Antropologija Za Pocetnike

Antropologija za poetnike
Studenti etnologije i antropologije buduim studentima
Izdava: Klub studenata etnologije i antropologije (KSEA), ika Ljubina 18-20, Univerzitet u Beogradu Filozofski fakultet
Tira: 500 primeraka
Urednica: arna Brkovi
Izdavaki saveti i prelom: Milo Milenkovi
Recenzija: Jana Baevi
Likovni urednik: Marko Markovi
Publikacija se moe nai na adresi: www.ksea.org.rs
Publikacija je objavljena uz pomo

MINISTARSTVA NAUKE REPUBLIKE SRBIJE
kao deo programa Promocije i popularizacije nauke.
SADRAJ
Uvod: ta je uopte Antropologija za poetnike?
Antropologija i film
Antropologija i EU
17
Antropologija i knjievnost
27
Antropologija i nacija
35
Antropologija i ples
45
Antropologija i politika
61
arna Brkovi
Uvod: ta je uopte Antropologija za poetnike?
Pred vama se nalazi publikacija ija je osnovna svrha da antropologiju

priblii poetnicima. Antropologija je drutvena nauka koja u javnosti
ima vie imena etnologija, socijalna antropologija, kulturna antropologija, socio-kulturna antropologija, etnografija. Iako postoje odreene,
pre svega istorijski i institucionalno stvorene, razlike izmeu svih ovih
imena, itatelji i itateljke publikacije ne bi trebalo da obraaju panju na
njih.
Kakva je antropologija koju pokuavamo da pribliimo ovom publikacijom? Autorke i autori su sami birali teme i nenamerno, iako verovatno ne i sluajno, tri teksta su posveena umetnosti, a tri politici. Antropologija se esto kree upravo u tom meu-prostoru. Ovde predstavljeni tekstovi su skice za razumevanje i uputstva za pomalo neuobiajno
posmatranje razliitih domena stvarnosti. Iz njih ete moi da saznate da
se antropologija nekada bavila istraivanjima udaljenih grupa ljudi, ali i
da danas proizvodi vana saznanja o savremenim drutvenim procesima.
Nai zamiljeni itaoci i itateljke pohaaju osnovnu i srednju kolu, ili
se bave nekim drugim drutvenim i prirodnim naukama, ili su zainteresovani za izbor profesije svoje dece, ili upravo odluuju koji projekat
intervencije u drutveni ivot Srbije treba podrati, moda prosto trae
ta e itati u narednom periodu, a moda se nalaze u vie opisanih situacija istovremeno.
Na kraju svakog teksta na stranicama koje slede nalazi se kratak spisak
knjiga i radova koji mogu biti korisni ukoliko vas interesuje neka od
predstavljenih tema ples, knjievnost, film, Evropska unija, nacija ili
politika.
Klub studenata etnologije i antropologije
Antropologija za poetnike je nastala kao deo programa popularizacije i promocije antropologije koji sprovodi Klub studenata etnologije i
antropologije, a podran je od strane Ministarstva nauke Republike Srbije. U okviru istog programa, lanovi Kluba su organizovali jednodnevni seminar za srednjokolce na Filozofskom fakultetu u Beogradu pod
nazivom Antropologija?, objavili trei broj studentskog antropolokog asopisa The POST, u saradnji sa Bibliotekom grada Beograda organizovali promociju antropolokih knjiga objavljenih tokom 2007. godine, postavili sajt (www.ksea.org.rs) na kome moete proitati radove iz
asopisa The POST, i nai druge zanimljive stvari.
Uivajte!
Ivan ivi
ANTROPOLOGIJA I FILM
Iako se film kao ozbiljan predmet antropolokih izuavanja nametnuo
tek krajem XX veka, veza izmeu antropologije i vizuelnih medija znatno je dua i njeni poeci se mogu nai jo u drugoj polovini XIX veka,
mnogo pre nego to je antropologija uopte prepoznata kao akademska
disciplina. Ubrzani razvoj tehnologije fotografije u tom periodu dao je
antropolozima koji su tek formirali svoju nauku medij koji, pod idealnim
uslovima, dostie maksimalnu moguu objektivnost u beleenju podataka. Fotografija im je omoguavala da zabelee dogaaje, osobe, artefakte i sve ostalo to su smatrali neophodnim u svojim radovima, ali i mogunost da se ti materijali koriste u naknadnim istraivanjima.
Daljim razvojem tehnologije, ali i antropologije kao nauke, fotografija je
postala nezaobilazno pomono sredstvo, koje je upotpunjavalo naune
tekstove i prezentacije, dajui im uverljivost i dubinu koju pisana ili izgovorena re nije uvek u stanju da prenese. Fotografija, meutim, nije
uspela da se nametne kao samodovoljno sredstvo antropolokog iskaza,
pre svega zbog svoje dvodimenzionalnosti.
Naime, u analizi vizuelnih medija neophodno je usredsrediti se najpre na
dve stvari sadraj i kontekst. Sadraj predstavlja ono to je na prvi pogled vidljivo i jasno ta je objekat snimanja, u koji enterijer/eksterijer
je taj objekat uklopljen i sl. Sa druge strane, kontekst je tee uoiti i potrebno je utroiti vie vremena da bi se otkrio. On predstavlja priu koju
medij koji posmatramo objanjava ko su osobe ili mesta koja vidimo,
kako su meusobno povezane, kako su se tu nale, ko je i zato ba u
tom vremenu i prostoru odluio da zabelei njihovo postojanje, radnje i
prie i sve drugo to je neophodno da se sazna da bi se dolo do odgovora na pitanje koje je na poetku analize postavljeno. Upravo nemogunost da se kontekst u potpunosti umetne u sam medij dovela je do toga
da fotografija bude shvaena tek kao podrka u antropolokom istraivanju, ali ne i kao celovito nauno delo.
Pojavom filma su drutvene nauke dobile medij koji, po svojoj prirodi,
osim sadraja iskazuje i kontekst dok smo u posmatranju fotografija
uglavnom primorani da sami konstruiemo priu koju ona opisuje, ideja
filma upravo jeste prianje pria koje objanjavaju likove, situacije i njihovu meusobnu povezanost. Naravno, odsustvo naracije u fotografiji
ne treba shvatiti kao injenicu, jer ona nije liena toga, ali u njoj kontekst
nije uvek lako uoljiv niti jasan i, samim tim, podloniji je konstrukcijama i naknadnim reprezentacijama.
Iz saradnje filma i antropologije vremenom se razvila posebna grana
antropologije vizuelna antropologija, kao disciplina koja se bavi analizom
i proizvodnjom vizuelnog materijala u kome ova nauka prepoznaje odreenu vrednost. Moe se rei da su antropolozi meu prvima uoili
znaaj filma u drutvenim naukama, njegove prednosti u istraivanjima i
razliite mogunosti primene.
Robert Flaerti, koji se smatra jednim od utemeljivaa vizuelne antropologije, snimio je 1922. godine film Nanuk sa severa (Nanook of the
North) koji se smatra prvim antropolokim filmom. Flaerti je u potpunosti prihvatio u to vreme potenciranu ideju o istraivakom radu kao
suivotu istraivaa i istraivanog dosta vremena je provodio ivei sa
ljudima koje je snimao, uei njihov jezik i tradiciju, u elji da dobije to
realniju sliku kulture koju je eleo da filmuje. Proizvod su jako emotivni,
ivotni i ubedljivi filmovi koji pruaju znaajan uvid u razmiljanja i ivote ljudi koji se u njima pojavljuju.
U filmovanju kulture je jedan drugi vizuelni antropolog, Sol Vort, otiao
korak dalje u svom projektu Through Navajo Eyes on je, zajedno sa nekoliko svojih studenata, est godina prouavao ivot Navaha u Arizoni
tako to je pripadnicima tog naroda koji se do tada (poetak projekta je
10
bio 1966. godine) nikada nisu sreli sa filmskom tehnikom dao kamere i
nauio ih da ih koriste, bez upuivanja u filmske tehnike i teorije slike,
analizirajui kasnije materijal koji su oni napravili. Rezultat su sedam
filmova koje su montirali Sol Vort i njegovi studenti u kojima se vidi
posve drugaiji pristup filmu kao ideji Navaho su tu ideju shvatili kao
deo sopstvenih ivota u toj meri da je u jednom kadru zabeleeno i ubistvo jednog od njih.
Dobar primer filma koji se moe smatrati antropolokim, iako to nije po
svom opredeljenju, jeste popularni film amerikog reditelja dokumentaraca Majkla Mura Bowling for Columbine. To je film koji na poseban nain,
iako prilino subjektivan i centriran u poziciju autora, koristi drutvenu
teoriju da bi postavio problem, analizirao ga (uz pomo priznatih teoretiara kulture) i ponudio njegovo eventualno reenje.
Igrani film kao predmet prouavanja antropologije javlja se relativno
kasno. Iako su ve od ezdesetih godina prolog veka poela ozbiljnija
prouavanja popularne kulture, uglavnom u radovima poststrukturolokih i semiolokih kola u drutvenim naukama, prvi znaajni radovi o
filmu u antropologiji se javljaju tek pre tridesetak godina. Igrani film,
meutim, i dalje ne nalazi svoje stalno mesto unutar antropologije, uglavnom zbog ideje da se radi o reiranom delu koje ne predstavlja stvarnost ve njenu reprezentaciju i zbog jo uvek vaee podele filma na
dokumentarne (koji mogu biti i antropoloki) i igrane (koji to nisu). Sama ova podela se sve vie naputa, jer je injenica da je objektivni pristup filmovanju kulture esto veoma problematian koncept. Savremeni
teoretiari razliku izmeu dokumentarnog i igranog filma vide pre svega
u tehnici i produkciji, ali ne i u znaenjima koja oni nose. Najekstremnija
moderna tumaenja ne briu samo razlike izmeu dokumentarnih i igranih filmova, ve i izmeu filmova i ivota uopte, posmatrajui film ne
kao refleksiju stvarnosti ve kao izdvojenu hiperrealnost koja nije diKlub studenata etnologije i antropologije
11
rektno povezana sa stvarnou koja nas okruuje, osim kroz znaenja

koja delimo.
Analiza vizuelnih medija nas dovodi u poziciju profesionalnog posmatraa ija glavna odlika mora biti maksimalna mogua nepristrasnost i
pripremljenost za razumevanje razliitih konteksta. Treba imati uvek na
umu da su vizuelni mediji podloni razliitim interpretacijama, ali i da
zbog svoje prirode, koju pojedini teoretiari smatraju identinom ulozi
koju je u istoriji ljudskih drutava imala mitologija, predstavljaju moan
alat za manipulaciju.
Posmatranje, naime, koliko god tako zvualo, nije prirodna pojava, ve
pre svega kulturoloki proces izgraen na naim idejama i predstavama
o objektu posmatranja. Na primer, ukoliko grupa ljudi posmatra fotografiju mladenaca na venanju primer u kome su i sadraj i osnovni
kontekst jasni mi emo dobiti razliite komentare od svakog posmatraa ponaosob, u zavisnosti od stepena njihove bliskosti sa ljudima na
fotografiji (da li su mladenci nai preci, roditelji, poznanici ili potpuno
nepoznati ljudi), pripadnosti zajednici (da li su mladenci iz poznatog
okruenja ili su iz drugog grada ili pripadaju drugoj etnikoj grupi), vremenske distance (da li je fotografija iz vremena koje nam je blisko ili ne)
i sl. Dalje, ako naete staru razglednicu vaeg mesta, vi ete na njoj najpre uoiti promene koje su se desile u periodu od kada je ta fotografija
nastala do danas na ovom mestu se vie ne nalazi park nego poslovna
zgrada, ova fasada vie ne izgleda tako, ovaj spomenik nije danas na tom
mestu, tramvaji vie ne prolaze ovom ulicom samo su neki od primera. Meutim, ako razglednicu pokaete osobi koja je u vaem mestu
ivela u vreme kada je razglednica nastala, ona e tu fotografiju povezati
sa ljudima koji su u to vreme iveli u kui koja je na njoj prikazana ili
prodavnicom koja se tu nalazila i, uopte, sa duhom tog vremena. Pro12
naete li svoju fotografiju od pre deset ili petnaest godina sasvim sigurno ete se zadrati nekoliko trenutaka na njoj. Videete sebe u tom
periodu, setiete se svojih tadanjih elja, matanja, ideja i razmiljanja
ubeeni da posmatrate sebe u tom periodu. Ali, ono to zaista posmatrate jeste vi danas koji posmatraju sebe u prolosti i neizostavno u to
posmatranje ugraujete i iskustvo koje je steeno izmeu nastanka fotografije i trenutka njenog posmatranja.
Jedan optiji primer nam daje Edvard S. Kurtis, ameriki fotograf koji je
krajem XIX veka putovao Severnom Amerikom i fotografisao starosedeoce amerikog kontinenta. On je ostavio za sobom neprocenjivu arhivu njihovih portreta, stanita i svakodnevnog ivota, toliko obimnu i
znaajnu da su ak i potomci tih naroda u XX veku koristili njegove fotografije u rekonstrukciji zaboravljenih obiaja, alata, oruja ili odee.
Meutim, istraivanja starosedelakih kultura na podrujima koje je obraivao i Kurtis sprovedena u poslednjih tridesetak godina pokazala su
da je on u svom radu neretko pribegavao konstrukcijama romantizovanju starosedelakog identiteta iz pozicije dominantne kulture u cilju dobijanja to efektnije i egzotinije fotografije. Ukoliko danas pristupamo
analizi njegovih fotografija, nemogue je zaobii i kritiku ireg konteksta
u kome su one nastajale ne samo predmeta fotografisanja ve i onoga
ko je, kako i zato fotografiju napravio.
Pojam posmatranja, dakle, predstavlja refleksiju naeg identiteta i ideja na
medij koji posmatramo i nikada nije jednostrana prirodna pojava ve
interakcija izmeu posmatraa i predmeta posmatranja uslovljena usvojenim kulturnim obrascima. Ova interakcija, koja sa sobom nosi mnotvo poznatih i jo mnogo vie nepoznatih znaenja, poruka, iskustava i
sl. upravo jeste ono to filmove ini toliko maginim i privlanim.
Ba kao i mitove nekada.
13
Preporuena literatura:
Perkins, V. F. 1976. Film as film: understanding and judging movies.
Harmondsworth: Penguin Books
Banks, Marcus. 2001. Visual Methods in Social Research. SAGE Publications Ltd
Worth, Sol. 1997. Through Navajo eyes. Albuquerque: New Mexico Press
Caton, C. Steven. 1999. Lawrence of Arabia: A Films Anthropology.
Berkeley: University of California Press
Ruby, Jay. 2000. Picturing Culture: Explorations of Film and Anthropology.
Chicago: University of Chicago Press
Barnouw, Erik. 1974. Documentary - A History of the Non-Fiction Film. New
York: Oxford University Press
Turkovi, Hrvoje. 1988. Razumijevanje filma. Zagreb: Grafiki zavod Hrvatske
14
Ivana Gaanovi
ANTROPOLOGIJA I EVROPSKA UNIJA

