FAKULTET TEHNIKIH NAUKA U NOVOM SADU

UPUTSTVO
ZA LABORATORIJSKE VEBE
IZ MERENJA U ELEKTRONICI

NOVI SAD
2011.

Uputstvo za laboratorijske vebe iz Merenja u elektronici

I ciklus vebi

Uputstvo za laboratorijske vebe iz Merenja u elektronici

VEBA BROJ 2.
UTICAJ SISTEMATSKE GREKE NA REZULTAT MERENJA

ZADATAK: Izmeriti otpornost datog otpornika U/I metodom, naponskim i

strujnim spojem, i analizirati uticaj sistematske greke koja nastaje zbog
konanih unutranjih otpornosti upotrebljenih instrumenata.

PRIBOR:

E R1 A V Rx -

izvor jednosmernog napona;

klizni otpornik PRN 432;
miliampermetar 515;
voltmetar BL 1;
otpornik nepoznate otpornosti.

UPUTSTVO ZA MERENJE:
2.1

Merenje otpornosti naponskim spojem

- Sastaviti kolo prema emi na

slici 2.1.
Pre ukljuivanja izvora, ruicu
potenciometra R1 postaviti u takav
poloaj da struja kroz ampermetar
bude minimalna.
- Ruicu potenciometra R1
pomerati dok voltmetar ne pokae
napon od 1 V. Oitati odgovarajuu
vrednost struje i uneti u tabelu 2.1.

V
R1

Slika 2.1 Merenje otpornosti

naponskim spojem

- Ponoviti postupak i za napone od 2 V do 6 V, sa korakom od 1 V.

Datum:

Ocena:

Potpis asistenta:

Rx

Uticaj sistematske greke na rezultat merenja

U,
I,

mA
Tabela 2.1 Rezultati merenja otpornosti naponskim spojem
- Na slici 2.2 prikazati zavisnost U=f( I ).

Slika 2.2 Zavisnost U=f( I ) pri merenju otpornosti naponskim spojem

- Sa slike 2.2 grafiki odrediti vrednost otpornosti Rmg (Rmg je jednako
koeficijentu pravca dobijenog sa grafika):

Rmg =

U
=
I

- Zabeleiti vrednosti onih karakteristika mernih instrumenata koje su

neophodne za sva izraunavanja u taki 2.1.

- Za poslednji par merenja (6 V, ? mA) izraunati tanu vrednost merene

otpornosti Rx, koja se dobija kada se izvri korekcija rezultata merenja zbog
konane unutranje otpornosti RV voltmetra, apsolutnu i relativnu sistematsku
greku koja nastaje zbog konane unutranje otpornosti voltmetra, i sigurne
granice greke merenja.

2-2

Uticaj sistematske greke na rezultat merenja

Rm =

Rx =

U
=
I

1
R =
R m
1 m
Rx

Rx
R
Rx = Rm R x = V R x =
R
1+ x
RV

Rx
R x Rm Rx
R
=
= V = ,
R
Rx
Rx
1+ x
RV

Rx
R U
I
R RV
1 + x max klV + max kl A + x
=
Rx
RV U
I
RV RV

Rx
Rx =
Rx
Rx

- Komentarisati doprinos sigurnih granica greaka U/U, I/I, i

RV/RV.

- Konaan rezultat merenja otpornosti Rx naponskim spojem:

R x R x =

Rx
R x 1
Rx

, odnosno,

.
2-3

Uticaj sistematske greke na rezultat merenja

-Proveriti ispravnost predloenih formula.

2.2

Merenje otpornosti strujnim spojem

-Sastaviti kolo prema emi na

slici 2.3.
- Izmeriti otpornost Rx strujnim
spojem, menjajui napon u istom
opsegu kao i kod merenja naponskim
spojem. Rezultate uneti tabelu 2.2.

I,

Rx

R1

- Na slici 2.4 prikazati zavisnost U=f( I ) i grafiki odrediti vrednost izmerene otpornosti Rmg.
U,

Slika 2.3 Merenje otpornosti

strujnim spojem
3

mA
Tabela 2.2 Rezultati merenja otpornosti strujnim spojem

Rmg =

U
=
I

- Zabeleiti vrednosti onih karakteristika mernih instrumenata koje su

neophodne za sva izraunavanja u taki 2.2.

- Za poslednji par merenja (6 V, ? mA) izraunati tanu vrednost merene

otpornosti Rx, koja se dobija kada se izvri korekcija rezultata merenja zbog
konane unutranje otpornosti RA ampermetra, apsolutnu i relativnu sistematsku
greku koja nastaje zbog konane unutranje otpornosti ampermetra, i sigurne
granice greke merenja.

2-4

Uticaj sistematske greke na rezultat merenja

Slika 2.4 Zavisnost U=f( I ) pri merenju otpornosti strujnim spojem

Rm =

U
=
I

Rx = Rm Rx =

R x = Rm R A =

Rx R A
=
=
Rx
Rx

I
Rx
R U
R R A
=
1 + A max klV + max kl A + A
Rx
Rx U
I
Rx R A

R x =

Rx
Rx
Rx

- Komentarisati doprinos sigurnih granica greaka U/U, I/I, i

RA/RA.

2-5

Uticaj sistematske greke na rezultat merenja

- Konaan rezultat merenja otpornosti Rx strujnim spojem:

R x R x =

Rx
R x 1
Rx

, odnosno,

-Proveriti ispravnost predloenih formula.

2.3
Poreenje rezultata dobijenih naponskim i strujnim spojem i
zakljuak

2-6

Uputstvo za laboratorijske vebe iz Merenja u elektronici

VEBA BROJ 3.
INSTRUMENT ZA MERENJE NAIZMENINE STRUJE I NAPONA

ZADATAK: Proiriti merno podruje instrumenta sa kretnim kalemom koristei

jednostrani i dvostrani ispravlja.

PRIBOR:

Tr -

odvojni transformator;

V R1 Rp Rs A O Gr -

voltmetar 515;
klizni otpornik PRN 432;
dekadna kutija otpornika MA 2112;
dekadna kutija otpornika MA 2102;
mikroampermetar K-2;
osciloskop;
Grecov ispravlja.

UPUTSTVO ZA MERENJE:
3.1

Instrument sa jednostranim ispravljaem

- Sastaviti kolo prema emi na slici 3.1.
Rp

Tr

R{

220 V
R1

D2
+
A

D1
-

Slika 3.1 Voltmetar za naizmenini napon sa jednostranim ispravljaem

- Proveriti da li instrumenti pre prikljuivanja izvora pokazuju nulu.
Datum:

Ocena:

Potpis asistenta:

Instrument za merenje naizmenine struje i napona

- Za diode D1 i D2 koristiti diode iz Grecovog ispravljaa.
- Rp postaviti na najveu vrednost a R na vrednost od 2 320 (to je
jednako unutranjoj otpornosti mikroampermetra).
20 V.

