Appendix predavanjima

(ide posle VIII predavanja)

Koordinate na projektivnoj pravoj

Nae dodeljivanje brojeva takama projektivne prave u svrhu uvoenja

aksiome neprekidnosti ne znai i automatsku koordinatizaciju projektivne prave. Da
bi ta koordinatizacija zaista u potpunosti bila sprovedena, potrebno je da bude
usaglaena sa aritmetikim operacijama. Zato emo uvesti posebna projketivna
preslikavanja projektivne prave na samu sebe koja odgovaraju pojedinim aritmetikim
operacijama sa brojevima.
Najpre emo definisati sabiranje u skupu taaka projektivne prave. Obeleimo
sa A parabolino projektivno preslikavanje prave p na samu sebe, takvo da je taka
P iz repera njegova dvojna taka, a da se taka H 0 iz repera preslikava na taku A.
Tada za svaku taku M 1 za koju vai M 1 A ( M ) zapisujemo po definiciji
M 1 M A. Na ovaj nain je preko parabolinih projektivnih preslikavanja sa
zajednikom dvojnom takom definisano sabiranje taaka jedne prave. Lako se moe
dokazati da vai
Teorema I

U skupu taaka projektivne prave, take ije je sabiranje

definisano preko parabolinih preslikavanja ini komutativnu grupu.

Ova teorema se dokazuje preko niza zadataka koje su dokazane na vebama.
To su zadaci koji se tiu osobina parabolinih projektivnih preslikavanja.
Poevi od take H1 kojoj je dodeljen broj 1, sabiranjem moemo da
generiemo sve take kojima su dodeljeni prirodni brojevi, a pomou inverznih
operacija i one kojima su dodeljeni negativni celi brojevi.
Zatim emo definisati mnoenje taaka na projektivnoj pravoj. Obeleimo sa

A hiperbolino projektivno preslikavanje projektivne prave na samu sebe, sa

dvojnim takama H 0 i P , a koje taku H1 preslikava na taku A. To preslikavanje

emo zvati preslikavanje mnoenja sa A . Ako za neku taku M 1 te prave vai
M 1 A ( M ), tu injenicu prevodimo na mnoenje na sledei nain: M 1 M A.
Na osnovu niza zadataka koji su uraeni na vebama, a odnose se na osobine
hiperbolinih projektivnih preslikavanja sa zajednikim dvojnim takama, praktino
je dokazana
Teorema II

U skupu taaka projektivne prave, take ije je mnoenje

definisano na gornji nain ine komutativnu grupu.

Takoe, vai i
Teorema III

U skupu taaka projektivne prave, mnoenje taaka je

distribitivno u odnosu na njihovo sabiranje.

Dokazaemo ovu teoremu. Uoiemo take

takve da je

A, B P, A H 0 i preslikavanje A o B o A 1. Neka je M dvojna taka tog

1
1
1
preslikavanja. Tada vai B o A ( M ) A ( M ), to znai da je A ( M ) dvojna

taka preslikavanja B , odnosno M A ( P ) P. Poto druge dvojne take nema, to

znai da je jedno od preslikavanja . Odmah emo videti i koje. Vaie

( H 0 ) A o B o A 1 ( H 0 ) A o B ( H 0 ) A B,
1
odakle sledi A o B o A AB . Dakle, vai

AB o A A o B ,
pa vai

AB o A (C ) A o B (C )
to znai A B A C A( B C ) , pa je mnoenje taaka distributivno u
odnosu na njihovo sabiranje.
Na ovaj nain smo dokazali da sabiranje i mnoenje taaka imaju sve
osobine sabiranja i mnoenja brojeva, pa dakle moemo smatrati da je na ovaj nain
sprovedena koordinatizacija projektivne prave.

ii

Sada elimo da sastavimo anatitiki izraz projektivnog preslikavanja

projektivne prave na samu sebe, to nam omoguava koordinatni princip.
Kombinacijom svih vrsta preslikavanja pomou kojih dobijamo take sa novim
koordinatama, dobijamo da je najoptiji analitiki izraz projektivnog preslikavanja
prave na samu sebe

ax b
, ad bc 0.
cx d

Dakle, vai
Teorema

IV

Svako

projektivno

preslikavanje

jednodimenzionih

mnogostrukosti izraava se, u projektivnim koordinatama, u gornjem obliku.

