DISKURZIVNA

PSIHOLOGIJA

Jeziki zaokret jezik kao produktivan, ima

uea u konstrukciji socijalne realnosti I pomou
njega se ostvaruju drutveni ciljevi.
Diskurzivna analiza nije samo metodologija ve i
teorijski nain razumevanja prirode diskursa i
prirode psiholokih fenomena. Ona je kritika
mejnstrim psihologije.

KRITIKA KOGNITIVIZNA
Govor je put do kognicije
Kognicija se zasniva na percepciji
Objektivna percepcija realnosti je teorijski
mogua
Postoje sporazumni objekti miljenja
Kognitivne strukture su relativno trajne

DISKURZIVNA PSIHOLOGIJA
Bavi se istraivanjem kako govornici koriste jezik da bi
upravljali socijalnim interakcijama i postigli odeene
interpersonalne ciljeve (pr. Da se oslobode neeljenog
socijalnog identiteta, opravdaju postupak)
DP je psihologija jer se bavi psiholokim fenomenima kao
to je identitet I pamenje. Ove fenomene DP posmatra kao
diskurzivne akcije pre nego kao kognitivne procese.
To znai da e posmatrati one reference (rei, reenice)
koje su povezane sa pojmovima kao to su pamenje I
identitet i kakve funkcije I posledice ima njihova upotreba.
pr. Da bi porekla odgovornost zato to je zaboravila neiji
roendan, osoba e rei:Moje pamenje me je opet izdalo,
ili da bi opravdala neki impulsivni akt moe se pozvati na
svoju strastvenu prirodu

Kako uesnici koriste diskurzivne resurse I sa kojim

posledicama, odnosno, bavi se akcionom orijentacijom govora
Nain na koji uesnici postiu interese.
Identifikuju se diskurzivne strategije i posmatra se njihova
funkcija u odreenom diskurzivnom kontekstu.
Diskurzivne strategije poricanje, upotreba metafora I
analogija, direktno citiranje, formulacije ekstremnih
sluajeva, grafiki opisi, izraavanje slaganja (pr. sa
autoritetom)
Pr. Za poricanje rasistikog socijalnog ideniteta osoba moe
rei: Ja nisam rasista, ali mislim da kontrola migracije
treba da se pojaa, I to legitimie iskazom: Slaem se sa
premijerom da situacija zahteva urgentno delovanje.

PRIKUPLJANJE PODATAKA
Idealno, koristi se prirodan govor I tekst.
Pr. Telefonski razgovor, intervju policajac-osumljieni,
medicinska konsultacija, intervju sa politiarima, seansa
savetovanja.
esto, koristi se polustrukturisani intervju. To nije toliko
povoljno jer onda analiza vie govori o uesniku kao
intervjuisanom, nego o diskurzivnim strategijama koje
koristi u svakodnevnom ivotu. Ako se koristi, mora
ukljuiti analizu komentara i intervjuisanog I intervjuera.
To od istrazivaa zahteva vii nivo refleksivnosti.
Alternativno, grupna diskusija sa ranije formiranim
grupama (grupa prijatelja, kolege, lanovi porodice).
Ovakva situacija e verovatno uticati da uesnici budu
relaksiraniji nego u intervjuu jedan na jedan.

TRANSKRIPCIJA
1 h interjua 10 h transkribovanja
Ukjuuje, greke u govoru, pauze, promene u
jaini i naglaavanju, ujno uzimanje daha
(uzdahe).
Vano je da sadri minimum informacija o
nelingvistickim aspektima konverzacije, kao to
su kanjenje, oklevanje, akcentovanje.
Nain na koji se neto kae ukazuje na znaenje.

Produena kvadratna zagrada oznaava preklapanje izmeu reenica

A: Tako da ja
B:
Nisam siguran da
Znak jednakosti na kraju govornikove reenice I na poetku sledee reenice znai da nije
bilo prekida
A: Tako da Dejan =
B: = Ok, ok
Broj u zagradama ukazuje na trajanje pause do 10-ak sekundi (3.6). Samo taka u zagradi
(.) ukazuje na primeenu pauzu ali suvie kratku da bi se izmerila
A: akao sam (3.6) dosta dugo (.) i onda sam reio ..
Dve take ili vie njih kazuju o produenom glasu
A: Ja vi:::dim da:::
Podvaenje kazuje da su rei u reenici dodatno naglaene, a velikim slovima da su reene
glasnije (jaim tonom)
A: To nije tano. Nije tano UOPTE
Taka pre rei ili glasa kazuje o zvunom uzimanju daha (udahu)
A: Mislim .hh treba mi vie
Okrugle zagrade kazuju da je material u njima ili neujan ili postoji sumnja u njegovu
tanost
A: Ja (ne mogu da ti kaem) da
Kockasta zagrada kazuje da je neki deo transkripta namerno izostavljen. Materijal u
kockastim zagrada daje neka pojanjenja
A: Dejan brat je rekao to je ok