- Ruicom potenciometra R1 poveavati napon tako da voltmetar pokae

- Rp smanjivati sve dok mikroampermetar ne dostigne pun otklon. Neka je

to Rp izmereno .
- Za kolo na slici 3.1 izraunati otpornost Rp izraunato tako da mikroampermetar ima puno skretanje kada se na ulaz voltmetra dovede napon
efektivne vrednosti 20 V.
Rp izmereno =

Rp izraunato =

- Da li se izmerena vrednost Rp slae sa izraunatom?

- Snimiti zavisnost skretanja kazaljke mikroampermetra od pokazivanja

volltmetra: = f(U). Napon U menjati ruicom potenciometra R1 u opsegu od 2 V
do 20 V, sa korakom od 2 V. Rezultate uneti u tabelu 3.1.
- Vrednost = -0 je odstupanje od idealne karakteristike dobijenog
voltmetra za naizmeninu struju. 0 se odreuje kao:

0 =

max
U eff max

(V)

U eff

10

12

14

16

18

(pod)

(pod)
Tabela 3.1 Rezultati oitanja voltmetra i mikroampermetra

3-2

20

Instrument za merenje naizmenine struje i napona

- Na slici 3.2 prikazati zavisnost = f(U).

Slika 4.2 Zavisnost = f(U) za voltmetar sa jednostranim ispravljaem

- Izraunati karakteristinu otpornost ostvarenog voltmetra za naizmenini
napon, sa jednostranim ispravljaem:

RV' =

R p + (RA Rs )
RV
=
=
U max
U max

- Proveriti ispravnost predloenih formula.

3.2

Instrument sa dvostranim ispravljaem

- Sastaviti kolo prema emi na slici 3.3.
Rp
Tr

220 V
R1

Gr

R{

Slika 3.3 Voltmetar za naizmenini napon sa dvostranim ispravljaem

3-3

Instrument za merenje naizmenine struje i napona

- Rp postaviti na najveu vrednost.
20 V.

Ruicom potenciometra R1 poveavati napon tako da voltmetar pokae

- Rp smanjivati sve dok mikroampermetar ne dostigne pun otklon. Neka je

to Rp izmereno .
- Za kolo na slici 3.3 izraunati otpornost Rp izraunato, tako da mikroampermetar ima puno skretanje kada se na ulaz voltmetra dovede napon
efektivne vrednosti 20 V.
Rp izmereno =

Rp izraunato =

- Da li se izmerena vrednost Rp slae sa izraunatom?

- Snimiti zavisnost skretanja kazaljke mikroampermetra od pokazivanja

volltmetra: = f(U). Napon U menjati ruicom potenciometra R1 u opsegu od 2 V
do 20 V, sa korakom od 2 V. Rezultate uneti u tabelu 3.2.
U

(V)

10

12

14

16

18

20

(pod)

(pod)
Tabela 3.2 Rezultati oitanja voltmetra i mikroampermetra
- Na slici 3.4 prikazati zavisnost = f(U).
- Izraunati karakteristinu otpornost ostvarenog voltmetra za naizmenini
napon, sa dvostranim ispravljaem:

RV' =

R p + (RA Rs )
RV
=
=
U max
U max

- Proveriti ispravnost predloenih formula.

3-4

Instrument za merenje naizmenine struje i napona

Slika 3.4 Zavisnost = f(U) za voltmetar sa dvostranim ispravljaem

3.3

Zakljuak

3-5

Uputstvo za laboratorijske vebe iz Merenja u elektronici

VEBA BROJ 4.
UTICAJ TALASNIH OBLIKA NA POKAZIVANJE INSTRUMENATA

ZADATAK: Izmeriti amplitude napona razliitih talasnih oblika razliitim

instrumentima i uporediti ih sa izraunatim vrednostima.

PRIBOR:

G V1 V2 V3 O -

generator funkcija;
univerzalni instrument US3b;
univerzalni instrument UNIMER 1;
voltmetar 515;
osciloskop.

UPUTSTVO ZA MERENJE:
4.1

Pokazivanje instrumenata pri frekvenciji od 0,1 Hz

- Sastaviti kolo prema emi na

slici 4.1.
- Na generatoru funkcija G
izabrati prostoperiodian talasni oblik
napona, uestanosti 0,1 Hz i amplitude
od 1 V. Amplitudu napona podesiti
koristei osciloskop.
Izmerene
vrednosti
(maksimalna pokazivanja) U1, U2, i U3
uneti i tabelu 4.1.

V1

V2

V3

Slika 4.1 Merenje napona

razliitim instrumentima

- Imajui u vidu nain rada svakog instrumenta, izraunati onu amplitudu

Ur koju bi morao da ima mereni napon, pa da proizvede oitana pokazivanja U1,
U2. i U3.

Datum:

Ocena:

Potpis asistenta:

Uticaj talasnih oblika na pokazivanje instrumenata

4.2

Pokazivanje instrumenata pri frekvenciji od 50 Hz

- Na generatoru funkcija G redom birati razliite talasne oblike napona,

uestanosti 50 Hz, i amplitude od 2 V. Amplitudu napona podesiti koristei
osciloskop.
- Oitati pokazivanja U1, U2 i U3 i uneti ih u tabelu 4.1.
- Iz oitanih vrednosti na instrumentima izraunati kolika je morala biti
amplituda Ur merenog napona. Rezultate takoe uneti u tabelu 4.1.

(Hz)

0,1

50

50

50

Amplituda napona na osciloskopu, (V)

Talasni oblik
Uestanost f,

Pokazivanje instrumenta U1,(V)

V1

Izraunata amplituda Ur,

(V)

Pokazivanje instrumenta, U2, V

V2

Izraunata amplituda Ur,

(V)

Pokazivanje instrumenta U3,(V)

V3

Izraunata amplituda Ur,,

(V)

Tabela 4.1 Rezultati merenja amplituda napona razliitih talasnih oblika,

razliitim instrumentima, pri razliitim uestanostima

4.3

Zakljuak

4-2

Uputstvo za laboratorijske vebe iz Merenja u elektronici

VEBA BROJ 5.
PROIRIVANJE MERNOG OPSEGA AMPERMETRA I VOLTMETRA
ZADATAK:

Proiriti merni opseg datog mikroampermetra i milivoltmetra.

