3.

Mehanizmi gubitaka u magnetnim uredjajima

Niskofrekventni gubici:
Dc gubici u bakru
Gubici u jezgru: histerezisni gubici
Visokofrekventni gubici: skin efekat
Gubici u jezgru: klasicni gubici usled vrtloznih struja
Gubici vrtloznih struja u feritnim jezgrima
Gubici u bakru pri visokim frekvencijama: blizinski efekat
Blizinski efekat: uvodi ogranicenje pri visokim frekvencijama
MMF diajagrami, gubici u jednom sloju, i gubici u bazi viseslojnog
namotaja
Efekat od strane PWM harmonijskih talasnih oblika
34

3.1. Gubici u jezgru

Energija po jednom ciklusu (periodi) W koja utice u ni(t)
navojni namotaj jednog induktora,
pobudjenom periodicnom talasnom funkcijom +
n
v(t) navojaka
frekvencije f:

W=

v(t)i(t)dt

permeabilnost
jezgra

jezgro

one cycle

Odgovarajuci napon i struja namotaja, jezgra indukcije B

i polja H na osnovu Faraday-evog i Ampere-ovog zakona su:
dB(t)
v(t) = n A c
H(t) lm = n i(t)
dt
Zamenom u gornji integral:

W=

nA c

dB(t)
dt

one cycle

= A cl m

H dB
one cycle

35

popreni presek jezgra

Ac

H(t)l m
dt
n

Gubici u jezgru: Histerezisni gubici

B

W = A cl m

Area

H dB

H dB

one cycle

one cycle

Termin (izraz)Aclm predstavlja zapreminu jezgra

dok vrednost integrala odredjuje
povrsinu B-H petlje.

(energetski gubici po jednoj periodi) = (zapremina jezgra) (povrsina B-H petlje)

PH = f A cl m

H dB
one cycle

Histerezisni gubici su direktno proporcionalni

primenjenoj frekvenciji
36

Modelovanje histerezisnih gubitaka

Histerezisni gubici se direktno menjaju sa primenjenom frekvencijom
Zavisnost od maksimalne gustine fluksa: kako povrsina B-H petlje
zavisi od maksimalne gustine fluksa (i od primenjenog talasnog oblika)?
Empirijska relacija (Steinmetz-ova jednacina):
PH = K H f B max(zapremina jezgra )

Parametri K H i odredjuju se eksperimentalno.

Zavisnost P H od Bmax se moze proceniti na osnovu teorije magnetnih
domena.

37

Gubici u jezgru: gubici usled vrtloznih struja

Materijali za magnetna jezgra su su umereno dobri provodnici elektricne
struje. Medjutim, prema Lenz-ovom zakonu, magnetno polje unutar jezgra
indukuje struje (vrtlozne (eddy) struje) koje teku kroz jezgro. Vrtlozne
struje teku tako da imaju tendenciju da generisu fluks koji se protiovi
promenama fluksa u jezgru (t). Vrtlozne struje teze da sprece fluks da
probije (penetrira) jezgro.

fluks
(t)

vrtlozna
struja
i(t)

jezgro
38

Gubici usled vrtloznih struja

i2(t)R

Modelovanje gubitaka usled vrtloznih struja

Ac fluks (t) indukuje napon v(t) u jezgru, prema Faraday-evom zakonu.
Indukovani napon je proporcionalan izvodu u vremenu od (t). Kao posledica
ovoga, magnituda indukovanog napona je direktno proporcionalna
eksitacionoj frekvenciji f.
Ukoliko je impendansa jezgra Z cisto termogena i nezavisna od
frekvencije, Z = R, tada je magnituda vrtlozne struje proporcionalna
naponu: i(t) = v(t)/R. Zato je magnituda i(t) direktno proporcionalna
frekvenciji eksitacije f.
Gubici usled vrtloznih struja i2(t)R iz tog razloga se menjaju sa kvadratom
frekvencije eksitacije f.
Clasicna Steinmetz-ova jednacina za gubitke usled vrtloznih struja je:
PE = K E f 2B 2max(zapremina jezgra )
Feritni materijali koji se koriste za jezgra poseduju impedansu koja je capacitivna.
To dovodi do toga da gubici usled vrtloznih struja rastu kao f4.
39

200k

Hz

Empirijska jednacina, za
fiksnu frekvenciju:
Pfe = K fe B max A c l m

Hz
100k
50kH
z

0.1

20k
Hz

Power loss density, Watts / cm

1M
Hz

Feritni materijali1
za jezgra

500
kHz

Ukupni gubici u jezgru: proizvodjacki podaci

0.01

0.01

0.1

0.3

Bmax, Tesla
40

Materijali za izradu jezgra

Tip jezgra

B sat

Relativni gubici jezgra

Primena

Laminatni gvozdeni, 1.5 - 2.0 T

silicijumski celicni

visoki

Praskasta jezgra
gvozdeni prah,
molypermaloj

0.6 - 0.8 T

srednji

1 kHz transformatori,
100 kHz filterske induktivnosti

Feriti
Mangan-cink,
Nikl-cink

0.25 - 0.5 T

mali

20 kHz - 1 MHz
transformatori,
ac induktivnosti

41

50-60Hz transformatori,
induktori

3.2. Gubici u bakru pri niskim frekvencijama

DC (jednosmerna) otpornost zice

R=

lb
Aw

gde je A w povrsine poprecnog preseka ogoljene zice, a

lb duzina zice. Specificna otpornost je
jednaka
1.72410-6 cm za meko-lkaljeni bakar na sobnoj
temperaturi. Specificna otpornost moze porasti do
2.310-6 cm na 100C.
Otpornost same zice odredjuje i snagu gubitaka:
Pcu = I 2rms R

42

i(t)
R