UZORAK
Veliina uzorka zavisi od istraivakog pitanja
Ako se analizira dostupnost i upotreba odreenih
diskurzivnih konstrukcija u jednoj grupi ljudi, onda
je potrebno vie interjua sa lanovima grupe.
Ako se istrauju diskurzivne strategije koje ljudi
koriste da poreknu odgovornost za neeljeni ishod,
uzorak treba da bude dovoljno velik da dozvoli
identifikaciju grupe strategija i njihovu upotrebu u
razliitim diskurzivnim kontekstima.
Ako je cilj razumevanje kako odreeni tekst postie
svoj ishod (pr. uticajan politiki govor, kontroverzna
reklamna kampanja Ili proslavljena scena iz filma),
onda se analizira taj jedan sluaj

SMERNICE ZA ANALIZU DISKURSA

DA je specifian nain itanja traganje za akcionom
orijentacijom (sta ovaj tekst radi?) pre nego traganje
za znaenjem (sta ovaj tekst govori?)
Potrebno je da se tekst proita barem jednom bez
pokuaja analize. To nam omoguava da kao itaoci
doivimo neke diskurzivne efekte teksta.
Pr. Tekst nam moze zvuati kao izvinjenje, a da se re
izvini nigde ne pojavljuje.
itanje bez analize dozvoljava nam da postanemo
svesni ta tekst radi. Svrha analize je identifikovanje
kako tano tekst to postize.
Kodovanje - Selekcija materijala za analizu. Kodovanje
u svetlu istraivakih pitanja.

ANALIZA
Zato tumaim ovaj pasus na ovaj nain? Koja odlika teksta
produkuje takvo znaenje? Akcenat je na konstruktivnim I
funkcionalnim dimenzijama diskursa.
Za sistematsku eksploraciju ovih dimenzija, potrebno je
posmatrati kontekst, varijabilnost I konstrukciju diskurzivnih
iskaza.
Posmatra se kako tekst konstruie objekte I subjekte, kako se te
konstrukcije menjaju u razliitim diskurzivnim kontekstima, I
sa kojim posledicama.
Da bismo identifikovali diskurzivne konstrukcije subjekta I
objekta u tekstu, posmatra se terminologija, stilske I gramatike
odlike,metafore koje se upotrebljavaju u njihovoj konstrukciji.
Poter I Wederel takve sisteme termina nazivaju interpretativni
repertoari. Razliiti repertoari se koriste za konstrukciju
razliitih verzija dogaaja.

Pr. U novinskom lanku mladi prestupnici se

nazivaju mladi odmetnici, a advokat koji ih
brani kae deca bez nade
Prva konstrukcija naglaava nekontrolisanost
mladih prestupnika I posredno izraava potrebu
za stroim vaspitanjem I nadziranjem, dok druga
istie neispunjene psiholoke I obrazovne potrebe
mladih prestupnika I vanost socijalne I
ekonomske deprivacije.

Razliiti repertoari mogu biti korieni od strane

istog govornika u razliitim diskurzivnim
kontekstima za ostarivanje razliitih drutvenih
ciljeva.
Deo analize diskursa je identifikovanje akcione
orijentacije iskaza. Da bi to uradio, istraiva
mora da posmatra diskurzivni kontekst u kome
se takvi iskazi produkuju I da prati njihove
posledice za uesnike u konverzaciji.
To jedino moe biti uinjeno ako se analizira I
istraivaev I uesnikov doprinos konverzaciji.