Teorema

se

dokazuje

posmatranjem

kompozicije

dva

projektivna

1
preslikavanja, 2 o 1 , gde je

1 : p ( A1 , B1 , C1 ,...) p( P, H 0 , H1 ,...),
2 : p ( A2 , B2 , C2 ,...) p ( P, H 0 , H1 ,...).
Uslov ad bc 0 znai da je preslikavanje obostrano jednoznano; u
protivnom, kada taj uslov ne bi bio ispunjen, preslikavanje bi degenerisalo i sve take
bi se preslikavale u istu.
Naravno, sam analitiki izraz projektivnog preslikavanja jednodimenzione
mnogostrukosti moe da bude shvaen i kao izraz za transformaciju koordinate take
prilikom promene repera. Svaki reper se moe projektivno preslikati na svaki drugi.
Uvoenje projektivnih koordinata na projektivnu pravu ima odreenih
nedostataka. Najvei je, svakako, taj to taka P nema realnu koordinatu, nego nosi
znak . Da bismo to izbegli, uveemo nov tip koordinata na projektivnu pravu. Njih
emo zvati homogene koordinate, za razliku od koordinata koje smo ve uveli, a koje
nazivamo nehomogenim koordinatama. Ako je x nehomogena koordinata neke
take, tada su njene homogene koordinate par ( x1 , x2 ) takav da vai x

x1
. Na ovaj
x2

nain, svaka taka projektivne prave ima par realnih koordinata, pa i taka P ija su

iii

koordinate (1, 0). Meutim, nedostatak homogenih koordinata je u tome to one nisu
jednoznane. Takoe, ne postoji taka ije su koordinate (0,0).
Taka sa koordinatama ( x1 , x2 ) preslikava se na taku sa koordinatama
( x1 , x2 ) tako da je zadovoljeno
x1 a11 x1 a12 x2 ,
x2 a21 x1 a22 x2 .
a11
a21

Takoe, vaie i det

a12
0 , da preslikavanje ne bi bilo degenerisano.
a22

Definiimo sada brojnu veliinu koja se zove dvorazmera.

Definicija. Neka su M 1 , M 2 , M 3 , M 4 etiri take iste prave, sa nehomogenim
koordinatama m1 , m2 , m3 , m4 redom. Dvorazmera etvorke taaka M 1 , M 2 , M 3 , M 4 je
broj

m1 m3 m1 m4
:
.
m2 m3 m2 m4
Lako je dokazati da vai
Teorema V

Dvorazmera etvorke taaka je invarijanta projektivnog

preslikavanja.
Zaista, projektivnim preslikavanjem take sa koordinatama m1 , m2 , m3 , m4
preslikavaju se na take sa koordinatama
mi

m1 , m2 , m3 , m4 , pri emu vai

ami b
. Posle voluminoznog, ali ne odvie komplikovanog rauna, dobija se
cmi d

m1 m3 m1 m4 m1 m3 m1 m4
:

:
.
m2 m3 m2 m4 m2 m3 m2 m4
Takoe, na potpuno isti nain se dokazuje da vai
Teorema VI Dvorazmera etvorke taaka ne zavisi od izabranog repera.
Zaista, ako na jednodimenzionoj mnogostrukosti odaberemo dva razna repera,
uvek moemo jedan na drugi preslikati projektivnim preslikavanjem. Tom prilikom,
iv

koordinata proizvoljne take u odnosu na prvi i na drugi reper bie povezane

relacijom
x

ax b
,
cx d

a ovo preslikavanje ne remeti dvorazmeru.

Moe da se pokae da vai i
Teorema VII Svako preslikavanje jednodimenzionih mnogostrukosti
koje ouvava dvorazmeru je projektivno.
Dokaz. Neka su M 1 , M 2 , M 3 , M 4 etiri take iju emo dvorazmeru
obeleiti sa {M 1 , M 2 ; M 3 , M 4 } . Neka se ove etiri take nekim obostrano
jednoznanim preslikavanjem preslikavaju na druge etiri take M 1 , M 2 , M 3 , M 4
ija

je

dvorazmera

{M 1 , M 2 ; M 3 , M 4}

vai

{M 1 , M 2 ; M 3 , M 4 } =

{M 1 , M 2 ; M 3 , M 4} . Pretpostavimo da se trojka taaka M 1 , M 2 , M 3 projektivno

preslikava na trojku taaka M 1 , M 2 , M 3 . Takvo projektivno preslikavanje je uvek
jednoznano odreeno. Neka se tom prilikom taka M 4 preslikava na taku M 4 .
Tada, na osnovu prethodne teoreme, vai {M 1 , M 2 ; M 3 , M 4 } = {M 1 , M 2 ; M 3 , M 4 } .
Odatle, meutim, zbog izraza kojim je definisana dvorazmera sledi M 4 M 4 .
Iz definicije dvorazmere sledi

