Panika kao

psihiki poremeaj

6001 595 11/2004

Ostati

svoj gospodar!

UNTERNEHMEN ZNS

Lundbeck GmbH

Karnapp 25 21079 Hamburg

Telefon: 040/236 49-0
Telefax: 040/236 49-255
E-Mail: info@lundbeck.de
www.lundbeck.de

UNTERNEHMEN ZNS

Saveti za ljude sklone panici

i njihove blinje
Panik-Ratgeber in
serbo-kroatischer Sprache

Inhaltsverzeichnis
Sadraj

Vorwort
Predgovor

Predgovor

ta je to strah?

Vrste straha

Razvijanje straha
Zdrav strah bolestan strah

Uopteni strah kao psihika smetnja

Panika kao psihika smetnja
Fobija kao psihika smetnja
Socijalna fobija

Cifre u vezi straha

Odbrana od straha

10

ta je to panika?

11

Tok i prognoza

16

ta moe da se uradi?

17

Simptomi napada panike

Uzroci i izazivai bolesti
Zaarani krug koji pojaava simptome Izbegavanje

Zlatna pravila za savlaivanje straha

Tretman medikamentima
Dejstva psihoterapije
Drugi naini tretmana

Dodatak

23

Predlog literature
Grupne terapije

Svi se mi plaimo.
Razlika lei samo u pitanju: Od ega.
Frank Thiess (1890 1977), nemaki esejista

Dragi pacijenti,
Kad se radi o strahu svi mislimo da znamo o emu
priamo. Ali kad se zapitamo, ta svako za sebe pod
njim podrazumeva, ubrzo primeujemo da se kod
straha za nekog radi o potrebnom iskustvu, dok za
nekog predstavlja mukotrpnu smetnju koja ograniava
ivot.
Ova broura je upuena svakome ko na strah gleda
kao na bolest. Treba da Vama i Vaim blinjima ponudi
informacije, koje e Vam olakati razgovor sa lekarom,
jer u sluaju straha kao psihikog poremeaja samo
Va lekar moe da Vam pomogne. Ko se plai toga, da
pria o svom problemu sa strahom, jer misli da bi time
pokazao neku svoju slabost, treba uvek da ima jedno
na umu: Kod straha kao psihikog poremeaja se radi
o oboljenju, koje se samo onda moe izleiti, kad se
dotina osoba poveri svom lekaru. Samo na taj nain
postoji ansa da u ivotu opet postanete svoj gospodar!

ta je to strah?
Strah je neophodan za preivljavanje.
Hannah Arendt (1906 1975), nemako-ameriki filozof

Vrlo je teko denisati strah jednom

reenicom. Moe se
rei da je to pritiskajui
oseaj
neposredne
pretnje, koji ne moe
da se kontrolie voljom
i razumom. Sa medicinske take gledita
je strah skoro uvek
praen vegetativnim
simptomoma kao to
su bledilo, znojenje,
drhtavica ili lupanje srca. Za preterano velike oblike
straha se moe smatrati da strah predstavlja oboljenje.

Razvoj straha
Na strah se razvija tek u toku ivota.
Dakle, ne dolazimo na svet ni kao
plaljivci, ni kao izuzetno hrabri ljudi bez ikakvih strahova.
Prve vidljive reakcije straha pokazuje odojad u vremenu od etvrtog
do estog meseca. Due odsustvo
roditelja deca mogu izdrati tek onda,
kad mogu da zadre unutranju sliku
o osobama u koje mogu imati poverenja.

