana, izvela rod
bina njenog mua. U Arhivu Jugoslavije uvaju se zapisnici komisija
koje su vrile ekhumaciju i identifikaciju leeva politikih krivaca
streljanih na Centralnom groblju u Marinkovoj bari i na Jevrejskom
groblju u Grobljanskoj ulici (danas Ruzveltova ulica). Prema izvetaju
tih komisija zatvorenici su pre streljanja bili tueni, ponekad i uba
dani bajonetima. Dakle, zloincima nije bilo dovoljno da svoje rtve
usmrte, ve su ih izlagali muenjima. Podatke o streljanjima krivaca
koja je hapsila nemaka tajna policija (Gestapo) za 1944. godinu nema.

Prozivke i odgovori
Rituali koje je logorska uprava primenjivala prilikom
prozivki bili su sraunati na to da ceo logor dre u strahu i
iekivanju, da oveka povrede i ponize, da ga opterete psi
hikom morom neizvesnosti.
U postupku je u raznim vremenima bilo razlika, a zato
enici su nastojali da u svakoj prilici nau dostojan odgovor
zloincima.
U prvim danima postojanja kue smrti streljanja su
vrena bez ikakvog reda i plana. Nisu postojali unapred pri
premljeni spiskovi. Broj ljudskih glava koje je Gestapo traio
za odmazde popunjavan je odoka. Vujkovi i Kosmajac, ka
snije i Kriger, upadali su u sobe i vrili odbir po svom naho
enju.
Sadizam je jedino pravo ime za njihovo nadmetanje u
originalnosti. Kosmajac je traio poletne i snane ljude za
rad, obeavao im da e iz tog istilita izai, a kada bi se
prijavili, slao ih je na gubilite. Drugi put je slao one koji
se nisu prijavili. Nije se moglo predvideti kako e postupiti.
ef logora Svetozar Vujkovi obiavao je da podeli zato
enike u jednoj sobi na dva dela. Kada je primetio da se neko
koleba na koju e stranu poi, nareivao je da ba ona strana
sobe ka kojoj se zaputio krene na streljanje.
Peter Kriger je vrio propagandu za odlazak na rad u
Nemaku, a tamo znaju da cene govorio je dobrovoljce i
da im prataju. Dobrovoljci su ukrcavani u kamione i od
voeni u Jajince. Kada su streljane ene, uivao je u tome
da odabere to stasitije i mlae. Kao da je onako mali i kr
ljav, kakav je bio, eleo da unitava sve to je lepo.165
Zbunjenost koja je nastupila posle prvih egzekucija, kada
jo niko nije slutio kako e udovine razmere dobiti nemaki
zloini u okupiranoj Srbiji, brzo je ustupila mesto elji da se
pred neprijateljem ne pokae strah, da se na gubilite poe
hrabro i dostojanstveno.
16i IAB BL 616, seanja Vlastimira Petrovia Carevca, IAB BL
605, seanja Marka Vukovia, IAB BL 758, seanja Boane Baroi
Badnjevi.

Ve u najranijoj logorskoj fazi zabeleeni su primeri po

nosnog odgovora na prozivku. Odgovora o kojima se prialo
i koji su nadahnjivali.
Jovan Stojisavljevi, metalski radnik, lan Pokrajinskog
komiteta KPJ za Srbiju i Centralnog komiteta SKOJ-a, kre
nuo je vrstim korakom k vratima, pozdravio je drugove u
sobi stegnutom pesnicom, a zloincima uputio pogled pun pre
zira. Bio je to prvi zabeleeni pozdrav pesnicom. Stojisav
ljevi je streljan ve oktobra 1941. godine.166
Od nekoliko seljaka iz Darosave (danas Partizani) stre
ljanih potkraj 1941. godine isticao se staloenou, drugar
skim ophoenjem i umenim bodrenjem svojih drugova Milorad Perii, uhvaen kao partizan. Glasovi da se takav ovek
nalazi u logoru mora da su doprli do Vujkovia. Zlurado ga
je pitao posle prozivke kako se osea. Perii je pribrano od
govorio: Velianstveno, jer u umreti za velike ljudske ideale
i pravu sreu, koja e zavladati svetom posle pobede nad fa
izmom.167
Sestre Darinka i Mileva Bandi, uhvaene kao kosmajske
partizanke, koje su tek stupile u odred, nisu elele da Vujkcviu prilikom naknadnog sasluanja kau bilo kakav podatak
o kretanju odreda. Tvrdile su da o tome nemaju pojma, a ef
logora im je ljutito odvratio da to govore nekome drugom,
jer sva njihova oprema potvruje da su pole u partizane.
Meu prvima ih je odredio za sledee egzekuciju. Izale su
zagrljene. I kurume su doekale zagrljene, kako su kasnije
kazivali prisutni andarmi.168
ivko Madarevi zabeleio je u seanjima jedan izuzezetan primer. Boa Mihailovi, metalski radnik, jedan od po
vratnika iz Skele, znao je naizust gotovo ceo tekst romana
Ostrovskog, Kako se kalio elik. Kada je prozvan, u oeki
vanju izvoenja iz sobe, nastavio je da kazuje odlomke iz
knjige koju je toliko voleo.
O
streljanju esnaestogodinje Zorice Boovi ostao je za
pis Stanice Naevi, tekstilne radnice. Kada su je prozvali, Zorica je leala bolesna. Imala je upalu zglobova. Izvadila je iz
IAB BL 606, seanje Milovana Matia.
IAB BL 664, seanje Milia Rankovia ; Periieve reci su na
vedene prema kazivanju Voje Petrovia.
168 IAB BL 197, seanje Stanice Naevi.
146

167

kose nale i predala ih drugarici pokraj sebe, stala pred Vujkovia i pogledala ga tako prodorno i prezrivo da ni krvnik
nije izdrao pogled ove nepunoletne devojke, koju alje u
smrt, ve se zagledao u svoje lakovane cipele.169
Sto su krvnici postajali bahatiji, zatoenici su se, na nji
hovu alost, sve vie zbijali jedan uz drugog. Marijana Gregoran je za svo vreme provedeno u logoru na Banjici bila svesna
da je eka smrt. Cesto je govorila da joj je teko to e umreti a da nije ispalila nijedan metak na neprijatelja.170 U veini
seanja se kao linosti koje su imponovale dranjem posle pro
zivke pominju Petar Plavki, student iz Velike Kikinde, Mom
ilo Jeremi, streljan jo u septembarskim odmazdama 1941.
godine, dr Velizar Kosanovi, Duica Stefanovi ivkovi, Mi
lica Mihaljica, Jovanka Radoevi, Ljubica Velebit, streljani
oktobra 1941. godine i mnogi drugi.
U prvo vreme odela nisu skidana s lica odvoenih na gubilite. Obino su posle streljanja dovoeni kamionima pohapeni Cigani da svuku odela sa streljanih, da ih pokupe i na
tovare. Jedan od njih, koji se nalazio u sobi skupa sa ivkom
Madareviem, snabdeo se na taj nain novim i celim odelom,
a skinuo svoje poderano. Kada je Vujkovi to primetio, od
mah ga je izdvojio za streljanje. Kasnije su rtve svlaene u
samom logoru, pa su uterivane u kamione samo u donjem
veu. Ako su kamioni skretali ulevo, znalo se da idu put Jajinaca.171
Prema unapred utvrenim spiskovima prozivke su vrene
od prvih meseci 1942. godine. No, tek kada je zavrila rad Ko
misija za kategorizaciju krivaca naimenovana u leto 1942. go
dine, banjiki zatoenici odvoeni su na streljanje najee pre
ma sainjenom redosledu: najpre krivci I kategorije, koji su
odvoeni na gubilite bez obzira na to da li je nareena od
mazda za poginule nemake vojnike ili nije, zatim krivci II
kategorije, koji su sluili kao rezerva za odmazde.
Od tog doba u prozivkama je bilo manje proizvoljnosti,
mada se iznenaenja nikada nisu mogla iskljuiti. Kada bi
neka akcija partizana ili ilegalaca po gradovima razbesnila
148
179
171

IAB SP 192, seanje Stanice Naevi.

Isto seanje.
IAB BL 212, seanje Madarevi Zivka.

141

Nemce ili Specijalnu policiju, njihove ekipe bi dolazile u logor

i bez prozivke, direktno iz soba, izvodili zatoenike na stre
ljanje. Raunali su na to da e njihov munjeviti i nemilosrdni
odgovor
zaplaiti
aktiviste
narodnooslobodilakog
pokreta
i
navesti ih da odustanu od nekih ve planiranih poduhvata.
Ili su jednostavno eleli da pokau da su u svakom trenutku
spremni na surovu osvetu.172
Streljanja zatoenika razvrstanih u I kategoriju vrena
su sistematski. Vujkovi je za krivce Specijalne policije, a
Kriger za krivce Gestapoa, odreivao vremenske intervale u
kojima e biti obavljane redovne egzekucije.
Spiskove u danima velikih odmazdi sastavljale su komi
sije pri Specijalnoj policiji i Gestapou. Velika prava u oda
biranju lica za pogubljenje imali su ef logora Vujkovi i spe
cijalni poverenik Gestapoa Peter Kriger. Spiskovi za stre
ljanje krivaca koje je hapsio Gestapo potpisivali su SS kapetan
Brant, Everding i Satler, a odluke o odmazdama SS general
August Majsner. Bilo je sluajeva kada su Krigeru iz Gesta
poa slali jedan podeblji spisak iz koga je on birao i izdvajao
ljude potrebne da se namiri broj za odmazdu. Vujkovi je,
prema iskazu Petra Simonovia, efa kabineta Dragomira Jovanovia, nosio ovome na saglasnost spiskove za krivce Spe
cijalne policije. Jovanovi se konsultovao sa efom Specijalne
policije
Ilijom
Paranosom,
efom
Antikomunistikog
odseka
policije Bokom Beareviem i njegovim zamenikom Radanom
Grujiiem i usvajao konanu verziju spiskova, koja je u kraj
njoj instanci predavana na kontrolu Gestapou. Za dobru na
gradu Vujkovi je mogao jedno lice da zameni drugim ili da
nekog izostavi sa spiska.173
Iz Banjikog logora izvoene su na streljanje bez katego
rizacije Jevreji, Romi i kriminalci osueni na vremenske kazne
due od 15 godina zatvora.174
Krivci III kategorije po pravilu nisu odvoeni na stre
ljanje, mada su uvek bila mogua odstupanja i iznenaenja.
Uz primere koji su u tekstu ve navedeni za 1941. i 1942.
godinu, u materijalima Dravne komisije za utvrivanje zlo
Banjica, grupa autora, Beograd 1969.
Saoptenje dravne komisije za utvrivanje zloina okupatora
i njihovih pomagaa; saoptenje br. 44, str. 507.
174 IAB BL 605.
172

173

142

ina okupatora i njihovih pomagaa zabeleen je i sluaj Milisava Markovia, optinskog inovnika iz Lazarevca, koji je
uhapen 28. maja 1943. godine, osuen da provede u logoru
est meseci, a streljan je ve 3. jula 1943. godine. Zato se mo
e rei da je proizvoljnost ipak ostala glavna karakteristika
prozivki.173
Mnogobrojne grupe uhvaene u racijama u unutranjosti
Srbije nisu uopte bile isleivane, esto su odmah po dolasku
na Banjicu sprovoene dalje Avalskim drumom u Jajince. Je
dan od takvih primera navodi u svom seanju Voja Tutunovi, koji je kroz prozor ambulante motrio sledei prizor u lo
gorskom krugu: posle druge neprijateljske ofanzive Nemci su
doterali na Banjicu grupu seljaka iz uikog kraja, preteno
mladia. To su bili zlosrenici koje je okupator odveo s kunih
ognjita i naredio im da za Vermaht prenose oruje i muni
ciju. Tako su se kao prinudna transportna radna snaga nali u
istonoj Bosni. Kada su jedinice Narodnooslobodilake vojske
probile nemaki obru, ovi seljaci nisu puteni kuama, ve
su doterani u Banjiki logor. Nemci su eleli da osujete nji
hovo prianje o svom porazu i zloinima. Meu njima je bio
jedan stariji seljak s dva sina, od kojih nije hteo da se rastane
ni za ivu glavu. On se vajkao: Boe, valjda te vie nema,
jer da te ima, ne bi mogao da gleda ovo zlopo svetu. Cela
ova grupa brzo je odvedena kamionima u Jajince.1'6
Scenario pred prozivke mogao bi se saeti ovako: u logoru
se preko slobodnjaka unapred saznavalo da su policijski agen
ti doneli icu ili kanap za vezivanje. (Gojko Babi tvrdi da je
dva sata pred prozivku saznao preko slobodnjaka Mome Budisavljevia da se priprema streljanje. Ove vesti su kasnije naj
ee dolazile iz Krigerove kancelarije, u kojoj je talac Petar
Nikezi sreivao kartoteku.) Zatim su kljuari nareivali re
skim glasovima da se pozatvaraju prozori. To je bio poslednji
signal pred uzbunu. Uskoro se uo hodnikom bat tekih voj
nikih cokula. U sobe su upadali Vujkovi i Kriger, rede Fri
drih, u pratnji do zuba naoruanih straara. Kriger je celo
vreme prozivke drao u rukama otkoen revolver. Vujkovi je
iz spiska muitelj ski sporo prozivao imena osuenih zatoeni
175
178

AJ, f. 611, f. 661, inv. br. 16095.

IAB BL 621, seanja Voje Tutunovia.

ka. Sa cinikim osmehom svakom je od njih saoptavao da

poneke svoje stvari i da izae u hodnik. Nije pri tom propu
tao priliku da svakom koga je poznavao ili iji mu je pred
met zapao za oko isprati pakosnom primedbom. Od ovog pra
vila bilo je odstupanja. Prozivke su ponekad vrili kljuari,
posebno narednik Milan Trifunovi, najstariji od njih po inu,
koji je itao imena ledenim glasom.
Prozivke su najee vrene nou, izmeu 20 i 22 asa.
Ovo vreme je izabrano da zatoenici, zamoreni od dnevnih
ikaniranja, ne bi imali predaha ni u snu. Na njihovu psihu
vrio se konstantan pritisak. Pogotovu na prozvane, koji su
poslednju no pred streljanje probdeli u sabirnim sobama.
Meutim, kada su bili u pitanju uesnici naronooslobodilakog pokreta i drugi rodoljubivo nastrojeni zatoenici, nije zabeleen nijedan sluaj moralnog pada u tom poslednjem asu.
Prilikom izlaska bilo je i crnog humora. Naao bi se poneko
da porui onima koji su ostajali neto u svom stilu: Ne za
boravite, drugovi, da nam donesete dobre vesti ako doete
za nama.177
Posle prozivke zatoenike su naoruani straari izvodili u
hodnik, gde je obavljeno njihovo svlaenje i vezivanje ili u
sabirne sobe za streljanje, da bi se vezivanje obavilo u zoru
sledeeg dana. Kao sabirne bile su u razna vremena koriene razne sobe: broj 3, broj 4, broj 6, broj 9, broj 10 i broj 25.
Osuene na smrt vezivali su policijski agenti, andarmi i
kljuari. Svakom zatoeniku ruke su vezivane iza lea, zatim
po dvoje ili troje za miice. Posebno cinian je prilikom ve
zivanja bio kljuar Milan Trifunovi. Njegove neukusne, ci
nike primedbe, propraene zvidukanjem kola, sablasno su
odjekivale hodnikom. Od njih je najpoznatija bila: Sta si se
zbunio, mome, ne vodi te majka na venanje, ve te ika
Milan vezuje za streljanje.
U zadnjoj noi zatoenici su cepali odela i obuu da ne
dou celi u ruke leinarima. Omiljene line stvari: satove, pr
stenje, ukosnice, nale, eljeve, tabakere, ukoliko su do njih
kasnije doli, ostavljali su prilikom prozivki drugovima u sobi.
Niko pred streljanje nije traio da daje nove izjave i podatke
177 IAB BL 537, 635, 610, seanja Danke i Miloa Bajia, Gojka
Babica, Maslee Dania i Milice Stankovi.

144

bi se okaljao
koji dan.173

da

poslednjem

trenutku

produio

ivot

za

Znak za poetak kraja bio je dolazak dva nemaka vojna

automobila u kojima su sedeli gestapovci, lanovi komisije
za streljanja. Meu njima je obavezno bio major Jung. Tada
su kamioni kretali prema Avalskom drumu. U njima su bili
vezani zatoenici, a iza njih motrei na svaki pokret, sedali
su esesovci pod lemovima, s otkoenim mainkama. Jedan
automobil kretao je na elu, a drugi se zadravao na zaelju
kolone kamiona. Na kraju su uskakali u motocikl Vujkovi i
Kriger.179
Dani prozivki bili su dani iscrpljujueg psihikog napora.
Naroito za zatoenike smetene u sobama smrti. Mnogi ih
svrstavaju u najtee trenutke u ivotu. Poosebno teko bilo
je iekivanje od poetka priprema do prozivke, od donoenja
ica za vezivanje do izlaska kamiona iz logorskog kruga. Za
svo to vreme na Banjici se oseala uskomeanost: uo se bat
koraka, otkljuavanje vrata, zapitkivanje kljuara da li se u
sobi nalaze lica koja e se oevidno nai na spisku, kljocanje
obaraa na pukama straara, huka motora prilikom polaska.
Psihika reakcija prozvanih je bila paradoksalna. Iekivanja
pred itanje kao da je nestajalo, a ono to je sledilo primano
je kao neminovnost. Tada je iz njih buknuo poslednji svesni
otpor. Najee parole koje su izvikivali bile su: ivela slo
boda! Zivela Komunistika partija Jugoslavije! Ziveo Sta
ljin!180
Posle odlaska kamiona u sobama je vladao tajac. Ponovo
su otvarani prozori koji su se po nareenju logorske uprave
morali zatvarati za vreme izvoenja zatoenika u kamione.
Iako su ti prozori bili premazani masnom bojom, logorai su
budno pratili ta se deavalo u dvoritu. Noktom ili kakvim
tvrdim predmetom, oni su grebali na pojedinim mestima boju
da bi mogli da vide kako im drugovi odlaze. Kada se sve uti
alo, opratali su se od njih po pravilu minutom utanja. Od
preivljenih trenutaka mnogi su posle prozivke legali na pod
1,8 IAB BL 537 i 621, seanja Miloa i Danke Baji i Voje Tutunovia.
179 IAB BL 776, seanje Lazara Spalevia.
180 IAB BL, seanje Viadana Zeravia.

145

i padali u dreme. Drugi su se nemirno etali po sobi. A kada

bi se pribrala snaga tiho bi se zapevuilo ili bi se prepria
vali minuli dogaaji, ukazivalo na primere junakog dranja.
Onda bi se kucanjem u zid razmenjivala obavetenja s dru
gim sobama i utvrivao broj pogubljenih.181
181
IAB BL 192, seanje dr Stefana elinea. Evo jo dva karak
teristina opisa prozivki koja potiu od ljudi iz razliitih sredina
i raznog obrazovanja:
I negde oko 9 sati doe doktor Jung. Kada on doe, onda znaj
da je pokolj. I doao je jo jedan mali narednik feldvebel i on je
donosio icu. Doao je u kolima i mi smo gledali s prozora, sa strane,
i vidimo da izvlai ispod zadnjeg sedita onu icu. Rekoh: Evo ga, goto
vo je! I tu se uzmuvae. Negde oko 10 sati otvore se vrata. Mi smo
morali u dva reda da se postrojimo a nas 160 to je grdno. ujemo,
vrata se otvaraju i ulazi Kriger i jo dvojica sa mainkama pored
njega. On onako mali a ti stoji i eka. U onom momentu ovek ne
zna za sebe, postaje prosto napola izgubljen ovek. uje neto jei oko
tebe. Kriger govori: Koga budem prozvao, neka uzme stvari i ide na
nad u Nemaku. Mislimo: jadna ti Nemaka... (IAB BL 769, se
anje Sloboana Staniia iz Mladenovca).
... U momentu je zavladala tiina. ula se u hodniku neka zveka gvozdenih okova s vrata i otvaranje ostalih soba. Najzad se otva
raju vrata dvanaestice. Ulazi kljuar Milan, jedan meu najpoverljivijim kljuarima logora i nareuje da se svi prozori odmah zatvore.
Niko se nije usudio da ih otvori, dok on to ne odobri. Sada je uznemi
renost kulminirala. Misli su se redale. uju se um i zveket pri otva
ranju velike gvozdene kapije na ulazu. Breket motora cmo-sivih ma
rica i kripa po ledu i snegu jasno dopiru do naih uiju. Ulazi jedna,
druga, trea i etvrta marica. Sve su se namestile pred samim ulazom
u zgradu. Neki drugovi meu nama skidaju kapute i cipele i daju ih
drugima, za koje se pretpostavljalo da za sada nee biti streljani. Svi
prozori marica su zatiti zavesama. Otvaraju se vrata na zadnjoj
strani velikog autobusa i sada ekaju samo ljudski tovar... Sve se
deavalo filmskom brzinom. Utom dolazi jedan osobni automobil s
nekim gestapovcima. Prije njih je stigao iz varoi Kriger na moto
ciklu, logorski krvavi kurir, jer je uvek stavljan u pokret kada se izvr
avaju kazne... Ulazi Vujkovi, dok u hodniku iza vrata stoje nemaki faistiki delati pod lemovima, s orujem na gotovs, ekajui
svoje rtve. Kroz krupne, crno uokvirene naoari Vujkovi je zmijski
preletao pogledom po sobi. Vrata su stajala otvorena jednim krilom.
Vujkovi je poeo da proziva jednog po jednog iz liste koju je drao
u rukama. Neki drugovi kupili su svoje stvari, drugi su ih odmah delili po sobi. Saputali su drugovima oko sebe poslednje poruke... Svaki
drug koji je prozvan javljao se, hrabro i dostojanstveno izlazio napolje
i s prezirom otklanjao glavu pri prolazu pored Vujkovia. Kada je pro
zvan jedan drug, metalski radnik, Vujkovi ga je zaustavio i pitao
gde su mu stvari. On, mu je hrabro i otro odgovorio da nema drugih

146

Pravo iz hodnika zatoenici su ubacivani u kamione da

se iz soba ne bi moglo proceniti koliki je broj izvedenih i kako
su se ponaali na svom putu k poslednjem konaitu. Nemaki
vojnici i andarmi su ih prilikom sprovoenja kundaili za sva
ki sumnjivi pokret i svaku izgovorenu re. Cesto su ih tukli
pendrecima po ustima. A rei je uvek bilo. I kakvih rei: onih
kojima se klie slobodi, pravdi, borbi, a pod noge ubicama
baca prezir.
Samo mitraljeski rafali na stratitu mogli su da prekinu
plamene parole koje su izvikivane iz stegnutih grla. Bile su
razliite. O njima su se zatoenici dogovarali pred velike od
mazde. Ponekad su uvebavali i stroficu borbene pesme koju
e otpevati.
Svako vreme imalo je svoje karakteristike, svoja lica i
nalija, svoje heroje, koji su mnogo meseci kasnije pominjani
u logorskim kruocima. Njihovo junatvo osetno je doprinosilo
bodrenju preostalih zatoenika i optem snaenju morala u
logoru na Banjici.
Gvozdenija iti pitala je posle prozivke drugarice u svo
joj sobi da li je dobra parola za koju se opredelila: ivela
oslobodilaka borba srpskog naroda.182
Vasiliju Stamenkovi, uhvaenu prilikom paljenja nepri
jateljske tampe u Beogradu, Vujkovi je ispratio u Jajince
recima: Gde ti je familija? Doi e na red i oni! A kada je
17. decembra sa lanovima Mesnog komiteta KPJ za Beograd
stvari. Znajui kuda ide, on je sve svoje stvari ostavio da hi ne bi
ostavio delatima... Zver u krupnim naoarima zavri prozivku i
pita da li su svi prozvani izali, a potom izae i zatvorie se vrata, a
da mu niko nita nije odgovorio. Ostali smo kao skamenjeni, bez misli,
bez saznanja koji su sve drugovi izali. Oslukivali smo i oekivali
ta e biti dalje. Bili smo bespomoni, ali misli su nam se slivale u
jedno: pobeda je na strani naroda, doi e sloboda.
Hodnikom odjekuju poslednji koraci. Zavren je posao i po osta
lim soboma. Velika kapija logora se otvara. Pred zgradom guva, ali
ne moemo zakljuiti ta je. Svakako sada pune autobuse, dok su stra
dari i gestapovci okolo. Prvi autobus sa zatvorenim prozorima izae
kroz veliku kapiju i okrenu levo, put Jajinaca. Drugi za njim, pa trei
i etvrti. Na zaelju osobni automobil sa doktorom Jungom i nekoliko
esesovaca. I poslednji krvavi kurir sa Krigerom i Vujkoviem. (Se
anje Petra Stamatovia, upueno kao rukopis Sekciji bivih zatoenika
Banjikog logora.)
182 Na osnovu prianja Mileve uri autoru.

147

prozvan njen brat Boidar Stamenkovi, ef logora je procedio kroz zube: U kui Mitrovia i Stamenkovia samo mievi
nisu komunisti! I zaista ove revolucionarne porodice platile su
veliki danak u krvi Banjikom logoru.18-''
Zarobljeni partizan Boa (po drugim seanjima Moma) Jeremi, koji je po svom ponaanju sluio kao uzor u sobi, skinuo
je sa sebe gunj i mirno rekao, im je prozvan: Evo, drugovi,
neka uzme neko od vas dok na njega ne doe red. Vujkovi
je poeo da besni, a Jeremi mu je mirno odvratio: Polako,
krvnie, stii e! Izaao je sav modar od udaraca.184 Sekre
tar Sreskog komiteta SKOJ-a za kosmajski srez, mlada ui
teljica Ruica Milovanovi takoe je energino odbila da sa
sobom ponese stvari. Ovi primeri iz rane faze terora u logoru
na Banjici urodili su plodom. Kasnije je sve vie ljudi ostav
ljalo svoje stvari u sobama da ih se ne domognu nacistiki
neprijatelji.185
Uitelj Nikola Vukoti, svima je imponovao svojim doslednim stavom. Jednom prilikom pokuao je Dragia Konti,
njegov drug iz sobe, da mu stavi u dep neto hleba i hrane.
Bilo je to u vreme najvee gladi, strane 1942. godine. Odbio
je da primi: Hvala ti, drue, ali meni ne treba, daj nekome
drugom koji ima izgleda da preivi.186
O
poslednjim danima preteno mladih ljudi, koji su od
vedeni skupa s Tatiem, streljanih u znak odmazde za kanja
vanje policijskog agenta Kosmajca,187 ostavio je nadahnutu zabeleku dr Stevan Delineo, tada asistent Beogradskog univer
ziteta, jedan od zatoenika koji su najdue proveli U logoru
na Banjici od
kraja 1941. godine do rasformiranja logora,
3. oktobra 1944. godine. Prema njegovom
zapisu,ovi mladi
ljudi proveli su poslednju no u sabirnoj sobi za streljanje u
pesmi, kako se esto praktikovalo na Banjici. Nijedan od njih
nije oka sklopio. Preko noi su isekli cipele da ih okupatorska
noga ne bi oskrnavila. Izjutra rano su se meu sobom izljubili,
a kada su se na vratima pojavili Vujkovi i Fridrih doekali
su ih pesmom: Hej Sloveni. Na pretnje i udarce nisu se
183
184
185
188
187

IAB BL 611, seanje Rodoljuba Andria.

IAB BL 611, seanje Rodoljuba Andria.
Seanje Ivanke Nedi i Ilije Vojvodia.
IAB BL 610, seanje Gojka Babia.
Seanje Danke Karii-Baji.

osvrtali. Bili su do te mere pretueni da su na kolenima ula

zili u maricu. Ipak su Nemcima, andarmima i policijskim
agentima dobacivali: Dole faizam! Dole izdajnici! ivela Sov
jetska Rusija! iveo Tito!
Stefan Delineo ostavio je dirljivu zabeleku i o ponaanju
i rezonovanju Branka Jovanovia, uenika prvog razreda sred
nje tehnike kole u Beogradu, sina jednog beogradskog po
sluitelja. Kada je pred jesen 1941. godine sa svojim kolskim
drugom krenuo put Uica da stupi u partizane, najpre ih zbog
nedoraslosti nisu hteli primiti ni u jednu jedinicu. Ali oni
su u stopu pratili jednu partizansku grupu na slobodnoj teri
toriji. Dokopali su se puke od poginulog nemakog vojnika.
Kada je jedan od njih pucao, stavljao je drugome puku na
rame. Jo su bili nejaki, ali su ih posle takve istrajnosti pri
mili u partizane i kao takvi su zarobljeni. Jovanovi je dospeo
u Banjiki logor s veom grupom iz Uica 25. decembra 1941.
godine. Stevan Delineo ga opisuje kao deaka s ogromnim
cipelama na nogama i ajkaom navuenom preko uiju. Ali,
ako jo nije bio stasao, njegova razmiljanja su bila vie nego
muka.
Drue profesore govorio je elineu prvi maii
se bacaju u vodu. Na prvi poraz nas nije unitio. Pobediemo. Ne ja. Ja u u Jajince. Ali pobedie oni koji su preli
preko Drine. Vratie se iz Bosne. Sigurno e se vratiti.188
Posebnu hrabrost ispoljavale su ene iz sobe smrti prili
kom prozivki za streljanje. Isto onako kao to su se samopregorno borile u partizanskim odredima ili na ilegalnom partij
skom radu. Kada su odvoene Desanka Brki, Nana Nedeljkovi, Desanka Petrovi i Natalija Dugoevi plj uvale su u lice
Vujkoviu i Krigeru.ls9
Mlada generacija, posebno pohapeni skojevci, trudili su
se da u niemu ne zaostanu za svojim prekaljenim starijim
drugovima. Ramiz Pruevi, ilegalac iz Novog Pazara, sea se
jednog mladia koji je posle sasluavanja donesen na ebetu
u sobu. Bio je nepokretan, izubijan, s iskidanim krvnim su
dovima. Ipak je u logoru imao dovoljno snage da okuplja oko
sebe druge mlade ljude i da im dri teorijski as. Kada ga
188
189

IAB BL 192, seanje Stefana elinea.

IAB BL 207, seanje Ruice Radi.

je Vujkovi prozvao, on mu je mirno odvratio: Saekaj da

v
v
i Qfl
zavrim cas.1
Kada je prozvan beogradski omladinac Maksim Divni tukica, drugovi su pokuavali da ga tee. No, njemu uteha nije
bila potrebna. Nijednog asa nije pokazivao znakove slabosti.
Rekao je samo da ali to ga odmah nisu izveli, jer se pred njim
nalazi jo jedna besmislena no. Kolektivci su mu dali da po
nese paketi suvih ljiva i on ih je cele noi grickao. Izaao
je pribrano i tiho.191
Meu onima koji su zadrani u seanjima, esto su u lo
gorskim sobama pominjani Ilija Dardi, Sanda Jagodinac, Mar
ko Terzi, Lako mit, Rajak Pavievi i gotovo svi Bajinobatanci. Pominjani su predratni komunisti i partizani, svesni
i due organizovani borci, ali i mnogi neuki ljudi, poneseni
emocijama i rodoljubljem. Meu njima se isticala nepismena
Ciganka Stana Mihailovi, partizanski kurir.192
Po izvanrednom dranju zapamen je takoe Mia Radobolja, otrouman, hitar i veoma dobroduan ovek, zarobljen
kao partizan krajem 1943. godine. Odvano je prolazio pored
policijskih agenata, grdio ih je kao izrode koji su se prodali
Nemcima i snanim glasom izvikivao parole o slobodnoj su
tranjici. eleo je da u poslednjem asu iskae sve najlepe
boje onog sna za koji se rtvovao. Dok je mimo njih prolazio,
Policijski agenti su ga izboli noevima na 13 mesta.193
Kako se pobeda pribliavala, faistike zveri bivale su sve
krvoednije. Nastavljale su da obavljaju priljeno svoj krv
niki posao. Na njihov bezoan podsmeh, zatoenici streljani
u poslednjim grupama drali su se jednako dostojanstveno kao
i njihovi prethodnici, mada se kraj rata pribliavao pa im je
moralo biti teko da nestanu na pragu slobode. Sedmog sep
tembra 1944. godine meu poslednjima su prozvane Danica
Lonar, Srbijanka Bukumirovi, Vera Sokolova i druge. Pri
likom izlaska iz triesetosmice okrenule su se ostalim zatoenicama
i
pozdravile
ih stegnutim
pesnicama.
Policijskim
Na osnovu kazivanja Ramiza Pruevia autoru.
IAB BL 610, seanje Gojka Babia.
192 IAB BL 409,
seanje Bose Jovi.
103 IAB
BL 537, seanje Miloa Bajia.
191

agentima koji su ih pratili pretile su budunou. Nazvale su

ih faistikim zmijama.194
Posle prozivke ene su kitile kose crvenim manama,
uredno se eljale, oblaile najlepe haljine koje su imale.
Zelele su da i na taj nain demonstriraju svoju vezanost za
ivot i u smrti, da izgledaju pristojno i ponosno. Kada je pro
zvana 1. oktobra 1943. godine, Ljubica Novakov je obukla cr
venu haljinu, koju nije htela da skine iako su je tukli pen
drecima. Leposava Stamenkovi, streljana istog dana, nasmejala se u lice Vujkoviu: Faistiki gade, uskoro e za mnom,
biu osveena!195
Duan Bogdanovi, publicista, ovek izuzetno snane kon
strukcije i visokog rasta, duboko oseajan i moralan, koji je
jo u zatvoru imao smelosti da Beareviu kae da se sveo na
ulogu bednog faistikog sluge, streljan je zajedno s Miom
Hadoboljom. Prilikom izvoenja koraao je dostojanstveno do
bacujui ubicatila da e koliko sutra iskusiti zasluenu kaznu
od naroda ije najbolje sinove zverski mue i unitavaju. Do
veo je do besa Svetozara Vujkovia i Raana Grujiia, koji
su bili prisutni u logorskom krugu. Jedan od njih je viknuo:
Bodi! Kao pomamni policijski agenti su povadili kame i
jurnuli na vezane ljude.196
No, nisu samo komunisti, oelieni u mnogim predratnim
i ratnim bitkama, polazili na stratite tako hrabro. inili
su to i mnogi drugi, znani i neznani rodoljubi, jednostavni lju
di iz naroda. Po svojoj izuzetnosti izdvajaju se dva sluaja,
koji e biti zabeleeni.
Jednog pukovnika bive Jugoslovenske vojske, koji je
odbio da ide u zarobljenitvo, poveli su 1942. godine na gru
dobran. Vujkovi mu je rekao da se okrene k zidu. Odbio je
reima: Ne, hou da gledam u oi svojoj brai, da vidim ka
ko polaze u smrt za slobodu. Ovaj dogaaj opisali su Voja
Tutunovi i Dragi Radovanovi, koji su radili u logorskoj ra
dionici. Upravo kada je vreno streljanje popravljali su elektroinstalacije u podrumu logorske zgrade. Ugurali su ih u klo
zet, iz koga su posmatrali ceo prizor. Pukovnika je vodio Kri
ger. Vujkovi ga je ponovo zapitao da li mu neto treba. Od
Saoptenje br. 44, str. 504.
Saoptenje br. 44 Dravne komisije, str. 504.
198 Seanje Ivanke Nedi.

194
195

151

govorio je da mu nita nije potrebno i da mirno odlazi u smrt,

svesan da onaj divljak Hitler nikada nee pobediti.197
Danilo Maslea, metalski radnik, u logoru loa na kazanu za parenje odee, sea se jednog sluaja, koji po svojoj
epici podsea na antike tragedije. Kada je Kriger priao da
vee jednog svetenika iz Prokuplja, ovaj mu je rekao tonom
naglaenog prezira: Mome, svaki Juda prima za svoj rad
srebrenjake. Poto ti danas radi tako naporan posao, uzmi
ovih 500 dinara pruio mu je novanicu i popij veeras
pivo to me vezuje.

Otpor teroru
Izdvojeni od spoljnjeg sveta visokim zidom s kupolama
i mitraljezima, izdeljeni meu sobom reetkama po hodnicima
i holovima, katancima i gvozdenim polugama na vratima soba
u koje su razmetani, izloeni svakodnevnom teroru i pretnjama, prozivkama i odvoenju na statite, zatoenici logora
na Banjici imali su snage da odole svim nedaama. Nisu svoj
logorski ivot svodili na pasivno iekivanje smrti, ve su na
stojali da ga osmisle borbom za pruanje otpora teroru, raz
otkrivanje moralne bede zloinaca i uzleta slobodarske misli,
koja se ne moe zatvoriti ni u kakvu tamnicu, niti zaustaviti
puanim rafalima.
Od vremena kada su na Banjicu dovedeni preventivno
uhapeni komunisti, pa do poslednjih nedelja pred rasformiranje
logora postojano su negovali razne forme politikog i kulturnog
rada, prilagoene uslovima terora i smrti. Njihov osnovni smi
sao bio je u tome da bezizlaznosti i beznau, u koje ih je gu
rao nacistiki neprijatelj, zadojen rasistikom ideologijom i
spreman na genocid, suprotstave moralne vrednosti drugaijeg
sveta zasnovanog na slobodi, jednakosti i ljudskom dostojan
stvu. Noeni tim jedrima zatoenici Banjikog logora su se
trudili da ogore asno i da iz riznice svog sveukupnog zna
nja, iz iskustva revolucionarne borbe i narodnooslobodilakog
rata, prenose najbolji deo svojih snova jedni na druge, od sobe
do sobe, od grupe do grupe, sa starih na mlade, sa onih iji
i IAB BL 621.

152

su vidokrug i kultura bili iri na one ija su saznanja jo bila

skuena, s osuenika na smrt na one koji su imali izgleda da
preive logorsku golgotu.
U tom smislu u kui smrti nalazila se kola ivota.
Otpor je poinjao tako rei od samog hapenja, na saslu
anjima, a zavravao se sa rafalima i poslednjim dahom na
stratitu. Oni koji su internirani u nacistike logore irom
porobljene Evrope nastojali su da u novu sredinu presade duh
samopregora, borbenosti i rugarstva kojim su se zadojili iza
banjikih zidina.
Uhapeni rodoljubi odupirali su se na sasluanjima pri
krivanjem to vie injenica od okupatorskih i kolaboracionistikih policijskih organa, koji su najhrabrije bacali na naj
vee muke. Neki nisu eleli da kau ni kako se zovu. Neki su
uprkos suoavanjima odbijali da prihvate bilo kakvu optubu.
Uostalom, neka o njima govore odabrani zapisnici sa saslua
nja.199
Bilo je i manje otpornih, koji su otkrivali samo ono to
je nuno, o emu je policija imala dokaze u prethodnoj istra
zi. Bilo je i izdaje, ali ona je ostala minorna u poreenju sa
nastojanjima veine da ostane asna. Otpor se nastavljao po
dolasku na Banjicu. Vremenom je dobijao sve razuenije ob
like, o kojima e biti rei na narednim stranicama.

Politike aktivnosti
Heterogen sastav zatoenika, meu kojima je bilo poodav
no osedelih staraca i golobradih mladia, akademika i nepi
smenih gortaka, ljudi iz razliitih sredina i raznih nacional
nosti, politikih krivaca, ali i kriminalaca, crnoberzijanaca,
prostitutki i prestupnika, kao i lica uhapenih u racijama po
raznim osnovama, nije omoguavao potpuno jedinstvo misli i
akcija.
Politiki krivci inili su ipak ogromnu veinu sastava
banjikih soba. Ali u tom sastavu bilo je pored komunista,
antifaista i rodoljuba naklonjenih narodnoosloboilakom po
189
pj-iiau se sasluanja Desanke Leaji, Nikole Manojlovia,
Nade Vuksan, Milice Radulaki, Nikole Kneevia, Dragutina Filipovia,.
Olge T. Jovanovi, Danke Karii, Jakova ivanovia.

kretu i pristalica ravnogorskog pokreta Drae Mihailovia, obavetajaca, stranih dravljana i drugih uhapenika koji su po
oceni nacistikog okupatora bili nepoudni za njegov red i
poredak. Njihova reagovanja morala su u raznim situacijama
da budu razliita. Drukije su se ponaali komunisti, druk
ije etnici, drukije prestupnici.
Moe se sa sigurnou govoriti o tome da su peat pona
anju i radu u Banjikom logoru, obeleja po kojima su to
ponaanje zapamtili i prijatelji i neprijatelji, davali uesnici
narodnooslobodilakog pokreta, Ne samo zato to su bili naj
brojniji ve pre svega po borbenosti, homogenosti i visokom
moralu. Oni su nastjali da visoko iznad smrti i terora dre uz
dignutu zastavu oslobodilake borbe, u koju su ugradili svoje
ivote.
Upravo
zahvaljujui
njihovom
samopregoru
moe
se
potvrditi istinitost odmerenih rei koje je u svojim seanjima
zapisala Jelena Popovi, jedna od zatoenica od prvih meseci
postojanja Banjikog logora: Uprkos svim nedaama, atmo
sferi umiranja, gladovanja i muka, boletina i tuge za izgub
ljenim ivotnim radostima, moral politikih krivaca bio je po
stojano na zavidnom nivou.200
Ovo isto tvrenje kondenzovano je u materijalima Drav
ne komisije za utvrivanje zloina okupatora i njihovih po
magaa sledeim zakljukom: Dranje i ponaanje rtava u
logoru na Banjici bilo je skoro uvek dostojanstveno i esto
herojsko. Pred zloincima nisu one nikada pokleknule, niti
se pokazale kolebljivim ili za sebe zabrinutim.201
Da bi se izbegla svaka nedoumica, mora se razjasniti u
kojoj meri je prihvatljiv termin rtve: samo utoliko ukoliko
se pod njim podrazumevaju odnos okupatora prema zatoe
nicima, njegova zverstva i genocid. Zatoenici se nisu sma
trali rtvama, njihov odnos prema okupatoru i logorskim vla
stima ostao je borben do poslednjeg daha. Za mnoge od njih
logor na Banjici je bio poslednje borbeno poprite, na kome
su i vezani smelo gledali u puane cevi neprijatelja. Do tog
zavrnog ina ustrajavali su u svom opredeljenju svim sred
stvima koja su im stajala na raspolaganju u skuenim logor2W
201

patora.

154

IAB BL 207.
Saoptenje br. 44 Dravne komisije za utvrivanje zloina oku

skim prilikama: rcju, drugarstvom, prezirom prema krvnici

ma, politikom i kulturnom delatnou, poslenjim borbenim
poklikom.
Zato bi bilo pogreno kada bi se tvrdilo da su hapenja i
streljanja, ponienja i stradanja jedina obeleja logora na Ba
njici. Ona jesu bila njegov bitan sastavni deo, ali samo jedan
deo istine o ivotu i smrti zatoenika. Istina se ne bi dorekla
ako se ne bi istaklo da su slabost i kukaviluk bili retkost na
beskrajnoj traci pogubljenja. Ni kada bi se pomenuli samo
primeri stojikog i junakog podnoenja nedaa.
Logor na Banjici bio je pre svega jedna snana, otporna
i dobro organizovana zajednica, sa vrstim moralom i poseb
nim vidovima borbe za podizanje svesti. U njemu se stvarao
tipian lik logoraa. Bio je to ovek koji je znao ta ga eka,
a ipak se trudio da ostane hrabar i koristan, agilan i samopregoran, s izvanredno razvijenim smislom za zajednicu i za drugarstvo. eleo je da ostane poten i uveren u konanu pobedu
ideala za koje se borio. Takav ne bi mogao postati sam po
sebi. Za takav odnos je, pored svesti koju je poneo sobom iz
slobode, bila potrebna i jedna primerna zajednica, koja je ve
izgradila i uvala svoj vrsti moral i prenosila ga sa genera
cije na generaciju, ako tako sme da se nazove ono stalno smenjivanje ljudi u logorskim sobama, od kojih su jedni odlazi
li na streljanje ili u nemaku internaciju, a drugi dolazili na
Banjicu.
Onaj ko je dospeo u kuu smrti na domaku Beograda
odista je teko izlazio itav. Ipak je ivot bio najhitnije obeleje logorske atmosfere. Od trenutka kada se logorska kapija
zatvarala iza marice koja je dovozila nove uhapenike, pa
do trenutka kada je ona odvozila svoj ljudski tovar na stratite, preostajali su za nekoga dani ivota, za nekoga meseci,
a retko i godine. Teilo se da to vreme ne proe u zaludnom
iekivanju, ve da bude ispunjeno to sadrajnijim radom.
Znajui da nema emu dobrom da se nada, ovek bi mo
gao da se povue u jedan ugao i da dogori nezapaeno. Da li
bi bilo razloga da mu se za to prebaci? Mogao je da jadikuje
i umire svako jutro ponovo. To bi bilo neprijatno za okolinu
i tetno za moral celine. Mogao je da prezre neprijatelja, ak
da se potue s tamniarom da bi prekratio muke. Zatoenici
na Banjici poli su drugim putem: negovali su oseanje da
155

ive u razdoblju velikih promena za koje se vredi rtvovati;

teili su da meusobno uspostave odnose zasnovane na ovekoljublju, uzajamnom poverenju i primernom drugarstvu. Me
todama fizikog i psihikog muenja suprotstavili su se organizovanim radom. Ideal im je bio da ive po najboljim ljud
skim merilima i da svoju delatnost usmere na jaanje bor
benog, nesalomljivog duha u logoru.
Zato povest o Banjikom logoru nije pria samo o heroj
skom dranju pojedinaca, ve pre svega o malom oveku koga
su inili
velikim nastupajui
revolucionarni preobraaji.
O
oveku koji je hteo da do kraja ostane njihov sastavni deo,
mada je svu zamanost i sloenost doba koje nailazi ponekad
samo nasluivao. Suzbijanje sebinosti, razvijanje smisla za
zajednicu, negovanje drugarstva gotovo do poetinosti i su
protstavljanje ljudskoj nehumanosti koju je nametao faizam
: to su bile niti od kojih je vremenom izatkan lik uzornog
borca-logoraa.
Odranije je poznata tenja politikih krivaca da vreme
provedeno po zatvorima korisno upotrebi za uenje, pisanje,
prevoenje ili bilo kakav koristan stvaralaki rad. Ta tenja
odrala se za sve vreme i u logoru na Banjici, iako je on bio
kua smrti i posebnog zlostavljanja. Odrao se, iako se nije
moglo ni pomiljati na javno posedovanje knjiga, ak ni beletristikih, hartije, pribora za pisanje ili za rune radove. Za
malu olovku, ako bi na pretresu bila pronaena mogla je lako
da ode glava. Logorai su zato bili prinueni da se oslanjaju
preteno na svoju dobru memoriju. Udruivali su se U kru
oke, diskutovali o dogaajima kod nas i u svetu i o logorskim
prilikama, pokuavali da ih objasne i da im odrede politiki
smisao. Kasnije su kruoci postajali sve razueniji. U njima
su se prepriavali doivljaji pojedinaca iz narodnooslobodilakog rata ili iz predratnog revolucionarnog pokreta uee
u radnikim demonstracijama, trajkovima i drugim akcijama

evocirane su uspomene na herojsko dranje nekih drugova

pre logora i u logoru. Kruoci su vremenom prerastali u pra
ve male logorske univerzitete sa irokim izborom tema.202202
Vid. od istog autora Banjike pozornice i katedre, Godinjak
grada Beograda, VIII, 1961, str. 371390.

156

Politiki i kulturni rad je tradicija komunista. On se iz

predratnih kazamata preneo i u okupacijske zatvore i logore,
mada su u njima mogunosti za vee poduhvate bile suene.
Druenje zatvorenika u intervalima izmeu dva sasluanja i
postepeno sticanje meusobnog poverenja bili su pretpostavke
za prve oblike politikog rada. Takav rad postojao je ve me
u preventivno uhapenim komunistima, kasnijim banjikim
zatoenicima. Svaki zatvorenik izlagao je ono to je znao iz
raznih oblasti marksizma: klasne borbe, objanjenja pojave
faizma i uslova za predstojei optenarodni ustanak. Govo
rilo se o ilegalnim akcijama u kojima su pojedinci uestvovali,
revolucionarnoj borbi kod nas i u svetu, ueu u panskom
graanskom ratu. Svako je ponaosob iznosio svoje miljenje o
razvoju drugog svetskog rata. Poto su prvi uhapenici bili
gotovo svi komunisti, smatrali su da u zatvoru pripadaju jed
noj partijskoj organizaciji.203
Da se ova tradicija odravala i kasnije potvruje opis
Radomira Radovia Race, slubenika iz Novog Sada, koji
se odnosi na sobu broj 15 u potkrovlju krcatog zatvora Upra
ve grada Beograda na Obilievom vencu krajem 1942. i po
etkom 1943. godine.
Meu predavanjima koja su tada odravana pominju se
ove teme: obaveze klasne uzajamne pomoi (u znak podrke
kolektivnoj ishrani), razvoj proleterskih revolucija u Aziji,
znaaj partizanske borbe, Sokrat i njegovo uenje. Vran pre
dava bio je Nedim Kulenovi, prema ondanjim merilima
dobar poznavalac marksizma. Izvrsno ga je dopunjavao ivah
ni Bosanac Popadi, koji je na sebe preuzeo ulogu prakti
ara. Dok je Kulenovi drao moralne pridike priglupom
kljuaru, da neim zaokupi njegovu panju, hitri Popadi je
primao i razailjao poruke drugim sobama, odravao vezu sa
zatvorom u uinoj ulici, pritvorenikom bolnicom i Banji
kim logorom, u koji su slati podaci o toku pojedinih isleenja, pretuenim i direktno iz zatvora izvedenim licima na
streljanje i slino. Veze su odravane preko podmitljivih straara i zatvorenika koji su premetani iz jednog zatvora u
drugi, ili banjikih zatoenika koji su dolazili na naknadna
sasluanja i vraani u logor. Ova grupa zatvorenika, koja je
203

IAB BL 215, seanje Branislava Milenkovia.