Pojedine kolege sociolozi, sa dozom ironije, pitali su me: ta to antropolozi misle da prouavaju u vezi sa Evropskom unijom (i globalizacijom), i zato se opet trude da 'ukradu' socioloke teme? U kontekstu
inter-studenske komunikacije rekla bih da antropolozi datim temama
mogu mnogo armantnije da pristupe, i tada bih to izdvojila kao kljuni
razlog. Ali u kontekstu publikacije koja je pred vama, duna sam i elim
da dam konkretnije razloge.
Antropologija EU u etnologiji i antropologiji u Srbiji za sada nije ba
razvijena oblast prouavanja, mada je to u svetskim, a posebno evropskim, pa i amerikim antropologijama od poslednje decenije XX veka
naovamo, jedna od najznaajnijih oblasti, i obino se prouava u kontekstu globalizacijskih procesa. Zato nije zauujue to se u domaem
kontekstu sa uenjem gleda na one koji kau da se kao antropolozi bave procesima evropske integracije. Na samom poetku ovakvih diskusija
treba naglasiti da se pri bavljenju odreenim (posebno aktuelnim) temama ne radi ni o kakvom preuzimanju, otimanju ili krai, ve o tome
da se teme same nameu istraivaima iz razliitih nauka i disciplina; to
zapravo znai da je antropologija (kao i druge humanistike discipline i
drutvene nauke) pod stalnim uticajem spoljnih deavanja, i da se njene teme na taj nain stalno dopunjavaju, iezavaju i preosmiljavaju.
Tako je na red (izmeu ostalih) dola i tema Evropske unije.
Evropska unija se u drutvenim naukama i humanistikim disciplinama
posmatra kao vrlo specifian politiki, ekonomski i obrazovni integracioni proces ili entitet. esto se vidi kao neka vrsta avangarde meunarodnih organizacija, koja je uvela novi model transnacionalnog diskursa.
Zato je obino izdvojena kao fenomen kome je potrebna posebna panja i analiza. Sami antropolozi su se zainteresovali za ove procese poseKlub studenata etnologije i antropologije
17
bno poetkom 90-tih godina XX veka, iako je evropska integracija zapoeta jo neposredno nakon Drugog svetskog rata, tanije 1951. godine. Zato tek tada? Zapravo, u tom periodu tadanja Evropska Zajednica poela je aktivno da razvija specifinu kulturnu politiku, i zato
to je u to vreme, posle pada gvozdene zavese dolo do znatnih kulturnih promena na kontinentu. Dakle, im se pojavio pojam kultura, i
sa njim nerazdvojan pojam identitet, pojavili su se i antropolozi.
EU predstavlja temu za istraivanje u nastajanju, i ako su se antropolozi
ve odluili da se bave politikom, EU predstavlja pravo mesto za to.
Ona je obino okarakterisana kao proces, jer integracija na razliitim
nivoima, iako je ve odavno zapoeta, ne izgleda kao da e se uskoro
okonati, a prema savremenim drutvenim teoretiarima ishodi ovih
tokova su potpuno neizvesni. U dananjem stadijumu integracije evropskih zemalja osnovni zadatak EU je rad na stvaranju i jaanju tzv. evropskog identiteta, koji predstavlja nastavak relativno uspene integracije na ekonomskom, obrazovnom i politikom nivou. Stvaranje evropskog identiteta podrazumeva pojaavanje svesti evropskih graana
o zajednikoj pripadnosti, o potovanju zajednikih vrednosti1, i o mogunosti zajednikog ivota ljudi bez obzira na nacionalnu pripadnost ili
ono to se smatra nacionalnom kulturom. Ipak, spajanje ovih razliitih drava u zajedniko politiko telo je veoma komplikovan i viedimenzionalan proces, a ispostavilo se da je kulturna integracija moda njegov najproblematiniji deo.
Jo od XVI neka evropski narodi i kulture su objektifikovali sebe i
druge kroz nacionalne stereotipe, koji su podrazumevali da odreeni
narod ili nacija predstavlja zajednicu koja poseduje odreeni skup
Neke od osnovnih vrednosti na kojima se temelji Evropska unija su liberalnodemokratski politiki principi, potovanje fundamentalnih ljudskih prava, individualizam, pluralizam i vladavina prava.
1
18
Antropologija i EU
karakteristika koje se radi lake percepije oznaavaju kao kultura, a

oseanje pripadnosti takvoj ogranienoj, esencijalnoj grupi oznaeno je
kao identitet. Takav nain poimanja sebe i drugih, kao jasno razgranienih, esto je ishodovao nacionalizmom, ksenofobijom, rasizmom, proizvodei tako meusobne sukobe koji su kulminirali u dva
svetska rata.2 Nakon Drugog svetskog rata, bilo je jasno da takve nacionalne drave nisu vie poeljan oblik politikog ureenja. Tendencije
Evropske unije danas su veoma razliite od predratnih: u njoj se tei
ostvarivanju interkulturalnog dijaloga izmeu graana svih drava na
kontinentu, bez obzira na njihovo kulturno naslee, religijska opredeljenja, jezik, obiaje i sl., odnosno tei se onome to se popularno naziva
slaganje razlika. Takvim tenjama bi doprinela ideja da se pojedinac
samo-percipira izvan granica odreene kulture u irem, evropskom, pa i
globalnom kontekstu, mnogo apstraktnijem nego to je to nekada bila
nacionalna drava. Ipak, ma koliko takve ideje izgledale kao poeljne i
relativno lako ostvarljive, ispostavilo se da to nije uvek sluaj i da su opiranja takvoj zamisli naalost veoma esta.
Teme i pristupi antropologa u prouavanju EU su veoma raznoliki, ali,
kao to sam ve napomenula, zajedniko im je to se mahom bave onim
Sami antropolozi su u toku prve polovine XX veka skovali koncept kulture, koji je
pre svega imao funkciju analitikog sredstva pomou ovog pojma vetaki su ograniavali zajednice koje su potom prouavali. Pored toga to je ovaj koncept omoguavao da se odreene grupe ljudi poimaju kao esencijalne celine, nepromenljive, homogene i prirodne, to je dovelo do veoma nepovoljnih posledica, od kojih su neke - gore
nabrojani rasizam, nacionalizam (u ekstremnim sluajevima i nacizam), ksenofobija
ovaj pojam je s druge strane bio veoma teak za definisanje, pa je zato bio veoma prikladan za najrazliitije upotrebe i zloupotrebe. Dakle, iako je prouavanje egzotinih
zajednica tj. kultura moda i delovalo kao ultra-zanimljiv posao, njegovi ishodi obino nisu bili ni malo romantini.
Danas taj isti koncept kulture predstavlja najei instrument za razliite politike
strategije. U savremenoj antropologiji je, pak, takav koncept kulture i fiksiranog identiteta odbaen, i smatra se da, u stvari, mi nismo predodreeni da se identitifikujemo sa
odreenom kulturom, da nam to nije sudbina i da smo zapravo sami kreatori sopstvenih identiteta, koji su obino hibridizovani, promenljivi, koje sami biramo prema
afinintetima.
2
19
nivoom integracija i problemima koji se oznaavaju kao kulturni ili

identitetski. Prema Bornmenu i Foleru (Borneman & Fowler 1997:
497), mogue je izdvojiti tri do sada najea antropoloka pristupa EU.
Prva perspektiva se odnosi na prouavanje politikih centara, tj. elita
koje stvaraju politiku EU, kao to je prouavanje administrativnih i politikih kultura (ili organizacionih kultura) koje se uspostavljaju i razvijaju u vrhovnim evropskim institucijama (npr. u Evropskoj Komisiji;
takva istraivanja su posebno interesantna jer te institucije predstavljaju
prave male multikulturalne zajednice ljudi koji dolaze iz razliitih drava
i koji treba skladno da sarauju tako da predstavljaju neku vrstu mikro-eksperimenta multikulturalne politike). Takoe, ovakav pristup podrazumeva i analiziranje nekih od pravnih i drugih zvaninih dokumenata
putem kojih se promovie kulturna politika EU, kao i kritiko razmatranje takve politike, i sl. to su pristupi odozgo. Druga vrsta antropolokih pristupa su pristupi odozdo, koji se odnose na prouavanje
direktnih kontakata Evropske unije i lokalnih zajednica, odnosno
razliitih svakodnevnih iskustava pri takvim kontaktima, pri emu se
obino obraa panja na naine na koje se EU i lokalni konteksti prilagoavaju jedno drugom. Antropoloka perspektiva ovde moe pomoi
u razumevanju dinaminog odnosa izmeu etnikih, regionalnih, religijskih, nacionalnih i nadnacionalnih identiteta. I, trei pristup predstavlja
fokusiranje antropologa na sfere interakcije, tj. na direktne meusobne
susrete izmeu ljudi u Evropi; tu se panja vie usmerava na to kako
Evropljani percipiraju svet u cilju razumevanja zato se neko ponaa na
odreeni nain, i zato se, npr. neki bune ili opiru odreenim politikama
koje dolaze iz Brisela.
Ovakvo nabrajanje antropolokih pristupa prouavanjima EU moe da
pomogne samo u davanju nekakve opte slike, ali ono nikako ne iscrpljuje teme interesantne antropolozima. Plodne teme za antropoloku
20
Antropologija i EU
analizu su takoe i prouavanje odnosa EU prema jeziku, novcu, turizmu, seksu, sportu (Borneman & Fowler 1997: 498), rodnim odnosima,
odnosima moi, posebno meu vladajuim strukturama i sl.
Kao ogromna multikulturna politika tvorevina, EU predstavlja pravu
laboratoriju za antropologe, a posebno sa stanovita problema koje
proizvodi. U nekim elementima moemo da vidimo da su nastojanja EU
uspeno sprovedena, jer EU ima sopstveni paso, himnu (Oda radosti),
zastavu, valitu (euro), sopstveni elitni fudbalski ampionat (Liga ampiona) i sl. I to moe da nam izgleda kao da je EU dovoljno integrisana i
da time podstie multikulturalnost ipak, trebalo bi da budemo obazrivi
prema takvim zakljucima, a posebno prema prirodi i odabiru same
multikulturalne politike. Znaajna panja antropologa usmerena je i na
neke aspekte EU koji direktno dovode u pitanje njene liberalno-demokratske osnove, to se pre svega odnosi na koncept graanstva (po kojima bi slobodni graani trebalo da budu tretirani kao ravnopravni bez
obzira na kulturne/identitetske razlike). Ovde konkretno mogu navesti
primer este pojave diskriminacije prema migrantima (posebno onima
koji dolaze iz islamskih zemalja, pa tu dolaze do izraaja i problemi koji
potkopavaju proklamovanu sekularnu osnovu evropskog identiteta, v.
Maleevi, 2006), kao i razliitim manjinskim zajednicama ili etnikim grupama.
Kada kaem da se antropolozi zanimaju i za uzroke i posledice obustavljanja ratifikacije ustava Evrope (2005. godine), za sve izraenije aktivnosti islamskih fundamentalista, za probleme koji stoje iza usporavanja
prijema nekih novih drava-lanica u EU, lako se moe zakljuiti da sva
ova pitanja nisu iskljuivo od akademskog znaaja i da su antropoloke
teorije vane i u smislu da bi mogle pruiti veoma vredne sugestije u
javnim raspravama, koje se vode u politikoj teoriji, i posebno u glavnim
politikim institucijama koje se bave kreiranjem kulturne politike, tj.
21
izborom karakteristika za oznaavanje evropskog identiteta. Dakle,