Zdrav strah bolestan strah

Kao prvo, strah je jedan zdrav oseaj koji nas odrava
u ivotu. Strah nas osposobljava da brinemo o svojim
blinjima i budemo paljivi prema njima.
Isto kao to i bol ima funkciju alarma u organizmu, tako
i strah ima veliki znaaj. Kad bismo se pribliili vatri
bez straha i bez bola, pod nekim okolnostima bi posledice bile opekotine opasne po ivot.
Dakle, postoje posve zdravi aspekti straha. Ovde
se radi o takozvanom realnom strahu: Na osnovu
neke spoljanje opasnosti ovek se na telesnom,
uvstvenom i misaonom nivou prebacuje u alarmno
stanje.
Svako isto tako zna, kako
se doivljavanje straha
moe obraditi ili preraditi,
na primer ako se situaciji koja nas plai d drugo
znaenje: Onda se noni
umovi u kui ne pripisuju
provalnicima, ve maki
koja hoda. Vano je posedovati odreenu dozu realnog
straha. Dovoljno, da se ne ue nespreman u rizinu
situaciju, ali ne plaiti se ni previe, kako bi ovek bio
nesposoban da deluje (ukoen od straha). Kao to
vidimo: Previe, isto kao i premalo straha, se smatra
za bolest. U prvom sluaju ete biti upueni na pomo
i Va ivotni kvalitet je ogranien. U drugom sluaju je
mogue da budete socijalno integrisani i uspeni. Iako
se obe varijante kvalikuju kao bolest, preteranom
strahu se pridaje vei znaaj.

Vrste straha
Strah u sebi se uvek moe pronai. Samo se mora
traiti dovoljno duboko.
Andr Malraux (19011976), romansijer, francuski ministar kulture i nauni
istraiva umetnosti

Strah nije uvek isti. Zbog toga se sa medicinskog

gledita razlikuju tri velike grupe straha kao psihike
smetnje. Da bi bilo jasno da se radi o vidovima straha
koji ine oveka bolesnim, dodajemo izraz kao
psihika smetnja.

Uopteni strah kao psihika smetnja

O uoptenom strahu kao
psihikoj smetnji se moe
govoriti kad se simptomi
straha pojavljuju danima,
najmanje tokom nekoliko nedelja. U najvanije
simptome, na osnovu
kojih Va lekar postavlja
dijagnozu, spadaju:

Strah kao psihika smetnja (uopteni strah,

promenljiv strah)

Strahovi (oseaj napetosti, nervoza, problemi sa

koncentracijom)

Panika kao psihika smetnja (ili napadi panike)

sa ili bez straha od prostora (agorafobije)

motorina napetost (na pr. drhtavica, prenapregnutost miia, uznemirenost)

Fobija kao psihika smetnja (u odnosu na

predmete i situacije)

vegetativna preosetljivost (na pr. znojenje,

vrtoglavica)

Kod svih tih strahova se prelaz iz normalnog u bolestan odvija kontinualno. Pitanje je razmere straha, da li
na primer jedna uopteno plaljiva osoba doe u ulogu
pacijenta ili ne.
Ima puno ljudi koji sistematski izbegavaju da putuju
avionom, a da im nije potrebna psiholoka pomo ili
nisu primorani na nju. U kojoj fazi strah da se govori
pred drugim ljudima postaje toliko sputavajui, da bi
imalo smisla potraiti profesionalnu pomo, esto je
teko rei. Isto tako je teko rei, kada se strah od
paukova pretvara u zaista bolestan.
Zbog boljeg shvatanja, neka prvo budu razgraniena
ova tri oblika straha kao oboljenja.

Panika kao psihika smetnja

Poto lek koji Vam je doktor prepisao deluje protiv panike
kao psihike bolesti, ova broura e Vas u vezi te teme
opirnije informisati u poglavlju ta je to panika?.

Fobija kao psihika smetnja

Fobija kao psihika smetnja se odnosi na neku specijalnu situaciju ili na neki objekat. Kod fobije koja se
odnosi na objekat dolazi do pojave straha u odnosu
na odreene objekte kao na primer na paukove, zmije
ili vatru.

Strah u ciframa
Socijalna fobija
Socijalna fobija je jedan oblik fobije kao psihike smetnje koji se odnosi na situaciju. Pacijenti izbegavaju
meuljudske kontakte kao na primer govor u javnosti
ili sastanak sa osobama suprotnog pola. Pri tom esto
dolazi do simptoma kao to su crvenilo, izbegavanje
gledanja u oi, drhtanje ruku i.t.d.
Kada ubudue govorimo o oboljenjima straha, onda se
to uglavnom odnosi na optevaea tumaenja koja se
mogu primeniti na sve glavne oblike oboljenja straha.