157

kasnije upuena na Banjicu,

jednom partijskom aktivu.204

smatrala

je

t^oe

da

pripada

Praksa obrazovanja samoniklih partijskih aktiva zadrala

se prvih meseci i u logoru na Banjici. Osnovni zadaci ovih
aktiva bili su povezivanje izolovanih grupa politikih aktivista
iz raznih banjikih soba, uzajamna pomo u radu na savla
ivanju unutranjih slabosti i tekoa i unapreenje organizovanog rada.
Dok je krajem 1941. godine u sobi broj 13 boravila Ivan
ka Muaevi, koja je kasnije spasena akcijom udarne desetine
s akuerskog odeljenja Opte dravne bolnice, na njenu inici
jativu bila je pokrenuta akcija za proveravanje dranja poje
dinih drugova i drugarica prilikom isleenja u Specijalnoj
policiji. Ovaj partijski aktiv je posle proveravanja dobijenih
podataka zauzimao o njima odreeniji stav. Osim toga, radio
je na organizovanju zajednike ishrane, na pomaganju u odei
i obui slabije odevenih i obuvenih zatoenika. Posebna briga
usredsreena je na bolesnice i trudnice u sobi Radmilu
Rajkovi, Ivanku Nedi i Ivanku Muaevi. lanovi aktiva
zalagali su se da preko sobnog stareine, Austrijanke Hilde,
nagovori majora Junga da poalje trudnice u bolnicu.205
Slian aktiv nazvan sudom asti bio je formiran i u
sobi broj 12 i na drugim mestima. Sud asti ispitivao je svakog
novodolog zatoenika kako je i zato uhapen, pokuavao da
sazna kako je izdrao policijsku torturu i prema prikupljenim
podacima donosio odluku kako e se soba prema njemu op
hoditi.206
Jedan od najustaljenijih vidova borbe protiv izdajnika bio
je bojkot. Prvi drastian primer bojkota primenjen je protiv
Vladimira Rajkovia, koji je pao policiji u ruke posle poku
aja atentata na Antimasonskoj zliobi u Beogradu. Kada je
do logora dopro glas o njegovim slabostima, koji je dopunjen
kasnijim Rajkovievim cinkarenjem drugova u sobi, niko s
njim vie nije hteo da progovori ni rei, niti da bilo ta od
njega primi. Uskraena mu je ak mogunost da povue dim
204 Na osnovu teksta Raomira Radovia upuenog Sekciji bivih
interniraca logora na Banjici.
205 IAB BL 207.
2M IAB BL 197, seanje Duana Azanjca.

158

iz cigarete koja je kruila meu puaima. Koristila se svaka

prilika da mu se pokae koliko je nepoeljan.207
Bojkotom kao sredstvom politike borbe posluili su se za
toenici u sobi broj tri igoui Petra Ristia, preciznog me
haniara, lana Mesnog komiteta KPJ za Beograd, koji je
Specijalnoj policiji otkrio mnoge beogradske partijske kadrove,
meu njima Jelenu etkovi, sekretara Mesnog komiteta KPJ
za Beograd, i atentatore na policijske agente ora Kosmajca
i Obrada Zalada.208 Otrom bojkotu bili su 1944. godine izlo
eni Vera Mileti,209 zatim Duan Jovanovi ua, pa i Vasilija Buha.210 Kod stava prema Vasiliji Buhi dolo je do podeljenih miljenja i u sobi broj tri u kojoj je on provodio poslednje dane i u elom logoru. Naime, Buha je kao partijski
rukovodilac visokog ranga uspeo da nametne svoj autoritet,
da organizuje sprovoenje nekih akcija (kolektivizacija cele
sobe, bolje funkcionisanje veza meu sobama), ak da raspo
redi konkretna zaduenja za izvrenje proboja iz logora, do
koga nikad nije dolo. Zbog toga su o njegovoj delatnosti u
logorskoj sredini miljenja do danas ostala podeljena, pa mu
jedan deo bivih zatoenika pripisuje unapreenje organi
zacije.211
Bojkot je sprovoen prema svakome u ije se dobre namere sumnjalo. Podozrivost su uvek izazivali oni pojedinci koji
su pokuavali da odu na raport u kancelariju efa logora
Svetozara Vujkovia. Takvi postupci su tumaeni kao nasto
janje da se sitnim cinkarenjem iskupi glava. Grupa uikih
partizana, primenila je sprovoenje bojkota prema svom saborcu Biorcu, eleznikom inovniku, u poetku tamnovanja
rado vienom drugu, samo zato to se esto nalazio pred vra
tima kada su hodnikom prolazili policijski agenti.212
Mada organizovanog politikog rada u punom smislu rei nije moglo biti, poto nisu postojale stalne veze s partij
skim rukovodstvom u Beogradu, opredeljeni komunisti i skojevci su se i u sledeim godinama okupljali, stvarali aktive,
IAB BL 211, seanje Cede Zivadinovia.
IAB BL 610, seanje Gojka Babia.
2M IAB BL 252, seanje Jelene Lazarevi.
210 IAB, BL, seanje Svetomira Stojanovia.
211 IAB BL 678, IAB BL 639, IAB BL 293 ...
212 IAB BL 616, seanje Ljube Mlaenovia.
207

208

159

koji su ponekad nazivani partijskim elijama, ili se jednostavno

grupisali i radili na jaanju morala u logoru i omasovljenju
politikog rada.
Krajem decembra 1942. godine u sobi broj etiri organizovali su partijsku eliju Milovan Stoji Cia, jedan od ru
kovodilaca aanskog partizanskog odreda, Petar Radakovi,
student, Mile Ivkovi Cust i Mija Jovanovi. Izdvajali su se
po svom primernom, drugarskom ponaanju i agilnosti u pre
noenju vesti o zbivanjima u svetu i u zemlji, raspravama o
politikoj situaciji i jaanju logorskih kanala za povezivanje
s drugim sobama, posebno enskim.21*
U politikom ivotu i radu uvek je veliku ulogu igrala
snaga linog primera. Milutin Stoji i Mile Ivkovi, koje mnogi
zatoenici iz tog vremena istiu po uzornom ponaanju, nisu
bili usamljeni. Uvek se s posebnom osetljivou motrilo na po
naanje prvokategornika i boraca osuenih na smrt. Poto su
se nalazili stalno pod izotrenom lupom, i oni su poklanjali
veu panju svom dostojanstvu i ophoenju. Njihov primer
sledili su drugi zatoenici, posebno omladinci, od kojih su se
mnogi tek na logorskim daskama kalili, spoznavali svoje sla
bosti i trudili se da ih to pre eliminiu. Za njih je logor na
Banjici bio svojevrsna kola ne samo junatva i samopregora,
spretnosti i istrajnosti, ve i pripremanja za ivot, za bu
dua pregalatva.
Da bi se odrao moral, u enskim sobama su isticani primeri revolucionarki koje su izdrale najvea muenja u pred
ratnom periodu (iznosilo se dranje Spasenije Cane Babovi,
kojoj su trpali so u usta i nisu davali vode za pie) i partijskih
aktivistkinja u periodu okupacije koje su stojiki podnosile
muenja i izale na gubilite uzdignute glave: Zage Malivuk,
Jelene etkovi, Duke Dini, Olge Petrov, Vukice Mitrovi
i drugih.21'*
Mesecima i godinama banjiki zatoenici su pomno uvali
uspomenu na svoje najborbenije i najhrabrije drugove. No,
snaga linog primera se oseala i za vreme kraeg ili dueg
boravka istaknutih pojedinaca. Navodi se ovakav primer: sva
ka re Trajka Stamenkovia bila je za premorene, izubijane
213
214

160

IAB BL 609, seanje Mije Jovanovia.

IAB BL 207, seanje Danice Bogievi Paji.

i izgladnele zatoenike nova pilula ohrabrenja.215 Kasnije se

navode imena Slobodana Sekulia, brae Markievi, Mie Stojkovia partizana bez noge, komesara Brke, Janka Jankovia i mnogih drugih.
Odravanje politikih predavanja poelo je da se primenjuje jo od prvih dana. Kao istaknuti i nadahnuti predavai
pominje se u 1941. i 1942. godini profesor Milan Smiljani,
dr Petar Dragovi, Bogdan Velaevi, profesor Ilija Petrovi
i Ratko Drakoci.
Na predavanjima se radilo jo vie kada je karakter lo
gorskih soba postao stalniji od kraja 1942. godine. Izbor
tema bio je veoma irok. Govorilo se i diskutovalo o pitanjima
iz oblasti marksizma, drutvenih nauka, ak i nekih egzaktnih
naunih disciplina. Poto nije bilo nikakve literature, bar ne
u veini logorskih soba i u najduem logorskom periodu, po
jedinci su po seanju priali i tumaili ono to su ranije nau
ili, proitali ili saznali u logoru iz Komunistikog manifesta,
Lenjinovog dela Imperijalizam kao najvii stadijum kapita
lizma, pa i zapamene postavke iz Marksovog Kapitala, uka
zivali su na vanije lanke iz Proletera i Borbe ili na
odlomke biltena rukovodstva KPJ, objanjavali su, onako kako
su onda bili shvatane, pravne i drutvene osnove Sovjetskog
Saveza i tako dalje. Osim tumaenja politike i ratne situa
cije i upoznavanja s azbukom marksizma, vremenom se po
klanjala sve vea panja temama iz opteg obrazovanja. ak
su se odravali i kursevi za opismenjavanje nepismenih. Mo
gunosti predavaa zavisile su od sastava ljudstva u pojedinim
sobama. Tamo gde je bilo vie intelektualaca, naroito prosvetnog kadra, logorski univerziteti bili su sveobuhvatniji.
Izvlaenjem zakljuaka iz seanja preivelih zatoenika Banjikog logora dolazi se do veoma raznolike materije o kojoj je
bilo rei: predavanja o zanimljivim pitanjima iz medicine,
estetike, psihoanalize, istorije, geografije, pa ak i mineralo
gije i astronomije. Organizovani su asovi stranih jezika. Pro
fesor urovi je u sobi broj 66 drao kurseve ruskog jezika.
Jelena etkovi je do poslednjeg asa uila ruski i nemaki.216
215

IAB BL 859, seanje Jove Bosnia.

IAB BL 643, seanje Dragovana ivojinovia Crnog.

161

Kada je u novembru 1941. godine uhapena velika grupa

beogradskih intelektualaca, smetenih u sobe broj 35 i 35 u
prizemlju Banjikog logora, koji su predstavljali koncentrat
znanja iz raznih naunih disciplina, a iveli su u snoljivijim
uslovima, meu njima su, prirodno, teme predavanja bile naj
raznovrsnije.
Prema
sauvanom
dnevniku
Vladislava
Pavlovia, predratnog referenta Ministarstva socijalne politike i
narodnog zdravlja, spisak tema izgledao je ovako: Nikola Vuli, lan Srpske akademije nauka o uzrocima veliine i pa
da Rimske Imperije; dr ivoj in orevi, lan SAN o
adaptaciji ivih organizama; dr Aleksandar Beli, predsednik
SAN srpski jezik prema drugim jezicima u svetu i njegov
kratak istorijat; dr Sinia Stankovi, profesor univerziteta
individualno razvie ivih bia i Ohridsko jezero; dr Viktor
Novak, profesor univerziteta glagoljica kroz hiljadu godina
i mitos o azbuci; dr Pero Kolendi, profesor univerziteta
postanak dubrovake komedije; dr Milo uri o grkoj
tragediji; dr Vojislav Mikovi, lan SAN astronomija ne
predvidljivog; dr Ivan aja, profesor univerziteta problemi
nae ishrane; dr Ksenofon Sahovi o raku; dr Aleksandar
Leko o strukturi atoma; Boidar Kovaevi, profesor i knji
evnik o renesansi i naem srednjem veku; dr Miloje Mi
loj evi, profesor Muzike akademije i kompozitor o nacio
nalnom muzikom stilu i o Mocartu; dr Prvoslav Grisogono,
opunomoeni ministar ujedinjenje Italije; dr Milutin Nekovi, profesor univerziteta ovek u konfiniranom prosto
ru; Branko Popovi, profesor univerziteta egipatska umetnost u poreenju s grkom; dr Duan Uzelac o kliringu;
Veljko Petrovi, lan SAN i knjievnik prilike u naim
krajevima pre velike seobe Srba; dr Vaso Cubrilovi usko
ci i kneevska i plemenska samouprava kod Srba; dr Aleksije
Lebedev o raspoloivosti energije u svetu; dr Milan Markovi o Servantesu i Don Kihotu.
Inicijator predavanja bio je dr Aleksandar Beli, predsed
nik SAN i predsednik Kolareve zadubine. Jedno predavanje
odravalo se pre podne oko 10 asova, a drugo posle podne oko
16 asova. Raznovrsna predavanja uticala su na taoce da ne
misle na svoj nimalo zavidan poloaj. Razgovori posle pre
davanja doprinosili su da se razbije zatvorska monotonija.
Predavanja su bogatila saznanja i bodrila duh. Do poetka

januara 1942. godine, kada je Vladislav Pavlovi puten, 36

predavaa govorilo je o 68 tema.217
Naravno, politika akcija nije se iscrpljivala u predava
njima. U estim diskusijama vodila se uporna borba protiv svih
onih pojava koje su mogle da deluju demoralizatorski, da sla
be duh otpora ili ih je nametala trenutna situacija.
U prvim mesecima postajanja logora na Banjici vodila se
jedno vreme diskusija o oportunosti partizanskih akcija. Ko
munisti su bili prinueni da prihvate ovu diskusiju koju je,
po svoj prilici, pokrenula logorska uprava preko svojih ljudi
ubaenih u banjike sobe, Ona je na taj nain elela da pro
turi miljenja o tome da je ubijanje policijskih agenata, ili
vrenje atentata na nemake vojnike nekorisno, kao to je
tetno i podizanje ustanka, poto se za jednog neprijateljskog
vojnika strelja stotinu ljudi iz logora, to je, kako se govorilo,
previe visoka cena. Ovim miljenjima nasedali su kolebljiv
ci. Bilo je potrebno dosta napora da se zauzme jedinstven
stav po kome su takva miljenja ocenjena kao proetnika tak
tika ekanja, koja odgovara samo okupatoru i njegovim po
magaima, a demobilie borbeni duh naroda. Moglo bi se do
kazati a to se i inilo da odmazde esto nisu bile vezane
ni za kakav odreen dogaaj, ve su u krajnjoj liniji vodile
likvidaciji pohapenih rodoljuba. Veini logoraa bilo je po
znato da logor na Banjici ne bi ni postojao, bar u obliku u
kome je obrazovan, da nije bilo izdane pomoi Specijalne po
licije okupacionim i policijskim vlastima. Dobar deo agenata
bili su ive arhive. Oni su esto na ulicama prepoznavali na
predne borce koje su hapsili pre rata. Tako su pali mnogi istak
nuti komunisti.218
U aprilu 1942. godine u nekim sobama povela se disku
sija o tome da li da se ide u Nemaku na rad, ako se takva
prilika ukae. U prvo vreme nije se mogao zauzeti jedinstven
stav. Veina se bila opredelila za miljenje da se na rad u
Nemaku ne ide ak i pod pretnjom smrti, to jest kada bi se
odlaskom moglo izbei streljanje. Kasnije se postepeno sve
vie probijalo drugo miljenje: odlazak na rad prua mogunost
217 Iz neobjavljenog dnevnika Vladislava Pavlovia, koji je nje
gov sin ponudio IAB.
218 IAB BL 211, seanje Cede Zivadinovia.

ir

163

da se pobegne. Takva prilika nije se ukazivala u logoru na

Banjici. Zato nema razloga da se ne pokua. ak kada se s
rada i ne bi pobeglo, oni koji odu nali bi se u situaciji u
kojoj postoji vea sloboda kretanja, pa i ire mogunosti za
povezivanje i vrenje sabotanih i drugih akcija. To su bili
jaki razlozi iz kojih je u veini soba postepeno prihvaen stav
ponikao u etvorci: kome se god prui prilika da se izvue,
neka ode na rad u Nemaku. Meutim, iz logora na Banjici
po pravilu se ilo na prinudne radove u nemake koncentra
cione logore iz kojih se takoe vrlo teko moglo pobei. S
druge strane, Gestapo i Specijalna policija, ako se za takve
radove ukazivala potreba, nisu ni pitali zatoenike da li ele
ili ne ele da pou. Sami su odreivali spiskove za transporte.
Jaka intervencija ipak je mogla uticati na to da li e neko
lice biti ubaeno u te spiskove ili nee.219
Zanimljive diskusije voene su o pojedinanom ili skup
nom bekstvu. Jedno vreme se pojedinano bekstvo nije sma
tralo za preporuljivo. Davan je prioritet organizovanju grup
nih bekstava. Zato se na onog koji uspe da uspostavi neku vezu
i uva je samo za sebe gledalo prekim okom. Ovaj stav je
takoe korigovan jer je organizovanje grupnih bekstava bilo
nerealno. Svako bekstvo s radova na koje su zatoenici upu
ivani u Beograd i okolinu doekivano je kao uspeh i pobeda
Naravno, bilo je rei i o drugim pitanjima od vitalnog zna
aja za ivot i opstanak zatoenika, recimo o svrsishodnosti
stvaranja kolektiva za ishranu, da li oni treba da budu podeljeni po grupama uhapenika koji se bolje meusobno poznaju
ili za celu sobu, ali o takvim i slinim temama bilo je manje
nedoumica i nesaglasja. Otpori su bre savladani i raskrinkan
njihov smisao.
Politiki se moralo delovati i protiv onih retkih izuzetaka
koji su se stavili u slubu neprijatelja da bi sauvali sopstvenu kou. U svakoj sobi nalazio se poneki provokator ili cinkaro. Specijalna policija i Gestapo su ih nalazili meu ubae
nim pripadnicima etnikog pokreta u sobe u kojima su ve
inu
sainjavali
uesnici
narodnooslobodilakog
rata,
zatim
meu kriminalcima, ali i meu demoralisanim i nekarakternim saputnicima Komunistike partije.

U posleratnoj izjavi pred islednim organima posle otkri

vanja u Banatu, gde je ak nosio uniformu podoficira milicije,
bivi kljuar u logoru na Banjici Milan Kobiljski Lala izjavio
je da je gotovo u svaku od banjikih soba bio ubaen po neki
cinkaro. Njihovih imena nije mogao da se seti, pominjao ih
je uglavnom prema zanimanju. Ipak je dobro zapamtio Blagoja Ljumovia i Iliju Orelja, koji su delovali u sobama smrti

Ljumovi u etvorci a Orelj u ezdesetestici. O nji

hovom ponaanju ostali su zabeleeni podaci i u seanjima
mnogih bivih zatoenika. U jednom od njih se tvrdi da je
posle svakog referisanja Blagoja Ljumovia efu logora Vujkoviu poneko ostajao krai za glavu. Izmeu ostalog navodi
se sluaj jednog seljaka, koga je Ljumovi napao to deli hieb
s komunistima. Kada mu je ovaj mirno odgovorio: Davao
sam hleb potenim ljudima, a ne nepotenim kao ti, Ljumo
vi ga je prijavio, a Vujkovi ga je stavio na prvi spisak za
streljanje. Kao neasni potkazivai pominju se ofer Uprave
grada Beograda Veljko Trbojevi u sobama broj 4 i broj 16,
etnik Raji u sobi broj 25, vojvoda Krsti u sobi broj 16,
policijski agent Ivan Ivi i drugi.220
Milutin Radojevi opisao je sluaj ljotievca, uhapenog
zbog kriminala, ije ime takoe nije zapameno. Ovom sud
skom inovniku iz Mladenovca, koji je jedno vreme bio sobni
stareina u sobi broj 68, ljotievac se poverio jo prilikom
parenja, rekavi da je kanjen samo disciplinski. Poto je bio
mlad ovek, Stevan Nikoli Stevnik i Aleksandar Zurul, beo
gradski omladinci, i Nikola Batkovi Muki, uiki partizan,
koji je tek u logoru stasao u nepokolebljivog borca (uhapen
je kao nepunoletan), primili su ga u svoj kolektiv za ishranu.
Zeleli su da ga prevaspitaju. Meutim, ovaj ljotievac je na
pisao pismo komandantu logora Fridrihu. U pismu je optu
io sobu da odrava logorske veze, a kljuare da na sve to
mure. Posle toga ga je kljuar Obrad Beli istukao rekavi
da mu nije ao to je prijavio komuniste, ve to to nije Ui
nio njegovom upravniku (efu logora Vujkoviu) nego Nemcima.221
22/1 AJ, f. 522, j. 602, inv. br. 1937; IAB BL, seanje Voje Tutunovia, IAB BL 248, seanje Drage Kontia.
221 IAB BL 648, seanje Milutina Radojevia.

165

Raskrinkavanje etnika ravnogorskog pokreta Drae Mi

hailovia, koji su od kraja 1942. godine stizali u manjim ili
veim grupama u logor na Banjici, nalazio se stalno u ii
politike aktivnosti. U stvari, izmeu rodoljuba svrstanih u
narodnooslobodilaki
pokret
i
etnikih
stareina
vodio
se
neprekidno pritajeni rat.
Ponaanje opredeljenih etnika odudaralo je naravno, od
ponaanja komunista. Neki od njih su otvoreno manifestovali
svoje neprijateljstvo prema rodoljubima svrstanim u narodno
oslobodilaki pokret. Ali valja istai da je i meu njima sa
mima dolazilo do diferencijacije i da su oni koji nisu bili
ogrezli u izdaji bili pomirljivi prema naprednim rodoljubima.222
Posebno teko je bilo onim zatoenicima koji su bili sme
teni u sobe u kojima su etnici bili u veini. Bio je to za njih
zatvor u zatvoru. Takva situacija postojala je krajem 1943.
godine u sobi broj 25. Peru Gardinovakog s Uba, koji je
ismejavao etniku organizaciju, jurili su po sobi da ga tuku.
Moralo je da doe do otre diferencijacije i estih meusobnih
sukoba.223
Tuu komunista etnici su organizovali i u sobi broj 12.
Zbog toga je dr Stevan Delineo bio prinuen da upozori advo
kata Trifunca da utie na svoje jednomiljenike da obuzdaju
strasti, poto su pred nemakim maem svi u logoru izloeni
surovoj odmazdi. Trifunac je najpre odbio ovaj savet. Tek
kada mu je uitelj Nikola Kora zapretio da e za svoje po
stupke posle rata biti kanjen, ovaj advokat se, izgleda, pre
domislio. Tue su prestale.224
U 1944. godini drainovci su se ponovo osilili. Pripremali
su juri na komuniste u sobama u kojima su bili u veini.
Nastojali su da preuzmu nadzor nad ambulantom. Gak su se
pripremali da preuzmu logor u svoje ruke u sluaju nemakog povlaenja.225
Ipak valja naglasiti da je meu zatoenicima dovedenim
u logor na Banjici pod etnikom zastavom bilo najvie ne
ukih seljaka, koji su bili prinueni da se priklone pozivima
etnikih stareina.
IAB BL 537, seanje Miloa i Danke Baji.
IAB BL 763, seanje D agoljuba Petkovia.
224 IAB BL 193, seanje dr Stefana elinea.
225 Isto.
822
223

166

To su veinom bili zbunjeni, dezorijentisani, uplaeni lju

di, koji zapravo nisu ni znali ta se od njih trai i oekuje.
Moljakali su da im se da pikavac ili pare proje, poto od
svojih nisu dobijali, a meu njima nije bila organizovana za
jednika ishrana. Upravo na njihovom primeru se vielo ko
liko je velike domete imala jasna idejna opredeljenost, kada
je iza ljudskih postupaka stojalo uverenje da se radi ispravno.
etnici su u ogromnoj veini bili bez pravih putokaza, bez
orijentacije koja bi ih ponela i bez dobrovoljnog i svesnog
uea u aktivnostima koje im je nametalo rukovodstvo.226
Najee teme diskusije bile su one koje su obuhvatale
politiku i ratnu situaciju u Jugoslaviji i u svetu. Razvoj narodnooslobodilake borbe pratio se preko vesti koje su u kra
im razmacima dolazile u logor s terena, sa svakom novom
grupom uhapenika. To je bio najneposredniji nain sazna
vanja. Ali u nedostatku takvih mogunosti postojali su i drugi
kanali i naini meusobnog optenja.
Najjednostavniji nain za razgovor zatoenika iz susenih
soba bio je takozvani logorski telefon. Kada se jedna soba
pusti na umivanje, onda su pojedinci, koristei nebudnost
kljuara, razgovarali kroz kljuionicu s drugovima iz susednih
soba i na taj nain od njih saznavali ono to ih je interesovalo i saoptavali novosti koje su uli.227
Kucanjem u zid susedne sobe javljalo se posle streljanja
koliko je ljudi izvedeno. Ta obavetenja su na slian nain
prenoena u druge sobe, tako da je ceo logor brzo bio obaveten o broju pogubljenih. Po prethodnom dogovoru ostav
ljane su ceduljice u klozetu, gde bi bile skrivene na odreenom
mestu, odakle su ih uzimali zatoenici iz drugih soba i primali
potrebna obavetenja.228
Zatoenici koji su putani iz logora obino su iznosili
poruke drugova iz svoje sobe rodbini i prijateljima. Deavalo
se da neko od njih pri tome i nastrada. Danica Tripkovi uhva
ena je prilikom izlaska s porukama i uspomenama izraenim
u logoru. Zbog toga je ponovo vraena na Banjicu i osuena
na jo godinu dana tamnovanja.
2-6

IAB BL 932, seanje Viadana Zeravia.

IAB BL 6C9, seanje Katarine Mihajlovi.
228 IAB BL 393, seanje Svetomira Stojanovia.

227

167

Puteni zatoenici nastojali su da ne prekidaju veze s

logorom, koristei ono malo mogunosti koje su im se pruale.
Katarina Balmoan, kada je putena, uspela je da obezbedi
pakete majci Aleksandra Rankovia i Radmili Rajkovi. U
pekmez spakovan u pakete stavila je pismo s vestima o situ
aciji i uslovima rada u Beogradu. Takoe je ukratko opisala
stanje na frontovima.229
Najjednostavniji nan sporazumevanja zatoenika iz raz
nih banjikih soba bilo je trikanje, razgovor prstima az
bukom gluvonemih. Moe se rei da je gotovo ceo logor bio
upuen u tajne slanja i primanja telegrafskih vesti trikanjem. Poneki zatoenici su bili pravi virtuozi u ovoj vrsti
nemog razgovora. Razgovaralo se obino kroz prozor ili e
e iz kupatila, jer se deavalo da u isto vreme na raznim
krilima logorske zgrade budu puteni istovremeno zatoenici
iz raznih soba, ili spratova.230
Najagilniji u odravanju veza izmeu soba bio je Mika
Blagojevi, ika Mika Prskalo, logorski dezinfektor. Iz lo
gorske ambulante, gde se sticalo dosta vesti, prenoene su
poruku po svim sobama. Neke drugarice koje su odlazile na
previjanje ili leenje bile su posebno agilne u prepriavanju
novosti koje su saznale. Meu njima je bila Zaga Daki, koju
su zbog toga prozvali Zaga agencija. Tvrdi se da je i dr
arko Fogaro na omot s lekovima stavljao ceduljice. Jednom
prilikom kada je Novka Vuksanovi ila u ambulantu po ve
sti, naiao je ef logora Vujkovi, pa je dr Fogaro morao da
je sakrije u orman.231
U trenucima mamurluka kljuara mogli su da se odra
vaju kontakti i prilikom etnje u logorskom krugu. Koliko je
ovo bilo opasno opisuje Radivoj Sineli. Tokom etnje su
obino istovremeno bile u logorskom krugu po dve ili tri
sobe. Sinelieva poznanica Slavka Petrovi iz sobe broj 37
postavila mu je tiho, prolazei pokraj njega pitanje dokle su
stigli partizani. Bilo je to u leto 1944. godine. Odgovorio joj
je da su dospeli do Valjeva. Meutim, primetio je da mu je
gestapovac sa strae pripretio prstom. Posle je uveden u so
IAB BL 771, seanje Nade Dimitrijevi.
Saoptenje br. 44 Dravne komisije za utvrivanje zloina oku
patora i njihovih pomagaa, str. 493.
231 IAB BL 773, seanje Novke Vuksanovi.
22a

230

168

bu. S kljuarem Beliem uao je i gestapovac. Poto je Sineli bio visokog rasta, pokuao je da uvue glavu u rame
na, ali ga je Nemac prepoznao. Izveli su ga napolje i odveli
u ensku sobu, da pokae s kim je razgovarao. Poto nije hteo
da kae, tukli su ga pred elom sobom, dok nije pao. Kada
se vratio u svoju sobu, drugovi su ga odmah prihvatili, sta
vili mu obloge preko lea, a noge ugurali u neki sud s vodom.232
Svako dopisivanje i sastajanje sa lanovima porodica bi
lo je najstroije zabranjeno i sa retkim izuzecima nije se ni
ostvarivalo. Zato su paketi za najvei broj zatoenika bili
jedini kontakt sa spoljnim svetom. Paketi su za njih zna
ili i susret i razgovor sa porodicom i prijateljima, a po pra
vilu su bili i bogat izvor informacija. Poruke i pisma skrivani
su u hleb, izmeu dva slepljena kartona na kutijama, u manetni od koulje. Kada su za to douli, policijski agenti po
eli su da seku hleb na parie, preturali po pekmezu, kajma
ku i drugim namirnicama. Ponekad su pronalazili skrivena
pisma. Tada je onaj u ijem paketu je poruka pronaena bio
u najboljem sluaju premlaen. Meutim, narod je uvek bio
dovitljiviji od silnika. Prelo se na suptilnije skrivanje: u
ljusku od oraha, koja je posle zalepljena, u papriicu koja je
neprimetno otvorena, u kolai, u koji se zamesi minijaturnom
pismo ispisano sasvim sitnim slovima, esto pod lupom.233
Poruke su stizale uprkos teroru i pretresima.
Zena jednog zatoenika (Ivana Svetela) izvebala se da
siunim rukopisom na tankoj hartiji obino cigaret-papiru
ispisuje najvanije vesti. Izvukla bi koticu iz suve ljive
i
na njeno mesto stisnula zguvanu hartijicu. Kada bi paket
tog druga stigao na Banjicu bio je prava atrakcija. Iz suvih
ljiva izvlaili bi vesti s frontova i o akcijama narodnooslobodilakog pokreta. Kakvo su oduevljenje mogle da izazovu ove
vesti moe da poslui primer koji navodi zatoenik Radosavljevi Milo Pra, omladinac iz See Reke. Na jednoj od ce
duljica pisalo je: Jutros je ruska konjica napojila konje na
Dnjepru.234
IAB BL 665, seanje Radivoja Sinelia.
Godinjak grada Beograda, knj. VIII 1961, str. 377.
U Prilozima je nekoliko uhvaenih poruka.
234 IAB BL 266.

232
233

169

Ipak su u prenoenju vesti, razmeni poruka izmeu soba

i
na uspostavljanju veza sa spoljnjim svetom najkrupniju
ulogu odigrali slobodnjaci.
Slobodnjaci su obavljali razne poslove: vrili su podelu
hrane raznosili pakete, radili u radionici, a neki ili na ra
dove izvan logora. Bilo je slobodnjaka koji su imali svoje
spratove po kojima su raznosili porcije. Oni su izvravali
predano i smelo sve postavljene zadatke. Izlazak u hodnik
znaio je pristajanje na politiki rad. Ponekad se razgovaralo
i o linostima koje bi bile najpodesnije za obavljanje tih po
slova, pa je sugerisan njihov odlazak u hodnik. Naravno, to
nije uvek uspevalo jer su poslednju re imali kljuari, odno
sno logorska uprava.236
Zatoenici koji su bili u paketnoj slubi, odnosno od
lazili do logorske kapije da sredom prenose pakete, koje su
u logor na Banjici slali rodbina, prijatelji, a ponekad i grad
ske organizacije Narodnooslobodilakog fonda, takoe su do
sta doprineli razbijanju izolacije uhapenika od spoljnjeg sve
ta. Milutin Raojevi, sudski inovnik iz Mladenovca, stavljen
u logor 1943. godine zbog uea u narodnooslobodilakom
pokretu u svom gradu, dospeo je u paketnu slubu zahva
ljujui svom predratnom poznanstvu sa zamenikom efa lo
gora arapiem, koji je u njega imao poverenja i pregledavao
ga prilino povrno. Dani pred sredu dan prijema paketa

proticali su u grozniavim pripremama. Raojevi je prikanalima i iz drugih soba, traio naina da ih prikrije i zamao najpre pisma od svojih drugova iz sobe, zatim logorskim
tim prenese pored andarma. Na kapiji ih je predavao samo
licima koja je poznavao, a ona su se brinula da poruke stignu
u prave ruke. Na slian nain je primao pisamca i unosio ih
u logor. Kada je bilo previe pisama sticala su se obino u
kupatilu, ge su prola kroz reeto samocenzure koju su za
veli zatoenici da najpredanije poslenike odravanja logorskih
veza ne bi izlagali nepotrebnoj opasnosti. Naime, pisma su
pregledana i ona u kojima nije bilo nikakve poruke vredne
vee panje, informacije koja treba da prostruji logorom ili
saoptenja znaajnog za poloaj lica kome je pismo upueno,
239

170

IAB BL 610.

bacana su i spaljivana u kotlarnici za parenje, gde su radili

Danilo Maslea i Lazar Nikoli opa.237
Zatoenici koji su odlazili na radove izvan logora takoe
su smatrali svojom dunou da unesu to je mogue vie
poruka, vesti, cigareta, pa i namirnica. Pregled ovih radnih
grupa, koje su bile najbrojnije posle saveznikog bombardovanja Beograda u prolee 1944. godine, a odlazile su na ra
iavanje ruevina i izgradnju sklonita pored nekih ekspo
zitura Gestapoa, nije bio uvek detaljan. Zato su se u to vreme
u logor unosile i poneka knjiga, hartija, alatke za rune ra
dove i slino. Dura Paripovi, trgovac po zanimanju, radio je
s desetoricom zatoenika II kategorije, smetenih u leto 1944.
godine u sobu broj 4. na vaenju neeksplodiranih bombi na
Topiderskom brdu. Poto su se prijavili za ovaj opasni posao,
izdvojeni su u posebnu manju prostoriju, odakle su ih sprovodili na kamionima prema oznaenom mestu. Na svakog za
toenika bio je po jedan gestapovac. Kasnije su ih zamenili
Nedievi andarini. Na kraju je ostalo petorica nedievaca i
dvojica isluenih nemakih vojnika, oronula morala, koji ni
kada nisu odbijali ponueno okanje rakije. U toj povoljnijoj
situaciji bombai su inili sve to su mogli da olakaju po
loaj svojim drugovima.238
Pored poruka Dura Paripovi je krijumario u logor ile
galne partijske materijale. Jednom prilikom je doneo letke
u kojima se govorilo o Drugom zasedanju Antifaistikog vea
narodnog osloboenja Jugoslavije. Materijali jo nisu ni obili
sve sobe, a ve je zapretila opasnost da e biti pronaeni, to
bi za neke zatoenike znailo pootrenje kazne, a za uru,
ako bi bio otkriven, verovatno smrtnu presudu. Naime, po
stojale su indicije da je neko prijavio efu logora da mu se
pod nosem itaju zabranjeni tekstovi. Danilo Maslea, loa
na kotlu za parenje, uspeo je da spali te materijale.239
Puai su takoe nestrpljivo ekali povratak grupe bom
baa s posla. Naroito u vreme kada su radili u monopolu
na Senjaku. Tu su naili na obilje cigareta. I naravno, nisu
svoje blago ljubomorno uvali samo za sebe. Tako neto bilo
IAB BL 649, seanje Milutina Radojevia.
uro Paripovi okrivljen je za davanje velikih novanih pri
loga za NOF, kao i da je partizanima u poarevakom kraju poklonio
getetner. IAB SP IV-Q-311-A.
239 Prema prianju Danila Maslee autoru.
237

238

171

bi u logoru na Banjici sasvim neshvatljivo. Zato je svaki bom

ba donosio, uprkos opasnostima kojima se izlagao, po dve-tri paklice duvana. Tih dana najtei zatoenici cigarete
su bile namenjene pre svega njima nisu vie morali da
dele polove na dimove i da paze da neko ne povue jae.
Jedan od onih koji su dosta doprineli odravanju spoljnih
veza s Banjikim logorom bio je Brana Jovanovi, trgovaki
pomonik, uhapen kao sedamnaestogodinji skojevac u jesen
1943. godine. Pre toga su ga hapsili etnici kao takovskog
partizana i uz dobru nagradu pustili zbog toga, kako su go
vorili, to je bio zavedeni maloletnik.240
Odmah po dolasku zahvaljujui svom starom poznanstvu
s kljuarom Radovanom Gudeljom naao se meu slobodnja
cima koji su raznosili po logoru hranu. Naime, pre hapenja
radio je neko vreme u bifeu iji vlasnik je bio kum kljuara
Gudelja. Rekavi ovom grlatom i priglupom kljuaru da ne
zna zato je uhapen, uspeo je da se uz njegovu pomo ubaci
u grupu zatoenika koja je radila na raiavanju ruevina
na mestu nekadanje tamparije Soko u Kosmajskoj ulici
(danas se tu nalaze javne garae). Uspostavio je vezu s pomenutim bifeom, gde se uz blagonaklonost kljuara Gudelja sa
stao sa svojim bratom Miloradom i kontaktirao s nekim beo
gradskim ilegalcima. Redovno je u sobu broj 13 tada sa
birnu sobu za streljanje donosio cigarete, novine i hranu.
Znajui koliko je njegova veza jaka, ugledniji zatoenici su
mu stavili na duu da iz logora iznese maramu na kojoj je
prethodno bila izvezena petokraka zvezda i ispisana imena
poslednjih prvokategornika u sobi smrti, koji su kasnije stre
ljani. Platno s vezom je spakovano u pismo i predato Brani
Jovanoviu. Brana je taj dragoceni smotuljak neko vreme
krio, a zatim ga uio u nogavice pantalona i izneo iz logora.
U bifeu je pismo predao svom bratu, a on ga je uputio odmah
dalje majci u selo Junkovac. Kada je u njenu kuu nekoliko
dana kasnije naiao s partizanima Doa Gaji i odneo maramu
s izvezenim imenima poslednje grupe streljanih rodoljuba. Na
taj nain je dospeo na slobodu ovaj znaajan dokument o Banjikom logoru i njegovim ljudima, koji se danas uva u
Muzeju Banjikog logora.241
240
Brana Jovanovi upisan je u banjike knjige pod brojem
lffc811; danas ivi u Beograd kao penzionisani major JNA.
241 Prema prianju Brane Jovanovia autoru.

172

Veze su u logoru odravane i na druge naine. U njima

su bile aktivne i ene koje su prale ve za straare. Preko
nekih od njih dolazile su do vesti, pa i do novina. U vreme
kada su posle bekstva etvorice etnikih stareina i grupe
straara u logoru na Banjici, koji su ih i pustili, strau preuze
li Nemci, za njih je dopremana hrana iz nekog nemakog voj
nog logora u blizini. Svakog dana dvojica zatoenika ila su
u pratnji dvojice straara po kazane s hranom. ura Lazovi,
otac Veselinke Lazovi, koja je kasnije uhapena i streljana,
uspeo je da ih podmiti, pa su im esto progledali kroz prste
kada bi se sastajali sa roacima. Cim bi skrenuli u ulicu pre
ma kasarni neko od roaka bi ih saekao, doneo Nemcima iz
ucpolicije obavezni litar rakije i neto cigareta, a onda kon
taktirali sa zatoenicima. Zamenik komandanta logora Kriger
je otkrio i prekinuo funkcionisanje ovog kanala. Grupa stra
ara iz ucpolicije je smenjena i disciplinski kanjena, a na
njeno mesto na logorske kupole dovedeni su straari iz nemake slube sigurnosti (SD).
Postoje primeri korumpiranja nedievskih straara, pa
i
pojedinih policijskih agenata. Meutim, neki od njih su
vrili usluge ispoljavajui svoje simpatije prema narodnooslobodilakom pokretu. Brana Jovanovi, koji je u logoru bio
skupa s majkom talac za brata kosmajskog partizanskog stareinu Miroslava Jovanovia, tvrdi da mu je jednog dana
straar Steva (prezime ne navodi) s tornja predao pismo i na
loio mu u koju sobu i kome da ga prema.242 No, najprivreniji zatoenicima je bio, kako je ve reeno, straar Andri,
ija kua se nalazila u blizini logora. Prisne veze odravao je
s braom Belovukovi, taocima za poznatog podrinskog ilegalca Devu Belovukovia, koji su takoe neko vreme radili
kao slobodnjaci i izlazili izvan logora.
Logorski politiki aktivi ispoljavali su zapaenu delatnost i raspravama o organizovanju kolektivnog proboja i bek
stva. Ta misao bila je stalno prisutna meu zatoenicima. Do
due, svima je bilo jasno da bi bekstvo irih razmera bilo
vraki teak poduhvat i zbog izuzetnog obezbeenja logora i
zbog neprekidne prismotre konfiniranih lica, kako od organa
logorske uprave tako i unutranjim pijuniranjem. Situacija
242

IAB, seanje Brane Jovanovi, penz. in. iz Beograda.

173

je bila moda neto povoljnija samo u prva tri meseca od

osnivanja logora, pre nego to je zgrada biveg 18. peadijskog puka bila konano ograena visokim zidom, s kupolama
po uglovima, s kojih je straa s mitraljezima danonono osma
trala sve pristupe logoru i spreavala svako zadravanje u
blizini logora. Zatoenici su se nalazili u sve bezizlaznijoj si
tuaciji. Njihovo kretanje bilo je ogranieno praktino na sobu
u koju ih je rasporedila logorska uprava. Posle pegavca, koji
je harao u zimu 1942/1943. godine, pritvorenici su izdvoeni
u logorski krug na kratkotrajnu ali neredovnu etnju. Da bi se
onemoguili bilo kakvi dogovori, na etnju je izlazila soba po
soba, kretalo se na ravnomernom rastojanju s rukama na le
ima, u mukloj tiini, a na straarnicama su za to vreme
preduzimane posebne mere predostronosti. Ipak su ba za
etnju vezivani najei planovi za napad na strau i organizovanje proboja. No, za proboj su morale da se steknu mnoge
povoljne okolnosti: da inicijatori proboja poive dovoljno dugo
da se ne bi prekinule niti njihovih plonova; da se odreenog
dana i u odreeno vreme nau zajedno na etnji i slono po
nu napad; da niko ne osujeti planove prepada otkrivanjem
logorskoj upravi. Na alost, u sobama se nikada zadugo nije
zadravao isti sastav. Cesta streljanja prekidala su sve zamisli
u zaetku. Neasnu ulogu u otkrivanju postojeih planova lo
gorskoj upravi vrili su njeni dounici razmeteni po sobama.
Uslovi za organizovanje masovnog bekstva bili su, dakle,
krajnje nepvoljni, tako da nijedan plan o proboju nije spro
veden u delo.
Zahvaljujui neprijateljskim arhivama ostali su pismeni
dokumenti o dva neuspela pokuaja da se izvri proboj. U
novembru 1941. godine obeena su osmorica zatoenika pod
optubom da su pripremali prepad na straare, hvatanje efa
logora Vujkovia i otkljuavanje svih tada otvorenih soba.243
U martu 1942. godine vrene su pripreme za proboj iz logora
prilikom etnje, ije je niti preknula dojava etnikog poru
nika Ljumovia efu logora Vujkoviu.244 O ova dva dogaaja
ve je bilo govora napred u tekstu.245
IAB SP IV-Q-32/5; AJ, f. 611, j. 661, inv. br. 16095.
IAB SP IV-Q-58/67.
245 Vid: opirnije u odeljku o uikim partizanima.

243

S44

174

Sudei po seanjima bivih zatoenika, bilo je vie slinih

ili neto drukijih priprema o kojima se raspravljalo u poli
tikim aktivima.
Ve u jesen 1941. godine ovo pitanje je pokrenuto u e
tvorki. Prema seanju Zivana Stojanovia postojala je kom
binacija s iznoenjem ili unoenjem kante za vodu. Naime,
jo dok vodovodne instalacije nisu bile sasvim dovedene u
red, dvojica zatoenika donosila su vodu za pie odnekud iz
van logora. Oni su morali proi pored straara na ulaznoj
kapiji. Dobili su zadatak da ga napadnu i razoruaju. Ostali
zatoenici bi za vreme deljenja hrane u to vreme su izla
zili da je prime u hodniku grunuli iz soba i pohrlili prema
kapiji. Bilo je nuno da se ova dva dogaaja sinhronizuju i
da po mogunosti najsnaniji i najbrojniji dobrovoljci izau
po vodu. Zivana Stojanovia je u pripreme, prema njegovom
kazivanju, ukljuio stari komunista Vukievi. koji je rezonovao na ovaj nain: mitraljezi su postavljeni oko logora;
uhapenicima nema ivota; neka samo desetorici poe za ru
kom da pobegnu, bolje je da se spasu samo oni nego nijedan
zatoenik. Meutim, septembarska i oktobarska streljanja 1941.
godine presekla su ove pripreme.246
Branislav Milenkovi pominje rasprave o ispitivanju mo
gunosti da se pobegne kroz kanalizaciju, iji rov je bio do
voljno prolazan i imao otvor za slinvik u perionici s tuevima. Trebalo je ispitati moe li se odrastao ovek bez teko
a provui kroz slivnik. Miljenja su bila podeljena. U veini
su bili oni koji su smatrali da je proboj jedina ansa da se
nemogue uini moguim. Rasprave su, izgleda, bile prilino
glasne, doprle su do efa logora Vujkovia i on je zabranio
izlaske u etnju po logorskom dvoritu sve do prolea 1943.
godine. Tek tada je, posle obuzdavanja tifusa pegavca etnja
ponovo dozvoljena na insistiranje Nemaca, koji su ocenili da
bi irenje zaraze bilo opasno i za njihovo vojno i civilno ljud
stvo u Beogradu. etnjom se moglo koliko-tolik uticati na
poboljanje kondicije izgladnelih zatoenika.247
240
247

IAB BL 251; IAB BL 211.

IAB BL 215.

175

Verovatno je takvih razgovora i planova bilo vie, ali

su pripremani s veom predostronou, tako da o njima ne
ma vidljivih tragova. U leto 1944. godine banjiki zatoenici
;su ponovo pregli na posao: poeli su minuciozne pripreme za
osloboenje logora sopstvenim snagama. Da bi taj cilj ostva
rili morali su, razume se, prethodno da se dogovore kako
da neutraliu straare i logorsku upravu.
Inicijator planova o prepadu na Vujkovia, Krigera, po
licijske agente, gestapovce i logorsku strau, odnosno zamisli
o
organizovanju ove akcije, punktovima napada i izvriocima
konkretnih zadataka, bio je Vasilije Buha. On je s dosta umenosti uspeo da uspostavi vre veze izmeu pojedinih soba,
da realizuje ee kontakte u parionici i kupatilu, da raspodeli
konkretna zaduenja, jednom reju da mnoge ljude svojim
autoritetom pokrene i da im ulije nadu u uspeh poduhvata.
Buhine slabosti prilikom sasluanja nisu ostale tajna za
dobar deo banjikih zatoenika. Glasovi o njima prodrli su
preko logorskih zidina pre nego to je Buha iza njih smeten.
Ipak je uspeo da se nametne, neto zahvaljujui autoritetu
dojueranjeg
vodeeg
partijskog
rukovodioca,
neto
organi
zacionim sposobnostima, koje su i u logoru dole do izraaja.
Prvi talas napada trebalo je prema Buhinom planu da potekne iz sobe broj 3, u kojoj se nalazila skupina najteih
politikih krivaca uhapenih krajem 1943. i pred prolee 1944.
godine, dakle ba posle otkria do kojih je Specijalna poli
cija dola prilikom istrage nad Verom Mileti i Vasilijem
Buhom. Zato moe zazvuati paradoksalno to je Buha uspeo
da privoli najpre trinaesticu a kasnije i dobar deo logora
da pod njegovim vodstvom pokrenu akciju. Dodue, naiao
je na snaan otpor najpre meu ljudima koji su bili najneposredniji
svedoci
njegove
izdaje,
zatim
meu
zatoenicima,
iji nosioci su se rukovodili drugim motivima. Meu njima su
bili najodluniji Mita Alimpijevi i Mihailo Mika Blagojevi
Prskalo.
Mita Alimpijevi, rodom iz okoline Kragujevca, bio je
pre Obznane izabran za poslanika na listi Komunistike par
tije. Njega je zbog politike aktivnosti, koju je tadanji reim
ocenio kao opasnu za poredak, hapsio pre rata Svetozar Vuj
kovi, tada jo manje poznati policijski agent. Naiao je na
tvrd orah. To su zatoenici Banjikog logora zakljuili po di
176

jalogu izmeu Vujkovia i Alimpijevia neposredno posle Alempijevievog dolaska u logor.

im je saznao da se u sobi broj 13 nalazi ika Mita, Vuj
kovi je pohitao da ga zaspe svojom opakom ui. Pitao ga je
uz zloban osmeh: Gde je taj matori komunistiki kurjak,
koji je mene jurio oko kue? A ika Mita mu je mirno od
vratio: Evo me, stari neprijatelju! Zapenuen od besa, Vuj
kovi mu je zapretio kroz stisnute usne da nee iz logora
izneti svoje kosti.248
O
Mihailu Blagojeviu i njegovom portvovanju na uspo
stavljanju logorskih veza ve je bilo dosta rei. Obojica su,
dakle, svaki na svoj nain bili hrabri borci. Ipak prvobitnu
zamisao o proboju nisu prihvatili, a kada su je kasnije pod
pritiskom veine prihvatili, nisu to uinili laka srca. Njihovo
reagovanje moglo bi se svesti na jedan od karakteristinih
sindroma banjikih zatoenika: ko e odgovarati pred Parti
jom ako zbog nepromiljenog prepada stradaju mnogi drugovi
i
ako kasnijim policijskim terorom budu pogoene njihove
porodice. Mita Alempijevi je, osim toga, bio uveren da za
jednu tako iroko zamiljenu akciju mora da se obezbedi spoljnja podrka. Po njegovom miljenju, akcija bi bila manje
avanturistika ako bi se obezbedila oruana pomo beograd
skih ilegalaca. Tada se nikome ne bi moglo prebaciti a alje
uludo ljude u pogibiju.
Buhin odgovor je bio karakteristian: on dobro zna kakva
je linija Partije; komunisti se mogu osloniti na njegovo isku
stvo; spreman je da pred Partijom odgovara za izvrenje
prepada.
Plan prepada bio je razraen do sitnica. Bivi partizani,
vini u baratanju orujem, dobili su zadatak da oruje preote
to od straara odmah upotrebe za nastavak akcije. Milomiru
Miiu, ije seanje slui za potku ove prie, naloeno je, na
primer, da otme maingever i da dri pod vatrom prozore na
straarnicama. Bilo je predvieno da se najpre oslobodi troj
ka, zatim da se upadne u sobu nemakih straara i da se
pokupi njihovo oruje. Dok je jedna grupa otkljuavala ostale
248
IAB BL 678, seanie Milomira Miia Miine, borca Prve
raanske ete Uikog partizanskog odreda, tri godine zatoenog u lo
goru na Banjici, posle rata slubenika Sekretarijata unutranjih po
slova.