PRIBOR:

E
A
mA
V1
V
R
R,Rp
R1
P

Izvor jednosmernog napona;

mikroampermetar;
miliampermetar BLO 120;
milivoltmetar;
voltmetar;
klizni otpornik PRN 432, 10 k/0,18 A;
dekadna kutija otpornika MA 2102;
klizni otpornik PRN 432, 1 000/0,57 A;
prekida.

UPUTSTVO ZA MERENJE:
5.1

Proirivanje mernog opsega ampermetra

- Sastaviti kolo prema emi na

slici 5.1.
- Pre prikljuivanja izvora
postaviti otpornost R na najveu vrednost a prekida P otvoriti. Proveriti da
li instrumenti pokazuju nulu.
- Nakon ukljuivanja izvora,
smanjivati vrednost R dok mikroampermetar ne pokae pun otklon.
Izmeriti tada miliampermetrom struju
I=I0 i dobijeni rezultat uneti u tabelu 5.1.

I0
R

E
R{

R1
I

mA

Slika 6.1 Proirivanje mernog

opsega mikroampermetra

- Da bi se merni opseg mikroampermetra proirio n puta, treba da mu se

vee ant R kao na slici 5.1. Postaviti R na najveu vrednost i zatvoriti prekida
P.

Datum:

Ocena:

Potpis asistenta:

Proirivanje mernog opsega ampermetra i voltmetra

I/I1n.

- Smanjivati vrednost R dok se ne postigne priblino traeni odnos struja

- Uzastopno podeavati otpornosti R i R dok mikroampermetar ne pokae

pun otklon i istovremeno struja I bude tano n puta vea od struje I0. Odgovarajue konane vrednosti struje n I0 i otpornosti R uneti u tabelu 6.1.
Kao uzgredan rezultat ovakvog eksperimentalnog nalaenja vrednosti
anta za proirenje mernog opsega mikroampermetra, dobijena vrednost R
omoguava izraunavanje unutranje otpornosti RA mikroampermetra:
RA = (n-1) R .
n

I0

(A)

(mA)

()

RA

()

1
2
4
6
Tabela 5.1 Rezultati merenja pri proirivanju mernog opsega mikroampermetra
- Ponoviti opisan postupak nalaenja odgovarajuih vrednosti R i za
druge vrednosti n iz tabele 5.1.
- U kolikoj meri se slau dobijene vrednosti za RA kada se raunaju preko
razliitih vrednosti za n?

5.2

Proirivanje mernog opsega voltmetra

- Sastaviti kolo prema emi na slici 5.2.

Pre ukljuenja izvora, postaviti kliza potenciometra R1 u takav poloaj da

voltmetar V, nakon prikljuenja izvora, pokae najmanju vrednost. Proveriti da li
voltmetri pokazuju nulu. Prekida P zatvoriti.
5-2

Proirivanje mernog opsega ampermetra i voltmetra

Rp

- Prikljuiti izvor napona.

- Ruicom potenciometra R1
poveavati napon dok voltmetar V1,
kome se proiruje merni opseg, ne
pokae pun otklon. Pokazivanje voltmetra V, U=U0, uneti u tabelu 5.2.

V1

R1

- Da bi se merni opseg proirio

n puta, treba mu vezati predotpornik
Rp, kao na slici 5.2.

Slika 5.2 Proirivanje mernog

opsega voltmetra

- Postaviti R na najmanju vrednost i otvoriti prekida P.

- Poveavati vrednost Rp dok se ne postigne priblino traeni odnos
napona U/U1n.
- Uzastopno podeavati R1 i Rp sve dok voltmetar V1 ne pokae pun otklon
i istovremeno napon U na voltmetru V bude tano n puta vei od napona U0.
Odgovarajue konane vrednosti napona U = n U0 i otpornosti Rp uneti u tabelu
5.2.
I ovde, kao uzgredan rezultat eksperimentalnog nalaenja vrednosti
predotpornika za proirenje mernog opsega voltmetra, vrednost Rp omoguava
da se izrauna otpornost voltmetra RV1:
RV1 =

Rp

.
n 1

- Izraunati je i uneti u tabelu 5.2.

U1

(V)

(V)

Rp

( )

RV1

( )

1
4
5
6
Tabela 5.2 Rezultati merenja pri proirivanju mernog opsega voltmetra
- Ponoviti opisani postupak za nalaenje odgovarajuih vrednosti Rp i za
druge vrednosti n iz tabele 5.2.
- U kolikoj meri se slau dobijene vrednosti za RV1 kada se raunaju preko
razliitih vrednosti za n?

5-3

Proirivanje mernog opsega ampermetra i voltmetra

5.5

Zakljuak

5-4

Uputstvo za laboratorijske vebe iz Merenja u elektronici

VEBA BROJ 6.
SNIMANJE DINAMIKE PETLJE HISTEREZISA OSCILOSKOPOM

ZADATAK: Snimiti osciloskopom dinamiku petlju histerezisa za dati uzorak

feromagnetnog materijala.

PRIBOR:

Tr
Tm
R1
R2
C
O

regulacioni transformator;
mreni transformator;
klizni otpornik PRN 335;
dekadna kutija otpornika MA 2110;
kondenzator;
osciloskop.

UPUTSTVO ZA MERENJE:
6.1

Snimanje dinamike petlje histerezisa osciloskopom

- Sastaviti kolo prema emi na slici 6.1.
Tm
R2

Tr
220 V

C
V
O

R1

Slika 6.1 Snimanje dinamike petlje feromagnetnog uzorka osciloskopom

Datum:

Ocena:

Potpis asistenta:

Snimanje dinamike petlje histerezisa osciloskopom

- U tabeli 6.1 su date vrednosti pojedinih komponenata ili karakteristika
mernih instrumenata, koje treba da su poznate da bi kolo na slici 6.1 funkcionisalo na predvien nain, kao i njihove sigurne granice greaka G, neophodne za
ocenu greaka merenja.

R1

R2

Ky

Kx

N1

N2

nazivna
vrednost

120

1
M

0,1
F

5
V/cm

1
V/cm

880
zav.

1 340
zav.

12
cm2

34
cm

G, %

Tabela 6.1 Vrednosti komponenata ili karekteristika mernih instrumenata

i njihove sigurne granice greaka

- Regulacionim transformatorom poveavati napon dok voltmetar ne

pokae 150 V.
Na slici 6.2 nacrtati krivu dinamike petlje histerezisa uzorka, dobijenu na
ekranu osciloskopa, i izmeriti dui x i y koje odgovaraju koercitivnom polju Hc i
remanentnoj indukciji Br. Rezultate merenja uneti u tabelu 6.2.