Jo nikad se oveanstvo nije plailo kao u dananje

vreme i jo nikad nije imalo toliko razloga za to.
Bertrand Russell (1872 1970), engleski matematiar i filozof,
1950 Nobelova nagrada za literaturu

Verovatnoa da u svom ivotu patimo od oboljenja

straha iznosi 10 do 15 %. U SAD se polazi ak od toga,
da svaki etvrti nekad u svom ivotu prepati oboljenje
straha. U ukupnom
broju se najee
sreu pacijenti sa
uoptenim
strahom kao psihikom
smetnjom i strahom od prostora
(o tome u poglavlju
ta je to panika?).
Sve u svemu panika kao psihika
smetnja nastupa
ree.
Ako je neki blii roak oboleo, onda je rizik oboljenja
kod ostalih lanova porodice sa 15 do 20 % iznad
rizika ostalog stanovnitva. Kod jednojajanih blizanaca verovatnoa se poveava ak na 30 %. Ovo
zapaanje dokazuje naslednu komponentu oboljenja.
U Nemakoj, Austriji i vajcarskoj ima preko preko
2,5 miliona ljudi koji pate od bolesnog straha.

Odbrana od straha
Onome ko se plai svo lie uti.
Nemaka poslovica

ta je to panika?
Strahovi kod jednog oveka nikad ne ostaju isti:
Jedni nastaju, drugi nestaju.
Platon (427 348 ili 347 pre Hrista), grki filozof

Ako se ve (moramo da) plaimo, onda naravno elimo

da imamo i mogunost da izaemo na kraj sa strahom
ili bolje reeno: da se odbranimo od njega. Pri tom
ima mnogo mogunosti koje nam pomau da ivimo
u ravnotei izmeu posedovanja straha i bezobzirnosti liene svakog oseaja i preterane opreznosti. Letenje avionom ili vonja vozom e nam biti neverovatno
olakana ako budemo potisnuli mogunost pada ili
iskakanja iz koloseka. Svakom od nas su ovi primeri
poznati.
Kod straha kao psihike smetnje ovi odbrambeni
mehanizmi nisu vie dovoljni, to na kraju dovodi do
oboljenja.

Panika kao psihika smetnja se sastoji iz pojedinih nastupa i napada panike. Nastupi panike su neposredno
nastupajua, ekstremna stanja straha, koja uglavnom
traju par minuta. U medicini se kae i paroksimalan
(= u obliku nastupa) epizodski strah.
esto se mesto nastupa panike povezuje sa njegovim
nastankom. Iz tog razloga mnogi ljudi poinju da izbegavaju mesta na kojima ta stanja nastupaju. Uglavnom
su to mesta na kojima je okupljeno puno ljudi na malom
prostoru (bioskop, pozorite, koncert, robna kua...) ili
uske (privremeno zatvorene) prostorije (lift, voz/metro,
avion, autobus...). Sa druge strane, ta mesta mogu biti
i iroki prostori ili mostovi. To moe dovesti do toga, da
se sve vie mesta pone izbegavati, a time se ivotni
radius sve vie suava.
U ekstremnim sluajevima dotina osoba iz pomenutih
razloga ne moe vie napustiti kuu (zbog straha od
straha).
esto panika kao psihika smetnja nastaje u kombinaciji sa strahom od prostora (agorafobijom), koji nasuprot optem miljenju ne nastupa samo u zatvorenim prostorima, ve esto i u sledeim situacijama:

masama ljudi
na javnim mestima
kod dalekih putovanja ili putovanja bez pratnje

10

11

Simptomi napada panike

Uzroci i izazivai bolesti

Strah prouzrokuje u telu reakciju koja se prenosi putem

vegetativnog nervnog sistema. Poto je strah esto povezan sa situacijama pretnje ili opasnosti, rezultat su
odreeni simptomi, koji nam najavljuju dolazak straha.
Sledee simptome primeuju pacijenti esto za vreme
napada. Mogu da nastupe u kombinaciji ili sami.

U vezi nastanka panike kao psihike smetnje prvo se

polazilo od toga, da najvaniju ulogu igraju psiholoki
faktori i da do izazivanja pravog napada panike dolazi
preko stresnih situacija.
U meuvremenu se zna vie o nastanku panike
i polazi se od toga, da je potrebna usaglaenost
izmeu biolokih faktora i faktora koji su uslovljeni
ponaanjem.