12

177

logorske sobe, gde su ekale spremne desetine novih boraca,

druga grupa bi jurnula na kapiju i silom je otvorila. Napad
bi se izveo za vreme etlje. Precizirali su dan, sat i mesto
poetka akcije. Uzvikom sloboda Buha bi dao znak za po
etak prepada.
Sta se desilo na dan prepada? Sta je, zarapo, nameravao
Buha? Istina e verovatno ostati zatrpana s Buhom u masov
noj grobnici. Dalji tok dogaaja daje mogunosti za mnoge
pretpostavke. Onog dana kada je akcija trebalo da se izvede
kljuari su izveli zatoenike na sasvim drugo mesto u etnju.
Da li je to bio njihov sluajan potez? Bilo kako bilo znak za
poetak prepada Buha nije dao, a ve sledeeg dana dolo
je do razmetaja zatoenika iz sobe broj 3 u druge sobe. Tako
je plan proboja propao.249
Delokrug politikog rada bio je, dakle, viestruk. Nje
gove komponente su delatnost logorskih kruoka, povezivanje
s drugim sobama i sa spoljnjim svetom, sistem unutranjeg
obavetavanja, samopomo, obraun sa etnikom opstrukci
jom i s konfidentima, bojkot moralno pokleklih lica i negovanje uspomena na ona koja su se isticala hrabrou i portvovanjem.
Samopomo je vremenom takoe dobila ire dimenzije.
Nije se zadrala samo na prikupljanju pomoi u hrani i odei
za zatoenike uhapene zbog uea u narodnooslobodilakom
pokretu na tlu okupirane Srbije, ve i na ostale rodoljube,
pa i na strance koji su prolazili kroz logor na Banjici na proputovanju za nemaku internaciju.
Pomo je ukazivana izgladnelim transportima koji su iz
logora na Starom sajmitu pristizali masovnije na Banjicu
u leto 1944. godine, zatim crnogorskim rodoljubima evakuisanim iz italijanskog zatoenitva i posebno grkim partiza
nima.
Zarobljeni grki partizani stigli su u logor na Banjici u
veem broju u leto 1944. godine. Bili su u jadnom stanju,
izmueni dugim putovanjem, neizvesnou i glau. Neki od
njih bukvalno su se ruili od gladi. Bili su smeteni u baraka
ma. Jedan od njih videi na prozoru etvorke skupljeni
hleb potrao je od barake do prozora, potrpao hleb u nedra i
549

178

IAB BL 678; prema prianju Danila Maslee autoru.

vratio se nazad. Sve je to inio gotovo automatski, iako su

Nemci s kupola pretili da e na njega otvoriti vatru. Jo ve
a nevolja doekala ga je pred barakom. Priskoila je grupa
njegovih drugova, iscepala mu odelo vukui ga i otimajui
mu hleb. Najzad su ga oborili na zemlju i raskrvavili. Kada
su Nemci naili, svi su se razbeali, samo je taj zlosrenik
ostao da lei pred barakom.250
Poto su ovakvi prizori uestali, potekla je inicijativa, ko
ja je prihvaena u veini banjikih soba, da se svi zatoenici
odreknu jednodnevnog sledovanja i da se na taj nain pri
kupljena hrana prebaci grkim zarobljenim partizanima u ba
rake. Ovaj vid solidarnosti primenjivan je i u drugim slinim
prilikama.521
Ovakvi rezultati ne bi se mogli ostvariti u surovim lo
gorskim uslovima bez velikog meusobnog poverenja i drugarstva. Moe se bez dvoumljenja tvrditi da je jedan od naj
sigurnijih potpornih stubova visokog morala banjikih zato
enika bilo zaista retko i nesebino drugarstvo. Na njegovim
jedrima plovilo se znatno sigurnije. Naravno, bili su izuzeti
dounici, provokatori i izdajnici, a prema kriminalcima se
postupalo razliito, to je zavisilo od njihove vee ili manje
spremnosti da podre pojedine akcije, da se pridrue politi
kim kanjenicima.
Drugarska panja pratila je zatoenika od prvog do poslednjeg dana boravka na Banjici. Cim bi neka nova grupa
dola, sobni drugovi su nali naina da se pobrinu za slabe
i pretuene, da ohrabre zaplaene i da rasterete zabrinute.
Onim novajlijama koji su se interuesovali kako je u lo
goru odgovaralo se uzdrano i obazrivo da je neobino samo
u prvo vreme. Kasnije e se ve privii, snai i nauiti po
novo da se smeju. Ako nekoga streljaju, nema vie ta da
brine, ako ga potede, navikne da ivi normalno. I zaista, uz
pomo
starosedelaca novi
zatoenici su lake prebolevali
prve asove izolacije i stresove odmazde, privikavali su se na
logorski nain ivota, na kruoke, na priredbe i kolektive. Zato
se bivi zatoenici ne seaju Banjikog logora samopo zlu
nego i po izuzetnom drugarstvu i zajednitvu.2,12
250
251
252

IAB BL 207, seanje ure Paripovia.

IAB BL 393, seanje Svetomira Stojanovia.
Godinjak grada Beograda, knj. VIII, 1961, str. 380.

Organizovano slanje paketa. Veze s gradom

Uspostavljanje teljih veza s gradom bilo je stalno na
umu banjikih zatoenika. Na isti nain beogradski rodoljubi
su neprekidno nastojali da pomognu zatoenicima. Dakle, ova
nastojanja su bila i ostala dvosmerna. esta streljanja pre
kidala su niti veza uspostavljenih s mnogo napora i u stalnoj
opasnosti.
S postojanjem takvih veza bile su upoznate i logorske
vlasti, pa su svim sredstvima nastojale da ih onemogue.
U Istorijskom arhivu Beograda, u kome se uva zaostala
graa Specijalne policije, pronaeno je vie dokumenata koji
potkrepljuju ovo tvrenje. Od ljih je izabran kao primer do
kument od 5. marta 1942. godine, u kome se kae: Mini
starstvo unutranjih poslova raspolae sledeim podacima: u
poslednje vreme zapaen je aktivniji rad komunista... na
roito na uspostavi meusobnih veza i na obnovi konspirativ
nih foruma.
U ovom pravcu aktivnost pokazuju Brati ili Boi, Miki ili Niki Branko i Pavievi Sava. Oni zasada formiraju
trojke i uspostavljaju veze sa komunistima na Dedinju.
Zna se da je jedna trojka uspostavila vezu sa komuni
253
stima u sobi broj 13 u Dedinjskom logoru ..
Naravno, sve kanale kojima su komunisti iz grada poku
avali da se poveu s banjikim zatoenicima danas nije mo
gue utvrditi, ali je prema seanjima bivih zatoenika nepo
bitna injenica da su takvi kontakti postojali sve vreme po
stojanja Banjikog logora.

Isto se tako pouzdano zna da su neki zatoenici, pogotovo

oni koji nisu imali rodbine u blizini, primali pakete, a da
nisu znali odakle dolaze, pa su s pravom pretpostavljali da
taj posao obavljaju pojedine partijske grupe samoinicijativno
ili organizovano.
U potrazi za punktovima iz kojih su rasporeivani i slati
u Banjiki logor, pronaena je jedna od takvih organizovanih
grupa.
** IAB UGB SP IV-Q-165/71.

Svi lanovi ove grupe se u vreme okupacije nisu meu

sobno poznavali, niti su radi konspiracije znali odakle se hra
na doprema i kuda se upuuje.
Ilija
Areina,
nekadanji
borac
Poarevakog partizan
skog odreda, uspostavio je partizansku ekonomiju u selu
Kusiu kod Velikog Gradita s jo dvojicom izbeglica iz Voj
vodine. Tokom 1942. i 1943. godine oni su u jednom podrumu
organizovali ilegalnu proizvodnju sira trapista u blokovima
pogodnim za pakete, koji su kasnije upuivani zatoenicima
u koncentracionim logorima na Banjici, u Dahau i u Auvicu.
Centar za otpremanje paketa nalazio se u Beogradu u
Graanikoj ulici broj 12. Tu ih je kompletirala i odailjala
Marija Geldman, udata za Lazara Tupanjanina, takoe logo
raa. U poslu joj je uvek pri ruci bio staklarski radnik 2ivan Savi.
Najtee je bilo da se sir trapist i dvopek dopreme iz Ve
likog Gradita u Beograd. U tome je trudbenicima u ilegalnoj
mlekari pomagao Ljubomir Areina, bivi intendantski oficir.
On je preko dvojice pripadnika poljske strae u rancima
otpremao poiljke s hranom. Ova dvojica pripadnika Nedievih
oruanih
formacija,
naklonjeni
narodnooslobodilakom
pokretu, odlazili su u civilnom odelu s natovarenim rancima
na brod koji je plovio u vreme okupacije za Beograd. Meu
tim, nosili su pri ruci vojne knjiice da bi ih u sluaju nevolje
pokazali nemakim andarmima, koji su stalno kontrolisali
putnike i njihov prtljag.
Naravno, ni hrana nije mogla da se prenosi bez dozvole,
bar ne u veim koliinama, jer je mogla u svakom trenutku
da bude zaplenjena. Zato su bile nune posebne transportne
dozvole, koje su nabavljane ilegalno, kao i mnogi okupacijski
dokumenti.
Kako su dobijene adrese lica kojima su paketi upuiva
ni nije ni danas poznato Iliji Areini. Jedna od moguih pret
postavki je da su dobijane tajnim kanalima iz logora na Ba
njici, a za druge logore verovatno po spiskovima koji su za
njih ve postojali.254
254 -etvrti jul broj 1346 od 22. marta 1988. Na osnovu kazivanja
Ilije Areine, penzionera iz Beograda autoru.

181

Kulturni ivot
Politika i kulturna delatnost banjikih zatoenika bile
su nerazdvojno povezane, jer su sluile istom osnovnom cilju:
jaanju morala, podizanju svesti i uvanju istote narodnooslobodilakog pokreta. Po pravilu su obe ove delatnosti ima
le takoe iste nosioce sobne kruoke, u kojima je pokre
tana veina inicijativa i ljudi animirani za uestvovanje u
radu.
Jo jedna zajednika nit povezuje politiku i kulturnu
delatnost: sredstva rada, odnosno njihov nedostatak nagonio
je zatoenike da se oslanjaju prvenstveno na svoju memoriju.
U onim periodima kada je uneseno nekoliko knjiga u logor,
briljivo
su
skrivene
na
skrovitim
mestima,
dopunjavane
s namerom da se stvore male prirune biblioteke. Naravno
pod pojmom biblioteka podrazumevalo se nekoliko knjiga,
meu kojima je bilo i beletristike.
Forme delovanja bile su razliite: od prepriavanja lite
rarnih dela i predavanja iz raznih naunih disciplina, zavi
sno od sastava ljudstva u pojedinim sobama o emu je
ve bilo rei recitovanja zapamenih stihova, najee
rodoljubivih i revolucionarnih, do sastavljanja vrabaca, krat
kih satirinih strofa sa vaspitno-politikom sadrinom, do organizovanja i pevanja borbenih pesama.
Naime, u veernjim predasima banjiki zatoenici su na
lazili naina da improvizuju sobne pozornice i da na njima
prireuju skeeve, pa i neko ozbiljnije scensko delo kada su
za njega imali prigodnog materijala i unutranjih snaga za
izvoenje.
U onim danima kada se saznavalo za neku izuzetnu po
voljnu vest veu pobedu Saveznika ili partizana, uspenu
ilegalnu akciju ili politiki dogaaj koji je nagovetavao ofanzivu antifaistike koalicije banjiki zatoenici su davali
oduka svom raspoloenju. Tada se znalo povesti i kolo uz
svirku eljeva. U sobi smrti ezdesetestici zabeleeno je, na
primer, da je Steva Maksimovi u jednom od tih radosnih
dana igrao kolo uz frulu koju je od metle odeljao Milisav
Dini,255 a Svetomir Stojanovi, beogradski skojevac, dobio
* IAB BL 676, seanje Duana Milenkovia.

182

je zahvaljujui nebudnosti policijskih agenata i kljuara koji

su pregledali pakete pikolo i harmoniku. Oko nje su se uvee
okupljali u jednom uglu i tiho svirali i pevali.256 U sobi broj
9, jo 1942. godine, dok su u njoj bile ene, jedna devojka
poreklom iz Vojvodine igrala je panske igre ogrnuta are
nim maramama.257
Naravno, trenuci takve razdraganosti nisu bili esti zbog
prozivki i odvoenja na stratita. No, ni u tim trenucima nije
se ostajalo bez odgovora. Posle pote palim drugovima pone
kad se zapevuilo ili su recitovani potresni rodoljubivi i re
volucionarni stihovi, koji su u logorskom ambijentu dobij ali
posebne prizvuke.
Recitovanje stihova zapameno je od prvih dana postoja
nja logora na Banjici. Jedna od linosti koja je dobro i rado
recitovala stihove u prvoj okupacijskoj godini bio je sve do
izvoenja na streljanje dr Petar Dragovi. Zabeleeno je da
je najrae recitovao Skite i Dvanaestoricu ruskog pesnika
Aleksandra Bloha.258
Uloga pojedinaca bila je velika u animiranju kulturnog
ivota. Bive zatoenice sobe broj 13, na primer, tvrde da je
kulturni rad znatno unapredila Klavdija Zuhina, novinar. Ka
zivala je rado stihove Jesenjina i prepriavala sadraj ruskih
filmova koji pre rata nisu bili vieni u Beogradu, pa su bili
posebno atraktivni s obzirom na interesovanje koje je u to
vreme vladalo za sve to se deava u Sovjetskom Savezu.259
Tradicija recitovanja nastavljena je tokom celog zatoe
nitva u mnogim sobama u kojima je bilo ljubitelja poezije.
Neki od njih znali su naizust veliki broj stihova domaih
i stranih autora. Jedna od poslednjih recitacija pred septembarsko streljanje ena 1944. godine izrekla je Srbijanka
Bukumirovi. Bili su to stihovi Kako umire Dalmatinac.
Kao da se njima napajala, Srbijanka je s izuzetnom hrabrou
izala iz sobe posle prozivke. Vujkovia i njegove trabante
nazvala je faistikim zmijama.260
IAB BL 393, seanje Svetomira Stojanovia.
IAB BL, seanje Nade Stani.
258 IAB BL 251, seanie ivana Stojanovia.
259 Stenografske beleke sa razgovora o pozoritu na Banjici, se
anje Nade Oklobdije.
290
Stenografske beleke o banjikom pozoritu, seanje Radmile
Miloevi, zatoenice u sobi br. 37.
256

267

183

Ipak su logorske priredbe s vie uesnika i raznovrsnijim

programom bile najraireniji vid kulturnog rada i najomilje
nija razonoda banjikih zatoenika. One su bile svojevrstan
ventil za provetravanje tamnike amotinje i beznaa. Kao i
druge interne elatnosti, priredbe su vremenom dobij ale sve
organizovaniji oblik. Od improvizovanih skeeva i kazivanja
odlomaka iz pojedinih dela vienih na pozornici, prelazilo se
na gotovo sistematski rad u dramskim sekcijama. Pojedini
komadi danima su pripremani i uvebavani, pre nego to se
postave na scenu. Postojali su i mali ho rovi, u kojima su
takoe uvebavane strpljivo muzike numere za nastup na
logorskoj pozornici.
Sta su priredbe znaile za zatoenike na slikovit nain je
iskazala Nada Stani, profesor, koja je 1942. godine boravila
u sobi broj 9: Seam se dobro kako je naa enska soba po
ela s radom. Prva nam se obratila radnica Milica (Mihaljica),
ena u godinama, prilino neuka. Ona je poela da nam pria
bajke o ilimu koji leti. Ta bajka je izazvala u nama izuzetno
raspoloenje. I mi smo posle toga govorili da nam treba i
lim na kome se leti kako bi se mogle uzdignuti iznad banji
kih zidina.. .261
Stihove za logorski vrabac, bez koga se nije mogla
zamisliti tako rei nijedna priredba, pripremali su pismeniji
ljudi u mnogim sobama. U vrapcu se aludiralo na politiku
i ratnu situaciju u zemlji i u svetu, ismejavala logorska upra
va, ali takoe i mane pojedinaca u sobi, koji se nisu uklopili
u zajednicu, na koje je vaspitni rad malo delovao, pa su po
kazivali znake sebinosti i malodunosti.262
Skeevi su bili raznovrsni, najee improvizovani, a po
nekad se i za njih pisao prigodan tekst. Jedan karakteristian
primer, ponikao u smrtnoj sobi broj 66, a u raznim varijanta
ma prikazivan i u drugim sobama, moe se svesti na ovaj
kratak sadraj: u staroj uniformi, pribavljenoj iz logorske ra
dionice, pojavljuje se zatoenik s kartonskom kacigom na
glavi; na kacigi je nacrtan kukasti krst; on stupa ilo, ispren
je i nadmen, dok iza bine dopire glas: Nemaka vojna sila
1941. godine; prati ga pevuenje popularnog nemakog marIsto, seanje Nade Stani.
*** IAB BL 650, seanje Andre Radosavljevia.
261

184

a Lili Marlen, zavesa ubrzo pada. Ponovo se die uz glas

s bine: Nemaka vojna sila 1942. godine; nemaki vojnik
s kacigom je ve umoran, ali se jo otima i prsi. U treoj
sceni on se ve pojavljuje s uniformom pod mikom, pokuava
da skine i sakrije kartonsku kacigu, unezvereno gleda levo-desno, a onda odnekud iskrsava grdosija (obino najkupniji
zatoenik) s petokrakom zvezdom na ajkai, hvata Nemca
za vrat, die ga u vazduh, a on se koprca nemono u njegovim
rukama.263
Cesti su bili i skeevi iz narodnog ivota, u kojima nejaki
nadmudruju mone. Nekad su imali dvosmisleno znaenje.
U jednom od takvih skeeva, na primer, sudija i branitelj
vode dubiozan dijalog branei i teretei seljaka optuenog da
je konjokradica. U dijalogu se zapravo aludiralo na postupke
Specijalne policije i logorskih vlasti.264
U sobi broj 65 pripremani su takoe tekstovi za skeeve,
sobni vrabac, ija meta je esto bio sobni stareina Ceda
Kuzmi, koji nije prezao ni od batinanja da bi nametnuo svoj
autoritet, zatim je imitirana i prilagoena postojeim uslovima
nekada popularna emisija Veselog veera Radio-Beograa

meanje radio-stanica. Pri tome su izvrgavani ruglu ne

maki izvetaji o uspesima na frontovima i Nedievi govori
srpskim domainima. Meu uhapenicima u ovoj sobi na
lazio se i Milan urovi, nejaak mladi s uroenom grbom.
On bi se uspeo na vrat nekom snanijem vrnjaku, dobio
metlu umesto sablje i kada se zavesa podigne, vitlao s njom
u donkihotovskoj pozi po vazduhu, pogaajui uvek u prazno.
Ponekad bi drao govor domainima i pozivao ih u boj za
slobodu, dok su pored njega spokojno, kako je zamiljeno,
prolazili nemaki vojnici. Neko je patetino uzvikivao da se
vojvoda Draa Mihailovi na beloni konju priprema za pohod.
Pohoda nije bilo, jer ga je konj zbacio s plea, pa se voj
voda naao na podu.265
Ovakve parodine slike bile su neprekidno prisutne na
pozornicama u mnogim banjikim sobama. Posebno mesto u
tom sklopu na prelazu iz 1941. u 1942. godinu imala je svoje
IAB BL 608, seanje Miloa Radosavljevia.
IAB BL 609, seanje Mije Jovanovia.
285 IAB BL 661, seanje Milana urovia.

263
264

vrsna priredba, koja se uslovno moe nazvati maskenbal. Taj

naziv su joj, zapravo, dale same zatoenice iz sobe bro 16. O
tom dogaaju postoje mnogobrojna svedoenja, koja se raz
likuju u detaljima, ali se u osnovi mogu svesti na ovaj sled
dogaaja: neko je u sobi doao na zamisao da se priredi
maskenbal; uurbano su se od raznih otpadaka pravile ma
ske; jedna zatoenica je veto crtala likove na kartonskim
kutijama od paketa, druga ih je isecala, trea lepila, etvrta
pravila kapice, marame i eire, a peta brkove i brade od
vunenih restlova.
Krajem februara sve je bilo spremno. Plakat za masken
bal nacrtala je Olivera ukovi (danas Buri), a tekst je na
pisala Zagorka Malivuk. Plakat je osmiljen i povezan sa
stvarnou, situiran u logorski ambijent. U pozadini je bio
visoki zid sa mitraljeskom kulom na oku i s logorskom ka
pijom. U prednjem planu je bila nacrtana marica iz koje
izlazi devojka kao balerina, s maskom preko oiju i poziva
imaginarne goste da dou na maskenbal za koji se prodaju
ulaznice u Specijalnoj policiji i Gestapou. Sa strane je bio
andarm, koji jednom rukom doekuje devojku, a u drugoj,
iza lea, krije pendrek.266
Bilo je i drugih crtea pripremljenih za taj dogaaj. U
jednom uglu je bila Vujkovieva karikatura, ispod koje je
pisalo portir.
Plakat je bio okaen iza vrata da ga kljuar odmah ne bi
primetio. Uvee su se pojavile maske. Julka Oreanin, tek
stilna radnica, uhapena u Beogradu, koja je po nekim verzi
jama
dala
inicijativu
za
prireivanje
maskenbala,
pojavila
se maskirana kao markiza. Natalija Dugoevi i Neda Oklobdija preruile su se u Pata i Pataona, popularne predratne
filmske komiare. Jelica Jerkovi prilino je veto izradila
kljun Paje patka. Dok je maskenbal trajao sobom su pro
lazili pop i crkvenjak i mahali kadionicom iza policijskih
agenata. Zatim je poela igra uz muziku sa eljeva. Te ve
eri zatoenice su se zabavile i uspele bar na trenutak da za
borave teke dane koji su ih ekali. Ve nekoliko dana kasnije
streljana je Julka Oreanin, zatim Natalija Dugoevi i Zaga
ses Seajui se ovog dogaaja bive zatoenice su rekonstruiaale
po seanju crte 18. decembra 1981.

186

Malivuk. Neda Oklobdija je putena, da bi 1944. godine u

leto, posle pada tehnike Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju,
bila ponovo doterana na Banjicu. Putene su takoe Ivanka,
Olivera i Mirjana ukovi. Ali banjiki maskenbal su zadrale
u seanju do danas.
,
Sve bi se zavrilo bez potresa kljuari nisu nita primetili da Julija Nei nije posle maskenbala upakovala svo
je rublje u ovaj plakat u elji da ga pokae svojima. Tada
jo nije bilo zabranjeno slanje rublja kuama. Sredom, kada
su stizali paketi, slalo se i rublje porodicama. Suprotno oe
kivanjima zatoenica surovi kljuar Lala Kobiljski detaljno
je pregledao paket i predao ga efu logora. Vujkovi je po
zvao tvorce plakata na sasluanje. Hteo je da dozna kakve
poruke su na plakatu upuene izvan logora. Budui da bati
nanjem njegove optube nisu potvrene, niti je doao do
bilo kakve korisne izjave, Vujkovi je uz pogrde i psovke povikao: Znam ja ta vi hoete. Hoete da se pohvalite voama
vae komunistike bande da ste hrabre, da odravate moral
i da se ne plaite!
Posle sasluanja ef logora je dozvolio kljuaru da kazni
ene po svom nahoenju. Kobiljski im je naredio da se skinu
gole, dovukao neki mrk iz kupatila i polevao ih hladnom
vodom. Ni Vujkovi nije zaboravio da na svoj nain kazni
esnaesticu.
Zabranio
je
primanje
paketa.
Svoju
odluku
obrazloio je cininim tvrenjem da su ene odvie jele, malo
se kretale, pa su zbog toga pobesnele.267
Novu 1943. godinu ene krivci Specijalne policije doekale
su ve na spratu u sobama broj 37 i broj 38. I za tu novu
godinu pripremile su iznenaenje. Vesto su skrojile i priile
na lea Jelici Nikoli, niskog rasta i veoma okretnoj zatoe
nici, papirna krila koja su se razvlaila kao harmonika. Zatim
su na njih ispisivali slova koja su imala razliite poruke kada
se krila raire i kada se skupe. Na rairenim krilima pisalo
je Srena Nova godina! A kada se krila skupe znaenje se
menjalo: Zivela sloboda!. Kljuaru Radovanu Gudelju, koji
je uoi Nove godine deurao pokazale su samo prvu varijantu

s rairenim krilima i dugo su mu se ulagivale, sve dok

267 IAB BL 207, 193, 637, 771, seanje Jovanke Popovi, Stanice
Naevi, Ivanke ukovi, Nade Dimitrijevi.

187

oblinje sobe na srpatu. Svuda su je doekivali uzvici odo

bravanja i smeh. Tek kada je obilazak soba bio zavren Jelica
nije odobrio Jelici Nikoli da uz njegovu pratnju proe kroz
je prvi put i pred kljuarem spustila krila i on je jasno pro
itao: ivela sloboda! Mehanizam koji su smislile odlino
je funkcionisao. Kljuar je uvideo da je nasamaren, ali dogaaj
je zatakao i od bruke nije ni pomiljao da prijavi ta je doiveo. Rezignirano je zakljuao vrata i bez rei izaao iz sobe.268
Sobne pozornice podizali su i ukraavali posebni deko
rateri. Najjednostavniji nain je bio da dva zatoenika stoje
kao stubovi i dre meu sobom razapeto ebe. Ali bilo je
dovijanja i s kutijama od paketa, kanapom i ebadima koji
su zamenjivali zavesu. Dekorateri su svoj posao obavljali predvee, kada se najmanje strahovalo od iznenadnih upada klju
ara ili policijskih agenata.
Kada je u logor poelo uspenije krijumarenje knjiga,
pristupilo se jo ozbiljnijem uenju uloga i za takve drame
kao to su Mati ekog pisca Karla apeka (igrana u tri
desetosmici), Sremeva Zona Zanfirova i Ivkova slava
(igrane u ezdesetestici), kazivani su odlomci Njegoevog
Gorskog vijenca, zatim Tristan i Izolda (u tridesetsedmici) i slino.269
U ezdesetestici prikazan je takoe igrokaz seljaka
knjievnika Miodraga Jakovljevia, koji je bio zatoen u istoj
sobi, poreklom iz takovskog kraja, gde je bio istaknuti ues
nik u narodnooslobodilakom pokretu. Pred jesen 1944. go
dine interniran je u nacistiki logor Mauthauzen u Austriji,
gde mu se gubi svaki trag, pa se pretpostavlja da je skonao
u veito uarenim krematorijumskim peima ovog danteovskog
paklenog podneblja.270
U tridesetestici prikazivana je Hasanaginica. Nevenka
Tufegdi, koja je igrala Hasan-agu, kazala je mnogo godina
kasnije o svojoj ulozi, ambijentu u kome se radilo i kostimima
ovo: Kada su nae snage dotrajale, kada smo mislile da se
ne moe dalje, traio se put kako da se odrimo i izdrimo
os Banjica, str. 174176.
-Godinjak grada Beograda, knj. VIII, 1961, str. 384; Seanja
Radmile Milenkovi i Nevenke Karakaevi.
270 IAB BL 663, seanje Momila Lukia Pavlovia Bunarca.
269

188

sve logorske uase. Mi smo znale za snagu i mo pozorita.

Znale smo isto tako da je ono veliki rizik, da nas mogu zadesiti
muenja, a moda i smrt, ali se nije smelo odustati. Nae
alvare nisu bile od brokata i svile. Bile su od logorskih ebadi. Nai fesovi nisu bili od pravog filca, ve od nekog sta
rog aleta, koje je veta ruka zatezala na kartonu za pakete
i davala mu ak lep izgled. Kianke smo pravile od baba-Milojkinih arapa... Naa koplja i sablje nisu bili od pravog
gvoa i elika. I ona su bila od kartona, ali tako briljivo
izraena da su liila na prave. Naa publika su bile ene sa
sela, bose, u nanulama, u izguvanom odelu... Mi nismo
smele imati buran aplauz. Umesto toga uli su se jecaji i
primeivala uzbuenja koja je bilo teko gledati.. .271
I probe i priredbe morale su da budu izvoene kriom,
uz veliku opreznost, da ih ne pokvari logorska uprava. Ipak
se tako uporan i sistematski rad nije mogao potpuno zatajiti.
Bilo je raznih iznenaenja sa teim i lakim posledicama, ali
nijedno od njih nije navelo zatoenike da obustave zapoeti
rad.272
Posebna briga prireivaa bili su kostimi. U pojedinim
komadima trebalo je glumiti i muke i enske uloge. U takvim
sluajevima esto je vrena razmena rekvizita. U sumrak
bi se sputao iz mukih soba kanap k niem spratu gde su
se nalazile ene. Za kanap su bila privezana odela koja su
271 Stenografske beleke s razgovora bivih zatoenika o banjikim
pozornicama odranog u Beogradu 1981.
272 Zabeleen je ovakav sluaj: jedne noi Vujkovi je naglo ba
nuo u tridesetosmicu i -dekorateri nisu uspeli da sklone ni svoju
pozornicu od ebadi. Napola sruena, ona je izazivala jo vei bes Vujkoviev. Derao se: Vi ste poludeli, ovo je kua smrti. U njoj se smru
kanjava pevanje i recitovanje.
Kljuari su takoe znali za priredbe. Jednom prilikom je Radovan
Gudelj pred ezdesetesticom prislukivao ta se deava. Izabrao je
najpogodniji trenutak da usred predstave hitro otkljua vrata i ue u
sobu. Ni sufler nije uspeo da skloni belenicu i olovicu iz ruke. Glum
ci su bili zateeni na pozornici. Kljuar je uzeo blok i olovku od
suflera i smekao se. Nije se moglo otkriti ta smera. Sufler se prvi
snaao. Ponudio je Radovana kolaima. On je jednom rukom uzeo
kola, a drugom vratio belenicu.
Kljuar Obrad Beli je jednom predoio zatoenicima da zna ta
se deava i da nastave priredbu, jer eli da je vidi. Posle je bez rei
ustao i otiao. (Banjica, grupa autora, Istorijski arhiv Beograda, Kul
tura, Beograd 1967.)

189

mogla da poslue enama za muke uloge. Zauzvrat, one bi

namesto tog zaveljaja privrstile na kanap haljine i druge
potrebe za pozornice u mukim sobama. Novi prtljag je lo
gorskim liftom krenuo sada uzbrdo, sprat vie. Ovaj nain
razmene stvari i obavetavanja koristio se i u drugim prili
kama.
Ponekada su krojai koji bi se zatekli u sobi vrili pre
krajanja odela da bi bila podesna za glumce. Preko slobod
njaka nabavljani su i delovi nemake ili italijanske uniforme
za skeeve u kojima su igosani faizam i domaa izdaja.
U programima su najee uestvovali omladinci i omla
dinke. Oni su i inae bili glavni nosioci svih logorskih akcija.
Kasnije su u nekim sobama priredbe zagrejale i starije zato
enike. Bilo im je ao to im se ne dodeljuju uloge. Neki su se
ak nametali, govorili da nisu prestari i da nee ustuknuti
pred izazovima i opasnostima. A ranije su sa prilino skepse
primali sve ono to je jogunasta mlaarija pripremala i
stavljala na repertoar. U poslednjim mesecima okupacije lo
gor na Banjici je postajao sve izrazitija celina, u kojoj su se
brisale mnoge prvobitne razmirice, odnosi su postajali gotovo
rodbinski, podvajanja je bilo sve manje. Pripreme za sobne
priredbe bile su neto to je stalno dralo u napetosti i ie
kivanju i gledaoce i izvoae, to ih je odvraalo od svako
dnevnog sivila.273
Bilo je i profesionalnih glumaca, iji nastup se iekivao
s posebnom znatieljom. Meu njima je bila Rosa eli. Ona
na ovaj nain opisuje svoje doivljaje na banjikoj pozornici:
... Ja se naslonim na zid, oko mene se okupi mnogo ena i
ja im igram razne uloge. One se tada sa mnom smeju i sa
mnom plau. Zaborave na Vujkovia i Krigera. Oni vie nisu
imali nad nama nikakvu mo... Zahvalna sam prirodi to
mi je dala dar za glumu, jer sam u logoru primenila na naj
bolji nain to svoje umee i koristila drugaricama.
S Nevenkom Tufegdi sam leala pod istim ebetom.
Nou sam jo aputala odlomke iz nekih komada. Ona je do
la na ideju da osnujemo pozorite u sobi. U pozorini svet
ule su ubrzo Nada Vuksan, Zora uri, Mila Petrovi, Boba
Mateji i druge. Probe smo vrile ispod ebeta i onda smo
273

190

Stenografske beleke o pozoritu ...

izlazile na scenu. Ali gotovo cela soba je bila angaovana u

pripremama. Trebalo je izraditi kostime i izvriti dekoraciju
bine. Kroz pozorite smo doivele harmoniju. Do tada nismo
bile svesne koliko je pozorite jako, koliko je svaka re snana
i koliko glumac moe da deluje na psihu ljudi... Igrala sam
Majku Jugovia. Ponovila se istorija Kosova. Majku Jugovia poistovetila sam sa svim majkama, a nisam ni znala
da sam tada ve bila izgubila sina koji se nalazio u parti
zanima. Govorila sam, dakle, nesvesno i o sebi i o svom stradinju .. .m

Pesme pevane i spevane u logoru na Banjici

Pesma je u naem narodu odavno poznata kao pouzdano'
sredstvo uvanja nacionalne samobitnosti. U logoru na Ba
njici pevalo se u mnogim prilikama: i kada se odlazilo u smrt,
i kada se proslavljala dobra vest, i kada se tugovalo za odve
denim drugovima, i kada se pripremalo za ivot. Pesma je
bila prkos neprijatelju, vera u slobodu.
A pesma je bila zabranjena. Neprijatelj je bio najgnevniji kada zauje pesmu. Zbog pevanja su zatoenici izvrga
vani okrutnom ikaniranju. Jednom je kljuar Milan Kobiljski, kada je uo iz neke sobe u suterenu neuzdrano pevuenje
Partizanke, uao vukui za sobom gvozdenu tanglu s vrata,
priao kibli, naredio da se donese nasred sobe i tu ju je prosuo.
Slino je postupao i u drugim prilikama: poniavao je ljude,
vreao, tukao, izmiljao razne besmislice. Drugi kljuar, ostareli, krezubi Milan Trifunovi esto je upadao u sobe broj
33 i broj 16, u kojima su se do pred kraj 1942. godine nalazile
uglavnom ene. Pokuavao je da ih zaplai, ali nije uspevao.
Otkako je dola vraka grupa, zatoenice iz suterena prire
ivale su prave male koncerte horskih pesama. Raspoloenje
za pesmu nije se menjalo ak ni kada je zapretio da e one
koje pevaju ubaciti u spisak za streljanje.
U muke sobe u suterenu su upadali policijski agenti
i izvodili one za koje su pretpostavljali da su pevali, u ku
274

Isto, kazivanje Kose eli.

191

patilo prekoputa i batinali ih gotovo do besvesti. Pretili su da

e tako postupati svake noi ako pesma ne zamukne.275
Do 1943. godine pevane su preteno stare revolucionarne
pesme: Padaj silo i nepravdo, Bileanka, Mitrovanka,
Internacionala, Crven je istok i zapad, Sirom sveta omla
dina cela. Naravno, pevane su i partizanske pesme ponikle
u prvim mesecima posle podizanja ustanka. Njih su uneli
u Banjiki logor mnogobrojni zarobljeni partizani iz raznih
krajeva Srbije, pa su one esto nosile i peat njihovog kraja.
Meutim, esto su se mogle uti takoe narodne pesme
i popularne predratne sansone. Zapameno je, na primer, da
je Rajak Pavievi, komandant Raanskog partizanskog bataIjona, svojim divnim baritonom pevao pored revolucionarnih
i narodne pesme, a znao ih je mnogo, da je Duan Boganovi, lan Glavnog odbora Zemljoradnike narodne stranke,
esto pred smiraj dana zapevao svoju omiljenu pesmu: Meseina sija sjajna, da je osamnaestogodinjak uhapen zbog
krae, poznat pod nadimkom Kepa, koji e 26. septembra
1944. godine provaliti vagon i omoguiti bekstvo grupi zato
enika transportovanih za Mauthauzen, lirskim tenorom umeo
dobro da zapeva poznati lager Iluziones ...
Pesma na Banjici je imala svoj poseban zvuk i proizvo
dila posebna oseanja i meu pevaima i meu sluaocima.
Znaila je olakanje, zvuala preteom nesavladivou narod
nog otpora. Svoja ondanja oseanja pokuao je da obrazloi
bivi zatoenik Milo Baji, posle rata profesor na Akademiji
likovnih umetnoosti, na vaj nain: Kada se u toploj sobi
peva ,Padaj silo i nepravdo zvui na jedan nain. Prema svom
disponitetu osea se koliko su oni koji pevaju vezani za fa
bulu i njenu melodiju. Kada se peva u borbi, na frontu, zvui
na drugi nain. Naravno, i danas neko moe da asocira na
svoj doivljaj kada je juriao na neprijatelja. Ali pesma je
drukija kada se peva u sobi, jer je ona prava dramatika
ve prola... Kada je pesma dopirala odozdo, iz sabirnih
soba za streljanje, kao da je izlazila iz zemlje i to nou. Kada
se uju ti rapavi glasovi u zboru, kada se iz njih uje opro
taj od ivota ili tuga za onima koji su prozvani za streljanje,
to je neto sasvim drugaije doivljeno .. .276
278

192

!75 Godinjak grada Beograda, knj. VIII, 1961, str. 368.

IAB BL 537, seanje Miloa Bajia.

Posebno
interesovanje
zasluuju
onih
nekoliko
pesama
koje su spevane u samom logoru. Za neke od njih autor je
nepobitno utvren, za druge se radi pre o pretpostavci nego
konanom sudu.
Jedna od pesama posveenih logoru na Banjici pronaena
je prilikom ekshumacije leeva u haljini narodnog heroja Je
lene etkovi, pa je i autorstvo ove pesme vezano za njenu
linost.277
U pismu koje je 5. marta 1984. godine uputila iz aka
Vera Krupe, osuena decembra 1941. godine od nemakog
prekog vojnog suda na zatoenitvo u logoru na Banjici, une
seni su novi elementi o nastanku ove pesme.
Prvo osporeno tvrenje je da je pesma pronaena u ha
ljini Jelene etkovi prilikom ekshumacije leeva. Ona je
bila uivena u porub haljine Mire Jovanovi, iz Bajine Bate,
koja je putena iz logora na Banjici 1942. godine. Mira je pre
dala pesmu Jeleninoj majci, a ona je trebalo da je uputi dalje
kako bi se imao potpuniji uvid u ivot i rad banjikih zato
enika.
Vera Krupe tvrdi da je prilikom dolaska na Banjicu
sauvala jednu olovicu kojom se sluila da neto zapie kad
god joj se za to ukazala prilika. Bila je zatoena najpre u
sobama broj 16 i 13, a zatim prebaena u sobu broj 85, u koju
je iz Specijalne policije posle martovske provale 1942. godine
dovedena i Jelena etkovi. Tu su se njih dve sprijateljile.
Upravo Jelena etkovi dala joj je ideju da napie neto
0 logoru na Banjici. Vera Krupe je odista prionula na posao
1 napisala pesmu od desetak strofa. Kada je pesma bila gotova
iri u sastavu Olga M. Jovanovi, Olga T. Jovanovi, Je
lena etkovi i Olga Petrov skratila je pesmu na etiri
do pet strofa. Iste veeri zatoenice u sobi broj 85 poele su
da je pevue.
U oktobru 1942. godine Vera Krupe je prebaena u Za
vod za prinudno vaspitanje omladine u Smederevskoj Palanci
ne znajui kakva je bila dalje sudbina pesme. Kada je sledea
grupa pitomaca stigla u Smederevsku Palanku iz logora na
Banjici od njih je ula da pevaju tu pesmu, iji autor nije
bio poznat.
277 Godinjak graa Beograda, knj. VIII, 1961, str. 388. U Go
dinjaku je naveden ceo prvobitni tekst pesme.

1.1

193

Kada je 1961. godine u Vasinoj ulici prireena izloba

Banjica 19411961. godine preko zvunika je recitovana
pesma o Banjici, za koju je reeno da ju je spevala Jelena
Cetkovi pred streljanje.
Meutim, postoje ubedljivi dokazi na osnovu kojih se
moe utvrditi pravo autorstvo ove pesme, koja je glasila:
Van grada u polju,
Pustom irokom
Stoji kua smrti,
Taj ukleti dom.
Kraj zidina hladnih
Dana svakoga
Izvode nam drugove
Srca elinoga.
U podrumu mranom
Gde caruje jad,
Tu je crna krila
Rairila glad.
Po sobama hladnim
Majke, oevi,
U oima njihovim
Ponos boravi.
Okupator besni
Grud nam razbija,
Izdajica roda
Krv nam ispija.
Faistiki krvnie,
Krv te pee, znaj,
Osveta je ona,
Smrt donosi kraj.
Dok nas na Jajince
Tiran odvodi
S pesmom na usnama
Kliemo slobodi.

Dok piotunske paljbe

Prolama se rik,
Zivela sloboda
Guje se uzvik.
I kroz dom ukleti
Na poljani toj,
Hrabrih logoraa
Odjekuje poj.
Kroz reetke pesma
Smrti prkosi
I pozdrave arke
Borbi donosi.
Odmah pada u oi da ova pesma nije napisana ijekavtinom, a Jelena Cetkovi je bila poreklom Crnogorka i sluila
se ijekavtinom. Osim toga, ona u svom ivotu nije napisala
nijedan stih. To ne mora da bude presudna injenica, ali se
mora imati u vidu. Uz sve ove indicije postoje i svedoci koji
su bili skupa s Verom Krupe u sobi. Oni su znali da Vera
neto pie.
Autor ove knjige je zato stekao uverenje da je pesmu
Van grada na polju pustom, irokom odista spevala Vera
Krupe. Sticaj okolnosti je bio takva da je pesma pripisana
Jeleni Cetkovi, a moda je to u odreenom istorijskom tre
nutku bilo poeljno, kao to bi se za blesfeniju proglasilo
svako sporenje ove injenice. Smisao ovih redova nije u tome
da se umanji znaaj Jelene Cetkovi, niti se to moe uiniti.
Ona je zasluila naziv narodnog heroja zbog svog rada u toku
okupacije i hrabrog dranja pred neprijateljem. Njenom imenu,
dakle, nije potrebno da se pridoda i ova pesma, niti je to ona
elela. Smisao je u tome da se razjasne okolnosti pod kojima
je pesma zaista spevana, iznesena iz logora i kasnije dovela
do zablude koja nikome nije potrebna.
Od dolaska na Banjicu Milete Milovanovia, uenika ui
teljske kole u Uicu, borca Uikog narodnooslobodilakog
partizanskog odreda i kasnije Prve proleterske brigade, koji
je prispeo u logor tako rei iz svoje jedinice, poele su da se
pevaju mnoge do tada nepoznate pesme meu starijim zato

13
*

195

enicima: o Kozari, Romaniji, Buonijev mar, Nazorova pe

sma o Titu Sve to j bilo pod pepelom i slino.
I zbog unoenja u logor ovih pesama i zbog donoenja
sveih vesti o tekim borbama i pobedama partizana u Bosni
i jo vie zbog svog stvaralatva, Mileta Milanovi je u pri
linoj meri oiveo politiku delatnost na Banjici.
Van svake je sumnje da je on spevao dve najpopularnije
pesme o ivotu i stradanjima, o samopregoru i junatvu ba
njikih zatoenika: Banjianku i Omladinsku banjianku.278
Banjianka je nadivela svog autora i ponekad se i
danas peva na sveanostima na kojima uestvuju bivi zato
enici. Ova pesma je glasila:
Kroz reetke sunce greje,
Napolju je divan dan.
Plavo nebo k da ali,
Sloboda je samo san.
Mi smo teki zatonici
U logoru na Banjici (Refren se peva dvaput).
U logoru na Banjici
Lei deci otac njin,
Majka videt edo nee,
Steljan joj je mili sin.
ute trpe zatonici
U logoru na Banjici.
Za sudbinu nau kletu (teku)
Znade skoro celi svet:
Sto Ijubismo zemlju svoju
Mi moramo, eto, mret.
2,8 Tekst obe ove pesme sauvan je i objavljen u raznim prili
kama s neznatnim odstupanjima. Autor je uzeo verziju koja je ob
javljena u knjizi Banjica u izdanju Istorijskog arhiva Beograda i beo
gradskog izdavakog preduzea -Kultura 1967. godine, uz naknadne
provere i korekcije svojih drugova, bivih zatoenika Banjikog logora,
oslanjajui se u prvom redu na seanje Milutina Radojia, penzio
nera iz Mladenovca, koji je ivi leksikon onoga to se u logoru pevalo.

196

ute, trpe zatonici

U logoru na Banjici.
Napolju se plotun uje
Mrtav nam je pao drug!
Znajte dobro, izdajnici,
Vratiemo krvav dug.
Vratie ga osvetnici
Iz logora na Banjici.
Sa Banjice svakog dana
Na stratite vode nas.
S pesmom pada drug do druga
Rad naroda svoga spas.
Tako ginu zatonici
U logoru na Banjici.
Pale rtve na Banjici
Drugovi e osvetiti,
a najvee od njih sviju
Svetiemo sutra mi.
Svetie ih osvetnici
Iz logora na Banjici.
Iz sred krnih naih gora
Jei gromko snaan glas:
Oj, drugovi, na Banjici
Samo hrabro, evo nas!
Mi smo teki zatonici
U logoru na Banjici...
O popularnosti ove pesme, koja je jo za vreme okupacije
prodrla izvan banjikih zidina, govori i dogaaj, zabeleen
u seanju Svetomira Stojanovia, tada omladinca u Beogradu,
koji je boravio najpre u smrtnoj sobi broj 66, zatim u trojci:
197

Kada su Janko Jankovi i Cvetko Crnjak, nekadanji

slubenici Specijalne policije, koji su radili za narodnooslobodilaki pokret, posle uasnih muenja dospeli u suteren
Banjikog logora, primljeni su sa drugarskom panjom. Vest
0 njihovom radu i dranju stigla je u logor pre njih samih,
pa su zbo,7 izuzetnih okolnosti u kojima su radili i uhapeni
u centrali kvislinke policije koja se upregla u okupatorsku
maineriju za borbu protiv narodnog otpora drugovi iz
sobe bili su im posebno naklonjeni: previjali su im rane zadobijene od muenja u Specijalnoj policiji i Gestapou, napo
jili su ih, nahranili i pitali ta bi najvie eleli u poslednjim
asovima ivota, mislei prvenstveno na ivotne namirnice.
Janko Jankovi je tada rekao da bi najvie eleo da mu tiho
zapevaju Banjianku i druge partizanske pesme. Oko Cr
njaka i Janka odmah je obrazovana grupica najboljih pevaa.
Sluajui ih kako pevaju setne, ali borbene stihove Banjianke Janko Jankovi je zaspao. Nekoliko dana kasnije iz
veden je skupa sa Crnjakom na streljanje.279
Mileta Milanovi bio je za vreme kratkotrajnog boravka u
logoru na Banjici izuzetno agilan kako u organizovanju po
litikih predavanja tako i u pevanju, odnosno prenoenju na
ostale zatoenike partizanskih i revolucionarnih pesama kasni
jeg datuma. U tom smislu bio je neko vreme centralna li
nost kulturnog ivota banjikih zatoenika. Kao takav bio
je svetao primer za sve omladince. Pored Banjianke spevao
je jo nekoliko pesama, od kojih je iroko bila prihvaena
1 brzo se pronela celim logorom takoe Omladinska Banjianka, koja se takoe zadrala u seanjima bivih zatoe
nika do dananjeg dana. Istina, kasnije je dopunjavana i menjana. pa se u izvesnom smislu moe smatrati zajednikim
stvaralatvom zatoenika.280

IAB BL 393, seanje Svetomira Stojanovia.