Slika 6.2 Dinamika petlja histerezisa

za materijal od koga je nainjeno jezgro transformatora Tm
6-2

Snimanje dinamike petlje histerezisa osciloskopom

izmerena
vrednost
G

Gst

Br

Hc

cm

cm

A/m

Tabela 6.2 Rezultati merenja remanentne indukcije i koercitivnog polja

- Izraunati vrednosti remanentne indukcije Br i koercitivnog polja Hc, kao i
njihove sigurne granice greaka i sigurne statistike granice greaka:

Br =

R2 C K y y
N2 S

, i

Hc =

N1 K x x
.
R1 l

- Sigurne granice greaka merenja dui x i y procenjene su na 1 mm.

- Proveriti ispravnost predloenih formula.

6.2

Zakljuak

6-3

Uputstvo za laboratorijske vebe iz Merenja u elektronici

VEBA BROJ 7.
MERENJE FREKVENCIJE OSCILOSKOPOM

ZADATAK: Ispitati tanost zadavanja frekvencije datog RC generatora,

koristei metodu Lisauovih figura i metodu modulacije elektronskog mlaza.

PRIBOR:

Tr
G
R
C
O

odvojni regulacioni transformator;

RC generator;
otpornik od 20 k;
kondenzator od 0,5 F;
osciloskop.

UPUTSTVO ZA MERENJE:
7.1

Merenje uestanosti pomou Lisauovih figura

- Sastaviti kolo prema

emi na slici 7.1.
- Na Y otklonski sistem
osciloskopa dovodi se napon
mrene frekvencije fy = 50 Hz,
koja se smatra dovoljno
tanom, a na X otklonski
sistem napon fx iz generatora
G, iju skalu frekvencija treba
proveriti.

Tr
220 V
O

Slika 7.1 Poreenje frekvencija

pomou Lisauovih figura

- Kada je slika na ekranu

osciloskopa stabilna (kada je odnos frekvencija fy/fx racionalan broj), odnos
frekvencija se odreuje brojanjem dodirnih taaka dobijene Lisauove figure i
tangenti na nju povuenih u pravcu x i u pravcu y ose:
fy
fx

broj dodirnih taaka sa x osom

broj dodirnih taaka sa y osom

Datum:

Ocena:

Potpis asistenta:

Merenje frekvencije osciloskopom

- Menjati frekvenciju fx sve dok se na ekranu osciloskopa ne pojavi

stabilna Lisauova figura iji je oblik odreen odnosom frekvencija fx/fy, izabranim
meu onima iz tabele 7.1. Oitane vrednosti fG na skali generatora G uneti u
tabelu
7.1
a
odgovarajue
tane
frekvencije
fx
odrediti
kao:
fx = (fx/fy) 50 Hz . Apsolutne greke merenja f odrediti kao: f = fG - fx .

1
3

fx
fy

2
5

1
2

3
5

2
3

3
4

1
1

3
2

5
3

2
1

5
2

3
1

7
2

4
1

fx, Hz
fG, Hz

f,Hz
Tabela 7.1 Rezultati poreenja frekvencija fx i fy pomou Lisauovih figura

- Na slici 7.2 prikazati dijagram greke f(fx) (take na dijagramu spajati

pravim linijama).

Slika 7.2 Dijagram apsolutne greke zadavanja frekvencije na generatoru G

7-2

Merenje frekvencije osciloskopom

7.2

Merenje frekvencije metodom modulacije elektronskog mlaza

- Sastaviti kolo prema

emi na slici 7.3.
Regulacionim
transformatorom poveavati
napon dok se na ekranu
osciloskopa ne dobije krug
pogodne veliine - takozvana
kruna vremenska baza. Ako
je potrebno, podeavanjem
osetljivosti X i Y otklonskih
sistema doterati oblik kruga.

Tr

220 V
O

Slika 7.3 Kolo za dobijanje

krune vremenske baze

- Napon generatora G, ija se frekvencija meri, prikljuiti na Veneltov

cilindar osciloskopa ("Z" ulaz na zadnjoj strani osciloskopa). Na ekranu
osciloskopa e se dobiti niz kruno poreanih crtica.
- Ako je odnos frekvencije fx generatora G i frekvencije f0 = 50 Hz krune
vremenske baze racionalan broj, slika na osciloskopu e mirovati a frekvencija fx
e biti jednaka proizvodu broja crtica na oscilogramu i frekvencije f0.
- Menjajui frekvenciju fx generatora G, postii stabilnu sliku na ekranu
osciloskopa bez prekida kruga vremenske baze. Tada je fx = f0. = 50 Hz.
Poveavati dalje frekvenciju generatora G dok se ne postignu 2, 3, ..., 15
prekida. Broj prekida uveavati uvek za jedan, kako bi se obezbedilo da se ceo
oscilogram dobije samo jednim kruenjem elektronskog mlaza.
- Frekvencije fG oitane na skali generatora G i njima odgovarajue
frekvencije fx odreene na opisan nain unositi u tabelu 7.2. Apsolutna greka
f skale frekvencija na generatoru G izraunava se kao: f = fG - fx .

fx (Hz)

50

100

150

200

250

300

350

400

450

500

550

600

650

700

750

fG, (Hz)

f (Hz)
Tabela 7.2 Rezultati poreenja frekvencija fx i f0
metodom modulacije elektronskog mlaza

- Na slici 7.4 prikazati dijagram greke f(fx) (take na dijagramu spajati

pravim linijama).
7-3

Merenje frekvencije osciloskopom

Slika 7.2 Dijagram apsolutne greke zadavanja frekvencije na generatoru G

7.3

Zakljuak

7-4

Uputstvo za laboratorijske vebe iz Merenja u elektronici

II ciklus vebi

Uputstvo za laboratorijske vebe iz Merenja u elektronici

VEBA BROJ 1.
MERENJE VREMENA REAKCIJE NA VIZUELNU POBUDU

ZADATAK: Odrediti vreme reakcije na vizuelnu pobudu. Izvriti elementarnu

statistiku obradu dobijenih rezultata merenja. Odrediti mernu nesigurnost
dobijenog rezultata merenja.

PRIBOR:

Instrument za merenje vremena reakcije.

Granice greke rezultata merenja: GT = 2 ms.

UPUTSTVO ZA MERENJE:
1.1

Merenje vremena reakcije

Tabela 1.1 Pojedinani rezultati merenja vremena reakcije Tm i ,

izraeni u milisekundama

Redosled unoenja podataka

- Izvriti prethodno seriju od desetak merenja, kako bi se osoba ije se

vreme reakcije odreuje donekle privikla na uslove merenja.
- Izvriti seriju od n = 50 merenja vremena reakcije i dobijene rezultate
uneti u tabelu 1.1. Ukoliko se odmah proceni da dobijeni rezultat merenja sadri
grubu greku, ne unositi ga u tabelu nego izvriti ponovno merenje.
- Sva merenja treba da izvri jedna osoba.