antropolozi bi mogli uticati na revidiranje postojeih politikih i obrazovnih sistema, a posebno u okvirima pojedinanih drava.
Identitetska, tj. kulturna politika se najuspenije sprovodi kroz obrazovni sistem, tako to se ideja o pripadnosti toj-i-toj kulturi postepeno
ubrizgava ljudima od najranije mladosti, stvarajui na taj nain predstavu o sebi i drugima kao odvojenim kategorijama, pri emu se
obino stie utisak da tako nemamo mogunost izbora i da smo prosto
predodreeni da budemo, npr. Francuskinje, Nemci, Hrvatice ili Srbi.
Ono to antropolozi ele da predloe, ne kao alternativu, ve kao za sada jedini nain za relativno harmoniniji suivot razliitih individua i
grupa je da prestanemo da percipiramo sebe i ostale kao kulturno date
ve da shvatimo da imamo potpunu mogunost da biramo kako i sa im
elimo da se identifikujemo, da moemo pritom da se predomiljamo,
kao i to da treba da toleriemo tue izbore i ubeenja.
Antropologija EU tako moe pomoi i u razumevanju, pre svega identitetskih problema koji se javljaju u savremenoj Srbiji, a koji su u direktnom ili indirektnom odnosu sa evropskim integracijama. Srbija je danas
u nekakvom procesu priprema, tj. ispunjavanja odreenih uslova koji su
neophodni da bi se uklopila u pravila, standarde i vrednosti koje integracija u EU podrazumeva. Ipak, verovatno nikome ne mora da se objanjava da u tom procesu postoji mnogo tekoa i da, na primer, pravno
prihvatanje osnovnih principa ljudskih prava ne mora da znai da vie
nema etnikih, polnih, starosnih, verskih diskriminacija u naoj zemlji.
Model Evropske unije kao prostrane zajednice na kojoj zajedno ive i
privreuju ljudi sa razliitim ubeenjima, ukusima, veroispovestima, koji
govore razliite jezike, koji imaju razliite predstave o seksu, telu i koji
imaju razliitu boju koe, ali u kojoj svi dele ista osnovna ljudska prava i
slobode, veoma je harmonian. Ipak, iz razliitih razloga veoma je teko
22
Antropologija i EU
ostvarljiv. Antropolozi svojim istraivanjima na razliitim nivoima, kako

lokalnim i na nivoima nacija-drava, tako i na onim kompleksnijim nivoima evropskih zajednica, stalno pokuavaju da uvide ta to ne tima
u tom sistemu, i kako se moe doi do eventualnih reenja, posebno u
naoj zemlji. Ipak, uloga antropologa u javnom dijalogu, posebno u naoj zemlji, ni delom nije ostvarena koliko bi trebalo da bude, i nadam se
da emo glas antropologa imati prilike da ujemo i van fakulteta i disciplinarnih skupova, kako u zemlji, tako i u Evropi.
Predlozi za itanje:
Borneman, James. Fowler, Nick. 1997. Europenization, u: Annual Review
in Anthropology, Vol. 26, str. 487-515
McDonald, Maryon. 2005. EU Policy and Destiny: A Challenge for
Anthropologists, u: Anthropology Today, Vol. 21 (1), str. 3-4
Maleevi, Miroslava. 2006. Evropa: kriza identiteta, u: GEI SANU
LIV. Beograd: Etnografski institut SANU, str. 9-28
Radovi, Sran. 2007. Globalizacija identiteta u zakasneloj tranziciji:
predstave o Evropi i Srbiji meu studentima u Beogradu, u: GEI SANU
LIV. Beograd: Etnografski institut SANU, str: 45-59
Ribi, Vladimir. 2006. Ujedinjena Evropa: ekonomske, obrazovne i politike integracije, u: Etnoantropoloki problemi. Beograd: Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta, str. 61-79
Shore, Cris. 1993. Inventing the 'People's Europe': Critical Approaches
to European Community 'Cultural Policy', u: Man, New Series 28 (4),
str. 779-800
Shore, Cris. Black, Annabel. 1992. The European Communities: And
the Construction of Europe, u: Anthropology Today 8 (3), str. 10-11
23
Ana ugurovi
ANTROPOLOGIJA KNJIEVNOSTI
Ako ste se do sada pitali ta e vam itanje kolske lektire, ili ko odluuje
o tome koja e se knjievna dela itati kao lektira i koliko e se vremena
posveivati raspravama o njima, odgovore na ova pitanja moete potraiti u antropolokom bavljenju knjievnou. Ali to su samo neka od
pitanja; sami ete moi da uoite nova.
Antropoloko itanje omoguie vam da knjievnost doivite na novi
nain, i da uoite veze nekog knjievnog dela sa njegovim i vaim kontekstom, koje bi vam inae verovatno izmakle. Sve u svemu, antropologija kao nauka o komunikaciji, obogatie ne samo vau komunikaciju sa
knjievnim delom, ve e ukazati i na to kako su knjievna dela koja ste
proitali uticala na vau svakodnevnu (obinu i naizgled niim uslovljenu) komunikaciju. Antropoloko bavljenje knjievnou moe vam
razjasniti kako je ona, na primer, neraskidivo povezana sa geografijom i
kartografijom, i kako knjievna dela mogu uticati da imaginarne granice
postanu stvarne, a da se stvarne granice pomeraju.
Uobiajeno je da se antropoloki rad zamilja kao prikupljanje podataka
na terenu. Teren je najpre bilo udaljeno, izolovano i neistraeno mesto
nastanjeno drutvima bez pisma i istorije. Kasnije, kada su se neke pretpostavke pokazale kao netane, a opisana mesta kao nepostojea, antropoloki tereni postali su mnogo blii i nalazili su se u drutvu iz kog je i
sam antropolog. Antropolog je (ma gde da se nalazio) prouavao ljude
sline sebi, a postojanje istorije i pisma nije vie bilo prepreka za antropoloka istraivanja, ve ih je uinilo potpunijim. Konano, teren antropologa prestao je da bude zamiljan kao mesto (u smislu geografskog
pojma) i postao je svako podruje ljudske komunikacije. Knjievnost je
u antropologiji malo istraen teren koji istovremeno i mami i odbija istraivae zbog injenice da je naoko svima poznat.
27
U etnologiji u Srbiji najistraeniji deo knjievnosti do sada je narodna

knjievnost. Ali to je tek deo sveukupne knjievnosti. Sve ostale oblasti
knjievnosti mogu nam rei isto toliko. Pitanje je samo koja su nam saznanja, i za koje ciljeve, potrebna.
Knjievnost antropologije
Antropolozi koji su imali osobene stilove pisanja, odnosno koji su raspaljivali matu svojih italaca, ranije su nazivani piscima sa grekom.
Sputani talenat za ivo opisivanje izbijao je iz njihovih etnografija, inei
ih zanimljivijim za iru italaku publiku, a primamljivijim za kritiku i
stalnu podozrivost pripadnika ue naune zajednice.
Uprkos preutnim zahtevima za strogou naunih tekstova, svaki je
antropolog razvio sopstveni stil pisanja, po kom je prepoznatljiv. Kao i
knjievnici, antropolozi nastoje da nam drutvenu stvarnost to bolje
opiu, objasne, ili da je promene, samo to u svom opisivanju koriste
drugaija stilska sredstva.
Knjievnost i istorija
Knjievnost nam moe ukazivati na istoriju na dva naina. Prvi je da se
u knjievnim delima ogledaju shvatanja, vrednosti i naini izraavanja (i
ire, naini komunikacije) perioda u kome su nastala (o tome nam govore u to vreme najitaniji knjievni anrovi). Drugi je ukazivanje na
stereotipe koji su u nekom trenutku sluili za zamiljanje ivota u nekom ranijem periodu. Oni vie opisuju prilike u periodu u kom su nastali, nego u periodu na koji se odnose.
Knjievnost i etnologija
Knjievna dela mogu da sadre opise materijalne kulture (odee, tipova
naselja, izgleda kua), ali i obiaja i verovanja karakteristinih za odre28
Antropologija knjievnosti
eno podruje u odreenom periodu. Ovi opisi se, naravno, razlikuju od

etnografskih o nekim stvarima govore mnogo vie, a o nekim drugim
mnogo manje, dok neke potpuno izostavljaju. I ovde se treba uvati
upadanja u zamku stereotipa.
Kada je u pitanju srpska narodna knjievnost, na osnovu nje su
(re)konstruisana mnoga verovanja i obiaji, koji su se mogli odnositi na
tadanje ili ranije periode. U njoj se, izmeu ostalog, provlae i podaci o
lepotnim idealima, muko-enskim i srodnikim odnosima koji su postojali u vreme njenog nastanka (ali i tokom njenog daljeg postojanja).
Knjievnost i geografija
Putopisna knjievnost nastojala je da priblii ili opie razliite regione.
Meutim, ona je esto ila dalje od toga opisivanje se nikad nije zasnivalo na pukom posmatranju, a njegov rezultat esto je bilo udaljavanje.
Putopisna knjievnost ila je suprotnim putem od antropologije, jer je
obino polazila od elja i predrasuda italaca, a zavravala u preterivanju. U njima je zamiljanje sveta uvek podlono pojednostavljivanju i
stereotipizaciji. A kao posledica toga, svet je zamiljan sa pomerenim
granicama istoka, zapada, severa i juga, pri emu su strane sveta dobijale
i svoja simbolika znaenja.
Knjievnost i antropologija
Knjievnost, izmeu ostalog, govori (nekad veoma detaljno) i o svakodnevnom ivotu razliitih drutvenih grupa. Kada naunik ne moe da se
vrati u prolost da bi prikupljao podatke o ivotu ljudi u nekom periodu,
knjievnost mu moe posluiti kao bogat izvor. Na primer, iz knjievnih
dela se moe saznati kako su izgledale rodne uloge (ta su bile osobine
pristojne i dobre ene, a ta osobine poeljnog mukarca) u nekom pe-
29
riodu, kako su se sklapali brakovi, kako su vaspitavana deca, kako postupaju patriote, ta znae odreeni gestovi...
Knjievnost i komunikacija
Knjievnost nam moe otkriti ne samo kako su se ljudi ponaali, ili kakve su obiaje imali i u ta su verovali. Ona nam govori i o nainima na
koje su ljudi zamiljali mesta, ljude i sebe, kao i na koje su sve naine
komunicirali.
Oko odreenih knjievnih anrova (nauna fantastika bi bila najpoznatiji primer) formiraju se grupe ljudi koje na prvi pogled mogu izgledati
raspreno (i koje u fizikom smislu verovatno nikada i nisu grupa), ali
koje imaju identitete karakteristine i za sva ostala grupisanja (kada se
posmatraju u okviru ireg drutva u kom postoje). Njihovi lanovi stupaju u meusobnu interakciju, ali isto tako komuniciraju i sa pripadnicima drugih grupa i mogu se posmatrati i istraivati kao jedna potkultura.
Knjievnost i nacionalizam
U pojavi nacionalizma, znaajnu ulogu odigrala je knjievnost, koja se
poela iriti na narodnim jezicima. Moe se rei da je ta veza do danas
ostala neraskidiva. Utvreniji i potvreniji jezici doprinosili su irenju
svesti o grupnoj pripadnosti i jaanju grupa. Tako je, na primer, u evropskim nacionalizmima koji su uticali na stvaranje novih (nacionalnih)
drava vanu ulogu odigrala pojava narodnih (ili narodskih) jezika (tj.
jezika najveeg dela stanovnika odreene oblasti, koji su obino bili nepismeni). Najbolja potvrda nekog narodnog jezika bila je knjievnost
(kako anonimnih, tj. grupa autora, tako i istaknutih pojedinaca, obino
kolovanih na nekom drugom jeziku, ija su imena i prezimena bila i
ostala poznata).
30
Antropologija knjievnosti
Nacionalne knjievnosti stvaraju i potvruju stereotipe koje njihovi itaoci prihvataju i dalje ive. One pojaavaju svest o zamiljenoj zajednici
kojoj njihovi itaoci pripadaju i stvaraju osnove njenog daljeg zamiljanja.
U narodnoj knjievnosti mogu se, prema razliitim potrebama, izdvajati
osobine pripadnika odreene nacije. Njena rasprostranjenost obino se
poklapa sa teritorijom na koju data nacija pretenduje, a eljena teritorija
moe se proiriti i na geografske pojmove koji se u delima narodne knjievnosti pominju.
Kako je srpska etnologija u poetku bila nacionalna nauka o narodu, u
njenom bavljenju knjievnou dominiralo je istraivanje (ali na poecima mnogo vie i samo zapisivanje) narodne knjievnosti, i to srpske
narodne knjievnosti. Smatram da je danas nemogue suditi da li je to
bilo dobro ili loe. No uprkos tome, sporovi ipak postoje. Moje miljenje je da su oni vredniji zbog toga to nam ukazuju na mnotvo strategija upotrebe knjievnosti, koja ne mora nuno biti zloupotreba, nego
zbog toga to nastoje da nam ukau na (sumnjive) neistine.
Knjievnost, antropologija i sporedne stvari
Za antropologe knjievna dela su vredna nezavisno od njihove estetske
vrednosti. Njihova vrednost za antropologiju potie od toga to ona
govore o ivotima ljudi koji ih stvaraju i ljudi koji ih itaju. Antropolozima nije bitno samo iz kog je perioda poteklo i kom knjievnom pravcu je pripadalo odreeno knjievno delo. Podjednako vano je i to kojoj je italakoj grupi bilo namenjeno i koliko je bilo itano, i kako se sve
to vremenom menjalo (ako se menjalo). U antropolokom bavljenju
knjievnou vano je i ono to je u knjievnim delima napisano, kao i
ono to je izostavljeno. Pitanje cenzure, odsustva potrebe ili prosto nemogunosti da se o neemu pie ili ita, upotpunjuju nae znanje o proKlub studenata etnologije i antropologije
31
uavanim ljudima, njihovim ivotima, razgovorima, ili ak razmiljanjima.

