Arhitektura mikrosistema

Smer: Mikroelektronika
Semestar: IX
Fond: 2 + 2 + 0
Predmetni nastavnik: Goran Lj. orevi
Konsultacije: kabinet 1 (u prizemlju)

Arhitektura mikrosistema

Sadraj:
Principi projektovanja digitalnih sistema
Reprezentacija dizajna
Proces projektovanja
CAD alati
Logiko projektovanje
Bulova algebra i minimizacija prekidakih funkcija
Tehnoloko mapiranje
Komponente digitalnih sistema
Kombinacione komponente (ALU, dekoderske mree, komparatori, pomerai
i rotatori)
Sekvencijalne komponente (le kola i flip-flopovi, memorijske komponente,
konani automati)
ASM dijagrami (projektovanje mikroarhitektura)
ASM dijagrami
Opis ponaanja, razrada i realizacija
Sinteza staze podataka (sinteza visokog nivoa)
Dodela registara, funkcionalnih jedinica, magistrala
Protonost, ulanavanje funkc. Jedinica, usitnjavanje ciklusa
Rasporeivanje operacija

Ispit
Zavrni ispit (test pitanja i zadaci - 10 pitanja i
kraih zadataka)
Poena

Ocena

60 - 67

68 - 75

76 - 83

84 - 91

92 -100

10
Micros oft Word
Document

Moore-ov zakon

Moore-ov zakon
na primeru Intel-ovih mikroprocesora
1000

2X growth in 1.96 years!

Transistors (MT)

100
10

486

1
386
286

0.1
0.01

0.001

P6
Pentium proc

8086
8080
8008
4004

8085

1970

1980

1990
Year

2000

2010

Moore-ov zakon
- Minimalna irina linija -

Moore-ov zakon
- Povrina ipa -

Moore-ov zakon
- Broj slojeva (foto-litografskih maski) -

Moore-ov zakon
- Trokovi fabrikacije -

Moore-ov zakon
- Gustina defekata -

Moore-ov zakon
- Cena po ipu -

Problem: Disipacija toplote

Problem produktivnost
projektovanja
100,000

Logic Tr./Chip

10,000

Tr./Staff Month.
100

1,000
58%/Yr. compounded
Complexity growth rate

10

100

10
x

0.1
x x

0.01

xx

21%/Yr. compound
Productivity growth rate

0.1
0.01

2009

2007

2005

2003

2001

1999

1997

1995

1993

1991

1989

1987

1985

1983

0.001

Productivity
(K) Trans./Staff - Mo.

1,000

1981

Logic Transistor per Chip (M)

Complexity

10,000

Razvoj

New Applications
More Performance
Performance

Nove primene
embedded ureaji

Tendovi
2003

2004

2005

2006

2007

2010

2013

2016

Line (um)

107

90

80

70

65

45

32

22

Gate (um)

65

53

45

40

35

25

18

13

Vdd (V)

1.0

1.0

0.9

0.9

0.7

0.6

0.5

0.4

P (W)

150

160

180

180

190

218

251

288

Transistors/chi
p (mil.)

153

193

243

307

386

773

1546

3092

Cost/transistor
(microcent)

49

34

24

17

12

4.3

1.54

0.53

Internal Freq.
(GHz)

5.17

5.63

6.73

11.5

19.35

28.7

Principi digitalnog projektovanja

Reprezentacija dizajna
Nivoi apstrakcije
Proces projektovanja
CAD alati

VLSI danas
Implementacione tehnogije (ASIC, FPGA)
Metodologija projektovanja (VHDL)
CAD alati

Reprezentacija dizajna
(domeni projektovanja)

Bihejvioralna ili funkcionalna reprezentacija opisuje funkcionalnost, ali

ne i realizaciju konkretnog dizajna. Sistem je crna kutija, sa poznatim
ulazima, izlazima i ponaanjem. Nita se ne kazuje o unutranjosti crne
kutije. (ta sistem radi?)

Strukturna reprezentacija opisuje sistem kao skup komponenti i njihovih

veza.(Od ega se sistem sastoji?)

Fizika reprezentacija opisuje fizike karakteristike sistema, npr.

dimenzije i pozicije sastavinih kompnenti i njihovih veza. (Kako je sistem
napravljen?)

Funkcionalni domen
Funkcionalni ili bihejvioralni domen
Opis ponaanja sistema u funkciji ulaza i
proteklog vremena.
Daje odgovor na pitanje: ta ili kako sistem radi?
Definie algoritam rada sistema i interfejs
sistema i okruenja.
Rezultat - funkcionalna reprezentacija u obliku:
dijagrama toka, programa u viem programskom
jeziku, opisa u HDL-u, matematike formule,
grafikona ...

Strukturni domen
Razlae sistem na skup komponenti i
njihovih veza.
Daje odgovor na pitanje: Kako pomou
raspoloivih komponenti realizovati sistem
date funkcije?
Rezultat strukturna reprezentacija u
vidu: blok dijagrama, ematskog prikaza,
netliste...