PISANJE
Uvod esto sadri diskusiju o ogranienjima postojeih psiholokih
istraivanja u odnosu na predmet istraivanja (pr. Kognitivistiki
pristup u prouavanju predrasuda), to je praeno obrazloenjem
upotrebe diskurzivne analize. Takoe, daje se pregled postojeih
diskurzivnih studija o istoj temi, I kako predstojea studija doprinosi
razumevanju fenomena
Metod informacije o prirodi diskurzivne analize, I teorijski I
metodoloki aspekti. Metod koji se koristi za analizu mora da se
predstavi u kontekstu njegovih teorijskih pretpostavki o prirodi
diskursa I njegovoj ulozi u konstrukciju socijalne I psiholoke realnosti.
Daju se inf. o tome kako su podaci dobijeni, kao I o nainu
transkribovanja. Ako je izvor polu-strukturisani intervju, mora se reu
i neto o stilu intervjuisanja koji je istraiva koristio. Ovde treba
odgovoriti na pitanja: Da li je koristio agendu I koja su pitanja? Koju
vrstu dogaaja je intervju inio? (istraivaki intervju, konverzacija
izmeu prijatelja..).

Demografski podaci se koriste samo ako su vani.

Pr. Ako mukarac govori o enama I poslu ,
potrebno je da znamo da li je zaposlen I da li je u
partnerskom odnosu.
Standardne demografske informacije nisu
odgovarajue (pol, godine, drutvena klasa,
etnicitet, obrazovanje) jer se povezuju sa
esencijom neijeg identiteta
DA se bavi istraivanjem naina na koji je
socijalna I psiholoka realnost konstruisana u
odreenom kontekstu kroz jezik

Analiza - Ako se studija bavi identifikovanjem interpretativnih

repertoara izvetaj moe biti strukturisan podnaslovima u kojima se
predstavljaju razliiti repertoari ( pr. Kultura koa naslee..). Diskusija
o njihovom razvoju u kontekstu I posledicama se onda prezentuje u
odgovarajuem podnaslovu.
Alternativno, istraivanje diskurzivnih strategija moe biti
strukturisano oko naziva stretegija (pr. poricanje) ili njegovih posledica
(pr. omoguuje govorniku da kritikuje bez preuzimanja line
odgovornosti za kritiku).
Veina studija istrauje I jedno I drugo. To treba oznaiti ve naslovom.
Delovi citata se obavezno uvode I mora se dati detaljna analiza citata od
strane istraivaa.
Analiza I diskusija idu zajedno. Veina podataka se ne moe predstaviti
bez diskusije.
Mogue je prepoznati vee probleme ili praktine implikacije analize ili
potrebu za novim istraivanjem u odvojenom delu o zakljucima.
Lista referenci I dodatak (transkript)

PR. IZ INTERVJUA SA NOVOZELANANINOM O

EMIGRANTIMA IZ POLINEZIJE (BELAC, SREDNJA
KLASA)

Ja nisam uopte protiv njih, ako su oni spremni

da dou I budu kao mi; ali ako e oni samo da
dou ovde, samo da bi mogli da iskoriste nau
socijanu pomo I sredstva, onda, zato ne ostanu
kod kue?

Citat poinje sa odricanjem. Odricanje je verbalno sredstvo koje

anticipira I odbija potencijalno negativnu atribuciju. U ovom sluaju
Ja nisam uopte protiv njih porie moguu atribuciju rasizma u svetlu
komentara koji sledi: zato onda ne ostanu kui?
Da bi opravdao kritikovanje polinezijskih emigranata, govorinik
koristi formulaciju ekstremnog sluaja, pri emu njegove tvrdnje I
procene su odvedene do krajnosti, a to treba da omogui uspean
ishod. Ovde, ponavljanje rei samo ispunjava ovu funkciju: ali ako e
oni samo da dou ovde, samo da bi mogli da iskoriste nau socijanu
pomo.
Upotreba odricanja I formulacije ektremnog sluaja dozvoljava
govorniku da okrivi polinezijske emigrante za hostilnost na koju su
naili od strane belih novozelanana I da odbije svaku negativnu
atribuciju ili optubu za rasizam u isto vreme.
Ovo demonstrira da diskurs ima akcionu orijentaciju, u ovom sluaju,
okrivljavanje I odricanje su zadaci koji su postignuti diskurzivno.