***
Antropologija (ili bar etnografija) je osoben stil pisanja. To je nekada
bilo (a i danas je izmeu ostalog) pisanje o Drugima, voeno eljom da
se jasno opie kako je biti Tamo (ako ne upliemo dalje naune analize).
Ali uvek je bilo i ostalo pisanje o upoznavanju i razumevanju drugaijeg,
makar ono bilo i u nama samima.
Svet u kom ivimo manje je uslovljen onim to opaamo, a vie onim
to zamiljamo. Knjievnost ne samo da opisuje naine naeg zamiljanja, ve utie i na to kako emo zamiljati. Zato smatram da je njeno
prouavanje bitno i neizbeno u savremenoj antropologiji.
Antropologija nee umanjiti vae uivanje u proitanom, ona e samo
uticati da vae itanje postane dublje, vieslojnije i bogatije. Uz nju e
va proitani svet dobiti mnoge nove dimenzije.
Predlozi za dalje itanje:
Kovaevi, Ivan. 2001. Istorija srpske etnologije I i II. Beograd: Srpski genealoki centar
Anderson, Benedikt. 1998. Nacija: zamiljena zajednica. Beograd: Plato
Burdije, Pjer. 2003. Pravila umetnosti. Novi Sad: Svetovi
Goldsvorti, Vesna. 2000. Izmiljanje Ruritanije. Beograd: Geopoetika
Todorova, Marija. 2006. Imaginarni Balkan. Beograd: XX vek
32
Nataa Bokovi
ANTROPOLOGIJA I ETNICITET
-A znate li vi ta je to nacija?-zapita Don Vajs.

-Znam-kae Blum.
-A ta je?-pita Don Vajs.
-Nacija?-veli Blum.-Nacija, to je narod koji ivi na istom mestu.
-Bogami, ako je tako-ree Ned kroz smeh-onda sam i ja nacija, poto ve pet godina ivim na istom mestu.
-A i oni koji ive na razliitim mestima.
-To pokriva i moj sluaj-veli Do.
Dejms Dojs (navedeno prema: Eriksen, Tomas Hilan. 2004. Etnicitet i nacionalizam. Beograd: XX vek)
ta je etniki identitet? Da li je to neto prirodno, dato? Da li se on

prenosi genima?
Antropologija se razvija kao disciplina koja prouava Druge, bilo da su
to primitivne zajednice, drutva bez drava ili seljak u srpskoj antropologiji. Time to definiemo ko pripada Drugima, mi posredno odreujemo ko smo to Mi. Taj proces obuhvata isticanje razlika (Drugih u
odnosu na Nas) i slinosti (meu nama samima). Jedan od naina da se
omee grupe je isticanje etnikih granica.
Etnike ideologije se obino pozivaju na zajedniko poreklo koje se podupire tvrdnjama o osobenim biolokim i kulturnim karakteristikama.
Jedan od najvanijih faktora koji se koristi je zajedniko poreklo. Neretko se tvrdnje o zajednikim precima podupiru i tvrdnjama o istorijskom tlu na kom odvajkada ivi taj narod. Obino se poziva na istoriografske injenice koje govore tome u prilog. Uzmimo na primer pitanje o poreklu Crnogoraca. Postoje dve suprotstavljene naune verzije.
Prva zastupa stav da Crnogorci predstavljaju posebnu balkansko-slovensku etniku sintezu, druga pokuava da pokae da su Crnogorci pore-
35
klom Srbi i da su sauvali srpsko etniko bie tokom istorije. I jedna i

druga interpretiraju odreene istoriografske podatke ne bi li dokazale
svoje stanovite. Kako odrediti koja je tana? I da li se to uopte moe
odrediti? Ono to imamo su fragmentarni ostaci na osnovu kojih gradimo nae interpretacije onoga to je bilo. ak i kada bismo imali mnogo vie podataka i dalje ostaje pitanje ko je to pisao i iz koje perspektive.
Mi ne znamo ta su te grupe u prolosti koristile kao kriterijum podele.
Koliko daleko treba ii da bi se utvrdilo da se neka grupa izdvojila kao
etnika zajednica? Danas se za crnce u Americi sve ee koristi naziv
Afroamerikanci. Ovo implicitno govori neto o shvatanju njihovog porekla, premda je verovatno da bi njihovi preci pre dva veka tvrdili da su
oni poreklom Jorube ili Dogoni. Upravo zbog ovakvih reinterpretacija
prolosti moe se rei da zajednika istorija podrazumeva mnogo zajednikih seanja, ali jo vie zajednikog zaboravljanja. Antropolozi i ne
pokuavaju da utvrde koja verzija je istinita, ve pokuavaju da odrede
zato se ba te odreene vezije koriste, ko ih koristi, i s kojim ciljem.
Komparativna istraivanja biolokih razlika odavno su naputena u
drutvenim naukama. Pokuaji da se na osnovu veliine i oblika lobanje,
duine kostiju... utvrde granice nisu urodile plodom. Jo vanije, pokazalo se da uspostavljanje razlika na taj nain neretko vodi u otvoreni rasizam.
Sve ei su pokuaji da se granice etnikih identiteta utvrde preko kulturnih razlika. Pri tome se koriste razliiti elementi.
Religija je esto ujedinjujui faktor, ali da li ona predstavlja granice jedne
etnike grupe? Poznato je da su Srbi pravoslavci, ali ta emo sa Srbima
krinijancima, katolicima ili ateistima? Hrvati se razlikuju od Srba po
36
Antropologija i etnicitet
tome to su katolici, ali ako bi to bio jedini faktor koji odreuje etnicitet,
da li to znai da su panci i Hrvati ista etnika grupa?
Jezik se obino uzima kao jedan od najvanijih elemenata na osnovu
kojeg se odreuju granice etnike grupe. Ali ukoliko jezik stvarno predstavlja tu granicu ta emo sa Romima (ili Jevrejima) koji govore razliitim jezicima ali sebe smatraju, i drugi ih smatraju, istom etnikom grupacijom? Ili, ta emo sa zajednicama za koje se tvrdi da ne pripadaju
istim etnikim grupama a govore istim jezicima? Kao primer moemo
uzeti sudbinu srpskohrvatskog ili hrvatskosrpskog (danas bonjakog,
crnogorskog, srpskog, hrvatskog) jezika. Kao to znamo, raspad Jugoslavije pratila je i podela nekad jedinstvenog na (zvanino) vie jezika.
Lingvistiko pribliavanje i udaljavanje pratilo je politiko.
Kao kriterijumi podele mogu posluiti i druge kulturne odlike kao to su
recimo klasa ili psihike osobine.
Ono to je zajedniko za sve njih je da u trenutku kada poslue kao reperi za odreivanje razlika meu etnikim grupama, ti elementi se predstavljaju kao neto nepromenljivo, neupitno, stalno. Drugim reima, kultura i etnicitet bivaju predstavljeni kao veni, jasno ogranieni entiteti
koji se mogu utvrditi na osnovu objektivno postojeih razlika. Ali kao
to gornji primeri pokazuju, to nije ba tako. Razlike nisu date, niti razliiti etniki identiteti prirodno proistiu iz njih. Pre bi se moglo rei da
se one stvaraju (i/ili naglaavaju) pri izgradnji etniciteta. Odnosno, one
su pre posledica nego uzrok u procesu odreivanja Nas i Njih.
Poto shvataju da se ovaj fenomen ne moe objasniti prosto karakteristikama neke grupe, antropolozi, i drugi drutveni teoretiari naglasak
prouavanja prenose sa sadraja etniciteta na drutvene procese koji
proizvode i reprodukuju, dakle organizuju, granice identifikacije i dife-
37
rencijacije meu etnikim kolektivitetima. Time se upravo istie da je