{M 1 , M 2 ; M 3 , M 4 } {M 2 , M 1; M 4 , M 3} {M 3 , M 4 ; M 1 , M 2 } {M 4 , M 3 ; M 2 , M 1}.
Od skupa od etiri take (ili druga etiri elementa) postoje ukupno 24
permutacije. Kada ih razvrstamo u grupe u kojima su po etiri jednake na osnovu
gornjeg obrasca, tada sledi da postoji 6 razliitih dvorazmera od fiksne etiri take i to

1
{M 1 , M 2 ; M 3 , M 4 } k , {M 1 , M 3 ; M 2 , M 4 } 1 k , {M 1 , M 2 ; M 4 , M 3} ,
k
1
k 1
k
{M 1 , M 3 ; M 4 , M 2 }
, {M 1 , M 4 ; M 2 , M 3}
, {M 1 , M 4 ; M 3 , M 2 }
.
1 k
k
k 1
Takoe, vai i
{M 2 , M 1 ; M 3 , M 4 }

1
.
{M 1 , M 2 ; M 3 , M 4 }

Vaie takoe i
Teorema VIII H ( M 1 , M 2 ; M 3 , M 4 ) {M 1 , M 2 ; M 3 , M 4 } 1.
Dokaz.

Ako su kolinearne take M 1 , M 2 , M 3 , M 4 takve da vai H ( M 1 , M 2 ; M 3 , M 4 ) , tada

postoji potpuni etvorotemenik KLIN takav da su M 1 i M 2 njegove dijagonalne
take, a M 3 i M 4 su incidentne sa onim stranama etvorotemenika koje prolaze kroz
treu dijagonalnu taku
p ( K , I ) p ( L, N ) S .
Tada imamo sledea perspektivna preslikavanja
K

M 1 , M 2 , M 3 , M 4 L, N , S , M ,
4

vi

M 1 , M 2 , M 3 , M 4 N , L, S , M .
4
Odavde sledi da ove tri etvorke taaka imaju jednake dvorazmere, odnosno,
prema gore prikazanim jednakostima, sledi {M 1 , M 2 ; M 3 , M 4 } 1. odakle sledi ili
{M 1 , M 2 ; M 3 , M 4 } =1 ili {M 1 , M 2 ; M 3 , M 4 } =-1. Ukoloko bi vaila prva mogunost,
vailo bi ili M 1 M 2 ili M 3 M 4 , to sigurno ne vai. Onda ostaje da vai
{M 1 , M 2 ; M 3 , M 4 } 1.
U obrnutom smeru, neka je {M 1 , M 2 ; M 3 , M 4 } 1. Neka je M 4 takva taka
da je zadovoljeno H ( M 1 , M 2 ; M 3 , M 4 ). Tada je i {M 1 , M 2 ; M 3 , M 4 } 1 i vai
M 1 , M 2 , M 3 , M 4 M 1 , M 2 , M 3 , M 4 ,
pa

vaiti

M 4 M 4,

odakle

sledi

{M 1 , M 2 ; M 3 , M 4 } 1 H ( M 1 , M 2 ; M 3 , M 4 ) .
Dvorazmeru smo definisali preko nehomogenih koordinata. Ona, meutim,
moe da se definie i preko homogenih koordinata. Ako stavimo mi

{M 1 , M 2 ; M 3 , M 4 }

mi 0
, onda vai
mii

m10 m33 m30 m11 m20 m44 m40 m22

. Ako za take M 1 , M 2 , M 4
m20 m33 m30 m22 m10 m44 m40 m11

odaberemo redom reperne take H 0 , P, H1 , tada je prema izvedenom obrascu

{H 0 , P; M 3 , H1}

m30
m3 . Ako taka M 3 pripada istom odseku H 0 P kao i taka
m33

H1 , njena koordinata je pozitivna; u protivnom, bie negativna. Kako koordinatni

reper moemo da slobodno biramo i menjamo i kako promena repera ne menja
dvorazmeru etvorke taaka, zakljuujemo da vai
Teorema IX

{M 1 , M 2 ; M 3 , M 4 } 0 ako ( M 1 , M 2 M 3 , M 4 )
{M 1 , M 2 ; M 3 , M 4 } 0 ako ( M 1 , M 2 M 3 , M 4 ).