Datum:

Ocena:

Potpis asistenta:

Merenje vremena reakcije na vizuelnu pobudu

1.2

Elementarna obrada rezultata merenja

-

Grupisati rezultate merenja prema kolonama u tabeli 1.2 i na slici 1.1

prikazati histogram raspodele frekvencija.

Tabela 1.2 Grupisanje rezultata merenja prema klasama frekvencija

klasa (ms)

do 160

161-180

181-200

261-280

281-300

preko 300

201-220

221-240

241-260

frekvencija
klasa (ms)
frekvencija

Slika 1.1 Histogram raspodale frekvencija

- Da li se, na prvi pogled, moe zakljuiti da su pojedinani rezultati
merenja rasporeeni prema normalnom zakonu raspodele greaka?
Odgovor:

1-2

Merenje vremena reakcije na vizuelnu pobudu

-Izraunati aritmetiku sredinu Tm sr i standardno odstupanje sT za dobijeni
niz merenja:

(T
n

Tm sr =

1
Tm i =
n i =1

sT =

i =1

mi

Tm sr

n 1

- Utvrditi da li meu pojedinanim rezultatima merenja postoje oni koji

verovatno sadre grubu greku. Ako ih ima, eliminisati ih i izraunati nove
vrednosti za aritmetiku sredinu i standardno odstupanje.
Jedan od najprostijih kriterijuma za utvrivanje prisustva grube
greke: ako se pojedinani rezultat merenja Tm i nalazi izvan
intervala (Tm sr 3sT), verovatno je da sadri grubu greku.
Ako je raspodela verovatnoe greaka normalna, moe se oekivati da e
se u intervalu:

(T

m sr

1 sT =

nai priblino 68 % rezultata od n izvrenih merenja. Proveriti.

Moe se oekivati da e se u intervalu:

(T

m sr

1,96 sT =

nai priblino 95 % rezultata od n izvrenih merenja. Proveriti.

Moe se oekivati da e se u intervalu:

(T

m sr

2,58 sT =

nai priblino 99 % rezultata od n izvrenih merenja. Proveriti.

1-3

Merenje vremena reakcije na vizuelnu pobudu

1.3

Analiza merne nesigurnosti

Rezultat merenja vremena reakcije TR dobija se iz relacije

(matematiki model rezultata merenja):
TR = Tm + Tm ,

gde su:
Ocena rezultata merenja vremenskog intervala, Tm , dobijena
viestrukim merenjem vremena reakcije;

Tm = Tm sr
Standardna merna nesigurnost (tip A) ocene vremenskog intervala,
u (Tm ) , je standardna devijacija aritmetike sredine;

u (Tm ) =

sT
n

injenicu da i samo merilo vremenskih intervala moe da grei, dajui

rezultate u intervalu od GT oko tane vrednosti, uraunavamo tako
to uvodimo korekciju Tm . Smatrajui da je bilo koja greka merenja
u intervalu GT jednako verovatna (gustina raspodele verovatnoe
greke merenja je pravougaonog oblika, irine 2GT ), za korekciju
uzimamo aritmetiku sredinu gustine raspodele greke ( a to je 0 ms),
dok je njena nesigurnost (standardna merna nesigurnost tipa B)
GT / 3 .

Merna nesigurnost uTR (kombinovana merna nesigurnost) rezultata merenja

vremena reakcije TR dobija se iz:
2

TR 2
T
2
= R u 2 (Tm ) +
u ( Tm ) = cTm
u 2 (Tm ) + c2Tm u 2 ( Tm )
( T )

T
m
m

2
TR

Popuniti polja u tabeli 1.3.

Tabela 1.3 Analiza merne nesigurnosti

veliina

raspodela
verovatnoe

koeficijent
osetljivosti
ci

Tm

normalna

1,0

Tm

pravougaona

1,0

Xi

ocena
veliine
xi

standardna
nesigurnost
u(xi)

TR

1-4

doprinos
nesigurnosti
ui (TR)

Merenje vremena reakcije na vizuelnu pobudu

1.4 Konaan rezultat merenja
Proirena merna nesigurnost rezultata merenja vremena reakcije, za faktor
obuhvata jednak 2 ( k = 2 ), iznosi

U = k uTR ,
pa je konaan rezultat merenja:

TR = Tm U =

- Proveriti ispravnost predloenih formula.

1.5

Zakljuak

1-5

Uputstvo za laboratorijske vebe iz Merenja u elektronici

VEBA BROJ 11.

JEDNOSMERNI VITSTONOV MOST

ZADATAK: Izmeriti otpornosti datih otpornika pomou uravnoteenog

Vitstonovog mosta za jednosmernu struju. Snimiti statiku karakteristiku
neuravnoteenog Vitstonovog mosta.

PRIBOR:

E Ra Rb Rst Rs Rp1 Rp2 Rx R N -

izvor jednosmernog napona

otpornik od 10 k;
otpornik od 10 k;
dekadna kutuja otpornika MA 2102;
klizni otpornik PRN 017;
klizni otpornik PRN 117;
dekadna kutija otpornika MA 2200;
otpornici ija se otpornost meri;
otpornik 3,29 k (tri komada);
mikroampermetar.

UPUTSTVO ZA MERENJE:
11.1

Merenje otpornosti uravnoteenim Vitstonovim mostom

a)
- Sastaviti kolo prema emi na slici 11.1. Rx je jedan od pet otpornika
nepoznatih vrednosti, ije se otpornosti nalaze u intervalu od 100 do 5 k
(njihove nazivne vrednosti Rn oitati sa samih otpornika - kodirane su bojom).
- Indikator nule N treba da je najmanje osetljiv. Zato otpornost Rs postaviti
na najmanju a otpornost Rp1 na najveu vrednost.
- Nakon ukljuivanja izvora, otpornikom Rst grubo uravnoteiti most.
- Postepeno poveavati do najvee osetljivost indikatora nule
(poveavajui vrednost Rs i smanjujui Rp1) i promenom otpornosti Rst
uravnoteiti most.

Datum:

Ocena:

Potpis asistenta:

Jednosmerni Vitstonov most

Rn
k
Rx

Ra

Rst

Rb

Rst
k

Rx
k

GRx/Rx
%

Rp1
N
Rs

Tabela 11.1 Rezultati merenja

otpornosti mostom

Slika 11.1 Merenje otpornosti

Vitstonovim mostom

- Dobijeni rezultat merenja uneti u tabelu 11.1.