etnicitet drutveni, a ne prirodni fenomen.
Kada se tvrdi da su etnike grupe drutveno konstruisane to ne znai da
se time eli rei da one nisu stvarne, niti da gube na znaaju kako su
proricali teoretiari modernizacije. Ratovi voeni na prostoru bive Jugoslavije samo su jedan od primera koji pokazuju koliko je istraivanje
etnike (nacionalne) identifikacije drutveno relevantno polje prouavanja.
Znaaj uloge koju obrazovanje ima u izgradnji etnikih (nacionalnih)
identiteta odavno je prepoznat. Masovno, uniformno obrazovanje esto
podrazumeva irenje jednog okamenjenog pogleda na kulturu i istoriju. Ono nas ui kojoj etnikoj grupi pripadamo i koje su nae kulturne
odlike. Zato ono moe biti mono sredstvo apstraktne identifikacije.
Analiza institucionalnih praksi pomae nam da bolje razumemo koji
elementi se koriste u izgradnji nacionalnog identiteta, kako se etniki
identitet stilizuje i puta u masovnu upotrebu. A na taj nain moemo
ga i relativizovati.
Bilo da istorijski trenutak u kome se nalazimo nazivamo postmodernost, pozna modernost ili neto tree, postoji opta saglasnost, kako
u akademskim, tako i u neakademskim okruenjima da nam se dogaa,
ili se dogodilo, neto to nazivamo globalizacija. Nacionalne privrede
su sve vie meuzavisne i uslovljene promenama internacionalizovanog
ekonomskog sistema. Nove informacione tehnologije dovele su do
promena u koliini i dostupnosti informacija. Sve vie se govori o kulturnoj homogenizaciji, obino prepoznatoj kao vesternizacija.
38
Kao jednu od posledica imamo i pokuaj prenoenja liberalno-demokratskih naela ureenja drava. Drave na razliite naine reguliu odnos prema etnokulturnim razliitostima. Jedno od osnovnih naela liberalnih demokratija bio je da drava treba da bude neutralna prema
njima. Drugim reima, praktikovanje kulturnih, etnikih (polnih, profesionalnih...) identiteta bilo je smeteno u sferu privatnog ivota (to nije
briga drave) i tolerisano sve dok se time ne ugroavaju prava drugih.
Danas smo svesni da je pria o etnokulturnoj neutralnosti liberalizma
samo mit. Postali smo svesni da nisu svi jednaki pred zakonom ve da
postoje i oni koji su jednakiji. Ukoliko ne pripadamo veinskoj grupi
(na primer: u Americi belim anglo-saksonskim protestantima) ili ne govorimo istim jezikom ili praktikujemo seksualne prakse koje se ne podudaraju sa javno priznatim drutvenim normama, postoji velika verovatnoa da neemo imati ista prava kao i drugi koji to ne rade. Kao odgovor javlja se potreba za definisanjem prava manjina (etnikih, polnih,
starosnih, profesionalnih...). Multikulturne politike definiu oveka preko kulture koju on praktikuje. Ovo ostavlja prostor grupama i pojedincima da na osnovu pripadnosti odreenoj kulturi zahtevaju posebna
prava koja ranije nisu bila pod regulacijom drave. A ta se deava kada
se ovakav model prenosi u postsocijalistike zemlje (i to nas moda
najvie zanima, u Srbiju)? Kako e ovakva politika uticati na shvatanje
etnikih identiteta? Ideja da se promenom konteksta menjaju i znaenja
odavno predstavlja opte mesto u antropologiji. Jedan od zadataka ove
discipline je da prouava na koji nain se elementi preneti iz druge sredine transformiu i prilagoavaju ve postojeem okruenju. A antropoloko znanje se moe upotrebiti u promiljanju politika identiteta.
Kao displina koja se bavi prouavanjem identiteta, antropologija prouava svakodnevno iskustvo, kao i strategije koje pojedinci koriste u izKlub studenata etnologije i antropologije
39
graivanju sopstva. U tom smislu prouavanje etniciteta je jedno od vanih polja prouavanja
Na prvi pogled ini se da nove reproduktivne tehnologije nemaju nikakve veze sa etnikim identitetom. Meutim, nije uvek tako. Poreklo se
kod Jevreja rauna preko majke. Odnosno, nije bitno koje je nacionalnosti otac, ukoliko je majka Jevrejka i dete e biti smatrano Jevrejem.
Zbog toga donacija sperme nije kontroverzna. Neto sasvim drugo se
moe rei za donaciju jajnih elija. Ukoliko ena koja donira jajnu eliju
nije jevrejskog porekla, a ena koja nosi dete jeste, postavlja se pitanje da
li je dete Jevrejin (Jevrejka). Ovo je preraslo u javnu debatu o tome ta
uopte znai biti Jevrejinom, gde su granice jevrejstva.
Pitanje imigranata (posebno druge, tree...) generacije takoe moe imati
veze sa etnikim identitetom. Kao to bi rekao Kimlika, nije isto biti
Amerikanac kineskog porekla i Kinez u Americi. U zavisnosti od toga
kako pojedinci percipiraju sebe (i kako ih drugi percipiraju), zavisie i
strategije koje e koristiti u ivotu.
ta emo sa meovitim brakovima? Ukoliko je mama Hrvatica, a tata
Srbin (ili obrnuto) ta je dete? Ukoliko u ovom trenutku zanemarimo
institucionalna pitanja (na primer koje e dravljanstvo (a) imati ili, ako
je mukarac, u iju vojsku e ii), pitanje koje se postavlja moe biti da li
e taj pojedinac biti Srbin, Hrvat ili e izgraditi neki novi identitet koji
nee biti ni hrvatski ni srpski; ili, u kojim situacijama se e ispoljiti srpski, u kojim hrvatski, a u kojim situacijama etniki identitet nee igrati
nikakvu ulogu.
Kada se prodavao Knjaz nastala je velika debata o tome ko ima pravo
da ga kupi. Radnici su protestovali protiv prodaje stranim ulagaima i
zalagali se da ga Divac otkupi. Na plakatima je pisalo da ne damo na
Knjaz nekom strancu. Iako se prodaja jedne firme na prvi pogled moe
sagledati kao obina ekonomska transakcija, konflikti koji su nastali
40
ukazuju da se aspekti etnikog (nacionalnog) mogu ispoljiti i u oblasti

potronje.
U ovom radu navedeni su samo neki od konteksta u kojima etniki (nacionalni) identitet igra vanu ulogu. Sveprisutnost i kompleksnost ovog
fenomena zahteva da se on sagledava iz razliitih perspektiva i na razliitim nivoima. Zbog svog uporednog globalnog zahvata i istraivakog fokusa na
lokalni nivo, svog naglaska na kulturu i drutvenu konstrukciju, svoje sposobnosti
da vidi individualno drvee ali i kolektivnu umu, antropologija nudi obeanje svetu
izvan akademske ustanove: relativizovati predstave o etnicitetu i odupreti se naturalizaciji ili neupitnom preuzimanju etnikog identiteta i nacionalistike ideologije
(Denkins, Riard. 2001. Etnicitet u novom kljuu. Beograd (i. e.) Zemun:
XX vek, str. 29).
Preporuena literatura:
Denkins, Riard. 2001. Etnicitet u novom kljuu. Beograd (i. e.) Zemun:
XX vek
Eriksen, Tomas Hilan. 2004. Etnicitet i nacionalizam. Beograd: XX vek,
Krug
Jansen, Stef. 2005. Antinacionalizam: etnografija otpora u Beogradu i Zagrebu.
Beograd: XX vek, Krug, Beogradski centar za ljudska prava
Keduri, Eli. 2000. Nacionalizam. Podgorica: CID
Kimlika, Vil i Opalski, Magda. 2002. Moe li se izvoziti liberalni pluralizam?
Beograd: Beogradski centar za ljudska prava
Nedeljkovi, Saa. 2007. ast, krv i suze: ogledi iz antropologije etniciteta i nacionalizama. Beograd: Zlatni zmaj, Odeljenje za etnologiju i antropologiju
Filozofskog fakulteta
Smit, Antoni D. 1998. Nacionalni identitet. Zemun: XX vek, Beograd: igoja tampa
41
Igor Koruga
ANTROPOLOGIJA I UMETNOST:
ANTROPOLOGIJA PLESA
Iako je umetnost oblast istraivanja prema kojoj antropologija ima afinitete jo od svojih prvih izuavanja, tek od pre trideset ili etrdeset godina ova disciplina poela je da posmatra razne umetnike vrste, oblike i
tvorevine kao entitete sa znaajnim ulogama u odreenim kulturnim
procesima. U okviru irokog spektra razliitih vrsta umetnosti da nabrojim samo neke: muzika, slikanje, ples, skulptura, nonja, arhitektura,
knjievnost antropologija se interesovala i za izvoake umetnosti3 kao
to su ples, pozorite, performansi i rituali. Tumaenjima i prouavanjima ovakvih umetnikih formi, antropologija je kroz odreene drutveno-kulturno-ekonomsko-politike kontekste i procese pronalazila
njihova nova znaenja i funkcije koje imaju u razliitim kulturnim sistemima. Na taj nain stvorena su razna mesta komunikacije izmeu antropologije i umetnosti, meu kojima se izdvaja i antropologija plesa
(dance anthropology).
Etnokoreologija (alternativni naziv za antropologiju plesa) nastajala je,
zapravo, kroz dva procesa. Sa jedne stane, gledano kroz istoriju plesa,
javljali su se koreografi i igrai koji su tragali za plesnim formama suprotstavljanim belom baletu kao vladajuoj visoko umetnikoj igri nastaloj tokom XIX veka u Evropi i Americi. Naime, novi koreografi su poetkom XX veka uvodili elemente egzotinih plesova (sa svih kontinenata) koji su predstavljali drugost u odnosu na elemente baleta, a to su
Svestan sam da je termin izvoake umetnosti irok pojam koji obuhvata mnogo
razliitih vrsta izvedbi zbog kojih danas teatrolozi irom sveta verovatno debatuju oko
same definicije ovog termina. Zato elim da ukaem iskljuivo na one vrste izvedbi
koje imaju neku vrstu kolektivnog karaktera (ali i ne samo kolektivnog) i poseban znaaj u pojedinim kulturnim kontekstima (kao npr. obredne povorke Dodola u narodnoj
religiji Srba).
3
45
odreeni kostimi, pic patike (baletanke), poloaji i figure tela kao i njihova kretanja koji su za cilj imali da se odupru sili gravitacije ime su
stvarali i odreenu telesnu estetiku. Za razliku od belog baleta, novi
plesni elementi podrazumevali su drugaiji poloaj tela, drugaiju upotrebu ekstremiteta, kime, miia i pokreta. Ovi plesovi su uglavnom dolazili iz istonih kultura i drava i u njima su imali jednaku vrednost kao
i beli balet u Evropi i Americi. Dobar primer mogu biti plesovi jugoistone Azije.4 Ovakav proces meanja raznih plesnih elemenata,
brojni teatrolozi i baletski teoretiari uzimali su kao vanu injenicu za
razvoj istorije plesa (poto su nastajale nove vrste i pravci igre5) kao i u
uspostavljanju odnosa sa drugim kulturama (ples je sluio kao sredstvo
komunikacije, taka dodira izmeu dve ili vie kultura).
Sa druge strane, gledano iz antropolokog/etnolokog ugla, ples je bio
jedan od entiteta koje su etnolozi izuavali paralelno sa drugim religij
4 Iako egzotina vrsta plesa u odnosu na balet, veina plesnih formi jugoistone Azije
nije bila primenjivana samo u okviru nekog rituala ili magijskog ina (kao to se najee misli). Naime, oni su se igrali i na dvorovima. Takoe, veina njih predstavlja i
tradicionalne oblike pozorine umetnosti. Time se ove plesne forme mogu u okviru
svojih kultura okarakterisati kao visoko umetnika vrsta igre, ba kao i sam balet na
Zapadu.
5 Nakon dominacije klasinog baleta u Evropi i Americi, prodorom novih plesova sa
istoka, dolo je do nastanka novih stilova u igri. Upotreba egzotinih plesnih elemenata u igri je samo jedan od procesa koji su tekli paralelno i koji su nastali kao otpor
prema baletu kao institucionalno, elitno i estetski jasno uokvirenoj umetnikoj igri.
Drugi procesi ili otpori odnosili su se na promenu poloaja tela, kretanja, upotrebu
ekstremiteta, ali nisu nastajali usled meanja sa plesovima istoka (npr. veliku ulogu je
odigrao i ekspresionizam u umetnosti poetkom XX veka). Sva navedena deavanja
odreivala su istorijski razvoj plesa paralelno u Americi i Evropi, gde je u prvoj polovini XX veka nastao moderan balet kao kontrapunkt belom baletu (najpoznatiji predstavnici su: Isidora Dankan, Rudolf Laban, Rut St. Denis, Pol on u Evropi i Marta
Grejem, Mersi Kaningam u Americi itd.), potom postmoderni ples kao suprotnost
modernom baletu u drugoj polovini XX veka (predstavnici: Ivona Rajner, Stiv Pakston, Debora Hej, Meredit Monk, Tria Braun, Pina Bau), i savremeni ples koji se
razvija iz postmodernog plesa tokom 80-tih i 90-tih godina, i traje danas sa itavim
spektrom razliitih stilova, tehnika i vrsta igre (Pina Bau, Ana Teresa de Kersmejker,
an Fabr, Meg Stjuart, Fiziki teatar DV8, Ksavijer le Roj, erom Bel, Boris aramc,
Marten Spanberg... lista je predugaka...). Upravo savremeni ples nastaje u vreme razvoja raznih teorijskih paradigmi kao npr. feminizam, studije kulture, poststrukturalizam, postkolonijalizam, kulturna fenomenologija telesnosti koje su ukljuene u njegovu filozofiju.
46
skim, ekonomskim, socijalnim i srodnikim aspektima u drugaijim kulturama u odnosu na Zapad, iako je vano napomenuti da je u poetku
etnolokih istraivanja ples bio tertiran kao element od sekundarnog
znaaja. Meutim, sredinom XX veka, u kontekstu promena u samoj
antropolokoj nauci, istraivanja nisu bila usmerena samo na druge kulture ve i na sopstvene tj. zapadne. Poto su sve vie i vie nastajale nove plesne tendencije (uz to i performerske), istraivanja su mogla da se
usmere i na moderne plesne i performerske izvedbe, koje su takoe bile
kulturno utemeljene i koje su oslikavale moderno drutvo. Korak po
korak, ples je dobio status vanog elementa u odreenju neke kulture,
pa je time postao deo istraivanja i drugih drutvenih disciplina pored
etnologije i antropologije (kao npr. sociologije, filozofije, folkloristike,
semiologije, muzikologije itd.) Uz to, van granica institucionalnog umetnikog okvira, u savremenom drutvu raale su se brojne uline i gradske varijante plesa (go-go dance, hip-hop, striptiz). Ovakve vrste plesa, iako neinstitucionalnog karaktera, mogle su takoe da budu istraivane
kao drutveni fenomeni.
Na osnovu ovih procesa, u akademskim pristupima oformile su se dve
oblasti koje ples posmatraju iz razliitih uglova:
1. studije plesa (dance studies) koje se oslanjaju na umetnikoteorijski pristup plesu, kritiki tumae brojne plesne izvedbe XX
i XXI veka sa akcentom na zapadne okvire, ali ne iskljuujui i
ne-zapadne forme itd;
2. antropologija plesa (dance anthropology) koja, pored gore navedenog, prouava razliite koncepte plesa i plesnih tela iz ugla njegovih uesnika, tvoraca i posmatraa, izuava plesove van okvira
Evrope, istrauje naine na koje ples biva odraz identiteta, ideologije, rodnih odnosa i drugih drutvenih i kulturnih procesa
47
razliitih naroda. Antropologija plesa6 zato stalno komunicira sa

