 Nakon sloma Jonskog ustanka 494 god.

Persijsko carstvo moralo da reorganizuje Grčki deo Azije, da

integriše persijski deo Evrope i da kazni grčke države koje su zaratile protiv Persije i zauzele Sard.
 Atrafern, upravnik Sarda premerava materijalna dobra parasangama (1 parasanga = 30 stadija ; 1
stadij = 192,27 m ) i na osnovu toga određuje količinu poreza, gradovi sukobe rešavaju pred arbitražnim
sudom, i umesto tiranije stavljaju demokratske uprave – po Herodotu je to sproveo Mardonije, dok je
plovio duž obala Male Azije.
 Mardonije, muž Darijeve kćerke Artozostre je poslan da uspostavi Persijsku vlast u Trakiji i
Makedoniji 492 god.
 On skuplja flotu u Klikiji, dok drugi deo vojske ide kopnom na Helespont, gde im se zatim Mardonije
sa flotom pridružuje – kreću se ka Eretreji i Atini a cilj im je da usput pokore što više mesta.
 Pokorili su ostrvo Tasos. Sa Tasosa su se prebacili kopnom sve do Akanta, pa odatle oko Atosa. Dok
su plovili oko Atosa ih je zahvatila jaka bura, po Herodotu, tu je stradalo oko 300 lađa i 20.000 ljudi.
 Trakija je naterana na kapitulaciju a Makedonija je priznala persijsku vlast . Herodot : dok su bili u
logoru u Makedoniji napada ih tračko pleme Brigi – poubijali su mnogo vojnika, Mardonije biva ranjen i
nakon toga zbog velikih gubitaka gubi poziciju zapovednika.
 490 god. Darije naređuje stanovnicima Tasosa da poruše svoje zidine i doteraju svoje brodove u
Abderu.
 Šalje glasnike u Heladu da potvrdi pokornost; Egina daje vodu i zemlju i zato ih Atinjani optuže u
Sparti za izdajstvo Helade.
 Nikodrom pomaže Atinjanima da osvoje Stari Grad u Egini. Atinjani sa Korićanskom flotom kasno
stižu – za to vreme je Nikodrom sa pobunjenim Atinjanima pobegao na ostrvo Suniju.
 Atinjani, sa 70 brodova, pobeđuju Eginjane na moru. Eginjani ubijaju 700 pobunjenika. Nisu dobili
traženu pomoć od Argejaca – odatle je došlo 1.000 dobrovoljaca koje je predvodio Euribat. Eginjani su
osvojili 4 broda sa posadom atinske vojske.
 Unutrašnji sukobi u Sparti između kraljeva, Kleomen je oklevetao Demarta- Aristonovog sina.
 Na Demartovo mesto stavlja Leothidu, koji je u neprijateljstvu sa Demartom otkako mu je on
osujetio ženidbu.
 Kleomen, nakon što su saznali za njegove spletke protiv Demarta, pobegne u Tesaliju. Odatle odlazi
kod Arkađana i pokušava da ih pobuni protiv Sparte. Nakon što su ga Spartanci vratili za kralja,
Kleomen ludi i ubrzo umire 490 god. Nasledio ga je rođak Leonida, koji se oženio njegovom kćerkom
jedinicom Gorgojom.
 Darije u pohodu na Eritreju i Atinu kao vojskovođe postavlja Datisa, Međanina i svog sinovca
Artaferna, ( sina satrapa Sarda Artaferna ) a pratio ih je i Hipija.
 U Alejskoj ravnici u Kilikiji su skupili sve brodove koje su podanici mogli da im opreme.