E2
Ono to ja elim..tanije, vidim je da, svakako,
dovedimo ih u NZ, trenirajmo ih I uimo
vetinama, I onda ih ohrabrimo da se vrate nazad
E3
Ja mislim da ako vie podstiemo Polinezijce I
Maore da vie ue I stiu razne vetine, da e oni
eleti da ostanu ovde, i ja mislim da bi to bilo
dobro

Oba citata su iz istog transkripta. Oigledna

kontradikcija u njegovim komentarima oteava
nam da jasno prepoznamo njegove stavove prema
migraciji: ne moemo da kaemo da li je on za ili
protiv toga da polinezijci dobiju dozvolu boravka u
NZ.
Iz perspektive DA, takva varijabilnost je
oekivana. To je zato to se govornik orijentie ka
kontekstu u kome on govori.
Poto je diskurs organizovan tako da ostvari
odreenu funkciju, neophodno je da posmatramo I
okolni tekst da bi mogli da identifikujemo funkciju
koju diskurs ostvaruje.

E2 (proirena verzija)
I: Da li mislite da bi, recimo, migraciju sa Pacifikih ostrva
trebalo podsticati u veoj meri nego to je to sad? Ona je
prilino ograniena u ovom trenutku.
R: Da. Ja mislim da postoje neki problemi u prevelikom
podsticanju, a to je da oni dolaze nedovoljno obrazovani na
na nain, I mislim da je vano da oni razumeju zato su
doli. Ono to ja elim..tanije vidim je da, svakako,
dovedimo ih u NZ, trenirajmo ih I uimo vetinama, I onda
ih ohrabrimo da se vrate nazad, zato to e njihova
zavisnost od nas biti manja. Ja mislim, dok su ljudi tamo,
oni su zavisni od ljudi koji su ovde, od onih koji zarauju
novac ovde pa im ga onda alju. Mislim da je to loe. Ljudi
bi zaista trebalo da pokuaju, trebalo bi da pokuaju da
pomognu prvo svoj narod.

E3 (proirena verzija)
Polinezijci, oni sada rade poslove koje beli ljudi ne
ele da rade. . tako da bi u mnogim sektorima
zajednice ili ivota, mi bismo veoma mnogo
izgubili bez njih, ja mislim. Ono to elim da
kaem je da je mnogo napora uloeno u njihove
treninge, osposobljavanje za poslove, zato to smo
mi bez dovoljno edukovanih ljudi I mnogo naih
edukovanih ljudi, belih ljudi, naputa zemlju I
odlazi na druga mesta. Ja mislim da ako vie
podstiemo Polinezijce I Maore da vie ue I stiu
razne vetine, da e oni eleti da ostanu odve i ja
mislim da bi to bilo dobro

Govornikova promena pozicije u odnosu na pitanje da li treba

ili ne treba polinezijske radnike vratiti na pacifika ostrva
sada ima vie smisla.
U E2 (proirena verzija) govornik se bavi zavisnou
polinezijskog drutva od plata zaraenih u NZ, dok u E3
(proirena verzija) govornik govori o problem NZ trita rada.
U odnosu na prvi problem zavisnost prisustvo polinezijskih
radnika u NZ je loa stvar, dok je u odnosu na drugi problem
(NZ trite rada) to je dobra stvar.
DA daje mogunost da se posmatra varijabilnost I
kontradikcije u iskazima govornika zato to je njen focus na
organizaciji diskursa i njegovim funkcijama. Govornik ima
pristup razliitim suprotnim temama I argumentima koje on
onda koristi u razliitm diksurzivnim kontekstima.

E4
R: Jo jednom, postoji problem njihove rasne
integracije. Sada dolazi puno rasnih manjina I oni
treba da se naviknu na nain ivota ovde i.. moda je
silovanje prihvatljivo na Samoi I Polineziji, ali nije u
Oklandu. To mora da naue. I problem je to mnogo
ljudi dolazi sa mentalnom boleu I mislim da je to
tako zato to postoji mnogo ukrtanja (meu
roacima) na tim ostrvima. I to dovodi do poveanja
retardiranih, I onda ljudi koji dolaze ovde, moda
retardirani I oni =
I: =I to uzrokuje problem?
R: To je vrlo uopteno, znam

Ovaj citat demonostrira kako diskurs konstruie

objekte o kojima se govori.
Govornikova verzija Polinezijskih emigranata
kao silovatelji, retardirani, kao produkt ukratanja
meu roacima sadri negativnu procenu.
Govornik ovde ne daje prostu procenu objekta o
kome govori, ovde sama konstrukcija objekta
nareuje(povlai) negativnu procenu. Na ovaj
nain, opis (kakvi su polinezijski emigranti),
objanjenje (zato su ba takvi) I procena (kao se
govornik osea u vezi njih) su meuzavisni aspekti
diskursa.