Ranije smo dokazali da je svaka involucija zadata pomou dva para dvostruko
odgovarajuih elemenata. Kako je svaki par dvostruko odgovarajuih elemenata

vii

hiperboline involucije harmonijski konjugovan sa parom njenih dvojnih elemenata,

sledi da dva para dvostruko odgovarajuih elemenata hiperboline involucije ne
razdvajaju jedan drugog. Sada emo dokazati i obrnuto, odnosno
Teorema X Ako dva para dvostruko odgovarajuih taaka jedne iste involucije
ne razdvajaju jedan drugog, ta involucija je hiperbolina. Involucija je eliptina ako i
samo ako dva para njenih dvostruko odgovarajuih elemenata razdvajaju jedan
drugog.
Dokaz. Neka je u involuciji A, B jedan, a C , D drugi par dvostruko
odgovarajuih elemenata. Odaberimo reper tako da je H 0 A, P B, H 0 D i neka
su homogene koordinate take C (c,1) . Izabraemo analitiki izraz za involuciju u
homogenim koordinatama. Tada vai
1 a11 0 a12 1

1 a11 c a12 1

0 a21 0 a11 1

1 a21 c a11 1.

1
Reenja ovog sistema su a12 1, a11 0, a21 . Ako postavimo problem o
c
broju dvojnih taaka involucije, on se svodi na problem broja reenja kvadratne
jednaine ije reenje ne moe biti dvostruko. Dakle, sve se svodi na diskriminantu.
Postoje dve dvojne take (involucija je hiperbolina) ako i samo ako je diskriminanta
a112 a12 a21

1
0, odnosno ako i samo ako je c 0. A tada ( H 0 , P H1 , C ) ili, to
c

je isto, ( A, B C , D). U drugom sluaju , imamo eliptinu involuciju.

Koordinate u projektivnoj ravni

Posmatrajmo u projektivnoj ravni trotemenik ija temena oznaimo sa

H 0 , P, Q i jo jednu taku koja nije incidentna ni sa jednom njegovom stranom, a
koju oznaavamo sa H . Potpuni etvorotemenik H 0 PQH zovemo koordinatni
etvorotemenik, jer pomou njega moemo da koodinatizujemo itavu koordinatnu
ravan.

Obeleimo

strane

koordinatnog

viii

etvorotemenika:

p ( H 0 , P ) sa u,

p ( H 0 , Q) sa v i p ( P, Q) sa w. Projektivne koordinate proizvoljne take M u ravni

nalazimo na sledei nain: neka prave p (Q, H ) i p ( P, H ) seku redom prave u i v u
takama H u i H v . Takoe, neka prave p (Q, M ) i p ( P, M ) seku redom prave u
takama M u i M v . Moe se primetiti da je svaka od navedenih konstrukcija
jednoznana. Sada, neka taka M u na pravoj u u odnosu na reper [ H 0 , H u , P ] (u
kome je H u jedinina taka) ima nehomogenu koordinatu xu , a taka M v na pravoj
v u odnosu na reper [ H 0 , H v , Q] (kod koga je H v jedinina, a Q beskonana taka)
nehomogenu koordinatu xv . Tada taka M projektivne ravni ima nehomogene
koordinate ( xu , xv ).
Ispravnost koordinatnog principa podrazumeva ne samo da za svaku taku u
ravni postoje jednoznano odreene koordinate, nego i obrnuto, da svaki par
koordinata jednoznano odreuje taku u ravni. Zaista, kako je koordinatni princip
ispravno sproveden na projektivnoj pravoj, kada su date koordinate uvek su
jednoznano odreene take M u i M v na pravama u i v , a tada je i taka M
jednoznano odreena. Jedino take prave w imaju sve isti par koordinata, ali te
koordinate nisu realne i na toj pravoj ne postoji jedinina taka.
Ako sada stavimo xu