Samo za prva dva stiha Omladinske banjianke pouzdano se
zna a ih je spevao Mileta Milanovi. Ostale strofe spevane su verovatno kasnije od nepoznatih lica. Zato se u nastavku teksta pominju
samo ove dve strofe.
279
380

198

Pesma je glasila:
Omladinci logorai,
Na okup ovamo,
Omladinsku banjianku
Slono zapevajmo.
Zapevajmo pesmu borbe
Ovde u tamnici,
I jo jednom pokaimo
Sta su omladinci.
Mileta Milanovi streljan je 9. juna 1944. godine. Uvee uoi streljanja prozvano je samo deset zatoenika. Prvi na
spisku bio je Mileta Milanovi. Okrenuo se svojim drugovima
u sobi smrti i uzviknuo razgovetno: Zivela naa borba! Zivela Crvena Armija! Ziveo drug Tito! Prozivku je izvrio
Vujkoviev zamenik arapi, koji je uao u sobu u pratnji
andarma s bajonetima na pukama. Na njegovo zaprepaenje, soba je Milanoviu glasno otpozdravila: Zivela! ivela!
Ujutro je logor priredio jo jedno iznenaenje zloincima.
Dok je sa desetoricom drugova izvoen u maricu Mileta
Milanovi, ulo se pevuenje njegove Omladinske banjianke. Da bi se Milanoviu do kraja oduili zatoenici su kasnije
njegovoj pesmi dodali ovu strofu:
Ovu pesmu spevao je
Mileta Milanovi,
Za slobodu svog naroda,
pao je taj vrli ti!231
Pored ovih pesama, ceo logor je prihvatio i pevao pesmu
Majko, ne tuguj, iji autor je ostao nepoznat. Pevana je na
ariiu Tamo daleko. Neki zatoenici tvrde da je i nju spevao
Mileta Milanovi, ali to tvrenje nije moglo da bude na uverljiv nain potvreno.282
Majko, ne tuguj
Sto sad odosmo mi.
281

Banjica, grupa autora, Beograd 1967.

282

Evo nekoliko zapamenih strofa ove pesme:

199

Bezduni tiran mrski

Naglo nas razdvoji.
Milosti nema
Prokleti durnan taj,
Nove nam muke sprema,
jer mu se blii kraj.
Nije nam teko
Podneti patnje sve,
Jer svaki od nas zna
Zato se sada mre.
Moda se nikada
Neemo videti mi;
Zato ti aljemo ovim
Plameni pozdrav svi.
Majko, ne tuguj
i ako izgubi nas,
Jer mi padamo svesno
Za svog naroda spas.
uje li, majko,
Rui se tiranska mo;
Tutnje istok i zapad,
prolazi ropstvo i no.

Manje je poznata i slabije prihvaena pesma koju je pre

ma kazivanju Milene Bogavac, koja je u logoru bila talac za
sina poznatog revolucionara, spevala Mina Petrovi, sestra
Duana Petrovia Saneta, takoe talac. Poinjala je stihom
Travo zelena, travo premila.283
U pesme iji je autor ostao nepoznat i koja nije ire pri
hvaena spada i pesma Pozdrav iz logora. Objavljena je u
knjizi Banjica, koja je izdata 1967. godine.
Ponekad su se banjiki zatoenici umeli i osmehnuti
svoj raun kroz pesmu. Zapameno je nekoliko stihova u ko-

na

283
IAB BL 744. Pesma je spevana u desetercu, u narodnom duhu
i glasila je: Travo zelena, travo premila, ko e te, travo, kositi, kad
ja moram puku nositi? Majko premila, ko e te, majko, hraniti, kad
ja moram zemlju braniti, kad ja moram glavu gubiti.

200

jima se
zivkama,
lje.-184

sarkastino govori o lepoti banjikog ivota, pro

streljanjima ili transportima u logore izvan zem
Nige nam nije lepe provesti vee,
Banjica je logor, raj,
Kupus, proja. etnja i vrata,
To nema nige, znaj.
Jednom se ivi, jednom se mre,
Banjica je logor, raj.
Kada nam Kriger, majice, u sobu stupa,
Nama, mila majice, srce jae lupa.
Da li kui, majice, ili na Jajince,
Ili, mila majice, tamo van granice.

Najzad, neke su pesme i komponovane u samom logoru.

Jedna od njih je sauvana zahvaljujui dnevniku koji je vodio
i izneo iz logora talac Vladislav Pavlovi, referent Ministar
stva socijalne politike i narodnog zdravlja bive Jugoslavije,
uhapen s grupom beogradskih intelektualaca novembra 1941.
godine i stavljenih u logor na Banjici. Kada je 2. decembra
1941. godine u logor na Banjici stigla radosna vest da se taocu
Milenku Dabiu rodio sin, svi taoci su mu jednoduno dali
ime Slobodan. Dajui ime novoroenetu, uputili su mu po
zdrav koji je u ime cele sobe napisao Boidar Kovaevi, knji
evnik. Pozdrav je glasio: Iz ovog mranog stana, k vesnika boljih dana, pozdravljamo Slobodana, pozdravljamo Slobodana. Muziku za navedeni pozdrav komponovao je dr Mi
loj e Milojevi, profesor Muzike akademije u Beogradu.285 Po
zdrav novoroenetu iznesen je iz logora s rubljem nekog od
uhapenih intelektualaca i uruen porodici Milenka Dabia,
koji je poginuo prilikom bombardovanja Beograda 1944. go
dine.
Knjievnik Boidar Kovaevi spevao je satirinu pesmu
posveenu Petru Kolendiu, profesoru univerziteta, roenom,
u Dubrovniku 1882. godine, koji je zbog svojih lepih preda
vanja iz dubrovake knjievnosti uivao nepodeljene simpatije
ostalih talaca, beogradskih intelektualaca. Pesma je glasila:
284Evo dva takva primera, koja je zabeleila Dora Vlai (IAH
BL 677):
285 Kompozicija u Prilozima, takoe pesma pronaena u arhivi
Specijalne policije (Stevan urevi, potanski inovnik).
201

Prepun dubrovakih drama i soneta,

Kolendi Pijerko po apsani eta
I rasejan smatra da je na Stradunu,
A legne li misli da plovi na unu.
Jedino mu fali Zuzori Cvijeta,
Al naem Pijerku to mnogo ne smeta.
Po naem salonu lepotice mnoge
Zrae divnim licem i vebaju noge,
Al on pretpostavlja drutvo dveju snaa:
To je mlada Grga i prekrasna Jaa.

Iza dve snae, koje se u satirinoj pesmici pominju, kriju

se, u stvari Grga Bogi, lekar iz ibenika, i Jaa Grgaevi,
naelnik
Ministarstva
trgovine
predratne
kraljevske
vlade,
roen u Opuzenu, dakle Dalmatinci, Kolendievi zemljaci, s
kojima je delio dva leaja u jednoj od talakih soba u kojima
su boravili pohapeni beogradski intelektualci.280
Bilo je i drugih satirinih pesama i napisa, ali ih je mali
broj sauvan preteno ba onih koji su nastali u masonskim
sobama. Pojavila su se i dva broja satirinog lista Logora,
koji naalost nisu sauvani. Na pak-papiru je bilo, prema seanjima bivih zatoenika, nacrtano hipermanganom nekoliko
uspelih karikatura i prigodnih tekstova. Oba Logoraa ure
dio je Stipe Peki, slikar, uhapen s grupom beogradskih ilegalaca iz Zavoda za izradu novanica u jesen 1943. godine.287

Rukotvorine i razonoda
Izrada logorskih rukotvorina je najee vezana za razo
nodu i za elju da se to vie ostavi iza sebe. Danas moe
izgledati udno, ak neobjanjivo, to se u kui smrti, iz
koje su gotovo svakodnevno ponekog izvodili na gubilite, mo
glo pomiljati na razonodu. Ali upravo je bilo tako. Zato je
jedan bivi zatoenik s pravom tvrdio: Na Banjici je organizovan takav ivot da se misli na sve drugo samo ne na
smrt.288
286
187
188

202

IAB, iz dnevnika taoca Vladislava Pavlovia.

IAB BL 678, seanje Milomira Miia.
IAB BL 644, seanje Velje Miloevia iz Mladenovca.

U elji da to vie ovrsnu i da niim ne pomute onu

atmosferu snage i vedrine koja je strpljivo stvarana, banjiki
zatoenici su provodili mnoge sate igrajui razne drutvene
igre. Jedna od najomiljenijih bila je inteligencija, neka vr
sta pogaanja. Onaj koji pogaa morao je postavljanjem pi
tanja, na koja je dobijao samo odgovor da i ne, da se sve
vie pribliava cilju, dok najzad ne odgonetne ta su njegovi
drugovi zamislili. Bila je to nekad linost, nekad stvar, biljka,
pojava pa i ista apstrakcija.
Prilian broj zatoenika izvetio se da pravi lepo obli
kovane ahovske figure od hleba. Hleb je morao dugo da se
vae i dobro natopi pljuvakom da bi se skamenio i postao
trajan. Neki su mesili i valjali od hleba minuciozno izrezba
renu i nakienu ahovsku vojsku, kao da je dletom i ekiem
uraena u drvetu, tako da su to bila svojevrsna remek-dela.
Jedan od prvih zatoenika, koji je u tom pogledu ostavio vid
nog traga i uio zanatu svoju okolinu u sobi bio je vajar Trifun Mrki, uhapen jo meu preventivcima krajem juna
1941. godine. To iskustvo je kasnije prenoeno na nove gene
racije uhapenika.290
Sah se rado igrao gotovo u svim banjikim sobama. Bilo
je i vrsnih poznavalaca ove drevne igre. esto su prireivani
sobni turniri. Istina, uesnici ovih turnira bili su pokatkad
desetkovani. Deavalo se da igra bude prozvan na streljanje,
dok je tako rei razmiljao o svom potezu za ahovskom tab
lom. Zato su banjiki turniri bili jedina poznata vrsta a
hovskih turnira na kojima odustalim nisu upisivane nule.
Od kartonskih kutija u kojima su stizali paketi isecane su
karte za igru, u koje su strpljivim radom ucrtavane oznake
i likovi. Ispod vetih ruku onih koji su imali smisla za crta
nje i dovijali se kako da proizvedu boje, pojavljivali su se
asovi, dame i andarmi s likovima logorskih kljuara i drugih
duebrinika. Igranje karata tim kartonskim pilovima bilo
je takoe esta razonoda banjikih zatoenika.291
Pored karata i aha, bilo je i drugih igara kojima se skra
ivalo vreme: domina, mice i vrlo esto igre nazvane zu,
IAB BL 393, IAB BL 248, IAB BL 639.
Godinjak grada Beograda, knj. VIII, 1961, str. 383. Sima
Begovi, Banjike pozornice i katedre.
2M

291

203

u kojoj se pogaalo ko udara rtvu u dlan podvuen ispod

ruke i postavljen na lea. Bilo je i nametanja da se prema
nekom ije ponaanje nije bilo uvek u skladu s puritanskim
normama logorskog morala, iskae netrpeljivost. Taj je bio
prilino izdevetan.
Zatoenici su esto spajali korisno sa zabavnim. Kada bi
u logor bila prokrijumarena igla, makazice ili bilo koja dru
ga alatkica, upotrebljavana je za pravljenje raznih rukotvo
rina: lutaka, pamtila za knjige, aluminijumskih i drvenih tabakera s ugraviranom zgradom Banjikog logora, korpica za
cvee, vezenih maramica s motivima iz logorskog ivota, mi
nijaturnih duboreza, malih goblena i drugih predmeta za uspo
menu. Neki od tih primeraka sauvani su i izloeni kao eks
ponati u Muzeju Banjikog logora u Beogradu.
Zatoenice su se najradije posveivale izradi lutaka od kr
pa i raznih drugih otpadaka, koje su odevale u nonje raznih
krajeva i zemalja. Teile su da to vie ostave iza sebe, da se
na neki nain produe. U pravljenju lutaka i raznih drugih
ukrasnih uspomena najvie su se, prema seanju Gospave Milosavljevi, isticale po vrednoi Mira Jovanovi Jaza, Paula
Jurak i Jovanka Bukumirovi.292
Bilo je nekoliko dirljivih dogaaja vezanih za izradu lu
taka. Slavka urovi odsekla je prilikom prozivke itavu ple
tenicu da se za njenu kerku Tanju dovri zapoeta lutka u
crnogorskoj nonji. Kada je Slavka streljana njene drugarice
su dovrile lutku i prilepile joj na glavu Slavkinu kosu. Skupa
s lutkom i porukom s kojom se majka opratala od kerke,
jo nedorasle za kolu, poslat je paketi Slavkinom svekru,
koji se na Banjici nalazio kao talac za sina, komesara Jagodinskog partizanskog odreda. Kada mu je sin poginuo puten je
iz logora i izneo ovu lutku koju je majka darivala kerki pred
svoje streljanje.293
Velinka Suji Johanides takoe je poslala majci lutku,
odevenu u ukrajinsku narodnu nonju, na koju je prilepila
svoju kosu. Kasnije je putena i tu lutku uva kao dragocenu
relikviju.294
21)2
293
294

204

IAB
IAB
IAB

BL641, seanje Gospave Milosavljevi.

BL596, seanje
Nevenke Karakaevi.
BL757, seanje Velinke Suji Johanides.

U logoru na Banjici izvezeno je nekoliko marama sa ime

nima lica streljanih u pojedinim razdobljima okupacije. Dve
od njih su sauvane: jedna se nalazi u Muzeju narodnooslobodilake borbe u Uicu i na njoj su izvezena imena nekoliko
streljanih partizana Uikog odreda; druga se uva u Gradskom
muzeju u Beogradu i na njoj su izvezena imena poslednje gru
pe prvokategornika streljanih 1944. godine.
Vei broj zatoenika iz raznih soba izvebao se da od alu
minij umskih porcija skroji i napravi pristojne tabakere s
obrisima banjikih zidina i drugim logorskim motivima. Drugi
su pravili tabakere od drvenih daica. Jedan od banjikih
rezbara izradio je na tabli, velikoj oko 40 santimetara u kva
dratu, lepu rezbariju: figure banjikih zatoenika, konture lo
gora s kapijom, zidom i osmatranicama, okruene lancem,
koji je u podnoju bio prekinut. Ispod rezbarije bila je privr
ena marama od crvenog platna i na njoj izvezeno: Majko,
ne tuguj, pobeda je naa. Pored ovoga napisano je belim
slovima: Seaj se palih drugova.
Ovaj rad je sauvan i nalazi se meu muzejskim ekspo
natima Banjikog logora. Tek to je priveo svoje delo kraju,
rezbar je prozvan na streljanje.295
Vrednost radova banjikih zatoenika nije samo u doku
mentarnosti, odnosno u tome to su to gotovo jedina preostala
materijalna
svedoanstva
o
njihovom
tekom
tamnovanju.
Vrednost, najpotpunija, najljudskija jeste u tome to se iz
tih radova sagledava duhovni svet zatoenika, usmeren idea
lima, za koje su se rtvovali. Sve to: brojne zbirke lutaka
i izrezbarenih kutija, reljefa i mutikli, crtea i figura od hleba, minijaturnih goblena i gravura, tabakera i raznih pred
meta za uspomenu, govori o ovaploenju iskonskog ovekovog
nagona da stvarajui odbaci oseanje bespomonosti.
U logorsku zabavu spadalo je pored priredbi i prireiva
nje raznih takmienja u kojima se odmeravala snaga: navlaenje klika, jaanje povlaenjem za kaiprst, pa i prirei
vanje boks-meeva, obino kominih. Praksa fizike kulture
negovana je naroito posle dolaska u sobu broj 66 Vlade obanovia, biveg prvaka Jugoslavije u bantam-kategoriji boksa.
Iako je prispeo u logor s tekim povredama, zbog kojih je
295

Banjica, grupa autora, 1967, str. 199131.

205

nedeljama leao u logorskoj ambulanti, Vlada obanovi je

posle oporavka dosta doprineo da se pobolia kondiciono sta
nje zatoenika u svojoj sobi. Uveo je asove razgibavanja i
gimnastike, koji su po uzoru na njegove metode preneseni i
u druge banjike sobe.-90
Likovno stvaralatvo
Opta atmosfera otpora koja je vladala na Banjici osta
vila je traga i na likovno stvaralatvo. Od posebnog su zna
aja poruke za budunost onih koji odlaze na gubilite. Po pra
vilu su to bile poruke vere u ivot, u ljude, u budunost, u
bratstvo. Nekima je to bila poslednja elja pred smrt.
U logoru na Banjici bilo je oko trideset zatvorenika koji
su crtali ili se likovno izraavali na neki drugi nain. Izvestan
broj radova je sauvan. Drugi radovi su nestali u toku rata,
ali su ostali u pamenju preivelih.
Od zatoenika koji su se bavili likovnim stvaralatvom
streljana su sedmorica: Bora Baruh, Stipe Peki, Mira Jova
novi Jaza, Pera Milivojevi, Josip Bepo Benkovi, Paula Jurak i Mileta Milanovi. U Mauthauzenu, gde je transportovan
s Banjice, umro je Stevan Nikoli Stevanik, a na sremskom
frontu je poginuo Aleksandar Saa urul.
Umetnici koji su stvarali u logoru na Banjici mogu se
razvrstati u tri grupe: u prvoj grupi su umetnici koji su se
ve afirmisali likovnim stvaralatvom izmeu dva rata; u dru
goj grupi su oni koji su zapoeli likovno obrazovanje, preki
nuli ga za vreme okupacije i produili posle osloboenja; u
treoj grupi su amateri, bez posebnog kolovanja, koji su bili
daroviti i koristili svoju sklonost za umetnost u vihoru rata.
U prvoj grupi nalaze se renomirana imena: Stevan Bonarov, Aleksandar Deroko, Rista Stijovi, Bora Baruh, Stipe
Peki, Hakija Kulenovi, Petar Milivojevi, Trifun Mrki,
Nikola Karanovi i Jaroi. Nee biti naodmet neka re vie o
njima i njihovom zatoenikom stvaralatvu.
Stevan Bodnarov, vajar i slikar, roen 1905. godine u
Gospoincima u Sremu, zavrio je umetniku akademiju u
280
IAB BG 393, 678, 639, seanje Svetomira Stojanovia, Milomira Miia i Vlade Cobanovia.

206

Beogradu 1931. godine. U Parizu je iveo i izlagao 1934. i 1935.

godine. U Beogradu i Novom Sadu izlagao je 1938. i 1939. go
dine. Bio je saradnik grupe ivot i Salona nezavisnosti.
Uhapen je na Novu godinu 1942. od Specijalne policije. U
njegovom ateljeu odravani su sastanci Mesnog i rejonskog ko
miteta, sakupljano je oruje i sanitetski materijal.
Po izlasku iz logora otiao je na slobodnu teritoriju. Na
izlobi banjikih zatoenika 1945. godine izloeno je 30 nje
govih radova. Ova izloba, organizovana u paviljonu Cvi
jeta Zuzori od 8. do 22. aprila 1945. godine, prva je zajed
nika akcija bivih banjikih zatoenika odrana u vreme dok
su jo trajale borbe na sremskom frontu i drugim popri
tima.297
297 U katalogu izlobe upisano je 169 imena zatoenika ija su ela izlagana. To pokazuje da pored dela koja se ubrajaju u likovnu
umetnost, ima i dela stvorenih na Banjici koja po svom karakteru i
nameni spadaju u oblast primenjene umetnosti.
Prikazana su i dela politikih zatvorenika iz Grke (tri rada) koji
su bili privremeno u logoru na Banjici. Pored radova iji su autori po
znati, izloeno je 90 radova autora ija imena nisu poznata. Ukupno
je izloeno 750 radova.
Od 169 izlagaa
48 su streljani u Jajincima ili na drugim
gubilitima. Osim crtea,
reljefa i duboreza, bio je veliki broj radova pri
menjene umetnosti: tabakera, lutaka, vezova, goblena.
Meu 48 zatoenika, koji su streljani, nalaze se imena: Dobrila
Arsenijevi (pet radova), Dubravka Bijeli Aa, kerka slikara Jovana
Bijelia (3 rada), Jelena Bogdanovi (17 radova), Srbijanka Bukumirovi (1 rad), Rosa Dimitrijevi (6 radova), Marija ermanovi (4
rada), Slavka uri
urevi (10 radova), Milena urkovi (1
rad),
Ljubica Ili (1 rad),
NataaJeremi (1 rad), Dragi Jovanovi (1
rad),
Mira Jovanovi Jaza (izloeno 8 portreta zatoenika i nekoliko runih
radova), Olga Jovanovi (2 rada), Paula Jurak (14 radova), Danica
Lonar (1 rad), Teodora Lonarevi (5 radova), Mileva Markovi (20
radova), Pera Milivojevi (1 rad), Miodrag Nikitovi (1 rad), Zora Obradovi (4 rada), Duka Dini (4 rada), Rajka Orekovi (8 radova), Stevo
Pavliek (1 rad), Olivera Popovi Parezanovi (12 radova), Stipe Peki
(ah s figurama i duborez), Dragi Petrovi (1 rad), Olga Petrovi (1 rad),
Slavka Petrovi (5 radova), Ratimir Petrovi (1 rad), Dara Radovanovi
(5 radova), Vidosava Radojkovi (2 rada), Radmila Rajkovi (8 radova),
Slobodanka Savi (6 radova), Zora Selakovi (2 rada), Leposava Stamenkovi (10 radova), Slobodanka Trajkovi (1 rad), Jelena Cetkovi
(5 radova), Radmila najder (1 rad), Anka Budimir (1 rad), Ljubica
2uek (1 rad), Duko Jovanovi (1 rad pesma), Olga Jovanovi (1
rad), Katica iri (13 radova), Zorka Nedeljkovi (1 rad), Rada Nikoli
(1 rad), Ljubica Novakovi (1 rad), Kolektivni rad sobe br. 13 Po-

Od radova Steve Bodnarova na ovoj izlobi valja pomenuti: Jutro u logoru, Momenat neposredno posle izvoenja
na streljanje, Trojica iz grupe poarevakih partizana, Vebe u logoru, ienje vaiju, Sloga i drugarstvo su vladali
u sobi, Sebinjaci ubaeni kao pijuni, Ljotievci su nas
predali Nemcima, I umobolnike su zatvarali u logor, Bi
sta druga Predraga Velimirovia, streljanog marta 1942, Au
toportret i dr.
Radovi Stevana Bodnarova s Banjice uvaju se u Narod
nom muzeju u Beogradu.
Posle osloboenja Bodnarov je izradio niz javnih spome
nika: partizanskom kuriru u Stolicama, Jajincima, Kuli, Somboru, Bijelom Polju, Dimitriju Tucoviu na Slaviji, Moi Pi
jade u Jajcu i druge.
Aleksandar Deroko, arhitekta i istoriar srpske i vizantijske umetnosti, roen u Beogradu 1894. godine, pripada ge
neraciji studenata koji su uli u prvi svetski rat. Pred drugi
svetski rat bio je vanredni profesor na Beogradskom univer
zitetu. Uhapen je 1941. godine i sproveden u logor na Banjici,
gde je izgradio vei broj crtea iz logorskog ivota: Taoci no
vembra 1941, U logoru na Banjici, U sobi broj 3 u sute
renu, Ruak u hodniku, Ruak na patosu, Prva no,
etnja po dvoritu, Kaputi streljanih, Slava trojice za
tvorenika.
Posle osloboenja izlagao je i objavio mapu crtea i ak
varela pod nazivom Iz ciklusa okupacije i osloboenja Beo
grada. U mapi su objavljeni crtei: elija u uinoj ulici,
Streljanje u Jajincima, Beograd aprila 1941. godine i dr.
Crte Obeeni na Terazijama 1941 uva se u Muzeju
revolucije Jugoslavije.
Bora Baruh, roen u Beogradu 1911. godine, a streljan u
Jajincima 1942. godine, zavrio je Pravni fakultet i kao sli
kar samouk boravio u Parizu radi umetnikih studija 1935.
-do 1938. godine. Izlagao je u Londonu i Parizu. Zbog pomazdrav drugovima pred streljanje i Konstantinovi Draginja Dada (1
rad). Mitra Mitrovi je u predgovoru ovog kataloga zakljuila: Nai
poginuli drugovi i drugarice iz Banjikog logora veno e iveti u
sunanoj sobi muzeja oslobodilakog rata, punoj cvea i ukrasa, koje
su sami izradili kao dar slavnoj slobodarskoj istoriji svoga naroda.

ganja revolucionarne borbe u Spaniji proteran je iz Pariza.

Bio je lan Komunistike partije Jugoslavije.
U Beogradu je bio aktivan lan Salona nezavisnih. Iz
lagao je u Beogradu i Zagrebu 1939. godine, kada je uhapen
zbog uea u akcijama Komunistike partije.
S prisilnog rada u Smederevu, gde je odveden kao Jevrej,
pobegao je i prikljuio se partizanskim odredima prvo u Kosmajsld, a zatim u Kolubarski bataljon Valjevskog partizan
skog odreda. Za vreme Uike Republike radio je u propa
gandnom odeljenju Vrhovnog taba. U prvom partizanskom
ateljeu u hotelu Zlatibor u Uicu izradio je skupa s Pivom
Karamatijeviem plakat Pazi petokolona vreba. S Drago
ljubom Vuksanoviem i Pivom Karamatijeviem izraivao je
u Uicu sve ono to je moglo da poslui akcionom programu:
mobilizacione plakate, parole, nazive listova, manja kliea i
grafike na linoleumu i drugo.
Uhapen je u valjevskom kraju. U eliji valjevskog za
tvora izradili su Baruh i Boko Novakovi uzajamne portrete.
Iz logora na Banjici sauvan je Baruhov crte Zatoenik.
Polazei u narodnooslobodilaku borbu Bora Baruh je svo
je slike namenio Partiji i narodu. Porodica slikara predala je
107 slika Komitetu za kulturu i umetnost 1946. godine.
Dragoljub Vuksanovi, roen u Uicu 1908. godine, a um
ro u Beogradu 1973. godine, zavrio je Umetniku kolu u
Beogradu. Bio je lan Agitpropa taba Uikog partizanskog
odreda. Radio je u prvom partizanskom ateljeu u Uicu. Crtao
je radnike u fabrici oruja, kurire, partizanske borce i ko
mandante. Izradio je plakate Ja se borim, a ti? i U borbu
protiv okupatora.
Zarobljen je decembra 1941. godine i sproveden u logor
na Banjici, odakle su sauvana dva njegova crtea. S Banjice
je odveden u Norveku, gde je ostao do kapitulacije Nemake.
esnaest njegovih crtea raenih na slobodnoj teritoriji uva
Vojni muzej u Beogradu. Plakati se uvaju u Uikom mu
zeju.
Stipe Peki, roen u Makarskoj, zavrio je Umetniku
kolu u Beogradu. Bio je nastavnik crtanja u Negotinu, oda
kle je otputen zbog saradnje s naprednim radnikim pokre
tom. Posle otputanja radio je u beogradskom listu Pravda
i crtao karikature u Oianom jeu. Uesnik je narodno209

oslobodilake borbe od 1941. godine. Uhapen je u Beogradu

i sproveden na Banjicu decembra 1943. godine.
Na pak-papiru uzetom iz paketa radio je crtee i kari
kature rastvorom hipermangana. U sobi broj 4 pokrenuo je
satirini list Logora. Izradio je ahovske figure od hleba i
poklonio ih enskoj sobi smrti broj 38 i jedan drvorez. Po
seanju Milorada Miia, zatoenika iz sobe broj 4, izradio je
niz karikatura, izmeu ostalog i autokarikaturu kako ulazi u
logor bez glave.
Dva satirina lista su posle Pekievog streljanja, 9. juna
1944. godine, sakrivena u odak kupatila, ali posle rata nisu
pronaena.
Risto Stijovi, vajar, roen u Podgorici 1894. godine, za
vrio je Umetniku kolu u Beogradu u klasi ora Jovanovia. Uestvovao je u prvom svetskom ratu i povlaei se
preko Albanije stigao na Krf. Kao bolesnik poslat je s ranje
nicima u Francusku, gde se upisao na cole de Beaux Arts
u Marselju, a potom Parizu. Prvi put je izlagao 1919. godine
u Salon dAutomne, a zatim u Salon des Independants. U Beo
gradu je prvi put izlagao 1928. godine.
Za vreme okupacije bio je hapen i zatvaran u logoru na
Banjici. Na izlobi banjikih zatoenika 1945. godine izlagani
su Stijovievi crtei i portreti dr Aleksandra Belia, Vladi
mira Ribnikara, dr Viktora Novaka, dr Bukia Pijade i tri
druga portreta.
Izradio je mnogobrojne spomenike i figure u bronzi i dru
gim materijalima, zatim vei broj ptica i drugih ivotinja u
kamenu, bronzi i drvetu.
Milica Zori, umetnik tapiserije, roena ti Splitu 1909.
godine, studirala je istoriju umetnosti u Beogradu. Zbog saradnje sa narodnooslobodilakim pokretom provela je gotovo
celo vreme okupacije u logoru na Banjici. Izraivala je za
vreme zatoenitva glave mnogih lutki koje su radile druge
zatoenice. U seanju je ostala njena lutka Taras Buljba.
Posle osloboenja slika na staklu, a 1957. godine radi prve
tapiserije. Stvorila je niz dela u ovoj oblasti i pojavljivala se
na mnogim izlobama u zemlji i inostranstvu. Originalna u
izrazu, monumentalna po koncepciji, bogata i smela u ko
loritu, spaja u svojim tapiserijama senzibilnost s nacionalnim
210

nasleem doaravajui nadrealne prizore savremene misaone

apokaliptike vizije.
Ratimir Ratko Stojadinovi, vajar, roen u Beogradu 1913.
godine, gde je i umro, zavrio je Pravni fakultet, a zatim bo
ravio u Parizu radi umetnikih studija. Bio je hapen u toku
okupacije i sproveden u logor na banjici. Posle osloboenja
radio je u ateljeu Tome Rosandia. Od 1949. godine saranik
je Dravne majstorske radionice za likovnu umetnost. Radio
je portrete i enski akt. Figure su mu izduene, produhovlje
ne, statine ili s diskretno fiksiranim pokretom. Izradio je spo
menik NOB u Gornjem Milanovcu. Na izlobi banjikih zato
enika izlagan je jedan njegov rad.
Petar Milivojevi, slikar, roen 1913. godine u Prizrenu,
zavrio je Umetniku kolu u Beogradu 1938. godine. Godinu
dana ranije postao je lan KPJ. Zaposlio se kao nastavnik cr
tanja u valjevskoj gimnaziji. Posle radnikih demonstracija
1940.
godine otputen je iz slube. Posle estoaprilskog rata
doao je u Jagodinu, gde je kao deak iveo sa roditeljima.
Obnovio je svoje partijske veze i radio na pripremanju ustan
ka. Bio je glavna veza i kurir odreda na Juhoru. Posle povla
enja Pomoravskog partizanskog odreda sredinom novembra
1941. godine pokuao je da se prebaci u Beograd, ali je uhap
en na jagodinskoj eleznikoj stanici.
Pre streljanja, za vreme boravka u logoru na Banjici izra
dio je, prema seanju bivih zatoenika, preko sto radova. U
Muzeju Banjikog logora ostala su sauvana samo dva nje
gova crtea Duana Jerkovia, novinara i Jove Todorovia,
arheologa.
Nikola Kosanovi, saradnik narodnooslobodilakog pokre
ta od 1941. godine, roen u apcu 1905. godine, uhapen je
juna 1943. godine i na Banjici ostao do rasformiranja logora.
Na izlobi bivih logoraa 1945. godine izloeno je bilo
13 njegovih radova: etiri crtea italijanski antifaista
uzepe Mesina, Emerson, Ivan Petrovi i Nepoznati,
dva rada u plastelinu Taras Buljba i Gladni, sedam ra
dova u hlebu, zatim portreti arhitekte Voje Midia, Defersona, jednog Muslimana i nepoznatog borca.
Vei deo ovih radova su vlasnitvo Muzeja Banjikog lo-

Iz druge grupe likovnih umetnika koji su zavrili kolo

vanje posle rata, poznati su: Vida Joci, Aleksandar Laki,
Gordana Lazi, Milo Baji i ve pomenuti Ratimir Stojadinovi i Milica Zori.
Vida Joci, roena u Skoplju 1921. godine, bila je borac
Valjevskog partizanskog odreda. Uhapena je u Beogradu 1942.
godine i sprovedena u logor na Banjici, a odatle u Osvjenim
(Auvic) i Ravensbrik.
Akademiju likovnih umetnosti zavrila je posle rata u
Beogradu. Prvi put je izlagala s ULUS-om 1956. godine, a
zatim samostalno u zemlji i inostranstvu.
Vida Joci nadahnuto je ostvarila ciklus AuvicApel,
koji se ubraja u znaajna dela jugoslovenske i evropske vajarske umetnosti. Na izlobi banjikih zatoenika bilo je izlo
eno est njenih radova.
Milo Baji, roen 1915. godine u Resanovcima kod Bosan
skog Orahova, poeo je umetniko kolovanje 1936. godine i
postao lan ilegalnog aktiva kole. Zbog bolesti je prekinuo
studije i otiao za uitelja u Makedoniju, gde je nastavio po
litiku delatnost. Septembra 1941. godine stupio je u Valjevski partizanski odred, gde je izraivao plakate i ostali propa
gandni materijal. Posle bekstva od etnika, koji su ga uhva
tili novembra 1941. godine, skrivan je i leen na Grudnom
odeljenju beogradske bolnice. Na osnovu poternice iz valjevske policije uhapen je oktobra 1942. godine i sproveden u
logor na Banjici, odakle je 26. decembra 1944. godine transportovan u Mauthauzen.
Posle rata nastavio je kolovanje na Akademiji likovnih
umetnosti u Beogradu, iji je profesor bio sve do penzionisanja. Izlagao je u zemlji i inostranstvu. Objavio je monografiju
Mauthauzen 106.635. Izradio je niz zidnih kompozicija i spo
menik Partizanska metropola u Resanovcima.
U katalogu izlobe banjikih zatoenika zabeleeno je da
je izloio preko 40 radova. Meu njima su portreti Stefana
elinea, Petra Nikezia, Duana Bogdanovia, Bukia Pijade
i Mie Markovia. Od crtea sa scenama zapameni su ita
nje vrapca, Zajednika ishrana, a od reljefa Ruak, ika
Mika i Treenje tepiha.
212

Aleksandar Laki, roen u Brkom 1922. godine, uhap

en je od Gestapoa poetkom 1944. godine i sproveden u logor
na Banjici, a odatle u nacistiki logor Eruvil u Francuskoj.
Akademiju likovnih umetnosti zavrio je posle rata u
Eeogradu.
Lakievi radovi s Banjice i iz logora Erubil uvaju se u
Muzeju revolucije Vojvodine u Novom Sadu.
U treoj grupi, grupi amatera isticali su se: Mira Jovano
vi, Borka Lui, Stevan Gvozdi, Paul Jurak, Zaga Malivuk,
Nada Vuksan, Brana Jovanovi, Mileta Milanovi, Stevan Nikoli i drugi.
eono mesto meu njima zauzima po plodnom stvarala
tvu Mira Jovanovi Jaza, geometar, roena 1917. godine, pred
ratni aktivista naprednog omladinskog pokreta. Uhapena je
u Beogradu septembra 1943. godine. U logoru na Banjici u
enskoj sobi smrti broj 38 uestvovala je u svim akcijama
kolektivaca.
Nacrtala je 34 crtea, meu njima mnogo portreta zatoe
nica iz svoje sobe i veoma poznati crte malog Kokana. Stre
ljana je sa poslednjom grupom ena 11. septembra 1944. go
dine.
U katalogu izlobe banjikih zatoenika notirano je da je
Mira Jovanovi Jaza bila predstavljena sa osam portreta i ne
koliko runih radova. Crte je radila olovkom na malim kar
tonima koje je isecala od kutija paketa za hranu.
Mileta Milanovi, ak uiteljske kole u Uicu i borac
Prve proleterske brigade, znatno poznatiji po pesmama spevanim u logoru na Banjici, ostavio je takoe nekoliko crtea
iza sebe.
To je samo jedan deo ostavtine velikog broja banjikih
zatoenika koji su svojim delima dali primer snanog duha
otpora. (Na osnovu teksta Miloa Bajia.)

Logorska radionica
Logorsko osoblje nije odmah moglo da koristi svaku op
ljakanu stvar, posebno odeu i obuu streljanih zatoenika.
Zbog toga je banjika uprava pribegla sredinom leta 1943.
godine osnivanju logorske radionice. U njoj su konfinirane za

natlije, odabrane iz raznih soba, radile kao besplatna radna

snaga Fridriha, komandanta logora, njegovog zamenika Petera Krigera i ostalih gestapovaca, za efa logora Vujkovia
i njegovo osoblje, za policijske agente i straare.
Pi'ed osnivanje radionice traeni su po logoru najbolji
majstori s manjim krivicama, a za one zanate u kojima nije
bilo izbora i sa teim krivicama. Najvie je bilo obuara i
krojaa, zatim stolara, dva elektroinstalatera, po jedan graver,
krznar, asovniar, automehaniar i fotograf. Ovaj poslednji,
po imenu ika, postao je Krigerov poverenik, te su se ostali
pribojavali njegovih dostava, izbegavali njegovo drutvo i sva
ki ozbiljniji razgovor u njegovom prisustvu.
U logorskoj radionici, ije brojno stanje se kretalo izmeu
20 i 25 zatoenika, radilo se mnogo, naroito posle masovnih
streljanja, kada se za logorske glavare i njihovo osoblje po
meri preraivala odea i obua kako bi im bolje pristajala.
Za radionicu je ispranjena soba broj 56 u prizemlju lo
gorske zgrade. Za nju je pribavljeno neto alata, posebno i
vaeg, obuarskog i stolarskog. Zanatlije su najpre spavale u
svojim sobama, ali su svi ubrzo prebaeni u radionicu da bi
to rede dolazili u kontakt s ostalim zatoenicima. Tu su ta
koe preseljeni Danilo Maslea i Mihailo Blagojevi, koji su
odranije radili u sanitetskoj ekipi prvi kao loa na kotlu
perionice, drugi kao ezinfektor.
Sobni stareina bio je Dragi Radovanovi, graver, koji
je posle rata iveo i radio u Kruevcu. Iz logorske radionice
izvedena su na streljanje samo dva lica. Ostali su puteni ili
upueni na prinudni rad u Nemaku, a nekolicina je doekala
rasformiranje logora.
Izbor ljudi za radionicu esto je bio povezan s njihovim
ranijim poznanstvom s nekim uticajnim poslenikom logorske
uprave. Vojislava Atanackovia, krojaa, doveo je, na primer,
iz smrtne sobe Vujkoviev tadanji zamenik Jefti, u krojaku
radionicu, poto je kod njega jo pre rata io odela. Tvrdi da
je Vujkovi ipak pretio Atanackoviu da e ga prozvati za
sledee streljanje, ali ga je izvukao komandant logora Frid
rih, kome je prepravljao krznenu kapu i poalio se da mu zbog
toga nee moi zavriti posao.298 Sline drame preivljavali su
sw

214

IAB BL G19, seanje Vojislava Atanackovia.

povremeno i drugi majstori iz radionice. Duborezac Nea pra

vio je za Krigera skupocen nametaj. Kada ga je Kriger pre
korio da malo radi i da posao sporo odmie, odgovorio je da
mu pravi stilski nametaj umetnike vrednosti i da ne moe
da dubi vie od dva asa dnevno kako ne bi omanuo ni u
kakvoj sitnici. U stvari, strepeo je da e biti streljan im za
vri Krigerov nametaj. Lazar Beljanski, krznar, imao je ne
obian dijalog sa efom logora Vujkoviem, kome je prekrajao
toplu, zimsku krznenu ubaru. Vujkoviu se inilo da mu je
ubara mala. Beljanski je odgovorio da je napravljena tano
po meri. Sef logora ironino ga je zapitao da mu glava nije,
valjda, porasla.
Koliko vi imate briga, moda je i porasla odvratio
je mirno Lazar Beljanski.
Vujkoviu se ovaj dvosmisleni odgovor uinio provoka
tivnim, pa je krznara pretukao. Lazar Beljanski, uhapen s
grupom beogradskih koarskih i krznarskih radnika, ipak je
kasnije puten iz logora.299
Franeski Franja hapen je dvaput. Prvi put poetkom
1942.
godine kada je bio optuen zbog pokuaja atentata na
policijskog agenta Branka Delju, mada s tim atentatom nije
imao nikakve veze. Poto krivica nije mogla da bude utvrena,
sva trojica okrivljenih prijavili su se da idu na rad u Nemakoj. Franeski je radio u tampariji u Hanoveru, odakle je na
zahtev Specijalne policije vraen u Beograd i ponovo uhapen.
Naime, u meuvremenu je bio uhapen Vojislav Ili, neka
danji lan jednog rejonskog komiteta u Beogradu, koji je bio
zbog nediscipline pozvan na odgovornost, a krio se neko vreme kod Franeskog. Ovaj je posle dvadesetodnevnog isleenja
upuen u logor na Banjici. Prijavio se kao automehaniar i
tako dospeo u logorsku radionicu, gde se najee bavio Krigerovim motociklom. Stekavi poverenje zamenika komandan
ta logora postao je slobodnjak. Dobijao je ak naloge da sa
motociklom izlazi izvan logora. U logorskoj radionici ostao
je do sredine decembra 1943. godine, kada je na Avalskom dru
mu doiveo saobraajni udes. Hteo je da izbegne dvojicu deaka koji su se sredinom druma vozili kolicima na kuglagere
i tako dospeo pod kamion. Nalazio se dugo izmeu ivota i
299

IAB BL 621, seanje Voje Tutunovia.

smrti, ali je posle dve uzastopne hirurke intervencije u bol

nici preboleo rane i prelome. Krajem februara 1944. godine
vraen je u Banjiki logor na takama. Prilikom dolaska sreo
je na stepenitu komandanta logora Fridriha Vilija, koji se
zaudio kada ga je video ivog. Rekao mu je da ovek moe
jedanput da pogine, a ne dvaput. Poto je u njegovim oima
jedanput poginuo, naredio mu je da se javi efu logora Vujkoviu radi otpusnice iz logora. Tako je zahvaljujui Fridrihovom sujeverju ili nekom starom nemakom riterskom obi
aju bio puten, ali je morao svakodnevno da se javlja Spe
cijalnoj policiji.
Izlazak Franje Franeskog izvan logora koristio je ostalim
zatoenicima u radionici. Donosio je novosti i razne korisne
stvari. Jednom je doneo mapu Evrope, na kojoj su pratili kre
tanja trupa na frontovima.
Logorska radionica je bila podesno mesto za pribavljanje
informacija o raznim pitanjima koja su interesovala banjike
zatoenike. Iz sobe u kojoj je bila smetena radionica moglo
se kroz prozor s dosta preglednosti posmatrati kada su poje
dine grupe izvodili u kamione koji su kretali put Jajinaca.
Tako su mogle da prostruje logorom informacije o dranju po
jedinaca i celih grupa. U radionici se, osim toga, esto sekla
ica za vezivanje prozvanih zatoenika, pa se i na taj nain
mogao imati priblian uvid u broj streljanih. Krojai iz radio
nice tvrde da je Kriger znao izdvojiti za streljanje ponekog
zatoenika samo zato to je na njemu uoio dobro odelo, a bio
je poznat kao kico za koga su gotovo svake nedelje poneto
prekrajali. Takoe su izbiliza posmatrali pljaku zatoenikih
stvari. esto su po odelu saznavali ko je streljan. Odelo od
dobrog tofa u kojem je u logor dospeo Milutin Ivkovi, po
pularni predratni fudbaler, prekrojeno je, na primer za Krigera, dok je njegove gojzerice uzeo komandant Fridrih.
Logorske stareine, Nemci i ostali zulumari koji su dola
zili u radionicu da neto za sebe uiare dok su ekali da se
zavri neka sitnija prepravka, ponekad su razgovarali meu
sobno. Pravei se da su zadubljeni u svoj posao, majstori su
paljivo pamtili svaku re. Tako su esto doznavali ta se pri
prema u logoru, kakva je situacija na frontovima i u zemlji.
O svemu tome veoma brzo su obavetavani zatoenici po so
bama.

Iako pod stalnom Krigerovom prismotrom, koji im je pre

tio streljanjem ako ne zavre posao do postavljenog roka, za
natlije iz radionice su nalazile mogunosti da svojim drugo
vima zatoenicima iskrpe odela i obuu, da od otpadaka pre
krajanjem saiju novu koulju, da im doture poneku alatku ili
daicu za duborez.
U leto 1944. godine u stolarskoj radionici su kriom prav
ljene nanule i slate po sobama. itav logor je za kratko vreme
bio je snabdeven nanulama, koje su nekim zatoenicima bile je
dina obua. Zbog svega toga je i logorska radionica bila zna
ajna za ivot i rad zatoenika.300

Radovi izvan logora i bekstva s radova

Manje ili vee grupe zatoenika izvoene su povremeno
na prinudne radove za sve vreme postojanja Banjikog logora.
U radnim komandama u Beogradu i okolini, a ponekad i iz
van gradskog atara, nisu im tekli med i mleko. Naprotiv. Ra
dilo se veoma naporno, esto na opasnim mestima, uz batine,
viku i stalni progon straara. Naravno, bilo je i meu njima
manje zloudnih ljudi, isluenih i demoralisanih nemakih
vojnika, koji su bili popustljiviji.
Prinudni radovi predstavljali su, u stvari, kaznu, okrutnu
i teku kao to je bilo i samo ivljenje u logoru. Zatoenici su
ipak rado odlazili u radne ekipe. Svako udaljavanje izvan lo
gorskih zidina, izlazak iz sobe ustajalog vazduha, skuenog
prostora i preivljenih strahova znailo je za njih trenutno
olakanje. Osim toga preko podmitljivih straara moglo se
stupiti u kontakt s porodicom i prijateljima, od kojih su saznavane novosti, dobijane namirnice, a moglo se poraditi i
na pripremanju bekstva.
Svaki logora nije mogao da se svrsta u radnu ekipu. Za
toenici okarakterisani kao krivci I kategorije nisu izvoeni
na radove. Iza reetaka u sobama smrti oni su ekali as svoje
egzekucije. Samo izuzetno poneki od njih uspevao je da se
prokrijumari u radnu ekipu.
300
IAB BL 618, 623, 626, 621, seanje ure Cigia, Franje Franeskog, Boe Milenkovia, Voje Tutunovia i drugih.

Krivci feldandarmerije, takozvani dirisovci, seljaci koji

nisu izvrili obavezne isporuke ita, kretali su se neto slo
bodnije i svrstavani su u vee radne jedinice obino za tee
poljoprivredne poslove. Meutim, kada se u Beogradu oseala
ozbiljna nestaica radne snage za najtee poslovi, naroito po
sle anglo-amerikog bombardovanja Beograda u prolee i u
jesen 1944. godine, na radove su sve ee izvoeni krivci III,
pa i II kategorije.
Prva vea grupa logoraa radila je u 1942. godini u Makiu. Provodili su ceo dan u blatu kopajui kanale za odvod
njavanje. U vreme kada je odlueno da se u logoru na Ba
njici potrai radna snaga za ovaj kuluk, jo nije bila zavrena
kategorizacija zatoenika. Tako se meu odabranima za rad
u Makiu nalo dosta boraca uhapeni zbog uea u naronooslobodilakom pokretu. Gotovo svi zatoenici koji su u
prvoj grupi radili u Makiu kasnije nisu bili postreljani.
U 1943. godini nastavljeno je kopanje kanala u Makiu.
Meutim, tada su na ovim poslovima radili samo dirisovci.
Najpre su odvoeni kamionima u pratnji straara svakodnevno
u Maki i vraani kasno uvee u logor. Tok je bilo do leta
1943. godine. Poto su itari puteni, a trebalo je da se ra
dovi nastave, oko sto krivaca II i III kategorije prebaeno je
kamionima u fabriku eera, gde su noivali i svakog jutra
terani na prinudni rad u Maki. Na dvojicu zatoenika koji
su obavljali razne poljoprivredne poslove bio je rasporeen
po jedan straar. U septembru 1943. godine ovu grupu kanjenika uhapenih od Specijalne policije zamenili su metani
sela Vrina pohapeni u raciji.301
Krajem aprila 1943. godine otpremljena je na teke poljo
privredne radove u Banatu grupa ena iz logora na Banjici. O
ovom transportu i primopredaji zatoenica pronaen je pisani
dokument u zaostalom arhivskom fondu Specijalne policije.
Po naredbi upravnika grada Beograda, ef Specijalne policije
Paranos uputio je prefekturi policije za Banat u Velikom Bekereku (danas Zrenjanin) sledee pismo:
Na dan 29. aprila t. g. preuzete su od strane nemakih
vlasti u Beogradu iz koncentracionog logora na Banjici i upu
301
IAB BL 636, seanje ivka Vagia. U Prilozima prepiska iz
meu Bearevia i Vujkovia o potrebi boljeg nadzora nad radnicima
u Makiu.

eni na rad u Banat, pri organizaciji TOT, ove pritvorenice

koncentracionog logora: Danka Karii, svrena maturantkinja, Todorka Nikoli, domaica, Mati Vidosava, radnica, Stojkovi Alinka, krojaica, uri Evica, domaica, Veljkovi Vi
dosava, domaica, Marija Katica, domaica, Mihajlovi Vukosava, domaica, Suput Milena, bankarska inovnica, Markovi
Milica, domaica, Bako Viktorija, domaica, Basari Milka,
radnica, oki Ljubica, domaica.
Sve ove osobe smatraju se za tee krivce i kao takve su
okarakterisane, pa je potrebno da se na njih obrati stroga
panja za vreme dok budu u Banatu, tim pre to e se, izgle
da, upotrebiti za poljske radove, pa mi je ast da o tome obavestim radi preduzimanja daljih mera.
Prema iskazu organa koji su preuzeli ove osobe iz kon
centracionog logora, rad u Banatu trajae tri meseca, a potom
treba da se vrate.302
Datum u ovom pismu ne podudara se s tvrenjima za
toenica koje su odvedene u Banat. Prema njihovom seanju
prozvane su 9. maja. Stari lekar Pijade obavio je pred pola
zak lekarski pregled. Svaku zatoenicu odvojenu za transport
proglasio je zdravom, jer se smatralo da odlazak s Banjice
predstavlja makar minimalan izgled za spasenje. Zatoenice
nisu znale kuda ih vode. Mislile su da e u Nemaku.
Kada su prevezene preko Dunava i stigle na pustaru Miloradovia, videle su da ih tu eka novi logor, ograen bod
ljikavom icom i nekoliko drvenih baraka s krevetima na dva
ili tri nivoa. Malo podalje nalazili su se stanovi nemakih ofi
cira, sedite komandanta logora i strae.
Pustara je bila vlasnitvo nekog Miloradovia, koji ju je
dao u najam organizaciji TOT. Prostirala se na osam stotina
hektara, zasejanih kukuruzom, repom i raznovrsnim povrem.
Pored poljskih radova na ovim kulturama kopani su kanali za
odvodnjavanje i navodnjavanje. Posle jesenjih kia, kada se
banatski les raskvasi, bio je to tegoban posao. Prva grupa ena
sa Banjice zatekla je na pustari nekoliko desetina mukaraca,
odvojenih i dopremljenih na radove iz logora na Starom saj
mitu. Bilo je potrebno dosta vremena da se bolje upoznaju i
steknu meusobno poverenje neophodno za zajedniku politi
ku akciiu.
302

IAB UGB SP IV-Q-256.