Lupanje srca, ubrzan rad srca ili neredovni otkucaji srca

Vrtoglavica, omamljenost ili oseaj slabosti
Kratak dah, teko disanje
Znojenje
Bolovi ili stezanje u grudima
Drhtavica, treperenje
Vrui talasi ili jeza
Oseaj guenja ili davljenja
marci ili utrnulost u pojedinim delovima tela
Smrtni strah
Munina ili smetnje u eludcu i crevima
Oseaj nestvarnosti i odvojenosti
Strah da se ne poludi
Strah da se izgubi kontrola
Isto tako ozbiljne su uglavnom i posledice tih simptoma. Dolazi do:

Izbegavanja (a time i do povlaenja iz drutva, sve

do izolacije)
Pokuaja samoleenja (tabletama ili alkoholom, tako
sve postaje lake i d se izdrati)
Konikata (porodine i/ili profesionalne prirode)
Straha isekivanja (strah od straha)
Na pomenute take emo se vratiti u toku nastavka.

12

Ponaanje: Nae ponaanje je naueno. Poznati su

eksperimenti sa Pavlovljevim psom. Pri tom se spajaju dva nezavisna nadraaja. Nuenje hrane je izazvalo kod psa potpuno prirodan nadraaj luenje
pljuvake. Za vreme hranjenja je izazvan drugi
nadraaj u obliku zvonjenja. Kada se na psa delovalo
samo zvonjenjem, to kod njega nije izazvalo posebnu
reakciju. Kada su oba nadraaja, hrana i signal zvona,
bila dovoljno esto predstavljena zajedno, onda je pas
povezao ta dva nadraaja. Kada se zatim delovalo na
psa samo zvonjenjem, koje pre toga kod njega nije
izazivalo nikakav nadraaj, pas je poinjao da izbacuje
pljuvaku i bez ponude hranom. Nauio je da povee
ton sa davanjem hrane. U slinom obliku nastaje reakcija straha. Od nekada neutralne situacije se preko neke asocijacije stvara izaziva napada panike.
Kad se to deava due vreme, dolazi do izbegavanja,
poinje da se bei od izazivaa.
Bioloki faktori: Neka oboljenja straha izgleda da su
prouzrokovana naslednim (genetskim) faktorima. Ove
pretpostavke potvruju i ispitivanja meu porodicama
sa vie pogoenih tom boleu ili sa blizancima. U
toku oboljenja straha dolazi esto do smetnje u pre-

13

delu nervnih prenosnih materija (neurotransmitera).

Ovde takoe deluju lekovi prepisani uglavnom u ovom
sluaju.

Zaarani krug koji pojaava simptome

esto u okviru oboljenja straha dolazi do zaaranog
kruga u kome se simptomi pojaavaju i time se tok
bolesti odrava.
U narodu kaemo: Pas grize sam sebi rep. Time
se jasno vidi da e se pacijent kadtad nai u teko
savlaujuoj situaciji. Ukoliko se strah povee sa
odreenim mestom, onda pacijent dolazi u iskuenje
da to mesto izbegava, to na kraju dovodi do jo
vee nesigurnosti i ogranienja ivotnog kruga. Ovaj
zaarani krug pojanjava sledea slika:
Strah
Povlaenje
Izolacija

Nesigurnost
Izbegavanje

Gubitak
samopotovanja

Kad se pozabave sobom, pacijentima bude potvreno

da neto nije u redu; potpuno bezopasni, inae svakodnevni simptomi kao znojenje, laka vrtoglavica ili preskakanje srca se na ovaj nain pretvara u jake:
Telesni simptomi

Misli/interpretacije

Preskakanje srca
Ubrzan rad srca
Bolovi u grudima
Znojenje
Potekoe u vezi disanja

Dobiu infarkt

Vrtoglavica
Oseaj slabosti
Omamljenost
Vizuelni simptomi
Drhtavica
Bledilo

Pau u nesvest
Imam tumor na mozgu
Stree me log

Teko disanje
Guenje
Knedla u grlu

Uguiu se
Prestau da diem i umreu

marci u ekstremitetima

Ostau nepokretan
Teko sam bolestan

Teko sam bolestan

Izvitoperena slika stvarnosti i
izmenjena slika doivljavanja
(oseaj nestvarnosti)
Smetnje sa koncentracijom
Brzo proletanje misli

Gubim kontrolu nad sobom

Poludeu
Ja sam za ludnicu

Uopteno intenzivni simptomi

straha

Ovaj strah e me ubiti

Izbegavanje

Kad preovlauje veliki strah i nesigurnost, onda i misli

krue oko sopstvenog tela.Tako kod pacijenata sa
panikom kao psihikom smetnjom dolazi esto do
pogrene interpretacije da sa njihovim telom neto nije
u redu.