1
 Po Herodotu, flota čini 600 brodova i oni od Sama isplovili preko Ikarskog mora ka Naksu, koji do
tada nikad nije bio zauzet. Izbegavaju plovidbu oko Atosa zbog skorih gubitaka kod tog ostrva. Persijanci
su spalili Naks i zarobili one koje su našli na ostrvu ( većina je pobegla u planine pre dolaska Persijanaca)
 Poštedeli su sveto ostrvo Del, čak je Datis na Delu žrtvovao tamjan. Nisu čak ni pristali na njega, već
samo na susedno ostrvo Reneje. Darije im je izričito naredio da ne diraju ostrvo na kome su se rodila dva
božanstva. Posle njihovog odlaska, Del je zadesio prvi zemljotres, što Herodot tumači kao predskazanje
budućih nesreća.
 Osvajaju Kiklade i Karist. Stanovnici Karista odbijaju da ratuju protiv suseda ali su ih Persijanci
držali u opsadi dok nisu pristali da im daju taoce i vojsku.
 Eretrejci traže pomoć od Atinjana, koji im daju na raspolaganje 4.000 kleruha.
 Eritrejci su međusobno podeljeni po pitanju borbe, zato ugledan Eritrijac Eshin vraća kleruhe.
 Persijanci se iskrcavaju u oblasti Eritreje kod Tamina, Hereje i Egilije, odakle pripremaju konjicu za
borbu. Eretrejci su rešili da samo brane gradske zidine, grad je osvojen sedmog dana zahvaljući izdaji ,
koju su počinila dva ugledna građanina Euforbo i Filagar. Persijanci se u Eretriji svete za Sard, paleći sve
pred sobom, nakon čega ostaju par dana i potom kreću na Atiku. Stanovništvo su uzeli kao roblje i
Eretrija je najviše stradala od svih gradova na tom pohodu.
 Kada su Datis i Artafern doveli zarobljene Eritrijce u Suzu, Darije ih je poslao na rad na svoje
imanje Arderik, 210 stadija udaljeno od Suze. ( Herodot napominje da su u njegovo vreme postojali
potomci tih Eretrijaca u Arderiku .)
 Atinjani su poslali su glasnika Filipidu u Spartu da traži pomoć. ( Filipida se kasnije kod Plutarha
javlja kao glasnik koji je obavestio Atinjane o pobedi na Maratonu, pretrčavši razdaljinu od približno 34,
5 km.)
 Ovo je narasrostranjeniji mit vezan za Maratonsku bitku – zbog toga na obnovljenim Olimpijskim
igrama 1896 god. putanja maratonaca iznosi istu razdaljinu.
 Javljanje Pana ( na Partenijskom brdu, blizu Tegeje ), kome je naknadno pripisan uspeh u borbi.
Podižu mu hram i održavaju od tada svake treće godine bakljadu u njegovo ime.
 Spartanci žele da im pruže pomoć ali su po svom zakonu morali čekati uštap da bi mogli ratovati, a
oni su im se obratili 9-og dana u prvoj polovini meseca.
 Jedino im Platejci šalju pomoć od oko 1.000 vojnika . Platejci su bili pod zaštitom Atinjana, na koje
su ih uputili Spartanci, zbog opasnosti od Tebanaca. Atinska vojska je imala oko 9.000 vojnika, koje je
predvodilo 10 vojskovođa a vrhovni zapovednik je bio Kalimah iz Arfidne, polemarh za tu godinu.
Miltijad je bio istaknuti vojskovođa koji je izabran jednog od stratega atinske vojske.
 Sazvana je Skupština da razreši da li treba da izađu Persijancima u susret na Maratonskom polju i
mišljenja vojskovođa su bila podeljena , ali je Kalimah prihvatio Miltijadov predlog da se odmaršira na
Maraton i tako prevagnuo u presudi.