Fiziki domen
Definie fizike karakteristike sistema (dimenzije i
poziciju komponenata iz strukturnog opisa)
Bavi se fizikim rasporeivanjem i povezivanjem
komponenti.
Rezultat fizika reprezentacija u obliku: layouta
ipa, mehanikih crtea, crtea tampane ploe...
Konani produkt projektovanja na osnovu koga
se moe direktno realizovati sistem ili fabrikovati
ip.

Funkcionalni domen (ta sistem

radi)

Strukturni domen (sistem razloen

na komponente)

Fiziki domen (kako je sistem

napravljen)

Primer: Projektovanje jednostavnog elektronskog

budilnika
Problem: Razviti bihejvioralnu, strukturnu i fiziku reprezentaciju
projekta jednostavnog elektronskog budilnika.
Reenje:
1. Specifikacija sistema (polazni zahtevi): Elektonski budilnik se sastoji od
displeja sa tenim kristalom (LCD) koji pokazuje sekunde, minute i sate i pet
prekidaa koji se koriste za: podeavanje tekueg vremena (S1),
podeavanje vremena alarma, tj. zvonjenja (S2), podeavanja minuta (S3),
podeavanja sati (S4) i dozvole zvonjenja (S5). Kada je S1 zatvoren,
omogueno je podeavanje vremena pomou prekidaa S3 i S4. Svaki
pritisak na S3 ili S4 uveava minute ili sate za 1, to se moe pratiti na
displeju. Kada je S2 zatovoren, na slian nain pomou prekidaa S3 i S4,
omogueno je podeavanje vremena buenja. U toku ovog podeavanja na
displeju je prikazano vreme buenja. Konano, kada je S5 zatvoren, budilnik
je aktiviran, a onda kada sat dostigne vreme buenja emituje se jednolian
zvuni signal u trajanju od 5s.

Bihejvioralna reprezentacija elektronskog budilnika: proces sat

- opisuje kako radi sat -

Bihejvioralna reprezentacija elektronskog budilnika: proces podeavanje

- opisuje kako se podeava vreme -

Bihejvioralna reprezentacija elektronskog budilnika: proces zvono

- opisuje uslove za aktiviranje zvona -

Strukturna reprezentacija elektronskog budilnika

Fizika reprezentacija elektronskog budilnika: (a) izgled prednje ploe;

(b) izgled tampane ploe.

Proces projektovanja
(glavne faze)
Proces projektovanja elektronskih ureaja, a posebno digitalnih
sistema, uvek prolazi kroz tri faze koje su pozicionirane oko tri
glavne reprezentacije:
1.Razvoj bihejvioralne reprezentacije koja definie
funkcionalnost proizvoda
2.Prevoenje bihejvioralne reprezentacije u strukturnu koja
sadri komponente iz raspoloive biblioteke komponenti
3.Razvoj fizike reprezentacije koja opisuje kako sklopiti i
fabrikovati proizvod

Nivoi apstrakcije

Nivoi apstrakcije
Nivo
apstrakcije

Bihejvioralna
reprezentacija

Strukturne
komponente

Fiziki objekti

Tranzistorski Diferencijalne
nivo
jednaine, U-I
Dijagrami

Tranzistori, otpornici,
kondenzatori

Analogne i
digitalne elije

Nivo gejtova

Logike funkcije,
konani automati

Logika kola, flipflopovi

Moduli,
funkcionalne
Jedinice

Registarski
nivo (RTL)

Algoritmi, dijagrami
toka, ASM dijagrami

Sabirai, komparatori,
registri, brojai,
multiplekseri

ipovi

Sistemski
nivo

Izvrna
specifikacija,
programi

Procesori, kontroleri,
memorije, ASIC kola

tampane
ploe,
mikroip-moduli

Y dijagram

Proces projektovanja
(detaljnije)
Projektovanje: niz koraka koji su neophodni da bi se polazni koncept nekog
proizvoda pretoio u proizvodne crtee koji pokazuju kako napraviti taj
proizvod.
Faze (koraci) projektovanja:
1.
Specifikacija dizajna: opis funkcionalnosti proizvoda i opis interfejsa
proizvoda prema okruenju u kome e proizvod raditi. Predstava u vidu
blok dijagrama dopunjena tekstualnim opisom u prirodnom jeziku.
2.
Razvoj biblioteke komponenti: Proizvod moe sadrati samo
komponente (sastavne delove) iz raspoloive biblioteke komponenti.
Komponente su projektovane, testirane i dokumentovane (spremne za
korienje). Projektant ne mora da analizira strukturu komponenti, ve se
oslanja na njihovu specifikaciju, koja ukljuuje:

Funkcionalnost komponente
Fizike dimenzije komponente
Elektrina ogranienja
Talasni oblici napona na ulazima i izlazima
Modeli komponente

Proces projektovanja (nastavak)

3.