Strah od straha, znai strah od novog napada panike, se u medicinskom jeziku naziva anticipatijski strah.
Ovaj takoe moe da predstavlja veliki problem i da
odri i forsira gore navedeno izbegavanje.

14

15

Tok i prognoza
ak i najjai ovek gleda pod krevet.
Erich Kstner (1899 1974), nemaki dramatiar, pisac deijih knjiga

Oboljenja straha se uglavnom manifestuju ve izmeu

20. i 30. godine ivota. ene su ee pogoene nego
mukarci.
Poto se ponajvie radi o hroninim oboljenjima, pacijentima predstoji duga patnja, ukoliko ne ponu da
se lee. Naalost esto postoji velika doza prirodne
srameljivosti, da se doktoru spomenu svoji problemi.
Isto tako se tegobe rado objanjavaju organskim uzrocima, jer je to pojmljivije nego oboljenje straha.
Meutim, pacijentima se samo moe pomoi, ukoliko
su dovoljno razjanjeni uzroci i osnovni mehanizmi njihovog oboljenja.
Nije mali udeo pacijenata koji pored svog oboljenja straha pokazuju i drugu problematiku. esto uz to
spada i depresija (strah dovodi nekoga u depresiju)
ili prekomerna upotreba tableta ili alkohola (ja to sve
mogu da podnesem samo sa tabletama ili alkoholom): Pretpostavlja se da je udeo tih pacijenata oko
jedne treine.
Ta injenica treba da ponovo pojasni neophodnost individualno usklaenog plana terapije (odlazak lekaru i
detaljno savetovanje i/ili leenje medikamentima i/ili
psihoterapija).

16

ta moe da se uradi?
Treba imati hrabrosti suprotstaviti se strahu u izdrati ga.
Hoimar von Ditfurth (19211989), lekar i publicista

Da bi se oslikani zaarani krug kod oboljenja straha

mogao prekinuti potrebna je pomo pacijenta i individualno usklaen plan terapije.Vaan je odlazak lekaru,
detaljno savetovanje i pridravanje plana terapije koji
iz toga proizilazi.
to se tie terapije, postoje dva osnovna naina tretmana. Jedan nain tretmana je medikamentima, a drugi je psihoterapija. Mnogi pacijenti protiraju od kombinacije oba naina, jer se kao to smo ve videli kod
oboljenja straha radi o problematici koja se odvija na
razliitim poljima i pored biolokih faktora ukljuuje i
faktore koji su uslovljeni ponaanjem.

Zlatna pravila za savlaivanje straha

Evo prvo nekoliko optih pravila koje bi trebalo da koristite:
10 zlatnih pravila za savlaivanje straha i panike
1. Imajte uvek na umu da vaa oseanja straha i
telesni simptomi koji pri tom nastaju nisu nita
drugo nego povienje normalne telesne reakcije
u stresnoj situaciji.
2. Takva oseanja i telesne reakcije su vrlo neprijatne, ali niti su opasni, niti na bilo koji nain tetni.
Nita strano se nee dogoditi!

17

3. Nemojte u situacijama straha pojaavati strah

mislima kao to su: ta e se desiti? i Kuda
ovo moe da vodi?.
4. Skoncentriite se samo na to, ta se oko Vas i
sa Vaim telom zaista deava a ne na to, ta bi
se u Vaim mislima jo moglo desiti.
5. Saekajte i dajte strahu vremena da proe.
Nemojte se boriti protiv straha,ne beite od
njega,ve ga akceptirajte.
6. Posmatrajte kako se strah sam od sebe ponovo
smanjuje kada prestanete da ga svojim mislima
poveavate (strah od straha).
7. Mislite na to, da je kod vebanja samo bitno da
se naui, odnositi se prema strahu a ne izbegavati ga. Samo tako dajete sebi ansu da na
predujete.
8. Imajte pred oima unutranje ciljeve i posmatrajte kako ste do sad i pored svih potekoa
napredovali. Mislite na to, kako ete biti zadovoljni ako i ovog puta budete imali uspeha.
9. Ako se oseate bolje, pogledajte oko sebe i planirajte sledei korak.
10. Ako se oseate u poziciji da nastavite, onda
pokuajte da smireno i oputeno preete
sledeu vebu.
(iz Wittchen et al.,Bolesti straha, mogunosti
leenja. Harger: Freiburg-Basel, 1995)