KONTEKST, VARIJABILNOST I
DISKURZIVNA KONSTRUKCIJA
Kontekst u kome je iskaz produkovan daje
analitiaru informaciju o organizaciji I funkciji
iskaza, odnosno, o tome koja je njegova akciona
orijentacija.
Varijabilnost u iskazu saoptava nam neto o
zahtevima diskurzivnog konteksta u kome su
govornici nalaze I o nainu na koji se oni
orijentiu ka takvim zahtevima.
Razliite diskurzivne konstrukcije jednog istog
objekta sadre razliita objanjena I evaluacije.
To znai su objekti (ljudi, dogaaji, procesi,
oblasti) konstruisani kroz diskurs.

KAKVO ZNANJE DISKURZIVNA PSIHOLOGIJA

PRODUKUJE?

DP se bavi prouavajem kako se odreene verzije

realnosti pojavljuju u konverzaciji.
To znai da ne traga za razumevanjem prave
prirode psiholokih fenomena kao to su
pamenje, socijalni identitet ili predrasude, ve
kako se ti fenomeni konstituiu u govoru kao
drutvene akcije.
DP je sociokonstrukcionistika u orijentaciji. Ne
govori o prirodi sveta, postojanju optih
mehanizama I procesa ili o entitetima kao to su
psiholoki fenomeni.

KAKVE SU PRETPOSTAVKE O SVETU?

Diskurzivni psiholozi naglaavaju varijabilnost I fluidnost
diskursa I kako ga ljudi upotrebljavaju da bi ostvarili neke
drutvene akcije.
DP vidi svet kao promenljivo mesto I jedino se moe saznati
i rezumeti kroz jezik.
Posto je jezik konstruktivan I funkcionalan, nijedno itanje
nije ispravno ili validno.
Iz ove perspective, pogreno je da pravimo bilo kakve
apriori pretpostavke o prirodi sveta, izuzev da prihvatimo
da su razliite verzije sveta same po sebi diskurzivne
konstrukcije i da ih je najbolje mogue razumeti u odnosu
na njihovu akcionu orijentaciju koja se prikazuje u
specifinom konverzacionom kontekstu.
Otuda, DP ima relativistiku poziciju.

ULOGA ISTRAIVAA U ISTRAIVAKOM PROCESU

Istraiva je autor istraivanja, s obzorom na to da se

naglaava konstruktivna I funkcionalna priroda jezika.
Diskurzivni psiholozi samim tim priznaju svoju
aktivnu ulogu u konstrukciji istraivakih rezultata.
Njihovo itanje podata nije jedino mogue itanje.
DP nudi uvianje koje konstruie analitiar. Ono nam
nikada ne kae istinu o fenomenu zato to je, iz DP
perspektive, takvo neto , kao istina, samo po sebi
nemogue otkriti, ve samo konstruisati kroz jezik.

OGRANIENJA DP
DP je redikalno ne-kognitivna forma socijalne psihologije. Ako
diskurzivni psiholozi ele da se bave fenomenima kao to su pamenje,
socijalni identitet ili emocije, treba da prouavaju naine na koje se
njihovo znaenje uspostavlja u konverzaciji izmeu ljudi. Oni
posmatraju diskurzivnu konstrukciju psiholokih procesa I pojmova, a
ne njihove hipotetske osnove (mentalna stanja ili kogniciju).
Ovo znai da diskurzivni psiholozi ne prepoznaju pitanja o
subjektivnosti - na doivljaj sebe, intencionalnost, samosvest,
autobiografka seanja
DP podrazumeva da je cela konverzacija voenja interesima, ali ipak
ne omoguava uvid u to ta motivie ljude da usvoje ili ne neki
odreeni interes ili cilj. To znai da se DP oslanja na pojmove
motivacije I elje, ali ne uspeva da ih objasni.
Ova verzija DA se kritikuje i zbog ograniavanja analize diskursa na
tekst, kao izvor podataka. Moe biti neophodno da poznajemo ire
drutveno znaenje i funkcije da bismo interpretirali diskurs na
zadovoljavajui nain u odreenom kontekstu.