drugim disciplinama, meu kojima su i antropologija pozorita,
antropologija performansa7, folkloristika, sociologija, filozofija
itd.
Iako koriste razliite uglove gledanja, oba pristupa su neprestano isprepletena i predstavljaju jedan drugom vrst oslonac u teorijsko-metodolokom okviru i praksi.
KRATKA ISTORIJA ANTROPOLOGIJE PLESA
Bez obzira na to to je antropologija plesa poela da se razvija kao poddisciplina u okviru antropologije tek 60-tih i 70-tih godina XX veka,
njeni poeci postoje jo od istraivakih radova klasinih antropologa:
Tajlora, Redklif-Brauna, Malinovskog, Evans-Priarda, Boasa, Krebera i
Mid.8 Meutim, klasini antropolozi su u svojim radovima posmatrali
ples iskljuivo kroz njegove socijalne funkcije, a malo su obraali panju
na specifinosti pokreta i samog plesa. To znai da je ples najee bio
tretiran kao nain kojim se lanovi neke zajednice integriu u kolektiv.
Povremeno bi klasini antropolog snimio na diktafonu pesmu koja prati
odreeni ples, fotografisao izvedbu ili je moda ak i snimio kamerom.
Ipak, ovako zabeleeni podaci nisu puno znaili za antropoloke analize.
Danas se termini antropologija plesa, etno-ples i etnokoreologija uzimaju kao sinonimi. U ovom tekstu koristim naziv antropologija plesa, jer time obuhvatam i teorijski i
praktini pristup u posmatranju plesa kao antropolokog i umetnikog fenomena.
7 Ovde treba napomenuti da antropologija pozorita i performansa imaju slian status i
razvoj kao i antropologija plesa. No ipak, ples je u odnosu na pozorite bio vie prisutan u kulturama koje su bile izuavane, iako je, sa antropoloke take gledita, bilo
teko napraviti razliku da li su neke izvedbe u odreenoj kulturi mogle da se odrede
kao plesni performansi ili pozorini akti. Naime, to je zavisilo od samog antropologa
koji je posmatrao performativni in, definiui ga u odnosu na kategorije plesa i pozorita svoje kulture. Zato bi, po mom miljenju, trebalo posmatrati ove kategorije kao
meusobno povezane, a pristupati im zasebno u zavisnosti od predmeta istraivanja.
8 Njihov rad se vezuje za prvu polovinu XX veka.
6
48
Zapravo, bili su nepotpuni i nedovoljni. Pored dobrog opisa plesne izvedbe, bilo je neophodno uti i same informante i njihova objanjenja i
stavove. Moda prvi meu klasinim antropolozima koji je imao drugaiji pristup, ime je postavio i osnovu za razvoj antropologije plesa (iako
se nije zvanino interesovao za ples u svojim istraivanjima), bio je
Franc Boas. Naime, polazei od toga da svaku kulturu treba posmatrati
kroz sopstveni razvoj, tako i svaki ples treba izuavati u okvirima sopstvene kulture. Ovime je Boas odbacio ideju da je ples univerzalni jezik i
suprotstavljao se svojim savremenicima jer nije hteo da ples posmatra
kao jo jedan argument u brojnim generalizacijama pri istraivanjima
drugih, nezapadnih kultura.
Mnogo decenija kasnije (60-tih i 70-tih godina XX veka) Boasovi uticaji
su opstali u teorijskim paradigmama pionira antropologije plesa: Adriane
Kepler, Anje Peterson Rojs, Dudit Hane, Drid Viliams itd. Ovi zaetnici posmatrali su ples kao kulturno determinisan element, kao vid identiteta i kao vid komunikacije u nekoj zajednici. 9 U tom smislu, pored
plesa vanost su imali i razni drugi oblici izvoenja (i javnog i privatnog)
kao npr: brojni rituali, amanistiki transovi, obredi prelaza, upotreba
maski itd. Oni su teili dobrom opisu izvedbi i obraanju panje na svaki detalj plesa i pokreta, crpeli su to vie informacija od svojih ispitanika kako ne bi donosili pogrene zakljuke zbog turih podataka. Takoe, ovakvi pristupi bili su usmereni i na ples u savremenim zapadnim
drutvima, bilo da je re o institucionalnom ili neinstitucionalnom obliku plesa. Posebno su u fokus istraivanja dolazile javne izvedbe i plesovi koji su reprezentovali identitet manjinskih grupa, kao marginalizovanih unutar nekog kompleksnog drutva (npr. uline hip-hop izvedbe
9 Komunikacija se odvija meu pripadnicima jedne zajednice, ime se oni definiu kao
kolektiv i identitetski odreuju kako bi komunikacija bila okrenuta i ka spolja tj. ka
drugim zajednicama i kulturama
49
mladih pripadnika crne rase u amerikim gradovima, ili striptiz ples).

Ipak, pored ovog pristupa dugo je opstajalo verovanje da ples moe da
se razume bez posebnog kulturnog konteksta, to je dovodilo do obeleavanja brojnih plesova drugih kultura kao primitivne umetnosti i time kao marginalne u okviru umetnosti Zapada. Ovo je posebno bilo
prisutno u svetu igraa.
Meutim, u periodu izmeu Boasa i utemeljitelja antropologije plesa,
javile su se autorke i autori koji su doprineli razvoju antropolokog pristupa plesu. Meu njima treba izdvojiti Gertrudu Kurat, igraicu koja je
postavila osnove etnokoreologije. Kuratova je nameravala da tokom
prouavanja svakog plesa, posebno egzotinih, detaljno zabelei na
papiru svaki pokret tela, miia, ekstremiteta. Ovakav pristup se u svetu
plesa nazva Labanizacija.10 Meutim, ovim pristupom nije mogao da se
prenese momenat energije igraa tokom izvedbe, to je bitan element u
antropolokom izuavanju i analizi plesa bilo koje kulture. No i pored
odreenih nedostataka, Gertruda Kurat je postavila ceo sistem izuavanja i teorijske analize koji se zasnivao na antropolokom i umetnikom
pristupu, a posebna vanost je u tome to je pokazala da su antropoloke tehnike relevantne za studijski pristup plesu. Uz ovo ne treba iskljuiti ni brojne antropologe kao na primer Mosa, Brdvisla, Burdijea koji su
u razdoblju od 50 godina u svojim istraivanjima ukljuivali telo, pomalo i ples. No to su vie bili poetni koraci antropologije tela koja se
poela razvijati od 80-tih godina XX veka. Za njih, ples je bio sporedna
stvar, iako su se bavili telom.
Naziv Labanizacija vodi poreklo od imena Rudolf Laban, evropskog igrakog umetnika i teoretiara koji je uspostavio sistem beleenja u plesu, pokretu i koreografiji u
delu Kinetoraphie Laban 1928 godine. Ova studija je i danas primarna u sistemskom
beleenju pokreta, koristi se u edukativnim pristupima na svim plesnim akademijama u
svetu, a primenjuje se i u drugim oblastima kao to su studije kulture, neverbalna komunikacija i druge.
10
50
Od perioda kada je ples u akademskim disciplinama postao bitan element u izuavanju svake kulture, tendencije u istraivanjima su se prenele i na ire kategorije kao to su prisustvo raznih vrsta politike i rodnih
odnosa u plesu, odnosi izmeu kulture, tela i pokreta, prisustvo brojnih
plesnih poetika itd. Ove studije dovele su do spoja sa itavim nizom razliitih pristupa, ukljuujui semiotiku, fenomenologiju, postkolonijalnu
teoriju, poststrukturalnu filozofiju i feminizam, kao i do znaajnog dodira sa savremenom teatrologijom. U dananje vreme, antropologija plesa je uvedena kao predmet na pojedinim univerzitetima u Evropi, ime
je potvren njen status antropoloke poddiscipline.
OBLASTI KOJE POTVRUJU POSTOJANJE ANTROPOLOGIJE
PLESA
Iako je ve prikazano da antropologija plesa jeste usredsreena na ples,
neophodno je utvrditi drutvene i kulturne procese i kategorije sa kojima ples ostvaruje dijaloge. Na osnovu njih, antropologija moe da opravda svoje prisustvo u istraivanju plesa i da pokae kako se antropologija plesa razlikuje od umetnikih studija plesa i teatrologije. Iako su
umetniki i antropoloki pristup plesu vrlo isprepletani i podjednako
neizostavni u prouavanju plesa, bitno je i razlikovati ih kako ne bi dolazilo do zabune u analizama. Jedno je teatroloka analiza, a drugo antropoloka. Meutim, takoe smatram da ove dve vrste pristupa ne treba da se posmatraju samo odvojeno ve i kroz stalni meusobni dijalog.
U radu The Politics and Poetics of Dance, Suzan A. Rid, antropolokinja sa
Univerziteta Berkli u Kaliforniji, prikazala je kako su se od 80-tih godina
XX veka brojni istraivai usmerili na ples. Antropolozi su u novim plesnim istraivanjima odigrali kljunu ulogu time to su komparativnim
analizama kritikovali kolonijalne i etnocentrine kategorije i pokazali da
51
ples i pokret mogu biti kljuni u stvaranju kolonijalnih, rodnih, etnikih,

nacionalnih odnosa i diskursa. Tako autorka ukazuje na neke od oblasti
koje spadaju u istraivanja antropologije plesa (Rid, A. Suzan. 1998. The
Politics and Poetics of Dance, u: Annual Review of Anthropology, Vol.27,
str.503-532):
POLITIKE PLESA Studije u ovoj oblasti izuavaju kako ples moe
biti posmatran kao izraavanje i praksa odnosa moi i protesta, otpora,
kompleksnosti u drutvu. Ovakva stanovita povezuju ples sa oblastima
etniciteta, nacionalnog identiteta, rodnih odnosa i odnosa klasa. Kao
primer za ovaj pristup moe posluiti lanak autorke J. C. Dezmond
koja ukazuje da socijalni identiteti mogu biti oznaeni, formirani i zakljueni (Desmond, C. Jane. 1993-1994. Embodying difference: isues in
dance and cultural studies, u: Cultural Critique, Vol.26, str. 33-63) kroz
telesne pokrete, ime ples i pokret predstavljaju neku vrstu socijalnog
teksta (koji je kompleksan i u stalnoj promeni) i ijim itanjem se mogu utvrditi oznake pojedinih grupa u nekom drutvu i njihove razlike.
To znai da, na primer, klasne razlike i odnosi koji ukazuju ko je dominantan a ko potinjen u nekom drutvu mogu biti dobar razlog za primenu plesa kao otpora takvom stanju. U tom sluaju, ples slui kao
sredstvo za stvaranje etnikog/nacionalnog identiteta grupe koja se time
bori protiv potlaenosti. Ovaj primer moe posluiti i u prouavanju
kolonijalnih odnosa, irenja globalizacije itd.
PLES I ROD ples moe da se posmatra kao celokupan skup znaenja u kojima su prisutne rodne razlike. Taj skup ine elementi kao to su
telesni renik, kostimi, slike tela, trening, plesne tehnike i brojni diskursi u plesu. Na primer, pokreti mukaraca i ena u kubanskom plesu
rumba demonstriraju rodne razlike: dok mukarci vide plesni podijum
52
kao priliku da demonstriraju svoju snagu, hrabrost, mukost, ene tee