219

U Banatski Brestovac je ubrzo stigla druga grupa ena

sa Banjice. Meu njima su bile: Jelica Jerkovi, Danica Jovanevi, Zora Peovnik, Nevenka Karakaevi, Nada Stani,
Anka Jandrijevi, Dobrila Rastovac, Milja Zivkovi, Ljubica
Simovi, Zivka Stanojevi, Vera Smilevska. Pamte da su dole
posle velikog streljanja 25. maja 1943. godine.
Grupa ena iscrpenih radom vraena je u logor na Banjici
poetkom novembra 1943. godine, a umesto njih je odvedena
sveija, odmornija radna snaga. U jesen 1943. godine upuena
je s Banjice pored ena i grupa od 50 mukaraca. Bilo je to
vreme branja kukuruza i vaenja krompira. U nedostatku
zdrave i dobre hrane bili su prinueni da uz rizik kradu krompir.
Na rad se odlazilo u samo svitanje. Nikada se nije znalo
gde e ko raditi. Svakog jutra dobijao se novi raspored. Nem
ci su tako postupali iz predostronosti, a zatoenicima je ne
kad ak odgovaralo da se na raznim mestima povezuju razne
grupe.
Postojala je jedna pogodnost: zatoenice su mogle da pri
maju potu od svojih porodica. Kamion je svakodnevno odlazio
u Beograd za hranu i potu. Zatoenicama koje su odlazile
kamionom njih dve do tri pruana je mogunost da se
u dananjoj palati Albanija, u kojoj je za vreme rata bilo
sedite neke nemake policijske ustanove, susretnu s rodbi
nom.303
Manje grupe zatoenika radile su u 1943. godini na gradnji
manjea za nemake oficire u blizini Belog dvora, zatim u
markarnici, gde su prevrtali ito pribavljeno otkupom, ili na
kopanju rovova na Banjici, nedaleko od mesta na kome su bi
le postavljene tribine. Nekoliko zatoenika odlazilo je na Dedinje da pravi zimsku batu za gestapovskog majora Junga.
Kao to se vidi, gestapovski velikai raspolagali su banjikim
zatoenicima kao svojom robovskom radnom snagom. Radovi
na izgradnji manjea i na veini drugih pomenutih mesta na
glo su prekinuti posle kapitulacije Italije. Izgleda da posle toga
Hitlerovi riteri vie nisu bili uvereni da e vekovati na Bal
kanu.304
303 IAB BL 596, seanje Nevenke Karakaevi; prema kazivanju
autoru Danke Karii Baji 1986. godine u Beogradu.
394 IAB BL 650, IAB BL 885, IAB BL 636, IAB BL 665.

220

Posle
anglo-amerikog
bombardovanj
a
Beograda
1944.
godine mnogi Beograani odlazili su u zbegove izvan grada.
Oseala se sve vea nesigurnost. Raspoloive radne snage za
raiavanje ruevina nije bilo. Nemaka komanda odluila
je da za najtee radove ponovo upotrebi banjike zatoenike.
Tada su na razne punktove u Beogradu razaslane grupe od
10 do 50 i vie logoraa, koji su uglavnom radili na raia
vanju ruevina, izgradnji sklonita u blizini ispostave Gestapoa,
u kasarnama na Dedinju, u blizini Banjikog logora, gde su za
vreme okupacije bile smetene nemake vojne jedinice i spe
cijalne slube.
Prva grupa zatoenika izala je iz logora u Ratniki dom
(danas dom JNA), u kome je bila smetena jedna od central
nih ispostava Gestapoa sa zatvorima i mranim samicama u
podrumskim
prostorijama.
Prilikom
ponovnog
anglo-amerikog bombardovanj a zatoenici su bili zatvoreni u te elije bez
svetla i vazduha, dakle izloeni neposrednoj pogibiji poto je
bilo gotovo izvesno da e pored vojnih ciljeva pod udarom
saveznikih bombi biti vane okupatorske ustanove, u prvom
redu obavetajno-policijske ekspoziture. Ve drugog dana po
izlasku na rad u neposrednoj blizini Ratnikog doma pale su
tri bombe. Zatvoreni u podrumskim prostorijama zatoenici
su se guili u dimu i praini uzvitlanima posle eksplozije.
Na slian nain postupljeno je prema grupi koja je gra
dila sklonite na prostoru izmeu Srednje ekonomske kole
u Cetinjskoj ulici i bive gimnazije u Poenkarovoj ulici (danas
Makedonska ulica), izgorele jo prilikom nemakog bombardo
vanj a 6. aprila 1944. godine, na mestu na kome se danas nalazi
zdanje Novinskog izdavakog preduzea Politika. U Cetinj
skoj ulici takoe se nalazila jedna od beogradskih gestapovskih ekspozitura. Tokom jednog od saveznikih bombardovanj a
Beograda, grupa od pedesetak zatoenika bila je zakljuena u
gimnastikoj dvorani Trgovake akademije. Preciznim pogot
kom bomba je pogodila zgradu sa ela i tom prilikom su po
ginula tri gestapovca. Sreom, gimnastika dvorana se nala
zila na suprotnoj strani zgrade, na zaelju, pa iako se sve oko
njih uzdrmalo, zatoenici nisu pretrpeli nikakvu ozbiljniju ozledu. Posle prestanka znaka za uzbunu, kada je nastavljen po
sao, straari su nagonili svoju robovsku radnu snagu da radi
221

iscrpljujuim tempom. Bili su besni zbog pretrpljenih gubita

ka.
Vie grupa zatoenika rasporeenih u desetine upueni
su na otkopavanje neeksplodiranih bombi u razne delove gra
da: na Topidersko brdo, na Banovo brdo, u nekadanju zgradu
monopola na ukarici, kod vile predratnog ministra Boe Maksimovia Kundaka, iznad ondanjeg funbalskog igralita. Za
ovaj posao uzimani su i krivci tekih kategorija. ak je tra
eno da se javljaju dobrovljono na posao. Lista je dopunja
vana kada nije bilo dovoljno dobrovoljaca. Prilikom otkopavanja veih bombi strae su se udaljavale na bezbedno rastojanje i hvatale zaklon. Uz bombu, s krampovima i lopatama
u ruci, ostajali su samo banjiki zatoenici.305
Jedna
grupa
logoraa,
uglavnom
rokovaca,
izdvajana
je svakodnevno na rad u Kosmajskoj ulici (danas Ulica mar
ala Birjuzova). Sredinom leta 1944. godine ova grupa je ra
iavala ruevine na mestu dananjih javnih garaa. Osim
toga, pomagala je zidarima koje su Nemci angaovali da gra
de bunkere za sklanjanje njihovih automobila. Pretean deo
uta utovarivali su u kamion, odvozili ulicom Sedmog jula i
izbacivali nedaleko od Elektrine centrale. U poetku su za
toenike uvali Nemci, manje osioni i kruti nego ranije. Ka
snije su taj posao prepustili Rusima belogardejcima. I jed
nima i drugima moral je bio u osetnom padu: front se pri
bliavao.
Logorai u Kosmajskoj ulici nisu radili sami. Okupacione vla
sti pridruile su im grupu zarobljenih partizana smetenih u
logoru na Zvezdari. U to vreme oni su ve uivali status rat
nih zarobljenika. Zahvaljujui svom povoljnijem poloaju za
robljeni partizani, meu kojima je bilo dosta Dalmatinaca, po
naali su se slobodnije. Dolazei na rad slono su pevali par
tizanske pesme. Tih dana mnogi Beograani u udu su zastajali sluajui kako se ulicama njihovog grada, jo okupiranog,
ore poznate melodije: Marjane, Marjane, a barjak ne vije
ili tada manje poznata u njihovoj sredini pesma Sve to j bi
lo pod pepelom.306
Jedna grupa od dvadesetak zatoenika radila je kod ma
nastira Vojlovice, blizu Paneva. Gradili su barake u koje je
305

222

IAB BL 885, IAB BL 207.

Prema kazivanju autoru Stevana Milanka i Brane Jovanovia.

trebalo da se smeste neke slube Gestapoa posle uestalih sa

veznikih bombardovanja Beograda. Bili su smeteni u baraci
s dve vee prostorije. U prvoj se nalazila kuhinja za esesovce,
a druga je bila prazna. U njoj su na golom podu provodili
noi dovedeni banjiki sunji, meu kojima je bilo politikih
krivaca i kriminalaca. U stvari, od prolea 1944. godine po
elo je izmetanje iz Beograda slubi bezbednosti, policije po
retka i Gestapoa, jer su zdanja u kojima su se nalazili bila
pod stalnim udarom saveznikih bombardera.
Stotinak metara nedaleko od gradilita uzdizale su se ku
pole manastira Vojlovica, u kome je bio konfiniran patrijarh
srpske pravoslavne crkve Gavrilo Doi. Nemci su ga uhap
sili neposredno posle ulaska u Beograd na osnovu prethodno
pripremljene knjige poternica.
Poto na gradilitu u prvo vreme nije bilo vode, za
toenici su odlazili po vodu u krug manastira. Kasnije se si
tuacija preokrenula. Manastirska esma se pokvarila, a Nemci
su na radilite odnekuda doveli vodu. Tada je patrijarhov se
kretar bio prinuen da u pratnji nekog od manastirskih mo
maka dolazi po vodu na gradilite. Tako su zatoenici s njim
stupili u kontakt obavestivi ga da su nemaki taoci. Sledeih
dana dobij ali su od njega hranu, to im je olakavalo da izdr
e tekoe napornog rada sve dok gestapovci, otkrivi ovu ne
obinu vezu izmeu konfiniranog patrijarha i logoraa, nisu
grubo prekinuli te susrete.307
Nekoliko meseci poto su se ugasile lomae na stratitu
u Jajincima, kojima su Nemci pokuavali da prikriju svojezloine, grupa od dvadesetak zatoenika dovoena je svako
dnevno s Banjice da na mestu nekadanjih masovnih grobnica
kopa rovove za smetaj benzinskih buradi za potrebe Vermahta. Stratite na Jajincima bilo je u to vreme zaodenuto novim
ruhom, ivelo je uobiajenim ivotom jedne posadne jedinice
Vermahta, koju su sainjavali preteno Austrijanci. Zatoeni
ci su ipak, kopajui plitke rovove za kamufliranje motornog
goriva, nailazili povremeno na sitnije delove nagorelih kostiju
svojih bivih drugova.308
307 Na osnovu prianja Voje Lauevia i seanja samog autora.
3-M Na osnovu linog autorovog iskustva.

Bekstva s radova
Govoriti o bekstvima banjikih zatoenika znai odmah se
sukobiti s neizbenim pitanjem: kako je bilo mogue da se pobegne iz zgrade premreene reetkama na prozorima, po hod
nicima, izmeu spratova, s velikim katancima i gvozdenim
prekama na vratima? Osim toga, logor je bio okruen zidom
koji su nadvisivale kupole s mitraljezima, a zatoenici su se
nalazili pod stalnom prismotrom logorskog osoblja.
Tlaitelji su se ipak prevarili u raunu. Svest o neizbenosti rtava da se dostigne do slobode viestruko se uveava
u presudnim trenucima istorije, pogotovo onima koji proimaju
revolucionarna previranja i obeaju nova dostignua. A upra
vo s takvim nadama jugoslovenski narodi oekivali su zavr
etak faistikog gospodarenja u Evropi.
Zatoenici Banjikog logora stvorili su, kako je ve re
eno, izuzetno otpornu klimu iza reetaka. Stojiki su trpeli
svakovrsna ikaniranja i satanske zvuke prozivki za pogublje
nje. Veernje sate, kada se muitelji zamore, posveivali su
sebi, svojim kruocima i stvaralatvu. U tim asovima esto su
se skrajali planovi o bekstvima, proboju, napadu na logorsku
strau, neutralisanju straarnica. O planovima proboja, koji
su se zavrili masakriranjem organizatora, ve je bilo go
vora.309
Bekstva je bilo iz bolnice u koju su u prvim mesecima po
stojanja logora na Banjici upuivani tee oboleli i pretueni
zatoenici ili porodilje. Tada je spoljnja pomo bila neophodna.
Ve su opisana bekstva uz pomo beogradske partijske orga
nizacije. Prilikom prvog, avgusta 1941. godine, spasene su iz
pritvorenikog odeljenja Opte dravne bolnice Mitra Mitrovi, Vera Goconja Verbalov i Natalija Hadi.310 Na dan 25.
januara 1942. godine oteta je sa Ginekolokog odeljenja klini
ke bolnice Ivanka Muaevi, apsolvent medicine, s tek ro
enom kerkicom.311 Pokuaji otmica Mate Vidakovia, jula
1941.
godine i Boidara Stamenkovia, sekretara Mesnog ko
miteta SKOJ-a, oktobra 1941. godine, nisu uspeli.
SM
310
311

224

Vidi opirno na stranama 167 i 180.

Vid. na str. 116, 117.
Vid. na str. 143.

U red bekstava uz stranu pomo mogu se smatrati ona u

kojima su podmieni nemaki oficiri na prevaru izveli iz lo
gora Radomira Dabia, advokatskog pripravnika iz Kueva, i
Slobodana Radoevia, tada privatnog inovnika, danas sudije u
penziji, iz Beograda.
Dabievo banjiko konaite bila je najpre soba broj 36,
gde je sproveden iz Poarevca 16. januara 1942. godine. Ko-laboracionistike vlasti optuile su ga zbog tesne saradnje s
partizanskim odredom Veljka Dugoevia. U logoru je ve bio
zatekao svoje drugove iz Zvikog odreda Ratka Drakocija i
profesora Iliju Petrovia Trinaestog. Ubrzo je skupa s njima
prebaen u sobu broj 3. Tu je ostao samo nekoliko dana, a on
da ga je kljuar prozvao. Oekivao je da e ga odvesti na sa
sluanje u Gestapo. Kljuar ga je doveo do logorske kapije,
gde ga je preuzela straa. Na izlasku iz logora ekali su ga
jedan nemaki podoficir i jedan oficir Srpske dravne strae.
Prbverivi njegove generalije, Nemac ga je izveo na ulicu,
gde ih je ekao parkirani automobil. Kada je automobil kre
nuo, Nemac je dao Dabiu pismo, na kome je odmah prepo
znao rukopis svoje ene. Ona ga je obavestila da e ga Nemac
u pogodnijoj prilici pustili. To se i ostvarilo. Dabiev otac je
za izbavljenje sina platio Nemcima visoku svotu novca.312
Na zahtev Srpskog dobrovoljakog korpusa Ratomir Dabi
je ponovo uhapen i sproveden u logor na Banjici. Bilo je to
sredinom 1942. godine. Posle nekoliko meseci puten je uz ga
ranciju 305 uitelja sela Mustapia. Stab Dobrovoljakog kor
pusa nastojao je da ga ponovo pronae i uhapsi.313 Ali naavi
se po drugi put izvan logorskih zidina, Dabi se vie nije dao
pronai.
Motivi esesovskog majora koji je pomogao Slobodanu Radoeviu da se domogne slobode nisu bili samo materijalne
prirode. On je bio dugogodinji prijatelj sa Slobodanovim ocem
i prema porodici Radoevi oseao je neke obaveze moralne
prirode. Koristei svoj autoritet esesovskog majora Nemac je
izveo Radoevia iz sobe, odvezao ga izvan Beograda i pustio
negde izmeu Batajnice i Stare Pazove rekavi mu da moe
da krene kuda ga oi vode i noge nose.
31S
313

I.'.

IAB BL 612, seanje Ratomira Dabia.

IAB UGB SP IV-Q-18/70.

225

Poreklom iz Iriga, Radoevi je uhapen 26. decembra

1942.
godine kao nametenik firme KIRSI za izradu metli i
tukatura od trske. U najvei greh policija mu je upisala to
to je davao utoite Josipu Benkoviu Bepu kada je s njim
ve bila raspisana poternica. Meutim, ve ranije poverenik
broj 36 javio je Beareviu da je Radoevi poznat i po svo
joj aktivnosti u SBOTI-u. Posle izvoenja Slobodana Radoevia izvan logora dolo je do prepiske izmeu Specijalne po
licije i Gestapoa. Stavi na stranu svog majora, Gestapo je
traio da se Radoevievo putanje legalizuje, a Bearevi je
traio saglasnost da ponovo uhapsi odbeglog zatoenika.31/
Uz pomo sa strane zapameno je i bekstvo nekoliko et
nikih oficira. Bilo je to 6. oktobra 1943. godine. Povezavi
se s organizacijom Drae Mihailovia u Beogradu i preko nje
s nekolicinom logorskih straara, toga dana su pobegli Ilija
Orelj, kapetan I klase, roen 1895. godine u Travniku, Neko
Nedi, aktivni porunik, roen 1914. godine u Leliu kod Valjeva, i Nikola Pai, unuk poznatog prvaka Radikalne stranke
i dravnika Kraljevine Srbije pred prvi svetski rat i novostvo
rene drave Srba, Hrvata i Slovenaca neposredno posle rata,
Nikole Paia. O njima trojici nema nedoumice, poto je u
logorskim knjigama precizno ubeleen datum njihovog bekstva. Prema seanju veeg broja zatoenika, s njima trojicom
je bio i Blagoje Ljumovi, koji je odigrao neasnu ulogu u
potkazivanju efu logora Slobodana Sekulia i jo etvorice
njihovih drugova kao organizatora planova za proboj iz Ba
njikog logora, posle ega je usledilo njihovo muenje i stre
ljanje. Meutim, ovo se ne moe tvrditi s izvesnou, poto
je u banjikim knjigama zabeleeno da je Ljumovi pobegao
znatno kasnije, februara 1944. godine. Ali se ne moe isklju
iti ni pretpostavka da je datum njegovog bekstva zabeleen
kasnije iz straha od gestapovskog poverenika Krigera, koji je
bio u zavadi s Ljumoviem. Bilo kako bilo, oba ova sluaja ne
mogu se smatrati kao bekstva u punom smislu rei, poto je
izlazak pomenutih oficira kroz logorsku kapiju organizovan
uz svesrdnu podrku logorske strae, koja im je otkljuala vra
ta i pustila ih. Stavie jedan deo straara im je obezbedio
314

226

IAB UGB SP IV-Q-248/2.

oruanu pratnju. Skupa s njima pratnja je otila bez ikakvih

problema u neku od oblinjih etnikih jedinica.315
Posle bekstva Oreljove i Paieve grupe dolo je do neo
bine situacije: kapija je dobar deo jutra bila otkljuana, ali to
nije mnogo vredelo ostalim zatoenicima, jer ovi etniki ofi
ciri nisu ni pomiljali da omogue bekstvo irih razmera. Kada
su Nemci saznali za neverstvo nedievaca, pripadnika logor
ske strae, postavili su na glavnim punktovima u kupolama
svoje strae. Od to doba na logorskim straarnicama su sta
jali pored andarma SDS i nemaki vojnici.316
Ispred puanih plotuna na jajinakom strelitu uspela su
da pobegnu samo trojica zatoenika: Stevan Stevanovi i dr
Radomir Milutinovi iz nike grupe partizanskih obavetajaca,
i Lazar Spalevi, uitelj iz potkopaonikog sela Razboj ne. Sva
trojica su pobegla istog dana 8. decembra 1942. godine.317
S radova je pobeglo nekoliko desetina zatoenika, a moglo
ih je biti i vie da banjiki zatoenici nisu gledali prekim okom
na pojedinana bekstva, smatrali ih manje asnim pretpostavlja
jui im organizovanje grupnih bekstava kako bi se izbavilo
to vie ljudi. Ali grupna bekstva su bila teko izvodljiva, u
njihovoj pripremi se gubilo mnogo vremena i obino nisu
dovedena do kraja, ve presecana u zaetku. Tako je bilo me
u onima koji su radili u Makiu, tako je bilo kod manastira
Vojlovice i u nekim drugim radnim komandama. Kasnije je
preovladalo realistino gledite: svako bekstvo je dobrodolo,
jer ne samo to se pojedinci na taj nain spasavaju, i pridru
uju partizanskim jedinicama, ve se nanosi teta neprijate
lju, njegovoj sigurnosti i moralu.
Pod brojem 21.314 u knjigama o evidenciji banjikih za
toenika upisan je Milan Mauzer Maca, Hrvat, roen 1926. go
dine u Beogradu, prispeo u logor 12. aprila 1926. godine. U
rubrici u kojoj su pedantni policijski inovnici unosili podatke
o
daljoj sudbini konfiniranih lica zabeleena je kratka primedba: pobegao s rada 9. maja 1944. godine. U logoru se ve
nalazila Milanova sestra Zivka, koja je takoe uhapena kao
omladinka na ukarici.
315
316
3,7

IAB BL 608, seanje Danila Maslee.

IAB BL 393, seanje Svetomira Stojanovia.
Vid. opirnije na str. 250.

227

Ve posle desetak dana provedenih u logoru Milan je kao

laki krivac poslat na rad u markarnici na ukarici, dakle
terenu koji mu je bio dobro poznat. Ba nekako u to vreme
Specijalna policija je isleivala novu grupu pohapenih ukarikih omladinaca. Neki od uhapenika teretili su Milana
novim podacima o njegovom radu i zato se ef logora Vujko
vi spremao da ga ponovo saslua. Milanov poloaj bio je,
dakle, osetno pogoran. Sreom on se na radilitu na markar
nici povezao s nekim starim poznanicima. Jedan od njih doneo
mu je propusnicu, mantil i kaket. Preobukavi se uspeo je
da pobegne. Skrivao se nekoliko dana, dok nije uspostavio
sigurnu vezu za odlazak u partizane.
Zandarmi koji su uvali zatoenike u markarnici nisu sme
li da prijave Milanovo bekstvo. U logor su umesto njega do
veli najmlaeg sina ure Mauzera, radnika ukarikog bro
dogradilita, Voju Mauzera, koji je tada tek ulazio u esnae
stu godinu. Meutim, njihovo lukavstvo je brzo otkriveno.
Vujkovi je pozvao Milana na sasluanje. Izbezumio se od be
sa kada se umesto njega pojavio znatno mlai Voja Mauzer.
Odmah su kao taoci uhapeni ura Mauzer i njegova ena So
fija. Tako je kroz logor na Banjici prolo pet lanova porodice
Mauzer.318
S rada u Kosmajskoj ulici pobegla su 24. avgusta 1944.
godine trojica banjikih zatoenika: Stevan Milanko, hemijski
tehniar, Nikola irovi, potanski inovnik i Brana Jovano
vi, trgovaki pomonik.319 Posle dramatinog putovanja sva
trojica su se pridruila partizanskim odredima u Sremu i Sr
biji.
Da bi se u to vreme pobeglo, morala se prethodno uspo
staviti sigurna veza. Inae bi poduhvat bio odvie rizian. Se
lima su kolale etnike trojke, koje nisu prezale da na svako
nepoznato lice zamahnu kamom. Gradovi su bili puni kvislinkih i nemakih oruanih jedinica. Specijalna policija je na
stavljala svoje istrebljivake hajke na svakog ko progresivno
si prema kazivanju Sofije Mauzer autoru.

Brana Jovanovi upisan je u logorske knjige pod brojem

18.811 i danas je penzionisani major JNA; Nikola irovi upisan je
pod brojem 18.546 i penzionisan je kao potpukovnik JNA; Stevo Mi
lanko, upisan pod imenom Stojan Jovanovi, zavrio je vojnu slubu
u inu pukovnika.
319

228

misli i dela. Nai se na ulici bez isprava nije bilo nimalo je

dnostavno. Ako bi pojedinac uspeo da pobegne kako bi se bez
isprava i vodia izvukao iz okupiranog grada?
Branu Jovanovia etnici su uhapsili kao esnaestogodi
njaka jer je bio borac Prvog umadijskog odreda, ali su ga
kao maloletnog pustili. Decembra 1943. godine uhapen je
prilikom pokuaja da se prebaci u Sandak i pridrui parti
zanima. U Banjiki logor sproveden je pred Novu 1944. go
dinu.320
Nikola irovi, drugi begunac, uhapen je u noi izmeu
14. i 15. novembra 1943. godine. Optuen je zbog rada u agitacionoj grupi koja je delovala na teritoriji nekadanjeg pe
tog partijskog rejona. U logor je dospeo 4. decembra 1943.
godine.321
Trei begunac, Stevan Milanko, uhapen je pod imenom
Stojan Jovanovi u Kraljevu. O njemu je ve bilo rei.322
Kako su njih trojica organizovali bekstvo?
Zahvaljujui vezi koju je uspostavio preko kljuara Ra
dovana Gudelja s vlasnikom bifea Hajduk Stanko, Radovanovim kumom, Brana Jovanovi je uspeo da se sastane sa
svojim bratom Miletom, a preko njega s beogradskim ilegalcima. Ova veza je bila relativno sigurna, odreen je i stan
u koji bi begunci bili prihvaeni, pa je od ideje o bekstvu
do njenog ostvarenja trebalo uiniti samo onaj jedan odluu
jui korak.
Kada je uhapena ena Duana Jovanovia, lana KPJ,
koji je u to vreme takoe bio na Banjici, kod nje je prona
eno desetak pisama iznesenih iz logora pre nego to je uspe
la da ih raznese. Postojala je mogunost da se otkrije kanal
kojim su pisma prolazila, a prolazila su dobrim delom vezom
koju je uspostavio Brana Jovanovi, poznat u logoru kao
omladinac nemirnog duha, okretan i prodoran. Ako ne po
begne, za njega izlaza vie ne bi bilo.
Kada se saznalo za ovo hapenje pao je konani dogovor
o bekstvu .Bilo je to 24. avgusta 1944. godine. Meutim, je
dan nenadani dogaaj umalo nije osujetio te planove. Bila je
to kapitulacija Rumunije.
320
321
322

IAB BL 640, seanje Brane Jovanovia.

IAB UGB SP IV-Q-311/11.
Vid. opirnije na str. 330.

229

Poueni ranijim iskustvom zatoenici su znali da nemaka

komanda u trenucima veih promena na meunarodnoj sceni
obustavlja radove. Okree se sebi, pribira sopstvene snage
i oslukuje ta se dogaa u okolnim zemljama.
Pred jesen 1943. godine, na dan kapitulacije Italije pre
kinuti su radovi u Makiu. Time je osujeeno bekstvo veih
razmera, pripremano due vremena, poto je trebalo organizovati prihvat vie ljudi. Obustavljanjem radova u Makikom
polju sav taj trud je pao u vodu.
Za kraljevski dravni udar u Rumuniji saznalo se u lo
goru, u kome su se vesti u to vreme irile veoma brzo, ve
23. avgusta posle podne, kada se radna ekipa iz Kosovske
ulice
vratila
u
sobu
broj
65.
Brana
Jovanovi,
Nikola
irovi i Stevan Milanko pobojali su se da ni njihovu
grupu vie nee izvoditi na posao. S nestrpljenjem su oeki
vali sutranje jutro. Ve su gubili strpljenje. Kamion koji ih
je odvozio na posao pojavio se neuobiajeno kasno, tek negde
posle 10 asova. Odluili su da vie ne oklevaju. Branin brat
Milorad drao se dogovora. Pred kafanom na Dorolu ekao je
bicikl, okrenut nizbrdo, kojim je trebalo da se poslui Brana
Jovanovi. To je bio ugovoreni znak. Kada su trojica zatoe
nika stigli s kamionom punim uta, koji su istovarivali neda
leko od Elektrine centrale, Milorad Jovanovi je pozvao svog
mlaeg brata Branu i njegovog straara na aicu rakije u
kafanu. Za to vreme Nikola irovi i Stevan Milanko otili
su sa oferom na mesto istovara uta. Sofer nije imao oruja.
Stevan Milanko i Nikola irovi brzo su zamakli u visoki
korov kojim su tada bile obrasle ruevine oko Elektrine cen
trale. Tu su se razili. Brana Jovanovi je rekao straaru da
e na as izai da vidi da li je istovar zavren. Seo je na
bicikl, spustio se nizbrdo i krenuo sporednim ulicama. S Ni
kolom iroviem naao se u prizemnoj kui u Dubljanskoj
utici broj 9, koja im je bila odreena kao privremeno sklonite.
Tu su saekali da im se pribave isprave i uniforme pripadni
ka Nacionalne radne slube. S objavama obveznika radne slu
be stigli su vozom do Nia, punog nemakih vojnika, a odatle
sreno preli u selo Kamenicu, udaljenu samo 6 kilometara od
grada, gde su se prikljuili Narodnooslobodilakoj vojsci Ju
goslavije.
230

Stevan Milanko je krenuo drugim putem. Jo dok je ra

dio u Kosmajskoj ulici povezao se s Aleksandrom Fapiem,
sinom graevinskog radnika, koji je radio na zidanju sklo
nita za nemake automobile. Porodica Fapi je bila organizovana u radu za narodnooslobodilaki pokret. Aleksandar
Fapi, jo deakog izraza, ali okretan i dovitljiv, odveo je
Stevana Milanka preko Zvezdare na Paino brdo, gde je neko
vreme bio smeten na tavanu zidareve kue. Kasnije je pre
baen na Karaburmu, gde je saekao vezu za odlazak u par
tizanski odred. Skupa sa svojim drugom iz ezdesetpetice
Janakom Jakovljeviem, koji je nekoliko nedelja ranije bio
puten iz logora na Banjici, pristupio je u Belegiu Posavskom
partizanskom odredu, pod komandom Rada Kuia, koji je
tada brojao 150 do 200 boraca. Do partizanskog logora pre
baeni su posle duih peripetija amcima.323
S radilita kod manastira Vojlovice uspeo je da pobegne
Radomir Blai, zemljoradnik iz Ripnja. U banjikim knjiga
ma zabeleeno je da je nestao s rada u Banatu 15. avgusta
1944. godine. Pao je u ruke Specijalne policije posle hapenja
ivana Markovia, partijskog aktiviste u okolini Beograda.
Ubrzo su otkriveni narodnooslobodilaki odbori u Zucu, Kumodrau, Belom potoku. Velikom Mokrom lugu, Ripnju i
Runju. Meu Ripanjcima uhapen je i Blai. Krajem 1942.
godine sproveden je s jo 21 pritvorenikom iz tadanjeg vraarskog sreza u logor na Banjici.
U leto 1944. godine uspeo je da bude uvrten u radnu
komandu kod manastira Vojlovice. Njegova majka je donela
balone vina i peeno prase Vujkovievom zameniku Jeftiu
da ga stavi na spisak za rad.
Zatoenici na radu kod manastira Vojlovice priprema
li
su se da organizuju skupno bekstvo. Pripreme su tekle
sporo. Sastav radne ekipe se menjao, a prisustvo veeg broja
kriminalaca smetalo je organizatorima. Marko Radovi, geo
metar, uhapen u Smederevu sredinom 1943. godine, do do
laska u Vojlovicu sobni stareina u ezdesetestici, nacrtao
je precizan plan baraka i straarnica. Dve ene su jednog da
na dole i donele u korpi ponude za zatoenike, a odnele ski
cirane planove. Veza je bila uspostavljena. Panevaki pozaS2S prema prianju trojice begunaca autoru.

231

inski radnici interesovali su se ta se to gradi u blizini

njihovog grada. U prostoriji odreenoj za noivanje zato
enika izvaljene su tri daske. Ispod njih je prokopan kanal
i trebalo je samo jo jedan ili dva zamaha pa da put k slo
bodi bude dfcvoren. Iznenadno nevreme sa pljuskom i grmlja
vinom poremetilo je planove o bekstvu. Prevagnuli su argu
menti onih koji su smatrali da e raskaljani banatski les ote
avati kretanje. Begunci bi u njemu ostavljali jasne tragove
za progonitelje. I ovog puta se potvrdilo da svako oklevanje
predstavlja pola neuspeha. Proputena prilika se nije pono
vila. Videvi da dogovori nisu plodotvorni, Blai je odluio
da bei sam. Na dan 15. avgusta 1944. godine obrijao se pre
zore. Znao je da tada ima manje straara. Naao se na vra
tima barake, im se prvi od njih pojavio da budi pritvorenike
i poalio mu se da je prehladio stomak. Straar mu je poverovao, pustio ga k poljskom nuniku i uao u baraku da
budi zatoenike. Radomir Blai je taj trenutak iskoristio,
provukao se kroz bodljikavu icu i pojurio preko repita i
visokih kukuruza. Posle dva dana peaenja nepoznatom rav
nicom, hranei se uglavnom presnim purenjacima, izbio je na
Dunav. Krmar jednog lepa usidrenog uz obalu prevezao ga
je svojim amcem do nekog ostrva blizu Kovina. Odatle je
drugim amcem, privezanim na ostrvu, preveslao u Srbiju.
Posle mnogih peripetija, izbegavajui drumove i zasede i pobegavi od etnika koji su ga bili uhvatili, doao je do rodnog
Ripnja, gde se odmah povezao s partizanskim terencima i
produio politiku borbu. Posle osloboenja bio je prvi predsednik Narodnooslobodilakog odbora u Ripnju.324
S radilita u Cetinjskoj ulici pobegli su tokom leta 1944.
godine Miljevi Vladimir Budo, nadzornik puteva u Smederevu, sproveden u logor s velikom grupom uhapenih Smederevaca jula 1943. godine, i Stanimir Stulovi zemljoradnik iz
Mutnja u takovskom srezu. Stulovi je bio partizan u Dru
gom bataljonu partizanskog odreda Doktor Dragia Miovi.
Posle pada slobodne uike teritorije ostao je na terenu Tree
takovske ete. Posle nekoliko hapenja i bekstava od etnika
sklonio se kod sestre u Kragujevcu, gde su ga pred Novu
1944. godinu otkrili agenti Specijalne policije. Uz njegovo ime
324

232

Prema kazivanju Blaia autoru.

u banjikim knjigama upisana je primedba: pobegao s rada

29. juna 1944. godine.325
Naime, Stulovi nije ostao dugo iza etiri zida. Naao se
u prvoj desetini, prozvanoj iz njegove sobe prema Stulovievom seanju bila je to etvorka za raiavanje
ruevina.
U Cetinjskoj ulici tada je ve bila poela izgradnja sklo
nita od vazdunog napada, koje se protezalo od dvorita biv
e Trgovake akademije u dvorite izgorele muke gimnazije.
Zatoenici su radili do pojasa goli. Svaki begunac bi bio
uoljiv. Prebrojavanje je vreno tri puta dnevno. Najdua
pauza izmeu dva prebrojavanja bila je od odmora za ruak
do predveerja. Valjalo je da se ona iskoristi za bekstvo.
Stulovi je deset dana posmatrao kuda bi mogao pro
mai budnom oku gestapovaca. Zatoenici su se kretali do
zgarita Druge muke gimnazije, koja je bila spaljena jo od
nemakih tuka 6. aprila 1941. godine. Primetio je da na
podrumu u betonskoj ploi postoji procep kroz koji se ovek
mogao uvui. Kada se letnji pljusak spustio na beogradske
ulice, te zatoenike nisu nagonili da rade goli do pojasa, Stu
lovi je iskoristio nebudnost straara i kroz proek na beton
skoj ploi skoio u podrum gimnazije. Naao se u potpunom
mraku. Provlaio se preko kolskih tabli i klupa, stolova i
drugih rekvizita za nastavu nabacanih u podrumu bez reda.
Prolazio je iz prostorije u prostoriju, dok se nije naao na
ulazu iz Poenkareve (danas Makedonske) ulice. Pretrao je
u Hilendarsku ulicu i umeao u mnotvo ljudi koji su se vra
ali s posla. Zatim je mirno krenuo prema Zvezdari, gde se u
Gvozdievoj ulici sklonio kod bravarskog majstora Gvozdena
Filipovia. Ve sledeeg jutra uputio se na ukariku elezniku stanicu, odakle su u ratno vreme polazili uskotrani
vozovi prema Uicu. Naravno, nije smeo da ue u putniki
vagon. Vozio se na odbojnicima. Pre ulaska u svaku stanicu
skakao je s voza, a posle izlaska iz stanice ponovo se penjao
na svoje sedalo. Tako je stigao do rodnog Mutnja.326
Iz radne desetine koja je radila na vaenju neeksplodi
ranih bombi na Topiderskom brdu pobegao je Dura Pari525
326

BBE 21.920.
Prema kazivanju Stanimira tulovia autoru.

233:

jovi, roen u Kusinju 1902. godine, trgovac okrivljen za da

vanje velikih novanih priloga za Narodnooslobodilaki fond
i za nabavku getetnera za partizane.327
Bombai su radili u posebnim uslovima. Na mestu na
kome je ustanovljeno postojanje neaktivirane bombe Nemci
su blokirali teren u krugu od etiri do pet stotina metara.
Moglo je da se razgovara bez prisustva straara, pa i da se
povedu razgovori o bekstvu. Planirano je, kao i na nekim
drugim mestima, skupno bekstvo. Zakljueno je da bi podu
hvat bio najlake izveden za vreme vazdunih napada, kada
se masa ljudi valjala ka izlazima iz grada. Bombai su ak
uspostavili prisniji kontakt s jednim andarmom koji je tre
balo skupa s njima da pobegne. U poslednjem trenutku andarm se pokolebao i odbio da poe.
U novonastaloj situaciji uro Paripovi, koji je poznavao
nemaki jezik, pa je od Nemaca primao uputstva i prenosio ih
drugovima, odluio je da bei sam. Uspeo je u svom naumu
u Malom Mokrom lugu. Pri povratku u logor kamion je zastao
pred nekom kafanom. Zandarm je pustio uru da kupi ciga
rete. On je iz kafane neopaeno skrenuo u susedno dvorite
i nestao s vidika. Iz Malog Mokrog luga prebacio se na Vodovac, odakle je preko sigurne veze stigao do Kosmajskog
odreda. Ve treeg dana delegiran je za partijskog sekretara
Prve ete Kosmajskog odreda, u kome je ostao do njegovog
rasformiranja 18. oktobra 1944. godine.328
S mnogo verovatnoe moe se pretpostaviti da je pobegao jo jedan bomba. U poslednjoj knjizi s linim podacima
banjikih zatoenika uveden je pod brojem 16.392 Selimir
Todosi, zemljoradnik iz Malog Borka, roen 1918. godine.
U primedbi je zapisao da je pobegao s rada 12. avgusta 1944.
godine. Uestvovao je u ustanku kao borac Tamnavskog par
tizanskog odreda. Uhapen je tek krajem avgusta 1943. go
dine, jer je postao ponovo aktivan, povezavi se s Mazanjaninom Andrejom, policiji dobro poznatim partijskim radnikom
u Posavini.329 U seanjima bivih zatoenika Todosi se pominje kao begunac s radova na otkopavanju neeksplodiranih
bombi.
327
328
329

IAB UGB SP IV-Q-311-A.

IAB BL. 627, seanje ure Paripovia.
IAB UGB SP IV-Q-255/25 i 255/27.

Na slian nain otkriveno je i bekstvo Vlatka Pajia

Vaska, montera iz Beograda i sindikalnog aktiviste, roaka
znatno poznatijeg prezimenjaka Davida Pajia, narodnog he
roja, s kojim je bio povezan sve do Davidove pogibije.
Sredinom avgusta 1944. godine, za vreme jednog od e
stih saveznikih bombardovanja Beograda, ostvario je svoju
zamisao, dok je njegova radna grupa ekala da doe kamion,
kojim su sa rada prevoeni u logor. Sklonio se najpre kod
kafedije Alekse Simia, kod koga se pre hapenja sastajao
s Vasilijem Buhom, zatim kod svog nekadanjeg druga s po
sla montera Mite Nauzarevia, koji je u to vreme bio kuepazitelj u Svetosavskoj ulici broj 27, u zgradi biveg ministra
Mie Trifunovia. Iz ova dva stana morao je u hitnji da se
udalji zbog opasnosti od racija. Potucao se po kukuruzitu
iza Malog Mokrog luga dok nije naiao na pouzdanu vezu i
posle uobiajenih peripetija uspeo da se prebaci u Srem, go
tovo istim kanalima kojima se kasnije uputio Stevan Milanko.330
Sef koncentracionog logora na Banjici Svetozar Vujko
vi uputio je 28. jula 1944. godine otseku Specijalne policije
pismo u kome kae: Koncentracionom logoru ast je izvestiti
da su jue, 27. ovog meseca, pobegli s rada ovologorski pri
tvorenici krivci tog odeljenja Cuki Stevan, uenik
VIII razreda gimnazije, roen 2. januara 1923. godine u Gos
piu od oca Mitra i majke Natalije, i njegov brat Ljubomir
Cuki, uenik VI razreda gimnazije, roen 19. maja 1926.
godine.
Braa Cukii odvoeni su na radove izvan logora u ne
maku kasarnu koja se nalazila na Dedinju. Preko neke ene
javili su ocu da ele pobei. Predosetili su da im otac pri
prema pomo i odluili da ne oklevaju. Za vreme prekida
rada, 27. juna 1944. godine oko podne, Stevan je skoio u
kanal ispod arene uprije, u to vreme pun vode, zaronio
ispod bodljikave ice koja ga je presecala. To isto je uinio
i Ljubomir. Izali su sa druge strane i utrali u bate na obali
kanala. Na uglu Lepenike ulice saekao ih je otac i ovek
niskog rasta, okrpljenog odela, sa kaketom na glavi, koji
ih je odveo u jednu kuu u Marinkovoj bari. Sledeu no su
proveli na Koutnjaku, a zatim u Makiu, pod nekim krsti330

IAB BL 361, seanje Vlatka Pajia.

235

nama. Izviajui situaciju njihov vodi je saznao da se u

kompoziciji uskotranog voza za Laj kova nalazi jedna ne
ispravna lokomotiva. Braa uki su se na stanici u elezniku
zavukli pod ugalj u tenderu neispravne lokomotive. Vozom su
stigli do pred sam aak, gde su im iveli roditelji. Meutim,
nisu konaili u roditeljskoj kui iz opreza, ve u jednoj tali,
sve dok nisu pripremili teren za odlazak u partizane.331
Mesec dana posle brae uki iz iste radne komande je
pobegao Aleksandar Zurul. Prethodno mu je majka Tatjana
donela na ugovoreno mesto odelo. im je popustila budnost
straara, preskoio je preko iane ograde i uputio se u unapred pripremljeni ilegalni stan. U njemu je, bez obzira na
sve opasnosti koje su vrebale banjikog begunca, nastavio da
radi za narodnooslobodilaki pokret.
Kasnije je uestvovao kao ilegalac u borbama za oslobo
enje Beograda, a zatim je dobrovoljno otiao na Sremski
front. Postao je komesar ete u III proleterskoj brigadi. Po
ginuo je i pokopan u selu Ruevu, na frontu. Njegova mla
a sestra Tamara, borac Junomoravskog partizanskog odreda,
zatim VI srpske udarne brigade, streljana je kao ranjenik
od etnika 1. avgusta 1944. godine u sleu Jasiku. U domu
urulovih, u Avalskoj ulici 125, pioniri osnovne kole Karaore podigli su Sai i Tamari urul spomen plou 1969.
godine.332
Za grupu zaverenika iz Zavoda za prinudno vaspitanje u
Smederevskoj Palanci, sprovedenih posle otkrivanja zavere
u logor na Banjici, vezano je jo jedno bekstvo. U III kate
goriju banjikih zatoenika razvrstani su oni vaspitanici koji
su obaveteni o pripremanju bekstva u poslednji as. Meu
njima se nalazio i Sava Markovi, koji je prilino dugo pro
veo u partizanima.
Jo poetkom 1944. godine Sava Markovi probio se u
radnu komandu koja je obavljala poslove za nekadanju Di
rekciju za ishranu i snabdevanje. Prvu pogodnu priliku isko
ristio je da pobegne. Posle njegovog bekstva Vujkovi je
331
Prema prianju Stevana i Ljubomira Cukia autoru. Stevan
ivi kao profesor u penziji u Beogradu. Ljubomir, takoe profesor,
ivi u Senti.
332 Prema zapisima Dragana Jeftovia, saradnika Sae urula
u srednjokolskom pokretu daitim autoru.

uputio Specijalnoj policiji dopis sledee sadrine: Po nare

enju gospodina upravnika grada Beograda logor daje svakog
dana kod DIRISA 45 logorskih zatvorenika. Pored ostalih,
na radove je dat i Sava Markovi, zemljoradnik, roen 1922.
godine u Zabreju .. . Imenovani je uspeo da se neopaeno
udalji i neprimeen od organa koji uvaju red, pobegne ne
znano kuda. Moli se odeljenje da za imenovanim raspie poternicu i za sluaj da isti bude pronaen, uputi ga u logor
radi izdravanja dosuene kazne.333
Bilo je bekstava koja nisu dokraja uspela, a neka su
imala tragian zavretak. Cakarevi Vlastimir, uhapen s prolea 1944. godine u grupi koja je otkrivena kao partijska or
ganizacija u Rakovici, koji je stigao u logor na Banjici po
etkom jula 1944. godine, opisuje u seanju jedan pokuaj
bekstva pred jesen 1944. godine. Iz baraka jedanaestorica za
toenika su poslati s kantama da donesu vodu, poto je neko
vreme logorski vodovod bio u kvaru. Dogovorili su se da bee.
Prvi je krenuo Branko ak, bravarski radnik iz Beograda.
im su zamakli iza kapije, pozdravio se sa drugovima, izuo
nanule i pobegao u oblinje kukuruzite. Na drugu stranu
poeo je da bei i Vlasta Cakarevi. Meutim, njega je vrlo
brzo uhvatio jedan od straara. Miloa Zaka progonio je i kao
zeca ubio u kukuruzitu jedan belogardjejac. Cakarevi se po
sle pokuaja bekstva uporno branio da je hteo da pomogne
straaru u hvatanju odbeglog druga. Straar to nije poricao,
pa je Vlasta upuen s poslednjim transportom banjikih za
toenika u Mauthauzen 26. septembra 1944. godine.334
U pokuaju bekstva uestvovao je i autor ove knjige Sima
Begovi s dvojicom drugova: Nedeljkom Karaiiem, bravarom
iz aka, i Ivanom Juriem, elektriarskim radnikom iz Beo
grada. S jednom desetinom banjikih zatoenika njih trojica
su radili na stratitu u Jajincima. Za pripreme bekstva imali
su odvie malo vremena. Naime, ve su bili pripremljeni spis
kovi za transportovanje vee grupe zatoenika u Mauthauzen.
Od jednog autrijskog inenjerijskog narednika, pridodatog posadnoj jedinici u Jajincima, saznali su dosta detalja o surovim
uslovima ivota u Mauthauzenu, iz koga, kako je narednik
rekao, malo ko iznese ivu glavu. To je bio dopunski razlog
333
334

IAB UGB SP IV-Q-252.

IAB BL 259, seanje Vlaste akarevia.