x1
x3

i xv

x2
, onda su ( x1 , x2 , x3 ) homogene
x3

projektivne koordinate take M . Moemo primetiti da ove koordinate nisu

jednoznane (kao to nisu jednoznane ni homogene koordinate na pravoj) i da (0,0,0)
nisu koordinate nijedne take.
Sada je pitanje kako analitiki izraziti injenicu o meusobnoj incidenciji
take i prave ili, kako izraziti injenicu o kolinernosti nekog skupa taaka (jednaina
prave). injenica je da, prema principu dualiteta, ako taka ima koordinate, onda
mora da ih ima i prava.
Neka je p proizvoljna taka koja je razliita od koordinatnih osa i neka je M
njena proizvoljna taka. Tada vai
Q

u ( M u ,...) p ( M ,...) v( M v ,...),

ix

odnosno
u ( M u ,...)v ( M v ,...).
Znamo da se ovo poslednje projektivno preslikavanje analitiki moe prikazati
ovako
x

ax b
.
cx d

Kako se prilikom ovog preslikavanja taka P preslikava na taku Q , a one

inaju beskonane koordinate, gornje projektivno preslikavanje se svodi na
x a1 x b1
i kada imamo u vidu da se koordinate na pravoj u belee sa

na pravoj v sa

x1
, a koordinate
x3

x2
, dobijamo
x3

x2 a1 x1 b1 x3 ,
to je linearna veza izmeu koordinata. Dakle, gornji linearni izraz jeste
potreban i dovoljan uslov da taka M bude incidentna sa pravom p . Iz ove analize,
vidimo da je jednaina prave homogena linearna jednaina s obzirom na koordinate
taaka. Dakle, ako za koordinate nekog skupa taaka vai
u1 x1 u2 x2 u3 x3 0,
te take su kolinearne i prava kojoj one pripadaju ima koordinate (u1 , u2 , u3 ) .

Analitiki izraz kolinearnih preslikavanja

Posmatrajmo preslikavanje taaka koje su zadate svojim homogenim
koordinatama
xi ai1 x1 ai 2 x2 ai3 x3 aij x j ,

i , j 1, 2,3, gde je

V det aij

a11

det a21
a
31

a13

a23 0. Ovo je preslikavanje kojim se take

a33

a12
a22
a32

preslikavaju na take. Da bi ovo bio analitiki izraz kolineacije, potrebno je da postoji

pratee preslikavanje kojim se prave preslikavaju na prave. Poto prave takoe imaju
svoje koordinate, preslikavanje e izgledati ovako:
ui bi1 x1 bi 2 x2 bi 3 x3 bij u j , i, j 1, 2,3, gde je
b11 b12
det bij det b21 b22
b
31 b32

b13
b23
0.
b33

Da bi ovo preslikavanje bilo kolineacija, moramo da naemo vezu izmeu

preslikavanja pomou ove dve matrice. Zapisaemo ova dva simultana preslikavanja
(koja zapravo predstavljaju jednaine jednog preslikavanja) u matrinom obliku:
x
a11
1
x2 a21

a31
x3

a12
a22
a32

a13
a23
a33

x1
x ,
2
x3

u u u u u
2
3
1
2
1

ili X AX

b11 b21 b31

u3 b12 b22 b32
b13 b23 b33

ili U UB T .

Ovde smo ipak morali da napravimo razliku izmeu take i prave, piui taku
kao vektor-kolonu, a pravu kao vektor-vrstu, mada izmeu ove dve vrste vektora
geometrijski posmatrano nema principijelne razlike. Meutim, ovo ipak nije euklidski
prostor, a injenica o incidenciji ili neincidentnosti take i prave se izraava preko
skalarnog proizvoda:
UX 0, ako su incidentne i UX 0 ako nisu.
Da bi ovo preslikavanje bilo projektivno, ono mora da uva incidenciju, pa
emo to obezbediti na sledei nain:
U X UX .

xi

Zaista, pod ovim uslovom e meusobno incidentne taka i prava ostati

incidentne i posle primene preslikavanja, a ako nisu bile incidentne, nee to biti ni
posle. Dakle, vaie
UBT AX UX BT A I B ( AT ) 1 A .
Na ovaj nain, dokazali smo da vai
Teorema XI Jednaine kolineacije u projektivnoj ravni date su sa
xi ai1 x1 ai 2 x2 ai 3 x3 aij x j ,
ui Ai1u1 Ai 2u2 Ai 3u3 Aij u j .
gde je Aij kofaktor elementa aij u matrici aij .