2
Maratonska bitka :
 Persijance je na Maratonsko polje doveo Hipija, imajući u vidu pogodnost terena za upotrebu
konjice.
 Hipijin san i ispadanje zuba kao predskazanje.
 Maratonsko polje je sa strane uokvireno brdima koja se spuštaju sa Pentelika i Parneta. Polje je
severno bilo presečeno na dva dela zbog bujice Hardara koja se sa planina slivala kod sela Maraton.
 Smatra se da je Kalimah izabrao da dođu priobalnim putem na Marton : između planina Himeta i
Pentelika pa preko deme Palene ( koja je duž Pentelika ) da došavši do obale sa juga ulaze na Maratonsko
polje. Atinjani su se utaborili u Heraklovom svetilištu ( čija tačna pozicija još nije utvrđena), u južnom
delu polja – odatle su kontrolisali zapadni izlaz iz priobalne ravnice.
 Tu su im se priključili Platejci – od te bitke se prilikom prinošenja žrtve na atinskim svečanostima
mole i za njih. Kalimah je imao ukupno oko 10.000 vojnika – procenjuje se da je Persijanaca bilo 2 puta
više, oko 20.000. To su procene danačnjih istoričara - sam Herodot ne navodi broj Persijanaca, to čine
Kornelije Nepot, Pausanije i Plutarh. Oni su pisali sa veće vremenske distance i verovatno je da su njihove
cifre ne-realne. ( Kornelije Nepot : 200.000 pešadije i 10.000 konjanika )
 Atinjani su se na Maratonu postrojili tako da im borbena linija bude duga koliko i persijanska - zato
im je sredina bila najslabija, tu su umesto uobičajenih 8 imali samo 4 reda vojske.
 Persijanci su izvukli brodove na žal kod rta Kinosure ; tabor im je bio severno od Velike močvare
kod Kato-Soulo, zbog pitke vode. Prošlo je nekoliko dana do početka borbe ( procenjuje se 5) - Atinjani su
za to vreme očekivali pomoć od Spartanaca. Sve što se moglo smatrati vojskom se nalazilo na
Maratonskom polju – Atina je bila nezaštićena. Verovatno su Atinjani zbog toga prekinuli zatišje i iz
straha od rastuće podeljenosti po pitanju Persijanaca.
 Kao datum bitke se uzima 12 septembar ili avgust – do ovog datuma je došao nemački istoričar Filip
Avgust Böckh, na osnovu proučavanja lunarno-solarnih kalendara, koji su različito upražnjavani od
grada do grada. ( Herodot je ostavio datum obraćanja Pesijancima : devetog dana u mesecu )
 Kalimah je vodio desno krilo, što je bila uobičajena pozicija polimarha.
 Platejani su bili na levom krilu, Aristid i Temistokle su zapovedali pukovima svojih fila (Antiochis,
Leontis) u centru.
 Većinu Persijske vojske su činili strelci, za koje su se Persijanci uzdali da će raskinutim prvu liniju
fronta. Herodot ne spominje konjicu iako je kao glavni razlog iskrcavanja na Maraton naveo dobar teren
za njenu upotrebu. Herodot daje najraniji i najpotpuniji izveštaj o Maratonskoj bitci, kasniji izvori navode
da su Grci čekali signal koji su poslali Jonjani u persijskoj vojsci kada je Datis otpustio konjicu pa su tek
onda napali.( Ova teorija se bazira na unosu iz Sudinog Rečnika- Suda je bio vizantijski enciklopedista iz
10 veka )

3
 Atinjani su, na veliko iznenađenje Persijanaca, u jurišu prešli u napad kada su se našli u blizini
dometa strelaca, zadnjih 200 metara ( za falange je bilo uobičajeno sporo kretanje. ) Malo je verovatno da
su pod punim naoružanjem pretrčali razdaljinu od 8 stadija, ( što približno iznosi 1,6 km.) kao što opisuje
Herodot.
 Persijanci su prodirali u sredini dok su Atinjani i Platejci pobedili na oba krila.
 Prednosti Atinjna su : što su se borili u falangama koje su uspešnije u bliskoj borbi, i sama oprema
im je više odgovorala (veliki štitovi, dobri oklopi) i to što deo Persijske vojske čine Heleni koji nisu
motivisani za borbu na Persijskoj strani.
 Persijanci se u rasulu povlače ka floti i jedan deo vojske kreće u poteru za njima, dok se drugi
uspešno bori protiv onih koji su prodrli u sredinu fronta. U paničnom bekstvu, jedan deo Persijanaca je
potonuo u glibu kod Velike močvare. ( Njih Herodot ne uključuje u broj nastradalih – u to se ubrajaju
samo leševi sa bojnog polja )
 Herodot navodi da je stradalo 6.400 Persijanaca i 192 Atinjanina i 11 Platejana. Ovo je bio prvi veći
bojni poraz Persijanaca na bojnom polju.
 Najveće borbe su se vodile oko samih brodova koje su Atinjani pokušavali da osvoje i zapale. Atinjani
su zarobili 7 brodova, a u bici za njih je poginuo Kalimah, vojskovođa Stezilej i Kinegir, brat pesnika
Eshila, kome je odsečena ruka kada se uhvatio za šiljak jednog broda. ( Eshil u svojoj biografiji navodi
kako je kasnije, razočaran pobedom Simonida na na takmičenju za elegiju o palim vojnicima, otišao na
Siciliju. )
 Herodot izveštva da je kad su Persijanci bili na pučini, primećen signal dat štitom za koji su optužili
Alkemonide. Izražava nevericu da su to počinili Alkmonidi, imajući u vidu njihovu borbu protiv tiranije.
Postoji i teorija koja govori da su Persijanci pre početka bitke, sa konjicom ukrcanom na delu flote ,već bili
krenuli ka Atini.
 Dok su Persijanci plovili oko Sunija, Atinjani su već stigli i postrojili se kod Heraklovog gaja u
Kinosargu. Išli su cele noći brzim maršem da bi stigli. Ostavili su vojsku, iz fila koje su se borile u centru,
da motre na bojno polje pod vođstvom Aristida. Persijanci su došli u Faler, atinsko pristanište ali su odatle
otplovili natrag u Aziju.
 Stiče se utisak da se Atinjani nisu toliko bojali Persijanaca koji su došli da ih kazne, več više
mogućnosti vraćanja tiranina na vlast, pogotovo Hipije.
 Spartanci su došli sa tri dana zakašnjenja ( prešavši brzo razdaljinu od 450 km ) i razgledajući
bojno polje su zaključili koliko su pobedu ostvarili Atinjani.
 Na mestu gde je Persijancima presečena odstupnica kod Velike močvare je podignut trofej.
 Nađeni su ostaci velike humke, Soros, koja je prekrila stradale. ( Nađena je u toku iskopavanja
Hajnriha Šlimana ) Njena pozicija obeležava položaj gde su se prvo dve vojke sukobile.