ka izraavanju mekoe, opreza, gracioznosti, elegantnosti, ljupkosti
Posebno su interesantne inverzija i meanje rodova u plesovima raznih
kultura koji slue ili kao demonstracija moi (npr. mukarci obueni u
enski kostim parodirajui ismevaju ene i ukazuju na svoju snagu) ili
kao sistem otpora (ene koje u raznim ritualima i plesnim performansima preuzimajui ulogu mukarca demonstriraju protest prema dominaciji mukaraca).
POKRET, TELO I KULTURA brojni teoretiari i filozofi su tokom 70-tih i 80-tih godina, meu kojima se najvie istiu Merlo-Ponti,
Burdije, Fuko, Pirs, uticali na teorijske ideje koje su se raale krajem XX
veka. Pored toga, nastanak novih ideja u feminizmu doprineo je pomeranju tela u fokus antropologije. Mnogi antropolozi su teili ka prevazilaenju kartezijanskog dualizma duh/telo. Kao novi pristup, predlagalo
se da dualizam duh/telo pone da se sagledava kao spoj, odnosno stalna
isprepletenost ova dva entiteta. Kroz prevazilaenje dualizma, teilo se i
ka prevazilaenju drugih dualizama (muko/ensko, spolja/unutra itd.).
U radu Promenljiva tela, australijska filozofkinja Elizabet Gros predstavila
je novu ideju u prouavanju odnosa tela i kulture (Gros, Elizabet. 2005.
Promenljiva tela: ka telesnom feminizmu, Beograd: Centar za enske studije i
istraivanje roda). Ta ideja se zasniva na spoju diskurzivne analize (koju
je formulisao Fuko) i kulturne fenomenologije telesnosti (koja se razvija
od Merlo-Pontija). Naime, teilo se da telo bude posmatrano kao mesto
dodira ili granica spoljanjih (kulturnih, drutvenih) uticaja i unutranjih
(psihikih) procesa. Zato je bilo neophodno videti i utvrditi kako diskursi kulture i spoljanja okolina mogu uticati na pojedinca, kako se ti
uticaji prikazuju na telu (da li u izgledu tela? Garderobi? Ponaanju?) i
kakve veze ti uticaji imaju sa psiholokim procesima na osnovu kojih se
53
pojedinac odreuje u prostoru i vremenu naeg sveta. Uz navedenu autorku, ovakvom pristupu se mogu dodati i drugi teoretiari, kao npr.
Tomas orda, Margaret Lok, Pol Konerton....
ZAKLJUAK
eleo sam da kroz veoma kratke i ture podatke prikaem ta se sve
podrazumeva pod nazivom antropologija plesa, da pokaem njenu genezu, zatim injenice koje potvruju njeno postojanje i potrebu za njenim opstankom, i da ukaem na puteve kojima bi se ova poddisciplina
mogla dalje razvijati. Sama antropologija plesa, kako je ve napomenuto,
zahteva stalnu komunikaciju sa drugim naukama i pravcima. Kljuno u
ovakvoj komunikaciji jeste da se u njenom centru nalazi upravo ples.
Takoe, objanjeno je da razvoj plesa moe da se posmatra na dva nivoa: jedan nivo podrazumeva istorijsko-umetniki pristup, koji kroz
istoriju posmatra, opisuje i interpretira istorijske pozicije umetnikih
(plesnih), praktinih i teorijskih formacija (Cveji, Bojana. Markovi,
Tanja. Mati, Ljubia. Mirkovi, Maja. uvakovi, Miko. Vujanovi,
Ana. 2002. Fragmentarne istorije plesa u XX i poetkom XXI veka: diskursi, poze i transgresije plesa, u: asopis TkH asopis za teoriju izvoakih umetnosti, br.4, Beograd, str. 19); drugi nivo podrazumeva pristup
plesu iz pozicije drutveno-kulturno-istorijski-politikog konteksta. U
ovom tekstu nije dovoljno razraen prvi pristup, zato to postoji brojna
literatura u kojoj se dosta moe saznati o plesu i svim njegovim oblicima
(i na istoku i na zapadu). Problem je to strune literature o drugom (antropolokom) pristupu nema. Odnosno, ona postoji na brojnim jezicima
i u raznim drugim akademskim okvirima, ali ne i u naem. Zato sam pokuao makar ukratko da prikaem ta se podrazumeva pod antropolokom analizom plesa.
54
Prema miljenju Adriane Kepler, iako ima snaan potencijal, ova poddisciplina opstaje i dalje na periferiji antropolokih istraivanja (Kaepler,
L. Adrienne. 1978. Dance in Anthropological Perspective, u: Annual
Review of Anthropology, Vol.7, str. 31-49). Upravo zbog nedovoljnog angaovanja antropologa, razvoj antropologije plesa postoji, ali je dosta spor.
Poseban paradoks je, na primer, to to, iako je interesovanje za antropoloko izuavanje tela od kraja XX veka postalo ak neka vrsta trenda
(posebno kada je re o zapadnim akademskim okvirima), u okviru same
antropologije tela interesovanje za ples, pokret, pozorite i druge umetnike forme ove vrste izuzetno je malo. Ples, i njemu sline vrste umetnikih izvedbi, imaju kljuan znaaj u izuavanju tela. Zato se postavlja
pitanje: Zato je interesovanje za ples u antropologiji toliko malo? Moda odgovor na ovakav problem odnosa antropologije i umetnosti lei u
tome to da bi ste bili deo ovog odnosa poeljno je imati iskustva i znanje iz antropologije, ali i u umetnosti.
Stoga su brojni antropolozi plesa bili baletski igrai koji su imali velika
iskustva i u igri i u antropologiji. Ovo me ponovo dovodi do nunosti
za podvlaenjem ideje da umetniki i antropoloki pristup svoj zajedniki jezik mogu pronai upravo u oblastima istraivanja tela, plesa, neverbalne komunikacije, pokreta, gesta itd. esto se pitam da li su nove
antropoloke i umetnike teorije iste ili razliite (jer se dosta pozivaju na
iste izvore). Naime, smatram da njihovi pristupi jesu razliiti ali da vie
ne mogu da se posmatraju kao potpuno nezavisni entiteti. Oni su u stalnoj komunikaciji i isprepletenosti. Dobar primer bi mogao biti model
Mebijusove trake: u pitanju je traka u obliku osmice koja, kako god da
se okrene, uvek ima jednu povrinu (stranu).11 Na taj nain treba posmatrati i antropoloko-umetniki pristup telu i plesu, koji se moe razvijati
11 Za razliku od obine, ispravljene trake koja uvek ima dve strane: prednju i zadnju, ili
gornju i donju....
55
najvie angaovanjem antropologa. Ovakav model se posebno moe

pronai u novim tendencijama savremenog plesa na zapadu (tzv. neokonceptualni ples ili think dance) koji u svojim umetnikim istraivanjima,
a potom i izvedbama ukljuuje antropoloke teorije razvijene od osamdesetih godina do danas. Naravno da u dijalogu etnologije/antropologije
i umetnosti ne treba izostaviti doprinose npr. folkloristike i semiologije
kojima su izuavane brojne performativne izvedbe i rituali u savremenim i tzv. primitivnim kolektivima. Ali u odnosu na ovakve pristupe,
antropologija moe otii i korak dalje, ime svoju saradnju sa umetnou
nee zasnivati samo na izuavanju kolektiva, ve i pojedinaca.
Zato ovaj tekst nastoji da ukae na veliku potrebu za udruivanjem raznih disciplina i pravaca, ak i onih ekstremno razliitih, zatim za prevazilaenjem brojnih dihotomija koje svojim granicama oteavaju razvoj
novih pristupa u antropologiji, i konano za ruenjem naunih stereotipa prema hibridnim pravcima, koji upravo mogu doprineti reavanju
problema u koje zapadaju vrsto ustolieni i dominantni pravci.
LITERATURA ZA DALJE ITANJE:
Kaepler, L. Adrienne. 1978. Dance in Anthropological Perspective, u:
Annual Review of Anthropology, Vol.7, str. 31-49
Kaepler, L. Adrienne. 2000. Dance Ethnology and the Anthropology of
Dance, u: Dance Research Journal, Vol. 32, No. 1. str. 116-125
Peterson Royce, Anya. 2002. The Anthropology of Dance. Princeton Book
Company
Gros, Elizabet. 2005. Promenljiva tela: ka telesnom feminizmu, Beograd:
Centar za enske studije i istraivanje roda
Cohen, Selma Jeanne. 1988. Ples kao kazalina umjetnost. Zagreb: Cekade
Rid, A. Suzan. 1998. The Politics and Poetics of Dance, u: Annual Review
of Anthropology, Vol.27, str.503-532
Cveji, Bojana. Markovi, Tanja. uvakovi, Miko. Vujanovi, Ana.
2002. asopis TkH asopis za teoriju izvoakih umetnosti, broj 4.
56
57
arna Brkovi
ANTROPOLOGIJA I POLITIKA
Na prvi pogled, deluje kao da je sasvim jasno ta je politika. To je ono

ta se radi u Skuptini, ministarstvima, tokom optinskih, parlamentarnih i raznih drugih izbora, ili pri susretu predsednika dve zemlje. Politika
se povezuje sa reima poput: evropske i evro-atlantske integracije, meunarodni odnosi, sporazum o pridruivanju Evropskoj Uniji. Politika se najee definie kao vetina upravljanja dravom.
Meutim, da li politika moe postojati bez drave? Odnosno, ta se deava u zajednicama koje nemaju dravni aparat?
Antropolozi su u prvoj polovini XX veka intenzivno istraivali egzotine, udaljene, ne-evropske zajednice grupe ljudi koje su ivele drugaije od evropskih zajednica, i koje se u svakodnevnom govoru obino
nazivaju plemena (mada, neophodno je napomenuti da to kakvu vrstu
zajednice oznaava re pleme nikada nije bilo potpuno jasno). Zajednice su meusobno bile jako razliite, gotovo isto kao to je svaka od
njih bila drugaija od evropskih drutava. Verovatno jedine zajednike
osobine tih raznolikih istraivanih grupa odnosile su se na ono ta nemaju istraivane grupe nisu bile evropske, nisu imale dravni aparat,
nisu imale optinske izbore, predsednike niti parlament.
Antropologija politike je pod-discplina koja se stvara onda kada su antropolozi pomislili da odsustvo drave, izbora i predsednika ne znai i
odsustvo politike. Istraivane grupe nisu imale birokratiju i razraen dravni aparat ali to ne znai da su bile pred-politine ili apolitine.
61
Od 1940. godine antropolozi su uvideli da politika moe imati razliite

oblike i da moe biti sprovoena kroz razliite drutvene institucije.
Ispostavilo se da su srodnike veze esto iskoriene kao nain uspostavljanja politikih odnosa. Saznalo se da postoje grupe od vie stotina
hiljada ljudi koje nemaju centralizovanu hijerarhiju jednog vou, jednu
vrhovnu instituciju, jedinstveni aparat. Ted Luelen u kratkim crtama
prenosi E. J. Evans Priardov opis akefalne zajednice zajednice bez
jedinstvenog voe kod Nuera u istonoj Africi: Rat i prepirke su skoro
neprestani. Sredstvima procesa dopunjujue suprotnosti, sve vee i vee grupe mogu se
ujedinjavati za te svrhe. Na primer, dve grupe mogu meusobno ratovati, ali sklapaju prijateljstvo ako ih trea obe napadne. Da bi se suprotstavile jo veoj pretnji,
sva tri biva neprijatelja se mogu zdruiti. Politiko jedinstvo Nuera mora biti odreeno shodno situaciji, kako se sve vee i vee jedinice sabiraju prema potrebi, a onda
rastaju kad pretnja proe. (Luelen, Ted. 2001. Uvod u politiku antropologiju.
aak-Beograd: Gradac, str. 34)
Sasvim oekivano pitanje na saznanje da politika u nekim zajednicama
ima drugaije oblike od onih na koje smo navikli, moglo bi da bude
kakve to ima veze sa mnom? Zato bi to bilo vano za drutvo u kome
ja ivim?
Cilj antropologije najee nije prosto prikupljanje saznanja o razliitim
nainima na koje ljudi rade razliite stvari. Iako je zanimljivo saznati kako neke grupe definiu svoje srodnike, kako sve mogu da sede i u kom
poloaju su navikli spavaju, ta smatraju ukusnim, na koji nain razumeju prostorne odnose, kako ureuju svoje kue, i tako redom, nakon proste fasciniranosti razliitou, sa prikupljenim saznanjima moe se uraditi i neto drugo.
62
Uvianje da srodniki odnosi mogu biti pretvoreni u sredstva politikog