xii

Analitiki izraz korelacije. Polaritet

(ide posle IX predavanja)

Iz napred izloenih ideja o koordinatizaciji ravni i analitikom pristupu

kolineaciji, sledi ideja o prikazu korelacije sa analitikog aspekta. Slika kolinearnih
taaka korelacijom je pramen pravih i obrnuto, a to preslikavanje je projektivno.
Dakle, taka sa koordinatama ( x1 , x2 , x3 ) se preslikava na projektivnu pravu sa
koordinatama (u1 , u2 , u3 ) na sledei nain
ui ai1 x1 ai 2 x2 ai3 x3 ,
to se u matrinom obliku moe zapisati
(U T ) AX , odnosno U X T AT
jer se u koordinatnom obliku prava izraava kao vektor-vrsta, a operacija
transpozicije je involutivna i menja redosled matrinog mnoenja. Na isti nain
moemo prikazati i preslikavanje pravih na take
X BU T .
Da bi ovo preslikavanje bilo projektivno, mora da bude ouvana incidencija.
To znai da mora da vai
U X UX .
Poto vai UX X T U T , to znai da mora da vai B ( AT ) 1 A . Tako smo
dokazali da vai
Teorema XII Jednaine korelacije u projektivnoj ravni date su sa
ui ai1 x1 ai 2 x2 ai 3 x3 aij x j ,
xi Ai1u1 Ai 2u2 Ai 3u3 Aiju j .
gde su Aij kofaktori elemenata aij .
Ako elimo da analitiki prikaemo polaritet, odrediemo transformacije koje
su inverzne gornjim. Vaie

xi A ji u j , ui a ji x j za i, j 1, 2,3.
Polaritet je involutorna korelacija. Kako su u pitanju homogene koordinate
taaka i pravih, vaie
aij ka ji k 2 aij , k 0.
Ista jednaina vai i za kofaktore. Za gornju jednainu postoje dva reenja po
k : k 1 i k 1. Ako je k 1, onda vai

det

0
a12
a13

a12
0
a23

a13

a23 0,
0

to dovodi do degeneracije preslikavanja. Kako to nije mogue, onda vai

k 1 i matrica je tada simetrina.
Afina analitika klasifikacija krivih drugog reda
Kako je kriva drugog reda skup autokonjugovanih taaka datog polariteta,
njena jednaina je
a11 x12 a22 x2 2 a33 x32 2a12 x1 x2 2a13 x1 x3 2a23 x2 x3 0,
koja je homogena po svim promenljivim. U afinoj geometriji pojavljuje se prvi
put klasifikacija krivih drugog reda (osim one prvobitne, na nedegenerisane i
degenerisane) prema broju njihovih preseka sa apsolutnom pravom. Za apsolutnu
pravu projektivne ravni, uobiajeno je uzeti pravu w , jer je ona ionako bila smetnja,
njene take nisu imale jednoznano odreene koordinate, a ona sama nije imala
jedininu taku i nije bilo jasno koja je njena taka nulta. Dakle, kako prava w ima
jednainu x3 0, te su take ovde iskljuene iz posmatranja. Kako su koordinate
homogene do na nenula mnoilac, smatraemo da su koodinate afinih taaka
( x1 , x2 ,1). Ovo su koordinate afinih taaka u projektivnoj ravni, a njihove afine
koordinate su ( x1 , x2 ).
Kriva drugog reda u afinim koordinatama zadata je jednainom
a11 x12 a22 x2 2 2a12 x1 x2 2a13 x1 2a23 x2 a33 0.

ii

Ova jednaina je specijalni sluaj prve jednaine ovog paragrafa, kada je

x3 1. To znai da se jednaina u afinim koordinatama uvek moe dopuniti do
jednaina u projektivnim koordinatama, gde linearne lanove nadopunimo
nedostajuom koordinatom x3 , a slobodni lan njenim kvadratom.
Broj preseka ove krive sa pravom x3 0 dobijamo kao broj reenja jednaine
a11 x12 a22 x2 2 2a12 x1 x2 0.
Kako se sada ponovo nalazimo u projektivnoj ravni, koordinate su homogene, pa je za
nas bitan kolinik

x1
x2
, ako je x2 0, a oba ne mogu biti jednaka nuli, jer je
(ili
x2
x1

ve x3 0. ) Dakle, priroda krive je odreena vrednou diskriminante

a12 2 a11a22 .

iii