237

da u poslednjem asu pred odlazak transporta pokuaju bekstvo, bez obzira na nepotpune pripreme. Nadali su se da e
preko Petra Juria, Ivanovog oca, koji je stanovao kod igra
lita sportskog kluba Sineli, uspostaviti vezu za odlazak
u partizane.
Neposredno posle bekstva uli su iza sebe nekoliko ra
fala. Nemci su oevidno podigli uzbunu, ali nisu zalazili u
kukuruzite za odbeglim zatoenicima, ve su kamionima po
jurili Avalskim drumom. Begunci su odmakli do mesta zva
nog Denkova bara (danas je tu podignuto Uiteljsko naselje,
a nedaleko i naselje Brae Jerkovi), kada su naili na lanac
pripadnika Srpske dravne strae, koja ih je okruila. Pred
vee su utovareni u kamion, odvojeni samo njih trojica. Ispred
kamiona su ila jedna, a iza kamiona druga borna kola. Uz
put su se dogovorili da na sasluanju sva trojica tvrde isto:
da nisu eleli u transport za Nemaku, ve su resili da ostanu
na svojoj rodnoj grudi.
Kada su se otvorila vrata Banjikog logora grupa zato
enika koji su bili na etnji odmah je razmaknuta i udaljena.
Iza reetaka logorske zgrade videlo se mnogo naikanih gla
va i u pozdrav stegnutih pesnica. To je begunce osokolilo.
U logorskoj kancelariji ih je doekao Vujkovi. Malo
kasnije uao je i Kriger. U odgovoru na sva pitanja ostali
su uporni i jedinstveni, kako su se dogovorili. Kriger je mirno
sedeo i posle kraeg tajca procedio kroz zube: Sluiete vi
jo Nemaki Rajh! Nije ih odveo u sobe u kojima su bili
do tada rasporeeni. Poto su ih izudarali i izbacili u hodnik,
Kriger ih je zakljuao u jednu od suterenskih soba. Kada se
za njima ulo zakljuavanje katanca bili su uvereni da pro
vode poslednju no. Drugovi koje su zatekli u sobi grlili su
ih i bodrili. Meu njima je bilo dosta onih koji su, kao i njih
trojica, proitani za transport za Mauthauzen. I zaista, ve
sledeeg dana u zoru proitana su i njihova imena za tran
sport. U Mauthauzenu je Nedeljko Karaii umro, a Ivan Juri i Sima Begovi su doekali osloboenje.
Prema knjigama o evidenciji banjikih zatoenika jo su
uspeli da poegnu: Dragia Vidi, uitelj, doteran u logor iz
Valjeva, pobegao s rada 11. juna 1944. godine; ivan Mihailovi, zemljoradnik iz Sepina, roen 1920. godine, pobegao
s rada 12. avgusta 1944. godine; Mitrovi Aleksandar, zemljo
238

radnik iz Ovsita u oplenakom srezu, roen 1919. godinev

pobegao s rada u Ostrunici, gde su radili dirisovci, 26.
februara 1944. godine; Momilo Vukovi, bivi straar Uprave
grada Beograda, pobegao 3. avgusta 1944. godine; Dragoljub
Stamenkovi, moler, pobegao 7. avgusta 1944. godine; Stepanovi Jaa, trgovaki pomonik, o ijem bekstvu nema pre
ciznih podataka, ali se prema seanjima bivih zatoenika
njegovo bekstvo moe locirati u pozno leto 1944. godine; Ste
van Cuci, izbeglica iz Like, uhapen u Sapcu, koji je prema
seanjima abakih zatoenika pobegao s jednog radilita kod
Avale 27. juna 1944; Milka Bubalo, tekstilna radnica, roena
u Donjem Lapcu, borac Kosmajskog partizanskog odreda, pobegla je s jo dve ene i 17 mukaraca s rada u okolini logora
20. septembra 1944. godine i otila u partizane.
S pustare Miloradovia u Banatskom Brestovcu organizovana su tri zamanija bekstva. Meu organizatorima prvog
bekstva najee se pominju Todorka Nikoli, uhapena skupa
s
muem
Vojinom,
sekretarom
Narodnooslobodilakog
fonda
Beograda, oktobra 1942. godine, Danka Karii, uhapena kao
svreni maturant krajem jula 1942. godine, Vitomir Nikoli
Vici i ivota Mari Ua, doterani u Banatski Brestovac iz lo
gora na Starom sajmitu. Bilo je planirano da pobegne deset
mukaraca i osam ena. Da bi se straari zavarali, zatoe
nice su organizovale priredbu Sneana i sedam patuljaka,
za koju su saznali straari i oficiri, pa su neki od njih i pri
sustvovali izvoenju. Sto je priredba dalje odmicala, okupljalo
ih se sve vie. U neko doba noi begunci su poeli da se iz
vlae iz sobe u kojoj je priredba odravana. Mukarci su bili
nestrpljivi i nisu saekali ene. Uspeli su da preseku tele
fonske linije i da se izgube u repitu. Meutim, straar koga
je napao mladi bosanski partizan nije se dao savladati. Za
uo se pucanj. Nemci su brzo podigli uzbunu i otvorili mi
traljesku paljbu. Ipak je te noi izmeu subote i nedelje kra
jem 1943. godine (tanog datuma se niko od aktera ne sea)
pobegla nekolicina mukaraca, meu njima Vitomir Nikoli
iz Kosovske Mitrovice, ivota Mari, koji je posle bekstva
poginuo u partizanima, i Aleksandar Vukovi, ak srednje
poljoprivredne kole, uhapen u takozvanoj ukarikoj sabo
terskoj grupi u leto 1941. godine.
239

Na pustari Miloradovia zavladao je posle bekstva teror.

Nemci su desetak ena izdvojili za najtee radove na kopa
nju kanala za vreme jesenjih kia. Pred zimu, novembra 1943.
godine, vraene su u logor Todorka Nikoli, ela Rebraa,
Anka Jandrijevi, Dobrila Rastovac, Milena uput, Danka Karii i Vera Smilevski, koje su Nemcima bile najsumnjivije
kao organizatori priredbe s igrankom.335
Preostali zatoenici i zatoenice pripremali su novo bek
stvo. Prema tvrenju Nevenke Karakaevi, i ovo bekstvo je
bilo isforsirano. Jedne nedelje u maju 1944. godine pobegla je
sa pustare Zora Peovnik, za koju veina zatoenica smatra
da je bila provokator. Istog dana ubrzali su bekstvo 27 zato
enika, koji su se na taj korak pripremali nedeljama. Jedan
od organizatora ovog bekstva bio je Rade orevi Balone,
prvoborac, ustanikog pokreta u Toplici. Prema njegovom ka
zivanju bekstvo je ubrzano zato to je postojala opasnost da
ih posle bekstva Zore Peovnik vrate u logor na Banjici. Na
ugovoreni znak Mate Bauk s Hvara, Ante Vere, partizan iz
Slavonije, Rade orevi, Bono Rani iz Livna, uro Lustik
iz Osijeka, Ivan Jakovljevi iz akova, Milentije Popovi iz
Gadinog Hana i drugi pomagai razoruali su strau. Za to
vreme banjike zatoenice Nevenka Karakaevi, Seka Gavrilovi i Jelica Jerkovi presekle su telefonske vodove. Ues
nici proboja pod borbom su se povukli do Dunava. Jo dok
su se 29. zatoenika i dve zatoenice odmarali od napornog
beanja pristigla ih je poter. Poelo je povlaenje prema
Kovinu, gde su zapali u neprijateljski obru. Nekolicina je
ranjena i uhvaena, meu njima i Rade orevi Balone.
Ipak je vie od polovine uesnika u proboju uspelo da se
spase i prikljui partizanima u raznim krajevima. Neki su
dospeli do Srema, neki su se prebacili u Srbiju.
Ranjeni i uhvaeni uesnici proboja podvrgnuti su mu
nim sasluanjima u zatvoru u Velikom Bekereku (danas
Zrenjanin). Kasnije su svi oni transportovani u Mauthauzen.336
Prema kazivanju Danke Karii autoru.
Na osnovu opisa Rada orevia iz Prokuplja, uhapenog po
etkom 1942. godine i sprovedenog u logor na Stanom sajmitu, odakle
je odveden na rad u Vladimirovce u Banatu. Decembra 1943. godine
Nemci su ih vratili na Banjicu, a ve u januaru 1944. sproveli u Ba
natski Brestovac. Seanje Nevenke Karakaevi, IAB BL 207.
335

336

.240

Tree bekstvo pripremale su same ene u strogoj kon

spiraciji. Septembra 1944. godine, za vreme vazdune uzbune
i
pometnje zbog preletanja anglo-amerikih vazdunih for
macija preko Banata, uspelo je da se izgubi u kukuruzitu
13 ena iz logora na Banjici i samo jedan mukarac.337 Posle
punih pet dana provedenih u kukuruzitu dole su do Ove,
gde su brzo pronale partizansku vezu. Kurir ih je iz Ove
preveo u Belegi, selo na sremskoj strani Dunava, u kome su
se sakupljala lica spremna da stupe u Narodnooslobodilaku
vojsku Jugoslavije.338
Sva tri bekstva iz Banata, u ijem organizovanju su pred
njaili banjiki zatoenici, potvruju da su mnogi razgovori
i
razmiljanja preneseni s Banjice u Banatski Brestovac. Na
pojedinano bekstvo gledalo se kao na in koji nije poeljan.
Prvo, postojala je mogunost da se zbog jedinke izloi te
roru veina. Drugo, moglo je da doe do vraanja s prinudnog
rada.
Bilo je bekstava i prilikom transporata u unutranjost
radi naknadnog sasluanja ili egzekucije. Milka Mini pobegla
je posle povratka s Banjice u Valjevo. Milo Miloevi, zemljo
radnik iz Kovaevca bio je u vozu kojim je sprovoena grupa
zatoenika u Kragujevac na streljanje. U logorskim knjigama
zaveden je pod brojem 17.688. Revnosni knjigovoa upisao
je da je streljan istog dana, 15. oktobra 1943. godine. Meu
tim, Miloevi je preduhitrio smrt. Svedoanstvo o tome na
lazimo u zabeleci Gestapoa Specijalnoj policiji od 4. novem
bra 1943. godine. U njoj se kae: Prilikom sprovoenja 19
zatoenika iz logora na Dedinju u Kragujevac, koje je imao
da obavi kapetan Pavle Bogievi, nou izmeu 15. i 16. okto
bra 1943. godine pobegao je iz voza zatvorenik Milo Milo
evi, roen 1919. godine, izmeu stanica Markovac i Lapovo.339
Najzad, jedno grupno bekstvo organizovano je iz jednog
od vagona koji su odvozili poslednji transport banjikih za
toenika u Mauthauzen, 26. septembra 1944. godine. Svedoenja o ovom dogaaju su razliita. Po jednima Duan orevi Kepa, optuen 1942. godine za vrenje provalnih kraa,
337
338
339

Hi

Branko Sredojevi, oficir JNA u penziji.

IAB BL 208.
IAB UGB SP IV-Q-65/470.

241

provukao se kroz prozori premreen bodljikavom icom, ski

nuo plombu s ulaznih vrata u vagon i otvorio ih. U tom ga je
svesrdno pomagala grupa Podrinaca, kojih je bilo najvie u
vagonu. Po drugima neko je 29. septembra 1944. godine na
eljeznikoj stanici Nutar blizu Vinkovaca spolja otkljuao
vrata. Gotovo svi zatoenici iz vagona su izali i podeli se u
dve grupe: jedni su otili u pravcu Srema i Mave, a znatno
vei broj u pravcu Osijeka. Oni su stupili u XII brigadu
XII
vojvoanske
divizije
Narodnooslobodilake
vojske
Jugo
slavije.349
Uklanjanje tragova zloina
U naponu moi nemaki nacionalsocijalistiki reim nije
se odvie trudio da prikrije svoje zloine. Dok su Guderijanovi tenkovi nadirali ka Moskvi i Staljingradu, a Romelove
motorizovane jedinice uzvitlavale afriki pesak, u okupiranim
evropskim zemljama stega je rasla. Krematorijumske pei po
koncentracionim logorima nisu se gasile. Po naim gradovi
ma i selima divljale su esesovske kaznene ekspedicije, plakati
s imenima pobijenih rodoljuba lepljeni su po zidovima i tarabama, njihova tela javno su izlagana na trgovima.
Otkako su poeli da trpe poraz za porazom i da sa strepnjom oekuju konaan ishod rata, nacistiki glavari i vojne
stareine Treeg Rajha nastoje da uklone tragove poinjenih
zloina. Strah od odgovornosti nadjaao je njihovu bahatost.
Na podruju Srbije nije bilo krematorijuma, a bilo je
mnogo rtava. Otkrivena je prepiska koja svedoi da su po
stojali ozbiljni planovi za postavljanje krematorijumskih pei
u logorima na Starom sajmitu i na Banjici. Prepiska potie
iz 1943. godine, dakle iz vremena opadanja nacistike voj
ne moi.
Iz dokumenata koje je pribavila Dravna komisija za utvr
ivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa moe se za
kljuiti da je pomisao o gradnji fabrika smrti u Beogradu
840 Na
iz Paneva,
druge teze.
iz Sremske
prvu tezu.

242

osnovu kazivanja autoru Mie Kojiia, sudije u penziji

koji je stupio u XII vojvoansku diviziju. On je pobornik
Nasuprot tome Slobodan akovi iz Bogatia i Sima Timi
Mitrovice u svedoenju u Istorijskom arhivu apca brane

potekla u vrhovima Gestapoa okupirane Srbije u prvoj po

lovini 1943. godine, Radovi za izvoenje ovog plana povereni
su efu SS privredne grupe za graevinarstvo hauptturmfireru Kraftu, a on je samo izvoenje i nadzor nad gradnjom
poverio inenjeru Hermanu Peneu.
Avgusta 1943. godine Pene je zatraio od beogradskog
preduzimaa Aleksandra Duhanova da izradi jedan krematorijum na Sajmitu. Gvozdene delove za pei trebalo je da
izradi Borivoje Palji, sopstvenik bravarske radionice u Kumanovskoj ulici broj 3 u Beogradu, poslovni prijatelj Duha
nova.
Jednim pismom od 28. avgusta 1943. godine Duhanov se
obratio firmi H. Kori iz Berlina da mu izradi detaljan plan
gvozdenih delova za krematorij um. Ova firma specijalizovala
se za u pravljenju pei za spaljivanje miliona ljudi u naci
stikim koncentracionim logorima. Na osnovu dobij enih ela
borata Borivoje Palji je trebalo da pristupi poslu i za njega
je primio predujam.
Planovi i predrauni koje je izraivao Duhanov inili su
se Nemcima odvie skupi. Poela su pogaanja, iz kojih se
zakljuuje da Nemci ele da se izgradi krematorijum i u logoru
na Banjici. Nastoje da se ovaj krematorijum izgradi to pre.
Pokuavaju da ak uine neto sami, u sopstvenoj reiji: ku
puju stare cigle i odvlae ih na Banjicu. Najzad su sainjeni
novi, kompletniji planovi: za krematorijum u logoru na Ba
njici februara 1944. godine, a za krematorijum na Sajmitu
marta iste godine.341
Planovi Duhanova su odvie skupi, a dogaaji u svetu
i na ratitima sve vie pritiskuju Nemce. Pene trai neto
jednostavnije i jeftinije. On taj jeftiniji postupak ve ostva
ruje na stratitu u Jaj incima, gde od 6. novembra 1943. go
dine do 2. aprila 1944. godine danonono bukte ogromne loma
e, na kojima su spaljivane rtve pokopane u mnogim ma
sovnim grobnicama.
Po svoj okolini se celo to vreme irio teak zadah tru
lei i sprenog mesa. Putem se nije moglo proi bez marami
ce na nosu. Isto tako, stanovnitvu u oblinjim kuama za
branjeno je svako kretanje izvan dvorita i primanje poseta.
341 Saoptenja Dravne komisije za utvrivanje zloina okupatora
i njihovih pomagaa; saoptenje broj 32, str. 372375.

10*

243

Ekspozitura nemake politike policije iz Beograda vodi

la je i organizovala posao na ekshumaciji i spaljivanju leeva
u Jajincima. Njeni rukovodioci su u svom sadistikom bezum
lju odredili za neposredne izvrioce spaljivanja stotinu zato
enika, preteno Jevreja iz logora na Starom sajmitu, a i
desetinu krivaca I kategorije iz logora na Banjici. Oni su isko
pavali i dovlaili leeve do lomae, polivali ih motornim uljem
i potpaljivali, a uvali su ih pripadnici specijalnog odreda
nemake andarmerije.
Zovem se Hans tegeman rekao je pred narodnim
sudom posle rata jedan od uvara. Naa specijalna jedinica
imala je 48 ljudi, koji su ranije pripadali straarskom andarmerijskom puku. Svi oni su bili aktivni policajci... Pre
baeni smo u Jajince i smeteni u barake kraj samog stratita.
Zadatak nam je bio da uvamo zatoenike koji su dovedeni
iz logora na Banjici da bi istili masovne grobnice koje su
tamo postojale. Stotinu zatoenika ivelo je u jednoj garai,
koja je za njih pripremljena. Sem strae preko noi i uvanja
zatoenika, naa je dunost bila da obezbeujemo stratite
u preniku od dva kilometra i da spreimo pristup okolnom
stanovnitvu ...
im smo doli u Jajince, nas su okovali izjavio je
pred komisijom za utvrivanje zloina okupatora i njihovih
pomagaa jedan od retkih preivelih zatoenika (spasao se
bekstvom), Momilo Damnjanovi. Kako je ve bilo vee,
nas su zatvorili u jednu sobu, u kojoj je bilo jo 90 lica...
Od njih smo saznali da emo raditi na spaljivanju leeva.
Leeve smo stavljali na kamaru kao to se stavljaju drva,
to jest prvo jedan red, pa onda popreko druge i tako redom.
Do veeri smo uspeli da napravimo kamaru koja je bila duga
sedam do osam metara, visoka dva do tri metra, a iroka
oko etiri metra ... Sama kamara, lomaa, bila je podignuta
od zemlje jedno pola metra i mi smo tu stavljali drva, a drva
posipali motornim uljem. Onda smo potpaljivali. Ulje smo
dosipali sve dok se vatra ne razgori. Poto je lomaa poela
da gori, nas su prebrojavali i odvodili na veeru .. ,3/*2
542
Banjica, Istorijski arhiv Beograda i IP Kultura, Beograd
1967, str. 9293; Saoptenje br. 44 Dravne komisije za utvrivanje
zloina, str. 531537.

244

Povest poslednjih dana zatoenika doteranih u Jajince na

spaljivanje leeva moe da se sastavi sa poreenjem iskaza
straara i zatoenika. O delatnosti Specijalne komande 10052,
koja je rukovodila radovima dao je iskaz i njen prvi ef Gu
stav Vilhelm Tempi u zapisnikom sasluanju od 12. febru
ara 1947. godine:
Otkomandovan sam BDS-u u Beograd na ijem elu se
nalazio esesovski pukovnik ef er. Ovaj me je dodelio ruko
vodiocu Gestapoa, esesovskom majoru Satleru. Pod ovim ru
kovodiocem stavljeno mi je u dunost da formiram komandu
koja je imala da spali leeve rtava koje su bile sahranjene
u Jajincima... Moj rad kod komande sastojao se u tome
da rukovodim nadzorom nad iskopavanjem. Iskopavanja su
vrili zatoenici koje je Komandi predalo etvrto odeljenje...
Kada je spaljivanje bilo zavreno, dobijeni pepeo je rasitnjen
i pregledan da li u njemu ima plemenitih metala. Ove metela na licu mesta skupljali su kriminalistiki sekretar Vili Kovaek i Ernest Hansel i uvee spremali u jedan sanduk. Po
etkom marta 1944. godine komandu je inspicirao esesovski
pukovnik Blobel. On je naredio da kasetu sa dragocenostima
treba odneti u Berlin. U meuvremenu komanda se preselila
u Jabuku (Banat) i tamo otpoela takoe s otkopavanjima .. .343
U knjici Specijalna policija, Banjica, Jajinci Aleksandar
Dra izneo je niz zanimljivih podataka o ljudima s kojima
je radio u Jajincima, o alatu i lomaama. Najimpresivnije deluje ipak vandalski sarkazam Gustava Templa, ije sasluanje
je upravo citirano, koji je zatoenicima pre nego to su po
eli da rade odrao govor u kome im je obeao nagradu to
rade za veliki nemaki Rajh. Srbe bi, prema njegovim reima,
pustili kui, Jevreje uputili u logor u Poljskoj, Albance i Ci
gane u druge zemlje. (Prema podacima B. Damjanovia, kada
su doterani sa Banjice, zatekli su grupu, u kojoj je bilo naj
vie Jevreja, zatim Cigana i neto Albanaca). Na kraju je iz
javio da su svi oni zatoenici koji su u Jajince dovedeni sreni to im je dodeljen ovaj posao. On je veoma teak, ali
njime e se iskupiti.344
Poto su Nemci zakljuili da posao na spaljivanju leeva
tee sporo naredili su da se izgrade dve lomae, a zatim su
343

Banjica, 1967, str. 97.

Aleksandar Dra, n. d., str. 17.

245

dopremili jedan vagonet sa etiri stuba koji su se spajali u

sredini. Na stubove je bila postavljena gvozdena poluga viso
ka oko est metara, a na njenom prednjem kraju se nalazila
gvozdena lopata. Gvozdena poluga je mogla da se pokree.
Na tri do etiri metra od lomae bile su postavljene ine ko
jima se kretao vagonet. Vagonet se pribliavao masovnoj grob
nici, lopata se sputala i na nju su postavljana po dva lea.
Zatim bi vagonet dolazio do lomae, poluga se podizala, lopata
praznila i leevi bili bacani na vatru. Na ovaj nain posao
je tekao mnogo bre, tako da je dnevno moglo da se spali do
1200 leeva.
Preko noi je vatra prestajala da gori, a posao je poinjao
sledeeg dana oko est asova i trideset minuta loenjem nove
vatre. Lomaa je bila na istom mestu sve dok leevi iz obli
njih masovnih grobnica nisu povaeni. Zatim bi se pribli
avala novoiskopanim rakama, iz kojih je jedna grupa zatoe
nika otkopavala i vadila leeve, druga grupa kupila po po
ljani krpice koje su usled istrulelosti otpadale s leeva, a tre
a grupa rasturala pepeo. Ako bi se na lomai nalo nesagorelih kostiju, one su tucane i prosejavane kroz sito. Njikov
pepeo bi se takoe razbacivao po Jajincima.
Na nekim leevima su se jasno videle rane od prostrelienja, neki su pak bili bez ikakvih rana, pa se moe zakljuiti
da je jedan deo lica otpremljenih u Jajince bio uguen otrov
nim gasom.
Prilikom otkopavanja leeva zatoenici su morali s njih
da skidaju zlatne zube, prstenje i satove, stavljali ih u por
cije i uvee, po prestanku rada predavali Nemcima. Prema
iskazu Momila Damjanovia pred Dravnom komisijom za
utvrivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa, jednom
prilikom je naena ovea kutija s brilijantskim prstenjem,
iju su vrednost Nemci procenili na 22 miliona dinara.
Kada bi neko od zatoenika koji su radili na ekshuma
ciji i spaljivanju leeva malaksao, bio bi ubijen i baen na
lomau. Svedoci navode primer jednog Jevrejina, muziara
po struci, onemoalog na poslu, koga je gestapovski major
dr Jung a on je kao specijalista prisustvovao spaljivanju
leeva zgrabio i gurnuo na lopatu i naredio da ga bace
na lomau. Poto se mladi otimao i skoio s lopate, nareeno
mu je da skine kaput i da potrbuke legne na zemlju. Na-

renik tegeman pucao mu je u potiljak, a zatim je odmah

stavljen na lopatu i baen na lomau.
Poto su radnici na ovom uasnom poslu morali da broje
leeve, svedocima je poznato da je spaljeno 68.000 leeva
dok su bili na radu, a da je ostalo nespaljeno jo oko 14.000
leeva. Po zavrenom poslu okupatori su sve one zatoenike
koji su radili na spaljivanju leeva pobili. Posle njihovog
streljanja pogasile su se lomae na Jajincima.345
Otkuda onda svedoci?
Iako su bili okovani, trojici zatoenika polo je za rukom
da pobegnu iz Jajinaca s rada na lomaama. Zahvaljujui nji
hovim svedoenjima, sauvani su podaci o radu jajinakog
nebeskog odreda.
Prvog dana kalendarske zime, 22. decembra 1943. godine
prozvani su s unapred pripremljene liste petorica zatoenika:
Boidar Dra, student prava, poreklom iz Bosanske Krajine,
roen 1918. godine, uhapen u selu Dubona u Mladenovakom
srezu; Momilo Damnjanovi, kafedija iz sela Vrbova u po
dunavskom srezu; Miodrag Milievi, roen 1914. godine, i
Milutin Ivanovi, roen 1881. godine, zemljoradnici iz istog
sela; Zlativoje Jovanovi, po zanimanju takoe zemljoradnik,
roen 1908. godine u Malom Oraju.
Sva petorica prozvanih bili su prvokategornici, pa su poverovali da ih vode na streljanje. Meutim, nisu ih vezali,
ve uveli u Krigerovu kancelariju. On je dao svakom po jedan
crveni karton, koji su predali Specijalnoj komandi u Jaj in
cima. Nisu tada znali da donose smrtnu presudu sa zadrkom
dok se ne zavri spaljivanje leeva.
Boidar Dra je kao komesar mlinova najpre u Kovaevcu, zatim u Maloj Krsni i najzad u Duboni346 tesno saraivao s partizanima. U mlinove u kojima je radio esto su
navraali terenski radnici Duan orevi Duda i Pera
Joka Banovac. Prema njihovim nalozima Dra nije knjiio
3+5 AJ, f. 611, j. 661, inv. hr. 16.095; saoptenje br. 44 Dravne
komisije za utvrivanje zloina okupatora i njegovih pomagaa, str.
531537.
346
Komesari su po nareenju okupacionih vlasti postavljeni po
mlinovima kako bi se imao uvid u koliine ponjevenog, odnosno samlevenog ita. Samo najnuniji deo ostavljen je seoskim domainstvima
za prehranu, a ostalo oduzimano za potrebe nemake vojske.

247

sve ito preuzeto za ujam. Na taj nain je stvarana mala re

zerva itarica, koja je bila koriena za prehranu terenaca
i partizanskih grupa na odmoru. Pored toga, Dra je optuen
da je u selu Granice pristupio organizovanju seoskih omladinaca za vrenje sabotanih akcija i napade na saradnike oku
patora.357 U banjike knjige upisan je pod brojem 17.878.
Ostala etvorica prozvanih su pohapeni u okolini Smedereva i to u istoj grupi. Naime, Specijalna policija je saznala
da u selima Vrbovac, Lunjevac, Seona, Malo Oraje, Badljevica, Vuak i Mihajlovac postoje partizanski punktovi i veze
i da deluju narodnooslobodilaki odbori. U zatvoru se nalo
vie desetina ljudi iz ovih sela, ali su rezultati istrage bili
relativno skromni. Ipak je posle kraeg ispitivanja u Smederevu u logor na Banjici upueno 11 lica. etvorica od njih
rasporeeni su u I kategoriju, trojica u II kategoriju i etvo
rica u III kategoriju. Jedan uhapenik upuen je u Zavod za
prinudno vaspitanje omladine u Smederevskoj Palanci, a ne
koliko lica je prolo s kraim vremenskim kaznama u lokal
nim zatvorima.348
etvorica uhapenika iz ove druge rasporeenih u I ka
tegoriju upueni su skupa s Drom u nebeski odred u Jaj incima.
Okovani zatoenici nisu poverovali Gustavu Templu, efu
Specijalne komande 10052 da e se iskupiti radom. Meutim,
njegov poslednji postupak ispunio ih je dodatnim oajanjem
i mrnjom. Poetkom 1944. godine dovedeno je u Jajince na
streljanje 39 zatoenika. Od njih su petorica najsnanijih oddreeni za rad u nebeskom odredu. Ostali su odmah postreIjani. Time je Tempi hteo da nanese novi duevni bol zlosrenicima u komandi za spaljivanje leeva jasno im predo
avajui kakva ih budunost eka.349
Nekad i oajanje daje nesluenu snagu. U nebesnom
odredu poeli su razgovori o bekstvu. Veina je bila do te
mere iscrpena da nisu bili sposobni da potre. Ipak su nudili
svoje usluge. Trojica su se javila da napadnu nemake straare. Meu njima Boidar Dra navodi u svojoj publikaciji
IAB SP IV-Q-14/27.
IAB SP IV-Q-300-A.
Vid. opirnije u knjizi Boidara Dre Specijalna policija, Ba
njica Jajinci, Beograd 1947.
347

348

349

248

Specijalna policija, Banjica, Jajinci Dragoslava Milojkovia i

jednog Albanca iz Valone, doktora pravnih nauka. Jevreji
braa Levi takoe su ponudili svoju rtvu: Isailo, onemoao
za bekstvo drao bi odstupnicu, a Paul je ponudio da legne na
ogradu od bodljikave ice i da napravi ivi most preko koga
bi begunci prelazili.
Na ideju o bekstvu doli su kada su u jednoj masovnoj
grobnici pronali zubarska kljeta. Pomou njih su Dra ii
Damjanovi rairili spojnicu na okovu za noge. Jaim trzajem
okov je mogao da se razdvoji.
Na dan 29. januara 1944. godine, kada su ih odveli u
garau na spavanje, Dra i Damjanovi su se ispod ebeta
oslobodili okova. Bio je nekakav nemaki praznik, te su stra
e bile manje oprezne. Nisu vie oklevali, ve su jurnuli u
no. Za njima su se nadala u bekstvo jo dvojica zatoenika.
Uzbuna nije bila na vreme data, jer su Nemci bili uvereni
da okovani zatoenici nee nita pokuati. Dvojica begunaca.
Dra i Damnjanovi uputili su se prema eleznikoj pruzi
u tunel broj 110. Taj broj za ivota nisu zaboravili. On je
bio njihova prva stanica na putu u slobodu iz jajinakog
pakla.
O
njihovom bekstvu ostala je zabeleka i u slubenom
telegi'amu Specijalne policije sreskim naelstvima u Smederevu, Sopotu i Mladenovcu. Telegram glasi: Jue su pobegli
sa rada logorski pritvorenici Dra Boidar, student prava, l'Oen u Bijeljini 14. aprila 1918. godine, nastanjen u selu Gra
nica, optina Kovaevac, Damjanovi Momilo, bivi kafedija, roen 12. avgusta 1905. godine u Vrbovcu, Jakovljevi Zlativoje, zemljoradnik, roen 1908. godine u Malom Oraju i
Zeevi Radoslav, inovnik, roen 1907. godine u Lijevoj Ri
jeci, nastanjen u Kosovskoj Mitrovici. Stop. Svi bez isprava.
Organizujte njihovo hapenje u sluaju da se pojave na
vaoj teritoriji. U sluaju hapenja treba ih pod jakom straom
sprovesti ovom odeljenju.
Ovaj telegram upuen sreskim naelnicima u Smederevu,
Sopotu i Mladenovcu potpisao je ef Specijalne policije UGB
Ilija Paranos.
Specijalna policija uputila je takoe 31. januara 1944,.
godina i pismo Ministarstvu unutranjih poslova Nedieve vla249)

<e s molbom da se traganje raspie preko lokalnih vlasti u

unutranjosti Srbije.
Na samom poetku marta 1944. godine naelstvo u Veli
kom Oraju rezignirano je odgovorilo Specijalnoj policiji u
Beogradu da nema podataka o licima odbeglim iz logora, ija
su imena navedena na poternici. U isto vreme ovo naelstvo
nije moglo da potvrdi da li su ta lica pohvatana od etnika
Drae Mihailovia.
U pismu Specijalne policije Gestapou od 6. marta 1944.
godine kae se da je prema obavetenjima metana oraakog
i podunavskog sreza ovo odeljenje ustanovilo da su odbegli
zatoenici uhvaeni jo poetkom februara od strane ilegal
nih etnika Drae Mihailovia i da su odvedeni u nepoznatom
pravcu.350
Veliko je pitanje da li je ovaj izvetaj verodostojan ili je
Specijalna policija pokuavala da se opravda od optubi Ge
stapoa zbog svoje nemoi da ue u trag beguncima. Neki od
njih su moda pali u ruke etnicima, ali uverljivih dokaza
nema. Ime Zlativoja Jakovljevia vie ni u jednom od nak
nadnih dokumenata se ne pominje. Njega su po svemu sudei
Nemci likvidirali u bekstvu ili neposredno posle bekstva. Za
Radoslava Zeevia kae se u jednom od poslednjih pisama
0 bekstvu s radova na otkopavanju i spaljivanju leeva u Jajincima da je zadran u tabu Smederevskog korpusa Drae
Mihailovia. Meutim, ni on se posle rata ne pojavljuje, pa
je njegova sudbina ostala nepoznata. Boidar Dra i Momilo
Damnjanovi uspeli su da se poveu s narodnooslobodilakim
pokretom i pristupe partizanima. Oni su preiveli rat i poja
vili se sa svojim potresnim svedoenjima pred Dravnom ko
misijom za utvrivanje zloina okupatora i njegovih poma
gaa.
Prema
dokumentaciji
Dravne
komisije
za
utvrivanje
zloina okupatora i njegovih pomagaa na lomaama u Jajincima radio je i Mili Seki, inovnik Direkcije tramvaja
1 osvetljenja. Prema nekim izjavama u dokumentaciji Dravne
komisije za utvrivanje zloina okupatora i njegovih poma
gaa i Mili Seki je pogubljen posle rada na spaljivanju le
eva u Jajincima. Ako je tano ovo tvrenje, za koje nema
IAB UGB SP IV-Q-14/27.

250

neoborivih dokaza, ono je jedan u nizu primera o satanskoj

osvetoljubivosti efa logora Vujkovia.
Poetkom februara 1942. godine Vujkovi je uputio pi
smo Beareviu, efu Antikomunistikog odeljenja Specijalne
policije, u kome se Mili Seki optuuje da se prilikom pu
tanja pozdravio sa svojim drugovima iz sobe stisnutom pes
nicom. O tom komunistikom pozdravu je Vujkoviu referisao deurni kljuar Milan Trifunovi, koga Seki nije na
vreme primetio. Zbog tog postupka ef logora je naredio da
se Seki vrati u sobu, a od Specijalne policije zatraio da
mu odmeri najstrou kaznu koja se u sadanjoj situaciji primenjuje prema nepopravljivim komunistima .. ,351
Inae, veinu zatoenika za nebeski odred davao je lo
gor na Starom sajmitu. Prema svedoenju Momila Damnjanovia, kada je on s petoricom zatoenika Banjikog logora
doteran u Jajince, tamo je zatekao 55 Jevreja i 35 Cigana.
Na spaljivanju leeva radilo se od 6. novembra 1943. do 2.
aprila 1944. godine. Kada su lomae pogaene, nebeski odred
je pobijen.

Transporti iz Banjikog logora

Prema usmerenju zatoenika transporti iz logora na Ba
njici ravaju se u dve osnovne grupe: transporti u unutra
njost Srbije i transporti u inostranstvo.
U unutranjost Srbije, ukljuujui i Banat, sprovoena
su uglavnom lica ija krivica nije dokazana, na naknadna sa
sluanja okrunim naelstvima ili policijskim ekspoziturama.
U prvim transoprtima ove vrste, 17. decembra 1941. godine i
z. februara 1942. godine odvedeno je nekoliko desetina lica
uhapenih u Banatu u matine zatvore u Velikoj Kikindi i
Zrenjanjin. Kasnije su mnoga od tih lica streljana.
Najvei
broj
zatoenika,
nekoliko
stotina,
vraen
je
okrunim naelstvima u Uicu, Kraljevu, aku i Valjevu 15.
februara 1942. godine. U ovim transportima nalazili su se
mahom seljaci uhvaeni u nemakim racijama posle prve ne
prijateljske ofanzive. O njihovom uestvovanju u narodno851

IAB UGB SP IV-Q-96/7; dokument u Prilozima.

251

oslobobilakom pokretu policija nije imala nikakvih dokaza,

pa su intervencijom kolaboracionistikih vlasti poslati na nak
nadna sasluanja u zaviajne srezove, gde su se mogli priba
viti dokazi. Posle naknadnih sasluanja, s malim izuzecima,
po pravilu su putani, s tim to su ostali pod prismotrom
lokalnih policijskih organa. Tako se izbavilo zatoenitva vie
desetina angaovanih pozadinskih radnika, koji su vrlo brzo
nastavili svoju ilegalnu delatnost i to se osetilo na terenu.
Neto ranije, 5. februara 1942. godine, sproveden je u
poarevaku kaznionu manji transport od dvadesetak krimi
nalaca osuenih na manje vremenske kazne . Oni su bili doterani u logor na Banjici iz zatvora u Sremskoj Mitrovici.
Meutim, kriminalci osueni na due vremenske kazne po
punjavali su spiskove za odmazde.
Transporti pohapenih omladinaca konfiniranih u logoru
na Banjici odvoeni su u Zavod za prinudno vaspitanje omla
dine u Smederevskoj Palanci, poevi od jeseni 1942. godine.
Prvi takav transpor ispraen je sa Banjice 11. oktobra 1942.
godine, a za njim su sledile druge grupe omladinaca predvi
enih za prevaspitavanje. Najpoznatiji transporti sa ovakvom
namenom formirani su u logoru na Banjici 25. oktobra i 7.
novembra 1942. godine, zatim 10. novembra i 2. decembra
1943.
godine. Meutim, manje grupe omladinaca sprovoene
su s Banjice u Zavod za prinudno vaspitanje omladine tokom
cele 1943. godine i u prvom tromeseju 1944. godine.
U prolee 1943. godine odreena je prva grupa ena za
prinudne radove u Banatskom Brestovcu. Sef logora na Ba
njici Svetozar Vujkovi uputio je 29. aprila izvetaj IV ode
ljenju Specijalne policije sa imenima zatoenica, koje su pre
uzele nemake policijske vlasti radi obavljanja poljoprivrednih
radova.
Od sredine 1943. godine, kada je nestaica radne snage bi
la sve uoljivija, Nemci su u logoru na Banjici prikupljali za
tee radove, najveim delom u rudnicima, zatoenike s manje
odmerenom krivicom. Ve 24. juna 1943. godine sprovedeno
je nekoliko lica u Borski rudnik. Do kraja 1943. i u toku
1944. godine bilo je nekoliko manjih transporta za Bor, Kostolac i Trepu. Za ove radove uzimani su mahom seljaci
pohvatani u racijama. Za neke od njih ne zna se gde su spro252

vedeni, ve je samo upisana primedba da ih je preuzela or

ganizacija TOT.
Manje grupe zatoenika preseljene su iz logora na Ba
njici u logor na Starom sajmitu, kao i obratno sa Starog saj
mita u logor na Banjici. To se deavalo u trenucima kada su
jedan ili drugi od ova dva logora bili polazna etapa za odla
zak u internaciju ili na prinudne radove na teritoriji Treeg
Raj ha ili okupiranih evropskih zemalja. Jednosmeran na
Banjicu ali iv saobraaj postojao je takoe s logorima
u Sapcu i u Smederevskoj Palanci, pre nego to je u tom
gradu formiran Zavod za prinudno vaspitanje omladine.352
Do 24. aprila 1942. godine internacija izvan jugoslovenske
teritorije nije bilo. Tada je brodovima sa savskog pristanita
krenuo prvi veliki transport na Norveku, a ubrzo zatim, 7.
maja iste godine i drugi transport.
Zeleno
svetio
za
transportovanje
zarobljenih
partizana
koji nisu uhvaeni direktno u borbi dao je Hitler svojim po
znatim dekretom No i magla koji je potpisao 7. decembra
1941. godine. Na osnovu ovog dekreta za krivina dela civilnih
lica na okupiranim podrujima vredi principijelno smrtna ka
zna. Meutim, presude treba izvravati samo ako je izvesno
da e smrtna kazna pogoditi krivce. U protivnom se dozvoljava
mogunost njihovog odvoenja u Nemaku ili na podruja
koja je okupirala nemaka vojna sila i to pod uslovom da se
rodbina dri u neizvesnosti o sudbini interniranih lica.353
U jednoj od zapovesti vrioca dunosti komandanta Bal
kana generala Kuncea od 18. marta 1942. godine, dozvoljava
se mogunost da se zarobljeni partizani na jugoistoku Evrope
upotrebe kao radna snaga na teritorij ama koje je Nemaka
osvojila. Poto je ovaj stav bio u protivrenosti sa zapoveu
izdatom ve sledeeg dana, po kojoj se zahteva bespotedno
unitavanje partizana i njihovih saradnika, dolo je do za
bune u tabu vojnoupravnog komandanta Srbije.354 Tek posle
Kunceovog odgovora od 23. marta 1942. godine u kome se iz
raava saglasnost s predlogom o deportaciji zarobljenih parti382

Izvor: banjike knjige i prepiska Gestapoa i Specijalne po

licije.

353 aVII, Mf, Minhen, 12/1166.

3M j)r Venceslav Glii, Teror i zloini nacistike nemake u Sr
biji, Rad, Beograd 1970, str. 122.

253

zana,330 odrani su razgovori izmeu vojnoupravnog koman

danta okupirane Srbije Badera, vieg policijskog SS generala
Augusta Majsnera i zapovednika BdS Sef era o sudbini zarob
ljenih partizana. Na osnovu ovih razgovora Bader je izdao
novu zapovest u kojoj su striktnije precizirani uslovi ko se
moe uputiti u deportaciju. Na osnovu ove zapovesti lica
uhvaena u borbi i lica koja su se predala sa orujem u ruci
treba streljati. U obzir za deportaciju iz koncentracionih lo
gora u apcu, na Banjici i sa Starog sajmita mogla su da se
uzimaju lica na koja se sumnja da su saraivala s ustanicima
i to posle sasluanja pod nadzorom vieg SS i policijskog voe
generala Augusta Majsnera. Dakle, Majsner je raspolagao i
votima svih zatoenika u logorima okupirane Srbije.
Komandant Jugoistoka pojavio se tek 20. aprila 1942.
godine sa zahtevom da se iz koncentracionih logora Srbije
transportuje za Norveku 2000 zatoenika. Na osnovu ovog
zahteva 24. aprila upuen je prvi transport iz logora na Ba
njici za Norveku, u kome je bilo 714 ljudi.350
U transportu od 7. maja 1942. godine bilo je znatno vie
zatoenika 1700. Oni su prikupljeni iz raznih logora, a pri
druena im je grupa od oko 130 banjikih zatoenika. U me
uvremenu i kasnije u Norveku su transportovane i druge
grupe logoraa, ali meu njima se vie ne sreu zatoenici
Banjikog logora. Rauna se da je u Norveku iz okupirane
Srbije upueno ukupno 4200 zatoenika.357
Posle Norveke otvorena su vrata za deportiranje uhap
enih rodoljuba u postojee nacistike koncentracione logore
ili u ad hoc formirane radne logore. Prema nepotpunim poda
cima se moe zakljuiti da je iz logora na Banjici deportovano
izmeu 7 i 8 hiljada zatoenika u najrazliitijim pravcima
okupirane Evrope.358
Transporti su obino brojali od stotinu do vie stotina
lica. Najvei broj ih je usmeren prema Mauthauzenu, zlo
glasnom nacistikom koncentracionom logoru treeg reda u
gornjoj Austriji. Transporti za Mauthauzen krenuli su od je355
356
357
358

254

Isto, str. 122123.

AVI I NA, 59,1, 1.
AVII, NdA, 27, 2, 5.
Izvor: banjike knjige.

seni 1942. godine. Najbrojniji od njih su transporti od 17. i

18. oktobra 19 i 24. novembra 1942. godine, zatim 26. januara,,
9. aprila (preko trista lica iz june Srbije), 25. marta, 1. maja,
29. oktobra 1943. godine i 19. jula, 31. avgusta, 11. i 26. sep
tembra 1944. godine. Transport od 11. septembra 1944. godine
bio je meovit: mukarci su upueni u Mauthauzen, a ene
iz transporta u Ravensbrik.359
Opisi ivota u Mauthauzenu podseaju na scene iz pakla,,
onakvog kako ga je zamiljao Dante. Sraunato ispoavanje
uz obavljanje najteih poslova, svoenje oveka na obian
broj to su bili dobro prostudirani metodi muenja u naci
stikim laboratorij ama smrti. Sam dolazak u logor je nagovetavao beskrajni hod po mukama. Put u stonim vagonima
pretrpanim zatoinicima, bez vode i s malo hrane, a i kada
je deljena hrana bila je presoljena da bi se to vie patilo
od ei, putanje razjarenih pasa na pristigle transporte i teranje kolone u trku uzbrdo do logora bili su poetak koji
je nametnut da razara snagu i psihu zatoenika, da ih pre
tvori u beslovesno roblje. Kasnije s postepenim gubljenjem
ivotnih sokova opstanak je bivao sve tei. Mnogi su na tom
putu brzo malaksavali. To su nacistiki zloinci nazivali selekcionim postupkom. Starci, deca i bolesni odlazili su bez
ekanja pravo na gubilite, pretvoreno u kupatilo iz ijih
tueva je umesto vode priticao smrtonosni ciklon. Oni koji
su ostajali pitali su se svakog dana dokle e izdrati imajui
uvek pred oima dimnjak krematorij uma, najistureniju taku
svakog nacistikog logora.
Zatoenici iz Jugoslavije, pogotovo oni koji su na svoja
odredita dospeli iz logora na Banjici, posle prvih okova pribirali su snagu i okupljali se u nastojanju da onaj visoki
moral, na koji su se svikli banjikim tamnovanjem i dru
enjem, prenesu i u novu sredinu.360
Za transport od 31. avgusta 1944. godine, kada je prakti
no poela evakuacija Banjikog logora, bila je predviena
grupa od 208 lica. Meutim, prema spiskovima u Vojnoistorijskom institutu otilo ih na put 191. Petoro je u poslednjem
trenutku jakom intervencijom puteno, etvoro su zadrali
359 Isto.
3 Na osnovu linog iskustva autora. U Prilozima obavetenje KCL
Mauthauzen o smrti jednog zatvorenika.

255.

esesovci, dvojica su pobegli (Stevan Milanko i Nikola irovi),

a ostali ija su imena bila zaokruena crvenom olovkom ostali
su da saekaju sledei transport. U poslednjem transportu,
koji je s Banjice krenuo 26. septembra 1944. godine, dakle
nepun mesec dana pred osloboenje Beograda, bilo je 700
zatoenika.
Do sada je bilo rei o internacijama iji pravci se sa sigunou mogu pratiti. Meutim, bilo je i takvih transporta
s Banjice iju destinaciju nije bilo mogue odmah utvrditi.
Radi se prevashodno o manjim transportima u razne radne
logore otvorenog tipa, u kojima je reim bio znatno blai.
Bilo je mogue slanje pote i paketa, a posle nekog vremena
zatoenici su ak putani i na odsustvo, to su neki od njih
koristili da se vie ne vrate u Nemaku. Jedan od takvih
transporta, koji je brojao neto vie od 50 zatoenika Ba
njikog logora zaustavio se u severnoj Nemakoj izmeu Ham
burga i Hanovera u mestu Unterlis (Unterlsz). Transport je
krenuo 20. novembra 1942. godine. Bio je meovit. Pored kri
vaca Specijalne policije, pripadnika narodnooslobodilakog po
kreta, meu njima Mihailo iri, student prava iz Uica, bilo
i krivaca Gestapoa koji su pohapeni u racijama i okarakterisani kao etnici. Za njima su prispeli i dokumenti iz kojih
se vidi da su tretirani kao slobodni radnici i da su odreeni
na rad u firmu Borsig Rheinmetallwerke. Naravno, slobo
dan rad po nacistikom uzoru takoe je tekao u logorskom
krugu, uz nedovoljnu ishranu i naganjanje Nemaca predradnika. Ali ljudi nisu bar bili brojevi, ve su imali pravo na
ime, pa i na odlazak na odmor u rodni kraj. Mihailo iri,
koji je pomenut, doao je u jesen 1943. godine na odsustvo
u Beograd i privremeno se zaposlio u jednoj nemakoj firmi.
Tako je izbegao da se vrati u Nemaku.361
Za novembarskim usledio je i decembarski transport s Ba
njice u istom pravcu.
Slini manji transporti upuivani su u razne krajeve Nemake gde se ukazivala potreba za hitnom popunom radnih
mesta. U banjikim knjigama zabeleeni su datumi ovih manje
pogibeljnih transporta. Samo u 1942. godini bilo ih je dva
naest. U jednu od takvih grupa uspeo je da se podmiivanjem
361

.256

Na osnovu kazivanja Mihaila Ciria autoru.

provue beogradski ilegalac i uesnik u akcijama udarnih

desetina Slobodan Papakoa. Njegov transport krenuo je s Ba
njice 29. oktobra 1942. godine. U drugom transportu 25.
maja 1943. godine otiao je za Nemaku Duan Dohevi,
organizator radova na konstruisanju ilegalne partizanske radio-stanice u Beogradu, u treem 25. novembra 1943. go
dine naao se poznati knjievni kritiar i esejista, a posle
rata jedno vreme i predsednik Srpske akademije nauka i
umetnosti Velibor Gligori itd. Ulaziti u trag svim ovim ma
lim transportima bio bi dugotrajan posao, koji nije u direktnoj
vezi sa osnovnom temom.362
Bitno obeleje veine transporta iz Banjikog logora u
deportaciju, u kojima se nalo devet desetina zatoenika, bilo
je njihovo sprovoenje u osinja gnezda nacistikih koncentra
cionih logora, to je za veinu znailo samo odlaganje smrtne
kazne.
ene zatoenice Banjikog logora transportovane su pre
teno u Auvic, najvei nacistiki logor po broju rtava, lo
ciran na poljskoj teritoriji, u blizini Krakova. Zabeleena su
tri velika transporta s Banjice u Auvic: 7. juna 1943. godine,
21. januara i 23. juna 1944. godine. Neke od zatoenica ka
snije su evakuisane u druge enske nacistike logore u Nemakoj. U transportu od 23. juna 1943. godine bilo je 111
ena. Ni ostala dva transporta, bar to se banjikih zatoe
nica tie, nisu bila brojnija. Istina, ukupan broj ena transportovanih u Auvic iz okupirane Srbije znatno je vei iznosi
4700 lica ali u taj broj su uraunate i zatoenice iz drugih
logora, pre svega logora na Starom sajmitu, logora na Crve
nom krstu kod Nia i Sabakog logora.363
Veliki transport mukaraca sa oko 500 zatoenika utrpan
je u furgone u Beogradu na poetku 1943. godine i krenuo
u pravcu juga. Posle dueg putovanja prispeo je u predgrae
Soluna, gde je u nekim talama organizovan logor za teke
fizike radove, prvenstveno za utovar i istovar vagona, popopravku eleznikih pruga i slino. Ovaj transport formiran
je u logoru na Banjici, gde je prebaena vea grupa zatoe
nika iz logora na Starom sajmitu 25. decembra 1942. godine.
Primeri upuivanja na slobodan rad mogu se nai u fondu
BdS u Istorijskom arhivu Beograda, A-311.
A VII, NdA, K. 59, . 1/1.