- Opisani postupak ponoviti za ostala etiri data otpornika.
b)

- Zameniti otpornik Ra drugim otpornikom ija je vrednost 100 k.

- Za novih pet otpornika, ije se otpornosti nalaze u intervalu od 5 k do

50 k (njihove nazivne vrednosti Rn oitati sa samih otpornika - kodirane su
bojom), ponoviti opisani postupak merenja i dobijene rezultate takoe uneti u
tabelu 11.1.
- Nepoznate otpornosti Rx raunati prema formuli:

Rx =

Ra
Rst .
Rb

- Sigurne granice greke merenja otpornosti mostom, GRx/Rx, odrediti

znajui da se vrednosti Ra, Rb i Rst znaju sa grekom koja ne prelazi 1 %.
- Imajui u vidu nazivne vrednosti i toleranciju (5 %) otpornika ija se
vrednost meri, sa jedne strane, i izmerene vrednosti i sigurne granice greke
merenja, sa druge strane, komentarisati slaganje nazivnih vrednosti sa
izmerenima.

11-2

Jednosmerni Vitstonov most

11.2

Merenje otpornosti neuravnoteenim mostom

- Sastaviti kolo prema emi na slici

11.2. Otpornik Rp2 postaviti na vrednost
10 k a Rst na 3 k.
- Nakon ukljuivanja izvora, otpornikom Rst uravnoteiti most. Vrednost Rst0
pri kojoj nastaje ravnotea mosta uneti u
tabelu 11.2, u kolonu oznaenu sa Rst0.

R st

- Snimiti statiku karakteristiku

neuravnoteenog Vitstonovog mosta u
okolini ravnotee. Polazei od Rst = Rst0 ,
menjati vrednost Rst za ceo broj koraka
Rk = 100 na nie i na vie, oitavati
odgovarajue vrednosti struje I kroz
indikator nule, i dobijene rezultate uneti u
tabelu 11.2.

R p2
N

Slika 11.2 Neuravnoteeni

- Napon neravnotee mosta U
Vitstonov most
izraunava se kao U = (RA + Rp2) I, gde je
RA unutranja otpornost mikroampermetra koja iznosi 270 .

Rst0

Rst, k

R,

-400

-300

-200

-100

I,

U,

mV

100

200

300

Tabela 11.3 Rezultati snimanja statike karakteristike

neuravnoteenog Vitstonovog mosta

11-3

400

Jednosmerni Vitstonov most

- Na slici 11.3 grafiki prikazati statiku karakteristiku neuravnoteenog

mosta U = f(R).

Slika 11.3 Statika karakteristika neuravnoteenog Vitstonovog mosta

11.3

Zakljuak

11-4

Uputstvo za laboratorijske vebe iz Merenja u elektronici

VEBA BROJ 12.

KOMPENZACIONA METODA

ZADATAK: Kompenzacionom metodom izmeriti

elektromotorne sile datih hemijskih elemenata.

PRIBOR:

Ub R', R''
R N EN Ex S V -

izvor jednosmernog napona;

otpornosti na helikoidalnom potenciometru;
dekadna kutija otpornika MA 2200;
mikroampermetar;
izvor poznate elektromotorne sile;
izvori nepoznate elektromotorne sile;
preklopnik;
voltmetar BL 1.

UPUTSTVO ZA MERENJE:
12.1

Merenje elektromotorne sile kompenzacionom metodom

- Sastaviti kolo prema emi na

slici 12.1. Prilikom sastavljanja kola, i
pri svakom menjanju poloaja preklopnika S, postaviti otpornost R na
najveu vrednost.
- Pomerati kliza helikoidalnog
potenciometra dok struja kroz mikroampermetar ne bude jednaka nuli.
- Postaviti otpornost R na najmanju vrednost i ponovo doterati struju
na nulu. Sada je razlika potencijala na
krajevima otpornika R'1 jednaka
elektromotornoj sili EN.

Datum:

Ocena:

R
N
Ub

R''
R'

1
EN

2
Ex

Slika 12.1 Merenje elektromotorne sile

kompenzacionom metodom

Potpis asistenta:

Kompenzaciona metoda
- Otpornost R'1 moe da se odredi oitavajui broj podeoka na njegovoj
skali i znajui konstantu helikoidalnog potenciometra k: R'1 = k 1. Oitan broj
podeoka uneti u tabelu 12.1.
- Postaviti najveu vrednost
otpornika R, prebaciti preklopnik u
poloaj (2), priblino doterati struju kroz
mikroampermetar na nulu, poveati
osetljivost smanjivanjem vrednosti R na
najmanju vrednost, i oitati novu
vrednost 2 koja odreuje otpornost
R'2. Vrednost 2 uneti u tabelu 12.1.
Nepoznata elektromotorna sila Ex
se izraunava iz formule:

Ex =

R1'

EN = 1 EN
'
R2
2

Izvor
broj:

1
pod

2
pod

Ex
V

Tabela 12.1 Rezultati merenja

elektromotornih sila
kompenzacionom metodom

- Ponoviti opisani postupak i za merenje ostalih elektromotornih sila.

12.2

Merenje elektromotorne sile voltmetrom

- Izmeriti voltmetrom napone datih

izvora i dobijene rezultate uneti u tabelu
12.2.
- Uporediti rezultate merenja
kompenzacionom metodom i voltmetrom.

12.3

Ux1
V

Ux2
V

Ux3
V

Tabela 12.2 Rezultati merenja

napona datih izvora

Zakljuak

12-2

Uputstvo za laboratorijske vebe iz Merenja u elektronici

VEBA BROJ 13.

MERENJE AKTIVNE SNAGE I FAKTORA SNAGE

ZADATAK: Izmeriti aktivnu snagu i faktor snage datog potroaa

metodom tri ampermetra i metodom tri voltmetra.

PRIBOR:

Tr
A
A1
A0
R
R1
V1
V
V0

regulacioni transformator;
ampermetar;
ampermetar;
univerzalni instrument kao miliampermetar;
dekadna kutija otpornika MA 2100;
klizni otpornik PRN 017;
voltmetar;
voltmetar;
univerzalni instrument kao voltmetar;
prigunica.