delovanja navelo je antropologe da pomisle da i zapadna drutva moda
slino funkcioniu. Mark Abele, francuski antropolog, pokazao je da
lokalna, optinska vlast u Francuskoj, u mestu po imenu Jon, takoe
koristi srodnike odnose u stvaranju lokalnog politikog sistema. Abele
je pokazao da, iako pravno bilo koji stanovnik moe da se kandiduje za
mesto u lokalnoj vlasti, u praksi stvari funkcioniu malo drugaije. Samo
osobe iz porodica iji su lanovi ve bili u lokalnoj vlasti oni koji imaju
znaajne i duge porodine istorije bivaju izabrani. Politiki legitimitet
u ovom sluaju obezbeuju srodniki odnosi. Osobe koje se ne mogu
pozvati na dugotrajnu porodinu povezanost sa Jonom na primer, oni
koji su se tokom svog ivota doselili u Jon nisu poeljni politiki kandidati. Abele je ovim primerom pokazao da savremeno francusko drutvo koristi iste strategije i obrasce miljenja i ponaanja kao i mnoge
egzotine i primitivne zajednice. Ideja da smo mi Evropljani daleko napredniji od njih primitivnih oigledno nema smisla.
Magija i politika su dva domena koja se takoe neretko preklapaju. Ako
zanemarimo racionalizovanu ideju o tome ta politika treba da bude, i
pogledamo kako se politika radi, odnosno ta se deava u praksi
uvideemo da savremeni politiki odnosi koriste magijske i ritualne obrasce u razliitim situacijama. Meutim, antropologija ne mora samo
pokuavati da ukae na iracionalnu srodniki, ritualno, magijski,
emotivno odreenu stranu politike. Antropolozi danas istrauju mnoge savremene uzbudljive teme, poput tranzicionih procesa, zahteva za
priznavanjem manjinskih ljudskih prava, naina funkcionisanja dravnog
aparata, itd.
63
Period tranzicije se najee odreuje kao proces promene/prelaska jednog politiko-ekonomskog sistema u drugi (pod drugim se najee
misli na demokratiju i kapitalizam). Antropoloko insistiranje na terenskom radu posmatranju ljudi i ivljenju sa njima esto postaje najbolji put za otkrivanje i reavanje problema idealnih modela koji ne
obraaju panju na svakodnevni ivot ljudi.
Neretko se smatra da tranzicija znai preuzimanje uspenih idealnih
modela od zemalja koje su ve demokratizovane, i njegovo prosto
primenjivanje, odnosno nakalemljivanje, na drutvo koje tek treba
demokratizovati.
Meutim, antropoloke analize post-socijalistikih zemalja pokazuju da
tranzicija podrazumeva splet sloenih odnosa koji nastaju zato to barem dva razliita ekonomska, politika, moralna, kulturna modela drutva istovremeno obitavaju u istoj dravi. U preplitanju dva naizgled nespojiva modela drutva, pojedinci smiljaju najrazliite naine za prevazilaenje problema oni svakodnevno pregovaraju oko znaenja raznih
termina, preuzimaju deo jednog sistema koji im odgovara, i deo drugog,
i spajaju ih na neoekivane naine. Takve vrste spojeva nijedan idealni
model ne moe da predvidi. Obraanje panje na svakodnevicu, na to
kako tzv. obini ljudi prihvataju i menjaju nove propise, regulative i
nova znaenja, omoguava mnogo ire, viestranije i plodnije shvatanje
tranzicionih procesa.
Ako se setimo da je socio-kulturna antropologija nauka koja se bavi kulturom, razumeemo da, onog trenutka kada je kultura postala politiki
vana kategorija, antropolokinje i antropolozi su mogli da se ukljue u
politike diskusije i sopstvena nauna saznanja predstave politikolozima,
politiarima, sociolozima, pravnicima, i tako redom. Kako pie Milen-
64
kovi: Kultura i identitet, a ne samo liberalizam i demokratija, danas su

kljune rei i sporni pojmovi savremene politike teorije. Ali o kojem od
nekoliko stotina (ne samo antropolokih) verzija koncepta kulture debatuju politiki teoretiari? (Milenkovi, Milo. 2005. Postkulturna antropologija i multikulturne politike, u: Senka Kova (ur.) Problemi kulturnog identiteta stanovnitva savremene Srbije. Beograd: Filozofski fakultet, 6174).
Ako politika zaista jeste vetina upravljanja zajednicom, onda je politiku
(nain na koji se zajednicom upravlja) mogue stalno poboljavati. Veliki deo antropolokih radova je usmeren upravo na to kako uiniti prijatnijim, boljim, lagodnijim i lakim suivot razliitih ljudi, grupa i kultura.
Ideja da su svi ljudi ravnopravni pred dravom i zakonom je sjajna. Meutim, ona prosto nije tana. Iako treba teiti da svi ljudi postanu pravno, politiki i ekonomski ravnopravni, sada situacija u Srbiji, kao ni u
drugim zemaljama, nije takva. Neke osobe slabije govore srpski jezik, i
zbog toga nemaju jednak pristup drutvenim, obrazovnim, medijskim i
mnogim drugim resursima kao to imaju teni govornici srpskog jezika.
Neke druge osobe samo zbog svoje etnike pripadnosti ne bivaju upisane u knjigu roenih one u nekom smislu ive pored drave, a ne u
njoj. Neki ne mogu da se upiu na fakultet jer moraju poeti da rade
odmah po zavretku srednje kole. Neke osobe preivljavaju svakodnevno dobacivanje na ulici ili seksualno uznemiravanje na poslu, samo zato to imaju odreeni oblik polnih organa. Neki bivaju pretueni zato
to su zaljubljeni u osobu istog pola. Nekada nacionalna ili etnika pripadnost podrazumeva jako ogranien izbor zanimanja.
65
Iste te osobe, koje ne govore savreno srpski jezik, ili ne praktikuju slavljenje slave, ili pripadaju nacionalnoj, etnikoj, religijskoj, seksualnoj,
starosnoj, ili nekoj drugoj manjini mogu oseati podjednako jaku vezanost za Srbiju kao i bilo koji pravoslavni Srbin mukarac. Emotivna
veza nije uslovljena religijom, jezikom, nacijom ili polom. Ljudi mogu
voleti svoj grad, uivati u njegovim ulicama, biti ponosni na tradiciju
drave u kojoj ive. elja da se ivot provede na nekom mestu, i u nekoj
dravi, zavisi od mnogo stvari. Antropologija pokuava da pokae da
najmanje to drava moe da uini jeste da obezbedi svim ljudima koji
ele da provedu ivot u njoj ravnopravan pristup resursima, kao i da im
prui mogunost da prijatno i sigurno praktikuju svoje identitete.
Sa svim opisanim problemima se naravno, moe susresti bilo koji graanin ili graanka Srbije. Meutim, u odreenim grupama problemi se
deavaju mnogo ee gotovo na svakodnevnom nivou i svim osobama koje pripadaju toj grupi.
Upravo iz tog razloga, u zapadnim zemljama koje su suoene sa istim
problemima, javila se ideja o posebnoj zatiti manjina. Kako je pravednost jedan od ideala liberalnog drutva, ini se da je pravedno dati posebna prava grupama koje, zato to ne pripadaju veinskoj grupi, ive u
posebno oteanim okolnostima. Kultura manjinskih grupa tada postaje
politiki vana kategorija. Mogunost da se u javnom prostoru praktikuje manjinska kultura nije data i zato drava treba da donosi posebne
propise kojima omoguava da manjinske kulture nau svoje mesto u
javnoj sferi drave. kolovanje na manjinskom jeziku, posebne kvote
koje garantuju da e odreeni procenat manjina biti zastupljen na univerzitetima, u izbornim telima, u medijima predstavlja strategiju koja
treba da pomogne prevazilaenje problema.
66
Antropologija analizira kako pripadnici razliitih kultura prihvataju suivot i meu-kulturnu razmenu. Ova nauka prouava kako drava tretira
kulturne identitete kao privatnu stvar graana ili kao kategoriju za koju
snosi odreenu odgovornost. Antropologija takoe pokuava da smisli
kako lake i bezbolnije prihvatiti ideju da korisnici najrazliitijih kulturnih identiteta mogu eleti da ive u istoj dravi, i kako najjednostavnije
to uraditi. Iako utopiju potpune ravnopravnosti toliko razliitih osoba,
grupa, elja i ciljeva verovatno nije mogue dostii, antropolokinje i
antropolozi mogu neprekidno prouavati i pruati pomo u procesu
pokuaja dostizanja dobrog drutva.
Predlog za dalje itanje:
Anderson, Benedikt. 1998. Nacija: zamiljena zajednica. Beograd: Plato
Baba, Homi. 2004. Smetanje kulture. Beograd: Beogradski krug
Kimlika, Vil. 2004. Multikulturalizam: multikulturno graanstvo. Podgorica:
CID, Zagreb: Jesenski i Turk
Kova, Senka (ur.). 2005. Problemi kulturnog identiteta stanovnitva savremene
Srbije. Beograd: Filozofski fakultet
Luelen, Ted. 2001. Uvod u politiku antropologiju. aak-Beograd: Gradac
Ribi, Vladimir. 2005. Podeljena nacija: srpski nacionalizam i politiki sukobi u
Srbiji 1990-2000. Beograd: Srpski genealoki centar
Verderi, Ketrin. 2005. ta je bio socijalizam i ta dolazi posle njega. Beograd:
Fabrika knjiga.
67
Likovni radovi
Marko Markovi
Marko Markovi
15
Jelena Vuievi
25
Marko Markovi
33
dr Sneana Arnautovi
43
Marko Markovi
59
69
70
71

Antropologija Za Pocetnike

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Antropologija Za Pocetnike

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Antropologija za poetnike

Studenti etnologije i antropologije buduim studentima

Publikacija je objavljena uz pomo

Uvod: ta je uopte Antropologija za poetnike?

Pred vama se nalazi publikacija ija je osnovna svrha da antropologiju

Klub studenata etnologije i antropologije

Klub studenata etnologije i antropologije

Klub studenata etnologije i antropologije

Klub studenata etnologije i antropologije

rektno povezana sa stvarnou koja nas okruuje, osim kroz znaenja

Klub studenata etnologije i antropologije

Klub studenata etnologije i antropologije

Klub studenata etnologije i antropologije

ANTROPOLOGIJA I EVROPSKA UNIJA

Klub studenata etnologije i antropologije

karakteristika koje se radi lake percepije oznaavaju kao kultura, a

Klub studenata etnologije i antropologije

nivoom integracija i problemima koji se oznaavaju kao kulturni ili

Klub studenata etnologije i antropologije

izborom karakteristika za oznaavanje evropskog identiteta. Dakle,

Klub studenata etnologije i antropologije

ostvarljiv. Antropolozi svojim istraivanjima na razliitim nivoima, kako

Klub studenata etnologije i antropologije

U etnologiji u Srbiji najistraeniji deo knjievnosti do sada je narodna

Klub studenata etnologije i antropologije

eno podruje u odreenom periodu. Ovi opisi se, naravno, razlikuju od

Klub studenata etnologije i antropologije

Klub studenata etnologije i antropologije

uavanim ljudima, njihovim ivotima, razgovorima, ili ak razmiljanjima.

Klub studenata etnologije i antropologije

-A znate li vi ta je to nacija?-zapita Don Vajs.

ta je etniki identitet? Da li je to neto prirodno, dato? Da li se on

Klub studenata etnologije i antropologije

klom Srbi i da su sauvali srpsko etniko bie tokom istorije. I jedna i

Klub studenata etnologije i antropologije

Klub studenata etnologije i antropologije

rencijacije meu etnikim kolektivitetima. Time se upravo istie da je

Klub studenata etnologije i antropologije

Klub studenata etnologije i antropologije

ukazuju da se aspekti etnikog (nacionalnog) mogu ispoljiti i u oblasti

Klub studenata etnologije i antropologije

Klub studenata etnologije i antropologije

Klub studenata etnologije i antropologije

Klub studenata etnologije i antropologije

razliitih naroda. Antropologija plesa6 zato stalno komunicira sa

Klub studenata etnologije i antropologije

Klub studenata etnologije i antropologije

mladih pripadnika crne rase u amerikim gradovima, ili striptiz ples).

Klub studenata etnologije i antropologije

ples i pokret mogu biti kljuni u stvaranju kolonijalnih, rodnih, etnikih,

Klub studenata etnologije i antropologije

kao priliku da demonstriraju svoju snagu, hrabrost, mukost, ene tee

Klub studenata etnologije i antropologije

Klub studenata etnologije i antropologije

najvie angaovanjem antropologa. Ovakav model se posebno moe

Klub studenata etnologije i antropologije

Klub studenata etnologije i antropologije

Na prvi pogled, deluje kao da je sasvim jasno ta je politika. To je ono

Klub studenata etnologije i antropologije

Od 1940. godine antropolozi su uvideli da politika moe imati razliite

Klub studenata etnologije i antropologije

Uvianje da srodniki odnosi mogu biti pretvoreni u sredstva politikog

Klub studenata etnologije i antropologije

Klub studenata etnologije i antropologije