17

257

Transport je bio meovit po sastavu. U njemu je bilo i parti

zana, odnosno pripadnika narodnooslobodilakog pokreta i pohapenih etnika Drae Mihailovia. Pridrueno im je i ne
koliko desetina starosedelaca iz logora na Banjici. Neki od
zatoenika iz nemakih logora u Grkoj uspeli su da pobegnu
i da se poslednjih ratnih dana pridrue Grkom pokretu otpora.
U avgustu 1943. godine otpravljena su dva vea transporta
banjikih zatoenika u zarobljenike logore: 10. avgusta u lo
gor 179 u Prebiclu, a 23. avgusta u Stalag lila Lukenvild, na
oko 60 kilometara udaljen od Berlina. U ovom transportu
nalazila se vea grupa Podrinaca i uhapenika s Kosova, naj
veim delom iz okoline Vuitrna.364 Inae, manje grupe ofi
cira bive Jugoslovenske vojske koji su pohapeni na zahtev
Nedieve vlade jer nisu eleli da se stave na raspolaganje ocu
Srbije i popune njegove oruane formacije, transportovani
su u zarobljenike logore tokom cele 1943. i poetkom 1944.
godine.
Transporti u okupirane oblasti Francuske sprovoeni su
iz logora na Banjici samo tokom 1944. godine. Poznata su
tri takva velika transporta: 24. februara, 12. aprila i 24. apri
la 1944. godine. U ovim transportima bilo je tri do etiri
stotine banjikih zatoenika. Radni logori u koje su dospeli
bili su veinom stacionirani u okolini Meca (Eruvil, Mondova
i Mec) i u Luksemburgu.
Transport od 19. jula 1944. godine bio je podeljen na dva
dela. Jedan deo je ostao u Mauthauzenu, a drugi deo je sprovreden u Eruvil u severnoj Francuskoj.
Na osnovu seanja Stanka Turudije, maturanta iz Beo
grada, poreklom iz Bosanske Gradike, muke ovih zatoenika
nisu bile dugotrajne, jer su se saveznike armije u nadiranju
kroz Francusku pribliile mestu u kome su bili rudnik i
radni logor, pa je k njima prebegao vei broj fiziki jo
sposobnih lica.365
Sve u svemu ogromna veina zatoenika Banjikog logora
sprovedenih transportima u nacistike koncentracione logore
** Na osnovu prianja Svetomira amilovia autoru.
Saoptenje broj 44 Dravne komisije za utvrivanje zloina
okupatora i njihovih pomagaa, str. 529.
SM

258

od polarnog kruga do obala Grke bila

skona na robijakom radu ili da na
usmrena.

je predodreena da
druge naine bude

Poslednji dani i rasformiranje logora

U avgustu 1944. godine Specijalna policija i Gestapo jo
likuju. Angaovanjem najboljih agenata i znatnih finansijskih
sredstava ove dve policijske garniture, na kojima je poivao
okupacioni poredak, otkrivene su tamparske tehnike CK KPJ
i PK KPJ za Srbiju. Ve 28. jula 1944. godine uhapen je
Svetislav Kanaki, glavni tehniar Pokrajinskog komiteta KPJ
za Srbiju. Ubrzo je otkrivena tamparija Centralnog komiteta
KPJ u Krajinskoj ulici i jo etiri vana partijska sklonita
u Beogradu. U Krajinskoj ulici junaki ginu Branko onovi
i Slobodan Jovi, grafiki radnici. Uhapeno je oko 20 lica
vezanih za rad u tehnici Pokrajinskog komiteta. U Beogradu
posle toga prestaje gotovo svaki oblik organizovanog partij
skog rada.366
Jedan deo uhapenika dospeva u logor na Banjici. Meu
njima je i Neda Oklobdija, koja se po drugi put nala iza
logorskih
zidina. Prilikom putanja 1942. godine Vujkovi
joj je rezignirano rekao da je puta po nareenju Gestapoa.
Inae bi je seckao na komade. U tridesetosmici drugarice je
zbog toga skrivaju od oiju efa logora.
U prvoj polovini septembra vre se poslednja streljanja
prvokategornika iz logora na Banjici. Krajem avgusta i sep
tembra odlaze posjednji transporti zatoenika u Mauthauzen.
Logor se naglo prazni. Preostali prvokategonici su smeteni
u sobu broj 13 mukarci i u sobu broj 38 ene. ekaju da i na
njih doe red. Ali bahatost gestapovaca, policijskih agenata,
kljuara i straara naglo splanjava. Do njihovih uiju, kao i
3,8 Beograd u ratu i revoluciji, str. 580, 581; prema okupacionom
listu Novo vreme tada su uhapeni: dr Jovan orevi, Milisav Pekovi, Milutin Blagojevi, Jozefina Grandi, Dragoslav Grandi, Anelija
Popovi, Stevan Stevanovi, Neda Oklobdija, Ana Dobe, Gligorije
Sokolovi, dr Milo Miloevi, Nevenka Jovanovi, Timotije ekmanovi, Jovan Dobe, Nikola Novak, Olga urii, Gordana Paranta
(umrla pod batinama), Ana Stevanovi i Katka Blagojevi.

7*

259

do uiju zatoenika, dopire potmula paljba topova. Ali od

zvanja na sasvim drukiji nain. Zatoenici strepe i nadaju
se. Vide da je sloboda na pragu. Kljuari razmiljaju gde da
se sakriju. Jedan od najgorih, Lala Kobiljski, bei iz logora.
Vujkovi kipti od besa. Raspisuje za njim poternicu. Ali nee
ga stii njegova ruka. U njoj vie nema nekadanje ubilake
moi. Stii e ga zasluena kazna posle osloboenja. Otkriven
je u Banatu.367
U logoru se deavaju i neke teko objanjive stvari. Neka
lica desne orijentacije uzaludno razmatraju mogunosti o obra
zovanju srpske vlade od nekompromitovanih politiara. Ovom
akcijom rukovodi dr Sveta Zivkovi. Pokuava da privoli
neke istaknutije ljude i u sobama krivaca Specijalne policije.
Takvu poruku je, na primer, uputio i seljaku knjievniku
Miodragu Jakovljeviu, koga je odranije poznavao kao naprednog
zemljoradnika. I Stevanu elineu su nudili da ue u tu vladu.
Prema projektima ovih nerealnih politiara, srpskom vladom
obrazovanom pred povlaenje Nemaca trebalo je da rukovodi
dr Dragoljub Jovanovi, nekadanji lider Narodne seljake
stranke, a da u njen sastav uu Adam Pribievi, Zivko Topalovi i dr Sveta Zivkovi, koji je u logoru vodio pregovore
0 njenom obrazovanju. Meutim, na istomiljenike nije naila
zio, sem u svojoj najblioj okolini.368
Preostali zatoenici oseali su se tegobno. Mnogi od njih
bili su usamljeni u velikim sobama, u kojima je nekada bilo
1 po vie od stotinu ljudi. Nekima se inilo da su bez drugova
s kojima su delili dobro i zlo ostali bez oslonca.
U trinaestici iz koje su tokom leta 1944. godine gotovo
svakog dana izvodili na streljanje po desetak zatoenika pre
ostali su jo samo Mika Blagojevi Prskalo i Mita Alempijevi. Mada nije imao nalog da ih strelja, Vujkovi ih jr do
kraja, do odlaska transporta za Mauthauzen, drao u toj sobi.
Zeleo je, valjda, da ih na taj nain slomi psiholoki.
Jedan od preostalih grvokategornika Milomir Mii Miina prebaen je u sobu broj 16, prekoputa trinaestice. Tu
je zatekao Ljubu Radovanovia, Dragutina Sadara, koji je
m IAB, seanje Petra Nikezia; AJ, inv. br. 1937. sasluanje Lale
Kobiljskog, original u predmetu Milana Nedia.
588 IAB, seanja Stevana elinea i Svete Jovaaovia.

260

bio sobni starema, kao i dva Uianina: Milana Karaklajia,

koji je preiveo Kadinjau, i Manju Saria.369 Slino je i u
drugim sobama. Prazne su ili poluprazne. U sobi broj 68 bilo
je svega tri, a u sobi broj 65 svega pet zatoenika.370 U enskoj
sobi smrti tridesetosmici ostale su etiri ene. Vee ivosti
bilo je jo samo u talakim sobama i u sobama u kojima su
bili smeteni preostali krivci II kategorije.
U Beogradu su uestala saveznika bombardovanja. Zakrui i poneki avion narodnooslobodilake vojske Jugoslavije.
Baca letke. Na krilima vetra poneki od letaka je dospeo i u
ruke zatoenika. Osea se daak skore slobode.371
Vujkovi u logor dolazi sve rede. Prvokategornici jo
strepe za ivot. Dogovaraju se da bez borbe ne izau pred
puane cevi. Reavaju da skupo prodaju ivote: da poput
ena prozvanih 11. septembra preduzmu napad na policijske
agente kada uu u sobu.372
Dolazi kraj septembra. Nemaki komandant Beograda za
vodi opsadno stanje u gradu i preuzima celokupnu izvrnu
vlast. Prolo je podne 2. oktobra. Nemci se povlae iz logora.
Nekoliko zatoenika iz logorske radionice izveli su da im
tovare kofere. Kriger se obezbedio. Odvlai opljakanu robu
na dva kamioneta, koji su ekali pred logorom.373 Vujkovi
je toga dana bio poslednji put na Banjici. Ovlastio je svog
zamenika arapia da obavi preostali deo posla. S njim kon
taktira samo preko telefona.374
Meu kljuarima i straarima dolazi do jo veeg uzbu
enja i komeanja. Nisu vie spremni na lepu pokornost.
Petar Nikezi, talac, uspeo je da nagovori Vujkovievog za
menika arapia da sauva banjike knjige. Pred samo rar mtanje logora arapi je potvrdio da e knjige izneti. I izneo ih je.375
Petar Nikezi
prisustvovao je, prema sopstvenom kaziva-'
nju, i poslednjem
telefonskom razgovoru izmeuVujkovia
i
IAB BL, seanje Milomira Miia.
IAB BL 665,
seanje Radivoja Sinelia.
371 IAB BL 635,
seanje Kosare Lazi.
372 IAB BL, seanje Milarada vabia.
375 IAB BL 618, seanje ure Gigia.
374 IAB BL, seanje Petra Nikezia.
375 IAB, seanje Petra Nikezia.
389

870

261

arapia. Bilo je to 3. oktobra 1944. godine. Vujkovi je svom

zameniku dao nalog da pusti sve preostale zatvorenike, izuzev
krivaca I kategorije. Na arapievo pitanje da li da pusti pro
fesora Siniu Stankovia, Stevana elinea i Petra Nikezia,
Vujkovi je odgovorio: Oni neka me svakako saekaju.376
Odmah je organizovano kucanje objava. Demoralisani arapi potpisivao je blanko objave koje mu je Petar Nikezi
podnosio. Potpisao je ne pogledavi i objave za odlazak Sinie
Stankovia, Stevana elinea i Petra Nikezia. Tako su oni
s grupom putenih zatoenika izali iz logora. Najpre su pu
teni taoci i krivci III kategorije, zatim i krivci II kategorije.
U logoru je ostalo jo samo 26 mukaraca i pet ena.377
O Prilozima jedna objava za putanje.

Da li e u poslednjem trenutku biti streljani?

Uvee oko 9 asova uo se motor marice. Dola je u
logor, okrenula se natrake, kao to se to radilo pred svako
streljanje, i prila zadnjim delom logorskom ulazu. Proteklo
je jo tri sata pune neizvesnosti. Oko ponoi, motor marice
se ponovo upalio i ona je prazna izala iz logora. Mukarci
iz trinaestice ekali su napetih ivaca iza sobnih vrata,
spremni da se bace na policijske agente. Sta se desilo?
Ono to nisu znali deavalo se izvan njihovog domaaja.
Ve 2. oktobra odran je sastanak poslenika Specijalne po
licije u Duinoj ulici. Doli su sportski obueni i u gojzeri
cama. Mnogi od njih nosili su etnike ambleme. Razmatrane
su dve mogunosti: ili da se povuku u inostranstvo u pratnji
Nedieve vlade, ili da se prikljue preostalim etnikim je
dinicama. Jedan dan kasnije odrana je konferencija u sali
Beogradske optine u Uzun-Mirkovoj ulici. Dragomir Jova
novi, koji je predsedavao ovom sastanku, zabranio je da se
udaljavaju i naredio da se evakuiu u Nemaku. Svi su otili
pred zgradu Ratnikog doma (danas dom JNA), gde ih je po
strojio obergrupenfirer Sef er, glavni rukovodilac Gestapoa obe
avi im svu moguu pomo.
U praskozorje 4. oktobra ponovo su se nali na okupu
pred autogaraom Uprave grada Beograda, u ulici Starine
Novaka. Snabdeli su se orujem i poli u koloni vozila iza
* Isto.
seanje Milorada Svabia, Anke Kumanudi, Danila Maslee, ure Gigia, Radivoja Sinelia.
477-IAB,

masivnog autobusa, koji ie bio rezervisan za ministre Nedieve vlade, izuzev zboraa. Dola je i grupa oficira Gestapoa
odreena da prati konvoj kroz Pavelievu Nezavisnu dravu
Hrvatsku i Maarsku. Ubrzo su krenuli preko Save u Srem.
Uz put su nailazili na karavane Folksdojera koji su u pretr
pana kola upregli svoje dobro uhranjene konje i ibali ih
da kasaju prema zapadu. Prenoili su u Somboru, a ve sledeeg dana preli preko Dunava kod Sekefehervara u Ma
arskoj i doli do Bea. Zloinci su mislili da e izbei za
sluenu kaznu. Cak su snevali da se vrate u zemlju kao di
verzanti . . .378
Logoski straari za to vreme su se opijali, ve potpuno
demoralisani. Nisu vie bili spremni da izvravaju bilo ija
nareenja. Zatoenici su na razliite naine doivljavali te
poslednje trenutke. Kada se Manja Sari, koji je po zanimanju
bio berber i kao takav pozivan da brije straare, vratio 3.
oktobra u esnaesticu, doneo je gitaru. Dali su mu je stra
ari, jer je umeo lepo da peva i svira. Uao je bez kljuara,
a vrata vie niko za njim nije zakljuavao. Cim je uao poeo
je da vie iz sveg glasa: Drugovi, sloboda! Mislili su da
je pijan. Okupili su se oko njega, a on samo ponavlja: Slo
boda, sloboda! Zatim je seo pored Milana Karaklajia i njih
dvojica poee uz pratnju gitare da pevaju Sa Ovara i Kablara ...
Zatim je u sobu uao kljuar Radovan Gudelj, pijan ka
kvog ga nikada ranije nisu videli. I on je teturajui uzvikivao:
Drugovi, sloboda! Sobni stareina Sadar skoio je na duemu
i podviknuo: Za nas jeste sloboda, a za tebe nije. Ko ti je
dao pravo da razbija nau flau? Pijani kljuar je poeo da
se pravda. Rekao je da je oekivao vee razumevanje od mu
karaca nego od ena, koje su ga najurile iz sobe.379
Neuravnoteeni kljuar Radovan Gudelj, naputen od svo
jih naredbodavaca, traio je izlaz u pijanstvu. Obilazio je
sobe i vapio za razumevanjem.
Najpre je zaao u tridesetosmicu i tridesetsedmicu.
enama, koje su ga doekale odbojno, dovikivao je: Ne la378

Sveoenje Nedievog ministra dr Milorada Neeljkovia; Beo

grad u ratu i revoluciji, str. 583.

379

IAB BL, seanje Milomira Miia Miine.

263

em vas, idete na slobodu. Beite to pre! Kada su ene za

igrale kolo, mislei da e na streljanje, Radovan je poeo da
razbija prozore.
Sve sobe izuzev trinaestice i tridesetosmice bile su
otkljuane. Oko etiri sata zatoenici su se sjatili pred kan
celarijom, gde su im izdavane propusnice.380
Izlazili su iz logora. Ve je padao mrak. U suprotnom
pravcu prolazili su pored njih nemaki vojnici, blatnjavi i iz
nureni. Kretali su se u pravcu Avale da zaposednu poloaje.
Najzad, 4. oktobra, puteni su i prvokategornici. Verovali su da e ih pobiti u samom logoru, poto vie nema vre
mena da ih prebace maricom do Marinkove bare. I dalje
su bili na oprezu. No jo nije bila prola kada su primetili
da neko eta ispred prozora njihove sobe. Bio je to jedan
andarm. Rekao je: Spaeni ste. Izgleda, svemu je kraj!381
Ujutro je u logoru vladao haos. Preostali andarmi su
se otimali o logorsku imovinu. Oko 10. sati, 4. oktobra, izali
su na logorsku kapiju i prvokategornici. Poslednja je napu
stila kuu smrti Anka Kumanudi. Ostala je neko vreme
sama u sobi, zakljuana i zaboravljena.
Prema nekim kazivanjima, poslednje putene zatoenike
saekivali su ranije puteni drugovi i preporuivali im da se
ne udaljavaju iz Beograda. Jedan od njih bio je Danilo Ma
slea.382 Rekao je onima koje je sreo da po gradu kolaju et
nike trojke. Po unutranjosti jo vie. Zato su se tek puteni
zatoenici sklanjali po stanovima kod poznanika ako su bili
iz unutranjosti. Neki su odmah otili kui, jer nisu znali ta
ih tamo eka.
Cim su izali povezivali su se s neuhapenim, zaostalim
pozadinskim radnicima u Beogradu. Jedna od onih koja je
mnoge uputila na pravo mesto bila je Danka Karii. Preko
nje je Danilo Maslea dobio, na primer, direktivu da poznanike
iz logora organizuje u borbene desetine. Najpre su ruili
strelice koje su na putevima pokazivale pravac kretanja. Za
tim je grupa od desetak bivih logoraa i dvostruko vie
omladinaca iz Beograda vrila diverzije od Vukovog spome
380
381
382

264

Seanje Kosare Lazi (IAB BL 635).

Seanje Milorada Svabia.
IAB BL, seanje ure Gigia.

nika do dananjeg trga Marksa i Engeisa.383 Druge grupe su se

preko beogradskih skojevaca izvlaile iz grada i pristupale
jedinicama NOVJ.384 Milomir Mii i grupa Uiana povezala
se s ranije putenim Svetomirom Stojanoviem, koji ih je
ukljuio u ilegalni rad. Imao je i skriveno oruje, pa ih je
naoruavao. Hvatali su po gradu s drugim omladincima po
licijske agente i andarme.385 Posle dolaska jedinica Jugoslovenske narodne armije stupali su listom u njihove redove u
elji da doprinesu konanom osloboenju zemlje.
Zavrio se najmuniji period zatoenikog ivota. Poi
njao je drugi, pun elje za borbom i radom. Od 4. oktobra
1944. godine Banjiki logor je bio prazan. Iz mranih prosto
rija u podrumu i na spratovima nije vie dopirao nijedan glas.
Teke poluge na vratima, iza kojih su vrebali ponori iskueenja, ali tekle i plime nadahnute vere u budunost, leale
su razbacane po hodnicima. Kapija na petometarskom zidu
zidu ostala je otkljuana.

383
384
385

IAB BL, seanje Danila Maslee.

Prema kazivanju Dobrile Rastovac.
IAB BL, seanje Milomira Miia-Miine.

265

PRILOZI

Prilozi su doneti po redosledu kako se pominju u prvoj i

drugoj knjizi.
Legende ispod priloga nisu date jer se objanjenja nalaze
u tekstu ili napomenama.

267

UPRAVA GRADA BEOGRADA

Odeljenje specijalne policije
Pov II. Br. 27. 1941.
10. juli 1941.
Beograd
GOSPODINU
PREDSEDNIKU OPSTINE GRADA BEOGRADA
BEOGRAD
Odlukom Nemakog komandanta mesta i Nemake dravne tajne
policije nareeno je, da se organizuje koncentracioni logor na Banjici (u zgradi kasarne biveg 18. pe. puka) u najkraem roku.
Istom odlukom svi materijalni izdaci oko popravke, adaptiranja
zgrade, instalacije, nametaja, kao i izdravanja krivaca pada na teret
Beogradske optine.
Sa izloenog, a u vezi ve naeg usmenog razgovora, molim Vas
za nareenje, da se potrebni radovi to vie forsiraju, tako da sve bude
gotovo najdalje do kraja ovoga meseca.
Sve to je potrebno da se uradi, u glavnim linijama ve je poznato
odreenoj reisko-inenjerskoj komisiji, a detalji e se saoptiti istoj
komisiji im budu planovi podneti ovoj Upravi.
Vrlo je hitno!
Upravnik grada Beograda
Drag. M. Jovanovi, s.r.

269

272

273

Optina Beserevaka
Srez Raanski
Broj 24
16. Januara 1942.
Peruac

Na molbu Dobrisava T. Ordagia aktiv, narednika I kl. iz Beserevine Uprava optine Beserevake u Srezu Raanskom izdaje mu ovo:
UVERENJE
1. Da je molioc Dobrisav bio etovoa-komandant mesta u Beserevini pri dolasku srpske vojske u B. Batu.
2. Da je molioc Dobrisav kao etovoa ove optine imao pod ko
mandom 40 naoruanih ljudi etnika.
3. Da je molioc Dobrisav kao etovoa uhvatio i predao Koman
di mesta u Bajinoj Bati sledea lica-komuniste i to:
Ljubiu Triia, Miju Ninia, Milenka Topalovia, Tola Pavievia, Pavla Dukia i Milana Kurtu.
4. Da je molioc Dobrisav kao etovoa pored gore navedenog bro
ja ljudi pod orujem predao Komandi mesta u Bajinoj Bati 20 koma
da puaka i 1 jedan teki mitraljez.
Ovo uverenje izdaje se moliocu po zvaninoj dunosti radi trae
nja nagrade koja pripada njemu i njegovim etnicima.
Delovoa
(Potpis neitak)

274

M.P.

PrcdsednikOptine
(Potpis neitak)

UPRAVA GRADA BEOGRADA

Odeljenje specijalne policije
POLIZEIPRSIDIUM BELGRAD
Spezialpolizeiabteilung
Pov. 1525/42.
II No 26 juna 1942.

PRITVORENICKOM ODELJENJU O UD. B.

Sprovodi se VELIKOVI DUAN, uitelj iz Kisiljeva, pritvore
nik ovoga Odeljenja s molbom da mu se ukae potrebno bolniko leenje, poto, prema izvetaju lekara ove Uprave, boluje od tuberkuloze
i akutnog bronhitisa.
Po oporavljenju treba ga straarno vratiti ovom Odeljenju sa STOJNICEM PETROM, metalskim radnikom, koji se kao pritvorenik ovog
odeljenja takoe nalazi u Pritvorenikom odeljenju na leenju, poto
je prilikom hvatanja ranjen te da njih dvojica ne smeju dolaziti ni
u kakvu vezu, da se ne bi to dogovarali, te na taj nain omeli pra
vilnu istragu.
Po naredbi
Sefa odeljenja specijalne policije
Sef IV otseka polic. komandir
(Potpis neitak)

DER HHERE SS UND POLIZEIFHRER

im Bercich des Bevoll. Kdr. Generals in Serbien
Der Befehlshaber der Sicherheitspolizei u. des S D
in Belgrad
IV C/2 Br/Ti 322/42
B. Ur. 8187/42
An den
Herrn Polizeiprsidenten
in Belgrad
Betr.: Anhaltelager Dedinje.
Vorg.: Ohne.
Zwecks Wahrnehmung der Belange der Deutschen Sichedheitspolizei wurde der SS-Hauptscharfhrer Friedrich zur dauernden
Dienstleistung zum Anhaltelager Dedinje komandiert.
Ich bitte um Kenntnisnahme und Veranlassung, da der SS-Hauptscharfhrer Friedrich von der beabsichtigten Entlassung von Hftlin
gen, die fr die sero. Polizei einsitzen, jeweils rechtzeitig unterrichtet
wird.
Den Empfang dieses Schreibens bitte ich zu besttigen.
Im Auftrge:
(Potpis neitak)
SS-Sturmbam fhrer

282

tambilj neitak,
Br. 971.
28. V 1943.
Beograd

UPRAVI GRADA BEOGRADA

Odeljenje Specijalne policije
BEOGRAD
Gornji Naslov uputio je u poslednjim mesecima ovome Domu ne
koliko dece, ije majke su se nalazile u pritvoru toga odeljenja, ili u
Pritvorenikom Odeljenju Opte Dravne Bolnice, odakle ih je Bolnica
uputila ovome Domu, poto se deca nisu dalje mogla ostaviti sa majka
ma na pritvorenikom odeljenju, te su po naredbi g. Dr. Kebela upu
ena Domu.
Za svu ovu decu do sada nisu plaani trokovi za izdravanje u
Domu. Do 1. aprila ove godine taksa za izdravanje jednog deteta je
iznosila 1.000 dinara meseno, a od 1. aprila ove god. iznosi 3.856. din.
meseno. U produenju ovoga akta dostavlja
sespisak pomenute dece
i moli se Naslov da regulie trokove oko izdravanja
te dece.
1. Duica Rajkovi, ro. 21. VI 42. god. primljena u Dom 16X42
2. Draga Petrovi, ro. 9VIII42. god. primljena u Dom 16X42
3. Aleksandra Popovi, ro. 22IV42. god. primljena u Dom 16X42
Za svako dete od 16X42 do 1IV43 po 1000 di. Dinara 16.500
Za svako dete od 1IV do 1VI43 po 3.856 di. Dinara 23.136.
4. Svetlana Konstantinovi, ro. 18X42 primljena
11I43
od 11143 do 1IV43 po 1000 din.
Dinara 2.660.
od 1IV do 1VI^3 po 3.856 din.
Dinara 7.712.
5. Arif Hodi, ro. 22X42, upuen aktom toga odeljenja
Br. Slub. 26II43 zo. d otputen 1IV43
1.066.
Svega dinara: 50.068.
I slovima: pedeset hiljada eset osam dinara.
(Potpis neitak)

283

UPRAVA GRADA BEOGRADA

Odeljenje specijalne policije
II br. 8199/1V
28. juna 1943. godine
Beograd

EKSPEDOVANO
6. VII 1943. god.
Poslao
Potpis neitak

SRPSKOM NACELSTVU
KRAGUJEVAC
Molite se da pozovete porodicu Bosiljke Petrovi iz Bukorovca,
koja se sada nalazi konfinirana u Koncentracionom logoru na Banjici,
i naplatite 13.212 dinara za raun Materinskog udruenja u Beogradu na
ime izdravanja Bosiljkinog deteta Drage za vreme od 16. oktobra 1942.
do 1. juna 1943. godine.
U sluaju da porodica imenovane nema sredstava za isplatu ove
sume, to se mora konstatovati negativnim plenidbenim zapisnikom, is
plata duga pada na teret optine.
O izvrenju izvestite ovo Odeljenje.
Nik.
Po naredbi
efa, odeljenja specijalne policije
ef IV odseka polic. komesar,
Potpis neitak
UPRAVA GRADA BEOGRADA
Odeljenje specijalne policije
II br. 8199/1V
28. juna 1943. godine

Beograd

SRPSKOM NACELSTVU
JAGODINA
Molite se da pozovete porodicu Radmile Rajkovi iz sela Belice,
koja se sada nalazi kao pritvorenik u Koncentracionom lo iru na Ba
njici, i naplatite 13.212 dinara za raun Materinskog udruenja u Beo
gradu na ime izdravanja Radmilinog deteta Duice za vreme od 16.
oktobra 1942. do 1. juna 1943. godine.
U sluaju da porodica imenovane nema sredstava za isplatu ove
sume, to se mora konstatovati negativnim plenidbenim zapisni
kom, isplata duga pada na teret optine.
O izvrenju izvestite ovo Odeljenje.
Nik.
M.P.

284

Po naredbi
efa odeljenja specijalne policije,
ef IV odseka polic. komesar,
Potpis neitak

285

287

UPRAVA POLICIJE U NISU

Pov. Br. 146
29. jula 1941. godine
NlS

MINISTARSTVU UNUTRANJIH POSLOVA

Odeljenju za dravnu zatitu
BEOGRAD
U smislu traenja Naelstva sreza trnavskog u aku Pov. Br. 74
od 26. jula ove godine, ova je Uprava zadrala u pritvoru MILOSEVIA MILANA, abadiskog radnika, rodom iz sela Mrajevaca, Sreza Ijubiskog, koji je u Nikom kaznenom zavodu izdrao kaznu od sedam
meseci strogog zatvora, na koju je osuen po Zakonu o zatiti javne
bezbednosti i poretka u dravi, zbog komunistike propagande,
reenje, da li e se imenovani sprovesti Upravi grada Beograda, radi
Dostavljajui prednje, potpisatom je ast Umoliti za potrebno na
reenje, da li e se imenovani sprovesti Upravi grada Beograda, radi
smetaja u beogradski logor, ili e se sprovesti Sreskom naelstvu Caak.

288

289

294

REENJE
Na osnovu 12. Zakona o zatiti javne bezbednosti i poretka u
dravi . 2. Uredbe M. S. Br. 1640 od 15. decembra 1939. godine o izmeni i dopuni ovoga Zakona i 12 Uredbe o ustrojstvu i delokrugu Up
rave grada Beograda, Odeljenje specijalne policije Uprave grada Beo
grada kao nadleno
REAVA
Da se kao opasni po javni red i bezbednost u zemlji stave za stal
ni boravak u koncentracioni logor sledei komunisti:
1. MATIJEVI MILO, tekstilni radnik iz Beograda, roen 1.
septembra 1902. godine, koji je u 1929. godini osuen na 6 godina ro
bije, zatim u 1941. januara meseca okrivljen kao lan Reonskog komi
teta u Beogradu, a prilikom poslednjeg hapenja otkriven kao sekretar
Mesnog komiteta za Beograd i samim tim lan P.K. za Srbiju, te teh
niko lice za oba partiska foruma;
2. HABUS, roena MITROVIC VUKOSAVA, tekstilna radnica
iz Beograda, koja je u toku ranijih godina potraivana u vezi sa radom
mnogih grupa, a prilikom poslednjeg hapenja otkrivena kao lan Mes
nog komiteta za Beograd;
3. GRUBA DUAN, stolarski radnik iz Beograda, roen 5.
jula 1915. godine u selu Bijoiu, srez Knin, sin Lazara i Anice, koji
je iz ranijih godina poznat kao sindikalni komunistiki funkcioner, a
tokom poslednjeg hapenja otkriven kao lan Mesnog komiteta;
4. STJEPI SAVO, tramvajski kondukter iz Beograda, roen
14. decembra 1910. godine u Prijedoru, sin ora i Jovanke, koji je
prilikom poslednjeg hapenja otkriven kao lan Mesnog komiteta za
Beograd;
5. LABAT PAVLE, stolarski radnik iz Beograda, roen 31. ja
nuara 1919. godine u Bakom Petrovcu, sin Pavla i Ane, koji je tokom
poslednjih hapenja otkriven kao sekretar Mesnog komiteta SKOJA za
Beograd i samim tim delegat SKOJA pri Mesnom komitetu Partije za
Beograd;
6. RACKI MARIJA, krojaka radnica iz Beograda, roena 21.
marta 1922. godine u Ajbegu-Slovenija, ki Antona i Ivane, koja je
prilikom poslednjeg hapenja otkrivena kao lan Mesnog komiteta
SKOJA za Beograd;
7. UNKA LUKA, krojaki radnik iz Beograda, roen 28. juna
1919. god. u selu Vrbici, srez Livno, sin Rade i Joke, koji je u 1939.
godini osuivan na 8 meseci strogog zatvora, a prilikom poslednjeg
hapenja otkriven kao sekretar Mesnog komiteta Skoja za Beograd i
samim tim lan Pokrajinskog komiteta SKOJA za Srbiju, te lan Mes
nog komiteta Partije za Beograd, kao delegat SKOJA;
8. STAMENKOVIC BOZlDAR, eljarski radnik iz Beograda,
roen 10. decembra 1921. godine u Leskovcu, sin Todora i Darinke, po
znati komunista koji je prilikom poslednjeg hapenja otkriven kao lan
Mesnog komiteta SKOJA za Beograd.
Obzirom na izloeno Uprava grada smatrala je da su ova lica tet
na po javnu bezbednost i red u Beogradu, te je odluila kao to dispozitiv glasi.
Reeno 16. decembra 1941. godine u Odeljenju specijalne policije
Uprave grada Beograda II. Br. 4328.
Zapisniar
(Potpis neitak)

Po naredbi
UPRAVNIKA GRADA BEOGRADA
ef Odeljenja specijalne policije
INSPEKTOR,
(Potpis neitak)

296

297

298

SPISAK LICA SPROVEDENIH IZ UICA OSUENIH NA SMRT

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.

STAMENI ALEKSANDAR, trg. pom. iz B. Bate, Sreza raanskog, star 19 g. od oca Radomira i majke Zore.
TRIIC DRAGUTIN, priv. in. iz B. Bate, star 22 g., od oca Spasoja i majke Olge.
LUKIC M. BLAGOJE, andar, kaplar iz Rae, Sreza raanskog,
star 29 god. od mojke Julke.
MII MILOMIR, kovaki rad. iz B. Bate, star 19 g., od oca Dra
ga i majke Petrije.
CELlC R. KRSTA, iz B. Bate, star 19 g. od oca Radoa i majke
Draginje.
STOJICEVIC MIODRAG, uiteljac, iz Uica, star 19 g. od oca Kos
te i majke Katarine.
JELISAVClC SAVO, stolar, iz Viesave, Sreza raanskog, star 22
g. od oca Velje i majke Duanke.
VELJKOVIC V. MIODRAG, stolar, iz aka, star 34 g. od oca Boka i majke Mileve.
JUGOVIC MILOJE, iz Beserovice, star 21 g. od oca Lazara i maj
ke Marte.
LUKIC MILUTIN, ak, iz Viesave, star 19 g. od oca Miodraga i
majke Radojke.
OREVIC SLAVIMIR, abadiski radnik, iz Viesave, star 20 g.
od oca Zivojina i majke Stoje.
NIKOLI S. RADMILA, domaica, iz B. Bate, stara 20 g. od oca
Sretena i majke Milke.
POPOVI DUAN, iz Vukone, star 25 g. od oca ure i majke Dobrile.
PETROVI DRAGOMIR, zemljoradnik, iz Uica, star 39 g. od oca
Alekse i majke Krune.
OKIC MILOMIR, trg. pom., star 26 g. od oca Vukadina i maj
ke Aleksije.
RADOSAVLJEVIC MILO, uenik gimnazije, iz See Reke, star
16 g.
TOPALOVIC MILENKO, kroja, iz B. Bate, star 27 g. od oca
Mihajla i majke Julke.
TADI RADOMIR, rajkakaf, iz B. Bate, star 26 g. od oca Velisava i majke Marije.

301

19. UKOVI DRAGUTIN, krojaki pom. iz Luga, star 20 g. od oca

Blagoja i majke Kretine.
20. DESPOTOVI MIOMIR, zemljoradnik, iz Bjelotia, star 20 g. od oca
Gojka i majke Milice.
21. PETROVI MIHAJLO, zemljoradnik, iz Dobrodola, star 20 g. od
oca Nikole i majke Borke.
22. MILUTINOVIC DUAN, zemljoradnik, iz Stanara, star 18 g. od oca
Ljuboja i majke Stane.
23. STOPI RADOJE, pekarski radnik, iz Uica, star 18 g. od oca Mir
ka i majke Kate.
24. IRI MILENKO, zemljoradnik, iz Stapara, star 18 g. od oca Petra
i
majke Ranije.
25. TESI DRAGOSLAV, obuarski radnik, iz Beograda, star 28 g. od
oca Stanoja i majke Julke.
26. MARJANOVI BOZA, zemljoradnik iz Stapara, star 22 g. od oca
Desimira i majke Vinke.
27. MILUTINOVIC MILOMIR, iz Stapara, star 18 g. od oca Dobrosava
i
majke Jelenke.
28. JOVANOVI BRANISLAV, ak, iz Beograda star 17 g. od oca Mi
lana i majke Zorke.
29. PAVICEVIC RAJAK, uitelj iz Luga, star 23 g. od oca Svetislava
i
majke Nadede.
30. CITIC GVOZDENIJA, domaica, iz Ljubinje, stara 38 g.
31. TEZOVlC VELIMIR, zemljoradnik, iz Ljubinja, star 31 g. od oca
Dimitrija i majke Vinje.
32. TEZOVI MIHAJLO, zemljoradnik, iz Ljubinja, star 29 g. od oca
Blagoja i majke Julke.
36. SREKOVI RADOVAN, star 17 godina iz Malinja.
37. STANKOVI DRAGI, star 17 godina iz Vrnana.
38. PETROVI MILUTIN, star 18 godina iz Male Pelice.
39. CVETI I. RADISAV, star 18 godina iz Guncata.
40. TODOROVI BRANKO, star 17 godina iz Prnjavora.
41. IVANOVI MIODRAG, star 18 godina iz Prnjavora.
42. DUBI MILADIN, star 17 godina iz Natalinaca.
43. JOVANOVI MILAN, star 17 godina iz Poarevca.
44. STOKI MOMILO, star 17 godina iz Poarevca.
45. MARI ZLATOMIR, star 17 godina iz Ua.
46. BLAZEVI MILORAD, star 17 godina iz Cestina.
47. STOJANOVIC KONSTANTIN, star 17 godina iz Gorice kod Valjeva.
48. SEKULI CVETKO, star 17 godina iz Godeeva.
49. MLADENOVI DRAGOMIR, star 16 godina iz Stapara.
50. VUKOVI MIHAJLO, star 17 godina iz Poljanca.
LJUBIA BJELI, roen 1914. godine u Cajetini.
MINISTARSTVO UNUTRANJIH POSLOVA
Uprava dravne bezbednosti
ARHIVA
Br. predmeta
Strana
143
50

302

303

305

ZAPISNIK
O
izvreenom sasluanju STAMENI RADOJKE zemljoradnik iz
Stublina sreza Posavski.
I
Ja sam STAMENI RADOJKA, zemljoradnica iz Stublina sreza
Posavskog, roena sam 1914. god, u selu Stublinama, otac mi se zove
Milorad i majka Dobrila roena Stameni, udata majka dvoje dece
mu mi se zove Dobrivoje Stameni, ne osuivan i ne kanjavana.
II
Ja imam u odmetnitvu od vlasti tri brata, pa su nas zbog toga
hapsili u Obrenovcu policijski organi. Izdrala sam 4 dana zatvora,
pa su me pustili u slobodu. Kada su me po drugi put iz policije tra
ili ja sam utekla svojoj brai u partizane. Meutim sa njima nisam
uestvovala ni u kakvim napadima, ve sam samo sedela u selu, da
me ne ibi policija pronala i uhapsila. Kada su moja braa vrila
pokrete sa odredima, mene su premetali i nalazili mi tako po neku
kuu u kojoj su me skrivali. Ovako sam provela sa njima samo 10
dana i to sada u poslednje vreme. Nije istina da sam sluila ni na
koji nain partizanima i da su ovi ubili Milku Gri po mome uticaju ili nagovoru.
U svemu ostalom ostajem pri izjavi koju sam dala kod policije
u Obrenovcu.
Moj ispit je verno zapisan.
Nepismena sam,
(otisak prsta)
SASLUAO I OVERAVA
Zapisniar
(Potpis neitak)

(Peat i potpis neitki)

307

308

ZAPISNIK o sasluanju FILIPOVI DRAGUTINA, zvanog Fi

ca, elektriara,
I
Ja sam Filipovi Dragutin, elektriar, sa stanom na Cukarici u
Merdarskoj ulici br. 7 u Beogradu, roen sam 3 avgusta 1921 g. u
Beogradu, otac mi se zove Krsta, majka 2ivana, r. Stefanovi, pis
men, neoenjen, Srbin, vere pravoslavne, ne kanjavan, ne osuivan,
niti odgovarao zbog ega, u Beogradu ivim od roenja.
II
Ja sam uhapen 5 ovog meseca ujutru oko 8 asova na uglu
Kralja Milutina i Pasterove ulice, gde sam imao da se sastanem sa
SURLA JOSIPOM, zidarskim radnikom iz Zemuna. Sa njim se
poznajem od 1939. godine iz Herceg Novog. Sa njim sam se u poslednje vreme, od pre dva meseca pa na ovamo video sluajno na ulici,
desetak puta. Porazgovarali smo tako. On mi je prilikom poslednjih
vienja, poeo priati o situaciji na istonom frontu d o optoj poli
tikoj situaciji. Pozvao me u njegovo drutvo i rekao mi da e tu biti
i nekih srednjokolaca, koji su dobro upueni u situaciju, te da u
na sastanku od njih moi da ujem lepih stvari. Tako smo 5 ovog me
seca ujutnu imali da se sastanemo na ovom mestu u 8 asova i 10
minuta, kada nas je policija saekala i uhapsila.
Sa urlom inae nisam imao nikakve politike veze, niti mi
je to poznato o njegovom radu. Iz njegovoga izlaganja situacije pret
postavljam da je komunista, jer je govorio sa velikim simpatijama o
Sovjetskoj Rusiji i njenom politikom ureenju. O partizanskoj ak
ciji kod nas i o vladi enerala Nedia nije mi nita govorio.
Ja inae nisam komunista, nemam nikakve veze sa komunis
tima, niti mi je to poznato o njihovoj akciji.
Nisam, prema tome, bio lan Mesnog aktiva Skoja-Saveza ko
munistike omladine Jugoslavije, niti znam ko ovaj aktiv sainjava.
To je sve to imam rei u svoju odbranu.
Moj ispit verno je zapisan.
Potpisujem,
(Potpis neitak)

Zapisniar referent
(Potpis neitak)
Sasluao i overava:

Po naredbi

Sefa Odeljenja specijalne policije

Sef IV Otseka
(Potpis neitak)

309

Na osnovu l.12
Zakona o zatiti
javne bezbednosti
i poretka
u dravi,
2. Uredbe o izmeni i dopuni ovog zakona od 15
decembra
1939. godine M.S Br. 1640 12. Uredbe o ustrojstvu i delokrugu rada
Uprave grada Beograda, Odeljenje specijalne policije Uprave grade
Beograda, kao nadleno.
REAVA
Da se stave u
Koncentracioni logor, kao
nost mir i red u zemlji, s tim da u logoru
sledea lica:

opasni po javnu bezbed

ostanu do dalje naredbe,

1) FILIPOVI
DRAGUTIN, elektriarski
radnik iz Beograda, ro
3-VIII-1921. g.
u Beogrady, sin Krste i ivane, r. Stefanovi,
2 ) ZlVANOVI JAKOV, obuarski radnik iz Beograda, roen
19-X-1920. g. u Jeleni, Srez pocerski, sin ora i Milice r. Stojievi,
3) STANKOVI ALEKSANDAR, dnevniar Dir. tramvaja i osvetlenja iz
Beograda, roen 14-11-1921. g. u Tekiji, Srez poreki, sin
Vukaina i
Manasije, ro. Studi,
4) PETROVI STRAHINJA, student prava iz Beograda, roen
15-1-1919 c. u Omoljici, Srez panevaki, sin ivojina i Melanije
r. Maleti,
5) KOVA KONSTANTIN, drejer iz Beograda, roen 7-V-1924
g. u Viegradu, Srez viegradski, sin Milana i Ljubice r. Sidorov,
6) JOVANOVI SVEMIR, limarski radnik iz Beograda, r. 5-V-1914 g. u ubinji, Srez ljubinska, sin Petra i Stane r. Peko,
7) PURI JELICA, svrena maturantkinja iz Beograda, r. 21-XII-1923 g. u Radijeviima, Srez novovaroki, ki Svetozara i Kosa
re r. Krevmac,
8) NlSl KRSTA, privatni inovnik, roen 18-1-1922 g. u Sa
rajevu, sin Ostoje i Sirnki r. Bjelica,
9) BLASKOVI BRANKO, slovoslaga iz Beograda, roen 7-VII-1923 g. u Beogradu, sin Miloa i Zivke, r. Tomjanski.
Saoptiti im ovo reenje i odmah ga izvriti.
en

OBRAZLOENJE
a) FILIPOVI DRAGUTIN je lan Mesnog komiteta Skoja za
Beograd. Ovo je dokazano svedodbom Mikovi Branka i Krsti
Branislava, tako^ lanova Mesnog komiteta, koji svoju ulogu priz
naju i Filipovia kao lana oznaavaju. Sve ovo slae se i sa ostalim
isleeniim okolnostima.

310

b) Zivanovi Jakov je bio lan Skoja i lan V reonskog aktiva

Skoja. Ovo se dokazuje svedodbom Mikovia Branka, lana Mesnog
komiteta, koji je, kao takav, rukovodio V reonskim aktivom i prizna
njem Zivanovievim da je bio lan Skoja i lan jedinog kvartovskog ak
tiva Skoja.
v) Stankovi Aleksandar je lan Skoja i lan V reonskog ak
tiva Skoja, to i sam priznaje.
g) Petrovi Strahinja je lan Skoja i tehniar za prenoenje
i rasturanje propagandnog materijala jednog reonskog aktiva Skoja,
to i sam priznaje.
d) Kova Konstantin je lan Skoja i lan kvartovskog aktiva
Skoja u V reonu, to i sam priznaje.
) Jovanovi Svemir je kanjavan zbog ilegalnog trajka komu
nistikog karaktera 1940. g. sa 23 dana zatvora, a jesenas je davao
svoj stan za odravanje ilegalnog sastanka Mesnog komiteta Skoja,
to potvruje da je aktivni i organizovani komunista. Ovo se doka
zuje izjavom Mikovia Branka, lana Mesnog komiteta Skoja, koji
je ovom sastanku prisustvovao. Tome u prilog ide i okolnost to je
kod Jovanovia naen vei broj skica terena mapa, za koje se zna
da su komunisti prikupljali i vea koliina iste hartdje za koju se
pretpostavlja da je upotrebljavana za tampanje komunistikih le
taka.
I
e) Puri Jelica je nala stan u svom dvoritu, za odravanje jed
nog sastanka Mesnog komiteta Skoja u njemu i bila je lan jednog
kvartovskog aktiva Skoja. Ovo se dokazuje svedobom Mikovia
Branka, lana Mesnog komiteta Skoja i priznanjem Purieve da je
zaista nala ovaj stan. Njena odbrana da nije znala radi ega joj je
traeno da nae stan, kao neumesna nemoe se uzeti u obzir.
i) Nii Krsta je letos bio pod istragom 25 dana zbog veza sa
poznatim i osuivanim komunistom Drakoviem Borkom, advokatskim pripravnikom iz Sarajeva. Sada je pak naena njegova adresa
kod Konstanitinovi Draginje Dade, studentkinje tehnike, lanice
reonskog aktiva Skoja i utvreno je da je radio na skrivanju Draginje
od policije, dok ju je ova potraivala, radi odgovornosti po njenoj
krivici.
z) Blakovi Branko je bio letos pod istragom 25 dana zbog
uea u skojevskim sabotaama na ukaricl. Sada je pak naena nje
gova adresa kod Konstantinova Draginje Dade studentkinje teh
nike, lana reonskog aktiva Skoja i utvreno je da je radio na skri
vanju Draginje od policije, dok ju je ova potraivala, radi odgovor
nosti po njenoj krivici.
Na osnovu izloenog imenovanima se ne srne dozvoliti dalje slo
bodno kretanje, ve se moraju onemoguiti u svima akcijama. Stoga
je i reeno kao to je u dispozitivu reeno.
Reeno 3 marta 1942. godine u Odeljenju specijalne policije Up
rave grada Beograda, II br. 1929/42.
Zapisniar inovnik
(Potpis neitak)
Po naredbi

Sef Odeljenja specijalne policije

Upravnika grada Beograda
Inspektor,
(Potpis neitak)

315

316

317

318

319

320

321

SPISAK LICA UHAPENIH U POZAREVCU I DEPORTOVANIH

U LOGOR BANJICA
1. SLOBODAN KA STEFANOVI, studentkinja agronomije iz Poarevca, roena 12. XII. 1919 godine u Rabrovu, sreza Ramskog, ki
Vasilija i Vinke roene Gaji.
Uhapena 31. V. 1942 godine u Durakovu sreza Ramskog.
Instruktor Okrunog Komiteta K. P. J. za Okrug Poarevaki.
Poslata od Okrunog Komiteta K. P. J. za Okrug Poarevaki da iz

vri reorganizaciju komunistike partije tu srezu Ramskom.