UPUTSTVO ZA MERENJE:
13.1

Merenje aktivne snage i faktora snage metodom tri ampermetra

- Sastaviti kolo prema emi na slici 13.1. Kao potroa Zp uzeti paralelnu
vezu kliznog otpornika R1 i date prigunice.
- Na dekadnoj kutiji otpornika postaviti R = 1 000 iskljuivo pomou
dekade " x 100 ".
- Izlazni napon regulacionog transformatora postepeno poveavati dok
miliampermetar A0 ne pokae I0 = 60 mA.
- Oitati pokazivanja ampermetara A1, A0 i A i uneti ih tabelu 13.1.

Datum:

Ocena:

Potpis asistenta:

Merenje aktivne snage i faktora snage

A1
Tr

A0

220 V

Zp
R

Slika 13.1 Merenje aktivne snage i faktora snage metodom tri ampermetra

I1
mA

I0
mA

I
mA

Pm
W

P
W

cos m

cos

GP/P
%

Gcos

Tabela 13.1 Rezultati merenja aktivne snage i faktora snage

metodom tri ampermetra

- Aktivna snaga i faktor snage potroaa se izraunavaju kao:

I12 I 02 I 2
Pm =
R
2

, i

I12 I 02 I 2
cos m =
2 I0 I

- Zabeleiti vrednosti onih karakteristika mernih instrumenata koje su

neophodne za sva izraunavanja u taki 13.1.

- Korigovati dobijene rezultate za aktivnu snagu i faktor snage, imajui u

vidu da se pri merenju ine sistematske greke prouzrokovane unutranjim
otpornostima RA i RA 0 upotrebljenih ampermetara.
gde su:

U RA = RA I

, i

U 0 = R + RA0 I 0

13-2

Merenje aktivne snage i faktora snage

UR
cos m A
U0

RA R I 2
P = Pm 1 + 0 A , i cos =
R
Pm

U RA = RA I

UR
1 2 A
U0

U RA
cos m +

U0

gde su:

, i U 0 = R + RA0 I 0 .

- Sigurne granice greaka izmerene aktivne snage i faktora snage

izraunavaju se pomou formula:
I
I1 max

I
GP GPm
2
2 0 max
kl
a
kl A0 + b 2 max kl A , i

A
2
2
1
P
Pm 1 a b I1
I0
I

Gcos Gcos m sin 1

I 0 max

I
1 I1 max
kl A1 + 1 + a 2 b 2
kl A0 + 1 a 2 + b 2 max kl A ,

a b I1
I0
I

gde su:

a=

I0
I1

i b=

I
I1

- Proveriti ispravnost predloenih formula.

13.2

Merenje aktivne snage i faktora snage metodom tri voltmetra

R
Tr
V0
220 V

V1

Zp

Slika 13.2 Merenje aktivne snage i faktora snage metodom tri voltmetra
- Sastaviti kolo prema emi na slici 13.2.
- Na dekadnoj kutiji otpornika podesiti R = 120 pomou dekada "x 10 "
i "x 1 ".
- Izlazni napon regulacionog transformatora poveavati dok voltmetar V ne
pokae 60 V.
- Oitati pokazivanja i druga dva ampermetra i rezultate uneti u tabelu
13.2.

13-3

Merenje aktivne snage i faktora snage

U0
V

U1
V

U
V

Pm
W

cos m

P
W

cos

GP/P
%

Gcos

Tabela 13.1 Rezultati merenja aktivne snage i faktora snage

metodom tri voltmetra
- Aktivna snaga i faktor snage potroaa se izraunavaju kao:
Pm =

U12 U 02 U 2
2R

, i

cos m =

U12 U 02 U 2
2 U0 U

- Zabeleitii vrednosti onih karakteristika mernih instrumenata koje su

neophodne za sva izraunavanja u taki 13.2.

- Korigovati dobijene rezultate za aktivnu snagu i faktor snage, imajui u

vidu da se pri merenju ine sistematske greke prouzrokovane unutranjim
otpornostima RV i RV0 upotrebljenih voltmetara.

R U / RV
P = Pm 1 +

RV
Pm
0

gde su:

IV =

U
RV

I
cos m V
I0

, i cos =

, i

I0 =

I
I
1 2 V cos m + V
I0
I0

U0
R RV0

- Sigurne granice greaka izmerene aktivne snage i faktora snage

izraunavaju se pomou formula:
U 0 max
U1 max

U
GP GPm
2

klV1 + a 2
klV0 + b 2 max klV , i
2
2
P
Pm 1 a b U1
U0
U

13-4

Merenje aktivne snage i faktora snage

Gcos Gcos m

U 0 max

U
1 U1 max
klV1 + 1 + a 2 b 2
klV0 + 1 a 2 + b 2 max klV ,

a b U1
U0
U

gde su:

a=

U0
U1

i b=

U
U1

- Proveriti ispravnost predloenih formula.

- Uporediti dobijene rezultate merenja u takama 13.1 i 13.2.

13.3

Zakljuak

13-5

Uputstvo za laboratorijske vebe iz Merenja u elektronici

VEBA BROJ 15.

MERENJE INDUKTIVNOSTI AMPERMETROM I VOLTMETROM

ZADATAK:

Izmeriti induktivnost datih kalemova U/I metodom.

PRIBOR:

E - izvor promenljivog jednosmernog napona;

Tr - odvojni regulacioni transformator;
V - voltmetar sa mekim gvoem;
A - ampermetar sa mekim gvoem;
W - elektrodinamiki vatmetar;
kalem br. 1 - bez jezgra;
kalem br. 2 - sa jezgrom.

UPUTSTVO ZA MERENJE:
15.1

Merenje otpornosti kalemova jednosmernom strujom

- Sastaviti kolo za merenje otpornosti kalemova U/I metodom, naponskim

spojem, kao na slici 15.1.

- Podesiti napon izvora

tako da struja kroz miliampermetar bude 50 mA.
- Vrednosti izmerenih
napona za svaki od kalemova
uneti u tabelu 15.1.

Zx
(R x , L x )

Slika 15.1 Merenje otpornosti kalemova

jednosmernom strujom

Datum:

Ocena:

Potpis asistenta:

Merenje induktivnosti ampermetrom i voltmetrom

kalem br.
1

I_
mA
50

50

U_
V

Rx

Rm

GRx/Rx
%

Tabela 15.1 Rezultati merenja otpornosti kalemova jednosmernom strujom

- Zabeleiti vrednosti onih karakteristika mernih instrumenata koje su
neophodne za sva izraunavanja u tabeli 15.1.

- Izraunati otpornosti kalemova kao i sigurne granice greaka merenja.

Rezultate uneti u tabelu 15.1.
Rm =

U_
I_

Rx =

1
R ;
Rm m
1
Rv

GRx U max
I

klV + max klA

Rx
U_
I_

- Proveriti ispravnost predloenih formula.