Tretman medikamentima
Kod tretmana medikamentima esto se koriste sledei
medikamenti:

Triciklini antidepresivi (TZA)

Lekovi koji spreavaju ponovno stvaranje
serotonina (SSRI)
Sredstva za smirenje (Tranquilizer).
Isto kao i kod drugih bolesti Va lekar ima mogunost
da doziranja madikamenata uskladi sa Vaim individualnim potrebama.
Razne vrste supstanci razvijaju svoje dejstvo normalizovanjem sprovoenja impulsa nerava u mozgu. To se
deava kroz povienost koncentracije odreenih prenosnih materija (takozvanih neurotransmitera). Time
dolazi do poboljanja stanja.
Za akutan tretman se koriste pre svega sredstva za
smirenje, da bi se pacijentu to je pre mogue ublaio
muan napad panike. Prednost brzog dejstva krije u
sebi jednu odreenu opasnost. Poto pacijenti brzo
osete poboljanje, rado i esto uzimaju te medikamente, koji naalost ine ovisnim i bivaju zloupotrebljavani.
Oni treba da budu korieni samo kratkorono u akutnom tretmanu.
Ako je potreban dui tretman, onda dolazi do upotrebe
drugih dveju vrsti supstanci. Antidepresivi su prvobitno
korieni za tretman depresija. Meutim, pokazalo se
da ta sredstva i pri oboljenjima straha delotvorno mogu
da utiu na poremeenu razmenu materija u mozgu.

18

19

Istorijski gledano, kod klasinih antidepresiva (TZA) se

radi o jednoj starijoj grupi, koja ima u sebi odreena
sporedna dejstva. SSRI su naprotiv tome dalje razvijeni TZA sa posebnom svrhom da se bolje podnose.
Kod panike kao psihike smetnje SSRI predstavljaju
najpogodniju terapiju, jer su se na osnovu dokazanog dejstva i dobrog podnoenja pokazali kao dobri u
korienju.

Dejstva psihoterapije
Aspekti uslovljeni ponaanjem su kao to je ve
reeno merodavni za razvitak oboljenja straha i
spadaju u njihove uzroke i izazivae. Kao takvi, oni
omoguuju da se oboljenja straha lee delovanjem
psihoterapije.
Pri tom postoje razne mogunosti:

Metodi orijentisani dubinskom psihologijom:

Ovi polaze od toga, da simptomi straha nastaju
usled konikata. U prvom planu je otkrivanje i
razreenje tih konikata kao i njihovih podsvesnih pobuda.

Vano za Vas je da znate da se pozitivno dejstvo

veine prepisanih medikamenata u sluaju panike kao
psihike smetnje potpuno razvilo tek posle vie nedelja. Naime, toliko traje, dok se poremeeni procesi razmene materija iz mozga opet ne normalizuju. Zato se
medikament mora uzimati redovno i uzimanje se ne
sme prekinuti pre vremena i na svoju ruku, jer se prvih
dana moda jo nije pojavio pozitivni efekat. Vaem
oboljenju treba dugoroni tretman od najmanje est
meseci. Poto antidepresivi ne ine ovisnim, mogu da
se uzimaju due vremena.

20

Kognitivna terapija ponaanja:

Po ovoj osnovi oboljenja straha nastaju kroz
procese uenja. Stoga terapijom treba da uslede
(budu nauene) promene ponaanja i ivotnih
uslova.
Humanistiko-egzistencijalno, psihoterapeutsko dejstvo:
Pri tom se radi o grupi metoda, koja je skoncentrisana na pacijentove snage samoizleenja
i potpomae izgradnju njegove linosti.
Sistemska psihoterapija:
Ovde se ne polazi od individualnog problema,
ve se oboljenje straha tumai kao rezultat
pogrene komunikacije (na pr. u odnosu sa
partnerom ili porodicom).