Veza na vie DIMITRIJEVIC BOIDAR i STO JANO VIC BOGOLJUB lanovi O.K.K.P.J. za Okrug Poarevaki. Veza na nie sa
VELIKOVI DUANOM uiteljem iz Kiseljeva, GRUJlCEM LJU
BOM, mlinarom iz Durakova i dr.
Kanjavana 1940. godine od strane Uprave grada Beograda sa
30 dana zatvora zbog irenja komunistike propagande na univer
zitetu.
Priznaje sve. Sprovedena Upravi grada Beograda.
2. VELIKOVI DUAN, uitelj iz Kiseljeva, sreza Ramskog,
zvani -CIGA roen 29. XII. 1913 godine, u Kisiljevu, sreza Ramskog,
sin Dragutina i Damjanke roena orevi, neenjen, neosuivan,
nekanjavan, uhapen 3 juna 1942 godine kod kue.
lan K P.J. od poetka 1941 godine. Uveo ga DIMITRIJEVI BOZlDAR lan O.K. po predlogu DUGOSEVIA VELJKA uitelja. Ra
dio aktivno kao partijac na komunistikim akcijama i pomagao par
tizane. Organizovao partijce, dao puko mitraljez Veljku Dugoeviu
1941 godine u jesen. Dao puku Rajicu Vladimiru, kolskom blagaj
niku u Kiseljevu, da je sauva za Peru Stojnia zvani 'Metalac.
Naena puka.
Veza na gore sa STEFANOVI SLOBODANKOM i DIMITRIJEVI BOIDAROM. Veza na dole, GRUJIC LJUBOMIR vodeniar iz
Durakova i dr. Priznaje sve.
Sproveden Upravi grada Beograda.
3. STOJNI PETAR zvani Metalac metalski radnik, voa os
tataka partizanskih bandi, organizator ubistava i terora u srezu ram
skom. Ranjen od strane vladinih odreda 26. V. 1942. god. u selu Kur
jaci srez Ramski, kojom prilikom je uhvaen, premeten iz Poarevake bolnice u Pritvoreniko Odelenje dravne bolnice, roen 28.
VI. 1915 godine u Mariki, srez Prijedorski. Radio do 15. X. 1941
god. kao metalski radnik u Vel. Graditu, kada je napustio posao i
otiao u partizane.

322

4. OREVI MIODRAG, uitelj, zvani Mile Palja u Kamijevu srez Ramski. roen 6. X. 1921 god. u Vel. Graditu, srez
Ramski, sin Duana i Leposage, ro. Veljkovi, neenjen, neosu
ivan, nekanjavan, uhapen 5. VI. 1942 god. u koli.
lan K.P.J. od februara 1942 god. uveo ga Velikovi. Od
oktobra 1941 godine do februara 1942 godine bio aMivista. Bio
kurir rasturao letke, radio na organizovanju partija u Velikom Gra
ditu. Krio Peru Stojnia zvani Metalac organizovao ekanja partij
ske veze iz Beograda.
Veza na gore sa Dimitrijeviem, na dole sa Atanackovi Miloradom Kafisom. Priznaje sve.
Sproveden Upravi grada Beograda.

5. BUDIMSKI MIROSLAV, stolar iz Vel. Gradita, sreza Ramskoc, roen 18. VI. 1913 god. u Vel. Graditu, sin Leopolda i Ane, ro.
Brajer, ekog porekla, neoenjen, neosuivan, nekanjavan, niti od
govarao. Uhapen 2. VI. 1942 god. kod kue.
lan K.P.J. o'd avgusta 1941 god. uveo ga Milinkovi Milorad,
profesor iz Vel. Gradita. Bio lan odbora za prikupljanje narodne po
moi. ekao vezu sa partijom iz Beograda, maja 1942 godine.
Veza na gore sa Velikoviem, na dole sa Atanackoviem.
Priznaje sve. Sproveden Okrunom Naelniku Poarevac.
6. ATANACKOVIC MILORAD Kafis svreni ak trgovake
akademije iz Velikog Gradita, volonter u optini, roen 16. XII 1922
god. u Vel. Graditu, sin Tase i Smilje roene Ili, neenjen, neosu
ivan, nekanjavan, i neodgovarao.
Rasturao letke koje mu je dao orevi. ekao partijsku vezu iz
Beograda na lozinku, radio ina organizovanju omladine u Vel. Gradi
tu 1942 god. Uhapen 9. VI. 1942 god. kod kue.
Priznaje sve. Sproveden Okrunom Naelniku Poarevac.
7. GLUMAC ORE, student prava iz Banja Luke, izbeglica, ivi
u Vel. Graditu od jula 1941 god. roen 10. VI. 1920 god. u Bileu, sin
Miladina i Ljubice ro. Glumac, neosuivan, nekanjavan, uhapen 2
juna 1942 godine kod kue.
Bio u partizanskom odredu Velj ka ugoevia oko tri meseca. Od
oktobra do decembra 1941 god. Imao oruje. Uhvaen od ljudi Vojvode
Tribroanina. Pustili su ga Nemci po svedoenju jednog zarobljenog
Folksdojera, da je na silu doveden i da je hteo da bei.
Angaovao orevi Miodraga za sitne usluge, kao na predaju pi
sama i tome slino.
Sproveden Okrunom Naelniku Poarevac.
8. DRAGUTINOVIC SIBINKA, svrena uenica III razreda gim
nazije, sada domaica kod kue u Reici, sreza Ramskog. roena 12.
IX. 1923 god. u Reici, ki Marijanovia Vladislava i Zivane roene a
i, neudata, neosuivana, nekanjavana. Uhapena 31. V. 1942 godine
prilikom dolaska komandi na javljanje.
lan S.K.O.J.-a od 24 maja 1942 god. uvela je Stefanovi Slobodanka, dotle bila samo simpatizerka. Bila kurir, skupljala pomo u nov
cu, odelu i namirnicama za partizane.
Priznaje sve. Sprovedena Okrunom Naelniku Poarevac.

323

9. MILENTIJEViC MILAN sudski pripravnik sreskog suda u Gra

ditu, roen 18. X. 1910 godine u Velikom Selu, sreza Poarevakog, sin
Zivka i Jovane, oenjen, neosuivan, nekanjavan, decembra 1942 god.
odgovarao pred Nemakim vlastima zbog komunistike priredbe. Pod
partizanima ibio 4 dana u zatvoru pa puten, bio lan odbora za pri
kupljanje narodne pomoi u 1941 godini, umnoavao letke u sudu i ra
sturao po ulicama i davao licima. U 1942 godini nije nita radio ma da
ga je Velikovi angaovao za rad.
Brat mu je Vladimir zvani Gandi krojaki radnik, koji je sada
u partizanima, odrava vezu sa njime, uhapen je 11. juna 1942. godine
u Vel. Graditu.
Sproveden Okrunom Naelniku Poarevac.
10. ZIVANEVIC DANICA, radnica iz Vel. Gradita, roena 1. II
1915. godine u Skoplju, ki Dragoljuba i Katice, roena Krsti, neudata, neosuivana, nekanjavana, niti odgovarala.
Verenica Pere Stojnia Metalca od pre 2 godine, radila s njime
zajedno kod Rogoarskog, odravala veze sa njime preko kurira ila i
tamo kod njega. Uhapena 12. VI 1942. godine kod kue.
Priznaje sve. Sprovedena Okrunom Naelniku Poarevac.
11. LEPIC DRAGUTIN, zemljoradnik iz Durakova sreza Ramskog,
roen 14. I 1905. godine u urakovu, sin Janka i Savete ro. Jovano
vi, oenjen, otac 2 dece, neosuivan, nekanjavan, niti odgovarao.
Clan komunistike partije Jugoslavije od aprila 1942. god. uvela
ga Slobodanka i Velikovi, bio na sastancima, skrivao Slobodanku ne
koliko dana, bio kurir, uhapen kod kue 31 maja 1942. god.
Sproveden Okrunom Naelniku Poarevac.
12. MILUTINOVIC SVETISLAV, zvani Tisa zemljoradnik iz Bra
nieva, sreza Ramskog, sekretar kreditne zadruge, roen 14. V 1901.
godine, u Branievu, sin Jovana i Milene, ro. Ili, oenjen, otac 1 deteta, neosuivan, nekanjavan, niti odgovarao.
Odravao veze sa Velikoviem, Slobodankorri, Milojkoviem Miodragom-Dronjom, i Malim. Prikupljao hranu za partizane, dao Dronji optinsku pisau mainu za umnoavanje letaka, prenosio pismo od
Malog Velikoviu. Uhapen 2. VI 1942. god. kod kue. Priznaje delimino i neodreeno.
Sproveden Okrunom Naelniku Poarevac.
13. PETROVI ZlVADIN, zemljoradnik iz Branieva sreza Golubakog, roen 22. V 1920. godine u Branievu, sin ivote i Ivanke ro.
Raji oenjen ima 1 dete, neosuivan, nekanjavan niti je odgovarao.
Uhapen ,3. VI 1942. god. kod kue.
Bio lan aktiva od jesenas. Uveo ga Dronja. Imao puku i predao.
Odravao veze sa Velikoviem.
Sproveden Okrunom Naelniku Poarevac.
14. DINlC DRAGOLJUB, stolarski radnik i zemljoradnik iz SmoIjinca, sreza Poarevakog, roen 19. XII 1917. godine u Smoljincu, oe
njen, ima 1 dete, neosuivan, nekanjavan niti odgovarao. Uhapen 4
VI 1942. god.

324

Javio se na lozinku koju je davao uitelj Velikovi radi dovoe

nja Slobodanke.
Sproveden Okrunom Naelniku Poarevac.
15. GRUJI LJUBOMIR, zidar i vodeniar iz urakova sreza Ram
skog, roen 18. VII 1899. godine u urakovu, sin Filipa i Jane, oenjen,
otac jednog deteta, neosuivan, nekanjavan, nije odgovarao. Uhapen
31. maja 1942. godine kod kue. lan K.P.J. od januara 1942. godine,
uveo ga je Velikovi, krio Milinkovia Milorada profesora koji je ubi
jen kod njega, bio kurir, radio na pomaganju partizana i vrbovao la
nove za komunistiku partiju. Odravao veze sa Velikoviem, Slobodankom i Perom Metalcem.
Sproveden Okrunom Naelniku Poarevac.
16. GRUJI SAVA, zemljoradnik iz urakova, sreza Ramskog, ro
en 26. V 1919. godine, sin Ljubomira i Ikonije roene Lazarevi, uhap
en 31. maja 1942. godine kod kue. Bio kurir, krio Milenkovia, Peru
Metalca po nareenju svog oca.
Sproveden okrunom Naelniku Poarevac.
17. STOJIEVI DRAGUTIN, zvani Mika zemljoradnik iz Kise
ljeva sreza Ramskog, roen 1900. u Kiseljevu, sin Stojimira i majke 2ivane, ro. Stevi, oenjen ima troje dece, neosuivan, nekanjavan,
uhapen 12. VI 1942. godine kod kue.
Krio kod sebe Milinkovia oko 15 dana, bio kurir, kod njega odr
avao nekoliko sastanaka Velikovi, Slobodanka i dr.
Sproveden Okrunom Naelniku Poarevac.

328

329

330

331

332

333

334

335

33d

338

339

SMELO
Smelo za crvenim znakom
Sad napred drugovi svoj!
Za prvim svetlosti zrakom.
Svi za slobodu u boj.
vrste su radnike grudi
vrst neka nam bude lik!
Bratstvo, sloboda svih ljudi
Brae na borbeni klik.
Jugo nas okovi mue,
Plod dugo ve mori nas

Okov kod Moskve ve pue.

Osvete blizu je as.
S verom u radnika prava
Zbijmo se vrsto u red
I protiv ropstva i srama
Smelo u borbu napred.
Monoga pritiska krstom
Kobnoga pritiska breg
Nad celim diimo svetom
Radniki crveni steg.

342

344

REGISTAR LINIH IMENA

Aimovi Milan 121

Adamov Vlada 112
Adanja 25
Ajhman Adolf 22
Aksentijevi Milovan 20, 21
Albano 25
Aleksi uro 9
Aleksi Petar 17
Aleksi Sofija 27
Alimpijevi Mita 176, 177, 260
Alkalaj Olga 27
Almulzino 25
Almulzino Haim 24
Almulzino Vukiea 29
Altarac 25
Amar 25
Ambroi Mati ja 47
Anaf 26
Andruenko 127
Andrejevi Lazar 127
Andri 173
Andri Dragutin Brko 123
Andri Rodoljub 66, 105, 148
Andri Veljko 105
Andri Vojin 14
Anii Jelena 104
Anii Milomir 117
Ankuci Kom eli ja 129
Antal Sabo 48
Anti edomir 84
Areina Ilija 181
Areina Ljubomir 181
Aronovi Raela Sela 27
Arsenijevi Dobrila 207
Akovi Milorad 71
Atanackovi Vojislav 214
Aupic Branko 26
Azanjac Duan 80, 94, 158

Babi Aim 10
Babi Gojko 36, 63, 143, 144, 150,
159
Babovi Spaeni ja Cana 63, 160
Bader Paul 10, 11, 254
Bajevi Lazar 63, 68
Bajevski Vladislav 55
Baji Milo 86, 89, 144, 145,^ 150,
166, 192, 212, 213
Bako Viktorija 219
Baldeanu Vasilij 54
Balmoan Katarina 168
Bandi Darinka 68, 140
Bandi Mileva 68, 140
Barbadet Pjer 54
Barjaktarevi Desanka 67
Baroi-Badnjevi Boana 78, 139
Baruh Bora 27, 206, 208, 209
Basari Milka 219
Bata 127
Batkovi Nikola Muki 165
Bauk Mate 240
Bearevi Boidar Boko 14, 78,
125, 135, 142, 151, 218, 226, 251
Begovi Sima 95, 237, 238
Beker 30
Beli Aleksandar 162, 210
Beli Obrad 104, 105 137, 165, 169,
189
Belovukovi 173
Belovukovi Deva 35, 173
Beljanski Lazar 215
Beme Franc 121
Benkovi Josip Bepo 206, 226
Benvenisti 25
Bijeli Dubravka Aa 207
Bijeli Jovan 207
Bijeli Milo 83
Biorac 159

345

Biranin Mihailo 10
Bjelica Toma 68
Blagojevi Mihailo Mika 59, 80, 84,
85, 168, 176, 177, 214, 260
Blagojevi Milutin 259
Blagojevi Ratko 259
Blagojevi Vera 34
Blan 26
Blaek Aleksandar 49
Blai Radomir 231, 232
Bli 30
Blobel 245
Bloh Aleksandar 183
Boa Luj 53, 102
Bodnarevi Jago 88
Bodnarov Stevan 65
Bogovac Dragoslav 35
Bogovac Milena 35, 200
Bogdanovi Cvetko 117
Bogdanovi Duan 97, 151, 192, 212
Bogdanovi Jelena 207
Bogdanovi Jovanka 135, 137
Bogievi-Gaji Danica 129, 160
Bogievi Pa vie 241
Bogli Grga 47, 202
Bojani Svetlana 96
Brki Desanka 149
Bolbi Eduard 56
Borges Johan 25
Baroi-Badnjevi Boana 68
Borovnik Joef 47
Bosni Jova 16
Boi 180
Boi Nikola 14
Boovi Sava 10
Boovi Zorica 68, 140
Brant 142
Brati Milovan 10
Brdar Milo 125
Budimir Anka 207
Budisavljevi Moma 63, 143
Buha Vasilije G4, 159, 176178
Bukumirovi Srbijanka 150, 183,
207
Bulatovi Nikola 125
Buli MUan 79
Bunovi Safija 128
Buri Olivera v. Cukovi Olivera

346

Cigi ura 217

Crnjak Cvetko 64, 117, 198
Cuci orde 58, 59, 67
Cvetkovi Dragia 15, 70
Cvetkovi Jelena 68, 131
Cakarevi Vlastimir 237
Cali Nada 96
Capek Karei 188
Carapi Radomir 91, 100, 101, 136,
137, 170, 199, 261, 262
Cobanovi Vlada 88, 205, 206
Compari Stevan 127
Cubrilovi Vaso 63, 162
amilovi Svetomir 97, 98, 258
Celi Rosa 191
etkovi Jelena 48, 87, 131
Ciri Jovan 117
Ciii Katica 207
Ciri Mihailo 256
Cirovi Nikola 95, 256
Citi Gvozdeni ja 147

Corluka 86
Cuki Ljubomir 235, 236
uki Mitar 235, 230
Cuki Natalija 235
Cuki Stevan 235, 236
Cukovi Ivanka 68, 187
Cukovi Mirjana 187
Cukovi Olivera 68, 186, 187
Curi Evica 219
Dabi Cveta 67
Dabi Milenko 201
Dabi Miroslav 9
Dabi Radomir 224
Dabi Slobodan 201
Daj 67
Daj Josip 26
Daki Zaga 168
Dako Rozi 51
Damjanovi Dragoslav 58
Damnjanovi Momilo 244247.
249251
Dangi Bogdan 10
Dante 253
Dardi Ilija 133, 150
Davlo Isak 27
Dekleva Gorard 47

Dekleva Joe 47
Delere Juli ja 47
Delhem Johan 54
Deli Savo 112
Delja Branko 213
Demajo 25
Demojorovi 25
Denti Menahem 26
Deroko Aleksandar 206, 208
Devald Tereza 49
Devald Tioma 49
Dimitrijevi Nada 111, 167, 187
Dimitrijevi Roksanda Rosa 133,
207
Dini Drako 126
Dini Duka 78, 132, 160, 207
Dini Milisav 182
Dini Miodrag 78
Divni Maksim Stukica 150
Dobo Ana 259
Dobe Jovan 259
Dohri. Jerko 29
Dobrota Mileva 112, 135
Dohanj Julija 26
Dohevi Duan 257
Doki Pavle 110
Doki Tereza
Doi Gavrilo 223
Dragii Mladen 95
Dragovi Petar 126, 161
Dragutinovi Vukica v. Almulzino
Vukica
Drakoci Ratibor Raitko 49, 127,
225
Drakovi Ratko 161
Dra Boidar 245, 247250
Drenovac Bora 35
Dronja 95
Dudi Dragojlo 34
Dudi Mara 34
Dudi Milovan Mia 34
Dudi Stevka 34
Dudi Vinja 34
Dugalica Duan 35
Dugoevi Natalija 68, 149, 186
Dugoevi Veljko 68
Duhanov Aleksandar 243
akovi Slobodan 242
ekmanovi Timotije 259

Delineo Stefan 47, 63, 80, 8486,

89, 100, 148 149, 166, 212, 250,
262
ermanovi Marija 207
Daj a Ivan 162
ilas Milivoje 47, 99
Doki Ljubica 219
Doki Nada 131
onovi Branko 259
orevi Andr 63
orevi Boidar 65
orevi Duan Kepa 241
orevi Duan Duda 247
orevi Jovan 259
orevi Rade Balance 240
orevi Vladimir Buoni 63
orevi Vojin 63
orevi arko 17
orevi Zivojin 162
ukanovi Milan 112
ukanovi Milan 135
urevi Stevan 201
uri Mileva 67, 147
uri Milo 162
uri Zora 190
uri Olga 259
urii Tanja 131, 204
urii-urevi Slav ka 131, 204
urkovi Milena 207
urovi Milan 185
Deferson 211
Devadi Nikola 123
Duverovi Jelisaveta 34
Duverovi Nikola 34
Duverovi 01ga34
Efraim Mika 30
Erman 123, 124
Ekenazi 30
Eugen 114
Everding 142
Fapi Aleksandar 231
Farago ore 26
Farka Vjekoslav 15
Fili.povi Dragutin 153
Filipovi Duan 69, 79
Filipovi Gvozden 233
Filipovi Hamid 35

347

Filipovi Sulejman 35
Filipovi Vlasti mir 112
Finci 25
Fogaro arko 56, 8487, 8992,
101, 168
Frajdenfeld 25
Frajdenfeld Dora 27
Franeski Pranja 215217
Frausenhover Franja 49
Fridrih Vili 75, 87, 89, 91, 101,
130, 143, 148, 165, 214, 216
Frike 7
Fuks Vilhelm 23
Gaea Vladimir 63, 64
Gajger Jovan 27
Gaji 138
Gaji Doa 172
Gaji Petar 11, 12
Galovi Anelija 143, 133
Gareanin 97
Gradinovaki Pera 166
Gavrilovi Seka 240
Gai Jovan 14, 15
Geldman Marija 181
Georgio Markos 51
Geri Radomir 69, 83, 111, 125
Gigi ura 261, 262, 264
Glavadinovi Mata 65, 95
Glibo Jolanda 53
Gligori Velibor 63, 257
Glii Venceslav 16, 32, 38, 39, 41,
253
Gnjadecki Jan 55
Gnjadecki Zigmund 55
Goja 96
Goldtajn 83
Golijan 68, 78
Golubovi Aleksandar 132
Gotlib 30
Gozes 25
Gradi Divna 136
Gregoran Marijana 141
Grgaevi Jaa 202
Grgurovi Milica 88, 133
Grinberger 26
Granski Vladislav 26
Gris 25
Grisogono Prvoslav 162

348

Gromiko Nikolaj 49
Gros Armin 26
Gros Bernard 49
Gros Ignjat 26
Grujii Radan 14, 48, 78, 142, 151
Gruji Sava 14
Grundl Dragoslav 259
Grundl Jozefina 259
Gudelj Radovan 104, 105, 137, 138,
172, 187, 189, 263, 264
Gustav Mikail 53
Gutman 26
Gutri Vladislav 55
Gvozdi Steva 213
Hadson 12
Hadi-Jovanovi Gligorije 65
Hajdrih Rajnhard 22
Hansel Ernest 245
Haramina Vilim 75
Hautazen Kristijan 54
Helm Hans 23
Heniig 88
Herd Morie 25
Hercog 26
Hilda 68, 158
Himler Hajnrih 12, 32
Hitler Adolf 12, 13, 253
Hogan Hektor 56
Hogevord Artur 56
Hosier Martin 31
Hrubik Mia 49
Igni Miodrag 15
Ignjatovi 122
Ignjatovi Mila 133
Ignjatovi Miodrag 77, 78
Ikonov Pavle 123
Ili Mihailo 86
Ili Vojislav 213
Ini 55
Isakovi 25
Itvan. er 49
Ivanov Aleksandar 53
Ivanovi Milutin 247
Ivi Ivan 165
Ivkovi Angelina 36
Ivkovi edomir 36
Ivkovi Darinka 36

Ivkovi Ljubomir 36
Ivkovi Mile Cust 63. 160
Ivkovi Milorad 36
Ivkovi Milutin 216
Ivkovi Miodrag 36
Ivkovi Slavoljub 136
Ivkovi Vojislav 36
Jagodinac Sanda 150
Jakovljevi Ivan 240
Jakovljevi Janako 231
Jakovlsjevi Miodrag 30, 188, 260
Jakovljevi Zlativoje 247, 249, 250
Jaki Amalija Alma 129
Jaki Tihomir 13
Jambriek Katarina 35
Jambriek Milivoje 36
Jandrijevi Anka 135, 136, 220, 240
Jankovi Janko 64, 117, 198
Jankovi-Velimanovi Nada 67, 68,
128
Jan jato vi 25
Janula Karol 55
Jaroi 206
Jeftd 214, 231
Jeftovi Dragan 236
Jeremi Moma v. Jeremi Boa
Jeremi Boa 141, 148
Jeremi Nataa 207
Jerkovi Duan Duko 125, 211
Jesen j in 183
Jeuldin Fedor 54
Joci Vida 212
Joka Pero Banovac 247
Jontovi Ilona 35
Jontovi Rudolf 35
JosU Adolf 116
Jovanka 96
Jovanovi v. ilas Milovan
Jovanovi Branislav Brana 35, 36,
104,
172, 173, 222, 228230
Jovanovi Branko 149
Jovanovi Danica 35
Jovanovi Dragoljub 260
Jovanovi Dragomir Dragi 14, 17,
65, 103, 118, 124, 125, 135, 142,
207, 262
Jovanovi Duan ua 117, 159, 207,
229

Jovanovi ore-Jarac 35, 200

Jovanovi Hristina 35
Jovanovi Jovan 113
Jovanovi Joca 125
Jovanovi Luka 95
Jovanovi Mija 160, 185
Jovanovi Milija 70
Jovanovi Mira-Jaza 193, 204, 206,
207, 213
J ovano vi Miroslav 35, 36, 172, 173,
229, 230
Jovanovi Olga 72, 207
Jovanovi Olga M. 132, 193
Jovanovi Olga T. 153
Jovanovi Petar 117
Jovanovi Sojkica 68
Jovanovi Stojan v. Milanko Stevan
Jovanovi Velibor 95, 112
Jovanovi Veliko 112
Jovi Bosa 150
Jovi Desanka 126
Jovi Jovan Izolater 111
Jovi Radmila-Malecka 68, 128
Jovi Slobodan 259
Jung Herbert 68, 81, 8891, 128,
146, 147, 158, 220, 246
Jurak Paula 12, 136, 204, 206, 207,
213
Juri van 237, 238
Juri Petar 238
Jurka Nikolau 54
Kabiljo 25, 30
Kalabi Nikola 97
Kalapi Ivan 47
Kaloera Niko 47
Kanaki Svetislav 259
Karaii Neeljko 237, 238
Karakaevi Nevenka 188, 204, 220,
240
Karaklaji Milan 261, 263
Karamatijevi Piva 209
Karanovi Nikola 206
Karaoglanovi Isak 25
Kari 25
Karii-Baji Nevenka 144, 145,
153,
166, 219, 220, 240, 264
Katani Sinia 86
Kemper 120

349

Kisel Georg 116

Klod Rene 53
Kneevi Nikola 153
Kobiljski Milan-Lala 74, 78, 80, 86,
101104, 107, 122, 165, 187, 191,
260
Koen 30
Kojii Mia 48, 242
Koji Ana 91
Kokan v. Kopel Jozef
Kokolini Dan-Marija 52
Kolendi Petar Pero 47, 162, 202
Kompanjec Sergej 49, 95, 127, 128
Kon 25
Konfino 25
Konstantinovi Draginja Dada 208
Koniti Dragia 66, 148, 165
Kopel Jozef 31, 32
Kopel Klara 31, 32
Kora Manoj lo 7, 8
Kora Nikola 65, 95, 119, 166
Kosa 96
Kosanovi Velimir Velja 83
Kosanovi Velizar 141
Kasmajac ore 64, 66, 71, 100,
124, 125, 128, 139, 159
Kosanovi Nikola 211
Kosti B. 19
Kovaek Vili 245
Kovaevi Boidar 162
Kovaevi Kristina 132
Krift 243
Kranji Maksim 127
Krasovi Olga 88
Kraus Gustav 6, 27
Kriger Peter 32, 57, 59, 75, 78, 87,
92, 101, 102, 105, 107, 112, 130,
136, 137, 139, 142, 143, 145147,
149, 151, 152, 173, 176, 190, 201,
214216, 238, 261
Kriger Valentin 75
Krol Alojz 128
Krsti 165
Kri Aleksandar 29
Kri Mira v. Papo Laura
Krupe Vara 193, 195
Kulenovi Hakija 206
Kulenovi Ned im 157
Kumanudi Anka 72, 126, 128, 132,
137, 138, 262, 264

350

Kumar Sran 47
Kunce 11, 253
Kurtege Irina 30
Kui Rade 231
Kuzrni Ceda 185
Latkovi Aleksandar 212, 213
Latkovi Vido 47
Lauevi Voja 223
Laza v. Andrejevi Lazar
Laza-opa v. Nikoli Lazar
Lazarevi-Vasiljevi Jelena 72, -59
Lazi Gordama 212
Lazi Kosara 261, 264
Lazovi uro 173
Lazovi, Grujo 68
Lazovi Vera 68
Lazovi Veseiinka 136, 173
Lebedov Aleksije 127, 162
Legof Viktor 54
Legno 2ak 54
Leko Aleksandar 162
Lenard Ljubomir 67, 108
Lenardi Nino 47
Ler Aleksandar 25
Leti Jeldca 136, 137
Levakovi Karlo 51
Levi Kurt Avram 27
Levi Haim 25
Levi Isailo 249
Levi Josif 25
Levi Oto 28
Levi Paul 249
Leaji Desanka 153
Liper Herman 25
Lisjak Janko 47
Lonar Danica 150, 207
Lonarevi Teodora 207
Loa Franjo 26
Lui Biorka 213
Luka Karlo 48
Luka Vilmo 48
Lunginovi Dragoljub 125
Ljoti Dimitrije 5, 6, 19
Ljubisavljevi Zivojin 16
Ljumovi Blagoje 165, 175, 226
Maarevi Zivko 33, 58, 62, 65
67, 70, 75, 126, 140, 141,

Majsner August 16, 17, 108, 120,

142
Majstorovi Nadeda 136
Maksimovi Boa Kundak 222
Maksimovi Steva 182
Masleev Milan 128
Malivuk Zagorka Zaga 67, 160, 186,
213
Mandilovi 25
Manojlovi Nikola 153
Manti Jozef 6, 10
Mari Julija 68
Mari ivota Ua 239
Marija Katica 219
Marinkovi Draginja 132
Marjanovi Dragi 65
Marjanovi Filip 62, 71, 72, 100,
129
Marjanovi Predrag 108, 113
Markievi Sredoje 161
Markievi Velimir 161
Markovi Boidar-Metaiiac 63, 65
Markovi Milan Mia 162, 212
Markovi Mileva 133, 143, 207
Markovi Milica 219
Markovi Sava 8, 236, 237
Markovi Zivan 112, 231
Maslea Danilo 53, 60, 75, 81, 84
86, 91, 144, 152. 171, 178, 214,
227, 262, 264, 265
Mai 25
Mateji Boba 190
Mati Milovan 58, 78, 140
Mati Vidosava 219
Matijevi Milo-Mra 63, 126
Marjanovi Jovan 12, 13
Mauzer Dura 228
Mauzer Milam-Maca 227, 228
Mauzer Voja 228
Mazanjanin Andrej 234
Medan Vasilije 128
Medina Haimo 112
Melamed 25
Mii Milomiir-Miina 70, 81, 82,
177, 202, 206, 210, 261, 263, 265
Mii Mirjana 68
Mii Rahela 86- 138
Midi Voja 211
Mihailovi Boa 125, 140

Mihailovi Dragoljub-Draa 59,

1221, 34, 38, 39, 52, 65, 72,
154,
166, 185, 226, 250, 258
Mihailovi Katarina 130, 132, 167
Mihailovi Lepa-Opika 131
Mihailovi Mihailo-Frka 63
Mihailovi Zivan 238
Mihajlovi Stana 135, 150
Mihailovi Vukosava 219
Mihalj Servo 48
Mihaljica Milica 141, 184
Mijatovi Slavko 69, 126
Mika Prskalo v. Blagojevi Mi
hailo
Miki v. Niki Branko
Miladinovi Anelko 117
Milan v. Trifunovi Milan
Milanko Stevan 222, 256
Milanovi Boidar 17
Milanovi Mileta 206, 213
Milanovi Peter 65
Mileki Aleksandar 14
Milenkovi Boa 58, 217
Milenkovi Branislav 66, 157, 175
Milenkovi Duan 182
Milenkovi Radmila 188
Miler 21
Miler Pavle 26
Mileti Vera 158, 159, 176
Milievi Miodrag 247
Mili Miodrag 95
Milin Dragomir 36
Milin Svetislav 120, 134
Milinkovi Radomir-Dek 14
Milivojevi Petar Pera 113, 206,
211

Milojevi Miloje 162, 201

Milojkovi Dragoslav 249
Miloradovi 219, 240
Miloav 89
Milosavljevi Gospava 88, 204
Milosevic Milo 241
Miloevi Radmila 183
Miloevi Velja 202
Milovanovi Jeldca 126
Milovanovi Jovan 64
Milovanovi Peanac Kota 57,
12

Milovanovi Mileta 195, 196, 198,

199

351

Milovanovi Nikola 14, 15, 19

Milovanovi Ruica 148
Milutinovi Radomir 227
Milutinovic Vera 135
Miljevi Vladimir Budo 232
Mini Dragoljub 34, 37
Mini Milka 241
Mini Milo 34
Mirevi Mira 68
Mii Bogoljub 112
Mikovi Vojislav 162
Miitrovi Aleksandar 238
Mitro vi Lepa 132
Mitrovi Mitra 208, 224
Mitrovi Nikola 132
Mitrovi Ratko 68, 78, 133
Mitrovi Stefan 133
Mitrovi Vukica-unja 48, 126, 133,
160
Miitrovii 133
Mladenovi Milan 35
Mladenovi Tanasije 35
Mladenovi Ljubomir Ljuba 70,
71, 95, 159
Mocart 162
Mor 260
Mrda Milan 78
Mrkui Trifun 208
Mauevi Ivanka 83, 158, 224
Munk 26
Musolini Benito 13
Muti Katarina 132
Naevi Stanica 67, 68, 140, 141,
187
Na Ilonka 91
Naftali 26
Nahimijas 25
Nakvasil Adolf 49
Nauzarevi Mita 235
Nedeljkovi Milorad 263
Nedeljkovi Nana 149
Nedeljkovi Raka 14
Nedi Ivanka 68, 111, 112, 148, 158
Nedi Milan 57, 10, 11, 19
Nedi Neko 226
Nea 215
Nekovi Blagoj e 27
Nekovi Milutin 162
Nevajdi Jovanka 135

352

Nikevi Maa 133

Nikezi Marko 35, 69
Nikezi Petar 35, 37, 69, 89, 100,
105, 137, 143, 212, 260262
Niki Branko 180
Nikitovi Miodrag 207
Nikoli Jelica 187, 188
Nikoli Lazar-Copa 60, 171
Nikoli Stevan Sitevnik 165, 206,
213
Nikoli Todorka 219, 239
Nikoli Vitomir Vici 239
Nikoli Vojin 239
Nisim 25
Noj bah er Herman 19
Novak Eifrida 53
Novak Viktor 47, 162, 210
Novakov Ljubica 133, 151
Novakovi Boko 209
Novakovi ore 8
Novakovi Miodrag 127, 128
Obradovi Ilija 70, 148
Obradovi Mirjana v. Dini Duka
Obradovi Zora 136
Obradovi Zika 79
Odovi Orvoslav 14, 100
Oklobdija Nada 183, 186, 187, 259
Opaina Vojinka 135
Orelj Ilija 165, 226, 227
Orekovi Julka 128, 186
Orekovi Rajka 207
Ostoji 96, 97
Ostrovski 140
Paji David 233
Paji Vlatko 233
Palmer 90
Palji Borivoje 243
Papakoa Slobodan 78
Papo Laura 29
Paramos Ilija 14, 91, 142
Parenta Gordana 259
Paripovi uro 171, 179, 233, 234
Paro Aron 26
Pai Nikola 226
Pai Nikola (uniuk) 226, 227
Paveli Ante 13
Pavievi Sava 180

Pavliek Stevo 207

Pavlovi Drinka 72, 131
Pavlovi ura 57
Pavlovi Petar 95
Pavlovi Stevan 14
Pavlovi Vladislav 162, 163, 201,
202

Peovndk Zora 220, 240

Peki Stipe 202, 206, 207, 209, 210
Petoovi Milisav 259
Pene Herman 243
Prii Milora 140
Petkovi Vlastimir 14, 15
Periz Pjer 54
Pertot Vladimir 47
Pei Anka 136
Petkovi Dragoljub 166
Petkovi Vlastimir 14, 15
Petranovi Branko 6, 12
Petrainovi 122
Petrov Dragica 129
Petrov Olga 67, 88, 129, 160, 193
Petrovi Aleksandar Saa 91
Petrovi Dejan 63
Petrovi Desanka 67, 149
Petrovi Dragi 207
Petrovi Olga 207
Petrovi Duan Sane 200
Petrovi Ilija 161, 225
Petrovi Kota 112, 135
Petrovi Marisav 118
Petrovi Milan 1190
Petrovi Mina 200
Petrovi Njego 48
Petrovi Olga 207
Petrovi Ratimir 207
Petrovi Slavka 135, 168, 207
Peitrovi Sreten 125
Petrovi Veljko 162
Petrovi Vlastimir Carevac, 71,
139
Petrovi Voja 78, 122, 123, 140
Petrovski Feliks 55
Pijade 25
Pijade Buki 81, 8487, 89, 92, 102,
212, 219
Pijade Moa 208
Piri 63
Piroanac Vojka 96

23

Plavki Petar 141

Pjerari uzepe 52
Pleevi Angelina 35
Pleevi Ceda 35
Polak Dan 30
Polak Dina 30
Polgar Andrija 48
Popadi 157
Popovi Andelija 259
Popovi Branko 162
Popovi Evgenija 34
Popovi Jelena 68, 154
Popovi Jovan 13
Popovi Koa 34
Popovi Kota 112
Popovi Milentije 34
Popovi Slavia 79
Popovi Zora 68
Popovi-Parezanovi Olivera 207'
Potonik Doni 56
Potonik Eia 86
Pribievi Adam 260
Prini Nikola 47
Prodanovi Borislav 35
Prodanovi Jaa 35
Prodanovi Colatovi Milica 86Proki Milijana 135
Proti Aleksandar 95
Pruevi Ramiz 69, 149
Pulja Imer 35
Raki Marija 47
Radakovi Petar 160
Radievi Vladimir 9
Radi Divna 71
Radi Ugljea 71
Radii Vojin 117
Radobolja Mia 150, 151
Radoji Milutin 196
Radojevi Milutin 77, 170, 171
Radojkovd Vidosava Vida 136, 13T,.
207
Radosa vi jevi Andr 184
Radosavljevi Milo-Pra 70, 169,,
185
Radoevi Jovanka 141
Radoevi Slobodan 224, 225
Radovanovi Dara 207
Radovanovi Dragi 151, 214

353.

Radovanovi Jovan 95
Raovanovi Ljuba 260
Radovanovi Miladinka 100
Radovi Marko 231
Radovi Radomir Raca 157
Radulaki Milica 132, 153
Dadulovi Milanka 36
Raji 165
Rajevi Milomir 62, 125
Rajkov Nedeljko 79
Rajkovi Mila 128
Rajkovi Radmila 68, 136, 137, 158,
i68, 207
Rajkovi Vladimir 64
Ramih Albin 47
Rani Bono 240
Rankovi Aleksandar 34, 168
Rankovi Mili 11, 140
Rastovac Dobrila 32, 72, 220, 240,
265
Razencvajg 26
Rebra Anela 240
Reves Duan 26
Reves Hinko 26
Ribar Lola 68
Ribnikar Vladislav 210
Rika Rudolf 52
Risti Petar 64, 159
Risti Vojislav 11
Roi Dragan 108, 109
Romano Jaa 22
Rumen Darinka 136, 137
Ruso 25
Ruso Marko 26
Rua 130
Sabitaj 25
Sadar Dragutin 260, 263
Sandulovi Jovan 64
Sarap 55
Sari Manja 261, 263
Satler 142, 245
Savi Sloboanka 206
Savi Zivan 181
Sekelj Andrija 30
Sekuli Slobodan 63, 128, 161, 226
Selakovi Zora 207
Servantes 162
Simi 83

-354

Simi Aleksa 235

Simi Radoj ka 135
Simovi Ljubica 220
Sineli Radivoj 168, 169, 261, 262
Singer 25
Smiievski Vera 46, 220, 240
Smiljani Milutin 69, 126, 161
Smiljevi v. Smiievski Vera
Smit Leonard 56
Smodlaka 86
Smodlaka Vojin 47
Sokolova Vera 150
Sokolovi Gligorije 259
Sokrat 157
Solomon 25
Solomon Franc 47
Solunac Radojica 113
Spalevi Lazar 114, 227
Spasi Stojan 10
Spiri Slobodan 65, 95
Sred oj evi Branka 241
Sremac Stevan 188
Staljin 145
Stamenkovi Boidar 64, 126, 148,
224
Stamenkovi Leposava 134, 151,
207
Stamenkovi Trajko 16
Stamenkovi Vasilija 68, 96, 147
Stamenkovii 133
Stani Slobodan 146
Stani Nada 82, 83, 132, 183, 184,
220

Stanii Ljubica 35
Stanii Milorad 35
Stanii Novak 35
Stankovi Milica 68, 96, 144
Stankovi Sinia 63, 8991, 100,
150,
162, 262
Stanojevi Nikola 11
Stanojevi Zivka 220
Starevi Mileva 132
Stefanovi-Zivkovi Duica 68, 141
Stepanovi Jaa 239
Steva 173
Steva v. ompari Stevan 127
Stevanovi Ana 259
Stevanovi Petko 95
Stevanovi Stevan 227, 259
Stijovi Risto 206, 210

Stojadinovi Ratimir Ratko 211,

212

Stoj ano vi Ivanka 129

Stojanovi Svetomir Sveta 50, 75,
159, 168, 179, 182, 183, 197, 198
206, 227, 265
Stojanovi Zivan 62, 175, 183
Stoji Milorad Mia 160, 161
Stojisavljevi Jovan 68, 78
Stojkovi Alinka 219
Stoki Nikola 62
Stokua Nikola 69
Stranjkovi Dragoslav 15
Strugar uro 48
Struinski Mihael 55
Suboti Slobodan 10
Suji-Jo'nanides Velinka 58, 86,
105,
106, 132
Sulija Marsel 54
Svetel Ivan 54, 169
Svetina Stefan 47
Sahovi Ksenofon 162
arnesonov Natalija 30
Seki Mili 250, 251
edevil Andre 54
edevil Zak 54
Sefer 245, 254, 262
egrt Stevan 95
egula Janko 55
Serbanovi Jovan 35
Serbanovi Paun 35, 36
Skaipin Alojz 47
kara Radomir 108, 113
mit Lako 150
najder Radmila 135, 137, 207
oji Ruica 128
or Vladimir 69
partalj Luka 14
picer Elizabeta 31
picer Irma 31
picer Ljudevit 31
picer Rudolf 31
rajber 30
tajn 30
tegman Hans 244, 247
ternhajm 30
tok Pavle 10
trausberger 30
tulovi Vladimir Budo 232, 233

23*

umaher 107
uput Milena 219, 240
vabi Milorad 261, 262, 264
vec Karloa 52
Tempi Gustav Vilhelm 245, 248
Teofilovi Aleksandar 112
Terens Luj 54
Terzi Marko 150
Teanovi Damjan 10
Tei Mitar 117
Tito Josip Broz 149, 196, 199
Todorovi Aleksandar 71
Todorovi Jovan Jova 66, 70, 95,
101, 211

Todorovi arko 14
Todorovi Zika 39
Todorovi Zivan 70
Todosi Selimir 234
Tomaevi Dragomir 14
Tomi 100
Tomi Cvetko 63
Tomi Ljubica 95
Tomi Milka 136
Tomi Sima 242
Topalovi Milo 35
Topalovi Sibinka 35
Topalovi Vuko 35
Trajkovi Miroslav 63
Topalovi Zivko 260
Trajkovi Sloboda 129
Trajkovi Svetislav 63
Trajkovii 129, 133
Trbojevi Mile 112
Trbojevi Velimir Veljko 64, 79,
165
Trifunac 166
Trifunovi Milan 66, 79, 103, 107,
132, 144, 147, 148, 191, 251
Trifunovi Miroslav 15, 39
Triipkovi Danica 167
Tucovi Dimitrije 208
Tufegdi Nevenka 188, 190
Tumbatovi Radomir 71
Tumin Zora 68
Tupamjanin Lazar 181
Turk Aleksandar 128
Tumbatovi Radmila 71
Turudija Stanko 258
Turner Harold 25, 32, 116

355

Tutunovi Voja 75, 143, 145, 151

Tuvi 30
Uskokovi Milena 86
Uskokovi Slobodan 125
Uzelac Duan 162
Vagi Zivko 218
Valter 109
Vanderbue Marija 54
Varjaki Jelena 129
Vashler 30
Vasi Jelena 104
Vasilija 128
Velaevi Bogdan 161
Velebit Ljubica 141
Velji Slavko 71
Veljkovi Vidosava 219
Veljkovi Zorica 27
Verbalov Vera-Gooonja 224
Vere Ante 240
Vidakovi Mato 68, 224
Vidi Dragia 238
Vidro Mihael 55
Vilimanovi Angelina 35
Vilimanovi Milica 35
Vilimanovi Momilo 35, 132
Vig 30
Vincent Oto 23
Vitorovi Aleksandar 38
Vlahovi Uro 108, 117
Vlai Dora 96, 201
Vranjeevi Zdravko 69
Vuini Petar 125
Vukovi Aleksandar 239
Vukovi Momilo 239
Vukovi Olga 136
Vuo Aleksandar 66
Vujanac Vojislav 15
Vuzkovi Svetozar 9, 36, 5758,
64, 73, 75, 78, 83, 85, 8794,
97100, 102, 103, 105, 117, 118,
124, 126, 128, 130, 133136, 139,
141143, 145151, 159, 165, 168,
174177 183, 186, 187, 189, 190,
199, 214216, 218, 228, 235, 238,
251, 252, 260, 261

356

Vujovi 86
Vukainovi Vule 9
Vukevi Lazar 126, 175
Vukoti Nikola 148
Vukovi Marko 69
Vuksan Nada 153, 190, 213
Vuksanovi Dragoljub 209
Vuksanovi Novka 96, 168
Vuli Nikola 162
Vuli Nevenka-Sele 68
Vulovi Petar 105
V urster 110
Zalad Obrad 64, 66, 128, 159
Zeevi Bogoljub 14
Zeevi Ivanka 68
Zeevi Radoslav 149, 250
Zelenika Veselin 9
Zonenajn 25
Zoiri Milica 67, 210, 212
Zrenjanin arko 89
Zuber Marko 89
Zuharski 55
Zuzori Cvijeta 202
Zak Milo
Zari Desanka 136
Zeravevi Vladan 9, 13, 70, 94,
145, 167
Zeroa Zor 53
Zika 214
Zili Milan 70
Zivadinovi eda 127, 128, 159,
163
Zivanovi Jakov 153
Zivanovi Marko 88
Zivi Jovan 64
Zivanovi Milja 220
Zivkovi Miodrag 13
Zivkovi Sveta 260
Zivojinovi Dragovan Crni 161
Zorga Jakob 47
Zuhina Klaudije 183
Zujovi Milan 86
Zurul Aleksandar Saa 165, 206,
236
Zurul Tamara 236
Zuek Ljubica 207

SADRAJ

OSTALE GRUPE BANJIKIH ZATOENIKA

Pristalice ravnogorskog pokreta u Banjikom logoru .
.
.
.
Genocid prema Jevrejima i Romima...................................................................22
Taoci...........................................................................................................................33
Lica uhvaena u racijama.......................................................................................37
Dirisovci (itari).......................................................................................................41
Kriminalci.................................................................................................................43

NACIONALNI SASTAV BANJIKIH ZATOENIKA

Jugoslovenski internacionalni karakter logora.................................................45
Jugoslovenski narodi i narodnosti...................................................................... 46
Stranci u Banjikom logoru...................................................................................50
IVOT I SMRT BANjlCKIH ZATOENIKA
Dolazak.................................................................................................................... 57
Raspored po sobama..............................................................................................61
Pljaka zatoenika i njihovih porodica.............................................................. 74
Higijenske
prilike............................................................................................ 79
Logorska ambulanta...............................................................................................84
Ishrana....................................................................................................................... 92
Logorski reim......................................................................................................... 98
Pogubljenja zatoenika..................................................................................... 106
Stratite u
Jajincima........................................................................................114
Streljanje u
Marinkovoj bari i na Novom groblju .
.
.
.
116
Streljanje izvan Beograda......................................................................................117
Broj streljanih zatoenika......................................................................................119
Znaajnije odmazde................................................................................................123
Streljanje u Skeli: 15. avgusta 1941.
godine..............................................123
Martovske odmazde 1942. godine......................................................... .......
126
Majske odmazde 1943. godine..............................................................................130
11. septembar 1944. godine..................................................................................135
Prozivke i odgovori.................................................................................................139
Otpor teroru..............................................................................................................152
Politike aktivnosti................................................................................................. 153

357

Organizovano slanje paketa. Veze s gradom.................................................... 180

Kulturni ivot......................................................................................................... 182
Pesme pevane i spevane u logoru na Banjici.................................................... 191
Rukotvorine i razonoda......................................................................................... 202
Likovno stvaralatvo...............................................................................................206
Logorska radionica..................................................................................................213
Radovi izvan logora i bekstva s radova..............................................................217
Bekstva s radova...................................................................................................... 224
Uklanjanje tragova zloina....................................................................................242
Transporti iz Banjikog logora.............................................................................251
Poslednji dani i rasformiranje logora................................................................. 259
PRILOZI.............................................................................................................
REGISTAR LINIH IMENA

267
337

SIMA BEGOVI
LOGOR BANJICA 19411944.
2

Izdavai
INSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJU
Beograd, Trg Marksa i Engelsa 11
KIZ MARKETING-PRES
Beograd, Trg Marksa i Engelsa 11
Za izdavaa
Dr Petar Kaavenda, direktor
Slobodan Milovanovi, direktor

Lektor
Milorad Simonovi

Registar
Ljiljana Mati

Likovno reenje
Stevan Vujkov

Tehniki urednik
Svetko Relji

Korektor
Jovica Boji

Tira 2.000 primeraka

Prvo izdanje

tampa
GRO KULTURA, OOUR tamparija Kultura, Beograd, Makedonska 4

CIP y
,
940.547.2(497.11)
,
Logor Banjica : 19411944. / Sima Begovi. [1. izd.].
Beograd : Institut za savremenu istoriju, 1989. . ; 21

2. 1989. 356 . Biblioteka Stradanja i otpori ; 7)

ISBN 86-7403-030-0
: a. ( )