15.2

Merenje impedanse kalemova

- Sastaviti kolo za merenje impedanse kalemova U/I metodom,

naponskim spojem, kao na slici 15.2.

A
Tr
V

220 V

Zx
(R x , L x )

Slika 15.2 Merenje impedanse kalemova

- Podesiti napon na izlazu regulacionog transformatora tako da struja kroz
miliampermetar bude 50 mA.
15-2

Merenje induktivnosti ampermetrom i voltmetrom

- Vrednosti izmerenih napona za svaki od kalemova uneti u tabelu 15.2.

kalem br.
1

Im
mA
50

50

Um
V

Zm

Zx

GZx/Zx
%

Tabela 15.2 Rezultati merenja impedanse kalemova

- Zabeleiti vrednosti onih karakteristika mernih instrumenata koje su
neophodne za sva izraunavanja u tabeli 15.2.

- Izraunati impedanse kalemova kao i sigurne granice greaka merenja.

Rezultate uneti u tabelu 15.2.

Zm =

Um
Im

1+ 2
;

Z x = Zm

Rx
Rv

Z
1 m
RV

GZx U max
I

klV + max kl A
Zx
Um
Im

- Proveriti ispravnost predloenih formula.

15.3

Izraunavanje induktivnosti kalemova

- Izraunati induktivnosti datih kalemova i sigurne granice greaka

merenja koristei podatke iz tabela 15.1 i 15.2. Dobijene rezultate uneti u tabelu
15.3.
2

Lx =

Z x 2 Rx

Rx

Z
GLx
GZx
G
1
=
+ x 2 Rx
2
Lx
R Zx
R Rx
1 x
1 x
Zx
Zx

15-3

Merenje induktivnosti ampermetrom i voltmetrom

- Proveriti ispravnost predloenih formula.

kalem br.

GLx/Lx
%

Lx
mH

1
2
Tabela 15.3 Rezultati merenja induktivnosti kalemova
15.4

Merenje induktivnosti kalemova, vodei rauna i o gubicima u jezgru.

- Sastaviti emu merenja prema slici 15.3.

Tr
220 V

Zx
(R x , L x )

Slika 15.3 Merenje induktivnosti kalemova, vodei rauna o gubicima u jezgru

- Voditi rauna o opsezima instrumenata.

(Vatmetar je u opasnosti kada mu je preoptereeno bilo naponsko, bilo strujno

kolo - bez obzira na poloaj kazaljke).
- Izlazni napon regulacionog transformatora podesiti tako da struja kroz
miliampermetar Im bude jednaka 50 mA.
15.4.

- Oitati pokazivanja voltmetra Um i vatmetra Pm i vrednosti uneti u tabelu

kalem br.
1

Im
mA
50

50

Um
V

Pm
W

Lx
mH

GLx/Lx
%

Tabela 15.4 Rezultati merenja induktivnosti kalemova, koristei i vatmetar

15-4

Merenje induktivnosti ampermetrom i voltmetrom

- Zabeleiti vrednosti onih karakteristika mernih instrumenata koje su

neophodne za sva izraunavanja u tabeli 15.4.

- Izraunati vrednosti induktivnosti kalemova i sigurne granice greaka

merenja. Dobijene rezultate uneti u tabelu 15.4.

Lx =

1
U x2 I x2 Px2
2
I x

a = 1+

U m2

I m 2 ( RW RV )

I x = aI m

Pm
2
I m ( RW RV )

; b = 1

U m2
Pm
; c=
U m Im
Pm ( RW RV )

GLx
I
P
1 U max

klV + max kl A + c 2 max klW

2
Lx 1 c U m
Im
Pm

- Proveriti ispravnost predloenih formula.

15-5

Px = b Pm

Merenje induktivnosti ampermetrom i voltmetrom

15.5

Poreenje primenjenih metoda za merenje induktivnosti kalemova

- Uporediti dobijene vrednosti za induktivnost kalemova i sigurne granice

greaka merenja, prikazanih u tabelama 15.3 i 15.4.

15.6

Zakljuak

15-6

Uputstvo za laboratorijske vebe iz Merenja u elektronici

VEBA BROJ 21.

MERENJE KAPACITIVNOSTI ELEKTROLITSKIH KONDENZATORA

ZADATAK: Izmeriti kapacitivnost datih elektrolitskih kondenzatora

U/I metodom.

PRIBOR:

E G V mA
Cx C -

izvor jednosmernog napona;

RC generator MA 3616;
voltmetar MA 3006;
univerzalni instrument UNIMER 1;
elektrolitski kondenzator ( est komada);
kondenzator od 1 F.

UPUTSTVO ZA MERENJE:
21.1

Merenje kapacitivnosti elektrolitskog kondenzatora U/I metodom

- Sastaviti kolo prema emi na slici 21.1.

- Jednosmerni napon za polarizaciju

elektrolitskog kondenzatora Cx treba da iznosi
5 V, a frekvencija naizmeninog napona iz
generatora G treba da bude 300 Hz.
- Podesiti amplitudu naizmeninog napona tako da struja kroz miliampermetar ima
vrednost od 12 mA.
- Oitati pokazivanje voltmetra i uneti ga
u tabelu 21.1.

+
Cx

C
mA

Slika 21.1. .Merenje

- Izmerena kapacitivnost kondenzatora
kapacitivnosti elektrolitskog
Cm iznosi: Cm = I / ( U) , a korigovana vrednost
kondenzatora U/I metodom
Cx, vodei rauna o tome da unutranja
otpornost RV voltmetra i kapacitivnost
kondenzatora C nemaju beskonano velike vrednosti, iznosi:

Datum:

Ocena:

Potpis asistenta:

Merenje kapacitivnosti elektrolitskih kondenzatora

Cx =

Cn
F

)(

C
1 1 + 2 RV2 C 2 1 2 RV2 C m2 1 .
2 2 2
1 + RV C
U
V

Cm
F

Cx
F

GCx
%

Tabele 21.1 Rezultati merenja kapacitivnosti elektrolitskih kondenzatora

- Kolona Cn u tabeli 21.1 predstavlja nazivne vrednosti kapacitivnosti
elektrolitskih kondenzatora, proitane na samim kondenzatorima, a sigurne
granice greke merenja:
GCx GCm I max
U
G
kl A + max klV + .

Cx
Cm I
U

- Zabeleiti vrednosti onih karakteristika mernih instrumenata koje su

neophodne za sva izraunavanja u tabeli 21.1. (Voditi rauna o tome da e biti
potrebno menjati merne opsege voltmetra za razliite elektrolitske
kondenzatore).

- Proveriti ispravnost predloenih formula.

21-2