Sinteza dizajana: procedura konvertovanja specifikacije ili bihejvioralnog

opisa u strukturni opis korienjem komponenti sa nieg nivoa apstrakcije
koje su ukljuene u raspoloivu biblioteku.
Hijerarhijsko projektovanje (odozgo-nanie): Bihejvioralni opis deli na
vie blokova. Zatim se formira novi, strukturni opis podeljenih blokova i
njihovih veza, zajedno sa bihejvioralnim opisom svakog bloka. Ovaj
proces se iterativno nastavlja sve dok svakom bloku ne odgovara jedna
komponenta iz ciljne biblioteke.

Tipovi sinteze:

Sinteza sistema: konvertuje specifikaciju proizvoda u strukturu

komponenti sa procesorskog nivoa, kao to su procesori, memorije i ASIC

kola
Sinteza arhitekture: konvertuje algoritme, dijagrame toka ili skupove
instrukcija u komponente sa registarskog nivoa, kao to su brojai, registri,
sabirai i mnoai

Sekvencijalna sinteza: transforimie opis konanih automata u

mreu gejtova i flip-flopova
Logika sinteza: transformie Bulove izraze u mreu gejtova

Proces projektovanja (nastavak)

4.

Analiza dizajna: procena valjanosti dobijenog reenja

da li su polazni zahtevi zadovoljeni?

da li postoji bolje reenje?
Mere kvaliteta:
Cena proizvodnje povrina na ipu
Performanse proizvoda kanjenje od ulaza do izlaza, taktni period,
vreme izvrenja programa
Testavilnost proizvoda - broj otkaza i broja test sekvenci koje su
potrebne da bi se ovi otkazi otkrili

5.

Dokumentovanje dizjana: dokumentacija je namenjena

korisniku. Sadri bihejvioralnu i fiziku reprezentaciju, ali
izostavlja detalje strukturne reprezentacije

6.

Proizvodnja: nije deo ve cilj projektovanja. Zadatak proizvodnje je da

na osnovu konanih proizvodnih nacrta fabrikuje proizvod, sastavljanjem i
odgovarajuim povezivanjem sastavnih delova.

CAD alati
Softverski alati za projektovanje pomou raunara. Mogu se svrstati u pet kategorija:

1.

Alati za opis i modelovanje dizajna:

2.

Grafiki ematski editori: unos crtea elektrine eme (opis strukture)

Jezici za opis hardvera (VHDL, Verilog): omoguavaju opis strukture i opis
ponaanja. Podrka projektovanju odozgo-nanie.

Alati za sintezu: obavljaju automatsku konverziju bihejvioralnog u strukturni

opis korienjem komponenti iz raspoloive biblioteke.

Alati za logiku sintezu. Konvertuju Bulove jednaina u mree gejtova,

minimizujui pri tome broj gejtova, propagaciono kanjenje, potronju ili neki
drugi unapred postavljeni cilj.

Alati za sekvencijalnu sintezu: sintetiu strukture koje sadre memorijske

elemente - konani automati. Minimizuju broj memorijskih elemenata i
kodiraju stanja i ulaze na nain koji minimizuje ukupnu cenu (tj. hardversku
sloenost), minimizuju ulazno-izlazno kanjenje i pojednostave Bulove
jednaine.

Alati za bihejvioralnu sintezu ili sintezu visokog nivoa: konvertuju aritmetike

izraze, skupove instrukcija ili algoritamske opise u registarsku strukturu, pri
tome minimizujui veliinu mikroipa i vreme izvrenja.

CAD alati (nastavak)

3.

Alati za verifikaciju i simulaciju dizajna:

4.

Alati za fiziko projektovanje:

5.

Verifikacija: dokaz ekvivalentnosti dve razliite reprezentacije (npr.

bihejvioralne i strukturne) istog sistema.
Simulacija: rad sistema se verifikuje samo za neki podskup ulaznih vrednosti
tako to se na osnovu strukturne predstave dizajna, a korienjem modela
strukturnih komponenti, generiu izlazne vrednosti i porede sa odgovarajuim
skupom oekivanih izlaznih vrednosti koje slede na osnovu bihejvioralnog
opisa.

Alati za rasporeivanje: optimizuje raspored komponenti na tampanoj ploi ili

elija i modula na mikroipu, tako da ukupna zauzeta povrina bude
minimalna.

Alati za rutiranje: odreuje pozicuju svake veze koja povezuje komponente

dizajna, na nain koji e minimizovati maksimalnu duinu neke veze ili zbir
duina svih veza i pri tome optimizovati korienje nivoa za povezivanje na
tampanoj ploi ili mikroipu
Alati za testiranje: generisanje test sekvenci. Ovi alati olakavaju posao
projektanta prilikom pronalaenja skupa test vektora koji e pobuditi to je mogue
vei broj putanja kroz sistem.

Mapa procesa
projektovanja