4
 Predstava boja na “Oslikanom tremu “ ( Poikile stoa – opisan kod Pausanija ) na severnom kraju
Agore, nastala otprilike 25 godina kasnije, otprilike iz doba Perikla ( prikazuje i utvarna priviđanja
Tezeja i božanstava na bojnom polju. ) Slika je izgubljena već u IV veku, o njenom izgledu nam govori
reljef urađen po njoj, u Italijanskom gradu Breskiji.
Miltijad
 Miltijad je bio sin Kimona, brata Miltijada koji je vladao u Tračkom Heronesu. Oca mu je prognao
Pizistrat, a njegovi sinovi su ga ubili te je to bio razlog što je on mrzeo tiraniju.
 Za vreme Jonskog ustanka je gajio naklonost prema ustanicima i u toku ustanka je oteo za Atinu
ostrva Lemnos i Imbros.
 Na vlast je došao posle smrti brata Stezigore koji je stradao u vreme sukoba Lampsakom, od strane
neprijatelja koji ga je ubio u većnici .
 Kad je stigao na Heronez, uhvatio je i okovao sve najugledije, ljude iz tog kraja – verovatno je to
doprinelo tome da kasnije bude optužen za tiraniju na Heronezu, čega su ga oslobodili zahvalni Atinjani .
 Herodot : Imao je telesnu gardu od 500 plaćenika i oženio se kćerkom tračkog kralja.
 Išao je u bezuspešan pohod u Fenikiju.
 Njegov sin Kimon je bio čuveni atinski državnik i general, u periodu 470-460 godine.

 Posle Maratonske bitke je stekao veliku slavu i zato su mu, na ličnu inicijativu, građani dali
komandu nad sedam brodova u pohodu na Par, pod izgovorom da su Parani ušli u rat sa Atinom
opremajući triremu za Datisovu flotu – Miltijad je organizovao pohod zarad lične osvete.
 Okrivljuju ga da je u želji da zauzme Par se udružio sa zarobljenicom, parskom sveštenicom Timom,
koja ga je uputila da preskoči zid Demetrinog hrama, prilikom čega je on navodno povredio nogu.
 Nakon bezuspešne opsade od 26 dana se vratio, gde su ga dočekali sa optužbom za veleizdaju – za to
ga je narodnom sudu optužio Ksantip, Artafernov sin. Na suđenju se pojavio u nosilima, jer je bio teško
povređen tokom opsade.
 Zbog njegove uloge u Maratonskoj bitki i zasluge za osvajanje Lemnosa, sud ga je oslobodio smrtne
kazne ali mu je dodelio kaznu od 50 talenata.
 Ubrzo nakon presude je umro usled trovanja i upale kosti, 490/89. a kaznu je platio njegov sin
Kimon.