21

Dodatak

Ovo su samo najee upotrebljavani oblici psihoterapije. U svakom sluaju je vaan zajedniki rad
pacijenta sa lekarom i terapeutom i time volja da se
u ozdravljenje uloe sve snage koje stoje na raspolaganju.

Drugi naini tretmana

Ako osim toga traite i druge mogunosti da aktivno
doprinesete svom oboljenju straha, nudimo i druge
naine tretmana, koji mogu biti primenjeni.
Postoji veliki broj metoda oputanja, kao na primer
progresivna relaksacija miia, autogeni trening ili drugi metodi sa kulturnog podruja dalekog istoka, kao
recimo joga, i gong i tai i. Mogu se izuiti naini preduzimanja mera za kontrolu stresa, jer, kao to je poznato, stres pospeuje napade panike. Svuda postoje
grupe u kojima se odvija grupna terapija i koje Vam
omoguavaju razmenu iskustava.
Kod oboljenja straha veliku ulogu igraju kao to smo
ve rekli bioloki faktori, kao i faktori uslovljeni
ponaanjem. To je razlog, zato se mnogim
pacijentima preporuuje kombinacija obe
osnove tretmana medikamentima i psihoterapijom. Onaj, ko se pridrava svog (individualno usklaenog) plana terapije ima
velike anse za poboljanje bolesti straha
i time da dobije vie nezavisnosti
i stabilnosti u ivotu.

22

Predlog literature
Angstfrei leben.
Das erfolgreiche Selbsthilfeprogramm
Gegen Stress und Panik.
Lucida Bassett
Taschenbuch 259 stranica
Beltz, ISBN: 3407228198

27,80

Wenn pltzlich die Angst kommt.

9,90
Panikattacken verstehen und berwinden.
Roger Baker
Broura 171 stranica
Brockhaus, R., Verlag, ISBN: 3417205557
Bammel, Panik, Gnsehaut.
Die Angst vor den anderen.
Christophe Andr und Patrick Lgeron
Broura 240 stranica
Aufbau Tb, ISBN: 3746617472
Angst bewltigen.
Selbsthilfe bei Panik und Agoraphobie.
Sigrun Schmidt-Traub
Broura 157 stranica
Springer-Verlag, Berlin/Heidelberg
ISBN: 3540414975

8,50

19,94

Die Angst aus heiterem Himmel.

9,00
Panikattacken und wie man sie berwinden kann.
Christine Brasch und Inga-Maria Richberg
Specijalan povez 287 stranica
Goldmann, ISBN: 3442163943

23

Angst, Panik und Phobien.

Ein Selbsthilfe-Programm.
Reneau Z. Peurifoy
Broura
Huber, Bern
ISBN: 3456838271

19,90

Grupne terapije
Grupne terapije na temu straha kao psihike smetnje i
oboljenja panike nalaze se u svim veim gradovima.
Kao mesta za poetnu informaciju vae i mesta za
kontakte i informacije za grupne terapije u svim veim
gradovima, koja postoje delom i uz saradnju sa socijalnim i zdravstvenim ustanovama. Adrese i brojeve
telefona ete nai u telefonskim imenicima.

Pomo za samoleenje:
DASH (Deutsche Angst Strungen Hilfe)
Bayerstr. 77a
80335 Mnchen
Tel.: 0 89 - 51 55 53 15
Fax: 0 89 - 51 55 53 16
http://www.panik-attacken.de/html/index.html
AGORAPHOBIE e. V.
Taunusstr. 5
12161 Berlin
Tel.: 0 30 - 851 58 24
Vremena za telefonska pitanja
Ponedeljak 9 14, sreda 13 18
etvrtak. 18 20, petak 9 13
http://www.angstzentrum-berlin.de/agoraaktuell/willkommen.htm

Evo izbor adresa:

KISS Hamburg
Fhlsbtteler Strae 401
22309 Hamburg
Tel.: 040 - 631 11 10
Ponedeljak, Sreda 10 12 i 16 19, etvrtak 10 12
Odreeni asovi za dogovor
http://www.kiss-hh.de

24

25

Beleke

26

27